КЊИЖЕВНЕ

НОВИНЕ
Лист за књижевност и друштвена питања Е-пошта: knjizevnenovineuks@gmail.com www.uksrbije.org.rs
Број 1303 Београд, децембар 2020. Година LXXII Цена 100 РСД; ME 1,5 EUR; BA RS/FBH 2,5 KM; MK 80 MKD

Владимир Димитријевић Срба рођених из крсноваскрсног вра-

чарског пепелишта.

Патријарх Српски Иринеј Није се дао. Једна од потоњих порука

упућених косово – метохијској пастви
коју је покојни патријарх упутио гласи-
ла је: “Моћници планирају да нас удаље

Д
са ових простора, али они то једно ми-
а би неко постао патријарх пра- репаганизације Србије, за спасавање сле,  али данас је важно шта Господ ми-
вославни, мора прво да се замо- Црне Горе од монтенегринског насртаја сли, а Господ ће мислити о нама онолико
наши, па да се рукоположи за на светиње. НАТО генерали су, у њего- колико га носимо у срцима својим. Зато
свештено лице, па да се завладичи, и да во доба, изјављивали да је СПЦ главни се морамо вратити својој вери, Цркви;
га, на крају, сабор архијереја помесне непријатељ Империје на Балкану. Остао морамо се вратити Богу. Наш народ се
Цркве изабере за првог међу једнакима. је, одолевши свим притсицима моћни- одувек окупљао у овим светињама, по-
Али је основно да у службу Богу и роду ка овог света, веран канонском поретку себно на Косову и Метохији. Јер тамо
крене са вером која се, у највећем броју Цркве од Истока, критикујући насртај где су светиње ту је и народ, и зато смо,
случајева, понесе из родитељског дома. Фанара на Московску Патријаршију и хвала Богу, овде и опстали и опстаћемо“.
У ономе што је чинио блаженопо- признавање украјинског НАТО раскола. Бог да прости душу патријарха срп-
чивши патријарх српски Иринеј пома- У патријархово време, довршен је храм ског Иринеја, а нама да дарује да опста-
гало му је његово предачко наслеђе, о Светог Саве, заветно светилиште свих немо у светосавско – косовском завету.
коме историчар Милош Тимотијевић
пише: “Патријарх Иринеј је пореклом из
породице из села Видове код Чачка, која Божидар Шујица Од показане блискости
је пре Другог светског рата припадала Са деспотима
Предраг Бајо Луковић: Патријарх Иринеј, Који ће и у пакао одјахати
Православној хришћанској народној цртеж
заједници или богомољцима. Делатност По власт и моћ
ове организације била је нарочито жива Оловни труп
нијама давале монахе и монахиње Срп-
у Жичкој епархији после 1934, када је на ској православној цркви, чија је вера у
С болешћу сешће
њено чело по други пут дошао владика друштву, које је јурило у прогрес, ока- У празну фотељу
Николај Велимировић. Молитвени са- рактерисана као преживело сујеверје./.../ Окружиће га јато талената
бори одржавани су у многим селима, а Патријарх Иринеј био је један од првих И покоји геније
нарочито у манастиру Благовештењу ис- архијереја СПЦ пореклом из чачанског Узеће удела
под Каблара. Иначе, село Видова налази краја у другој половини XX века. Његова У градњи имена
се на самом почетку Овчарско-кабларске мајка такође се замонашила, као и једна Да се сјај види
клисуре са бројним манастирима, у које сестра од стрица.“ Пролегомена Вековима касније
су редовно одлазили богомољци. Био је Није лако седети на трону Светог Видим и вас славне ћеле
то спонтани религиозни покрет српских Саве. Нарочито у доба у коме су се силе Ево ме пред вама песници Лирски јакобинци
сељака у потрази за снажнијом и дубљом зла уротиле да Србе сломе и заувек одуче Поете лиричари У букварима
религиозношћу. Поред тога што је вла- од историјске самосвести малог великог Стихотворци професионалци И ђачким читанкама
дика Николај пред Други светски рат народа. Блаженопочившем архиеписко- Лауреати академици Поред портрета тирана и велможа
обновио највећи број данас постојећих пу пећком, митрополиту београдско – Саветници Круне Сви просветљени
овчарско-кабларских храмова, по први карловачком и патријарху српском Ири- Гвозденомрки у ордењу и ленти
Узори међу свима
пут је у овом крају Србије основао и неју пало је у део да буде први међу једна- Једни преко других
Послушни
женске манастире. Испоставило се да је кима у сабору архијереја СПЦ о осамсто- Наслагани
И даље
то био одлучујући потез, јер су у другој годишњици светосавске аутокефалије и У Алеји великана
половини XX века монахиње заправо
Формама и конструкцији
стогодишњици њене обнове. Од 1920. до Што су измориле генерације Поздрављам ваш савез
одржале веру када су се многи дистан- данас претходили су му патријарх Ди- Са славујима у рају!
цирали од православља. После Другог Слушам ваше облачне оде
митрије, који се, са војском и народом, Нарицитељи Видим и вас лепоречиви сањари
светског рата званично прокламовано пред аустроугарским окупатором, по- Све вам је угодније Прерано кренули од себе ка нигде
атеистичко друштво грубо је прекину- влачио из Србије 1915-1918, патријарх
У нарастајућој плими Читав сте живот провели
ло јавно испољавање побожности, али Варнава, по свему судећи отрован у
дух хришћанства није потпуно угашен. Националне лажи У настојању да будете
доба борбе против конкордата с Вати- Сами себи
Управо су богомољачке породице деце- Где сте се изгубили
каном 1937, патријарх Гаврило, који је Цензори
био под стражом нацистичких окупато-
Децо Сатурна
Чијој сте се придружили Поздрављам ваша згрчена лица
У овом броју: ра од 1941. до 1945, патријарх Викентије
Осредњости? У грмљавини и јецају
(умро под сумњивим околностима, и он
• Владимир Димитријевић: Патријарх О младости што пишеш стихове Поздрављам вас песници епохе
Иринеј ........................................................... 1 можда отрован због одбијања да призна
Како ћеш да оживиш леш? Поздрављам аутономност
македонски раскол у најави), патријарх
• Божидар Шујица: Пролегомена............ 1 Римујете ли римујете стваралаштва
Герман, који је столовао у доба жестоког
• Мило Ломпар: Странац и стид ........... 3 притиска на СПЦ од стране Брозовог ре- Рецитаторски маратонци И бесни дух у њему
Многи од вас су бистри потоци Што искушава
• Љубиша Ђидић: Песме ............................ 3 жима, али који је ипак дочекао да почне
Вишак оданости
обнова храма Светог Саве, као и вере Ал плитки
• Марко Паовица: Шкриња различитих Разливени Као недостатак врлине
докумената меморије .............................. 4 српског народа. Непосредно је наследио
патријарха Павла, кога је Жарко Видо- По плићацима Поздрављам и вас неколицину
• Адам Пуслојић: Тесламентарно .........10 вић звао „брат владика српски“, и који је Растргнути првом страшћу Из мањине свих мањина
• Књижевници света понео наш крст у доба србофобног рата Да неузвраћену љубав Који сте се уздигли
у време пандемије ...................................13 за југословенско наслеђе, НАТО бомбар- Пренесете Кад су сви други посустали
• Београдски међународни сусрети довања 1999. године и отимања Косова и У Дело које ће вас учинити Поздрављам вашу метафоричну
писаца (on line) ........................................15 Метохије упркос међународном праву, Бесмртним Уверљивост
• Јованка Стојчиновић Николић: као и одвајања Црне Горе од Србије. Видим вас мироточиви појци Што не попушта
Песме ............................................................18 И патријарх Иринеј се борио, по сили Ви не грешите Пред брбљивом духовитошћу
• Виктор Лазић: Анђеоска благост своје вере и благодаћу хиротоније коју Ни у гневу Да стекне наклоност глупака!
професора Тартаље ...............................26 је, прејемством од Светог Саве, добио, Нема сагнутијег профила
за очување Косовског завета, против 1

КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ
Награда Медаковић
Дејану Вукићевићу
На конкурс за доделу награде Дејан
Медаковић приспело је 9 књига. У нају-
жи избор ушле су две књиге: Петар Рис-
тановић, Косовско питање 1974-1989.
(Нови Сад: Прометеј, Београд: Инфор-
матика А.Д.) и Дејан Вукићевић, NON
IMPRIMATUR или цензура у библио-
текарству и издаваштву (Библиотека
„Влада Аксентијевић“, Обреновац; Биб-
лиотека „Димитрије Туцовић“, Лазаре-
вац).
Ценећи изванредан труд и научни ка-
пацитет који је млади истраживач Петар
Ристановић уложио у расветљавање го-
дина које су довеле до „косовске кризе“,
чије последицe још увек трају, Жири се
ипак, једногласно определио да награду
„Дејан Медаковић“ Издавачке куће „Про-
метеј“ за 2020. годину додели књизи Деја-
на Вукићевића о цензури у библиотекар-
ству и издаваштву.
Дејан Вукићевић је написао питку, уз-
будљиву, духовиту и застрашујућу књигу
о историји цензуре од постанка човечан-
ства до данас, у свим њеним појавним
облицима, мимикријама, кетманским
привидима, деформацијама, али и „свет-
лим странама“ цензуре, као што је нпр.
обавезни примерак књиге у библиоте-
карству. Пред нама је лексикон, енцик-
лопедијски приручник, библиографско,
политичко и анегдотско штиво, али из-
над свега потресна и узбудљива прича
која понире у најдубље кутове човекових
мрачних страхова:
„Цензура је феномен који прати чо-
вечанство од настанка, потом траје кроз
читаво време његовог постојања, а онда
осим тога има и особину преображавања,
мимикрирања и прилагођавања. Дакле,
може се рећи да је цензура универзал-
на. Борба против ње траје исто онолико
колико и она сама. Могућност да особа
примени цензуру на самој себи чини је
занимљивим феноменом, међутим, нај-
занимљивија код цензуре је, вероватно,
и способност да се примени на онога ко
је до јуче и сам био цензор. Све наречене
особине универзалност, неуништивост,
перманентност, трајност, прилагодљи-
вост, свеопшта применљивост, иреверзи-
билност чине је надасве интересантном
темом којом ће се овај текст позабавити и
покушати да је осветли“, овако нас аутор
уводи у тему.
Књига Дејана Вукићевића NON
IMPRIMATUR, у складу са уводним теза-
ма, превасходно се бави областима биб-
лиотекарства и издаваштва, али је нужно
и културолошка и антрополошка студија.
Због обимности теме, акценат је превас-
ходно на приликама у Србији, а издвојене
су магистралне појаве и догађаји. Рубно
су дотакнуте теме цензуре и штампар-
ства те цензуре и порнографије.
Посебно су истакнути часни примери
оних који су поднели највише жртве у
борби против цензуре, те поглавље Бор-
ба против цензуре констатује ове врсне
људске и интелектуалне примере, уз
невеселу констатацију о неуништи-
вости цензуре у историји савреме-
објављеним прилозима
не представљају увек и
2 ставове редакције
ног људског друштва. Индекс цензуриса-
них аутора даје нам попис најбољих из-
данака људског духа у времену: Шекспир,
Балзак, Флобер, Бодлер, Фридрих Шилер,
Томас Ман, Маркс, Брехт, Хајнрих Ман,
Џојс, Драјзер, Мандељштам, Пастернак,
Марина Цветајева, Ружди, Вук, Бранко
Ћопић, Исидора, Гојко Ђого, Драгослав
Михаиловић, Михиз, Данило Киш...
Од познатих анегдотских бравура
о Нушићу као жртви цензуре и (ауто)
цензору, преко папе Пија II – у Индекс
забрањених књига уврстио ласцивни ро-
ман Приповест о двоје заљубљених, који
је сам као ренесансни песник Енеја Сил-
вије Пиколомини написао у младости –
књига Дејана Вукићевића указује на му-
котрпно освајање цивилизацијских дос-
тигнућа у нетолерантним, ауторитарним
друштвима, и утолико у значајној мери
кореспондира са основним путоказима
и траговима које је утиснуло у времену
дело „дугог памћења“ Дејана Медаковића.
У Београду,
15. 12. 2020. нос овој тешкој борби: донацијама за
Жири: Проф. др Бошко Сувајџић, пред-
седник, Радован Поповић, Миладин Ми-
лошевић
Берачи полена
убиру награде
Крушевачки песник Небојша Лапче-
вић овогодишњи је лауреат двеју великих
поетских награда у српској књижевнос-
ти. Његова збирка поезије Берачи полена,
у издању Народне библиотеке „Стефан
Првовенчани“, Краљево, једногласном
одлуком жирија у саставу: Мирослав
Цера Михаиловић, Бранислав Живано-
вић и Јован Зивлак, председник, понела је
престижну Књижевну награду Ђура Јак-
шић за 2020. годину. А само месец дана
касније, жири у саставу: Данијела Божич-
ковић Радуловић, председник Комисије,
Зорка Стојановић и Радица Павловић,
чланови, такође једногласно, одлучио је
да Књижевна награда Србољуб Митић, за
најбољу збирку поезије, издату у периоду
01.10.2019. – 01.10.2020. године, припадне
Небојши Лапчевићу, за књигу Берачи по-
лена. Награда „Печат Кнеза Лазара“ коју,
за духовност у поезији дају Удружење
књижевника Србије и Манастир При-
липац, уручена у порти овог манастира
Мирославу Раичевићу и Небојши Лапче-
вићу. Да ову награду поменути песници
добију равноправно, одлучио је једно-
гласно жири у саставу: Радомир Андрић,
председник, Видак Масловарић и Раде
Вучићевић.
Прстен деспота Стефана
Љубомиру Симовићу
Академик Љубомир Симовић, пес-
ник и прозни писац, истакнути драм-
ски писац, путописац, есејиста, ликовни
Молимо сараднике да у предмету (subject) имејла прво напишу своје презиме,
Ставови изражени у
што ће олакшати налажење текста за штампу.
Електронску пошту нам можете слати на адресу: knjizevnenovineuks@gmail.com
Молимо да текстове шаљете као Word dokument (.doc) (опцијом: attach a file) у фонту
Times New Roman или Arial, откуцане ћириличном српском тастатуром.
Молоимса20.
критичар, приређивач многих научних
зборника и један од наших најпревође-
нијих аутора, овогодишњи је лауреат
награде Прстен деспота Стефана Лаза-
ревића коју додељује Књижевни клуб
„Багдала“ из Крушевца. Управо богат и
разноврстан стваралачки опус Љубоми-
ра Симовића навео је у образложењу на-
граде и председник жирија, Љубиша Ђи-
дић. Он је, такође, нагласио да је Љубо-
мир Симовић ушао у 100 дела савремене
српске књижевности и да је награђен за
свеобухватно књижевно дело.
Година признања
за Божицу Велоусис
Књижевница, новинарка и хуманист-
киња Божица Велоусис на предлог Из-
вршног одбора Културно-просветне за­
јед­нице Србије и Удружења књижевника
Србије, а одлуком Канцеларије ордена
Председника Републике Србије одлико-
вана је за заслуге и дела од значаја за Ре-
публику Србију у борби са пандемијом
вируса Ковид-19. Божица Велоусис је
током 2020. године дала изузетан допри-
куповину апарата и лекова, хуманитар-
ном и новчаном помоћи за апарате и ле-
кове Дому здравља Сјеница, сарадњом
са Клиничко-болничким центром у Кра-
гујевцу, Општином Кнић, Општином
Нови Београд, са Васпитно-образовном
установом „Књижевно перо“, акцијама
поклањања књига наших најпознатијих
писаца болничким библиотекама, међу
којима и Клиничко-болничком центру
Земун, акцијом подршке и помоћи на-
шим медицинарима као пријатељ УНИ-
ЦЕФ-а прикупљањем и донирањем сред-
става за апарате и лекове за новорођене
бебе у ГАК „Народни фронт“, акцијама
хуманитарне помоћи самохраним мајка-
ма Удружења „Променимо свет“, дона-
цијама хране, хигијене и лекова за жене
жртве насиља при Удружењу „Хајр“, ху-
манитарним акцијама за представнике
трећег доба у Београду. Божица Вело-
усис у сарадњи са Црвеним крстом Ср-
бије дала је и свој песнички допринос,
промоцијом песме Нећу да ме корона
плаши у оквиру пројекта који је подржао
УНФПА – Популациони фонд Уједиње-
них нација. Божица Велоусис, лауреат-
киња многих домаћих и интернацио-
налних признања за допринос српској
књижевности, добитница је и награде
„Београдски победник“ на измаку пре-
тходне, а у овој години и Златне значке
Културно-просветне заједнице Србије, и
то за неговање српског језика, културе и
традиције ван граница своје земље.
К.Н.
Веселиновић Веселиновићу
Овогодишњи добитник награде „Јан-
ко Веселиновић“ за најбољи историјски
роман написан на српском језику је
Војислав Веселиновић за двотомно дело
„Последњи српски деспот Павле Бакић“,
саопштено је из Удружења књижевника
Србије.
УПУТСТВО
Молимо сараднике да текстове доста-
вљају у електронској форми, на адресу:
knjizevnenovineuks@gmail.com. У пред-
мету (Subject) прво треба навести пре-
зиме, а текстове слати у прилогу (Attach
File), писане у Wordu (*.doc), српском
ћириличном тастатуром, у форма-
ту А4, уз проред 1.5 и маргине 2,5 cm,
коришћењем фонта Times New Roman,
величине слова 12 pt.
Дабинекн НОВИНЕ
О последњем титулисаном а забора-
вљеном српском деспоту до сада су пи-
сали Дејан Медаковић, Сима Ћирковић и
Душан Ј. Поповић у својим историограф-
ским делима а о његовом Обилићком ју-
наштву појали су Бранко Радичевић и Јо-
ван Ђорђевић, писац текста српске химне
„Боже правде“.
Нико, међутим, до сада, о Павлу Ба-
кићу није написао литерарно дело са
таквим обимом, проницљивошћу и по-
знавањем духа времена у којем се деспот
Бакић борио на страни хришћанских
европских војски као што је то учинио
Војислав Веселиновић. Веселиновић је
оживео и приближио данашњим генера-
цијама српског витеза који је прошао ве-
лике битке, од оне Мохачке, преко одбра-
не Беча, па све до Горјана поред Ђакова, у
којој је и изгубио живот 1537. године.
Одлуку је донео жири у саставу др Ра-
дован Калабић (председник) и чланови
Снежана Јањић, в.д. директор Културно
образовног центра Богатић и Љубомир
Ћорилић, књижевник, на седници одр-
жаној 29. децембра 2020. године.
„Младен Селак“
Душану Цицвари
Награду за књигу године објављену
2020. фонда „Младен Селак“ добио је Ду-
шан Цицвара за роман Последњи задатак
Лоле Клос. Награда се састоји од повеље
и златника са ликом Михајла Идворског
Пупина.
У образложењу жирија наводи се да је
Последњи задатак Лоле Клос историјско
шпијунски роман у којем се види огро-
мна улога Пупина у патриотском раду.
Награда је уручена 9. октобра у Идво-
ру, родном месту Михајла Пупина.
КЊИЖЕВНЕ
НОВИНЕ
Издавач: Удружење књижевника
Србије
За издавача: Милован Витезовић
Главни и одговорни уредник:
Братислав Р. Милановић
Редакција:
Душко М. Петровић (заменик главног
и одговорног уредника),
Милан Лукић (оперативни уредник),
Јанко Вујиновић , Александар
Чотрић, Милица Мустур, Соња
Миловановић, Гроздана Лучић
Лалић, Видак Масловарић, Миломир
Краговић, Миљурко Вукадиновић и
Гордана Влајић
Секретар редакције:
Гордана Јеж Лазић
Уметнички лого:
Миле Грозданић
Технички уредник:
Радојица Ђурић
Коректура:
Братислав Р. Милановић
Штампа:
„Dinex“, Београд
Лист излази двомесечно
Рукописи се примају сваког радног
дана од 11 до 14 часова
Рукописи се не враћају
Телефакс: +381 11 26 22 891
Телефон: +381 65 26 22 891
Адреса редакције:
11000 Београд, Француска 7
E-mail:
knjizevnenovineuks@gmail.com
uks.srbije@gmail.com
www.uksrbije.org.rs
Лист суфинансира
Министарство културе
Републике Србије
 Дабинекн БожиБд Прорлегм
Мило Ломпар
Странац и стид
Бранимир Шћепановић (1937-2020)
У
прози Бранимира Шћепановића
често однекуд искрсне један де-
чак, прашњав и умрљан малинама
или купинама по лицу: он стоји на путу
и гледа аутомобиле који понекад пролазе,
да потом и сам некуд нестане. Када би чо-
век сретао Шћепановића, као старца који
помало одсутно корача, никако се не би
могао отргнути утиску да дечак са једном
наивношћу и зачуђеношћу живи у њему,
упркос свих искустава и околности кроз
која је његов живот прошао. Јер, писац је
из родног подгоричког околиша, понео
једно патријахално осећање света и уро-
нио га, попут толиких својих земљака, у
велики свет као вашар таштине: градови,
булевари, филмови, власт, коцкарнице,
жене.
Један део његове животне игре био је
везан за уметност. У романима и прича-
ма дао је антологијска дела модерне српс-
ке књижевности. Прихваћен као писац,
Шћепановић је био и филмски сценари-
ста и омиљена личност јавног света. Кре-
тао се у различитим правцима, како су се
коцкице његовог живота окретале у том
вечитом бацању, које се у животу непре-
кидно понављало. Отуд је прошао кроз
дугу епитимију, организовани заборав,
као најтежу судбину писца: кроз облик
прећутне одмазде, која као да је додатно
обележавала хајкаче који јуре јунака ње-
говог романа Уста пуна земље. Они јуре
без мотива, без садржаја, али гоњени
страшћу која их унаказује из часа у час, из
параграфа у параграф: као што се – само
они то још не знају – котрљају коцке њи-
хових живота.
У књижевном делу Бранимира Шћепа-
новића најдубљи модерни траг оставио је
дотицај странца и стида. Јер, стид се поја-
вљује и у модерном осећању живота: када
је Јозеф К. – у последњој реченици Кафки-
ног Процеса – помислио да га убијају „као
Љубиша Ђидић
Кнежевина на продају
Академик Александар Младеновић
посветио ми је књигу о Повељама кнеза Лазара,
и док се враћам с пијаце
прескачући нежно Кнежеве бедеме у Крушевцу,
видех у тој књизи како Кнез диктира логофету Никону
повластице Великој Лаври и Хиландару на Светој Гори
и видех Свету Гору и Хиландар
и како потврђује властелину Обраду
прилоге за цркву у селу Кукањ,
и видех себре у селу Кукањ и коло око цркве,
и олакшице Дубровчанима
и видех Дубровник и море
и видех њихов караван и како носе арапску свилу
и со из Стона
и златну чоју из Венеције
и видех Венецију и Бар и Будву,
видех Кнеза на Кознику са целом породицом
како с тог виса милује Србију благо руком,
и није ми сметало
што сам свестан
док носим бели лук са пијаце
да ходам његовим разрушеним градом у Крушевцу,
кроз повеље Александра Младеновића
које су ми све дочарале
осим што ја не имадох ниједну повељу
те дивне кнежевине,
имао сам његов срушени град и моје срушено време,
а за струк белог лука,
не би било поштено да заменим
твоју посвету Александре,
мада оваква Србија толико не вреди!
Археолошки парк у Крушевцу, 2007.
пса”, њему се учинило да га надживљава
– стид. Тешко одредиво осећање стида
свакако припада егзистенцијалном апелу
који је ситуиран у модерној књижевнос-
ти. Јер – писао је Ками – „оно по чему се
модерна осећајност разликује од класичне
осећајности, то је што се ова храни морал-
ним, а она метафизичким проблемима.”
Има ли, дакле, у стиду нечег што надилази
човекову смрт?
У уметничкој прози Бранимира Шће-
пановића постоје препознатљива свој­
ства модерног доживљаја света. Његови
јунаци делају попут изгубљених честица у
конгломерату различитог кретања, они се
често крећу на начин електрона, у правци-
ма неразумљивим, неодређеним и необја-
шњивим. Јер, испуњени су нервозним
импулсима страхова и комплекса, па се
у њима осамљеност појављује као стање
интимних ствари и духовна ситуација
времена. Из највеће даљине, пак, у часо-
вима велике угрожености, у њима одјекне
понешто од далеког и друкчијег света који
пребива у тамним наслагама сећања.
Оваква психолошка подлога свести
јунакâ добија карактеристичан уметнич-
ки израз у необичној и нестварној радњи,
у прекиданој хронологији и наглој смени
планова приповедања. Као унутрашње
језгро основног доживљаја живота, моти-
висано се појављују реченице о странцу и
о стиду. Оне обележавају скривени доти-
цај класичне и модерне осећајности. Ли-
шена простирања на целину, обухватања
универзума, утолико измењена, премда
испуњена снажним апелима човеку, уто-
лико очувана, класична осећајност као
да ублажава урушавајући садржај вред-
ности у модерној осећајности. Ова, пак,
остаје битно одређена апелима упућеним
човековој бестемељности. Као да оцрта-
вањем моралних проблема обнавља свест
о њиховом значају, стид обележава тре-
Песма о
историји
која је
родољубива
Ниједно време није прошло
кад прођу сва времена
Ако ме заборавиш мила моја
нека се осуши десница моја
јер ја ћу ти се вратити
Вратићу ти се још из Троје
кад си била Јелена а ја Парис
све до бедног јучерашњег дана
кад сам као избеглица
постиђен од самог себе
веома недостојно у сопственој барици
цупкао пред вратима Европе
Вратићу се као шпанска револуција
коју је Гоја насликао са голим сисама
зар да пропадне тако лепа слика
као и она статуа Ђорђа Јовановића у
Крушевцу
статуа Србије
која држи голи мач освете
Постоје закони Постања
које је Јеванђелист Марко поставио
зар да пропадну те свете речи
Али погледај и ова друга времена
макар да сам те безгрешно варао
Недај се мила моја
ја ћу ти се вратити
Ниједно време није прошло
кад прођу сва времена
5. 12. 2018.
перење класичних и модерних апела у ег-
зистенцијалном и приповедном искуству.
Премда је књижевноисторијски и пое-
тички везана за тематски и изражајни хо-
ризонт позног модернизма, нарочито за
трајне наносе егзистенцијализма, умет-
ничка проза Бранимира Шћепановића
обликује низ тематских и значењских
комплекса који заузимају значајно место
у поетичким и сазнајним менама књи-
жевности последњих деценија XX века.
Такво је питање о идентитету, било да
се осветљава његова нестабилност, било
његова немогућност, као и његово при-
суство у различитим видовима: унутар
временске линеарности, кроз игру разли-
ка унутар јединствених или истоветних
приповедних ситуација; кроз кружење
скривених (понављаних) ознака у при-
поведању; кроз загонетне односе између
онога што је близу и онога што је дале-
ко; кроз уланчавање чинова свести као
трагова саморефлексије. Ови поступци
се уметнички далекосежније остварују
на егзистенцијалном него на поетичком
плану. Отуд је у једној приповеци, јунак
откривен у немогућој а стварној ситу-
ацији: осетио је стид који је требало да
припадне другом човеку.
Бројеви улица у којима станују јунаци
готово увек имају књижевну симболику:
у самом приповедању би се подудара-
ли или разминули са другим бројевима,
обележавајући прелаз из једног у друго
време, повратак у прошлост, искорак у
будућност, алегорију која се претвара у
симбол, симбол који се грана у метафору.
Но, они су имали и додатну симболику:
као да су отискивали игру бројки која је
Нова Нојева барка
Господе
кад будеш опет спасавао овај свет
да ли је могуће
да си заборавио мене
Спасао си и уште и туште
и кужне и ружне
и оне занесене и снене
а заборавио си мене
Спасао си и кљасте и грешне
заблуделе и изгубљене
и утопљене и потопљене
а заборавио си мене
Спасао си последњу хуљу
погледај какав ти је овај свет
и клет и уклет и проклет
где се год човек окрене
О Господе
да ли је могуће
да си заборавио
на мене
15. 10. 2016.
Песма о Косову која
није родољубива
Човечанство су обогатили Арапи
кад су измислили пословицу
кад неће брег Мухамеду
Мухамед ће брегу
Човечанство су обогатили Кинези
кад су уместо милостиње за рибом
оног јадничка научили да пеца
плод новог бацања коцкица у пишчевом
животу. У старости, док се полако кре-
тао уз Поп Лукину улицу, да уђе у Ули-
цу Вука Караџића, било је нечег што је
– инверзијом бројки – водило у изнова
пронађено време размрљаних купина на
образу малишана који гледа куда води
пут у велики свет. Игра се не зауставља
никад, ни после смрти: будући да је шах
била једна од игара којом је надахњивао
свој дух, није случајно да су његови ша-
ховски пријатељи дошли да се поздраве
последњи пут са њим. Јер, шах је била јед-
на од игара у којима је Бранимир Шћепа-
новић могао да сагледа своју судбину.
У њој је могао да види како његова
проза – на веома истанчан, продубљен
и уметнички изузетан начин – пробле-
матизује духовну ситуацију модерних
времена. Јер, искуство страности – под-
ривањем положаја идентитета, умно-
жавањем разлика у њему, субјективизо-
вањем стварности, раскидањем линеар-
ног тока времена – снажно улази у пост-
модернистички приповедни дискурс.
Но, премда изгледа као плод класичног
метафизичког регистра, искуство стида –
услед приповедног спајања са страношћу
– делује као модерни одзив на успоста-
вљени и саморазумљиви постметафизич-
ки поредак. Стид – као морални и онто-
лошки апел – остаје слаб да би се постмо-
дерни човек определио за њега. Али, ако
се ипак тако определи, тај апел је сасвим
довољан да човек умре са њим.
У једном Хераклитовом фрагменту је
записано да „Бог назива одрасла човека
детињастим, баш као што одрастао чо-
век то чини са дететом”. Овај вечни лик
детета у човеку, било да настаје у божан-
ским или људским очима, загонетно је
сплетен са својством које је описује дру-
ги Хераклитов фрагмент: „Људски век је
дете што се игра; коцке баца.” Тако игра
божанских и људских коцкица обележа-
ва путању човекових корака: као игра
небеских и земаљских карата у човековој
судбини. Отуд долази сазнање о игри као
егзистенцијалној, а не само књижевној
димензији лика Бранимира Шћепано-
вића: и његових књижевних јунака.
Човечанство су обогатили Срби
кад су оном јадничку рекли
пандркнуо си у чабар
Човечанство су обогатили Латини
кад су рекли omnium meа mecum porto
и нестали
Кад су се Срби у небеском царству
спасили од данашњих Срба
гледали су одозго како је лепо човечанство
ал за ту лепоту
морали сте платити
бар једним Косовом
29. 11. 2018.
Тајно приношење
светог оца Немање
На милешевској фресци напукао зид
Једном половином невидљив очев лик
Из невидљивог лица отац се видљиво јавља
Из лозе хиландарске да подигнемо род
Из невидљивог лица отац се видљиво јавља
Још точи миро тела још мири свадљив род
И јавља се видевши кад већ губимо дом
Да кров му сачувамо бар у језику свом
И јавља свети старац кроз ову распуклину
Ако прогледамо кроз другу половину
Залутали у невиду у таму у нигдину
Да спајањем лица спасемо постојбину
2013.
3

