You are on page 1of 3

 

Република Српска
,,Ј У Стручна и Техничка школа", Дервента 
Адреса: Светог Саве бб. тел.: 053/333-300 (337-035), e-mail: ssrzs.de@teol.net
ЈИБ: 4400159570005 , Организациони код: 0815049 
 

__________________________________________________________________________________
__
ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС      
Реализација: 26. 09. – 30. 09. 2022.
РЕАЛИЗАТОР:`    Драган Милојевић

РАЗРЕД , ОДЈЕЉЕЊЕ:  IV 1,,IV3,IV4.  


НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ:  Православна вјеронаука  
НАСТАВНО ПОДРУЧЈЕ:  Црква кроз вјекове
 
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:  Понављање
 
ТИП ЧАСА:  Понављање вјежбање  
ЦИЉ ЧАСА:   -увођење ученика у област духовно-вјерског живота
  -1054. ГОДИНА ВЕЛИКОГ РАСКОЛА ХРИШЋАНСТВА
  - да ученици постану добро информисани о основним изворима знања
  духовног хришћанског живота.Два покушаја помирења кроз уније.
ЗАДАЦИ: а) образовни:  -Ученици ће научити основне чињенице о разликама римокатоличке и
           Православне Цркве. Лионска унија покушај помирења( под условом
прихватања унијатских одлука), и Флорентинска унија 1439. године. Оба
покушаја неуспјешна.
б) васпитни - развити осјећај поштовања и исповједања вјере кроз символ вјере као израза
јединства и саборности Цркве. Јединство Цркве је присуство Светога Духа.
                   в) - ученици ће слушати наставну јединицу и активираће личну креативност и
функционални:  заинтересованост да са предавачем лакше утврде знање и повежу потребу
  ријешавања бивствујућих питања живота Цркве, као и друштвених ситуација.
 
ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ: -Ученик ће бити способан да:
-Ученици ће бити способни да перципирају основне истине символа вјере.
- Ученици ће препознати потребу јединствног исповједања вјере хришћанске.
- 1054. године Римокатоличка црква званично усваја измјене у символу вјере.
-Покушај помирења кроз уније корак ка прихватање западног поретка учења и
богослужења. - Лионска и Флорентинска унија неуспјешна до данас.

ОБЛИЦИ РАДА:  -фронтални


  -индивидуални  
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ:  - усмено излагање
  - наставни разговор
  -писање
  - илустрација и демонстрација  
НАСТАВНА СРЕДСТВА -вербална,табла,уџбеник, телефон(аудиовизуелна)демонстрација(кроз иконе)
ВРЕМЕНСКА ДИНАМИКА:   - уводни дио часа: 10`
  - главни дио часа: 25`
- завршни дио часа: 10`
САДРЖАЈ ЧАСА:  
  УВОДНИ ДИО ЧАСА: (10 минута)

-Поздравити ученике. - Прочитати молитву. Поновити тезе претходне лекције

ГЛАВНИ ДИО ЧАСА: (25 минута)


