11/7/22, 9:48 AM StackEdit

Риманови простори

У овом поглављу бавићемо се разним облицима метричких функција и формама

физичких закона који у њима вриједе. Локална геометрија многострукости одређена
је дефинисањем инваријантног растојања (интервала) између двије
инфинитезимално блиске тачке на многострукости. Ако су координате ових тачака
xa и xa + dxa ,  a = 1, ...n, интервал се у општем случају задаје као функција
координата и њихових диференцијала

ds2 = f (xa , dxa )

Ова функција мора задовољавати аксиоме метрике. Као таква, она ће садржати све
информација о локалној структури многострукости и о избору координатне карте у
посматраној тачки. Као примјер наводимо тзв. Финслерову геометрију у којој је
метричка фунцкија задата са

ds2 = dξ 4 + dη 4 ​

гдје су ξ и η координате на дводимензионој многострукости. Видимо да је метрика

инваријантна у односу на замјену координата (симетричност), да је увијек већа од
нуле за двије различите тачке (позитивна семидефинитност) и да је једнака нули за
двије идентичне тачке (позитивна дефинитност). Неједнакост троугла је тривијално
задовољена.

Финслерова геометрија има разне интересантне математичке особине, а користи се и

у разним мултимедијалним умјетностима. Међутим, за потребе Опште теорије
релативности (ОТР) није потребно бавити се свим могућим геометријама, већ је
довољно ограничити се на многострукости код којих је интервал задат изразом

ds2 = gab (x) dxa dxb

​

који је квадратичан по диференцијалима координата. Величине gab представљају

​

скуп функција координата које одређују локалну геометрију многострукости у датој

тачки, па се због тога називају метричким функцијама. (Њихов смисао постаће
јаснији када будемо проучавали тензоре, но о том касније). Многострукости са
горенаведеном метричком диференцијалном формом називају се псеудо-Риманови
https://stackedit.io/app# 1/10
11/7/22, 9:48 AM StackEdit

простори. Уколико је ds2 > 0 свуда, такви простори се називају Риманови простори.
(Сјетите се да је да је простор Минковског називан псеудо-Еуклидовим простором).

Напоменимо још да ћемо свугдје користити Ајнштајнову конвенцију о сумирању.

Задатак 1. Метричке функције можемо да замислимо као елементе неке n × n

матрице који зависе од координата. Знајући то, показати да је наведена матрица
симетрична. Колико онда постоји независних метричких функција? Колико би постојало
независних метричких функција да је она антисиметрича или да не посједује никакву
симетрију?

Видимо да се при општим координатним трансформацијама (ОКТ) мијењају и саме

метричке функције. Како растојање између двије тачке мора да остане инваријантно
при ОКТ, видимо да

∂xa ∂xb
ds = gab (x) dx dx = gab (x)  ′c   ′d  dx′c dx′d = gcd
2 a b ′
(x′ ) dx′c dx′d ⟹
∂x ∂x
​ ​ ​ ​ ​

′ ∂xa ∂xb
⟹ gcd (x′ ) = gab (x)  ′c   ′d
∂x ∂x
​ ​ ​ ​

′
Функције gab (x) и gcd
​ (x′ ) описују исту локалну геометрију на многострукости. У
​

матричној репрезентацији, претходна гласи

G′ = X T GX

Транспонованост се јавља усљед алгебарског правила множења матрица.

Задатак 3. Да ли претходна релација повећава или смањује број независних метричких

функција? Колико их сада има?

Сада ћемо анализирати неке најзначајније примјере (псеудо-) Риманове геометрије.

Наприје ћемо погледати познате примјере равних простора, а затим најједноставнији
примјер закривљеног простора.