Марко Паовица
Шкриња различитих
докумената меморије
Јован Радуловић о удесу културног идентитета
далматинских Срба
Ј
ован Радуловић се на једном месту у
својој књизи По српској Далмацији1
присећа како се, као двадесетого-
дишњи студент са већ три објављене
приче, са нелагодом пренуо на изненад-
ну помисао да скоро ништа не зна о ис-
торијској и културној прошлости својих
далматинских сународника. Но, ко је
прочитао управо поменуту Радуловићеву
књигу, од њене појаве пре равно четврт
века до данас, лако се могао уверити да
њен писац тек за неких деценију и по по-
сле својих првих корака на литерарном
пољу, односно већ крајем осамдесетих
година прошлог века, више није имао
ни најмањег разлога за нелагоду због не-
упућености у политичку и културну ис-
торију Срба из Далмације. Напротив. Јер,
највећи део прилога ове Радуловићеве
књиге тиче се назначене тематике и они
су махом датирани.
По српској Далмацији Јована Радуло-
вића је мултижанровска књига сачињена
из три целине. Првој припадају три ог-
леда: по један о двојици српских писаца
Северне Далмације и трећи о једном ду-
ховнику истог поднебља. То су, конкрет-
но, антрополошки оглед о Матавуљевом
Пилипенди, кратак биографски оглед о
Владану Десници проширен са два евока-
тивна сведочења и оглед о контроверзном
викару епископа далматинског Герасиму
Зелићу, уједно атрополошко-биографски
и култрноисторијски усредсређен. Затим
долази низ документарно фундираних
приповедака о животу и судбинама срп-
ских ратних емиграната из Далмације.
Завршница прве целине стоји у знаку
огледа „Далматинско Косово у свијести
српског народа у Далмацији“, то јест ис-
црпног, културноисторијски посебно ин-
фомативног предавања, које је Радуловић
одржао у више српских колонија у Аме-
рици и Канади. Другу целину књиге По
српској Далмацији чине разговори Јована
Радуловића вођени за дневне новине и
недељнике СФРЈ са новинарима и пишче-
вим колегама у својству новинара Бором
Кривокапићем, Милом Глигоријевићем,
Јошком Челаном, Блажом Огоревцом,
Радосавом Стојановићем, Славком Ле-
бединским, Милосавом Ћалићем и Љу-
бинком Милинчић, као и реакције на те
разговоре у хрватској штампи и српској
књижевној периодици супротног идео-
лошког и вредносног предзнака. Трећа
целина Радуловићеве мултижанровске
књиге, под насловом Зрнцад (1989 –1994),
садржи четрнаест дужих или краћих бе-
седа и јавних обраћања различитим пово-
дима, од којих бисмо, према начину пре-
зентације колико и према садржају, већи-
ну могли одредити као видове пишчевог
националног рада, како се то називало у
великим временима новије српске исто-
рије. Већим својим делом завршна целина
књиге По српској Далмацији садржински
представља документарно-истраживач-
ки мозаик о трајању и потирању нацио-
налне свести, културног и етнопсихо-
лошког идентитета далматинских Срба,
али мозаик сачињен од тачака-каменчића
у виду кратке рекапитулације појединих
1 Јован Радуловић, По српској Далмацији, СКД
„Сава Мркаљ“, Топуско, 1995.
4 истиче такође Радуловић, дали су у Бал-
дубље простудираних и шире разрађених
претходно тематизованих садржаја.
За ову прилику, издвајамо из Раду-
ловићевог мозаика Зрнцад (1989–1994)
три зрнца. Притом, наизглед претерано
коришћење цитата последица је свесне
намере коментатора да приволи Радуло-
вићеве беседе и обраћања да, докумен-
тарно, сами из себе проговоре, нарочито
пред новим нараштајем читалаца.
Зрнце прво:
Саопштење Поводом оснивања СКД
„Зора“ из Книна и хапшење првог пред-
сједника, у Удружењу књижевника Ср-
бије 31. августа 1989.
Саопштење Јована Радуловића, то јест
његово обраћање аудиторијуму у сали Уд-
ружења књижевника Србије последњег
дана августа 1989. је садржински дводел-
но.
Први, краћи део чини Радуловићев
извештај о оснивању Српског културног
друштва (даље: СКД) „Зора“ из Книна. И
тај извештај је сачињен из три смисаоно
повезана а обимом и садржином разли-
чита дела. Први од њих, у форми прециз-
не, проширене новинске вести говори о
оснивачкој скупштини Друштва:
„8. јула 1989. године, на температури од
скоро 40 степени, у Кистањама код Книна,
на трибинама фудбалског стадиона „Бу-
ковица“, а близу гроба Саве Бјелановића
(последњег правог српског вође у Далма-
цији) основано је на иницијативу четрна-
есторице српских интелектуалаца из Бен-
ковца и Книна СКД ‘Зора’. На крају осни-
вачке скупштине, иницијативни одбор је
преименован у управни одбор, а предсјед-
ник ‘Зоре’ је постао Јован Опачић, сада
утамничен у шибенском затвору.“
У другом, најдужем делу саопштења
Радуловић подсећа на постојање српских
просветно-привредних друштава са ис-
тим именом „током 19. и почетком 20.
вијека од Беча, преко Задра, Книна и Мо-
стара, до Дубровника“. Пажњу слушалаца
он потом везује за оснивање просветно-
привредног друштва „Српска зора“, које
октобра 1901. у Книну покрећу „народни
посланици, општински начелници, свеш-
теници, учитељи, трговци, занатлије и
виђенији сељаци из читаве Далмације“, да
би „маја 1902. године, у Дубровнику“ била
„усвојена правила друштва и изабрана
управа за наредне три године“. Јуна исте
године, „Далматинско намјесништво је“,
каже се даље, „одобрило статут друштва
и тако је ‘Српска зора’ отпочела са радом“.
Њен програмски задатак био је поди-
зање просвете и привреде далматинских
Срба, што је био и задатак сличних срп-
ских друштава у другим деловима Аус-
троугарске. У сарадњи са загребачким
„Привредником“ и „Српском банком“
из Загреба, а уз подршку тадашње српске
штампе на Приморју – листова „Српски
глас“ и “Дубровник“ – „Српска зора“ је,
истиче Радуловић, оснивала земљорад-
ничке задруге по далматинским селима
и српске штедионице по градовима, от-
варала школе по најзабитијим српским
селима, „помагала и стипендирала даро-
виту сељачку дјецу спремајући их махом
за трговачки и занатлијски сталеж, да се
што прије створи природнија веза између
села и града“. Многи њени стипендисти,
ПрердагБ
Јован Радуловић,
цртеж Предраг Бајо Луковић
канским ратовима и Првом светском
рату своје животе за Србију.
Те традиције, у новим условима, каже
Радуловић на крају првог дела свог из-
вештаја, жели да обнови и „Зора“ основа-
на у Книну непуна два месеца пре њего-
вог обраћања у сали Удружења књижев-
ника Србије.
Говорећи, у другом делу свог об-
раћања, о националном стању и култур-
ној ситуацији српског народа у Хрватској
у актуелном тренутку и две-три деценије
унатраг, Јован Радуловић се користи сим-
боличким потенцијалом познатог књи-
жевног лика Пилипенде из истоимене
Матавуљеве приповетке, којем је иначе
посвећен засебан, и то, први оглед у овој
његовој књизи. Пилипенда је, као што је
то познато, прототип „моралне снаге и
чврстине српског тежака из Далмације, са
Петровог поља, који је у стању и да умре
од глади, али неће промијенити вјеру“.
Уз Пилипендину моралну и етнопсихо-
лошку црту коју истиче Радуловић, за тог
Матавуљевог јунака могло би се устврди-
ти да је и прави архетип људске чврсти-
не и постојаности. Притом Радуловић
примећује да Матавуљев Пилипенда није
измишљен књижевни лик „који није у
животу постојао“, те да га „није требало
дуго тражити, нити му шта додавати“, па
закључује: „Српски народ у Буковици,
Равним Котарима, Книнској крајини и
Подинарју – на злехудом кршу, до дана
данашњег одржале су Пилипенде“.
А потом, одједном, у алармантном
тону, поставља серију питања са негатив-
ним одговорима и оштрим осветљењима
перфидних видова расрбљавања у усло-
вима сурове културнополитичке климе.
То су питања, одговори и запажања ве-
зани за преображај Пилипендиног лика
у његову супротност током неколико
последњих деценија авнојевске Хрват-
ске. Дословно, то је масовна промена по-
нашања српског сељака са далматинског
крша, који у новим политичким окол-
ностима назначеног раздобља престаје да
мари за свој вековно брањен национални
идентитет. Тај данашњи Пилипенда, како
га Радуловић означава, не иде у цркву, као
што је чинио Матавуљев јунак, „цркве су
празне или порушене“, а месне световне
власти нису за њега никакав ауторитет.
Данашњи Пилипенда не мора ни да ради:
„држава му је додијелила милостињу,
али је тако не назива, и може сваки час
да му је узме“. Данашњи Пилипенда је и
декорисан „измишљеним јунаштвом“
уз помоћ лажних сведока којима ни сам
не верује, он је „проглашен борцем и ак-
тивним сарадником, само нека ћути“. Да-
нашњи Пилипенда „добио је електрику,
може до миле воље да гледа телевизијски
програм, али не и онај који би желио“; и,
ако у дјетињству „није научио латиницу,
мора је под старе дане притврђивати“. На
попису становништва „нема ништа при-
родније него да се Пилипенде пишу као
Југословени; Пилипенде воле Југосла-
Дабинекн БожиБд
вију“. „Страх са старих Пилипенди“, каже
даље Радуловић, „као зараза прелази на
младе Пилипенде“, па се и они, уписујући
се на факултете по Хрватској, у докумен-
тима изјашњавају као Југословени, но
брзо увиђајући да је то још погубније од
истине, чине и последњи корак на своме
конвертитском путу: „Тако младе Пили-
пенде из српске и југословенске коже упа-
дају у хрватску кожу“.
Најзад се иста питања постављају и
исте опсервације исказују дискурзивно, у
политичком функционалном стилу. Нека
од најважнијих класификоваћемо према
изворном редоследу: а) „Шта данас може
да очекује и чему да се нада српски народ
у Хрватској? Како да сачува своје име? На
кога да се ослони? Ко му и колико може
помоћи? Нико.“ б) „Његове културне и
националне институције неће нико обно-
вити. Да су их мислили обнављати, не би
их ни укидали. Ако то покуша сам, неће
му дати. (Случај са „Зором“ и Јовом Опа-
чићем).“ в) „Негативна селекција српских
кадрова, од мјесних заједница до Сабо-
ра и Партијског предсједништва спро-
ведена је без иједне грешке.“ г) „Има ли
српски народ у Хрватској данас довољно
снаге и мудрости да се самоорганизује?“
д) „Може ли ишта сам урадити, кад га је
његова интелигенција која тамо живи и
ради, скоро потпуно напустила, однаро-
дила се, или и не постоји?“ ђ) „Питања
има много, одговори на њих, на нашу ве-
лику жалост, не иду нам у прилог.“
Контраст између првог и другог дела
Радуловићевог обраћања у погледу сло-
бода и права српског народа у Хрватској
за време Аустроугарске и током задњег
двотрећинског раздобља титоистичке
Југославије говори сам за себе. Управо
стога Радуловић детаљно представља
процедуру оснивања „Српске зоре“ у
Далмацији почетком двадесетог века.
Извештај о оснивању СКД „Зора“ у јулу
1989. сведен је на две реченице стога што
су о томе, и другим догађајима у Северној
Далмацији и Книну, све југословенске но-
вине извештавале током тог целог лета,
а и зато што је СКД „Зора“ 8. јула 1989.
године основана, али не и регистрована,
већ после два дана забрањена а њен пред-
седник ухапшен и осуђен на тромесечни
затвор. (СКД „Зора“ регистрована је тек
27. новембра исте године у Топуском.) И
та чињеница, поред бриљантне анализе
културнополитичког и уопште нацио-
налног стања српског народа у тадашњој
комунистичкој Хрватској, оправдава у
другом делу Радуловићевог обраћања
призвук апела за помоћ упућеног јавно-
сти Србије и њеним политичким инсти-
туцијама.
Зрнце друго:
Обраћање На слави „Истине“, у Кни-
ну, 10. октобра 1990, (У цркви Покрова
Пресвете Богородице)
Обраћање Јована Радуловића на слави
„Истине“, обновљеног часописа Далма-
тинске епархије, за разлику од претходно
коментарисаног, сасвим је оптимистички
интонирано. Интонацијски, оно носи све
одлике свечане беседе, док садржински,
међутим, представља својеврстан сажет
преглед укупне културне и, делом, војно-
политичке историје далматинских Срба.
Као и обраћање у УКС, пре нешто више
од године, и ово, книнско, почиње Раду-
ловићевим подсећањем на прво покре-
тање скоро обновљеног црквеног гласила:
„Скромно, скоро сиротињски, али пуни
младићких идеала, наши преци, богосло-
ви, прије стотину и пет година, покрену-
ли су у Задру ону прву „Истину“, да макар
и утуљеног пламена, изложена страшним
вјетровима, буде путоказ народу. Вјерски
и национални“. И одмах потом Радуло-
вић говори, позивајући се на уводник пр-
вог броја „Истине“, како су тај „путоказ“
разумели њени покретачи (Далматински
епископ Стефан Кнежевић, његов викар
за Боку Которску Герасим Петрановић
 Дабинекн БожиБд
и уредник професор Јован Вучковић –
М.П.): „Наши преци прије стопет година,
(1885 – М.П.), када је први број „Истине“
кренуо у свијет, помињали су у уводни-
ку обале сињега мора и последње грани-
це православнога свијета на Западу, са
жељом да се на том простору истраје и
опстане“. Читалац убрзо увиђа да ни ос-
нивачи часописа пре више од сто година,
као ни Радуловић у свом говору, под на-
зивом часописа не подразумевају никак-
ву верску – теолошкодогматску – истину,
већ пре црквену и националну повесницу
српског народа Далмације.
У том правцу, углавном хронолошки,
развија се и ово Радуловићево обраћање:
„Наша српска истина у Далмацији сачува-
ла се у нашим манастирима и црквама. Па
и кад су олтари рушени, иконе спаљиване,
уз зидове се пењао бршљан с паветином,
шушкале гуштерице и змије, легле се јеји-
не и ћукови, то су била наша света мјеста,
истина их није напуштала, чекала је боље
дане. Требало је само мало прокрчити,
загребати ноктом лишајеве и малтер, по-
казали би се животописи наших свети-
теља и царева, истина о нама би синула.
[...] Наша српска Далмација има преко
педесет српских, православних, светоса-
вских храмова. Скоро сви су подигнути
прије пет стотина година. Који то још на-
род, на тако вјетровитом простору има!?“
Но, пре него што се осврне на световну
историјску истину, Радуловић подсећа на
клевете и различне ударе католичког про-
зелитизма на српска далматинска свети-
лишта, њихове монахе, свештенство и сам
народ, који су: „сви одреда проглашени
кужним мјестима, калуђери и свештени-
ци хајдучким јатацима, народ шизмати-
цима, те да се у црквама и манастирима
крије опљачкано благо и ноћу уз свијеће
дијели. Такав спис, у којем се такве лажи
налазе, написао је један задарски бискуп и
прозвао га Огледалом истине.“ Непосред-
но после те дигресије, Радуловић се, дакле,
осврће на улогу српског народа, његових
првака и угледника у историјским окр-
шајима на подручју Северне Далмације и
Крајине, а затим и на уметничку истину
епске народне песме о њима као чинилац
националноисторијске свести крајиш-
ких и далматинских Срба: „Нашу истину
овим просторима проносили су котарски
сердари и јунаци, знани и незнани, због
истинитог, а не лажног јунаштва, па их и
данас доживљавамо онаквима какви су
заиста и били“.
И, ево нас код места где Јован Раду­
ло­вић своју беседу преображава у сво­
јеврсну похвалу мученицима и глас­ни­
цима српске далматинске истине, онима
који су због ње страдавали и оним који су
је проносили, и пронели, кроз земље и на-
роде, кроз простор и време, остављајући
је у аманет новим нараштајима сународ-
ника, превасходно оних на далматинским
врлетима и крајишким странама, „на
посљедњој граници православног свијета
на Западу“, аутохтоног света, разуме се,
уколико такав игде постоји под непреки-
дном стихијом историје. Међу овим пр-
вима Радуловић најпре истиче огромну
жртву попа Петра Јагодића Куриџе, који
је, после једне народне побуне, „преваром
ухваћен, одведен и бачен у млетачку там-
ницу код Моста уздисаја“, где је „издржао
страшних четрдесет година“, да би, оста-
рео и слеп, „склопио уморне очи у зави-
чају“, у Задру. (У тренутку подсећања на
Куриџу, Радуловић није могао ни слутити
да ће стара мера млетачке правде убрзо,
са пресудама правдољубивог Хашког
суда, стићи и његове бројне савремене
сународнике, па и саборце, из Хрватске,
Босне и саме Србије.) Истовремено муче-
ник и гласник српске далматинске исти-
не, епископ Симеон Кончаревић у своме
Љетопису, спаљеном иначе тек на некој
бољшевичкој ломачи, „у далекој Русији,
уз свијећу, гушчијим пером, писао је ис-
тину о своме народу у Далмацији, како је
тврд и постојан у својој вјери, одан све-
тосавској цркви“. За архимандрита мана-
стира Крупе Герасима Зелићa – о чијем
чувеном Житију Радуловић, видели смо,
пише посебан оглед – у актуелном об-
раћању каже како је „проносио истину
о своме народу Европом и пространом
Русијом“ проширујући тај исказ у прави
биографски медаљончић.
Радуловић не заобилази ни „двоји-
цу заборављених писаца: Спиридона
Алексијевића из Житомислића и Кирила
Цветковића из Боке“. Први је писац ме-
моара Споменак Милорадов, чији се на-
слов односи на манастир Житомислић
и његовог ктитора Милорада Храбрена,
а други је упамћен као љути противник
кампање унијаћења православаца Далма-
ције под вођством „самозваног епископа
Венедикта Краљевића“, што га је кошта-
ло робије, па доживотног прогонства у
банатски манастир Бездин. Из сећања на
Доситеја и његов боравак у Далмацији
најзанимљивији је податак да је његов до-
маћин свештеник Аврам Симић завршио
као сужањ на млетачкој галији.
У подвижнике културне историје дал-
матинских Срба, по Радуловићевој бе-
седи, припадају и трговац Јован Бован и
његова жена Ана, који целокупан иметак
завештавају за оснивање српске школе
у Шибенику, коју је похађао Симо Ма-
тавуљ, најпознатији од свих њених ђака.
Дужно признање Радуловић, наравно,
одаје браћи Петрановић, оснивачима
српско-далматинског магазина „Љуби-
тељ просвешченија“, док Православну
Далмацију епископа Никодима Милаша
изједначава са Светим Писмом и слав-
ском иконом по важности за сваку српс-
ку далматинску кућу.
На дужој Радуловићевој листи оних
који су у новијим временима „пером,
крстом, говором, мачем, сачували исти-
ну о своме народу“ стоје: Сава Бјелано-
вић, Душан Баљак, Онисим Поповић,
епископи Стефан Кнежевић и Иринеј
Ђорђевић, књижевник Мирко Королија.
Бошко, Урош и Владан Десница, Стеван
Роца, проте Простран и Урукало, Бошко
Стрика, Мирко Лежаић, Душан Берић,
Милан Радека, Никодим Опачић. Радуло-
вић очигледно жели да буде праведан, да
не превиди ничији труд на националним
пословима свих видова, био тај допринос
мањи или већи, већ према личним могућ-
ностима сваког прегаоца.
Оно што даје посебан полет овој Ра-
дуловићевој беседи, што у њу уноси наду
и оптимизам, није само снажна охраб-
рујућа порука властите дубље културне и
историјске прошлости већ и околност да
се у актуелном тренутку, готово инстинк-
тивно пред евидентном опасношћу, а на
пишчево велико позитивно изненађење,
апсолутно променило политичко распо-
ложење и држање српског народа у ње-
говом завичају, да су се, како сам каже,
„пробудиле Пилипенде“: „Једно вријеме,
скоро пола вијека, Пилипенде су спава-
ле, били умртвљени, забринули смо се да
више и не постоје. [...] Али није тако: Пи-
липенде постоје, пробудили су се, нису
се однародили и поунијатили, нису сви
побацани у мрачне поноре Голубњаче и
Јадовна. [...] За тренутак истина је била
поражена, осрамоћена и укаљана, али на
крви истинских мученика не могу се гра-
дити лаж и заборав. Зато је истина испли-
вала, родиле су се стотине и хиљаде но-
вих Пилипенди, њихових синова, унука и
праунука. Аманет им је само један: да да
брину и остану вјерни истини.“
Овај „аманет“ је посебно важан, јер је
потпун: да брину и да остану вјерни ис-
тини.. Такав, он делује као допуна једном
другом, претходно реченом, прилично
проблематичном месту када је реч о ис-
торијској и политичкој, а не о некој ме-
тафизичкој истини. Оно гласи: „Истини
нису потребна помоћна средства – силе
државне и војне, довољна је она сама
себи“. Зна се, и памтиће се дуго, колико
нас је деведесетих година коштало то
уверење, да истина говори сама собом и
– побеђује. Филозофски речено, остати
вјеран истини јесте нужан, али не и до-
вољан услов да ту истину сачувамо и ве-
рификујемо на одговарајућој адреси. По-
требно је и – бринути о њој. Поготову, у
савременим условима свеопште медијске
манипулације и лажи. Или у ратним ус-
ловима, када је, по новинарској послови-
ци, прва жртва свакога рата – истина.
Радуловићево обраћање, засновано
првенствено на документарној подлози
културне историје далматинских Срба,
садржи интенцију да морално оснажи и
политички консолидује угрожене и ус-
комешане масе, али исто тако и да, пре-
ма историјском и културолошком кри-
теријуму, уверљиво аргументује њихова
права на политичку и културну аутоно-
мију, односно на потпуну самосталност,
иако нема превише илузија о валидности
тога мерила у очима неолибералне само-
воље тзв. међународне заједнице.
Зрнце треће:
Ауторски чланак „КРАЈИНА, ДА-
НАС“, 23. октобар 91. (НИН, 25. октобар
1991, бр. 2130)
„Крајина, данас“ из наслова Радуло-
вићевог чланка јесте САО Крајина из
трећег месеца друге године рата (грађан-
ског рата са националним предзнаком)
неоусташког режима из Загреба против
српског народа у Северној Далмацији и
деловима историјске Војне Крајине, који
је прогласио, и војно бранио, политичко-
административну аутономију од нове
неонацистичке власти која га је ставила
ван закона и оружано напала, што је, на
другим деловима те још увек југословен-
ске републике почела масовно да чини и
против гарнизона ЈНА.
Радуловић датира рукопис, који пише
у великој неизвесности, два дана пре него
што ће – 25. октобра 1991. – бити обја-
вљен, јер „тога дана у Хагу ће се можда
коначно одлучити о судбини Крајине“.
С великом зебњом он се већ на почетку
свог чланка пита: „Да ли ће Крајина зау-
вијек потонути и ишчезнути као митска
Атлантида, како је рађање, боље рећи по-
вратак Крајине, недавно назвао Матија
Бећковић. Може ли нестати географски
простор од преко десет хиљада квадрат-
них километара и са три стотине хиљада
становника?“ Држећи се поређења по су-
протности са потомцима титана Атланта,
који су желели да завладају целим светом,
Радуловић пише: „Крајина жели владати
сама собом, велике свјетске силе на путу
су да је сруше“. Подсећајући, даље, како је
Атлантида „постала симбол изгубљеног
раја, идеалног града, са друштвеним од-
носима без грешке“, он каже да Крајина
није ништа од тога, већ понајпре крвава
хаљина, како је дефинише сопствена на-
родна песма, али истиче да њен народ
и његови представници треба да је „на
миру уреде“ и сами преузму одговорност
за њену судбину. Радуловић, међутим –
претходно веродостојно подсећајући на
узрок, начин и датум избијања оружаног
сукоба пакосно названог „балван рево-
луцијом“ – унапред тачно увиђа не шта
ће се конкретно одлучити за два дана у
Хагу (када је решено да се у Хрватску по-
шаљу „мировне снаге УН“ и распореде по
међуетничким границама), већ у најско-
ријој будућности: „Усташка Хрватска
одлази из Југославије, слажу се господа
у Хагу, у границама које је у овом рату
изгубила. Крајина и овим последњим
ратом утврђује своје границе, а оне нам
се не признају“. Враћајући се потом на
предстојећу одлуку тзв. Бадинтерове ко-
мисије у Хагу, Радуловић не скрива да
„народни покрет Крајине није имун како
на спољње, тако и на унутрашње притис-
ке“, али инсистира на нужности њеног
унутрашњег јединства: „Поред тога, ма
колико могло бити за нас неповољно,
што се одлучи у Хагу, Крајина мора оста-
ти чврста изнутра“.
Знамо шта је одлучено за два дана. А
никада не смемо заборавити шта се деси-
ло за непуне четири године, 1. маја 1995, са
српским народом Западне Славоније. Тај
„бљесак“ морамо задржати у свести ако је
потребно, а јесте, деценијама, преносећи
га са колена на колено, док потомцима,
или преживелим жртвама тог погрома,
као и онима из далеко бројније далматин-
ске, личке, кордунашке и банијске српске
стотину километарске тракторске колоне
од 4. 5. и 6. августа исте године, не осветли
пут у супротном смеру. Тај налог, између
свега реченог, овај коментатор налази и у
неколико редова исписаних руком Јована
Радуловића на једном примерку првог из-
дања књиге о којој говори:
„..., Срдачно – ову књигу о људима и
пределима којих више нема,
Јован Радуловић
Бгд. 6. II 98.“
Ако су нам народ и његови пастири „у
најнеповољнијим историјским околнос-
тима сачували оно што је изгледало да је
немогућа сачувати“, како стоји у претход-
но коментарисаном зрнцу Радуловићеве
књиге, прогнани, избегли и по свим ме-
ридијанима разасути српски народ из
Хрватске, као и онај са Косова и Мето-
хије, и његови садашњи и будући пасти-
ри могу, ако то желе, учити, и научити, да
у повољнијим околностима поврате оно
што данас изгледа да је немогуће повра-
тити. Или ће, рађе, да остану нови, срп-
ски Ахасфер? Ако је, што такође стоји у
истој Радуловићевој беседи, „за тренутак
истина била поражена“, а тај тренутак као
и сваки историјски тренутак, трајао „јед-
но вријеме, скоро пола вијека, док су Пи-
липенде спавале“, и на данашњи полом
два тако знаменита крила српског нацио-
налног бића ваља нам гледати само као на
злосрећан тренутак. И памтити, надати
се и веровати. Речју, бринути о својој ис-
тини, како је негде код Јована Радуловића
записано. Да се не бисмо још више по-
губили. Да бисмо повратили изгубљено.
Своје. За то има мноштво начина, искљу-
чујући онај примењен према Србима из
Хрватске и њиховим сународницима са
Косова и Метохије.
А када је реч „о људима којих више
нема“ из Радуловићеве посвете, вратимо
се с времена на време речима Мајке Југо-
вића:
Ак и јесу одлећели ждрали,
Остали су тићи ждраловићи.
Ранићемо тиће ждраловиће,
Наше племе погинути неће.
Неће, буду ли наши данашњи и наши
будући ждраловићи само: верни својој
истини, која не почиње и не завршава се
са њима, и одрже ли завет да брину о њој.
5

Награда „Милан
Ракић“ за 2020. годину Дружење са собом,
а без ње
Ж
ири за доделу награде „Ми-
лан Ракић“ у саставу: Горда-
на Влаховић, члан, Радомир
Стојановић, члан и Душан Стојковић,
председник, сусрео се са тринаест пе-
сничких збирки приспелих на конкурс.
Одржао је три електронска састанка. На
првом је размотрио све приспеле књи-
ге и направио шири изборе. На другом
се определио за следећих шест збирки
које су ушле у ужи избор: Србијо, могу
ли да будем твој син Зорана Богнара,
Гранични превоји песме Дејана Богоје-
вића, Град баш град Бранислава Вељко-
вића, Канадијана у 10 дана Миљурка
Вукадиновића, Легенда о мајци Јасмине
Малешевић и Срне и ране Милана Ми-
хајловића. На последњем састанку жири
је једногласно одлучио да награду „Ми-
лан Ракић“ за 2020. годину добије збирка
Србијо, могу ли да будем твој син Зорана
Богнара, штампана у издању „Балкан-
ског књижевног гласника“ из Београда.
Награђена књига Зорана Богнара, са
под одредницом поема о властитом про-
клетству, у исти мах је и поема која пева
о исконском проклетству које упорно
прати наш народ с којим је овај примо-
ран да води непрестани бој жртвујући
не ретко своје најоданије синове. У тре-
нуцима када су се многи наши песници
сасвим отпадили од патриотизма који
је сваком искреном житељу неке земље
у срцу, Богнар је најновијом својом пе-
сничком књигом доказао да изворна па-
Зоран Богнар
Србијо, могу ли да будем
твој син
И поново кажем:
Маестро мој,
предуго смо окружени онима
који чине добре ствари
само онда када су приморани
знајући
да добре ствари никада не умиру.
Сада знаш и сам
да најбољи овде пролазе најгоре.
Дозвољавајући да нас понижавају
понижавали смо сами себе;
понижавајући сами себе
понижавали смо најближе...
И (поново) кажем:
када у човеку убијете његову праву природу
она се претвори у своју супротност...
Тада привид постаје снажнији од збиље,
а протеза важнија од тела...
И кажем:
у својој самодовољности,
ти горди припадници и отпадници,
изгубили су осећај
и за време,
и за стварност,
и за фантазију...
Одувек им је био милији празан пркос,
та шака ничега,
тај чемер заслепљености,
него икаква снага и благостање...
И питам:
Докле тако? И куда? И како...
И питам се поново:
о, маленкости људских потреба
и величино људског труда,
како смо могли одолети том искушењу
већем од проклетства и бола Хипатие,
6 су крчиле пут ка смирењу. Можда сам
триотска поезија, она у којој песнички
субјекат не преза да каже шта мисли и
осећа његово лирско Ја, може и у време-
нима данашњим права поезија да буде,
упркос онима који су одавно уверени да
је таквој поезији, ако јој је икада у њој
места и било – одавно одзвонило.
У овој збирци на делу је поетски есеји-
зам што је, тако што је успоставило до-
минацију мисли над емоцијама, довело
до великог присуства аутентичних гном-
ских стихова. Метафорика је у другом
плану. Желећи да се одвоји поетички
сасвим од оних наших песника који су,
стварно или умишљено, по вредности
певаног или критичарским фалсифика-
тима, овладали нашом поезијом, Богнар
се одавно определио за анти-метафори-
ку као основицу свог лирског писма. У
њеном првом плану су стилске фигуре
којима се потцртава значење певаног.
Основни стих његових песама могао
би се назвати „змијским“: исписан је по
средини странице, препун анжамбма-
на, тако да он основна јединица песме и
престаје да буде, уступајући место (лир-
ској) реченици. Песме су пуне рефрена
и рефренских стихова, аутоцитатности,
најразличитијих варијација свих њихо-
вих саставница, реторског замаха, дина-
мичности (про)мишљеног. У њиховом
срцу је експресионистичка експресив-
ност.
Душан Стојковић
Зоран Богнар
већем од сенке Атлантиде,
врућем од утробе вулкана...
У братству ината, бунта и узавреле крви
нисмо више могли ни да му се придружимо,
ни да се од њега у потпуности одвојимо,
све док се ноћас
Башчар с Прометејевом браћом
није спустио на ушће Београда и,
истовремено и понизно и поносно,
упитао:
Србијо, могу ли да будем твој син...
Неоправдана кривица нас још увек збуњује,
али напокон смо слободни и знамо:
наша једина слабост
била је страх од наше снаге...
Ходочастимо даље на путу Новог Светла,
без претеране знатижеље
да ли ће наше руке
скинути клетву наших џелата...
Веруј ми, Маестро,
у тој неизвесности
налази се сва лепота света...
20.
НОВОИЕУо
Радослав Војводић
П
очињу ли то, ево, и дружења са
собом?
Као да више нема неспора-
зума. Као да су сви тавни пориви негде
ишчилели или се избистрили и сада је
јасност, најзад, оно у чему јесам. Чиме
то јесам. Па то и јесте лепо, Боже мој.
Распре су престале и бол се, давни, чес-
то, више неземаљски неголи земаљски –
преметнуо у нешто друго, па и светлеће.
И сада је то можда не облик патње него
и љубави.
Двадесети је јун, а година 2004. Јутро
је и топло је, мало заоблачно. Рано је.
Чистота и јасност, нова трава тек поко-
шена, већ трећи пут овог пролећа. Руже
су опет расцветале. Вињаге, ах, вињаге, и
кајсије, младе, ено у бојама које из зелене
прелазе у бакарност. Лепо је док то загле-
дам и шетам по дворишту.
Па и седам сати, јавља радио.
Гле, занимљивост: некадашњи учени-
ци Јустина Поповића казују своја, реми-
нисцентна и не само емотивна казивања
– о свом учитељу. Отац Јустин – нека
врста српског просветљења, али на ре-
лигијски начин.
Себепознање, вели се.
Навикавање на себе а уз сву незе-
маљску и наравно, неизбежно, земаљску
обесност, смирење, благост и љубав. Али
Јустин: како то лепо звучи и одувек је то
била посланица у животописима изаб-
раних: Побуна против смрти – то је Раст-
ко Немањић. Он јесте бунтовник. Његов
револуционарни чин, као и сваки други
те врсте (помислих) није био узалудан!
Говори тако, и о томе – човек из-
растао и моћан у религијској сфери, и у
историјској наравно, у народној, у циви-
лизацијској. То је оно право и то је оно
што узбуђује и води напред, то и јесте
Дух Прогреса. Онај чудесни призив ве-
кова – отегнут и пун као гласови хора
који прате повесницу о Јустину, оно што
јесте и јаук у неком неземаљском смислу,
а управо је тако стварносно, тако чисто
и опет тако свето, као да се трагичност
бескраја у коме се находи људско биће –
док присуствује и учествује у тој готово
и имагинарној молитви кроз вечност –
препознаје, и у том сведочењу, слави свој
опстанак и свој долазак у живот. Што и
јесте слава изабраника али и слава ве-
кова кроз историјска збивања. И у томе
јесте заправо човечија душа, баш та ме-
лодија, док трага и узноси срећне часове
којих тако мало има у свакидашњици.
Али зашто сам баш о томе почео да
пишем овога јутра – не знам. Синоћ по-
мишљах, ових дана такође, као и јутрос
пред зору – устајући и нечим готов оза-
рен док се крећем ка купатилу – како ће
оно што хоћу бити под знацима овим:
дружење са собом! Навикавање на себе.
Димензије за разумевање личности
његове, чује се глас владике Иринеја, док
почиње прича о Јустину. Звучи ли то на
препознатљив начин или је бајковитост?
Себепознање, вели митрополит црно-
горски.
А Ја, помислих. Јесам ли заиста спре-
ман?
Тек негде око педесете своје године,
мало нешто пре рођендана, у снови-
ма који се поновише у току два дана,
заредом, мислим да се и у мени нешто
променило. Смиривао сам се! Различи-
тости као исто и као баш Једно – као да
Дабинекн БожиБд
Е
С
тада помишљао како ће и у будућим Е
предавањима, у ономе чиме и мислим,
чиме опстајем – бити посебно посвеће-
на пажња пресудној разлици, и кобној
наравно, између хероја и злочинаца. А
који, најчешће, полазе на пут и у проме- Ј
не готово са истим знацима па и опре-
дељењима. Иако, одувек, они уз њих (и у
свим врстама преокрета, ратова и криза,
уништавања света и обнова потом) за-
рађују на туђим мукама и у несрећама
других.
Предвече, истога дана, прелетех у ау-
тобусу на путу ка Сремчици – неке но-
вине (узех их због кише која започиња-
ше, па одустаде, у дану врелом, тешком и
уз температуру од 29 степени) и у њима
повесницу, трагичну, о некадашњем
српском револуционару, Принципу
(које је то презиме!) како се одлучивао
на велики, трагични корак, а неминован
тога часа, и како је, наравно, као и свака
изузетна личност – готово као молитву,
помињао Ничеове стихове, на исти на-
чин проживљаване као и ране песме на
пример Карла Маркса, па и оно из има-
гинарних читанки толиких хероја дав-
них времена, и Гилгамеша и Прометеја,
уз синдром наполеонски такође, што и
јесте удес и трагика, узвишеност и патња
– изабраника, Великих Побуњеника.
Ово, наравно. „Ја знам одакле јесам / и
незасит сам као пламен. / Жарим и изго-
ревам самога себе / и све што обухватим
засветлеће / а све што иза себе оставим
– / угљенисаће се, јер пламен бејах и ос-
таћу то!”
Дабоме, судбина и трагичан сјај, удес
творца Заратустре.
О томе су написане многе књиге,
остварене толике симфоније, режира-
не представе и филмови, а модерно је
доба све више у нужди – да тај духовни
и величанствени учинак преточи у разне
играрије, стрипове и хуморне варијанте,
или изопачености као врсту ругања хе-
ројима. Чиме се Дух Успона човечанства
срозава непрестано. Уз моћ технолош-
кога и опакога владања људима, уз све-
моћ машина које уништавају свеколику
природну обдареност човека. Управо се
данас прогоне некадашњи препороди-
тељи и вођи који су означавали путеве
напред. Последње такве жртве, идиот-
ска и олигархијска памет и моћ, то јест
државотворна и насилна тупост, прона-
лази на Балкану, код Срба, и хоће да за-
увек затре трагове оних чији је пламен,
као Ничеов, хтео да обујми унесрећене и
да помогне слободном људском праву на
 Дабинекн БожиБд
НОВОИЕУо
сопствени избор путева ка срећи, које је
одувек тако мало у животу...
Уметност је, али и религија, умела да
сачува образе својих изабраника. Насу-
прот гвозденим оквирима иза којих оби-
тавају насилни ред и закон јачих. Који су,
ти јачи, одавно остварили своје циљеве
а другима не дозвољавају да учине исто.
Дух саморазарајући и дух уништења,
често у једном лику и у истој опсесији, а
без могућности да се до краја оствари, да
се ослободи терета у себи који га надја-
чава, дакле, они који нису могли да нађу
меру и равнотежу, који се нису „скраси-
ли”, како вели народ, подлегли су у тој
неравноправној борби са правилима и
одредбама заједница што их нису могле
разумети. Или је и сама, сопствена, вла-
стита до сржи – предодређеност, па и ге-
нетичка свакако, учинила да толики сјај-
ни умови падну ниско, и да се разбијају о
тврдо тле свакидашњице. Као што би и
са Ничеом. Као што учинише силе моћи
и са многим херојима јуче и данас, у вре-
мену и у вечности.
Али су душе њихове – душе хероја, то
у чијим се сенима, мислио је и Хајдегер,
налази благо човечанства као и срећни
часови егзистенције. Како је то разумљи-
во: светле људи, који су постајали! Има
ли их данас? Је ли то тешко схватљиво
данашњим нараштајима?
Како то лепо али и чудесно звучи,
а особито и радује, када се вели: био је
потпуно свестан своје пророчке лично-
сти. Био је личност која опчињава и оп-
лемењује, али не и поробљава. То је оно
изузетно, када некадашњи ђаци причају
о Оцу Јустину. Смирење и чудесност!
Нема више недоумица. Престала су и
неслагања са собом! Можда је баш то
„христолико ткање душе“, и у узајамној
испреплетаности са стварносним зебња-
ма и мучицама обасјавало пут навише.
Вероватно и јесте.
Одакле и потакнутост да пишем
овакву књигу, помислих јуче, првога
дана лета 2004. Па се и присетих: Овога
унутрашњега кружења за смислом. На-
име, у последње време учесталије него
раније, појављује се изненадна мисао
која обзнањује или објављује оно што
ће се десити. Што, изгледа, и мора да се
догоди.
ПОЗИВ ЗА ПЛАЋАЊЕ
ЧЛАНАРИНЕ УКС
 