ИЗЛАГАЊЕ: царева одлучно издаје указе против хришћана. Све ово је довело до признавања или потпуног
уништења хришћана. Први који је одлучио да Хришћанаство потврди као признату религију јесте цар Константин
и Лициније. у Медиолану ( Милано) едиктом 313. године. Тек под царем Теодосијем Великим, хришћанство
постаје државна религија и уско повезана са држвом. Оно што је значајно јесте да признавањем хришћанства,
велики број грчких философа постају хришћани, што је доприњело и развоју богословља ране Цркве. Култ
мучеништва који се утврдио прије Миланског едикта је био примјер истрајно исповједања вјере у Христа.
Карактеристично је да управо у овом периоду благостања, јавља се почетак монаштва. Први испосници одлазе у
Египатске путиње далеко од свијета, и предали Богу. Оснивач и глава Цркве је Господ Исус Христос.Христос
шаље Духа Утјешитеља својим апостолима у Јерусалим. Црква овај празник прославља као Педесетницу. Од тада
хришћанство се шири од Јерусалима до Рима. Међутим римске власти нису прихватале хришћанство као
религију, што је давало повода за оптужбе како од јевреја тако и од римских власти. У овоме периоду ране Цркве
развио се култ мучеништва. Миланским едиктом 313. године хришћанство постаје слободна религија.
Неколико деценија касније хришћанство постаје државна религија. Услед овакве ситуације уследио је талас
крштавања истакнутих јелинских интелектуалаца који су често одступали од изворног јеванђелског учења.Такво
стање у друштву и животу Цркве је био повод да цар Константин сазовеПрви Васељенски сабор 325. године у
Никеји. На овоме сабору је осуђена Аријева јерес( коју је заступао александријски ђакон Арије). Други
Васељенски сабор је одржан у Цариграду 381. године. На овоме сабору, је осуђена духоборачка јерес. Трећи
Васељенски сабор је одржан у Ефесу 431. године. На овоме сабору је одбрањена улога Дјеве Марије као
Богородице. Четврти Васељенски сабор је одржан у Халкидону 451. године. Пети Васељенски сабор је одржан у
Цариграду 553. године. Шести Васељенски сабор је одржан у Цариграду 681. године. Седми Васељенски сабор је
одржан 787. године у Никеји. Васељенски сабори су доприњели јединству Цркве и црквене јерархије. Велики
хришћански раскол (шизма), представља одвајање Римокатоличке ( Западне) и Православне ( Источне ) Цркве
1054. године. Овај раскол је прекид литугријског општења. Основни разлог за прекид општења јесте измјена
јединственог Никеоцариградског символа вјере. ако и наметања улоге папе као врховног поглавра Цркве. Наиме
на западу се појавило учење ,,о двоструком исхођењу Духа"( од Оца и Сина- ФИЛИОКВЕ). Православно учење
које се исповједа у символу вјере каже: И у Духа који од Оца исходи.....Западно учење које је усвојила Римска
Црква учење је било у супротноси са исповједањем никејско-цариградског символа вјере. Усред овакве
ситуације, папа Лав IX је послао у Цариград легате да екскомуницирају цариградског патријарха. Међутим папа се
у међувремену упокојио, па је стога била и упитна вриједност њихове оптужбе. Будући да цариградски патријарх
није прихватио одредбе које су изложили римски легати, сазван је сабор под покровитељсттвом цара Михајла на
коме су осуђени и одбачени услови римске Цркве и на легате папе је бачена АНАТЕМА. Од тада се прекида сваки
облик литургијског општења. Будући да су обе стране Исток и Запад представљали себе као једину свету
саборну и апостолску Цркву. Од 1054. године до данас није превазиђено неслагање у догматским и
еклисиолошким учењима. Почев од 4 крсташког рата, овај раскол се још продубио услед пљачкашких похода
крсташких војника. Постојала су два покушаја помирења. Ови покушаји су изискивали признање папе за
врховног поглавара свих хришћана као и прихватање одређених западних обреда. П рви покушђај помирења је
Лионска унија 1272. године. Цариградски цар је првобитно прихватио унију да би потом била одбачена. Други
покушај од стране Римске Цркве јесте Флорентинска унија 1439. године која је такође завршила неуспјехом.
Проблем раскола није превазиђен до дан данас. Иако је основан савјет Цркава који иде у правцу јединстваа и
саборности литургијског богослужења јпош увијек постоји велики јаз између Православља и Римокатолицизма.
Завршни дио часа ( 10 минута)
- Поновити основне тезе обрађене лекције. Ученике индивидуално активирати да искажу своја
лична запажања и искуства кроз црквену историју и однос политике и Цркве.
План записа на табли:
- 1054. године Велики Црквени раскол ( ШИЗМА). Римска црква прихвата измјене у символу вјере које
нарушавају јединство Цркве. - Цариградски патријарх и цар одбацују услове легата папе и баца Анатему .-
Лионска ИФлорентинска унија неуспјешни покушаји помирења Истока и Запада.
Литература: -Уџбеник Православна вјеронаука 4 разред. - Свето Писмо Стари и Нови завјет,

You might also like