1. Еуклидски простори

Еуклидски простори су равни простори димензије n, тј. Rn . Један од

најједноставнијих начина да се испита равности простора јесте да се провјери да ли
https://stackedit.io/app# 2/10
11/7/22, 9:48 AM StackEdit

је збир унутрашњих углова ма које троугла раван π или да ли за произвољну

кружницу важи O = 2rπ . Метричке функције равних простора задате су са

gab = δab
​ ​

па је интервал облика

n
ds = δab  dx dx = ∑(dxi )2
2
​
a b
​

i=1

Физика у равним просторима јесте Њутнова класична физика. Овдје је интервал

искључиво просторни, а вријеме је уведено као параметар кретања, иако се оно често
унапрјеђује у независну координату (што указује на то да у класичној механици нема
разлике између сопственог и координатног времена). Њутн је сматрао да расподјела
и кретање материје не утиче на простор (који по својој природи и без обзира на ма
шта спољашње, остаје себи сличан и непокретан). Такав простор називамо
апсолутним простором. За овај апсолутни простор везују се апсолутно мирујући
системи референце у којем важе Њутнове аскиоме механике. Оне, додуше, важе и у
сваком референтном систему који се у односу на овај апсолутно мирујући креће
униформно и без ротације. Овакви референтни системи формирају класу
еквиваленције и називају се инерцијалним системима референце.

Класична механика овдје има једну логичку потешкоћу. Ако је физика у апсолутно
непокретним системима иста као и у оним који се у односу на ове крећу равномјерно
праволинијски, поставља се питање да ли је Њутнов апсолутни простор уопште
опсервабилан? Вјероватно није, јер какав би експеримент могли начинити да бисмо
видјели разлику, ако се сваки експеримент истовјетно одвија у свим инерцијалним
системима. Због тога се умјесто приче о апсолутно непокретним системима истиче
равноправност свих инерцијалних система, што је исказано Галилејевим принципом
релативности: Закони класичне механике имају исти облик у свим инерцијалним
системима референце.

Задатак 4. Анализирати математичку реализацију класичног принципа релативности

(тзв. Галилејеве трансформације).

Апсолутност простора се испољава у томе што су растојања независна од система

референце из кога се врши мјерење. То је тачно само ако се мјерења из свих система
https://stackedit.io/app# 3/10
11/7/22, 9:48 AM StackEdit

врше истовремено. Њутново вријеме је, као и простор, апсолутно, што значи да оно
протиче равномјерно и једнако за све инерцијалне системе референце. Особине
инваријантности временског интервала имплицира да ако су два догађаја
истовремена у једном инерцијалном систему референце, онда су она истовремена и
у сваком другом таквом систему. Исто важи и за временски слијед неистовремених
догађаја.

У инерцијалним системима референце простор је хомоген и изотропан, а вријеме

хомогено. Физичке реализације ових чињеница су закони одржања имплуса, момента
импулса и енергије, респективно. Запазимо да изотропност простора није баш
интуитивна чињеница. Свако кретање издваја један од праваца, али су физички
закони по природи такви да посматрач у оваквим системима не може извршити
ниједан експеримент којим би разлучио да ли се он у односу на васиону креће или
не. Неизотропност простора би се у изразу за интервал исказала као производ
диференцијала мјешовитих координата (нпр. dxdy ).

Прије но што пређемо на друге типове Риманових простора, задржимо се на важној

дистинкцији између унутрашње и спољашње геометрије. Наиме, равни простори су
равни зато што нису криви. То можда звучи тривијално, али шта бисте рекли за
цилиндар: да ли је то раван или закривљен простор? Споља, тј. гледајући из нашег
тродимензионалног еуклидског простора, цилиндар дефинитивно дјелује
закривљен. Заиста, интервал између двије тачке на цилиндру задат је преко
поларних координата као

ds2 = dz 2 + a2 dφ2

чиме се види да све метричке функције нису равне Кронекеровом симболу, па бисмо
закључили да простор није раван. Међутим, простом смјеном x = z и y = aφ добија
се

ds2 = dx2 + dy 2

чиме со простор цилиндра свели на раван дводимензионални еуклидски простор. Он

то заиста и јесте - кад се ‘‘одмота’’.

Како разумјети ову привидно парадоксалну ситуацију? Наиме, локална геометрија

многострукости (односно информација о томе да ли простор има кривину) је
https://stackedit.io/app# 4/10
11/7/22, 9:48 AM StackEdit

окарактерисана интервалом ds2 = gab (x) dxa dxb и представља унутрашњу,

​

односно инхерентну особину, те је независна од тога како је дата многострукост

уроњена у вишедимензионални простор (што би представљало спољашњу
геометрију). Иако нама цилиндар дјелује закривљен, нека мала дводимензионална
бића која живе на њему ниједним експериментом неће потврдити закривљеност.