Имајући у виду тешку финансијску
ситуацију додатно појачану епидемијом,
молимо чланове УКС да измире своје
неплаћене чланарине, (оне закључно са
2020. годином) до 31. марта 2021. После
тога рока примениће се одредбе Статута
УКС, пречишћени текст од 19. децембра
2019, чл.11, алинеја 3. Износ за целу го-
дину је 1800 динара Заостала чланарина
се плаћа цела, а може се платити она за
2021. и из два дела по 900 динара или че-
тири дела  по 450 динара током године.
Они који не могу да плате из социјал-
них разлога, не треба да достављају
потврде или образложења о свом мате-
ријалном стању, већ само писмено оба-
вештење да из социјалних разлога не
могу да плате (подразумевају се теже бо-
лести, незапосленост, минимална при-
мања). Управни одбор ће на основу Ста-
тута УКС донети одлуку да се ослободе
плаћања чланарине уз задржавање свих
права члана УКС (чл.12, став 2  Статута
УКС).
Наравно, остаје и могућност директ-
ног плаћања у Секретаријату УКС.
Чланарину за 2021, сви чланови могу
да плате током наредне године. Ипак,
2020.
Зоран Андрић
Република
слободних духова
Peter Neumann: Jena 1800. Die Republik der freien Geister.
Siedler Verlag, München 2018.
Петер Нојман: ”Јена 1800. Република
слободних духова”
Ј
ена 1800: са идејама Француске ре-
волуције ће, не само политички, од-
носи у Европи постати нестабилни.
Једна читава генерација младих песника
и филозофа је одлучила да о свету раз-
мишља на нови начин. Водећи умови
тог времена – међу њима браћа Шлегел
са својим супругама, филозоф Шелинг и
песник Новалис – сретали су се на турин-
геншком универзитетском граду на реци
Сале, да би подигли ”републику слобод-
них духова”. Они нису довели у питање
само друштвену традицију, већ су својим
погледом на индивидуу и природу исто-
времено револуционисали стварност. Са
приповедачком динамиком и колоритом
пише Петер Нојман, доцент филозофије
на универзитету у Јени, о тој неуобичаје-
ној ”комуни мислилаца” која није при-
премила ништа мање до духовни продор
у модерну.
моле се, они који могу, да то ураде поче-
тком 2021. године како би се олакшала
финансијска ситуација, нарочито сада
када су буџетска средства сведена на ми-
нимум, бар до новог буџета за 2021, што
уплатилац
име, презиме и адреса уплатиоца
сврха уплате
чланарина за ____. годину
прималац
Удружење књижевника Србије
Београд, Француска 7
печат и потпис уплатиоца
место и датум уплате
Управни одбор УКС
ДУГОВИ СТАРИЈИ ОД ДВЕ ГОДИНЕ ПОВЛАЧЕ БРИСАЊЕ
ИЗ ЧЛАНСТВА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ.
Координате чини Шилеров јуриш на
универзитет у Јени, шест недеља пре ју-
риша на Бастиљу у Паризу и Наполеонов
јуриш на трупе које су биле стациониране
код Јене.
Основни протагонисти у испреплета-
ним животним сценаријима су, на првом
месту, браћа Шлегел, Вилхелм и Фридрих
и њихова пратња, Каролине Бемер и
Доротеја Фајт у ”отвореној” животној
заједници. Њихов “високо летећи” живот
мисли нема никакав одговор на питања
животне праксе. Млада генерација ста-
вља мали универзитетски град на пробу,
тиме што ”слободни духови” сада форму-
лишу своју животну комуну на нов начин.
Шта у овом контексту значи ”слободну”?
Каролине, најзад разведена од Шлегела
да би се удала за Шелинга, рођена је 1763.,
односно била је најстарија. Њен ривал је
Доротеја Брендел, кћи Мозеса Менделсо-
на, разведена Фајт, да би најзад била удата
за Фридриха Шлегела који је био само јед-
ну годину млађи.
Аутор описује свакодневне околнос-
ти и моменте у којима су настајала књи-
жевна и филозофска дела. При овоме су
дигресије о Хелдерлину, Шелингу, Хегелу
у Тибингену и антиципирање берлин-
ског времена Аугуста Вилхелма Шлегела,
техника тог прегледа. Такве дигресивне
епизоде делимично оптерећују читање,
те се читалац мора опрезно оријентисати
у временским координатама између про-
шлости и садашњости.
Једно од сећања на годину 1799. доча-
рава нам време у Дрездену као практич-
ни показатељ како ”симфилозофирање”
може да функционише.
Symphilosophie треба разумети као
интердисциплинарну метафилозофију о
значи да од државе не треба очекивати
ни оно мало што је давала, бар у првој
половини наредне године.
Плаћање чланарине можете изврши-
ти електронски, на пошти или у банци
шифра
плаћања
189
рачун примаоца
205 – 200273 – 87
модел и позив на број одобрења
датум извршења
Образац бр. 1
текстовима филозофије и других наука.
Симфилозофија је свесна сопствене ин-
тертекстуалности и контекстуалности.
Она је вид унутрашњег струјања и доди-
ривања духова и уједно парадигма рано-
романтичарске теорије о науци. Симфи-
лозофија је чежња за неизрецивим Апсо-
лутним и неки вид продужетка Платоно-
ве ”Гозбе”. Новалис у фрагменту ”Поле-
нов прах” каже: ”Ми сањамо о путовању
кроз свемир, није ли свемир у нама?”. Ис-
торија је Јеванђеље, а Новалис њен про-
поведник. Око 1800 г. филозофска мисао
је цветала. Са Кантом је сунце изишло, са
Фихтеом је заправо постало врло светло,
Шелинг је, пак, својим естетским назори-
ма положио завршни камен филозофије.
Један овакав нацрт проблема не може
остати без трвења, напосе ако мишљење
треба ”ничим” да почне. Смелост слободе
је била у тибингеншкој варијанти ”Сло-
бода и ум”, прожета Кантовим класицис-
тичким диктумом ”Sapere aude”. Желело
се изван Кантових граница, али је фило-
зофија ипак остала у границама које је
сама себи положила. Госпођа Germaine de
Staël је прикупљајући материјал за своју
славну књигу De l›Allemagne добила од
Фихтеа један петнаестоминутни увод у
Канта. Она је видела немачку литературу
и филозофију у процвату, нашавши у ста-
ријем Шлегелу умереног саветника.
Оно што је генерација очева – Лесинг,
Менделсон, Виланд – у Вајмару иници-
рала, дисоцирало се на филозофију и на
књижевност. У Јени је круг око ”Атене-
ума” и органа за рецензије ”Allgemeinen
Literatur-Zeitung” (”Опште књижевне но-
вине”) био језгро око кога су се слобод-
ни духови окупљали. ”Јена је била Silicon
Valley 18. столећа” вели аутор Петер Ној-
ман. Ова књига је фасцинирајућа пано-
рама идеја симфилозофије, ”слободних
духова” осветљених на фону политичких
прелома око 1800.г. у Европи.
Књига се чита са лакоћом и интелекту-
алним добитком, јер је написана стилом
полетне нарације, за чије разумевање
није потребан гломазни референцијални
апарат. Нојманова књига је живописна
фреска Јене око 1800. г. и драгоцен допри-
нос разумевању духа времена које је из-
родило такве горостасе интелекта, како у
књижевности, тако и у филозофији.
према приказаном обрасцу. На исти на-
чин и на исти рачун можете да уплатите
и годишњу претплату за „Књижевне но-
вине“ која износи 800,00 динара.
НАЛОГ ЗА УПЛАТУ
валута износ
РСД =1,800,00
7
 Прорлегм 2020. Дабинекн БожиБд

Драгица Ужарева Музика је пут који води до песме, али Чигринове песме јесу песме свет-
води и морима. Музика је настањена у лости, топлине и звука. Зато се он и ок-

Јужни тоналитети
стиху, чак и онда када нежна мелодија
буде прекинута кованицом попут оне
срећоуши, коју срећемо на самом крају
„Предновогодишње” песме, једне од
реће Медитерану, грчким морима, цр-
ногорском приморју, ловећи топлину и
сјај. Па чак и када се сунчана озарења не
могу уловити, због киша које ремете ле-

симфоније севера најлепших песама ове књиге. Комплекс-

ност песниковог односа према музици
открива песма „Пераст”, у којој чујемо
музику мора (што је, попут Бетове-
на, композитор потпуно глув), музику
Јевгениј Чигрин, Светионик на гребену, Граматик, обале (која одговара зујању чаршијских
Београд, 2019. мува, што их помиње Ниче у Зара-
тустри) и коначно музику настањену
поту црногорског пејзажа или зато што
се над песму надвила ноћ, ту су свеће
лојанице, лампе уљанице, фењери, а
врло често и светионик, који срећемо
и у самом наслову збирке Светионик
на гребену. Пловећи од мора ка копну,
а затим разочаран копном, враћајући
се мору, Чигринов лирски субјекат нај-

Ј
евгениј Чигрин један је од најистак-
нутијих руских песника данашњице
и можемо се сматрати привилегова-
ним што невелики избор његових песа-
ма стоји пред нама у изврсном препеву
Владимира Јагличића. Чигрин је својом
поезијом навео овог преводиоца да
изађе из манира ранијих препева, да се у
потпуности ослободи властите поетике,
која увек смета превођењу, и да се упусти
у игру истраживања руског и пресазда-
вања матерњег језика. Језички подвизи
поезије коју можемо читати између ко-
рица књиге под називом Светионик на
гребену на тренутке су тако велелепни да
се чине као преводилачки недохватљи-
ви. Дорастао задатку, преводилац је, на
захтев ове поезије, обогатио српски је-
зик низом неологизама, међу којима има
и оних што делују незграпно, али треба
имати у виду да је и то један од одговора
на захтеве изворника. Он често управо
такву лексичку незграпност себи поста-
вља за циљ, што је само један од трико-
ва којима се песник брани од досегнуте
хармоније.
Двогласје је оно што најпре пада у очи
читаоцу. Мислимо на двогласје поетског
говора које се на крају ипак измирује,
чинећи необичну симбиозу. Тек што
склад стиха, риме, одабира речи и ми-
лозвучне мелодије буду досегнути тако
да подсећају на последње дрхтаје руске
поезије златног века, све једним потезом
бива детронизовано. Лирска тананост
бива замењена грубошћу века у којем
трајемо непоуздано, све ређе и све мање
укорењени у високе домете прошло-
сти. Танани лиричар лаком сну предан,
зачас одустаје од лирике и претвара се
у „мултимедијалну авет”, да се послу-
жимо синтагмом из песме Дрвена фру-
ла. Ту смо непрестано на клацкалици
између хармоније ка којој се тежи, али
на коју као да се више нема право, и су-
рове какофоније живота од које бисмо
да се заклонимо, када би то само било
могуће. Пловидба праћена опасним вет-
ровима, циклоном што разара, симбол
је постојања угроженог, али ипак омеђе-
ног лепотом. Парадокс, којем је Чигрин
такође наклоњен, огледа се у томе што се
пловидба и олуја синхроно завршавају и
утапају у учмалост свакодневља, у којем
укус кафе и мејл отпослат у даљине
представљају једини контакт с далеким
световима.
На такав начин се код овог песника
врло често из најузвишенијег патоса, који
себи призове или хадске реке или Божје
анђеле, а често и једне и друге, па и ђаво-
ла, Бога, спусти до најнижег регистра, не
дозвољавајући нам да заборавимо како
су времена изворне патетике прошла.
Тако се Кокит, Стикс и чувени доктор Јој-
боли могу наћи у два стиха везана истом
реченицом. И док нас ове митске реке
воде Дантеовој Божанственој комедији,
односно, њеном првом делу, доктор Јој-
боли нас враћа у доба, ако не невиности,
а оно наивности, у доба дечје, када је вера
8 планетни шљам...“)
у доброту још увек непомућена. Мало
коме би пало на ум да споји реке пакле-
них мука са шармантним ветеринаром,
који је увек спреман на добра дела, али и
добру шалу. Много је предвидивији савр-
шен дует, премда ни ову везу нико раније
није уочио – између фантазмагоричних
платна Хијеронимуса Боша и раних Го-
гољевих приповедака из књиге Вечери
у заселку крај Дикањке, веза која нам се
чини очигледном, иако нам никада пре
није пала на ум. (Провејава овим песма-
ма и Гогољев Миргород, само не тако екс-
плицитно.)
Својим стиховима Јевгениј Чигрин
нас враћа у прошлост преко два колосе-
ка. Један од њих је повратак у детињство,
који је за њега у том случају и повратак
на Север. Он би желео да се пробуди у
дечјем свету, и то анимираном свету
(Македонска), што је доктор Јојболи, ју-
нак чијим је именом названа књига на-
мењена најмлађима, као и филм, донекле
већ најавио. Оживљавање слике из де-
тињства, то је оно једино чему аутор ових
песама не приступа иронијски, нити па-
родијски. Поиграваће се с Богом, али не
и са дететом. Успомене на детињство
најављују повратак себи бившем, хлад-
ном мору завичаја које шуми различито
од таласа медитеранских вода. (Чигрин
живи у Русији, али рођен је у Украјини, а
своје детињство провео је на далеком ис-
току Совјетског Савеза.) Променом вре-
мена и мора и песма се мења, како нам
показују стихови Далекоисточне. Ипак,
ово је колосек помало затрављен, коло-
сек којим се ређе иде.
Други колосек је враћање у дубо-
ку прошлост која више није лична, већ
прошлост цивилизације. Враћамо се
Халдејцима, црним мачкама египатским
(а ипак тако сродним Булгаковљевом
Бехемоту), старим грчким мислиоцима,
трагичарима, Александру Македонском,
тражећи у коренима цивилизације уко-
рењеност властитог бића, које је непрес-
тано на удару циклона, увек у немилости
Бореја. Духовни завичај песник ипак
проналази у ренесанси и музика за којом
непрестано трага, мора бити ренесанс-
на, музика која је претходила Баху. На
првом месту ту су дувачки инструменти:
дрвена фрула, издужена флаута, клари-
нет, којима се тек онда придодају жича-
ни, пре свих лаута. То је, свакако, музика
ведра, уху пријатна и разоружавајућа.
Музика која нема ништа заједничко са
платнима Хијеронимуса Боша... или нам
се то само причињава. У песми Музика
из 1599. године директно се помиње ен-
глески композитор из времена владави-
не краљице Елизабете
Ентони Холборн, који је компоновао
за лауту и цитру, али и дувачке инстру-
менте, међу којима важну улогу игра
флаута. Музика се јавља као једини лек,
као једино средство које нас може изми-
рити са властитом смртношћу. („Лаута,
флаута дужег облика – / боље нећеш
наћи микстуре. / Космос лечи песника
/ звездани путеви да ушета / могла међу
у стиху. Заправо, моћ поезије је таква, више времена проводи у лукама, на ос-
да је заправо стих та сила која покреће трвима надомак копна, увек усмерен ка
море („то стиховима њише се море“). новим путовањима, још боље рећи, но-
Тако да се такмичење у певању између вим лутањима.
лирског субјекта који узима образину Сунце Средоземља обасјава Чигри-
песника и мора, претвара у такмичење нову поезију и даје топлину симфонији
са самим собом („Такмичити се с течном севера за који је песник одрастањем ве-
вревом?... Како / такмичити се с поги- зан. Овај је Рус Медитеранац по избору,
бељним валом / где у страх живот пре- без обзира што није и по рођењу! Југ
таче се с мраком / и сече стена јак свет је његов избор. Не покушавајући да га
као шалом...“) Море је посредник између идеализује, не заборављајући у загрљају
песника и свеприсутног Бога, који се, обалске музе, крсташе који су од куге
заједно с Библијом, анђелима и ђаволи- страдали у овим крајевима и сахрање-
ма, помиње у скоро свакој песми, каткад ни на острву Свети Никола, надомак
уз иронијски отклон, каткад есенцијал- Будве, Јевгениј Чигрин овом књигом
но. Не треба сметнути с ума, да море и компонује мелодију од сјаја Југа и сјаја
када говори, говори библијским језиком. прошлости, а и једног и другог је упркос
свему било. Разграђује он та сазвучја
И музика се са небивством сиво бучним парадоксом и иронијом, којом
сва помешала пред вратима Бога, увек жели да се подсмехне лиричару у
у будућности да се опет роди, себи. Иако свесно саздана од бројних
и кроз тај занос, море, вечно глуво, дуалитета, ова поезија завређује непо-
не умара се – понавља у води дељену читалачку пажњу.
збркани рефрен у творчево уво.
Лиамбин Ни (Кина)
Бескрајно
Заборавили сте да упозорите
главну станицу у Иу
Експрес из Ксиана касни. Луоианг аутобус
Двоструко касни, тестирам своју издржљивост
Хоћете ли доћи до храма Баимаси. На вратима тоалета
Мали у старој јакни само је нестао из нужде -
Изашао је, то је као представник људи с којима нисте упознати
У препуној првој чекаоници
Следећа станица преко планина Иу
Закувајте воду из чајне посуде. Напуните пуну чашу
Тада из устаника излази глас: они траже некога, читаву групу неких.
Запослени на берзи рада на путу Киансхан никада неће признати
Зашто у другој чекаоници не пада јабука,
Не питају зашто је овај аутомобил у недођији
Све време се трза и тресе. Верујте најавама Рад је
Гужва и даље тече таласом. Верујте у Зханиангову дипломатију
Погледајте удаљеност пустиње. Ако волите - верујте, ако вам се свиђа -
не верујте
Што потврђује ваш долазак у Иу. Аеродром, железничка станица,
Аутобуски терминал, масовни медији, интернет
Нема зидова, нема рекламних страница, нема М2.
Време је дало оставку, како не бисмо јурили главе.
Воз умањује имигранте, радну снагу.
Кукуруз и пиринач само пре напуштања дворане за долазак.
Без даха, Хенахн, Јиангки и Анхуи пуштени су уз кауцију
Град сељака и трговаца целу ноћ чува пламен у храму.
Одељење за људске ресурсе заборавило је неку књигу о путу Рианианг
Окружен гомилом незапослених имиграната, агентима
Никада послодавац није признат - капиталистички надзорник.
Једном машући бичем, усред културне револуције још је био иза решетака.
Одељење особља се присетило заборављене књиге о путу Риан
Хоп! Врата су се затворила, добронамерни чуперак
Из провинције Дилин, Тонгтаи је управо изашао у џипу.
Мрзим власника фабрике чарапа од данас
Превод Никола Китановић
 Дабинекн БожиБд Прорлегм

КЊИГА О КОЈОЈ НИСМО ПИСАЛИ из политичких канџи англоамеричког тање истине, он са своје стране брани
утицаја. (Алузија на старогрчки мит о право на морални ангажман у оквири-
настанку европског континента Зевсо- ма литературе, вично одолевајући да и
Милица Мустур вом отмицом Европе разрешава се, да- сам постане оно што демаскира – поли-

Морални налог
кле, као позив на ренесансу Европе, на тичко-идеолошки програм. Штавише,
њено симболичко поновно рођење кроз Водоласкин суптилно објашњава неми-
повратак културолошке самосвести и новност споја етичког стимуланса и ес-

уметничке истине
политичке самосталности.) У потоњем
поданичком односу према САД би-
вши натовски медијски маг види узрок
друштвеног и политичког срозавања
Старог континента. Узлет новог покре-
Јевгеније Водоласкин, Отимање Европе, Ниш, 2010. та и новостечена харизма његовог вође
узрок су атентата на Шмита, након којег
тетског обликовања као основу сопстве-
не аутопоетике: књижевност је она об-
ласт која надомешта недостатак осећаја
реалности када стварност, као у случају
бомбардовања српског народа, постане
сувише фантастична, тј. несхватљива.
Када стварност у свом ужасу превазила-

П
остоје књиге које својим местом
у једној култури постају огледа-
ло стања свести те културе. Не,
дакле, својим садржајем и не превас-
ходно својим естетским дометима, већ
управо судбином коју доживе улазећи
у културни простор једног друштва.
Такав је случај са романом Отимање
Европе Јевгенија Водоласкина, који
се, у изванредном преводу Југославке
Миљковић-Катић, појавио у овдашњој
књижевној продукцији 2010. године и
сплетом невеселих околности остао да
тавори у њеним најслабије осветљеним
кутцима. Овај романескни првенац јед-
ног од најзначајнијих савремених руских
писаца сижејно је усмерен на агресију
НАТО пакта на Србију и Црну Гору
1999. године. У осведоченој традицији
модернистичког билдунгсромана, Во-
доласкин прелама своју приповест кроз
ретроспективни Ich-Erzählung младог
Немца, минхенског студента Кристија-
на Шмита, придајући тако сижеу облик
животне исповести главног јунака, како
је наглашено и у поднаслову дела. На
општијем тематском нивоу Отимање
Европе представља интроспективну
слику друштвено-политичких механи-
зама новог глобалног поретка који ге-
неришу пошаст неоколонијализма као
печат нечастивих сила на лицу савре-
меног света. Тако је српско страдање
под бомбама савремених савезника код
Водоласкина и мотивација за покретање
сложене радње романа, у којој се пре-
плићу лична исповест, љубавна прича
и друштвена анализа и уједно „показни
пример“ који савршено илуструје ка-
рактерни профил глобалне политике и
пратећи (зло)дух времена.
Кристијан Шмит прелази пут од ин-
тровертног младића преко политички
ангажованог лидера међународне орга-
низације „Млада Европа“ до смираја у
даљини руске провинције и манастир-
ског живота. У етапе личног развоја
протагонисте Водоласкин сукцесивно
смешта и веће тематске целине рома-
на, при чему њихова узајамна повеза-
ност остаје до краја очувана. Прву фазу
Шмитовог развоја обележава постепени
искорак из адолесцентске несигурности
у сагледавање сопствене телесности и
пропратне опсесивне жеље да се буде
невидљив. Обузет преображајем вла-
ститог тела из неугледног пубертетског
обличја у адонисовску фигуру која при-
влачи пажњу околине, сензибилни јунак
усмерава се ка интересовању за физичку
страну егзистенције, али, у наставку, и
ка емотивном сазревању и пронала-
жењу животне љубави, Рускиње Настје.
Шмитова аполитичност те фазе поступ-
но се трансформише у интересовање за
политичку стварност услед свеприсутне
теме бомбардовања Србије. Подстрек
долази споља: млади Немац присуствује
расправама о рату на Косову, како је тај
догађај најчешће именован у роману,
и о новој констелацији моћи савреме-
не глобалне политике. Анализу ових
феномена Водоласкин препушта сим-
болички одабраном тандему који чине
руски кнез у немачкој емиграцији Сава
Голицин (Настјин покровитељ) и његов
амерички лекар Бил, настањен у кнеже-
вом дому. Срж дискусија је нови поре-
дак настао на рушевинама Хладног рата,
при чему се иза полемички интонира-
них дијалога често откривају кнежеве
монолошке беседе, које се због спонта-
но успостaвљеног моралног ауторитета
говорника прихватају као микро-откро-
вења политичке мисли. У речима овог
Водоласкиновог јунака падају све мас-
ке накарадног и дехуманизованог ус-
тројства светске политике под вођством
дојучерашњег америчког титана. Кнез
упире прстом на крај биполарног све-
та након распада СССР и последично
губљење легитимитета НАТО као од-
брамбене војно-политичке организа-
ције. Хорибилно агресивни механизам
владања САД као де факто лидера поме-
нуте организације, оличен у непрекид-
ном вештачком креирању нових ратова,
кнез разобличава као тоталитарну фор-
му борбе за опстанак бивше империје
и њених вечитих колонизаторских на-
гона. Срби су у таквом поретку ствари
колатерална штета једног система у
коме појмови истине, правде и морала
опстају још само у инверзном виду. Код
младог Шмита сазнања о противправ-
ној позадини бомбардовања буде њего-
ве „немачке жице“: Противзаконитост
(саме акције), а не неки виши морални
циљ, покреће Шмитову савест на раз-
мишљање, и његов почетни пацифизам
преокреће се у нагон за правдом под
знамењем поштовања закона.
Симболично, два следећа степена
развоја главног јунака прате и проме-
не географско-културног контекста и
увођење, поред кнеза Голицина, двају
нових ликова у улози Шмитових духов-
них водича. Позорница друге етапе је
Париз, а са њиме на сцену ступа једна од
кључних фигура дела, Фламанац Анри,
портпарол НАТО пакта. Као најенигма-
тичнији лик романа, Анри са хипноти-
шућим умећем разоткрива Кристијану
и Настји све механизме манипулисања
масовних медија свешћу гледалаца и чи-
талаца, као најјаче и у дословном смислу
убиствне полуге владања светских моћ-
ника. Детаљним приказом тих механи-
зама, разоткрива се и симулакрумски
инсценирано распиривање рата против
Срба. Згађен над методама присвајања
моћи својих надређених, проницљи-
во сагледавајући констелацију снага у
светској политици, Анри се окреће про-
тив својих налогодаваца, задржавајући
ипак ефикасност њихове пропагандне
машинерије у сасвим друге сврхе: Ос-
нивање организације „Млада Европа“,
са Кристијаном као младим лидером
на челу и циљем „отимања“ Европе
млади Немац налази уточиште у запуш- зи домете маште, књижевност наступа
теном руском православном манастиру. као баланс који васпоставља осећај из-
Трећа етапа затвара развојни круг губљене истине. Уз то, она твори и нову
главног јунака. Ако би прва фаза могла сопствену истину, истину уметничког
да се назове телесном у самооткривању дела, која увек садржи нешто трајније,
физичког сопства, а друга душевном у боље и лепше од „истине“ стварности
емотивном ангажману према светлој која свима стоји на располагању за за-
фигури Настје колико и у (узалудној?) магљивање и кривотворење. У уметнич-
борби за правду и правичност, завршни ком делу истина је на сигурном.
део могао би бити назначење Кристија- Ако су у Водоласкиновом Отимању
новог духовног земаљског пута у одри- Европе Срби добили још једну правду
цању од друштвених аспирација. У по- за Србију, правду са Истока уз правду
следњу развојну фазу Кристијана уводи са Запада, како је могуће да се о овом за
монах Никодим, његов лични духовник, српску културу толико значајном делу
који га и подстиче на писање свега до говори само у посвећеничким кругови-
тада исприповеданог. ма оних који су успели да прибаве при-
Отимање Европе, и поред отвореног мерак књиге незваничним каналима
заузимања за српску страну, и поред не- дистрибуције? Српски одговор, макар
посредног огољавања логике неоколо- и закаснео, морао би уз захвалност да
низаторске идеологије, није политички садржи и штампање новог тиража ро-
роман нити тенденциозна проза замас- мана и пласирање у јавност какво до-
кирана у књижевност. Обелодањујући ликује једном аутентичном књижевном
симулакризацију стварности и извр- завету.
Миљурко Вукадиновић
Јеванђеље по Матији
Икони Пресветле Богородице Тројеручице
Беседник над беседницима Матија ходочастио
од речи до речи / од топонима до Србозима /
од Завичаја до Очаја и стиже
у Хиландар – Небо му даде на дар
Икону Пресветле Богородице Тројеручице
једном годишње да буде слава
онима што од речи живују и благују
да им Дом засија душа и дух да се прочисте
Једаред у Свечаној сали био један Рус
(онај што са 23. испева поему Џингис кану
и би одстрањен из совјетске војске!)
кад сви ми у сали редом муком поникосмо
док ред пред Матијом стаде
на коленима му нераскриљене
Књига староставна и Књига Новоставна
а „дух изнад провалија скита“ по сали
Она што и сад бди на свима нама и вама
Икона Пресветле Богородице Тројеручице
видите пружа једну руку Владики Раду
ономе кога је у Цар Русије пресрео
Не сагињи се Ти који си од мене виши!
Владика над владикама у васцелом србству
смерно му узврати
Само је Небо од Цара Русије више!
Данас 25. јула 2020. страшљиви и изнуждени
српски писци неисцељени по заповеди Кризног Штапа
окупљени у изолацији и самoизолацији окупљени
око Колача Свеопштег Плача дрежде
кад из недремљивог ока
Пресвете Богородице Тројеручице
свепроточна суза слази „док напољу сви јаучу“
9

