Au š v i c

Аушвиц (нем. Konzentrationslager Auschwitz) је био

највећи нацистички концентрациони логор за масовно уништење
становништва. Налазио се у јужној Пољској, 50 km западно од Кракова и
286 km од Варшаве. Име је добио по оближњем
граду Освјенћим (Аушвиц на немачком). Након немачке окупације Пољске
септембра 1939, Освјенћим је прикључен Немачкој и име му је промењено
у Аушвиц.

slika Aušvica

У концентрациони логор Аушвиц укупно је депортовано 1,3

милиона људи из разних делова Европе. Од тог броја, овде их
је побијено 1,1 милион[1][2], од тога милион Јевреја.
[3] Већина жртава је убијена одмах по приспећу у логор
у гасним коморама Аушвица II у којима је коришћен
гас циклон Б. Остали су умрли од систематског
изгладњивања, принудног рада, неконтролисаних епидемија, у
егзекуцијама стрељањем и у медицинским експериментима.
Међу страдалима је и 19.000 Рома који су убијени у јулу 1944,
и око 83.000 Пољака. Командант логора Рудолф Хес је
на Нирнбершком процесу сведочио да је до 2,5 милиона људи
умрло у Аушвицу.

U logoru je bilo I dosta dece , koja su nastradala na isti način kao I svi drtugi ljudi.

Комплекс се састојао од три главна логора.

 Аушвиц I, отворен 20. маја 1940, био је центар администрације, а у
њему је страдало око 70.000 људи, углавном Пољака и совјетских
ратних заробљеника.
 Аушвиц II (Биркенау), отворен 8. октобра 1941, био је логор смрти у
коме је убијено 960.000 Јевреја, 75.000 Пољака и 19.000 Рома. Он је био
највећи од три логора.
 Аушвиц III (Моновиц), отворен 31. маја 1942, био је радни логор
фабрике ИГ боје (IG Farben).
Постојало је око 40 помоћних логора под заједничком управом, од којих су
неки били неколико десетина километара од главних логора, са од
неколико десетина до неколико хиљада логораша.[4]
Као што је био случај у свим нацистичким концентрационим логорима,
Аушвицом је управљала парамилитарна грана нацистичке партије, СС.
До лета 1943. логором је командовао Рудолф Хес, а касније Артур
Либехеншел и Рихард Баер. Хес је после рата током суђења дао детаљан
опис рада логора, а описао га је и у својој аутобиографији. Обешен је 16.
априла 1947. на улазу у крематоријум Аушвица I.
Особље логора су делом чинили логораши, од којих су неки имали
улогу капоа (већином робијаши) и радника у крематоријумима
(зондеркомандо, sonderkommando). Капои су одржавали ред у баракама.
Јединице зондеркомандоа су припремале новопридошле за егзекуцију
(скидање одеће и одузимање личних предмета), уклањале златне зубе из
вилица лешева и преносиле тела у крематоријуме. Немци би повремено
ликвидирале целе јединице зондеркомандоа. Око 6.000 припадника СС је
радило у Аушвицу.