Задатак 5. Наћи метричке функције у поларним координатама за дводимензионалну

раван полазећи од метричких функција у Декартовим координатама.

2. Простор Минковског

Интервал у свијету Минковског задат је са

ds2 = ±c2 dt2 ∓ dl2 = ±(dx0 )2 ∓ [(dx1 )2 + (dx2 )2 + (dx3 )2 ]

гдје dl2 представља простони дио интервала. Метрика са горњим предзнацима

(временска или west coast конвенција) је погоднија за физику честица, а она са доњим
предзнацима (просторна или east coast конвенција) се чешће користи у
релативистичкој физици; обје су једнако исправне. Ми ћемо радити са овом
потоњом. Пошто интервал може бити мањи, већи или једнак нули, закључујемо да је
простор Минковског примјер псеудо-Римановог простора и често се назива псеудо-
еуклидским простором. У питању је, наравно, раван простор, али метричке функције
више нису Кронекерови симболи, стога уводимо нову ознаку

gab = ηab = diag[−1, 1, 1, 1]

​ ​

стога можемо писати ds2 = ηab  dxa dxb .

​

Задатак 6. Показати да је ds2 = dt2 + 2dtdx уствари дводимензионална

псеудоеуклидска метрика Минковског у природним (Божјим) јединицама.

Физика у просторну Минковског јесте Специјална теорија релативности. Она се

јавила усљед потребе да се теоријски обједине механика и електродинамика (која
није поштовала Галилејеве трансформације). Ајнштајн тај проблем ријешио
проширујућу проширујући класични принцип релативности на све физичке закон (а
не само на оне механичке), те постулирајући апсолутност брзине свјетлости у
вакууму за ма који инерцијални систем. То је за посљедицу имало напуштање

https://stackedit.io/app# 5/10
11/7/22, 9:48 AM StackEdit

концепта у апсолутности простора и времена. Простор и вријеме су сада спрегнути,

увезани и међусобно зависни. Вријеме (помножено брзином свјетлости) постаје
пуноправном координатом (координатно вријеме) и више не тече једнако за све
посматраче (сада је потребна синхронизација часовника). То свакако показују
Лоренцове трансформације које у њутновском лимиту садрже Галилејеве
трансформације. Неке од најважнијих посљедица Лоренцових трансформација су
контракција дужине, дилатација времена, релативност истовремености,
неодрживост концепта крутог тијела итд. Осим брзине свјетлости и
просторновременског интервала, постоји још једна апсолутна величина у СТР -
сопствено вријеме - које се дефинише као вријеме које показује часовник у систему
који мирује у односу на тај часовник. Сопствено вријеме се често узима за параметар
кретања у простору Минковског.

Задатак 7. Пронаћи везу између координатног и сопственог времена.

Како интервал има три области вриједности, потребно их је анализирати засебно:

1. Временски тип интервала ds2 < 0. Како је интервал инваријантан, ако је он

временски у једном ИСР онда је то он и у сваком другом. Наравно, мјерења из
других ИСР дају другачије резултате за временски и просторни дио интервала,
али је њихов међусобни однос увијек такав да c2 dt2 > dl2 . У такве системе
спада и онај у којем се два догађаја дешавају на истом мјесту у простору dl = 0
. Тада је ds2 = c2 dτ 2 , гдје је τ сопствено вријеме.
2. Просторни тип интервала ds2 > 0. Овдје је могуће наћи ИСР у којем се два
догађаја дешавају истовремено, а њихова просторна удаљеност назива се
сопственим растојањем.
3. Свјетлосни (хомогени, нулти) тип интервала ds2 = 0. У оваквим системима
два догађаја не могу бити истовремена, нити се догађати на истом мјесту.