К Видак М. Масловарић
Њ
Антрополошко значење
И чанском те и Подунавском традицијом.
Ж
догођеног и имагинарног
Е грам“ у којима појашњава у којој мери је
В међуљудска студ онеспокојавала великог
Н вој белини папира записује: „боли овај
А свет“ не тајећи да је пут према излазу из
Адам Пуслојић: Тесламентарно, песме, Филип Вишњић, Београд, 2020.
К но у вис“. Уверење да Христ који ходи по
И
у новој песничкој даровници
Р подно наслова књиге Тесламен-
И тарно, академик, песник Адам
Пуслојић рaзлистава свој филозофски
Т “Остао траг у звуку и крику“, јер ће, уве-
поглед на антрополошко значење до-
И гођеног и имагинарног, не губећи из
К вида да се у непрекидном преплету та
два устопника људског трајања отварају
А и затварају фантазмагорични кругови
по којима је даровитима могуће тума-
чење усудности простора и времена, бу-
дући да су неразлучиви, а њихово шире
тумачење овисно од искуствености. У
дослуху са таквим разумевањем, чита-
оци ове вешто срочене исказнице би и
могли помислити да извесна митска веза
између затварања животног круга нашег
и планетарног светлоносца Николе Те-
сле и отварања животног круга песмо-
творца Адама Пуслојића у истој години
(1943), доиста постоји и да их људски ум
обликује по жељеној сопствености, како
је то Пуслојић учинио при помисли да
је знаменити научник примирен и благ
у будућности, нимало сличној овој коју
живимо, могао да види песничку творе-
вину оличену његовим ликом, пре њеног
настанка.
У трагању за могућностима изједнача-
вања познатог и непознатог, Пуслојић је
спреман да „бане“ тамо где коренује –у
родној Крајини, где га најчешће има, и да
при сваком доласку постави идентично
питање: „Адаме, шта си чекао до сада?“.
Његово правдање да је „чекао ред“ отва-
ра неколике запитаности, пре свих ону
која упућује на сазнање о непроменљи-
вости ичега стварног, дакле индивиду-
алну потребу разумевања датости какве
доиста јесу, којима ни један маштани об-
разац не може наудити. Јер, ту где коре-
нује његов најшири доглед – „оно велико
небо пред којим треба стати“, нема мес-
та узгредности, будући да је све у таквој
димензији да су реч и запис премалени
да би је могли реално описати. Наравно,
оно што није могуће објаснити изазива
подозрење и страх, највиднији у очима
онога ко је у фокусу посматрача а који
је спреман хитрим замахом да „окрене
страницу књиге“ без обзира шта ће га на
њој сачекати. Притом, атавистичка пот-
реба сваког ствараоца је да се у тренутку
потпуног самосуочења запита – колико
је још мисли могуће утомити у кукице
слова и у којој мери би тај напор могао
да буде оправдан, али и узалудан ако се
време нестанка однекуд истиха прибли-
жава. При таквом промишљању Адам
Пуслојић ствара самосвојан филозоф-
ски систем одбране од пролазности и
ишчезнућа, будући да је уверен да би та
неминовност њега – заљубљеника у реч,
изненада могла од ње да удаљи, а за њу
би, како каже, „и своје дисање дао“.
Адам Пуслојић, дакле, није опструк-
тиван већ постојан у намери „да гласно
одговори и на најтежа питања“ у реал-
ном остатку времена, коликогод њему
намењено трајало, јер шапат је за ства-
раоца његовог волумена и као идеја не-
подношљив, будући да разуме колико на
10
неком танком леду тихи говор за њега
„може бити кобан“.
Не само у овој, већ и у неким ранијим
литерарним исказницама из волуми-
нозног, пре свега песничког сумитета,
академик Пуслојић је наглашено рецеп-
тиван и на само помињање митске пла-
нине Ртањ, колико и на друге топониме
Крајине и Кобишнице – места његовог
рођења, младалачких снова све до седо-
косих година – помишљам, следствен
Његошевом разумевању сусретности
места настанка и места починка. Читао-
ци ће запазити да и у књизи Тесламен-
тарно то чини на сублиман начин, сада
већ непрестано запитан – „је ли Крајини
и њеним житељима остао дужан“, што
упућује на његову непрестану потребу
преиспитивања – је ли свом завичају
принео најдрагоценије, будући да је у по-
лувековном записивању својих радости
и туга, самоћа и надања упорно настојао
да одмота златну нит песме која ће пове-
зати све у целину из које ће одјекнути –
вредело је.
И, доиста, Адам Пуслојић јесте
сабран у трагању за излазом из лави-
ринта у коме је и из кога ће, када за то
време дође, изаћи без кајања, јер добро
разуме да се у неком континууму више
ништа не може изменити, без обзира
колико чекање у њему траје. И зато не
посустаје у одлучности да „себе не по-
журује на одлазак“, даје себи шансу да
још дуго ужива у подневима када се све
сажима у тачку дубине из које се пред
очима свет „усхитно шири“. При так-
вом разумевању стварности, за њега је
ирелевантно „којом се руком отварају
врата пакла или капија раја“, јер даје
предност животу – зачетом у Еденском
врту, у библијском прагреху или не, без
значења је. Њему, како каже, „преостаје
да пева“, вешто распоређен између од-
лазећих и долазећих, сасвим уверен „да
је то цео његов иметак“ и „да му више
ништа не треба“. Такво разумевање жи-
вота, међутим, не искључује песникову
забринутост за оне који по некој усуд-
ности нису стигли да савладају ни прву
страницу књиге живота, будући да се
већ на следећој приказују сасвим друга-
чије захтевности – ребуси које решавају
само најјачи.
Први од три циклуса песама Адам
Пуслојић закључује непреболном те-
мом – Косовом и Метохијом, заточеним
између мита и стварности у којима се с
небеских висина оглашавају бивши пат-
ници према онима који, како Пуслојић
каже, „управо данас бију удесну од-
лучујућу битку“. С тим у вези песник
предочава свеприсутну планетарну хи-
покризију којом је структурисан поче-
так двадесет и првог века, у коме расте
бунт из моћнима невидљивих простора
какав је песникова Кобишница која је,
како каже, „ономад рекла: Доста//Доста
је слугарања и мајмунисања са светом“.
Том побуном саозначене су прве страни-
це другог циклуса песама „Изводник“ у
коме се у читаочеву свест умрежава ве-
ковна опомена да у Крајини и даље дама-
ра Хајдук Вељково било, а то ће рећи да у
2020. Дабинекн
НОВОИЕУо
свакој генерацији израстају “сабљаџије“
којима је „завештао главу“.
Адам Пуслојић и у овој књизи вешто
разлистава своје филозофско разуме-
вање човека као окосника напредице
и одбране света, али не превиђа да сви
путеви не воде у Рим, већ да се у и у
таквој напредици догађају немилице и
пострадања која тај средишњи цивили-
зацијски стуб угрожавају, чему сведоче
непрестане сеобе, рећи ће „од Итаке до
Метохије“, које Орфеј Пуслојић у има-
гинативном догледу све види са стено-
вите Хипербореје, прапостојбине Ин-
Адам Пуслојић
Тесламентарно
...да остане траг у звуку и крику
Залелујао сам космос
цео и све зделе звезда
уденуо у себе
Мајко видовита и Оче
моје вере у Исуса сина
Господа једина...
И садотворен стојим
на оба краја Сјаја
истога зрака и тмине
Која потрајаће дуже
и од мене самог
када се вознесем...
Онамо у безвездане
дане Материје Друге
и твари другачије тек
Стално истог, истог и
Бога који је у Току
Оног Сутра јуче...
И свих дана, Убудуће.
Небо и небог
Отишао сам! О дај!
и утишај свој вал
пуне Космичке жалости.
Ко зна како и када све
могу се вратити и колико
цео у древној светлости?
И зашто су ме звали
у помоћ када су ватру људи
потом угасили сами.
Данима ме дозивали тек
Именом Тесла и Никола...
кад тако безимен сад јесам.
Ја, уместо Бога бејах, Небог
увисно се узвисио и усвемирио
земљу Моју, а Немоју орајио...
Самим сопбом и однекле Богом
Овај мој врисак Посао је Века
и Небески је Спас и Речник је
БожиБд
доевропљана и Срба као њених првих
житеља, повезујући у извесном смислу
суоднос мита о Хиперборејцима са Вин-
Усудност о којој Пуслојић говори наро-
чито је видна у стиховима „Теслин моно-
научника и њега, песника који на пр-
таквог стања у космичким дубинама јер
„Све је у томе да се на време//крене рав-
води и Тесла по светлости јесу свемогућа
гаранција да за људски род има наде.
Пуслојић то не чини као тестаментарни
већ као тесламентарни запис како би
рен је, светлост и тмина „потрајати дуже
од њега самог када се вознесе“.
У речи на крају могао би се извести
закључак да ову, у неколиком смислу ис-
поведну и притом вешто структурисану,
литерарну целину чини свеколика љубав
– према најдражој, према Господу, свет-
лоносцу – просветлиоцу Николи Тесли,
родној Кобишници и шире – Крајини.
Тог истог народа у којем Вечно
Дете јесам, и мајчин син дословно
И сада се, ево, мајко враћам цео
У колевку, као у клетву, део по део.
– Иш, море, Син-ко, мој смиљански
Цвете и цветниче Неба – целог...
Ох!
Теслин монограм
Доста ме боли овај свет.
Најхитније морам да видим
пут из њега у космос и
да му нађем ум и пупак.
Да поставим свој монограм
у само семе светлости.
У животу, два пута сам зато
разговарао уживо са Богом.
Он ми је прстом показао
прво на своје, потом и моје
намрштено чело: то је ту.
Све је у томе да се на време
крене равно увис, спирално
је још сигурније и зрелије,
само то треба знати до краја
и мога почетка. Бирај!
Ламент над умом А. П.
Мрзим старца Адама Д. И
у себи презирем оног
старкељу Пуслојића,
који дуговечно траје као
јесењи плод дуње и оскоруше.
Дај се уразуми и нестај ми
муњевито, мој Адамићу
и од глине брате! Гле чуда
нова на ову земљу пристижу
а ти би да трајеш и трајеш...
Сад је доба најлеше и удобно
крени даље, узводно и увисно,
као да се дунавски таласи
Верига и Казана већ ослободе
и окрену на исток своју плавет.
 Дабинекн БожиБд fiћићрлчн
Братислав Р. Милановић
Кретање узвисно
Адам Пуслојић: Тесламентарно, песме, Филип Вишњић,
Београд, 2020.
К
њига Тесламентарно почиње јед-
ним Пуслојићевим прозним за-
писом у коме он лирском субјек-
ту обезбеђује могућност да контролише
време и збивања у њему до најситнијег
детаља. Ако је веровати аутору – који
овде открива да је он тај лирски субјект –
њему је, док је писао књигу, падала на ум
фотографија на којој се види Тесла како у
својој лабораторији, у Колорадо Спринг-
су, у сплету муња које је сам произвео
– чита неку књигу. Коју то књигу чита?,
пита се Пуслојић који је рођен у години у
којој је Тесла умро, хиљаду деветсто четр-
десет трећој, што их по значењима неког
вишег, астралног реда, повезује. Па, чита
књигу песама Тесламентарно коју он,
Пуслојић, пише ево седамдесет седам го-
дина касније, досећа се песник. Тесли то
није било тешко јер је, пошто је дешифро-
вао све загонетке у вези с тим, спознао да
време не постоји. Зато је у потоњој фази
свога живота био способан да се креће
по астралним просторима и упознаје до-
гађаје из прошлости и, што је за нас по-
себно важно, и оне из будућности, а наше
садашњости. Тако је Тесла натрапао на
Пуслојићеву књигу Тесламентарно – по
њеном објављивању...
Још поводом Пуслојићеве књиге Ваз-
душна линија смрти записао сам да
Пуслојићев лирски субјект „путује кроз
сва времена и просторе, премешта се с ла-
коћом и по темпоралној и по просторној
димензији...“ И у књизи Тесламентарно
догађа се нешто слично, само сублимира-
није. Поврх тога, Пуслојић за то фантас-
тично кретање налази алиби у Теслином
открићу космичке атемпоралности
Перманентно писање је суштина Ада-
мове поетике. Ни секунд без записа. Као
да пише какав виши извештај о стању
света у којем борави. Речи морају да име-
нују све у свету који је лирском субјек-
ту докучив. Ако се присетимо ранијих
Пуслојићевих књига, тај инвентар чине
митови и симболи изукрштани са сва-
кидашњицом, испреплетана времена,
прошло, садашње и будуће, контрасти,
апсурди, парадокси... То су принципи то-
талне поезије које Адам Пуслојић заступа
још од својих почетака
Лирски субјект, то јест песник, може
да влада временом, прошлим и сада-
шњим митовима, предањима, историјом
и садашњим тренутком само ако се нађе
у наднаравној позицији из које може да
контролише временску димензију и зби-
вања у њој. И, наравно он те могућности
мора да буде свестан, јер само у том слу-
чају имаће потпуну слободу да се сувере-
но креће у свим временима и свим прос-
торима.
Лирски субјект Адама Пуслојића у овој
новој његовој књизи Тесламентарно на-
личи путнику који је одавно приправан
за коначно путовање: Прикупио је све
своје менталне снаге и сада спокојно са-
мерава последње тренутке овде, спреман
да се отисне и крене узвисно. Јасно му
је да тај пут само тамо води: према „зе-
маљском небу“. Али, пред одлазак треба
обавити још низ послова који се своде на
један: пописати све, сваку ситницу која је
чинила важну честицу у устројству све-
та који лирски субјект, непорециво пес-
ник сам, види у том, условно речено, по-
следњем часу.
Још у поменутој књизи Ваздушна ли-
нија смрти он себи даје тежак задатак:
„Упамтићу све што могу / детаљно и укуп-
но све / животне ситнице и трајање / све-
укупно пре и после мене / све до Бога“...
Седам година касније, у песми „Сјај у
очима“, у књизи Тесламентарно, лирски
субјект је озбиљно нагризен сумњом да
ће моћи да постигне задато, иако улаже
све напоре: “Могу ли писати / до краја,
могу ли, / могу ли певати / узалудно //
...Дао бих речима / своје дисање / и рад
саме главе // Потапам све вијуге / У мас-
тило и папир“. То, дакле, што му је дато
да се креће кроз време, не умањује његову
зебњу да ће постићи до сада непостигну-
то. Трагика постојања и јесте у томе: да је
оно омеђено у неомеђеном простору. Да
је са обе стране коначно: да има почетак
и крај.
Географски простор у којем се креће
Пуслојићев лирски јунак је Крајина са
свим својим значајним топосима. Она је
често у поезији Адама Пуслојића изједна-
чена са универзумом. Три најзначајније
појаве у том простору су Вељко, Вук и
Стеван три симбола: јунаштва, мудрости
и уметности. Несумњиво је да су Хајдук
Вељко, Вук Караџић и Стеван Мокрањац
оставили најдубље трагове у историји
Крајине. Пуслојићев лирски субјект от-
ворено гори од жеље да им се придружи.
Он готово узвикује питање: „Не рекосмо
ми Вуку, / Вељку и Стевану: Братијо ето
вам // И мене? Јесмо ли? / Изгледа то и
порекосмо“
Лирски субјект Адама Пуслојића и
јесте срастао са Крајином још од њего-
вих најранијих песама. У бројним својим
књигама он је упорно дограђивао тај од-
нос и његова поезија се без крајинских
тема тешко може заокружити. Она као
митски простор има своју планину Ми-
роч, своје реке Дунав и Тимок, свој град
Неготин и своју Кобишницу, своју цркву
и свој манастир... И, сада – Теслу као но-
вог, енергетског Исуса који не хода по
води, већ по светлости, и тражи пупак
космоса да у њега утисне свој монограм
јер почиње да га боли боравак на земљи.
Књига Тесламентарно у много чему
је лична књига. Али шта у поезији Ада-
ма Пуслојића од онога што је лично није
издигнуто до универзалног. И Тркуља, и
Наташа, и Анастазија Марија, и Никита,
и сви Крајинци – „Вељкове сабљаџије“...
Песме у њој су прочишћене, готово про-
зирне, иако им готово ништа не недостаје
од оне познате Адамове загонетности, од
његових дуализама, оксиморона, и мета-
фора. Ово је прочишћени Пуслојић који
се спрема да крене узвисно.
Јована Милованчевић
Иницијацијска
потрага за топлином
Сара Станојевић: Неколико огромних топлина, Радио
телевизија Србије – Радио Београд 2, Фестивал
културе младих Србије, Књажевац 2019.
Х
ронотопски оквир збирке Не-
колико огромних топлина Саре
Станојевић просторно је сужен
и омеђен топосом дворишта, али је на
временском плану размакнут и прости-
ре се линијом која прати иницијациjску
путању веома сензибилног и осећајног
лирског субјекта. Управо је он у сре-
дишту, удаљен од других људи, погле-
да упереног у друштво, али пре свега у
себе самог. Интимистички пејзажи који
не укључују поглед другог, већ га само
упућују ка оним различитим од себе,
доминантни су и упоришни. Њихова
функција није толико у осветљавању и
разумевању света, колико у продирању
најдубље у биће, у његову кожу, осећаје
и дух. У том смислу ово је поезија пер-
манентне потраге, луталаштва сопстве-
ним телом и упознавања са оним скри-
веним у бићу. На питање где се биће,
његов дух и тело налазе, одговорили
бисмо једном синтагмом: у простору
свом. Тај простор именован као дво-
риште, место је почетка, једини сигуран
омеђени део планете који у исто време
ствара и осећај сигурности и нелагоде.
У томе препознајемо својеврсну декон-
струкцију утврђених традицијских об-
разаца у којима се не доводи у питање
сигурност свог простора, чему неизо-
ставно доприносе стихове у којима се
очитава својеврсна несигурност, тра-
жење и губљење баш на оном месту које
упућује на сигурност, топлину, извес-
ност: „постоје делови дворишта/који-
ма никад нисам прошла по мраку“ или
„могла сам никад да не упознам своје
двориште”. Ова места кризе упоришне
позиције лирског субјекта, сведоче о
модерном и савременом осећању недос-
татка и ослоне тачке, оног места са кога
се креће у свет, са пуном свешћу да се
има где вратити. Интимни, бајковити
простори насељавају свет ове књиге, а
њихова функција није у грађењу деко-
ра или атмосфере, већ у преношењу
поруке о непролазном и вечном које се
не исказује великим темама и богатим
песничким сликама, већ се очитава на
фону продирања у митска и архетипска
значења малих ствари које у додиру и
односу са бићем добијају своја непро-
лазна својства.
Лирски субјект ове збирке је прос-
торно утврђен и необично статичан,
стиче се утисак да се песничка драма
ствара само у успостављеном дијалогу
са самим собом или оним што се налази
у непосредном окружењу. Ван утврђене
границе дворишта излази се само погле-
дом или слутњом, свет се надзире у об-
рисима и осећајима, честим трзајима
тела или његовим скоро па анатомским
опажањем: „бочном страном струка же-
дна/чаши воде/докле ме пуштају ребра
(…) чак и тада окна се извијају/у обли-
ку савијене баре иза колена“. Асоција-
тивно и симболичко гранање из стабла
К
Њ
И
Ж
Е
В
Н
А
К
Р
И
детињства уперено стазом зрелости, Т
креће се као нека врста реминисценције
на прошло и антиципације будућег. И
Лирски субјект збирке Саре Станоје- К
вић је заробљен у сопственом времену
А
и спрам те позиције опажа богати свет
своје интиме и наслућује раскоши или
беде оног што је изван њега: „ја се не
плашим ако се кријем/у углу собе из ког
се не види небо/а сенке на зидовима из-
гледају питомо“.
Поезију Саре Станојевић карактери-
ше скоро па пантеистичка опијеност
природом и то оном која се налази у
њеном дворишту – средишту интимног
космоса који је по много чему симбо-
лички кодиран и на себи носи велико
семантичко бреме очитовано у појмо-
вима као што су колевка, рађање, то-
плина, мајчинство, кућа, васиона. Исто
тако, двориште је и повлашћени прос-
тор памћења, својеврсни мнемотоп који
чува сва она најдубља трагања и про-
налажења бића: „топлину тела које се
двориште сећа/немогуће је оставити у
земљи“. Овај простор памћења и сећања
који се ствара својеврсном принудом
и тежњом за давно изгубљеном цело-
витошћу, насељавају пре свега бића
и предмети блиски лирском субјекту
које карактерише једна, у првом реду
схваћена метафизички - особина то-
плине. Њена својства су многа и кључ-
на за разумевање ове песничке књиге,
а препознајемо их и кроз фреквентне
појмове као што су: меко, светло, бело
и радње: миловање, додир, поглед, глас.
Топлина схваћена као однос према све-
ту и стање врхунског саморазумевања
лирског субјекта, појављује се и као оз-
начитељ и стални пратилац како оних
светлих, тако и оних најтамнијих мисли
и осећаја у човеку и око њега: „ако не
може да се полуди нежно/онда то није
за мене“ или „ударају главом о зид/и об-
разом провере колико си нежна“.
Првенац Саре Станојевић уз повре-
мене тонове меланхолије, пронађеног
нихилизма и благе сете који су пре
свега залога савремености, не суштин-
ског песничког става, нема готово ни
једну ружну, гротескну, иронијску, ци-
ничну ноту и то га чини самосвојним
и издвојеним на савременој песничкој
сцени. Ово је поезија преиспитивања,
саморазумевања, али и сталног кон-
темплирања над свим могућим лепо-
тама света и бића затеченог у њему.
Последња реч је „пролеће“ и њоме се
отвара један нови круг који може попут
узорног ритуала, поновити све на исти
начин и наставити потрагу за свим ог-
ромним топлинама које ипак могу грли-
ти свет.
11

К
Марко Недић
И
Приче из туђине
Милена Вукоје Стаменковић: Кад сунце плаче,
Ж личност и њену улогу у препознавању
Албатрос плус, Београд, 2019.
Е за приче. Такав је случај био и с њеним
М
В илена Вукоје Стаменковић,
која живи у Швајцарској, у
Бер­ну, није непозната нашој
Н
културној јавности. Била је дугогодиш­
њи дописник „Вечерњих новости“ из
А и прерасло у књижевну имагинацију, она
Швајцарске, а њени дописи и репортаже
били су међу читаоцима препознатљиви
по томе што су садржавали знатан сте-
пен књижевног, односно наративног еле-
К мента у себи. Њен роман Белин троугао,
пре неколико година такође објављен у
Р „Албатрос плусу“ Јагоша Ђуретића, на-
ишао је на добар пријем код читалаца, а
И пријем би сигурно био и знатнији да ау-
торка живи у Београду.
Т Њена најновија књига, Кад суце пла-
че, састављена је од шеснаест углавном
И кратких прича. Већина њих је могла бити
објављена у неким нашим дневним но-
К винама, под условом да још постоје ру-
брике за причу у њима, и добро би било
да су претходно у том медију објављива-
А
не, јер би тако присуство њихове ауторке
било још активније у нашој култури.
У књизи Кад сунце плаче има неколико
врста наративних текстова. Једни припа-
дају исповедним причама, у којима поје-
дини ликови у њима говоре о свом жи-
воту и о животу својих ближњих. Такве
су приче: „Исповест капетана Ћића-
рића“, „Судбина“, „Сигурна кућа“, „Жена
с велом“. У другој врсти ауторка постаје
сведок догађаја који су је мотивисали за
причу, а то је најчешће сведочење о на-
шим људима у новој средини, другачијој
од оне у којој су раније живели. Таква су
приче: „Туђинка у свом дому“, „Биогра-
фија“, „Кад сунце плаче“, „Птица“, „Пре-
водилац“, „Савест истражног судије“.
Трећој врсти припадају типичне ауто-
биографске приче, у којима ауторка оп-
исује догађаје у којима је сама била акти-
ван учесник, и оне понекад прелазе у ре-
портажу, у сведочење или у праве лирске
приче. Такве су: „Панталоне“, „Комшије“,
„Очи“. Поједине међу њима се у типо-
лошком и жанровском смислу додирују
и прожимају, па аутобиографске приче
лако прерастају у путописне („Гамон“),
или у документарне („Савест истражног
судије“, „Преводилац“), често и у праве
лирске приче („Улица“, „Дупли месец“).
Али аутобиографски моменат, тачније
аутобиографска мотивација увек је при-
сутна у њима, као и некад наглашенији,
некад скривенији емотивни и лирски
тон, који најчешће произилази из аутор-
киног општег хуманистичког доживљаја
стварности.
Првобитни наслов ове књиге био је
Приче из туђине, а садашњи наслов, Кад
сунце плаче, дат је према наслову једне од
прича у књизи. Први наслов је потпуно
одговарао доминантној садржини и зна-
чењу текстова, јер су сви они мотивиса-
ни догађајима чији су актери ликови из
наше земље који су становници друге,
туђе земље, и који су давно, или одско-
ра отишли из Србије и остали да живе
и раде тамо. Самим тим, основна тема
књиге јесте доживљај друге културе и
људи који живе у другој земљи, овог пута
у Швајцарској. Швајцарска, међутим,
нема посебну, другачију културу од, на
пример, немачке, француске, данске или
12
холандске, она је овде само непосредан
представник западне културе у целини.
Две су поетичке особине веома важне
за ову књигу. По доминантној књижев-
ној пројекцији, по доживљају другог
простора и његових становника, ове
приче би потпадале под општију тему
сусрета, прожимања или међусобног ан-
тагонизма двеју култура, и у књижевној
би критици стога биле тумачене у ок-
виру такозваних имаголошких студија,
односно из перспективе имаголошке
критике. Само што се овде имаголошки
аспект не проналази у доживљају стра-
наца који долазе у нашу средину, већ у
доживљају наших људи који су се наш-
ли у страном простору и култури, међу
људима који имају другачије погледе на
живот, на међусобне односе, на свако-
дневне навике и обичаје. Зато се у књи-
зи повремено осећа дистанциран однос
главних ликова према новој култури,
њихова неприлагођеност, чуђење, одбој-
ност, чежња за домовином, али и нужно
прилагођавање новој средини.
Доживљај другачије културе, међу-
тим, једна је од коришћених тема у нашој
књижевности. Директно се, на пример,
наговештава већ у Горском вијенцу, када
поп Мићо саопштава својим земљацима
Црногорцима свој доживљај Венеције
(„Мићо у Млецима“). Горски вијенац
није овде случајно поменут. Јер једна
од најбољих прича књиге, „Туђинка у
свом дому“, успоставља посредну везу
управо са Горским вијенцем. Њена ју-
накиња, Катарина А. Јовановић, кћерка
чувеног српског фотографа Анастаса
Јовановића, и полусестра такође позна-
тог архитекте Константина Јовановића,
која је годинама, све до смрти, живела у
Швајцарској, превела је Горски вијенац
на немачки језик и зато добила познату
Хумболтову награду. Али та прича по-
казује да сусрет двеју култура може да
буде врло сложен, јер Катарина А. Јова-
новић се прилагодила западној култури,
и из ње помагала Србију за време Првог
светског рата, између осталог је на њену
иницијативу и Арчибалд Рајс са другим
швајцарским лекарима дошао у ратом
захваћену Србију. Катарину Јовановић,
међутим, њена рођена земља није ни по-
сле Првог ни после Другог светског рата
примила онако како је заслужила. И у
причи „Исповест капетана Ћићарића“
реч је о сличној теми. Њен протагонист
је официр Југословенске војске који је
као заробљеник у току Другог светског
рата пребегао из Италије у Швајцарску,
и који се силом политичких неприли-
ка, због промене режима у Југославији
после рата, нужно прилагодио западној
култури, али је, као и Катарина, непре-
кидно осећао носталгију за завичајем.
Ауторка и у другим текстовима такође
шири имаголошку основу своје књиге,
па тако у једној путописној причи даје
непосредан, аутобиографски интониран
доживљај јапанске културе.
Два поменута лика, Катарина Јова-
новић и капетан Ћићарић, добар су по-
вод за наглашавање једне друге, такође
важне поетичке особине ове књиге. Реч
је о односу документарног и имагинати-
вног у причама, другим речима о томе на
који начин Милена Вукоје Стаменковић
fiћићрлчн2020. Дабинекн БожиБд
користи документарну грађу и како је ликама између западноевропске културе
претвара у књижевни текст, у занимљи- у којој живе и балканске културе из које
ву причу. Најпре, она не измишља садр-
жину, тачније не измишља мотив својих
прича, већ узима већ постојеће догађаје,
личности, њихове односе, и уз њих не-
долазе књижевни ликови. Документар-
на мотивација појединих текстова сама
по себи открива животну аутентичност
изабране теме, због чега делује литерар-
приметно укључује и своју ауторску но врло убедљиво и сугестивно, јер се не
задржава само на личном ауторском до-
реалних догађаја као занимљиве грађе живљају изабране теме, већ је умногоме
шири према субјективном или према ак-
романом Белин троугао, чији издавач је туелном друштвеном, политичком или
такође „Албатрос плус“, само што се у чак према ширем цивилизацијском кон-
њему ауторска личност повлачи ван те- тексту. Посебно су добре, поред две-три
кста, а овде остаје у њему. Са искуством краће приче, оне дуже, у којима се начин
професионалног новинара, које је вре- стилског обликовања текста доживљава
меном превазишло новинарске потребе као ауторски концентрисан, усредсређен
на што сложенији приступ изабраној
је ликовима и догађајима из непосредне теми и њеној литерарној обради. То су
стварности у првом реду давала књи- следеће приче: „Улица“, „Исповест капе-
жевни смисао својим изграђеним књи- тана Ћићарића“, „Туђинка у свом дому“,
жевним стилом. У оквиру таквог стила, „Савест истражног судије“, „Кад сунце
додајући реалним догађајима и лично- плаче“, „Очи“, „Дупли месец“, „Биогра-
стима нове детаље и оживљавајући дате фија“, „Птица“. То је више од половине
животне ситуације, она је комбинујући књиге, и то је за једну књигу прича сас-
сећање и директну документарну грађу, вим довољно.
своје имагинативне допуне и стварне
чињенице претварала у природан део
прозне структуре. Тако је, поред Катари-
не А. Јовановић, или Милице Топаловић, Братислав Милановић
супруге познатог социјалисте Живка То-
паловића, реални лик и капетан Ћића-
рић, а реални су и ликови које он по-
Триптих о повратку
миње у својој исповести, књижевник и
новинар Властимир С. Петковић, који је
као емигрант такође живео у Швајцар-
Сутон
ској и дуго био на челу друштва наших Одасвуд мук, тишина,
намерник слух напреже,
књижевника и новинара у тој земљи, па
около пустолина
и сама Катарина која се помиње као ва- докле оком досеже.
жна особа која је помагала то друштво.
А реални су и ликови у осталим прича- Ни лист да затрепери,
ма, између осталих чланови ауторкине брезе, сабласно беле.
породице који се као актери појављују у Спушта се вече, звери
опису сусрета с јапанском културом. И очима жртву стреле.
остале приче, неке више, неке мање, за-
У њему немир расте
сноване су на тако коришћеној грађи. изазван скорим мраком,
Међутим, Милена Вукоје Стаменко- већ пут не види јасно.
вић има и приче које се, иако аутобио-
графски мотивисане, наизглед удаљују од У ниском лету ласте
такве основе. Тој врсти, на пример, при- пролећу. Пред кораком
пада лирска прича „Улица“, у којој се не- мре сјај у зраку касном.
посредно помиње подељеност личности
главног лика, истовремено и нараторке
приче, на њено балканско порекло и при- Сусрет
падност уређеној Европи, и као узгред Доцкан је. Први петли
наглашава појам идентитета као веома кроз ноћ се дозивају.
битан за јунакињу, а битан и за све оне Нигде светло не светли,
који се нађу и који дуже бораве у туђој месец у пуном сјају.
средини. Прича, међутим, захваљујући
контрасту између емотивног сећања на Режањем пас га срете,
дуго га видео није.
детињство и младост и изгубљености у
Препознав га, долете
некадашњем животном простору који радосно до капије.
при новом сусрету јунакиња не може
да препозна, првенствено функциони- Па отрча до прага
ше као поетска, а не само као аутобио- лану, и у том часу
графска структура. Слично је и у епи- у кући светло сину –
фанијском запису „Дупли месец“, који је
остварен у првом лицу, каква је већина изађе чељад драга.
И стрепња: живи да л’ су
прича у књизи, у којем се поистовећује кô стари бол умину.
литерарни доживљај познатог јапанског
писца са реалном сликом из ноћног пу-
товања возом. У краткој причи „Очи“ та-
кође се у дубоко проживљеном види јака Звездана ноћ
емотивна веза између болесне девојке и У соби, обасјане
младог човека који путује са њом. Такве светлошћу месечине,
приче појачавају аутобиографску моти- ствари одавно знане
сад му се друкче чине.
вацију књиге и њено реално хуманистич-
ко и поетско значење, које је у подтексту Сети се дечјих дана
готово сваке приче у књизи. и би му лепо за трен.
Текстови књиге Кад сунце плаче сами Гледа га ноћ звездана,
по себи, независно у којем тематском на зиду његова сен.
или композиционом контексту се на-
лазе, делују као довршене и аутентичне Помислив на свет худи,
намах се сневесели.
књижевне целине. Стил им је добар, по- Већ сутра, кад га мати
себно синтакса, изабрана тема значајна
и углавном литерарно актуелна, и она из кратког сна пробуди
стога може брзо да заинтересује потен- иако то не жели
цијалне читаоце. У књизи је посебно мораће да се врати.
важна тема о сусрету, прожимању и раз-
 Дабинекн БожиБд 20.
НОВОИЕУо
Нина Симић Панић
Књижевници света
у време пандемије
З
лехудо ширење вируса катастрофе, разумним не
COVID-19 током про- могу сматрати. Мој лични
текле године, захвати- однос према мерама епиде-
ло је читав свет, задобило миолошке заштите и пре-
пандемијске размере, продр- дострожности условљен је,
ло у све друштвене слојеве, заправо, општеприхваћеним
утицало на сваку делатност нормама у родној ми Бело-
и њене посленике, узроко- русији, на основу којих су и
вало још увек непојмљиве моји ставови формирани.
губитке, захтевало жртве и Тренутно ми се чини јед-
одрицања, нажалост однело Нина Симић Панић нозначно позитивним то
бројне животе, истакло необ- што до дана данашњег могу
ичну крхкост наизглед чврстих структу- неометано да посећујем цркву, учест-
ра, пољуљало многе устоличене главе и вујем у културним догађајима Савеза
неминовно изменило све наше планове. писаца, примам госте у кућу, као и да се
Будући да су услед донесених одлу- састајем са пријатељима на јавним мес-
ка о мерама заштите од корона вируса, тима...
значајни књижевни програми, међуна- Што се мог професорског рада на
родни фестивали, сајмови књига и раз- универзитету тиче, измене услед корона
новрсни културни догађаји најпре одла- вируса не сматрам исправним. Академс-
гани, а потом и отказани (или одржава- ке дисциплине које предајем не баве се
ни виртуелно, путем различитих онлајн бројевима, формулама, схемама, ни гра-
платформи), позвали смо књижевнике и фиконима, већ словом и словесношћу у
културне делатнике из иностранства да ширем смислу. То значи да сам предмет
са српском публиком и читаоцима Књи- недвосмислено и категорички захтева
жевних новина поделе властита искуства општење посредством живе речи, пре-
или утиске стечене током пандемије. тпоставља заједничко трагање за нуж-
Истакнути песници и прозни пи- ним језичким средствима изражавања
сци света су у својеврсним извештаји- мисли, осећања, расположења итд. Све
ма изнели различита запажања и про- оно, што форма образовања на даљину
мишљања у вези са новонасталим изазо- (током ког је свако сам по себи, у пуном
вима на пољу књижевног стваралаштва, смислу речи дистанциран од других)
али и положајем књижевности и књи- чини једноставно немогућим. Учење на
жевника у земљама из којих потичу или даљину, нажалост, није ништа друго до
у којима живе. замена стварног општења, размене ми-
Најлепше им хвала! сли, разумевања неисказивог... А то је
тек псеудоучење, које је, можда, у међу-
времену боље заменити другим обли-
цима рада и одложити док се услови за
нормалну наставу не стекну.
Ипак, у свим ситуацијама, па тако и
поменутим, спасоносна остаје вишеве-
ковна народна мудрост отеловљена у
изразу: „Све је у Божјим рукама“, који
несумњиво носи потпуно универзално
значење.
ИВАН А. ЧАРОТА (БЕЛОРУСИЈА)
– СВЕ ЈЕ У БОЖЈИМ РУКАМА
Откако се над нас надвила ова тама,
„мучило“ ме је питање, шта је запра-
во одлучујуће: заистинска опасност по
здравље човечанства или информацио-
но-комерцијални, мас-медијски фактор,
и што је најважније – шта ће се од та два
у ситуацији каква нас је задесила пока-
зати „пандемичнијим“? Искрено гово- ЉУБОМИР ФЕЛДЕК (СЛОВАЧКА)
рећи, ни сада не могу са сигурношћу од- – ВРЕДАН ЋЕ ЧОВЕК ПОБЕДИТИ
говорити на дато питање. СВАКУ ПОШАСТ!
Међутим, под утиском онога што се
већ збило, стиче се уверење да ни у ком Драги пријатељи, не можемо рећи да
случају реч није о пустој причи. Чак је положај писца у време пандемије нај-
иако ме је до сада заобишла ова напаст, гори. Чак је далеко од тога, имамо ли у
на такав ме закључак наводе неочекива- виду пишчево управљање временом!
не смрти пријатеља, колега, суседа, по- Не лута, не пије – седи у карантину, као
знаника. некада Бокачо или Пушкин, и пише.
Морам рећи да су ме душевно дубо- У Словачкој, у последње време сличну
ко погодиле вести о упокојењу владике привилегију уживају и мафиози. Многи
Милутина и митрополита Амфилохија, од њих такође више не лутају, не пију...
које сам добро познавао и са којима сам Седе у карантину иза решетака, и чак
духовно био близак. Ово ипак, можда иако не пишу, неки бар лепо певају.
због недовољне освешћености, доводим Велико поштовање у овом тренут-
у везу са пандемијском ситуацијом и ку, ипак, заслужују они који се активно
смрћу својих српских колега и пријатеља боре против корона вируса. Болничари,
– Момира Лазића, Миодрага Сибино- војници, сви који су на том опасном те-
вића и Слободана Јарчевића. рену распоређени и, наравно, пацијен-
Разуме се да нико неће понудити мо- ти. Овима треба држати палчеве, како
дел понашања погодан за све. Ни ја за би у добром здрављу преживели. Држим
такав не знам. Но, масовне, а штавише палчеве и свима који својим учешћем
– радикалне протесте поводом уведених доприносе Вашој репортажи, као и свим
мера колективне заштите од свеопште Вашим читаоцима!
Ако Вас поред важне теме пандемије
интересује понешто и о мом раду, не
жалим се. Управо ми је у Словарту из
штампе изашла прелепа Велика књига
словачких бајки, која не би могла настати
без народних прича, њихових сакупља-
ча, приповедача и без Добшинског. Али
упркос томе, ово су моје бајке. Писао
сам их тако што сам сваку од њих дуго
испитивао, све док нисам унутар сваке
открио по још једну скривену бајку.
Узмимо за пример ону О петлу и ко-
кошки. Класична је о петлу који се дави
трњином и кокици која тражи воду не би
ли му спасила живот. Ова моја је о томе
да петлов живот угрожавају бирократија
(кокошки написмено треба дозвола како
би узела воде) и корупција (она ту доз-
волу неће добити без мита), док петлов
живот спасава тек шумар који кокошки
дрва, намењена пекару, даје за џабе.
Нека живи сиромашан, вредан човек
који живи од свог рада! Тај ће однети
победу над сваком пошасти! Томе су нас
бајке одувек училе, па тако и моја.
АНТОАН СИМОН (ФРАНЦУСКА)
– ГОДИНА ПЛОДОТВОРНЕ
ИНТРОСПЕКЦИЈЕ
Случај Француске је на неки начин по-
себан: знамо за друштвене покрете који
су читаву земљу уздрмали и пре пан-
демије, а чије је ангажовање спречено
одлуком да се спроведу ограничавајуће
мере. Ако овоме придодамо неспрет-
ност представника државног руковод-
ства које је постојећа ситуација затекла
неспремне, њихове неистине и одредбе
донесене на основу двоструких аршина,
постаје јасно да је све ово само додатно
окренуло становништво против њих.
Већина књижевника одражава глас
народа и незадовољна је тренутним
стањем у земљи, чак иако унеколико пре-
познају предности извесних мера у ко-
рист здравства. Ипак, добродошлу масу
новца коју је влада доделила за потребе
борбе против пандемије и сузбијања
њених штетних утицаја на економију, с
радошћу смо дочекали. Најнеобичније
на почетку другог круга рестриктивних
мера јесте затварање књижара и центара
културе услед чега писци и интелектуал-
ци оштро негодују.
Што се мене тиче, општа параноја која
се у народу развила већ током првог за-
тварања, савршено је одговарала темати-
ци мог књижевног рада. С обзиром на то
да сам зашао у извесне године, а да имам
повеће имање, заточеништво за мене
не представља нарочит проблем, доста
шетам и речи саме од себе навиру, до те
мере да већ у припреми имам три збир-
ке поезије код три различита издавача:
прва у којој сам преузео личност А. Ар-
тоа, друга под називом Nousiltuje (Мио-
нонатија) и трећа, хаику збирка. Можда
ће уследити и четврта, као својеврстан
извештај поводом ових, малтене свако-
дневних шетњи.
Будући да смо ускраћени за уобичаје-
на песничка путовања и гостовања, за
мене је ово година плодотворне интрос-
пекције, насупрот свеопштем катастро-
физму и многобројним смртима којима
су ова необична времена обележена.
Свеукупан културни живот Француске
пати услед економски штетних препо-
рука, но ипак у томе лежи прилика за
изналажење других вектора и начина
преноса, укратко – за осмишљање новог
друштва.
ЛИДИЈЕ РОМАНСКА (ЧЕШКА) –
ДЕКАМЕРОН 2020.
Овог се пролећа Друштво писаца
Чешке обратило књижевницима чешке
и словачке националности широм света,
нудећи им учешће у књижевном пројек-
ту Декамерон 2020. Један од прилога под
називом „Добро доба коронаживота“
потписује и Мартин Пребуђила, српски
Словак из Старе Пазове, члан Удружења
књижевника Србије. У питању је готово
контроверзан наслов, али само наизглед.
Хвала му. Не поздравља ли писац време
када није узнемирен, те може да пише и
размишља, онако, како је то могуће само
у ванредном стању, у карантину?
Том смо се мишљу и ми водили, при-
купљајући током пролећних месеци
бројне приче, како бисмо одабрали тачно
стотину, колико их у делу ренесансног
мајстора Ђованија Бокача има. Позади-
на наших приповедача наликује фирен-
тинској: епидемија је прерасла у панде-
мију болести од које се умире. Приче су
разврстане у десет целина и распоређе-
не према важним подацима из времена
ванредног стања у Чешкој, током марта
месеца, који је уједно и Месец књиге.
Наш је Декамерон угледао светлост
дана крајем октобра 2020. и заступа три
тачке гледишта од којих једна игнорише
вирус бавећи се широким спектром тема
које воде од општег приповедања, преко
путописа, до психолошког и надреал-
ног, друга бележи време коронаживо-
та, ситуације у породицама, градовима,
међуљудске односе, читав низ сукоба и
компликација, а трећа настоји да опона-
ша фирентинске приповедаче лаганим
причама, углавном љубавне и еротске
тематике.
Реч је о разноликој мешавини радова
из пера већ афирмисаних писаца (међу
којима су свој допринос дали и свет-
ски познати књижевници попут Пјера
Анрија Жудија из Париза или Виктора
Јерофејева из Москве), али и аутора (а
посебно ауторки), који су свој таленат
све до сада држали у фиокама својих пи-
саћих столова.
Сигурно се већ многи питају – шта ће
бити даље, који задаци очекују писца у
наредном периоду? На истом смо броду.
Само када бисмо могли и после превази-
лажења корона вируса да задржимо тај
исти осећај потребе за стварањем зајед-
ничког пута ка трајној хуманизацији чо-
века, без које се услови живота на Земљи
неће изменити набоље.
ОСМАН ОЗТУРК (ТУРСКА) –
ПОЕЗИЈА – МЕЛЕМ ЗА ДУШУ!
Крајње је време да се запитамо над
читавом ситуацијом и оним што ју је
узроковало. Потребно је исковати срећ-
нију заједничку будућност у безбеднијем
свету који ће човечанство, победивши
Наставак на стр. 14
13

Наставак са стр. 13
у овој борби обликовати. Нови поре-
дак, ипак треба устројавати у складу са
стварношћу.
Свеколики живаљ настањује планету
која није већа од мрље у огромној праз-
нини званој космос. Сви смо ми путни-
ци истог брода, без обзира на религију,
језик, расу и ток мисли. Свако је људско
биће одговорно за друго, као што и сва-
ка земља за другу одговара. Нисмо сами,
а прави је час да изградимо колективну
перспективу као јединствено човечан-
ство.
Глобалним проблемима попут гла-
ди, сиромаштва, климатских промена,
мира, слободе, правде, одговорности за
заједнички живот, демократије и питања
човечности, требало би свеобухватно
приступити. Иако пролазимо кроз не-
извесна и неугодна времена, држаћемо
се раме уз раме, срце уз срце! Неопходно
је пребродити овај период са што мање
штете по људску психу, и извући из њега
значајну поуку.
Током пандемије корона вируса, жи-
вот је сваком појединцу могао пролетети
пред очима. Свако од нас је могао пре-
мотати филм и преиспитати усмерење
друштва у којем живи. Укратко, ове дане
заточеништва требало би преобразити
у прилику за искупљење грешака кроз
снове о времену које нам тек предстоји и
наду која се не сме сломити.
Светско човекољубље ових дана јесте
наша најјача водиља, а поезија обје-
дињујући глас целокупног света и чове-
чанства. Иако би се наши језици, боја
коже, веровања, мисли и домовине могле
разликовати, наше је очи и душе једнако
очарало истих седам боја под дугом не-
беском. Поезија је та која нас уједињује,
умножавајући љубав, поштовање, врли-
ну, човечност и срећу. У ове болне дане
испуњене жалошћу, она је прави мелем
за душу.
СРЂАН МИЈАЛКОВИЋ
(АУСТРИЈА) – ГОДИНА ГЛАСНОГ
ЋУТАЊА
Иако се много говори, пре свега о
зарази која се шири и мења лице света,
ћутање оних који се баве уметношћу,
а посебно књижевношћу постаје све
гласније. Од буке дневних извештаја,
бројева болесних и несталих, хистерије
заступљене у медијима и на социјалним
мрежама, трке фармацеутских концерна
за зарадом, а можда и леком, не чује се и
не пробија готово ниједна друга реч, ми-
сао ни идеја. Међутим, знамо да је књи-
жевност жилава сорта. Уосталом, живот
се не може зауставити, а самим тим ни
уметност.
Магична реч, барем на немачком го-
ворном подручју је англицизам релатив-
но новијег датума који још не бележе сви
релевантни правописни приручници –
„онлајн“. Све се, дакле, одвија „онлајн“:
купопродаја свега, па и књига, књижев-
ни сусрети и књижевне вечери, извешта-
вање путем дневне и друге периодике.
Ипак, стога и локалне књижарнице, које
су се на време прилагодиле, успевају да
преживе.
Берлински Тагесшпигел пише да је
потражња за „одређеним“ књигама
14
драстично порасла. Реч је о делима као
што су: Камијева „Куга“, Бокачов „Де-
камерон“, „Смрт у Венецији“ Томаса
Мана... Уопште – књиге које се на ди-
ректан или индиректан начин баве по-
шашћу, готово су нестале из књижара
и библиотека. Бечки портал vienna.at
издваја три занимљиве књиге као добар
пример актуелне литерарне продукције
у Аустрији. Ево и наслова, који довољно
откривају: Корона – ништа више неће
бити као пре, Соње Шиф, затим Снага
и инспирација за ова времена, бившег
политичара Матијаса Штролца, као и
занимљив поглед у будућност истражи-
вача Матијаса Хоркса Будућност после
Короне.
Ваља нам се, дакле, припремити за
ново „посткоронарно“ време. А оно нас
озбиљно приближава утопији Луиса
Борхеса и његовој причи „Вавилонска
библиотека“ у којој је свемир замишљен
у облику огромне библиотеке, која садр-
жи све могуће књиге, икада написане.
Само – услед непојмљиве количине ин-
формација, све су књиге потпуно бес-
корисне за читаоца, што библиотекара
води у суицидални очај.
На шта вас то подсећа?
ФАРИД ХУСЕИН (АЗЕРБЕЈЏАН) –
ПАНДЕМИЈСКО РАСПОЛОЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНОСТИ
У делу великог азербејџанског песни-
ка Низамија Ганџавија Хозроје и Ширин,
неколико дана по ступању на престо,
шах Хозроје заповеда народу да се оку-
пи на тргу. Заповест је извршена. Људи
стају у врсте по Хозројевом редоследу.
У првом реду – богати, у другом – си-
роти, у трећем – богаљи и болесници, у
четвртом – заточеници, у петом – убице
и злочинци који су починили тежа кри-
вична дела. Напослетку, шах даје знак
надзорнику, а овај наређује поређанима
по врсти: „Окрените се!“ Сви се окрећу
на супротну страну. Притом се богати
радују сопственој судби, видевши си-
ромашне, бедни гледајући болесне пред
собом, Богу захваљују на подареном
здрављу. Оболели, када угледају окова-
не, увиђају лепоту могућности да се по
огромноме свету слободно крећу, док
кажњеници видевши крвнике, почи-
нивше тежа злодела осећају олакшање
што ће се њихова казна раније оконча-
ти. Убице, окрећући се виде пред собом
бескрајан свет – пут наде – и постају
животу приврженији. На тај се начин,
испоставља да су сви несрећни или
срећни једни у односу на друге. Данас
је корона вирус дословно наредио све-
ту да се „окрене“. Као да су се државе
поређале једна за другом, окренуле, и
увидевши мање губитке Богу захвалиле,
баш као и људи из приче коју сам поме-
нуо.
За мене се величина и светост књи-
жевности огледа у томе што се у њој
може наћи пандан свему савременом.
Током наших дана, пандемија на књи-
жевност, мислим, није разорно утица-
ла (изузмемо ли књижевне посленике
заражене овом болешћу). Овом изја-
вом, свакако, искључујемо књижевну
индустрију, издавачку делатност, фе-
стивале – једном речју: уносне аспекте
ове сфере. Ипак, вредна су дела азер-
бејџанских песника корони посвећена,
fiћићрлчн2020.
на азерски су преведени водећи сти-
хови светске књижевности у вези са
овом тематиком, а неки од наших пи-
саца су чак најавили и читаве романе.
Министарство културе Азербејџана
објавило је конкурс за приче посвећене
пандемији корона вируса. Примљено је
више од 400 радова, а победу је однела
прича истакнутог азербејџанског писца
Натига Мамедлија „Овенчани анђели“.
Азербејџанска књижевност коју пред-
стављам, свеобухватно је представила
пандемију, али након свега претходно
реченог, могу слободно изјавити како
ниједно уметничко дело није важније
од човечанства, и да жарко жудимо за
повратком старом животу. Ми – Азер-
бејџан – целом свету желимо здравља.
ПЕТРОС ГОЛИЦИС (ГРЧКА) –
СОЛУНСКИ ИЗВЕШТАЈ
У почетку беше порицање, и пори-
цање бејаше у песника, и порицање
беше песник. И песник рече:
„Копиле свемира које ме изнедри /
На црној површини испаравам / Услед
бола и лудила / Топе се у диму / Нити
меса на мом лицу / Читаво тело ми је у
пламену / У празнини вртложно остају /
Моји зуби / Блистави и бисерни“ (из пе-
сме: Копиле свемира, Петроса Голициса,
превео Д. Виторовић)
Песма са самртног одра, одра изо-
лованог услед COVID-a 19. Или песма
за самртни одар. О изолацији. Песник
рече:
„Враћам се са очеве сахране / пот–
рудио се да нам подели / дечје песме /
чудних облика / и он у колевци пева (...)
вијугам / између кревета оних који су
на самрти / записујем њихове последње
речи / уморио сам се, збунио, почео да
урлам: / „следећи, следећи молим / хајде
да видимо шта ће нам и тај даље рећи“
(...) и без позоришног чина / једностав-
но / дешава се смрт (...) Чудно је да вам
се уопште и обраћам / Чудно“. (из песме:
„Отац је мртав“ („и кревети оних који
су на самрти“), Петроса Голициса, пре-
вео Д. Виторовић)
Лебдеће порицање. Животно пори-
цање. И неразрешено питање. Једино
стварно питање. Како с тога прећи на
љубав? Како пронаћи светлост само-
обасјавајућу у старој умирућој руци?
Без оног „жесте се, бесне, док светлост
се гаси“ (Д. Томас) Улажење у светлост.
Управљање светлошћу? Управљање
светлошћу руком? Овом руком? Руком
која се не може дотаћи. Иза пластичне
завесе, пластичне рукавице, нетакнута
рука, је ли још увек људска? Крије ли се
још увек човек иза недотицања нетак-
нуте руке? Тело у капсули? Је ли дошло
време за последњи skype позив? Опро-
штајни позив? О, како смо срећни, што
рука није дечја. Телефон звони.
Песник каже:
„Једем све из тањира мама / перем
зубе, немој бринути / и када ми је хлад–
но облачим дебео капут. / Мама, сори,
проблем није ни време / ни лоша исхра-
на. / Чујеш ли ме? Другде је проблем. /
У земљи сам петнаест хиљада дана / а
никако да се привикнем“. (из песме:
„Позив за мој 40. рођендан“, Јоргоса Ли-
лиса, превела: А. Костић)
И песник закључује:
„Могао би те излудети / начин на који
дани и ноћи расплићу / нит по нит крв
Дабинекн НОВИНЕ
твоју / три Суђаје кувају / какав ли си
почетак / очекивао, будало, / није ово
бајка / већ леш само. / Али кад истисак
дође до урлика / нисам ја дошао овде не
бих ли се обратно скупио / Ја сам гало-
пирајућа мисао / о оној другој плодот–
ворности / која је продубила пукотине
/ и још више вољу / да одбије сунце /
у свакој доби / она је малолетна / Да /
каже животу / Да, његовим амовима /
то је воља о којој говорим / један је удах
један два су безбројна / тамо где хаос
маховину скупља / ми куће градимо“.
(„Последња песма“, Јаниса Стигаса, пре-
вела: Н.С.П)
ГАЉИНА БУРДЕНКО (РУСИЈА) –
ПИСАЦ У САМОИЗОЛАЦИЈИ
Писац је срећан човек. Може да се
бави оним што воли где год пожели, чак
и код куће у самоизолацији. За прозног
је писца чиста срећа ако не мора нику-
да да иде. Седи лепо и пиши! Уистину,
постоји један проблем – где наћи новац
за тако срећан живот? Још ако су код
куће деца за коју вртићи не раде и којој
су школе затворене, хоће ли дозволити
писцу да се осами у тишини своје радне
собе? И тако добијамо писца који је по-
делио сав терет самоизолације са остат-
ком народа.
Сећам се како сам током марта, када
су на снази биле оштре мере хитала да
недостатак општења са колегама на-
докнадим путем вебинара. Тако смо до
септембра сваке недеље водили онлајн
разговоре о написаним причама, све
док нисам схватила да и од виртуелног
комуницирања човек може да се умори.
Срећом смо у лето и рану јесен мало
одахнули. Успела сам на кримском
фестивалу „Седмо небо“ да освојим
прво место у категорији „сатира и ху-
мор“, затим сам постала и лауреат фес-
тивала „Степска лира“, а потом учест-
вовала на књижевној вечери у Јаросла-
вљу. Не може писац никако без размене
живе речи са колегама и читаоцима.
Тренутно је у Москви исти број зара-
жених, као током „пика“ мајског таласа,
али ситуација је унеколико другачија.
Сада је самоизолација – добровољна
ствар. Казне се пишу само за неношење
маски и рукавица на јавним местима. И
нема више оне пролећне панике, када
људи нису знали чега се више ваља пла-
шити – заразе или новчане казне.
Као прозном писцу, занимљиво ми је
да са стране посматрам наше друштво,
подељено у два табора. С једне стра-
не противници ношења маски вичу:
„Нећемо брњице!“ С друге, видим људе
који су чак и виртуелне разговоре свели
на минимум, затворене између четири
зида. Крајности нам увек показују при-
мер како не треба чинити. Самоизола-
ција ми је помогла да довршим рукопис,
а њено укидање ми је омогућило да са
издаваштвом обавим преговоре и сад
уживам у очекивању дана када ће моја
нова књига изаћи из штампе.
Плаше нас, како свет неће бити исти.
Али, тако је било и до пандемије. Свет
се мењао и мења се свакога дана. Мож-
да једном овај вирус нестане исто тако
ненадано као што се и појавио. Најваж-
није је – не паничити, чувати здравље,
своје и туђе и, свакако, писати.
 Дабинекн БожиБд Прорлегм 2020.

57. Београдски међународни сусрети писаца (on line)

Сона Велијева, Азербејџан Јанис Стигас, Грчка Ерик Ондрејичка, Словачка Генадиј Калашњиков, Русија

Пре милион година Самонавијање Птичјим пером ***

Пре милион година Толико зупчаника Штета Видим на небу звезду што једина сја -
Земља не имаше људе. никада нећу пронаћи што се песме више не пишу птичјим звездочатац злосрећни види то -
Она сасвим пуста, као и моје срце беше. колико је Пролеће било крваво пером ходам испод воде, ходам дном ја
Господ тад рече: „Нека буде“! испљунуо сам зато оне реке која нема ток.
Ти да постанеш ми животни сапутник детињство своје зелено Можда би у њима било више ветра Из урвине неба тај крхки луч,
би решен… последње дугме сна који попут сумрака лети за хоризонт овај древни зелени сјај,
Од тог часа, Једно ми смо. а затим се тек онако врати назад што не да у руке жељени кључ
Потом, приде, добили смо Огољене се ствари као нешто из даљине од оног чега нема знај,
Шуме, догоде брже из висина ни међ живим, ни међ иним,
Горе, док почнеш и из дубина ствари у нигдину одлази, шаље зов.
Воде, крај те је већ нањушио за које не постоје речи Обалом ћу кренути и срешћу њих,
И све друго. оне, што желе са мном сусрет нов.
Те последством такве згоде Пролећно је време црна литија Нешто
Живота настаде на свету том… што лагано и тачно Превео са руског:
што ме шутира да постанем
И онај, ко беше наг и бос, доби дом. свеколика ми жеђ седне на воду Миливоје Баћовић
(нек причају да је то некаква маскарада) и споји се са песмом
Превела са руског: у којој управо путује море
Нина Симић Панић Не желим више Јанис да ме зову
Да речи пролазе кроз птичје перо
Желим две драхме можда би са небеса у њих ушло Слободан Ристовић,
више среће него памети нешто драгоцено
чак иако је то само што ни човек не може довести у сумњу
Република Српска
сваке среде
Превод са словачког:
Са енглеског превела: Мирослав Демак
Нина Симић Панић

Марта Беровска, Пољска

Аксана Спринчан, Белорусија Хајдар Ергулен, Турска

Муко и са мном
Оцу моме

Трун сам
Мрва
И корица
Залогај јабуке
И чемерика
Напунио сам ти
Опанке тим цецељом
Па кад корачаш
Винсент Ван Гог полудео Сви мисли да су ти се табани
*** Газел идиле од бола сече своје уво Од ‘’куријих очију’’потприштили
Чак када одлете у ватру А, оно ја твој орајчић
сва писма, која смо примили, Очи ти ко да се од кише малочас растаде Млечна мрезга
остаће песме са твојим дисањем, тако детиње тако крупне тако душевне Заслањам прозоре да ми сељаци Из мајчине зенице
које сам ја написала. не загледају у собу Иглица изнад каписле
Чак када отпливају водом Биће да си неког града ил’ пак нара оличје не тиче их се У којој се роји ос и барут
све речи, које смо изговорили, или Гранада ил’ септембар ил’ гримиз најпре ја сам тај Ту се сакривају светлице
остаће песме са твојим дисањем, који због изгледа Када се играју жмурке
које сам ја написала. Шта је тело ако не душе ти дах ноћи летње неће више ићи пут Париза Са присојкињама
Чак када нам буде судба весма од Идиле, весма морске, весма вихорне И језичарама
да напустимо ову земљу, У свежем августовском ваздуху Па их мајка
остаће песме са твојим дисањем, Наново у дечјем заносу заљубила си се јавља се Бог Запаљеним крпама
које сам ја написала. као у мене као ах ко да је то могуће као магла и дуга над пољима И клетвама изгони
Чак када одлете у ватру, да брине о мени док га се А кад она псује и куне
отпливају у води, Ни љубављу се нечја места нигда не испуне ја преморен ja неразуман Бог стави главу под јастук
напусте ову земљу стога у јуну стога теби стога признање свакога дана одричем И притисне га шакама
све песме са твојим дисањем, Да не би са веранде
које сам ја написала, Дух огољен лута када жудња у сан утоне Наставићу да сликам лопатицом У овај наш амбис скочио
биће лакше родама газел отуда туга отуда тајна отуд је штапићем Који се ни костима не да затрпати
да лете на поветарцу уосталом није ни важно Е, тако ти идеш кроз живот
којим је некада Очи ти ко да се од града малочас растаде да ли користим бритву или нож И правиш ми пртину
дисала љубав... тако пуне тако стидљиве тако причљиве сец сец као да расецам нар Да ми је бар међ‘ прсте куражи
сец сец на платно Па да ти вратим
Превела са белоруског: Хајд за срца нам љубављу разори нове градове међу гране воћњака под бледим небом К’о на вр’ игле
Дајана Лазаревић а ви ћете засигурно А. опем ме стра’
Са турског превела: приметити само сазреле вишње Муко и са мном...
Нина Симић Панић
Превео са пољског: Рогатица, 13. 12. 2020. год.
Владан Стаменковић

15

57. Београдски међународни сусрети писаца (on line)
Давид Чорњиј, Мађарска
Након Леонидине смрти
I Господе, ништа ми не би ускраћено!
Пламен свеће краљеве се угасио, потопио се у
мору воска.
Пијуцкао је амброзију касније на некој небеској
станици,
а успут се посвађао и са Херакловим
стубовима.
Од шарених боја заласка Сунца изрезао је ковчег
у којем ће морати до даљњег подносити свет,
гласне грмуше су уживале у божјем ријалитију.
II
На крст разапето тело је вечеру са Хадом
кушало,
из крвног тока су пили и бесмртни и звезде
падалице.
На Персефониним раменима и хоплити су се
дечачки припитомили,
на небесима се кревет пророчице из
проклетства ткао.
Малецки млечни зуби су најављивали да све
почиње из почетка.
Превео са мађарског:
Атила Сабо Палоц
Ада Мондес, Француска
Из овог закутка света
видиш куће оборених капака
доручак од хладне овсене каше
јевтин дуван млевену кафу
ту где свега помало недостаје
једна мува прави на балкону своје царство
њене ножице остављају шећерне стазице
седиш на преврнутој ведрици и пушиш
сводиш своје тело на ситницу
док истискујеш више сивог на палету сивила
између мутног неба и угаженог снега
ноћна белина се претвара у глиб
у ожиљцима густих стопа
снови о великом напредовању остали су
спутани
време се зауставило у витрини из педесетих
година
у телевизијској серији у којој си ти само
статиста
ушëл последний трамвай
један руски танго тако каже
отишао је и последњи трамвај
твоје жеље су сљуштене као зидови твоје собе
са вратима из филмова Тарковског
Превод са француског:
Братислав Р. Милановић
16
Рафаеле Нигро, Италија
Смрт Пасионарије
Тек данас сам, сазнао телефоном, од Дра-
гана, који ме позива на сајам књига у Београ-
ду, да је недавно умрла Десанка Максимовић,
у главном граду Србије. Упознао сам је 1989.
у Барију, где је дошла на Драганов позив. По-
годила ме је једна реченица коју је рекла јед–
ном југословенском пријатељу, кад јој је по-
нудио да преведе њене песме на италијански.
Казала је: „Молим те, изабери нешто лепо,
јер Италијани носе поезију у срцу и познају
сва лица љубави“. Памтим је са сламнатим
шеширом, крхку, али врло жилаву. Та жена,
рођена 1898, преживела је рат, а представља
живи споменик у Југославији, захваљујући
томе што је објављено више од сто њених
књига у прози и стиховима. Драган је превео
једну књигу њених изабраних песама под на-
словом „Славуј из Југославије“.
Фрагмент из књиге „Медитерански
дневник“
25. октобар 1993.
Превео са италијанског:
Драган Мраовић
Клаудија Пићино, Италија
Геранијум на прозору
Назирало се
подрхтавање смрти
док је живот пролетао крај прозора...
На прозорској дасци
још један цвет геранијума.
Лошем времену одолева
висибаба високо у планинама
и пита се орао
зашто је небо тако плаво
кад кише суза лију већ данима
по ономе ко облаке погледом проучава
високо подигнута носа.
Биће вере
или колективног делиријума,
једна је жалосна мајка
провиривала
како би на сигурно извукла
децу своју.
Била то наука, човечност
или ко ће га знати шта...
Ми, геранијуми на прозору,
покушајмо да извучемо сок из ове
дуге зиме.
Пролеће стиже
губећи своје
боје.
Са италијанског превела:
Нина Симић Панић
Прорлегм 2020.
Јулија Пискулијска, Бугарска
Господе!
Волех и вољена сам била,
Мајка постах – на врхунцу усхићено
Ко водопад што се слива,
Тече с врха скривенога
Осмехује на ливаду
И ватре млечнога свода
И на мене – тако младу...
Господе, ништа ми не би ускраћено –
Ни увреда, ни сузица,
Ни мржња човека препреденог
Ни вера у то да сам птица.
Видех талас од жеђи сав
И наносе златног песка,
Ко трипут да рађала сам
Погоди ме бол тог бљеска.
Господе, ништа ми не би ускраћено –
Ни коштица, ни плодова.
Ти милова ме и казни спремно.
Лечих се травама. Напих се отрова.
Господе, ништа ми не би ускраћено,
Још љубим и љубљена бех мило.
Биће ми тугом и екстазом опијено –
Не поричем ништа што се збило.
Са бугарског препевала:
Нина Симић Панић
Татјана Вољцкаја, Русија
***
Бринем о том – како изгледам.
Хаљину на туфне кад опеглам,
Осмехнуће ми се огледала,
Примаћи ће се – а надаље?
А даље – обрве оловчицом
Доцртаћу – и то је све.
Скрићемо перје покисле кокице:
Скерлетне усне нек крсте улице,
Попут заставе неке државе незнане,
Где пролазници не мргоде лице
И пажњу одвраћају на друге стране
Приче Фелинија и Кустурице
Дом ми хладан, а постеља пуста остаде.
Ходаш – док у гужви очи заблуделе
Светлуцају, као живе жеравице.
Живот је то – за руком нам не полази све.
Таласе туфнасте ми хаљинице,
Одведи ме куд год нас ноге носиле. Не желим да те повриједим.
На прославе носи ме к пријатељима
Ил’ душманима – као да разлике има,
Само да се кућe зањишу све редом
И уснице – изнад таласа од свиле:
Пришао би, тек, за баченим погледом
Да откријеш – зашто су се запалиле.
Са руског превела:
Нина Симић Панић
Дабинекн БожиБд
Решма Рамеш, Индија
Ова песма
Ова песма је кућа затворених врата
где зима застаје како би прелистала књиге
тражећи познате савијене уши или њихов
изостанак.
Ова песма гледа кроз прозор,
мења градове, располућује се
почиње да вуче море кроз своје стихове, ред по ред,
као војник који тешких чизама корача мислећи о
кући.
Ова песма је папирна бродица што плови од тебе
ка мени,
црно-бела, влажна, носи децу и острва
која сневају о буђењу покрај мајке.
Ова песма је улица у којој бисмо се негде некада
могли срести како бих спознала да ме привлачи
наше одсуство с твојом руком у мојим грудима.
Ова песма је песма која долази по други пут.
Дечак прекривен чађу.
Звук његових речи те подсећа да
никада ниси отишао одакле си пошао.
Са енглеског превела:
Нина Симић Панић
Родољуб Ћорић, Црна Гора
Плава птица, буковски
и ја
Њене очи посматрале су даљину.
Требао сам пустити да исприча своју причу.
И моје туге би нестале у тим валовима.
Ја сам само Плава птица – прошапутала је.
Сјећаш се те птице од Чарлса Буковског?
Буковски!
Волио је курве, Плава птицо!
Ти волиш њега, његове пјесме.
Друго је вријеме, Плава птицо,
Вријеме сирових грубости.
Остављам нечитку пјесму.
Раздвајају нас читави вјекови.
Буковски, Плава птица и ја.
Ништа нијесам обећала.
Волим Буковског…
Прошапутала је
И нестала у мраку.
А требао сам је само пустити
Да исприча своју причу...
 Дабинекн БожиБд НОВОИЕУо
Миливој Анђелковић
Љубав у доба короне
Т
рећег месеца ере „короне“ зидови
су почели да га стежу, а таваница
као да се опасно приближавала па
се сагињао кад пролази испод лустера.
Изашао је, али не вреди: кафићи једва да
раде, сплавови су „резерве“ за уходана
друштва, улице празне – нема где да се
лансира.
И ту он, из досаде, почне да убада те-
лефонске бројеве. Онако отприлике, на
осећај. Чека да се јави глас, или гласић,
спремио причу са варијацијама. Прва
два-три – ништа, нервозне гласине, бесне
на свет и свемир. Тек четврти зов, јави се
прозукао мушки глас. Овај је кандидат за
корону, помислио је и отплео причу:
- Господине... Нашао сам ташну, или je
то ташница, са вашим бројем телефона
у њој.
- Мој број у ташници?
Задршка, присећање, па решење: дај
даље!
- Лана, то је нешто твоје. Тебе траже.
Дај то лане, помислио је. Такве тра-
жим!
И у ухо му улете гласић, мио, отворен,
звонак, неупућен у животне рутине.
- Ташница, кажете? Моја је ту, али...
Имам их неколико. Јао, то је моја јутро-
шња, сигурно... Шта је унутра?
Види ти ланета, мислио он, али нисам
ни ја без намаза.
И он поче да кити садржај имагинарне
ташнице као да је управо прегледа: - неки
папири, парфем, руж, пудријера, лепеза,
новчаник мањи, непознатог садржаја,
нисам га отварао...
Ту се она преломи.
- Моја је – зацвркута загрцнуто. –
Јутрошња! Само ми морате обећати да
нећете отварати. То би било као да се
разоткривам...
- Ако ви то тражите – нећу – обећа он.
– Волео бих да вам је лично уручим.
- И ја бих... Али не знам како. Доћи
ћемо заједно...
- Немојте мужа – загрцну се он. – Му-
жеви то не треба да знају. Ташница је
ваша тајна коју ја сада чувам... Дођите ви.
Ћутање. Муж је ту негде, разумео је.
Чека да лане нешто лане па да преузме
ствар у своје ручерде.
- Да се јавим касније? – покушава он
даље. – Ви припремите терен и дођите,
па да ова лепа, пуна ташница...
- Али то није добар број – присети се
она.
- Па дајте други, ваш...
- Не може ни то... – изјада се. У поза-
дини се чула нека музика. То муж гледа
ТВ и чека као лав на извору. Вреба греш-
ку. Ако је спот динамичан и бучан моћи
ће нешто да се уради...
- Ево, ја ћу бројати а ви кажите „да“
код праве цифре. Нула, шест – да – дахну
она – нула, један, два, три – о јес – потвр-
ди - добар синг, зар не – један, два три –
такође – потврди... један два – да...
- Шта то потврђујеш? – чуо је глас у
домету телефона.
- Садржај торбице – објасни она и на-
стави на његово бројање – да, да, не, онај
претходни...
И тако записа цео број. Лане, заробље-
но и жељно слободе, мислио је. Сусрет
на невиђено, под маскама. То је као ду-
пла тајна – сладио се.
Осврнуо се око себе: Каква промена!
Соба му се пријатељски смешкала, раз-
макнутих зидова и блиставих прозора,
телефон се сјактао на столу. Ону глуву
празнину короне сам је растерао својом
идејом и виспреном акцијом. Колико
мало треба да будемо срећни, мислио је.
Она од нас зависи, не ми од ње.
Једва је дочекао поподне. А онда опет
гласић, све се заноси на крају реченице.
- Баш сам мислила на вааас. Кад ево
– звониии! Баш вам хвала што сте тако
љубазни.
- Једва сам дочекао – изрече он у даху.
Све проверавам телефон и преписујем
број, да негде не нестану.
- Ех, ви ласкавчеее... – отегну она и
кроз електронске таласе је видео како се
задовољно протеже, као сита мачкица.
И ту крене разговор, све упадају једно
другом у реч. Осетили су се тако близу,
као да су у неком кафићу, седе заједно
и међусобно се узбуђују малим наго-
вештајима. Еротика има подтекст који
није толико у ситуацији колико у речи-
ма, ситним доскочицама и двосмисли-
цама. У њему се отварала слутња могуће
будућности – опну која се стварала тре-
бало је испунити до краја.
Не може бити ружна, мислио је, неко
са таквим гласом и лакоћом духа не
може бити ружан. Унутрашњи садржај
зрачи и исправља црте лица. Лепа је –
знао је, или бар лепушкаста, веселе нара-
ви и младог духа и тела.
- Данас не могу никако, а и мало сам
прехлађена. Али сутраааа!
- Јавићу се у ово време – обећа он. – То
велико Сутра једва чекам!
- Ћао, ћаооо, ћаооооо, љубазни мо-
ооој....
То му је улепшало дан. Усходао се по
соби понављајући делове разговора.
Такво задовољство собом одавно није
осетио. Па ја сам постао прави вирту-
елни заводник. И што је најважније,
све сам сам створио. Мој прст је бирао
бројеве вођен духом Казанове. Ма не,
сетио се, Казанова је плаћао или дари-
вао своје љубави, а ја потежем имаги-
нарну ташницу и налетим на такво лане.
То је прави осећај за виртуелно. Само
речи, ништа тело. Нема тела. Лебдимо у
простору који се формира око нас. Као
Сирано де Бержерак Емона Ростана у
сцени под балконом. Па он је био први
виртуелни љубавник, сетио се. Онако
ружан, носат, заљуби се у прелепу Рок-
сану. Пронашао је згодног младића коме
је шапутао љубавне речи и он је, Сира-
новим речима, освојио Роксану. Њен
пољубац младићу био је љубавни дар
његовим речима.
Бићу моћан к`о Сирано, одлучио је.
Моје речи ово лане могу да преобрате у
заљубљену кошуту. Речи, речи, речи, а
тело на крају, као тачка на јесте. Као уз-
вичник!
Када се следећи пут јавио почео је сти-
ховима:
- Склопи усне, не говори, ћути, остави
жеље да се бујно роје...
- Ох! – уздахнула је. – Како је то див-
нооо...
- Да реч твоја не помути силне осећаје
моје...- наставио је.
- Како је то лепо! Романтика у овим
тешким временима! Нико ми није тако
говорио стиховеее...
- Ја се дивим вама – прихватио је њен
тон. – Тако сте љупки и дражесни, зрачи-
те кроз импулсе као да сте у мојој соби...
- Немојтеее, молим вас. То је тако ди-
ректно. Осећам се голааа кад тако гово-
ритеее....
- Ја чезнем за женом пуном полета –
импровизовао је стихове запаћене из
школских дана – јер моја је љубав од ово-
га света...
- Ах, љубааав... – уздахнула је. - Љуба-
аав је за младеее...
- Али ви сте млади, а и ја – слагао је.
- Видите, ја волим свог мужа. Заиста
га волииим... А обожавам ове невине
разговоре. Додири речима, без тела. То
ме излуђујеее... Како то може битиии...?
- Љубав је диван занос, али обожа-
вање... То је онај највиши...
- Ви сте опасан заводник – упала му
је у реч. – И морам вас прекинути јер ћу
иначе полетети, и лебдети, и летети, а
после тога долази знате већ штааа...
- Светлост откровења! – убацио је на-
дахнуто. – Тријумф тела...
- Не, него пад. Сува реалност где речи
више немају моћ. Сигурна сам да сте пог-
ледали у онај мали новчаник...
- Нисам га ни додирнуо! Немам појма
шта је у њему. Али, ако ви дозволите...
- Ни случајно! Да се нисте усудили.
Јавите се сутра, па да се нађемо негде у
центру, а завученооо... Па ћу вас ослобо-
дити тог теретаааа.... Али морам да пре-
кинем...
И клик! Нестаде веза, гласић, љубавни
зов и обожавање.
Није одлебдела, знао је, сав тај занос
се завршио тако приземно, са новчан-
ком. Али сутра, тело уз тело, тада ће се
све разрешити. Јер овако даље неће ићи,
мислио је. Све залихе романтике у њему
биле су исцрпљене. А тело, оно тело које
су потискивале речи, сада је тражило
своје.
Усходао се по соби чудећи се себи.
Шта му се то догађа? Радост, ишчеки-
вање, сумња, срећа, сета... Оно што је
раније осећао и мислио да му се више
не може догодити - сви симптоми
заљубљености су били ту. Сањао је бу-
дан и ишао кроз свет под маскама пун
себе. Зрачио је, испуњавао свет уместо
да га он притиска. Све је било могуће.
Свет је ипак био лепо место у коме је
понеко, као он тада, могао да чује музи-
ку других сфера.
И његови односи са другима су се по-
правили. Више није био завидан, љубо-
моран, тужан, без плана и циља. Свако-
дневну рутину живота, и све са маском и
дезинфекцијама обављао је са вољом јер
је све имало завршну сврху и циљ. Неке
песме, које је стотинама пута чуо, сада
је не само разумео него и осећао целим
телом: Ваја кон Диос „Љубав рањава“, па
оно Џегерово: Love is strong / and you are
so sweet / you make me hard / you make me
weak…
Те ноћи је сањао. Били су заједно, у
соби па у кревету, али нису имали руке, а
лица су им била замућена. Радост, срећу
и љубав заменила је велика немоћ. Нека
виша сила је висила над њима.
Поподне се није јавила. Први, други
пут... Трећи... Сат касније... Одговарала
је само празнина електронских импулса.
Дошло смо до границе, разумео је. У
причи, па у сновима. И призвали крај.
Тежак, као и увек. Завођење је борба у
којој свако воли себе, не оног другог. И
обоје увек губе. Одједном, или то траје и
бледи док не нестане као мехур у сну.
Сутрадан, оклевајући, позвао је поно-
во. И – веза се успоставила! Али не... Чуо
је храпав и прозукао мушки глас. Муж,
помислио је. Да прекинем? Не, он сада
има мој број...
- Тражим госпођу Лану – брзо је рекао
трудећи се да му глас звучи равнодушно.
- Лану? А ко сте ви?
- Сервис за клима уређаје, по догово-
ру.
- Лана је у... – започео је глас и теш-
ко се закашљао. - ... на путу је. Јавите се
кроз... па.... месец дана...
Да одем да видим где живи, са ким,
како – пожелео је и био бржи од својих
мисли.
- Доћи ћу да видим у чему је проблем
– збрзао је. – За сат сам код вас. Само ад-
ресу, молим...
Са друге стране је чуо тешко дахтање.
Оклевање. И тип изрече адресу.
Записао је стиснута грла. Појавићу
се са кућним алатом, осмотрити собу,
апити неку њену ситницу за касније пре-
гањање и чачнути кондишн ту и тамо...
Желео си разноврстан живот, мислио
је. Узбуђења, адреналински шок, сцене
као у филмовима... Ето, то је то, по твојој
мери...
И он егзалтирано спакова алат у стару
ташну и излете из стана. Лана му је не-
достајала, И сада, када је и њу зграбио
ковид, понадао се да ће је поново чути.
Преко њеног телефона, или на онај му-
жевљев, први, чији број такође има. А ја,
мислио је, ја је волим на најбољи начин
– љубав на даљину, само емоције, нема
тела...
Стигао је прерано у близину Ланиног
стана. И он сврати у кафе на углу. Тек не-
колико гостију, келнери са црним, теро-
ристичким маскама, на озвучењу песми-
ца коју је и он знао, она из Венеције:
...tutti mi chiamano blonda, ma blonda io
non sono…
На ТВ екрану Звезда је пимплала тре-
нерову тактику против змијског, зелено-
црног тима. Тактика за гол – два, ако не
прими исто толико. Тим се звао звучно,
над-провинцијски - „Европа“, уместо
„Сцила и Харибда“ или још боље “Ат-
лантис“ или „Атлантида“. За време пре-
кида камера се подигла према сабласно
празним трибинама. А та празнина је
све гутала. Сјајна, скупа, углачана, спек-
такл-машина која меље упразно. Једно-
кратни перформанс сведен на велику
празнину.
Та узалудност помпе и сјаја га протре-
се – а ја идем у срце ковида, тамо где се
Она већ разболела, а Он хрипа у претко-
ронарном стању да би стигао у оно место
безнађа и очаја у коме постоје само две
могућности. Као у оном вицу. У животу
- вицу...
И он окрете њен број и дахтавим
гласом објасни да му шеф (да, шеф!)
забрањује да залази у ризичне просторе,
па ће касније...
- Шта ме замајаваш! – љутну се тешки
глас са друге стране и прекиде везу.
Био је спасен. Имао је њену адресу али
то више није било исто. Сва очараност је
нестала и на његовом унутрашњем ста-
диону било је сабласно празно и тихо.
Као да се одједном отрезнио после дужег,
тешког мамурлука.
На екрану Звезда је погрешила у пим-
пл-тактици и срећно избегла да прими
гол – волеј је очешао горњи део пречке,
па су скупи и већ знојави првотимци по-
чињали да долазе к` себи.
..., porto i capeli neri, porto i capelli neri…
- завршавала се песма из лагуна Венета.
Враћао се кући, ослобођен, радостан,
победнички. Да ли сам ја то био у пред-
ворју болести, мислио је, и сада, ево ме,
прошао између Сциле и Харибде, сту-
пио у предворје Атлантиде... Да су се
видели јуче или прекјуче сада би он био
у... у неком месту о коме не желимо ни
да мислимо. Његове заводничке побе-
де претвориле би се у животни пораз.
Спасла га је. Виртуелна краљица је игру
претворила у живот и на себе преузела
круну.
Навиклим покретима је отворио по-
штанско сандуче и укочио се: унутра га
Наставак на стр. 18
17
 Божоидар 2020. Дабинекн НОВИНЕ