Свеукупни резултати СТР се лијепо могу приказати геометријски у

просторовременском дијаграму (x, ct). Један физички догађај, тј. скуп координата
(x0 , x) представља се тачком у датом дијаграму и назива се свјетском тачком, а
трајекторије честица су свјетске линије.

Задатак 8. Анализирати парадокс близанаца у простору Минковског.

Задатак 9. Анализирати каузалност у СТР помоћу тзв. свјетлосног конуса.

Задатак 10. Анализирати Лоренцове трансформација и њихове посљедице у простору

Минковског.
https://stackedit.io/app# 6/10
11/7/22, 9:48 AM StackEdit

На крају, наведимо два крупна недостатка СТР. Прво, она важи само за ИСР (иако се
убрање може формално увести и у СТР). Други проблем јесте немогућност
објашњења феномена гравитације. Као што смо већ видјели, ова два проблема имају
заједничко рјешење које је изњедрила ОТР.

3. 2-сфера

Најједноставнији примјер закривљеног простора представља обична

дводимензионална сфера. Збир унутрашњих углова троугла на сфери је већи од π .
Њу не можемо ‘‘испеглати’’ у раван без цијепања и набора. То значи да сфера
посједује кривину у унутрашњем смислу (а свакако у спољашњем). Метрика у
сферним координатама на сфери је облика

ds2 = a2 (dθ2 + sin2 θdφ2 )

гдје је a полупречник сфере, што никако не можемо да доведемо у форму равног

простора никаквим трансформацијама. Метричке функције су облика gθθ ​ = a2 и
gφφ = a2 sin2 θ .
​

Модерна теорија завјере о равној Земљи има занимљиву конотацију са

диференцијалном геометријом. Наиме, ако нисте у завјери, јасно вам је да је Земља
геоид који се у грубој апроксимацији представља као сфера (која има кривину, дакле
није равна). Међутим, гдје год се ми налазили на Земљи, ми ћемо увијек наћи да у
нашем граду збир унутрашњих углова троугла јесте π . Како сад то објаснити? Ради
се о томе (сјетите се дефииције многострукости) да се у некој свакој ма како
закривљеног Римановог простора могу увести локално равне координате. Другим
ријечима, увијек можемо пронаћи координате x′a тако да у околини тачке P нове
метричке функције задовољавају релације

′
∂gab
′
= δab , ( ′c ) = 0
​

gab
∂x P
​ ​ ​ ​

′
То значи да у околини тачке P важи gab = δab + O((x′
​ ​ − x′P )2 ). Такве координате
​

називамо локално Декартовим координатама.

Замислимо неку произвољну дводимензионалну многострукост уроњену у

тродимензионални еуклидски простор. У тачки P дефинишемо координате (x, y)
https://stackedit.io/app# 7/10
11/7/22, 9:48 AM StackEdit

тако да у њеној близини важи ds2= dx2 + dy 2 . То значи да се еуклидска раван

поклапа локално са многострукошћу у тачки P . Тај еуклидски простор назива се
тангентни простор многострукости TP у тачки P . Ово се наравно једноставно ​

генерализује на n-димензионе Риманове многострукости. Дакле, еуклидски простор

се поклапа са многострукошћу локално.

То се опет све најједноставније види на 2-сфери. Најприје урадимо сљедећи задатак.

Задатак. 11. Доказати да се метрика за 2-сферу у Декартовим координатама своди на

(xdx + ydy)
ds2 = dx2 + dy 2 +
a2 − (x + y)2
​

Кад смо ово показали, јасно је да за a2 >> x2 + y 2 , претходни израз се своди на

метрику равног простора.

Задатак 12. Да ли горенаведена метрика има сингуларност у извјесној тачки? Шта то

значи?