Наставак са стр. 17
је чекала мала, уска, плишана, женска
ташница.
Лана. Долазила је. Како је сазнала име
и адресу?
Узео је, меку и податну, и малу као да
је дечја. Отворио је: само лист папира са
одштампаним текстом:
„Чекам те. Излечићемо се з а ј е д н о ,
зар не?“
Лудача, помислио је. Болесник.
Код куће је опрао и дезинфико-
вао руке, лице, усне, попио три добра
гутљаја вињака. Одвукао се до прозора
и погледао напоље. Неколико осамље-
них пролазника са маскама. Кола хитне
помоћи. Једна плавкаста маска закачена
за високу грану, залепршана као опоме-
на.
Тада се сетио оне поруке. Било је у њој
још нечег осим самог текста. Дезинфико-
вао је ташницу и отворио, додирујући је
само врховима прстију. Извукао папир.
Заиста, писало је „з а ј е д н о “ онако бле-
дуњаво, искошено и развучено, као да
се још нешто невидљиво налази између
слова.
Може ли се вирус, читаве хорде виру-
са, увући између слова? Где они, онако
мали и невидљиви обитавају на пред-
метима? Како се шире њихове капљице,
мајушне, врлудаве, покретне, жељне жи-
вог организма у коме ће зачети нови сој
свог живота и племе потомака.
Знаће за недељу, две. А за неколико ме-
сеци ово ће бити неки други свет. За оне
који преживе. Сав ушушкан у нов, вели-
чанствен мехур који се шири и све обух-
вата, без изузетка. Па и њега, наравно.
А ви, до којих је допро овај текст об-
ратите пажњу – ковид се преноси преко
капљичних таласа, и ко зна још каквих.
Ветровитих, маглених, магнетних, елек-
тронских? Ако у овој причи нађете неку
необично бледуњаву и разређену реч
запитајте се: шта се налази између тих
слова? И зашто је баш у тексту у вашем
примерку листа та реч таква, када је код
осталих сасвим обична и неупадљива?
Да ли сте ви заиста изузетни или само
одабрани?
Јованка Стојчиновић Николић
Свемирска ријека
Мајци Милени, 8. март 2017.
Сад кад знам да ме на дрвеној веранди
Више не чекаш
Покушавам зауставити вријеме
И онај крилати облак наговорити
Да се не помјера ни мало
Из дубине твога тијела
Преко небеског поља
Да не проспе кишу
И спере наше гласове који се већ
Четрнаесту годину успињу под мјесечину
Да те додирну
Кад очима као зрачком живим
Прелазим преко Твога тијела у Свемиру
Нестане помрачење сунца
И ја те гледам у небеској лађи
Склупчану
Као у Ораховој љусци Ускотрачна пруга
Мој отац би дошавши из службе
Кажеш није ти тијесно
Тражиш само ослонац у језгри Послије двадесет четири проведена сата
На ускотрачној прузи у Јоховцу
Као у хљебу од пшенице са наших поља
Сакривеног у језику дјецу док хранимо Рекао мајци

Ево мене Свемирска ријеко Само да мало прилегнем

Драгослав Паунеску ма балави услед дотичне задњице. Али, Долазим ти Да пружим ноге на сећију Изван потамњелих прагова

Карамела
Сцена из филма – “Пијаниста” / По-
лански, Варшава 1940. Гето. Господин Па-
тер Фамилиас, купује од једног дечака за
ондашњих баснословних 20 злота – кара-
мелу 2,5 x 2,5 цм, сече их на шест равних
части – сваком по исе­чак космоса.
Фабрика
Најзад је пуштена у рад фабрика за
производњу речи, са којима ће се брзо
и ефектно, моћи све објаснити. Значи,
за објашњавање најкомпликованијих
појмова, биће потребна само једна реч.
Са таквом одговарајућом речју свако
ће сваком моћи у трену да објасни све –
разне унутарње процесе, замисли, жеље,
снове, можда и властиту бол.
 
Месија
Нико, као мој отац. Затекох га јуче
како после кише спасава од гажења за-
лутале пужеве. Он је сваког пажљиво од-
лепљивао од асфалта, што даље од пута,
спуштајући их лагано у траву. Преливен
и осмехом и тугом, нисам могао да му
кажем, како би за ове пужеве са ставом,
можда било боље да их није дирао.
Сачувати мозак
У целом Фрајбургу више од века није десет. Брзо мислим, на сваког по 50 кг.
било такве задњице – власнице извесне Реално. Ја ћу гримасом да одглумим
г-ђице Гудрун – најтврђе полутке – два напињање, од мене ни грам вајде. Крај
немачка шлема. Цео Фрајбург, деценија-
Русомир Д. Арсић
Другачије жив
Идући негде сретох себе. Поздравих се
са мном срдачније него што заслужујем и
кренух даље.
Себи сам пожелео све што ми други не
желе, као и увек када ме сретнем, а срећем
ме често, што и није тако чудно како изгледа,
јер сам ДРУГАЧИЈЕ ЖИВ. Онако како не изгледа,
и како јесте.
Ако Вам кажем да сам нестрпљив да се не
сретнем са мном нећете ми веровати, јер то
је ОНО у шта једино верујете.
18
једног дана, задњица г-ђице Гудрун ће да
се исуши, та исушеност неће прво напа-
сти њену задњицу, прво ће кренути од
стопала и брзином јачег ветра осушити
међуножје, цео абдомен, заобићи срце, и
свом силином напасти главу – деформи-
сати израз лица, и на крају забургијати
по мозгу. Пажња – нетакнутом мозгу.
Самоћа
Лето, се полако предаје, закашља-
ва се јесен, самци ће бити усамљенији,
они у дугим везама, можда још и више.
Пустиња и код једних и код других, оп-
стаће само они трећи – утренирани
сањари.
Паганини
У фуриозном темпу, одсвирао је на Хајдемо једну партију...
виолини свој “Capriccio“. Сви му звижде,
урлају, неки га отпацима гађају. Збуњен,
покушава грозничаво рукама да се изба-
ви из тешке брокатне завесе. Иза завесе
је, лицем у лице са полуголом, намрште-
ном стриптизетом. Нестаје стриптизе-
та, за њом је остало само њено сиктање:
“Магарче, концертна дворана је преко
пута“!
Алхемија
Војска, понтонска инжињерија – фор-
сирање реке, фијуче хладан ветар, црно
јутро. Треба да се из камиона пренесе
једна гвоздена скаламерија, тешка пола
тоне, којом ће се премостити река. У
цугу. Капетан је насумице одабрао нас
мене је професионални глумац, он
може да одглуми и смрт у ходу, и
од њега, значи – ништа. На челу је
момак који је ноћас попио Бога,
тај нема снаге ни да умре. Иза њега
је навећи забушант у чети, сви то
знају, сем нашег капетана, одмах
иза њега је један са желудачном
килом – ништа ни од њега. Остао
је још само један грешник – пу-
нокрвни песник, ваздан у бесми-
слу – од њега тек ништа. Јасно је,
половина је ван строја, другим ре-
чима: на сваког по 100 кг. Али, по-
мера се и кривуда мрцина од пола
тоне, иде некако, тик изнад земље
ка циљу, кроз простор и време,
кроз алхемијски и метафизички
делиријум.
Као усклик на крају реченице
С прољећем
Јер знам
Прва си причест у башти
Међу љубичицама
Прва вода која нас опкружује
Док рађала си нас
Први извор из којег кључа ријека
Која нема вулканско поријекло
И прати нас за живота
Вечерња пјесма
Помало се смркавало
И сва се Свјетлост у ноћ повлачила
Да мрак своје звијезде пронађе
Отац ће мајци
Просуше се Црне Домине по столу
Мијеша мајка своје разговоре
Увлачећи оне скраја у средину
Оне из средине на други крај
Па опет Поново и Поново...
Изнутра Обазриво рука крене па застане
Као да их ућуткује или преусмјерава
(Гледајући Оца право у очи)
Он поглед спушта надоље као на Велику
тајну
Пратећи своју забиљежену (домину) у очима
Важну као Држава Са шестицама у оба
поља
Напокон у рукама је оружје од пет домина
Црне им се леђа међу искривљеним облицима
Родитељских прстију
Ко излази
Мајка ће
Онај ко има дуплу шестицу
Шта ако нико нема Опет ће мајка
Отац подиже обрву и руку
Заустави дисање да му покрет не оспори
Стави Дванаест црних тачкица на сто као
Стожер
По шест на обје стране
Мајка ћути... Гледа у своје руке као у
Помирљиву празнину
Опет си се о моју душу огријешио
(Или ме то живот искушава)
Међу које сам поскривао сваки дјелић Свјетла
Из мог сна
Онда ћу у нови одсјај дана
Па макар ме овај вјетар који чујем
Одувао у небеса Богу на испомоћ
Изуј чарапе Мајка би
Опери бар ноге да проради крв у жилама
Па онда се одмарај Ето већ си заспао
Ко каже Ја то само под капке гледам
А шта све видим
Боље је да ти не говорим
Мој брат и ја
Сједимо на зеленим штокрлама У кухињи
С књигама у рукама И чујемо како отац
Зубима дроби преостало вријеме
Мајка спушта лавор с водом
И наговијештени разговор са усана
Претвара се у пружног радника
Као да вади камење из очевих укоричених чарапа
Намоченим убрусом у топлу воду
Прелази преко очевих намрешканих побијељелих
стопала
Као преко свог живота
Као преко врелих шина Царства земаљског
Новембарски ружичњак
(2017)
Посљедњег новембарског дана
Убрала сам букет ружа у свом Ружичњаку
И спојила у валикој кристалној вазни
Њихова тијела у води до струка
Размишљајући да ли собна температура
Може живот да (им) продужи и да ли је
Тренутак цвјетања залеђен прошле ноћи на минус два
Помиловала сам Погледом сићушне дрхтаве очи
Осјетивши како се траже у мојим
И отишла на спавање да их тек тако
Не оставим између живота и смрти
У моју спаваћу собу Те ноћи Сан не долази
Устајем и непогрешиво у мраку
Проналазим кваку на вратима
У мраку звони и телефон
Кажем Погрешан број и настављам
Из вазне са ружама да слушам откуцаје срца
У којој се води битка за живот
За само једну ноћ цвјетови нису исти
Допуштају да им се дивим... (Шта више да вам
кажем)
 Дабинекн БожиБд fiћићрлчн
К Бранислав Зубовић
И
Ликови и судбине у Враћање на полазиште
данима неба
Ж
Е читаоце својом трећом по реду
Горан Лабудовић Шарло, Ветрушка у данима неба,
В ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства”, Источно
Сарајево, 2019.
Н
Г
А оран Лабудовић Шарло након де-
вет књига поезије и романа Како
да ухватим бидермајер, који на
сатиричан начин говори о савременом
К свету и економским марифетлуцима,
заснован на пре свега јаким и вештим
Р дијалозима, у новом роману Ветрушка
у данима неба, који је награђен на прес-
тижном анонимном конкурсу Завода за
И
уџбенике Републике Српске, наградом
Златна сова, даје причу о Јозефу Кишу,
Т идејном творцу, пројектанту и гради-
тељу главног јунака књиге – Великог ба-
И чког канала. Расветљавајући околности
под којима је грађен Канал и надасве за-
К нимљив живот архитекте Киша, Лабудо-
вић твори ванвременску прозу једнако
А актуелну и данас.
Причу о једном од најзначајнијих гра-
дитељских подухвата који је на терито-
рији Војводине реализовала Аустроугар-
ска монархија у периоду од 1793. до 1801.
године – Великом бачком каналу, чине
два паралелна тока, временски удаљена,
али идејно, емотивно и мотивски про-
жета.
Први, повест о Јозефу Кишу који
жртвује све, укључујући и своју поро-
дицу зарад будућег канала, хронолош-
ки је старији и обимнији. Улажући у
овај највећи градитељски подухват
свог времена у Европи, на којем је не-
престано радило између две и четири
хиљаде радника, и материјалне и ду-
ховне ресурсе, како је то већ уобичаје-
но, остао је без свега, али с друге стране
прокопавање канала за Бачку је имало
немерљив значај (исушивање мочвара
развој трговине, нестанак маларичних
обољења). Количина ископаног мате-
ријала била је равна количини земље
при ископу Суецког канала. До запле-
та долази оног момента у реализацији
пројекта када трошкови почињу зна-
чајно да премашују планове. Други ток,
обимом мањи је прича о далеким до-
мишљеним рођацима Јозефа Киша, Да-
нилу, актуелном премијеру и његовом
сину Стефану. Преплитање њихових
судбина је условљено марифетуцима
који се без разлике на временску дис-
танцу не разликују.
Роман почиње сликом надгробног
споменика – тренутком смрти Јозефа
Киша и његове разочараности након
смене са положаја. Велики градитељ бива
понижен – прижељкујући смрт. Постао
је страшило и јерес. Имагинативни део
је веома вешто уклопљен у компози-
цију кроз ликове Кишових потомака.
Преплитање два времена, реалности и
имагинације, чине ово дело лирским ро-
маном, а дијалози дају упечатљиву слику
ликова. Већ у другој глави романа Лабу-
довић потврђује да је „Смрт је непровје-
рена гласина”, како гласи наслов једног
Кустуричиног романа. „Јозеф је умро.
Или је застао идући уз брег. Можда се
буди. Можда сања да је умро. Сања и да
је жив и пун животне снаге...”. Најпре
овенчан славом, бива компромитован и
препуштен на милост и немилост Комо-
ри којом је, до скора, руководио. А зна се
да када Монархија узима – онда узима
све па чак и сам живот.
Због премашаја трошкова током
из­град­ње, која је на крају износила
3.062.690 форинти, инжењер Киш је
1797. смењен са дужности у компанији и
враћа се разочаран на свој ранији поло­
жај руководећег коморског инжењера за
Бач­ку. Када је коначно пензионисан, по-
сле 42 године верног служења, од Комо-
ре је добијао само једну четвртину суме
која му је припадала као пензија. Скрхан
и разочаран, саградио је, на мирном и
пи­то­мом месту, у близини врбаске пре-
воднице, скромни летњиковац који је
назвао Josephsruhe (Јожефов мир). Ту ће
провести своје последње дане и, у непо-
средној близини, бити сахрањен по соп-
ственој жељи. У Кишовој заоставштини
сачувана је и једна свеска исписана ње-
говом руком на немачком и латинском
језику – „Stammbuch“, Родословна књига.
Но, она то, по свом садржају није. Свега
четири стране посвећене су породици.
Садржи велики број цртежа познатих
историјских личности 18. века, од Ма-
рије Терезије, преко Јозефа II и Наполео-
на Бонапарта до В. Кемпелена и његовог
брата. Закључују је силуете Јозефове су-
пруге рођене Немешовић и његовог сина
јединца, Михајла Киша. Уз те цртеже
налазе се кратке, али важне, забелешке.
Писао их је знајући да су му дани из-
бројани, разочаран, резигниран, киван
на рђаве људе и утучен због сопствене
судбине. На последњој страни свеске на-
цртао је, непосредно пред смрт, својом
руком, плочу за свој надгробни споме-
ник и епитаф за њу. Незнатно измењен,
он и данас стоји на његовом гробу: „Овде
лежи Јожеф Киш, мађарски племић. Да је
он бесмртан, потврђује Францов канал.
Да је смртан, овај хладан мермер. Рођен
у Будиму 14 дана пре априлских календа
1748. Умро у Сомбору, код бачких прија-
теља, трећег дана мартовских ида 1813.
Роман се завршава како је и почео над-
гробним спомеником – сликом обиласка
Кишовог споменика, оца и сина Данила
и Стефана, Јозефових далеких потомака.
Довођење у вези два времена и сродника,
на плану композиције аутор је вешто из-
вео. Преплитање времена даје савремен
романескни израз, а на животном плану
показује да се полуге моћи нису много
промениле. Док је Јожефов лик грађен
махом из историјске перспективе, лик
Данила је животан, штавише присан и
ближи је аутору.
Споменик Јожефа Киша који нас
враћа у прошлост и гради садашњост,
остао као сведочанство истих-сличних
судбина и Данила и Јозефа, њихових јед-
нако утицајних противника.
Иако је ово повест о градитељу Кишу,
романсирану биографију повремено
прекида судбина његовог потомка.
Ипак, Ветрушка у данима неба је по-
вест и о Великом бачком каналу који по-
пут Ћуприје на Дрини, одолева времену
и остаје сведочанство једне епохе од Ца-
ревине све до данас, и људских судбина
које се нису пуно промениле.
Тихомир Петровић
Игор Мировић, Повратак у логос, Прометеј, Нови Сад 2020.
А
утор Игор Мировић излази пред
књигом која – судећи по знако-
витости наслова – непорециво говори
о враћању речи божанској стваралачкој
снази и обнављању онога што је у основи
света и збивања. Пред читаоцима није
„непознат неко“, него писац који је учио
о свом трошку, цео духом и телом.
Апострофиран и нападнут, дорастао
теми, песник Мировић говори о суштој
реалности и стварима које се читају на
референцијалној разини. Заустављене
су у хуманистичком хоризонту животне
слике у лету, живот без сјаја и срећних
тренутака, који тече и пљуска у блатња-
вом кориту. У контемплативној визији
јесте технологизација, „прашина сваки-
дашњице“, „неред и гурњава“, „изгубље-
на вера“, „понор“, „прљаво наслеђе“,
„стрвина“, „наказа“, „дугачка змија“,
„силе које черече и полове“, човек кога
чека прах („завршен живот“), „апока-
липса“. Активирана је и неутрална грађа,
иверје и разломци, „што није важно“,
што спутава поетски домашај и извла-
чење универзалног смисла; узети су ли-
кови пресељени у историју, који су пали-
ли искре мудрости – „туђе ране лечили
и своје болове“, мењали наш свет: Ђорђе
Црнојевић, Данило, Арсеније, Доситеј,
потом Змај, Милица Јаше Томића, Јаков
Томић, кнез Војводине, Светозар, епски
славне и светле личности – казаљке су на
сату које су казивале доба у нашем жи-
воту, и чији гробови, опомиње песник,
не смеју остати без цвећа.
Не одвраћајући поглед од света лише-
ног логоса, укалупљеног и рашчовече-
ног, песник додирује трагизам, „трулеж“,
„страхове одасвуд“; у његовој оптици
су „прашњаво, прљавобеле“ слике, „ле-
лек мртве ноћи за рођење дана“, присен
времена од којег не можеш да зашти-
тиш главу као од мутног дажда. Исцр-
тан је црним тушем један безљубавни,
суморан свет и „бат војничких чизама
и шкрипа метала“, онај у којем су „хард-
вери и софтери заражени вирусом“, у
којем је – домећемо – ваздух мање чист,
тле сиромашније, поток тише жубори
и природа исцрпљена од својих опој-
них мириса. Преовладава боја црна као
густо вино, као негација свих боја, која
се повезује с тишином и с првобитним
недефинисаним стањем. Црно ствара
ништавило, мрачно небо, ноћне тмине,
туговање. Песник чернозема сугерише:
Шта је човек до ли непоновљива искра
живота, честица у „зрно неба“, „космич-
ка прашина“ или иловача. Изгубљене
вере у људски разум, обездушено, људ-
ско биће није више „у стању да се пре-
познајемо“.
Тешко је с неколико општих рефле-
ксија разгрнути завесу са тајног процеса
настајања дела, ухватити пречицом везу
са његовим смислом.
Беспоговорно, помња, сталоженост,
фокус, мера и дисциплина, детерминан-
те су ауторовог индивидуалног метода.
Дијалектика унутарњег покрета мисли,
стварност и имагинација који ослобађају
од „терета садржаја“, софистицирано
преобликовање, досегнута тачка, има-
нентни су ауторовом поетском поступку
и таленту. Духовите, псеудокритичке
опсервације, поглед изнад чињенице,
иронијски и једва саопштив, случај који
игра своју игру – неухватљиви су закони
стваралачке алхемије овог уметника. По-
етска убедљивост досегнута је штурим
и оскудним асоцијацијама, оним сеци-
рањем безбрижношћу анатома. Избор,
избегнуте сувишности и недовољности,
синтеза, сублимна естетска осећајност
јесу оса ротације поетског умећа.
Самореференција, саморефлексија,
мисао која ослобађа неодређености и
напетости, избегнућа замки које бацају
у занос и маштовитост, исто тако, обе-
лежја су песничког рукописа. Као да нека
урођена стидљива уздржаност стоји на
путу осећањима која теже свом пуном
опсегу. Песник, међутим, није уметник
студене кабинетске лирике, који своју
уобразиљу беси о клин. Из стиха, дик-
ције смиреније, наоко без полета, као
противтег рефлексији, еманира велики
степен чувствене инвенције, неко тихо
музицирање што допире из даљине; емо-
тивни коефицијент, трансформисан у
промишљање и умовање, распира слике
и емоције, подиже тонус.
Песнику је, разуме се, допуштено
„велико решење“ за неваљалства на зе-
маљском шару – њихово, наиме, прева-
зилажење „одржањем у себи тињајућег
жара огња“, „нарушавањем интереса као
врховног принципа“. – „Где си велики и
једини? / Зашто не даш охрабрујући знак
/ и растуриш нас“ (Врт). Дакле, уколико
је могуће заустити о непосредној функ-
цији поетског постигнућа – зацело, не
налазимо ни у рудименту задовољење
посредством слика и ритма неких дале-
ких или часовитијих утилитарних пот-
реба. Ослобођен поетских регула, нео-
пасан кецељом послушности, аутор се
клања порука и дошаптавања; не кара,
не милује. Срочени по неодољивој пот-
реби властите природе, свога инстинкта
и животног диктата, стихови одају поету
који води разговор са неким у себи, са
неким далеким, који казује самом себи.
Настали из надреалног, иза линије ре-
алистичког преображавања, као сваки
ваљани конструкт, стварају естетско ре-
флексивно уживање.
Са вером у песмотворност родног
језика и виши степен естетске остваре-
ности, аутор гради слике елементарним
исказом, ритмом и мелодијом која тече
као равничарска река у свом току. Не-
веран романтичарском поимању живо-
та, непрепуштен жару говора, евоцира
речима наоко по себи естетски индифе-
рентним, које не означавају саме собом
већ енергијом коју шаљу од себе. Херме-
тична, кратка, пре налик на алгебарску
него на аритметичку бројку, стилистичка
форма је стишана, пуна нечег мутног, на
моменте, од речи која стеже грло и печа-
ти уста. Пред нама није уметник покрета
и мимског језика, фраза и емфаза, него
уметник модерног сензибилитета – више
још – постмодернистичке вокације.
Лишено импровизаторске произ-
вољности и пукотина у прелому маште
и ритма, без распознатљивих поетских
решења и падова, гледано најчистијим
погледом, Мирићево језичко дело ос-
тавља импресију конструкта завидног
ступња иновативности. Од наслова који
сугерише ухватљивост и савладивост
теме до потписа, у свом значењском и
формалном смислу, ствара привид тво-
ревине сигурне руке, здраве и од вред-
ности. Не дајући му већи значај но што
може да има, аутор ових редака га вели-
кодушно препоручује читалачком ауди-
торијуму.
19