Сада ћемо провјерити у којој мјери је тачна тврдња да се увијек могу наћи локално
равне координате у близини ма које тачке на многострукости. Нека су дате
произвољне координате x, а x′ жељене локално равне координате. Дата ће
постојати скуп једначина x(x′ ) који представља смјену координата. Развијмо ове
једначине око тачке x у Тејлоров ред

∂xa
x (x ) ′
=xaP + ( ′b ) (x′b − xbP )
∂x P
​ ​ ​ ​

1 ∂ 2 xa
+ ( ′b ′c ) (x′b − x′bP ) (x′c − x′cP )
2 ∂x ∂x P
​ ​ ​ ​ ​

​ ​

1 ∂ 3 xa
+ ( ′b ′c ′d ) (x′b − x′bP ) (x′c − x′cP ) (x′d − x′d
P)+⋯
6 ∂x ∂x ∂x P
​ ​ ​ ​ ​ ​

Провјеримо сада број независних вриједности за одговарајуће чланове

(∂xa /∂x′b )P ​ има N 2 независних вриједности,

1 2
(∂ 2 xa /∂x′b ∂x′c )P има N (N + 1) независних вриједности,
2
​ ​

https://stackedit.io/app# 8/10
11/7/22, 9:48 AM StackEdit

1 2
(∂ 3 xa /∂x′b ∂x′c ∂x′d )P има N (N + 1)(N + 2) независних вриједности.
6
​ ​

′
С друге стране, развијајући gab у Тејлоров ред, налазимо
​

′
∂gab 1 ∂ 2 gab
′
′
= ′
(P ) + ( ′c ) (x − xP ) + ( ′c ′d ) (x′b − x′cP ) (x′c − x′d
′c c
P ) + ...
​ ​

gab gab
∂x P 2 ∂x ∂x P
​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​

Број независних величина је

′ 1
gab (P ) има N (N + 1) независних величина,
2
​ ​

′ 1 2
(∂gab /∂x′c )P има N (N + 1) независних величина,
2
​ ​ ​

1 2
(∂ 2 gab
′
/∂x′c ∂x′d )P има N (N + 1)2 независних величина.
4
​ ​ ​

′
Прво питање јесте да ли се може услов gab (P ) = δab задовољити. Овај услов се
​ ​

састоји из 12 N (N + 1) независних једначина И N 2 слободних параметара којим

треба да буду задовољене. Дакле, ове једначине итекако могу бити задовољене,
остављајући још 12 N (N− 1) слободних параметара на располагању. Ови додатни
​

степени слободе тачно одговарају броју независних N -димензионих ротација

(лоренцовска слобода) које остављају δab непромијењеним. ​

′
Сљедеће питање је да ли услов (∂gab /∂x′c ) може бити испуњен. Пошто имамо ​

1 2
2 N (N + 1) једначина и исто толико слободних параметара, видимо да услов
​

може једнозначно бити задовољен.

Коначно се питамо да ли се овај тренд наставља и у вишим редовима, на примјер, да

ли се избором параметара могу убити сви други изводи метричких функција? Пошто
имамо 14 N 2 (N + 1)2 једначина и 16 N 2 (N + 1)(N + 2) слободних параметара,
​ ​

1
видимо да овај услов у принципу не може бити испуњен. Остаје 12 N 2 (N − 1) ​

неодређених једначина које одговарају другим изводима метричких функција. Овдје

се тек кривина простора исказује! Број преосталих степени слободе је, показаћемо,
једнак броју независних компоненти тензора кривине.

За крај, наведимо формуле за рачунање дужина, површина и запремина у

произвољној Римановој геометрији. Посматрајмо тачке A и B на многострукости,
спојене неком кривом. Њена дужина је

https://stackedit.io/app#
B B 9/10
11/7/22, 9:48 AM StackEdit
B B
lAB = ∫
​   ds = ∫
​  
​ ∣gab dxa dxb ∣
​ ​

A A

Како је ортогоналност својство координатне карте, а не многострукости, површина

неке површи дата је са

S = ∫∫ ∣g11  g22 ∣dx1 dx2

​ ​ ​

аналогно вриједи и за запремину

∣ n ∣ n
V = ∫∫ ... ∫   ​ ​ ∏ gii ∏ dxi
​ ​ ​ ​ ​

∣ i=1 ∣ i=1
n

Задатак 12. За кружницу ρ = R = const. на сфери S 2 полупречника a израчунати

дужину кружнице, површину површи коју она обухвата и растојање од сјеверног пола до
до кружнице.

https://stackedit.io/app# 10/10