К
Лидија Томић
Преплитање сна и јаве
Њ голготама царских и обичних судбина.
И искушења и изазове стварности, исти-
Војислав Караџић: Отворених очију, Књижевна задруга,
Ж доминантама људских слабости. Када је
Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица, 2020.
К
Е
њига Војислава Караџића Отво-
рених очију сугерира неколико
В нивоа значења. Први се тиче от-
ворености и комуникативности садр-
Н жаја, други синхроније и напоредности
бића и времена у поетској структури
А пјесникових емоција и доживљаја.
Збирка пјесама структурирана је
циклусима и изабраним пјесмама. Од
три, први циклус носи назив „Пијесак
К времена“, други „Горки тонови“, а трећи
„Ехо срца“. Циклусима се постиже пар-
целација, али и цјеловитост слике свијета
Р
коју формира јединствен емоционални
и стваралачки его поетског субјекта. У
И књизи се структурирају српски језик, ис-
торијско вријеме, књижевна традиција,
Т мотив постојања, од теме дјетињства,
завичаја, Петњице, модерног доба, Црне
И Горе, до шире схваћеног простора Бео-
града, Србије и Русије.
К У првом циклусу, аутор користи ар-
хетипски симбол вјечности, вријеме
А – пијесак времена – што симболизује и
протицање, и пролазност, у топоними-
ма трајања и вјечности. Идеја неисцр-
пности постојања укључује људе, јунаке,
легенде и приче, знамените личности
– Вука Караџића и његово дјело, потом,
мозаични сплет сјећања и успомена који
говоре о човјеку и времену на које „ки-
дише“ зло вријеме. Оно мијења људе и
просторе, села и градове и тај процес
Караџић у својим пјесмама драматично
конкретизује.
Мирјана Ковачевић
Име камена
Војислав Вукотић, Сизиф и кукавица, Просвета,
Београд, 2020.
А
нтички мит има значајно место у
песништву симболиста, код Ма-
лармеа и Валерија, али реинтер-
претација антике може се видети и код
наших песника попут Миодрага Павло-
вића. Песник и правник Војислав Вуко-
тић у својој најновијој књизи Сизиф и
кукавица, на самом почетку, у уводном
делу, у прозном запису „Сизиф и камен“,
отвара ново виђење тачније још једно
тумачење мита о Сизифу. Одговарајући
на Камијеву поставку да је „Сизиф сам
камен“ песник поставља питање: Да ли је
камен сам човек?
Метафора камена у оваквој интер-
претацији добија ново значење у односу
на камен као прво оруђе, или цртеже у
пећини, или Вавилон. Мит о Сизифу се
проширује на још једно значење и то пе-
сничких књига које лирска хероина у ис-
тоименом запису гура на брдо .
Можда би се требало осврнути и на
познати стих Бранка Миљковића: „Хоће
ли ће слобода умети да пева као што су
сужњи певали о њој“. У песничкој збирци
Сизиф и кукавица налазимо три песме
које у наслову носе реч слобода: „Писац
и слобода“, „Хлеб и слобода“ и „Поштар
и слобода“. У песми „Писац и слобода“
песник ће рећи: „Писца душа боли само /
толико / колико и слободу душа / боли /
20
Караџић спаја прошлост и ново доба,
загледан у вријеме које нестаје „под
стрехом брзотока“. Пјесник је свјестан
парадокса (не)времена, као и апсурд-
них мијена у идеологији практичног
живљења, лишеног духовних садржаја.
Војислав Караџић не пристаје на заборав
и нестајање, због чега оживљава дурми-
торске пејзаже, сурове и лијепе тренутке
и знамења завичајног, патријахалног, по-
родичног и друштвеног живота. Он има
у виду виши смисао постојања у вјеч-
ности, у памћењу оног што је било и што
се на најљепши начин враћа у текст пје-
сама, у поезију и ријечи – „вододјелнице“
прошлог и садашњег искуства. Симбо-
лика вјечности садржи појмове времен-
ског протицања („времеплова“), али и
изгубљних токова времена („пресахлих
воденица“) које равномјерно окрећу
точак историје у инцидентном односу
традиције и новог доба. Под осјећајем
угрожености и страха за будућност ис-
тине и правде, лирски субјект обраћа се
за помоћ истини, Богу, поезији. Караџић
пјева перспективу одбране и спасења, јер
се у онтолошкој угрожености бића нала-
зи потреба за катарзом коју омогућавају
језик и стих.
Рационалност Караџићеве поетске
мотивације да актуелизује важне теме
састоји се у посвећеном односу пре-
ма свему што живот чини потпуним и
испуњеним. Од емоционално разуђе-
не резолуције бола за братом, Караџић
кад је на кашичицу дели . Како освојити
слободу ? Наставља се питање слободе у
песми „Хлеб и слобода“, где одговор сти-
же у стиховима: „Где нема хлеба / нема /
ни пута до слободе... Где нема слободе /
нема / ни пута до хлеба/... Док нам пес-
ма „Поштар и слобода“ открива да је / ...
слобода / на дужем принудном одмору.
У циклусу „Класичне књиге“ неколи-
ко песама говори о односу према књига-
ма биле оне античке или савремене кла-
сичне књиге. Неколико стихова можемо
издвојити
„...ми смо ниско пали / када смо их у
/ библиотеке / затворили, нисмо их оби-
лазили / и на светлост сунца износили...“.
Читаоци су „сити и успавани“. Песма
„Писац и дело“ такође се бави односом
писац - дело - читалац, али нам откри-
ва положај писца некада док је стварао
Сартр (песник га цитира) и данас. Ау-
тор књиге Сизиф и кукавица нам скреће
пажњу да писац није плаћен за свој по-
сао, али да писца „не храни / друштво/
храни га његово дело / добро или лоше,
свеједно. / Из овог циклуса издвојила
бих песму „Голи живот“ која нам на ау-
тентичан начин открива однос природе
и човека.
Лирска неминовност је и тема љубави.
Песме „Жена и кап сунца“, „Мит о жени“
разликују се од песме „Сонг о кукавици“.
20.
НОВОИЕУо
слојевито везује мотиве патријархал-
не прошлости и урбане савремености,
сибирске даљине и руску духовност с
Караџић пјева угроженост постојања,
ну разбраћености и горку опомену пред
о добру ријеч, онда се пјесник везује за
топле успомене и сјећања, за ритам по-
родичног огњишта, за род и име српске
вјере и традиције.
Наслов другог циклуса „Горки тоно-
ви“ носи „горке залогаје“ негативног
искуства. Пјесник освјетљава дубину
историјских токова у којој се узвишена
перспектива побједа и славе обрушава
у своју супротност или „жалосну жетву
рана“. Стога, у књизи Отворених очију
Војислав Караџић кристалише емо-
ције отпора и непокорности, вертикале
прегалаштва и снаге (Дурмитор, орао).
Симболика постојања одолијева неспо-
коју и немиру поетског субјекта. Његова
мисао пружа наду и вјеру у добро и спа-
сење („Ипак сам ту да одолевам /Да по-
мрчину дубим до светла зоре /Да ожиљ-
ке опевам /Да топим зимоморе“, „Звезде
шкрто веју“).
У трећем циклусу „Ехо срца“, пјес-
ник развија тему љубави, носталгично
везујући оно што је прошло с оним што
освјетљава трагове душе. Сликовитост
амбијента (предјела, крајолика и слика
природе) омогућава веома проживљен
дискурс разноликог искуства које се
смјешта у „плетеније времена“, у сублим-
ни однос „постања“ и трајања. Пјесме,
тако, постају књига искуства која досе-
же до небеских знамења божанске моћи
(„Љубави, нека буде воља твоја / у овом
времену страшном“, „Одбјегла птицо“).
Жена у Караџићевој поезији је и инспи-
рација, и жељено биће, и идеал љепоте и
бол. Она је и „рана“, и „сјенка“, и „забо-
Тако нам стихови „Гордија је од самог /
горда / а њена свилена узвишена / лепота
је најгордија / откривају однос песника
према женском бићу и управо указују
на лепоту жене као њен штит. Али пес-
ник нам открива / њена горда лепота ће /
постојати / све док постоји њен већ / уг-
рожени мит. Изнова песник преиспитује
и мит о женској лепоти, а у песми „Сонг
о кукавици“ откриће да је природа жене
сизифовска и она проналази утеху у пе-
сми / са којом се излегла у / туђем праз-
ном гнезду.“
Аутор се на посебан начин бави јед-
ном од савремених трагедија која је
задесила нашу земљу. Говоримо о бом-
бардовању 1999. године. Актуелизује се
52. Фестивал поезије младих у Врбасу
расписује
КОНКУРС
за младе песнике из Србије и региона.
Право учешћа на конкурсу имају пес-
ници до 27 година старости са циклусом
од 10 необјављених песама, на српском
језику и језицима националних заједни-
ца (са преводом на српски језик уколико
је потребно).
Песме, умножене у четири примерка и
потписане шифром (са решењем шифре
у посебном коверту) треба доставити на
адресу: Народна библиотека „Данило
Киш“ Врбас, Фестивал поезије младих,
М. Тита 87, 21460 Врбас, најкасније до 1.
априла 2020. године.
Песници чије песме одабере стручни
жири, учествоваће на 52. Фестивалу по-
езије младих који ће се крајем маја ове
године, одржати у Врбасу.
Фестивал ће наградити најбоље песни-
ке, а главна награда је штампање књиге.
Дабинекн БожиБд
рав“, и „недостајућа радост постојања“.
У избору пјесама с мотивом жене, има и
критичких тонова, и хуморних реминис-
ценција на менталитет средини и усло-
вима живота.
У сва три циклуса, и у лирској слојеви-
тости њихових дјелова, остварена је ко-
хезија лирске структуре, емоције, рефле-
ксије и поетске драматике. Уз поетски
несводиве координате властите инспи-
рације, Караџић поетски експлицитно
даје одговор на питања о смислу поезије.
Пјесник вјерује да пјесма осмишљава
сврху постојања, да је она надахнуће,
позив и љепота (и „зов“ и „пев“), да је
орфејски занос и катарза. Караџићеви
стихови, стога, дјелују као говор душе и
духа стварања, као лирски моменти по-
етског и духовног распростирања, с ка-
рактеристичном идејом егзистенцијалне
запитаности над временом, над људском
муком и пролазношћу, као и непро-
лазном радошћу постојања.Унутрашњи
садржаји преносе се на простор приро-
де и реалност молитвених, љубавних
и психолошки изабраних мотива. Тим
начином, настаје поетски низ мисаоне,
родољубиве, дескриптивне и љубавне
лирике, с увидом у друштвени, социјал-
ни и психолошки живот поетског субје-
кта и народа који говори и пјева српским
језиком.
Отворене очи ове поезије симбо-
лизују преплетеност сна и јаве и живо
присуство пјесника који сагледава и пје-
ва осипање и настајање човјека у теми
егзистенције. Поетски субјект вјерује у
побједу добра, у снагу ријечи и моћ поет-
ског утицаја на свијест бића о себи и вре-
мену. Том вјером пјесник свједочи ми-
сију поезије да обогаћује и оплемењује
искуство постојања.
питање савремене историје у циклусу
„Картографи и историја“. Ангажовани
глас песника на страдање сопственог на-
рода, веза са традицијом, ироничан тон
поенте у песми „Хуманитарни послови“
звуче као опомена .
Песничка књига Сизиф и кукавица је
у овом не-времену као дар, јер сви ми за-
течени у двдесет и првом веку можемо се
сетити и песме „Камена успаванка“ Сте-
вана Раичковића и чути последњу птицу
која ће се у ваздуху скаменити и изгово-
рити: Поезија!
КОНКУРС
за доделу књижевне награде
Војислав Брковић
БРКОВИЋ НЕКРЕТНИНЕ из Кра-
гујевца и ове године расписују кон-
курс за доделу књижевне награде
ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ за најбољу збир-
ку песама која се делимично ослања на
мотиве о Велици и знаменитим лично-
стима, страдалницима тога краја (ге-
ноцид учињен 28 јула 1944), објављеној
први пут на српском језику у периоду
од прошлог до овог конкурса.
Награда се састоји из плакете и новча-
ног износа, а рок за слање књига је до 10.
4. 2021. О избору најбољег дела одлучи-
ваће жири у саставу:
Председник жирија, Раденко Бјелано-
вић, књижевник из Крагујевца; Видак
Масловарић, књижевник из Београда;
проф. др Јован Н. Стриковић, књи-
жевник из Београда; Мирослав Раиче-
вић, књижевник из Београда; Мирослав
Брковић, из Крагујевца.
Књиге у пет примерака слати на адре-
су: Раденко Бјелановић Ул. Светолика
Младеновића бр. 66, 34000 Крагујевац.
 Дабинекн БожиБд fiћићрлчн
Породично завештање
Гордана Влаховић, Куд нестаде небо Росуље, Агора, Зрењанин, Нови Сад 2020.
Г
ордана Влаховић је и сама била
одива у кући Влаховића у Црној
Гори, није је мимоишла судбина
већине жена, па о том женском усуду и
пише. Главна јунакиња њене породич-
не саге о Влаховићима је Цмиљана, му-
жевљева мајка, свекрва према којој наша
ауторка има однос љубави и пијетета.
Свесна је тога да тек када испричамо
или саслушамо причу о неком збивању,
постајемо свесни тога збивања и преко
тога, постајемо свесни себе. Гордана Вла-
ховић тако даје идентитет, констатацију,
установљује међу људе своју јунакињу и
њену повест која је налик толиким жен-
ским судбинама патријархалног, епско-
херојског кодекса.
Њена прича преплиће се у два тока
и кроз високомиметичке јунаке пружа
огледало тешких живота, љубави, тр-
пљења, ратова, страдања. Њени јунаци
су физиогноматски пластични, почевши
од Тошка и његовог брата Милинка, који
су се прикључили Топличком устанку,
после Мојковачке битке. Сведочи о ис-
торијским личностима, Цмиљанином
брату (Тошку) из племена Ровци у Цр-
ној Гори и херојској побуни српске војс-
ке против бугарских и аустроугарских
снага у Топлици и страховитим репре-
салијама које је претрпело локално ста-
новништво. Поступком онеобичавања
мали људи стављају се у контекст вели-
ких историјских догађаја и тим пре и
њихови животи постају драматични и
епохални.
Гордана Влаховић ситуира романеск-
ну радњу у просторе голготске и по-
храњује је дневничким записима младог
Тошка. Судбина момка Мироја неизвес-
на је, једни кажу да су га видели како бос,
у кошуљи и гаћама, бежи испред бугарс-
Бошко Ломовић
Поправка
ишчашеног говора
Недељко Богдановић, Маја Радоман Цветићанин и
Александра Лончар Раичевић, Алексиначки језички
поучник, Центар за културу и уметност, Алексинац, 2019.
И
здавач коме издаваштво није
на списку основних делатнос-
ти, Центар за културу и умет-
ност, Алексинац, огласио се, недавно,
занимљивом књигом: Алексиначки је-
зички поучник. Аутори су Недељко Бо-
гдановић, Маја Радоман Цветићанин и
Александра Лончар Раичевић. Све троје
несумњиви познаваоци језика, дакако
српског. Сигурно сте помислили што и
аутор ових редова чим је прочитао на-
слов књиге: ево још једне студије о гово-
ру конкретног локалитета (алексиначко
Поморавље) у оквиру косовско-ресав-
ског дијалекта. Има и тога, али је пре-
тежан број страница посвећен српском
стандардном (књижевном) језику. Зато
нам је оно „алексиначки“ у називу књиге
помало сувишно, осим ако не значи да је
књига намењена за подучавање Алексин-
чана који, иначе, у свом матерњем имају
различиту деклинацију и конјугацију од
језичког стандарда и само један акценат.
Славица Јовановић
ке патроле. Други да је обешен када је по-
кушао да помогне жени којој су Бугари
ударили педесет батина, јер је комитама
дала хлеб, а трећи да се уз Косту Војино-
вића у једној воденици убио 1917. да не
би пао у руке Бугарима. То је отприлике
и хоризонт очекивања читалаца од ових
еденских младића, јунака који су као
створени за лепо и узвишено.
И ту та прва прича увире у другу, при-
чу о Цмиљани чији муж бива убијен у
крвној освети, а она се преудаје за Ми-
линка који се вратио из Америке. Ми-
линко, удовац са много деце, не прихвата
Цмиљанину кћер и она са тим великим
материнским болом оставља своје дете
зарад будуће деце коју ће изродити са
новим мужем. Из Речина се селе у Пећ, у
село Росуљу у Метохији. Између Цмиља-
не и њеног мужа развија се један однос
који наша ауторка гради без пуно дија-
лога, са мало речи и пуно спутаних емо-
ција. Цмиљана проводи свој век са Ми-
линком и блиским и далеким, каткада
као са странцем који долази у њен кре-
вет, са ким рађа нова гладна уста и који
води неки свој особени и њој непознати
живот и изван породице. У тој мушкој
индивидуализацији израстају круцијал-
не разлике између њене женске, ропске,
потчињене природе и његовог хирови-
тог и слободног мушког окружења.
Психологија јунака гради се финим
детаљима, Милинковом руком која по-
некад помази њихову кћер, његовом
оштром брадом која је понекад Цмиља-
ну додирне у кревету, опрљи њену неж-
ну кожу и њено било. Понори несазна-
тог, дубоког, неодгонетнутог и нереченог
вапе између двоје јунака. Псеудороман-
тичарском глорификацијом наша јуна-
киња, Цмиљана, израста у прамајку, биб-
Била би ово врло корисна књига да
мали издавач није одштампао и мали
тираж – 200 примерака! А ваљало би да
је у хиљадама – заиста тако мислимо –
јер нам је народ, из дана у дан, све не-
писменији услед мноштва разлога (ути-
цај телевизије, најезда англизама, трка
за зарадом, хронична „свађа“ са књигом,
друштвене мреже као главна „лектира“
и још штошта). Алексиначки језички
поучник је књига за сваки ђачки ранац,
за редакције новина, радија и телеви-
зија, па и за радионице многих књижев-
них стваралаца како би лектори имали
мање муке, за свакога ко се пера лаћа
да нешто напише или науми да неком о
нечему говори. Речју, за свакога ко иоле
држи до језичке културе. Књига троје
аутора исправља свакидашња извито-
перења и ишчашења у која је, поодавно
уназад, запао наш говор. Ова књига је
изврстан приручник питког стила и ду-
ховитог подучавања о речима, језичким
лијску мајку, мученицу. Женски прин-
цип и женско начело немају западњачку
конотацију већ епску, патријархалну
српску и црногорску географску обоје-
ност. Колорит менталитета је изузетно
јак. Цмиљана је носилац окоснице ро-
мана, њена шифра и њен код. Она носи
рам етике. Њена ауторецепција еманира
и обасјава читаву причу. Традиционално
вредновање и мартиријум у души главне
јунакиње чине је сличном нпр. Петрији
из романа Драгослава Михаиловића.
Прича о Цмиљани постаје заводљива
на један готово органски, физиолошки
начин. Роман компензује и прочишћује
у катарзичном смислу једну велику ко-
лективну и индивидуалну ускраћеност и
свеопшту и личну горчину.
Прича ваља само ако живот не ваља.
Или си срећан или имаш шта да испри-
чаш. Обоје не може. Не да Бог, каже Р.
Микић. Милинко умире од упале плућа
на дан када му се рађа син, ауторкин
муж. Цмиљана која је с муком крила
свој стомак и носила широке сукње кад
год би остала трудна, у боловима рађа-
ла, приморана је да се сама бори за своју
децу и своју породицу. Цмиљанин жи-
вот је роман, она је Мајка Храброст.
Гордана Влаховић у последњем сег-
менту своје саге доноси потресна све-
дочења о страдању Срба од старне екс-
тремиста у Метохији, о породици Ђокић
побијеној у Рашчанској кули. Пружа нам
инкарнацију патње, немогућност оства-
рења среће услед сопственог трагизма
и историјских околности које немилице
мељу у својој дробилици људских судби-
на. У причи се не конституише само сли-
ка историјске или фикционалне ствар-
ности, него се у причи, у њеним дубљим
или вишим симболичним слојевима, до-
недоумицама и двоумицама, о изразима
којима смо изврнули значења. А што је
важно, све је дато занимљивим, пријем-
чивим штивом, нимало налик сувопар-
ним граматикама.
Рекосмо: духовитог подучавања, па
да поткрепимо примерима из књиге.
„Мој муж не може да иде на пијац па га
мењам“. Зар мењати мужа само за то што
не може на пијац?; „Пошто је дискусија
исцрпљена, прелазимо на изјашњавање“.
Исцрпљени су, ваљда, учесници у дугој,
заморној и досадној дискусији. А тек које
смешне каламбуре доноси новотворина
зарад родне равноправности. Апсурд
илуструјемо са неколико (од многих)
примера; тренер – тренерка, дописник
– дописница, посланик – посланица,
слушалац – слушалица (слушатељка је
од слушатељ), косач – косачица. Апсурд
проистиче из чињенице да су женски
називи поменутих занимања већ одав-
но познати, али са значењима ствари,
корисних предмета. Како-тако, добисмо
у језику не баш најсрећније хомониме.
Питају се аутори још како би се ђак, уко-
лико је девојчица, требало да зове – ђа-
чица сигурно не.
Подоста страница је посвећено акцен-
тима. С правом, кажемо, а мислимо на
погрешно акцентовање речи које свако-
дневно слушамо од водитеља, извештача,
репортера (поготову спортских) на теле-
визијама са тзв. националном фреквен-
цијом. Тако, на пример, именице: задатак,
податак, мушкарац, комарац, ватрогасац
– нико, без часног изузетка, не изговара
правилно у генитиву множине. Не само
пире до смисла људског постојања, каже
Михајло Пантић осврћући се на романе К
Добрила Ненадића.
Гордана Влаховић антиципира жи- Њ
вот и смрт, и љубав у нијансама најпре
једрог, а онда намученог тела своје јуна- И
киње. Она је прототип женске сакрали-
зације и профанације, њене везаности Ж
за земљу, за хтонично, материнско. Ре-
кли би песници, за топлу тмушу из које Е
настаје живот. Роман има обиље асо-
цијативних одлика, разгранатих зна- В
чења, симболике која доноси коначни
смисао. Он је у трпљењу, исконској снази
хришћанске културе коју баштинимо у Н
менталном склопу. Лирско-психолошко
ткање и поимање света из релација глав- А
них јунака транспонује се на етос приче.
И те како је значајна и социјална и исто-
ријска пројекција парадигматског слоја
значења. К
Добијамо један мисаоно богати дис-
курс густог ткања и наглашеног сензи- Р
билитета. Ауторка је у овом свом роману
пронашла духовни егзил за себе и своју И
јунакињу, за све жене. Гордана Влаховић
пуни и празни свој бревијар амфором
суза и среће јунакиње Цмиљане и њених
Т
садруга на тврдокорној земљи опорих
закона и далеких небеса која не одго- И
варју на њене вапаје и жудње. Семан-
тички је бритка, лексички опоетизована К
и не много расплинута наша ауторка.
Акценат јој је на атмосфери, специфич- А
ној хронотопској алгебри, наговештаја
и жеља њених јунака. Избегавајући пре-
велику распричаност, она се базира на
секвенцама визуелних сензација и ум-
них рефлексија.
На крају, добијамо једну складну текс-
туру, финих притока и узгибане матице
које нас воде племенитој мисији аутор-
киној и конотацији приче са утицајима
квалитативно етнолошким и вибрант-
но психолошким. Честитајмо Гордани
Влаховић на одличном и фином пре-
зентовању и синхронизацији једног за-
вештања које је било скривено негде у
окриљу њеног дома и чекало прилику да
буде публиковано.
да их нико правилно не акцентује (крат-
коузлазни на први или, код ватрогасаца,
на други слог, него ни у једном случају
нема неакцентованих дужина, а свака
поменута именица има их по три на за-
вршним слоговима: пòдāтāкā, зàдāтāкā,
мỳшкāрāцā, кòмāрāцā, ватрòгāсāцā. Лек-
тори, лектори!
Није лако са акацентима у српском
језику, поготову ако говорник са малог
екрана не потиче са подручја источно-
херцеговачког наречја (западна Србија,
источна Босна, Крајина). Али, ако хоћеш
да се бавиш послом у којем је прави-
лан говор део твог занимања, твој алат,
онда мораш да научиш. Или – свиралу за
појас.
Врстан зналац нашег језика др Сре-
то Танасић (рецензент) истиче да се
„уопште не поставља питање да ли је и
коме ова књига потребна“, јер је „учење
српског стандардног језика стална пот-
реба за старије и млађе генерације“. И то у
свим професијама. И наставља: „Савети
који се у њему (Алексиначком језичком
поучнику) дају ослањају се на прописану
норму, са примерима којим се илуструје
огрешење о граматику, правописну или
стилску норму (...). Све се то предочава
без сувишне учености за културну јав-
ност, за просечно образованог читаоца,
јасно, лепо образложено, на привлачан,
а не одбојан начин, неретко са благим,
здравим хумором“. Тако каже председ-
ник Одбора за стандардизацију српског
језика, дакле, добро зна шта прича.
21
 Божоидар 2020. Дабинекн fiћирfiл

Ф
Душан Цицвара Агит-Гињолски метод. A сама реализа-

Филмови у време короне

И Многим филмским сладокусцима засме-
Ове 2020. почетак јесени обележили
су филмски фестивали који су и поред
Л пандемије вируса Ковид 19, одлучили
да уз стриктно поштовање безбеднос-
них мера (дељење маски на улазу у салу
посетиоцима и новинарима, мерење
температуре, дезинфекција руку и дис-
М 1 „Blur-pan“ и „blur- image“: размазана
танциран распоред седења), отворе вра-
та биоскопских сала. Тако су биоскопе
одбранили ови фестивали; „Слободна
зона“, суботички „Dead Like Horror &
WINE“, „Фестивал ауторског филма“
(ФАФ), „Фестивал нитратног филма“ и
„Kids Fest“.
У тами биоскопских дворана, ма ко-
лико нас једне од других делила физичка
дистанца, били смо сви као један. За оне
плашљивије филмски програми приказ-
ани су и на on line платформама. Међу-
тим биоскопске сале су места где се фил-
мови најлепше гледају.
У години у којој нам романи попут
Камијеве Куге, Сарамаговог Слепила,
Пекићевог Беснила и Престонових Зона
усијања и Случај Кобра не делују прете-
рано већ пророчки, на 26. Фафу прика-
зано је и арт-хаус остварење Јабуке, гр-
чког редитеља Христоса Никоуа. Усред
светске пандемије вируса који код људ-
ских бића узрокује амнезију, средовечни
Арис се нашао укључен у програм опо-
равка, осмишљен да помогне пацијен-
тима без личних докумената у изградњи
новог идентитета. Питање које се поста-
вља након гледања овог филма гласи: Да
ли смо сви након прележаних болести
само збир слика које сами састављамо и
потом приказујемо?
Овогодишњи ФАФ отворио је по-
бедник Берлинског фестивала Зло не
постоји, иранског редитеља Мохамеда
Расулофа. Зло не постоји кроз четири
различите сторије, од којих су друга и
четврта повезане, из перспективе егзе-
кутора на хируршки прецизан начин
проговара о феномену смртне казне у
Ирану.
Мохамед Расулоф је још у студент-
ским данима (студирао је социоло-
гију), снимао документарце у којима
је радикално преиспитивао иранску
друштвену и политичку климу у којој
доминирају бројна ограничења. Зато је
у родној земљи, попут редитеља Џафа-
ра Панахија, проглашен државним не-
пријатељем. Расулоф је пажњу светске
јавности на себе скренуо пре деценију
и по остварењима Човек од интегрите-
та и Збогом. Најновији Расулофов филм
понајвише кроз прву приповест у којој је
главни протагониста узоран грађанин,
сусретљив и љубазан комшија, трпељив
супруг и брижни отац, екранизује чуве-
ну тезу Хане Арент о баналности зла, по
којој велико зло не постоји ако у њему не
учествују тзв. обични људи. Филм Зло не
постоји казује нам да је зло суштински
мртво све док му људска биће не удахну
сопствене животе, неупитно радећи оно
што у датом контексту од људи захтева
државни поредак.
Из Русије стигла су нам у арт-хаус
смислу два занимљива међусобно по-
везана остварења: ДАУ. Наташа и ДАУ.
Дегенерација (добитник главне награде
„Александар Саша Петровић“), које је
тренутно један од најинтригантнијих
руских синеаста, Иља Крижановски, ре-
ализовао у тандему са Јекатарином Оер-
тел (ДАУ. Наташа) и Иљом Пермјаковим
(ДАУ. Дегенерација). Сам термин ДАУ
означава мистериозни совјетски Инсти-
тут у коме се под покровитељством вла-
сти изводе окултни научни експеримен-
ција више је телевизијска него филмска:
доминирају крупни и средњи планови
и тотали, док фарове и швенкове реди-
тељи користе само када је то неопходно.
таће и претерано коришћење blur-pana i
ти у циљу стварања савршеног совјет- blur-imagea1. Али и то је део једног у бити
ског човека. У експериментима активно самосвојног редитељског поступка.
учествују и експерти из Америке (ДАУ. Све у свему, као и претходних деце-
Дегенерација) и западно-европских зе- нија, о скоро свим филмовима приказа-
маља (ДАУ. Наташа). ДАУ. Дегенерација ним на 26. ФАФУ, одржаном од 27. 11. до
је још интересантнији од ДАУ. Наташе, 4. 12. 2020. дуго ће се причати.
превасходно и због чињенице да траје
355 мин. И поред дужине, филм се од
прве до последње секвенце пажљиво панорама и размазана слика.
гледа. У ДАУ. Дегенерацији знатно више
него у ДАУ. Наташи редитељи користе
НАШ ИЗЛОГ КЊИГЕ
1. Азбучник читања, Књижевна критика о делу Миљурка Вукадиновића,
DINEX, Београд, 2020.
2. Александар Д. Станковић, Гођење са душом, приче, УКС, Београд, 2020.
3. Андреја Врањеш, Месец јужно од ноћи, поезија, Завичајно удружење
„Гламочко коло“ Бања Лука и Књижевна заједница „Васо Пелагић“ Бања
Лука, 2020.
4. Анђелко Заблаћански, Иза линије, приче, размишљања, афоризми, есеји
и још понешто и Ноћи вучјег зова, поезија, Удружење поетских ствара-
лаца, Глушци, 2020.
5. Биљана Тасић, Плов ветроплав, поезија, „Граматик“, Београд, 2020.
6. Бошко Ломовић, Сабрана дела, „Свет књиге“, Београд, 2020.
7. Виолета Божовић, Девојка са песмом у пустињи, поезија, Удружење пи-
саца Републике Српске и дијаспоре Приједор у сарадњи са Друштвом
књижевника Београд, 2020.
8. Гордана Јеж Лазић, Математика слободе, поезија, „Прометеј“, Нови
Сад, 2020.
9. Оливера Шестаков, У златној смоли ћилибара, поезија, Свет књиге, 2020.
10. Сава Мијодраг Радивојевић, Музикални стихови, поезија за децу, КК
„Моравски токови“ Трстеник, 2019, Световиди, поезија и Кад очи зап-
лаве, поезија за децу, „Доситеј“ Горњи Милановац и КК „Моравски токо-
ви“ Трстеник, 2020.
11. Тања Прокопљевић, Безвремена, поезија, Центар за културу „Војислав
Булатовић – Струњо“, Бијело Поље, Црна Гора, 2020; Сабласни и стаме-
ни, „Партенон“, Београд, 2020.

Милан Цаци Михаиловић зориште“. Играо сам у представама које

су, захваљујући пре свега њему, обеле-

Извођач глумачких радова

жиле српски театар. Играли смо у целој
Југославији, у Стокхолму, Паризу, Мек-
сику, на Театру нација у Софији... Много
времена смо провели заједно на разним
сценама, по гардеробама, ходницима

Д
авно је прошла та 1985. година
када смо међу најсјајније звезде
испратили глумца Зорана Радми-
ловића. Била је недеља, 21. јул, када се у
трену завршила најблиставија прича која
је заувек обележила историју српског по-
зоришта. Да ли се завршила?
Данас, после тридесет пет година, Зо-
ран Радмиловић је изузетно присутан,
гледају се његове снимљене представе,
тв драме, филмови, причају се, с колена
на колено, догађаји у којима је био глав-
ни учесник, објављено је више књига у
којима се говори о јединственом и непо-
новљивом магу сцене, за више десетина
песника Зоран је био велика инспира-
ција, за многе сликаре и вајаре, такође.
Позориште у његовом родном Зајеча-
ру већ дуго носи његово име, скоро три
деценије ту се одржавају „Дани Зорана
Радмиловића“. То је сада међународни
фестивал када Зоранов Зајечар постаје
епицентар културних догађања. Долазе
уметници са свих страна да покажу шта
знају, да се боре за „Зоранов брк“ и за
главну награду Фестивала,за статуету
22
Зорана Радмиловића у лику Радована
Трећег.
Испред Атељеа 212 публику саче-
кује Зоран као Краљ Иби, на сред трга,
испред библиотеке у Зајечару, чека Зо-
ран као Радован Трећи, на солитеру у
коме је живео, изнад Каленића, спомен
плоча подсећа да је баш туда одлазио на
разне сцене, пред телевизијске и филмс-
ке камере, да се баш туда враћао своме
дому и онима који су га чекали, у више
градова су улице са његовим именом
итд. итд. Издата је и поштанска марки-
ца са његовим ликом и сребрњак, његов
лик је на мајицама, нотесима, шољама,
на плакатима...
Неко је давно рекао да, ако би требало
најкраће могуће рећи шта је тај Радмило-
вић у својој професији био и остао, онда
би то биле само две речи: елементарна
непогода! Наравно у најлепшем смислу
тих речи. Значи уметник који је у глуми
померио све до неслућених размера.
Позоришни сладокусци поред тог
разиграног Ибија и „солитерског сеља-
ка са још несасеченим репом од прази-
лука“, провинцијалца Радована, сећају
се и Вука Рсавца из представе „Бетон и
свици“, Оскара Давича и Булгаковљевог
Молијера и Лазе Костића из представе
„Santa Maria della Salute“, Велимира Лу-
кића и Милоша из представе „Ој, Србио,
нигде лада нема“, Зорице Јевремовић и
Симеона Његована Хаџије из „Корешпо-
денције“, Борислава Пекића и тако даље,
и тако даље.Ту су и незаборавни фил-
мови, тв драме...и све то за нешто мало
више од пола радног века.
Имао сам срећу да прођем кроз школу,
кроз Универзитет човека који није био
професор, човека који је био „читаво по-
који су водили ка местима где смо се
трудили из све снаге да стварамо умет-
ност. Славили смо успехе и лепе тренут-
ке, пили за душе оних који су одлазили,
радовали се деци и њиховим успесима,
славили лепоту.
Много што шта је забележено, много
што шта је заувек отишло у заборав. Оно
што је сигурно, Радмиловићу не следује
заборав. Његов дух је међу нама, његове
поруке су упечатљиве и свеже и дан да-
нас опомињу! Још само да се појави на
вратима бифеа.
Један од његових и наших другара,
диван песник, покојни Брана Црнчевић,
забележио је:
„Био сам члан „Бифеа 212“, а то је
била привилегија и чин. Бифе „Атељеа
212“ имао је своју масонску ложу, свој
Крунски савет, свој ЦК, био је држава у
држави...
Титула првака бифеа препуштана је
оном ко је тог дана био у форми. Кад би
преузели улогу првака бифеа, бриљи-
рали су и Слободан Алигрудић, Пера
Краљ. Данило Стојковић, Бора Тодоро-
вић, Драган Николић и други, али нико
то није радио као Зоран Радмиловић, кад
му је до игре!“
 Дабинекн БожиБд
Здравко Мићановић
Милтон Глејзер (1929 – 2020)
Графички дизајн
или како надживети
објективни захтев
Н
евероватно обимно и разно-
родно стваралаштво Милтона
Глејзера (Milton Glaser), сејано
у претходних седам деценија, издашно
је поље изазовних истраживачких бер-
би. Чињеница која иде у прилог томе је
да захваљујући дигиталним медијима
много лакше, брже и свеобухватније до-
лазимо до нових података о Глејзеровим
остварењима, упознајемо мање публи-
коване, а неке тек откривамо. У мноштву
остварења, уочљиво је, готово уоби-
чајено, истицање два рада из огромног
опуса славног Њујорчанина. Реч је о
плакату ’Dylan’ из 1967. године, и слога-
ну-лого(тип)-у ’I NY’ (Волим Њујорк),
званично промовисаном 1977. године.
У овом прилогу, помену у част великог
ствараоца који је преминуо у јуну 2020,
представићемо неке карактеристике два
наведена рада. Тиме, макар и делимично,
учинити видљивима разлоге занимања
за ова Глејзерова позната остварења. У
том приступу обратићемо пажњу на на-
мере и учинак аутора као и на структу-
ралну организацију плаката и логоа.
Сам Глејзер духовито је прокоментари-
сао да плакат ’Dylan’ вероватно предста-
вља његов најуспешнији рад због просте
чињенице да се појавио у тиражу већем
од шест милиона. Плакат је објављен уз
LP Bob Dylan’s Greatest Hits 1967. као по-
клон уз највеће хитове Боба Дилана. Нак-
надно, у два наврата, плакат је доштампа-
ван, али колекционарску вредност имају
они на којима су трагови савијања наста-
ли услед паковања. Слоган-лого ’I NY’
део је велике кампање која се односила на
промоцију туризма града Њујорка 1977.
год. Глејзер је договорени задатак реали-
зовао pro bono, без накнаде. Тај чин аутор
је образложио чињеницом да има довољ-
но новца за живот који је желео водити
и у тај посао је ушао без финансијског
мотива. Ова кампања је била и љубавно
писмо аутора граду који му је омогућио
да иде на колеџ без плаћања школарине
и граду у којем је живео и радио већи део
свог живота. Наводимо још једну, али не-
вероватну чињеницу. Увођење слогана-
логоа у примену допринело је тростру-
ком повећању потрошње посетилаца
Њујорка, која је са 500 милиона долара
у 1976. нарасла на невероватних 1,6 ми-
лијарди долара у 1977. год.
Монтажно-колажно повезивање не-
сродних (језичких) елемената карак-
терише и лого ’I NY’ и плакат ’Dylan’.
Таквим спајањем настају односи који
мењају услове перцепције. Комуника-
ција радовима није директивна, и одвија
се једнако обликом као и садржајем.
Корисник улази у игру истражујући и
надограђујући лого и плакат властитим
доживљајем и тумачењем. Иако плакат
’Dylan’ настаје колажним поступком, на-
челно, то је монтажа, ако имамо у виду
да многи колаж и монтажу сматрају си-
нонимима. У оба случаја реч је о саста-
вљању делова у целину, с тим што колаж
подразумева исецање и лепљење. Пре-
кидом са миметичким представљањем у
случају плаката и одступањем од чистог
лингвистичког исказа код логоа, пости-
же се истовремено и симболички и се-
мантички учинак. Повезивањем силуете
са косом, линијски и колористички из-
веденом „психоделичним“ маниром код
плаката, пред посматрачем се појављује
инвентивна хибридна творевина, док
лого ’I NY’ настаје у садејству словних
знакова (именовањем) и пиктограма
срца (предочавањем). И мада и плакат
и лого произилазе из стварности, они су
монтажом постали и стварност по себи.
Посматрач (гледалац) или конзумент
(потрошач) су ти који их властитим
доживљајима додатно повезују и надо-
грађују.
Са плакатом ’Dylan’, одређени пла-
катски канони су радикално измењени.
То није, попут стандардних плаката, ни
најавни плакат нити информативни
у прагматичном смислу. Изузев пре-
зимена певача не поседује текстуалне
податке који упућују на садржај изван
плаката. Плакат није био предвиђен ни
за лепљење на јавним местима. Све је
на крају „оверено“ паковањем плаката у
заједнички омот са грамофонском пло-
чом.
Идејна, структурална и цртачко-ди-
зајнерска разноврсност ова два рада не-
спорно је резултат и Глејзерових аутор-
ских принципа, способности и уверења.
Он није био класични човек оглашавања
и себе је сматрао дизајнером-грађани-
ном што је подразумевало преузимање
одговорности за властите професио-
налне активности. Стога, разумљиво је
његово негирање стила, зоне комфора
и уских граница постављених класич-
ним оглашавањем. Већ у раду Пуш Пин
студија (Push Pin Studio), који оснивају
Глејзер и неколико његових блиских ко-
лега са студија на Копер Униону (Cooper
Union) у Њујорку 1954., истакнуто је су-
протстављање моделу графичког дизајна
у служби индустрије и великих корпора-
ција. Отуда већ на почетку каријере Глеј-
зер прихвата графички дизајн не само
као професионалну него и друштвену
делатност критичког па и субверзивног
језика, истовремено супротстављен тада
светски доминантном Интернационал-
ном типографском стилу потеклом из
Швајцарске, који се у Америци поисто-
већује с корпоративним дизајном 60-их
и 70-их година суштински се бавећи
идентитетом и карактером фирми. Ин-
тернационални типографски стил под-
разумевао је једноставан прелом, приме-
ну математички конструисане мреже у
композицији, нагласак на типографији и
свођење на основне облике. Асиметрич-
но организован садржај и санс-серифна
типографија с Helveticom, доминант-
ним писмом, били су у служби изразите
функционалности, потискујући субјек-
тивност и стилску слободу. Насупрот
строгом интернационалном стилу Глеј-
зер следи еклектичну софистицираност.
Надахнућа налази у италијанској рене-
санси, сецесији, старим графичким тех-
никама, заборављеним типографским
стиловима, такође и модернистичким:
руском конструктивизму, надреализму,
дадаизму...
Глејзер је, радећи на плакату ’Dylan’,
био једнако инспирисан аутопортретом
силуетом контроверзног француског
уметника-дадаисте, Марсела Дишана
(Marcel Duchamp), персијском уметно-
шћу и раздобљем Нове уметности (Art
Nouveau). Занимале су га исламске ми-
нијатуре и заинтригирао га је, тада ак-
туелни, психоделични плакат са запад-
не обале, из Сан Франциска. До облика
слова примењених на плакату Глејзер је
дошао инспирисан рекламом за кројачку
радњу, коју је видео боравећи у Мексику.
Комплетирао је онда и цели фонт под на-
зивом Baby Teeth. Други фонт, American
Милан Лукић
Плакати који говоре
Г
енерације библиофила у некада-
шњој земљи, данашњем региону,
одрастале су уз напомену у импре-
суму да се ”лепотом књиге бавио Боле
Милорадовић”.
Бројни су плакати за позоришне
представе, филмове и концерте који су
привлачили пажњу заинтересованих,
али неретко наводили и на додатна
размишљања о уметничком делу које
се планира видети или чути, а по Лаза-
ру Трифуновићу налазе се ”на граници
између уметности и живота”. Ни оних
за разне манифестације, приредбе, го-
дишњице, политичке скупове није било
мање, а неретко су та дешавања данас
Typewriter, Глејзер примењује за лого
’I NY’, недуго после његовог настанка
(1974), вешто усклађујући графичке ка-
рактеристике слова са мотивом срца.
Као што на плакату умешно обједињује
различите изворе и утицаје, Глејзер и код
рада на логоу истиче могућу подсвесну
референцу, поп-скулптуру ’LOVE’ Ро-
берта Индијане (Robert Indiana).
Плакат ’Dylan’ и лого ’I NY’ својим
изведбеним карактеристикама припа-
дају друштвеним и уметничким токови-
ма времена настанка. Али, вредностима
надрастају примарну намену, разлоге,
а онда, и то време. Од тада, дели нас, у
случају плаката, и више од пет деце-
нија, а дешавају се радикалне техничке
и технолошке промене. Наравно, обух-
ватајући у целости и област графичког
дизајна. Глејзерови радови, ако су начи-
ном извођења нужно фиксирани за мо-
гућности времена настанка, концепту-
ализацијом задатих тема добацују сенку
до наших дана. Ефекат, а ту се мисли и
на видљиви учинак, успех, добитак који
су ова два остварења омогућила, произ-
вела и донела, много је већи од нивоа не-
опходног за врхунско струковно вредно-
вање. Сагледавањем начела Глејзеровог
приступа креативном раду и специфич-
ног структуралног ткања примењеног
на овим радовима, постигнути ефекат
није једносмеран, он је градиран у рас-
пону од комерцијалних резултата до
ширег културног дејства и значаја. Два
примера, циљано извучена из огромног
Глејзеровог опуса, еклектизмом и мно-
гострукости значења говоре начелно о
постмодерном духу тих радова, а то носи
и потребу за свеобухватнијим истражи-
вањем његовог рада у целини.
Закључићемо овај приказ ставом из-
веденим из навода Милтона Глејзера,
који гласи: „У суштини, дизајн почиње
објективним захтевом, а завршава се мо-
гућношћу да ће дело можда надживети
објективни захтев. Али то је само слу-
чај, срећан случај.“ Глејзер нам оставља
у наслеђе најмање два таква случаја: пла-
кат ’Dylan’ и лого ’I NY’.
заборављена, али су их надживели Боле-
тови програми и плакати, инспиративни
и данашњим дизајнерима.
А шта рећи за ћириличну калигра-
фију и раскошне иницијале, по чему је
препознатљив! Толико је монографија и
изложби инспирисан нашим средњове-
ковљем зналачки приредио и опремио,
а цртежи, повеље, дипломе и посвете са
његовим краснописом, Словом Љубави,
нешто су најлепше што се чува и прија-
тељима показује.
Своју библиотеку, изузетно вредну,
завештао је пре неколико година Библи-
отеци ”Вук Караџић”, у завичајном Кра-
гујевцу.
Активан је и даље, а ево – навршило
се 50 година од изложбе ”Сто плаката
Болета Милорадовића” (први радови су
из 1960!) у Музеју примењене уметности,
где се чува половина тих плаката, а дру-
га половина је у Музеју Југославије (а где
другде када је толико вредног из периода
те државе учинио још популарнијим), на
шта овом приликом подсећамо, уз при-
годан наслов који смо позајмили од Сло-
бодана Новаковића.
Хвала Болету на трајању и лепоти
којом нас је даривао!
23

М
Гордана Крајачић
На свом терену
У Франц Мирецки.
З
Драган Р. Млађеновић: Огледи о српској музици, Радио
телевизија Србије, Београд, 2020.
Н
И
ије нимало случајно Драган Р.
Млађеновић диригент и компо-
К зитор духовне музике, инстру-
ментални и вокални солиста Ансамбла
А „Ренесанс“ (чији је један од суоснивача)
добио надимак „Шекспир“, који нема
ниједан наш уметник, чак ни Лаза Кос-
тић, који га је први у Србији преводио!
Млађеновић живи у духу Шекспировог
времена, не само „озвучавајући“ средњо-
вековне и ренесансне древне партитуре
него је с обзиром да је студирао и кла-
сичну филологију на Филозофском фа-
култету у Београду – дао књигу – „Ог-
леди о српској музици“ – која може да
збуни уопштеним насловом а у којој је
Млађеновић сасвим „на свом терену“
у коме се осећа слободно „као риба у
води“, потпуно владајући материјом до
најмањих детаља и као интерпретатор и
као стручни и детаљни аналитичар. Он,
наиме, остаје у временском раздобљу
коме је читаво уметничко биће посве-
тио, осветљавајући оно доба које нази-
вамо „мрачним“ (средњим веком) што је
и најдрагоценији одељак ове књиге коју
је поделио на два дела: Musica Divina, где
полази од наших скомраха, преко Вука
Стефановића Караџића, стиже до неза-
обилазног Стевана Стојановића Мок-
рањца, о коме је већ написано на десе-
тине књига и научних радова, али то је
све премало с обзиром да је он највећи и
најрадије и извођени и слушани српски
композитор. И са те стране – Млађено-
вићева студија је добродошла и свакако
драгоцен допринос ионако оскудној ли-
тератури о српској музици.
У оквиру ова два дела књига има 14
посебних, студиозно обрађених „ог-
леда“. У првом делу, на стотинак стра-
на и кроз пет поглавља Млађеновић је
представио „Псалтир код православних
Срба“ ослањајући се на Псалме Дави-
дове и канонски корпус Старог завета
Светог писма. Врло исцрпно објаснио
је не само значење имена Давид (драги
или заљубљени) него кроз Псалмодију
дошао до Псалтира – најчитаније биб-
лијске књиге. Са великим поштовањем
(разуме се) говори и о Светом Сави – ду-
ховном родитељу свих Срба света.
У другом „огледу“ говори о најста-
ријим монашким забелешкама и по­ја­
њим у Студеници и у Хиландару али и о
тројици мелода који су се потписивали
са „Србин“: Стефан, Никола и Исаија.
У овом „огледу“ су и неумски записи из
XVII века и позноромејски појци грчког
и руског црквенословенског језика, на-
водећи да су ови марљиви и тихи хилан-
дарски преписивачи крајем XVIII века
даривали старо српско појање – „благо
веће од сваког злата и драгог камења“.
Трећи оглед говори о осам векова хи-
ландарског појања, чији типици имају
изузетно значајну улогу коју је имало у
животу монаха и мирјана. Овде сазнаје-
мо о најстаријем запису мелодије сти-
хири „Сервикон“ из 1553. године, која се
певала на празник Ваведења, а коју је на
савремено нотно писмо пренео акаде-
мик Др Димитрије Стефановић. Стоји
и напомена да су озбиљна и системат-
ска научна истраживања хиландарских
музичких рукописних књига почела тек
средином XX века.
24
У четвртом поглављу сазнајемо да су
солунска браћа Кирило и Методије били
преводници и преносиоци богослужбе-
не речи и њене мелодије и да је посебно
Кирило био темељно музички образо-
ван. Такође и да је почетком XIII века
настало прво црквено песничко-музич-
ко дело у част једног светитеља српског
реда; то је била Служба Светом Симеону
Мироточивом коју је саставио његов
најмлађи син Свети Сава. У овом погла-
вљу може се сазнати и о минеју – бого-
службеној књизи служби за сваки дан у
црквеној години и о великим минејима.
Такође и да се у библиотеци српског ма-
настира Хиландара чува око педесет ста-
рих грчких, руских и српских музичких
рукописних зборника у којима су запи-
сане мелодије.
У петом огледу реч је о српско-цркве-
ном народном појању где се говори и о
унијаћењу (прекрштавању у римокато-
личанство); такође и о Славјанској шко-
ли која је основана 1727. године у Кар-
ловцима са циљем образовања будућих
свештеника и учитеља. Посебан акценат
Млађеновић је дао на рад Корнелија
Станковића који је 1855. почео да нотама
бележи српске богослужбене песме, а и
на читав низ „његових наследника“, који
су наставили бележење и проучавање
ових напева. Међу њима, најзначајнији
је Мокрањац, који је дао и исцрпан пред-
говор свом Осмогласнику, а и написао
„Божественију Литургију св Јована Зла-
тоустог“ у првом гласу српског црквеног
појања.
У другом делу Musica Mundana, која
садржи девет поглавља, почиње од древ-
них Дарданаца (становника данашње
Северне Македоније) који су се још у
античким временима служили фрулама
– зурлама и жичаним инструментима. И
он наводи добро познати запис Теофил-
акта Симокате, који је на преласку из VI
у VII век оставио запис о Србима око
ромејских места (источно-римског цар-
ства):
„... Пртљаг су им биле китаре, и ништа
друго нису са собом носили...“ Говори и
о скомрасима, жонглерима и шпилмани-
ма, подсећајући притом и на Пророкову
клетву: „Тешко онима који уз гусле вино
пију“.
„Ево ти шаљу они сарбски начин“ је
назив седмог поглавља, које говори о
шест песама Петра Хекторовића, пле-
мића, песника и хуманисте са Хвара, од
којих су прве три „почаснице“, наредне
две – „бугарскиње“ (бугарштице), а по-
следња „И кличе девојка“ је најпознатија,
коју је уз претходну о војводи Радосаву
Сиверинцу на свој начин хармонизовао
и објавио под насловом „Две песме из
XVI века“ Стеван Мокрањац.
Осми „оглед“ односи се на „Вука и
српску музику“. Он је читавог живота
сакупљао и бележио српске народне пе-
сме (од 1813. до 1864. године). Већ 1814.
објавио је „Малу простонародњу сла-
вено-сербску пјеснарицу“ са сто „жен-
ских пјесана“ и само осам епско-јунач-
ких, односно гусларско-слепачких. Сам
Вук (који по сопственом признању није
био добар певач) објаснио је ову несра-
змерност, а о њима су оставили записе
и Гете и Јакоб Грим, који их је упоредио
са Соломоновом „Песмом над песмама“.
У овој „пјеснарици“ су и шест женских
fiћићрлчн2020. Дабинекн
песама са њиховим мелодијама („гласо-
вима“) и хармонизацијама за клавир,
које је написао пољски студент музике
Наредни IX оглед везан је за Вуково
„Женскиње“ и српску етномузиколо-
гију и један је од најобимнијих у књизи
– протеже се на готово 40 страна. По-
чење (опет) подсећањем на записе Петра
Хекторовића, а преко Гаврила Стефа-
новића Венцловића надовезује се на
Вукову збирку. Потом говори о Јосифу
Шлезингеру, Алојзу Калаузу, Корнелију
Станковићу, (Хрвату) Фрањи Кухачу,
(Чеху) Лудвигу Куби, (разуме се) о Сте-
вану Мокрањцу, Владимиру Ђорђевићу,
Кости Манојловићу, Милоју Милоје-
вићу, Петру Коњовићу и Миодрагу Ва-
сиљевићу.
Десета глава фокусирала се на наш
главни град: „Музички живот Београ-
да пре оснивања Народног позоришта“.
Почиње са делатношћу „Театра на ђум-
руку“, који су основали Јосиф Шлезин-
гер и Никола Ђурковић 1841, зауставља
се на гостовању славног Јохана Штрауса
Млађег 1847; потом говори о оснивању
Првог београдског певачког друштва 1.
јануара 1853. (од стране самоуког дири-
гента Милана Миловука), о трагичном
догађају на Чукур чесми 26. маја 1862, о
делатности Књажевско-сербске банде и
о предаји кључева града 6. априла 1867.
године. Поглавље завршава подсећањем
на прву представу у Народном позори-
шту 30. октобра 1869. године; била је то
једночинка са певањем „Посмртна слава
кнеза Михаила“ Ђорђа Малетића са му-
зиком мало познатог А. Освалда.
Кратак наредни 11. оглед посвећен је
„Севдалинки“, што на арапском значи
„црна жуч“, а што у преносном смислу
означава љубавну песму, истовремени
и рај и пакао и мед и отров. Прву севда-
линку објавио је још 1815. Вук Караџић,
назвавши је „Силно дјејствије љубве“
по сарајевској народној песми - „Коли-
ка је Јахорина планина“. У ноте је ову
песму ставио пољски студент музике у
Бечу Фрањћисек Мирецки о коме је већ
било речи у једном од претходних пог-
лавља. Зауставља се на једној од песама
из Мокрањчеве Прве руковети за мушки
хор из 1883. која почиње стихом „Проту-
жила Пембе Ајша“ коју је Вук забележио
у Крагујевцу 1823. по певању групе мус-
лиманских циганки из Сарајева. Ево још
једног занимљивог податка из овог пог-
лавља: на једном незваничном састанку
ПЕН клуба у Стокхолму у такмичењу ко
ће изговорити лепше стихове победио је
Јован Дучић али не говорећи сопствене
стихове него познату севдалинку „А што
ми се Травник замаглио“.
Kратки 12. оглед пита се „Чија је ово
песма?“ Реч је о песми „Русе косе, цуро
имаш“ која се налази код православних
и исламизованих Срба, Грка, Бугара и
Албанаца, код неких чак и у неколико
верзија.
Претпоставља се да су мелодију песме
донели у Врање младићи који су учество-
вали у Кримском рату. Бора Станковић
унео ју је у своју „Коштану“!. Постоји и
арапска и румунска и турска верзија пе-
сме. Из овог дела књиге сазнајемо и да
су турски султани поред женског дела
харема у својим дворовима имали и му-
шки део у коме су живели „кућни љу-
бимци“; такав део имао је и Мурат IV, зет
српског деспота Ђурђа Бранковића, чији
је дугогодишњи љубавник био познати
путописац Евлија Челебија.
Тринаести оглед говори о Мирјани,
Цвети и Јевки. Све три су из Мокрањче-
вих записа. На „Мирјани“ је застао у два
наврата 1890. године; најпре је написао
верзију за тенор, мушки хор и клавир,
БожиБд
а потом и за бас, мешовити хор, клавир,
кастањете и тамбурине. „Озваничио“
ју је као Четврту руковет, мада је она у
основи соло песма. Њено порекло је у
Призрену. У Врању се певала као „Чочек
аваси“ (чочечка арија). Мокрањац ју је
наменио и посветио пријатељу и сарад-
нику Жарку Савићу. Борисав Станковић
је у свом животном делу – „Коштани“
унео двадесетак најлепших врањанских
песама, а међу њима и „Мирјану“.
Приликом боравка у Приштини у ја-
нуару 1896. године забележио је и другу
песму о „Цвети из Ђермана“ – о Цвети
Калуши („лепојки“). Поред ње је и песма
о „Јевки Замфировој из Приштине“. Мок-
рањчевом побратиму, Стевану Сремцу
ова романтична прича се веома допала и
он је по њој написао „Зону Замфирову“,
преселивши радњу из Приштине у Ниш.
Све три су стварне личности, лепотице и
варошанке из Старе Србије, које су жи-
веле у другој половини XIX века.
Последњи, 14. оглед говори о „Мок-
рањцу у Приштини 1896. године“ где је
посетио блиског пријатеља Бранислава
Нушића, који је тамо био конзул. За 12
дана забележио је око 160 народних ме-
лодија. Четири песме уврстио је у Осму
руковет (Џан’м на сред село шарена чеш-
ма, Што Морава мутно тече, Разграна се
грана јоргована и Скоч’ коло да скочи-
мо). Ове песме обрадио је и као циклус
соло песама за глас и клавир и насловио
га „Косовске песме“. Његова музика за
комад „Ивкова слава“ доноси осам са-
мосталних обрада народних песама за
солисте, хор и оркестар, које је забеле-
жио по певању Рифата Чауша, познатог
приштинског певача.
Врло драгоцен додатак овим „огледи-
ма“ чини „Индекс имена“, који садржи
четрдесетак страница.
Зоран Хр. Радисављевић
Моји завичаји
Рођен сам у Рашки
Отац из Рикова
Врачево
Србија
Сада
Косово и Метохија
Непостојећа држава
Проходао
Проговорио
Одрастао
У Краљеву
Мајка из Лађеваца
Србија
Нисам Јеврејин
Мој завичај јесте Рашка
Али
Не одричем се ни Краљева
После
Још два завичаја стекох
Ваљево
Србија
Због Петра Пајића
Због Радована Белог Марковића
Због Матије Бећковића
Прихватих и Херцеговину
Република Српска
Због Радослава Братића
Због Билеће
Због Гацка
Због Требиња
Тамо нађох
Најбоље Србе
Каквих нема у Београду
Где живим
Као избеглица
Више од пола века
На Видовдан 2019.
 Дабинекн НОВИНЕ Божоидар 2020.
Драган Р. Млађеновић
Низамски растанак
и одлазак Турака из
Београда
П
рича почиње овако: на Великој
пијаци, која се у време друге вла-
давине кнеза Михаила (1860-68)
налазила на месту где је данас Студент-
ски трг у Београду, бакалин Алекса Ни-
колић је држао своју радњу. У једно спар-
но недељно послеподне, 3. јуна 1862. (по
старом календару), газда Алекса посла
свог тринаестогодишњег шегрта Саву
Петковића с тестијом за воду: „Саво, ајд`
трк донеси воде са чесме!“
Најближа је била Чукур чесма у да-
нашњој Добрачиној улици. Њен млаз
воде је био танак, па се зато ту обично
стварала гужва, и било је чекања, гурања
и свађе. Надмени и нестрпљиви турски
низами су сматрали да они имају првен-
ство. Један војник оте Сави тестију из
руку и овај поче да се брани, што је вео-
ма наљутило Турчина, па га је он убио
бајонетом. По другој верзији ударио га
је тестијом и разбио му главу. Одмах је
и српска полиција била о томе обавеш-
тена. Михаило Барловац, управник по-
лиције београдске вароши, послао је
Симу Нешића, терџумана (што на тур-
ском значи „тумач“ или посредник који
је говорио турски), са неколико на место
догађаја. Сима је тада отпратио рањеног
шегрта кући, а низама су одвели у српску
полицију.
У међувремену стиже помоћ других
турских низама, па је жесток окршај
трајао готово читаве ноћи. Главни сукоб
се одиграо на оближњој Великој пијаци
на којој су погинули терџуман Сима Не-
шић и жандар Ђорђе Нишлија, а неколи-
ко српских полицајаца је рањено.
Место Симине погибије добило је
1872. по њему назив „Улица Симина“
који од тада никад није мењан
Срби су затим сместа извукли старе
пушке, јатагане и ханџаре и на јуриш
заузели Варош капију, а Сава капију и
Стамбол капију порушили. На интер-
венцију британског конзула Лонгворта и
других страних дипломата закључено је
примирје које су потписали Ашир паша
и министар унутрашњих послова Илија
Гарашанин, као и представници страних
сила.
После потписаног примирја изгледа-
ло је да је сукоб изглађен и ствар завр-
шена. Онда је 17. јуна у 9 часова ујутро
огромна поворка Београђана испратила
ковчеге са телима Симе Нешића терџу-
мана и жандарма Ђорђа Нишлије. А
онда су Турци изненада са калемегдан-
ске тврђаве почели да бомбардују најпре
погребну поворку, а затим и целу српску
варош. Из педесет шест турских топова
низами су бомбардовали Београд пуних
пет часова. Том приликом порушено је
и оштећено око триста осамдесет кућа,
погинуло је око педесет, а теже и лакше
рањено најмање двадесет грађана. Кнез
Михаило је прогласио ратно стање и
окупио око петнаест хиљада војника. Зе-
мун на аустријској страни био је препун
избеглица. Оружани сукоб ширих раз-
мера спречен је интервенцијом великих
сила, које су у јулу 1862. године хитно
сазвале међународну конференцију ради
решавања српско-турског спора. После
дугих преговора донета је одлука да се
преостали Турци иселе из Србије, сем из
Београда, Шапца, Смедерева и Кладова;
да се сруше утврђени градови Соко и
Ужице, а да српска влада обештети Турке
за напуштена имања у Србији. Испевана
је и родољубива песма о овим драматич-
ним догађајима, чију је мелодију у ноте
ставио први хрватски етномузиколог
Фрањо Кухач (1834-1911). Ова песма је
објављена у петој књизи капиталне Ку-
хачеве збирке јужнословенских песама.
Четири године касније (1866) дошло је
до Аустријско-пруског рата. Последице
овог краткотрајног, седмонедељног рата
су биле дуготрајне, јер су њиме темељ-
но прекројене средњоевропске границе
и створене нове савезне државе. Кнез
Михаило је правилно оценио да је ово
прегруписавање и нова геополитичка
констелација Европе изузетно повољан
тренутак за решавање заосталог српско-
турског питања, па је већ 17. октобра те
године упутио писмо у Цариград вели-
ком везиру Али паши, са јасним и отво-
реним захтевом да се преостали градови
у којима још увек има турских посада,
ослободе и предају Србији.
У то време (од 1861. до 1876. године),
некада моћним османским царством
владао је Абдул Азиз, султан кога ис-
торија памти као човека кога је у Цари-
граду увесељавало чак четири стотине
музичара, чувало око двеста „вратара“,
о његовој исхрани је бринуло око трис-
та кувара, а о царској ергели се старало
и до четири стотине шталских момака!
Султан расипник је куповао оклопне
бродове за које није имао посаду, и ло-
комотиве за које није имао шине! И тако
је овај лакомислени владар некада моћну
царевину довео до банкрота, па ни њего-
ва благајна више није могла да издржава
беспослене турске низаме на границама
царства.
Мучни и дуги четворомесечни пре-
говори између српског Кнеза и пред-
ставника Високе Порте, окончани су
великом српском победом: у писму које
је послато из Цариграда 19. фебруара
1867., а „нарочити татарин“ донео у Бео-
град 4. марта исте године, Висока Порта
извештава да се „у знак поверења према
Кнезу Михаилу“ уступе градови у којима
још увек седе турске посаде.
Већ 25. марта исте године султан Аб-
дул Азиз издаје хатишериф (царски
указ) којим налаже Али-Риза паши, по-
следњем београдском мухафизу, и прео-
сталим турским посадама у Шапцу, Сме-
дереву и Кладову, да симболично уруче
кључеве ова четири града српском вла-
дару и напусте Србију.
Цветни четвртак, 6. априла 1867. го-
дине, био је свакако најрадоснији дан у
историји Србије 19. века, јер су тада срп-
ски владар Михаило и грађани кнежевс-
ке престонице испратили пет-вековног
османлијског окупатора.
„У тај мах поново грунуше топови с
градских бедема. То беше поздрав срп-
ској застави која се лагано и свечано ди-
заше на великој катарци спрам Пашиног
конака. Тај моменат беше врхунац радо-
сти и одушевљења раздраганога народа.
(…) И кад први српски војник, под ко-
мандом капетана Светозара Гарашанина,
ступи на градски бедем према вароши да
смени турскога стражара и прекрсти се,
урнебесни усклици проломише ваздух.
Шесет година чекало се на тај тренутак.
Људи су се грлили и љубили. (…) У томе
истоме тренутку кнез Михаило упути се
у град (…) на беломе арапскоме хату, јед-
номе од оних пет што их је добио од Сул-
тана. Иза њега на коњима министар вој-
ни Блазнавац и мухафиз Али Риза-паша,
а за њима у два реда коњички официри
српски и турски. Иза целе поворке музи-
ке српска и турска свирале су наизмен-
це, и то турска до првог градског моста,
а српска од моста до конака.“
Јасмина Стефановић Бошњак
(1949 – 2020)
Услуге (селидба,
транспорт)
Одлазе комби, камиони, кутије...
У пируети без равнотеже ријем.
Ако се у месту укопам слеђена,
Караван оде, ја ћу заглављена
Махати туђем животу за сретан пут:
Сад слабије видим, призор је уврнут.
И прозор сенке ломи, у страху магли,
Јер се у транспорту некад и пренагли.
На новој адреси уз радост се моли,
А ја ни отирач не знам да преболим.
Ово је наше било. Осташе стопе.
Тешко је ићи у ново гнездо опет.
Још ако је и свака гранчица сува,
Да нови темељ не дрхти, шта ли га чува?
Иде и лустер са париског бувљака.
Хоће ли и овде светлост бити јака?
Како ту срж поставити на две стране
Ако ово сад нешто друго постане?
Што ли чувамо ситнице у том броју?
Оне себично држе намену своју.
Изгубиће и топлину наших соба:
У простор без облика, води сеоба.
Тешко и саму себе сретнем сред мрака.
Сваки је нови квадрат чувар облака.
Није то подухват и више бегу личи,
А глумићу краљицу у новој причи.
Да ли је овај транспорт згодна услуга?
Страх ме. Како ходати ван старог круга?
Искусни радници возе поуздано.
Али све се брзо мења једним даном!
Од првог леденог зрака до сутона
Руши се зид и гранит иза заклона.
Шта пипам кад је сен бестелесна,
Ма где пошла, кућа ће бити тесна.
Сви су љубазни, баш склони топлој причи,
Али шта вреди? На стари кут не личи.
Када се ненадано пањ из земље извуче,
Кратер шири круг за потез новим
кључем.
Понесе тај транспорт и вешту превару
Да у новом мраку жари ватру стару.
Кнежев церемонијал-мајстор, чије име
није забележено, вешто је разрадио про-
грам свечаности: „Музика турска и срб-
ска отићи ће у пратњи за колима. Први
ће свирати до првог моста, одакле ће
србска почети да свира. Кад пред конак
дођу обадве музике, свираће редом не-
колико комада, али на неколико магно-
вења пре изласка Књажевог, турска му-
зика изићи ће из града и отићи ће да се
придружи баталионима заоставшим на
Калемегдану, те да тако заједно са њима
поздрави Књаза при изласку. Србска му-
зика остаће у граду да поздрави Књаза са
баталионом артилерије турске.“
А онда се „Турска банда“, преко ру-
шевина Стамбол капије (на којима је
Књаз следеће, 1868. године, подигао ве-
личанствено Народно позориште које,
ето, постоји више од стопедесет година)
удаљила пут Стамбола, свирајући свима
познату сетну мелодију „НИЗАМСКИ
РАСТАНАК“.
И никада се више нису вратили.
Јасмина Стефановић Бошњак рођена
је у Шапцу 28. Маја 1949. Године. Дипло-
мирала је на Филолошком факултету у
Београду, на катедри за југословенску и
светску књижевност. Објавила је следеће
књиге:
Огледала у чаши, боемска поезија,2012.
Сонети искупљења, 2016.
Градови љубавници, 2019.
Преминула је 7. октобра 2020. У Бео-
граду.
У заоставштини је остала књига Теби у
очи из које објављујемо ове стихове.
Што ли се селимо, чему нови комби,
Кад ни овде није успело на проби?
Да се нека реч мало прилагоди
И транспорт се лако без буке одгоди.
Онда мегафон снагом читав свет грли.
Брани животу да другој страни хрли.
&
Мада је сувишно, гледам те у очи:
Ко планинску бујицу икад да закочи?
У помраченом сну врелих откуцаја
Две погрешне адресе молитвом спајам.
Понекад нешто и у јесен процвета
Па тајно клечим на прагу овог света.
Крећемо се. Чили, суморни, свеједно.
Само да селидбу завршимо једном!
Не, ту нема казне због мојих лутања.
Избор судбине фијук бича поклања.
Никад не очекуј исповест због грешке.
Обоје смо носили окове тешке.
Стигло је све у мисли напето будне.
Погледај: селимо се, уз ствари оскудне.
25

Виктор Лазић
I
Анђеоска благост
N вања у оквиру нашег Удружења.
професора Тартаље
M да биле занимљиве...“ – рекао је преко
E Колико је скроман схватио сам када
M кописе песама Тина Ујевића, на рукопис
O Иво Тартаља (1930-2020)
R награду, на рукопис можда и најлепше
Б
I и најинтригантније песме Војислава
ио једном један професор Иво
A Тартаља. Као што почињу бајке,
тако би морала започети свака
M прича по овом човеку анђеоске бла-
гости, изузетног интелекта, широког
знања и доброте.
Пријатељство са њим било је препу-
но скромних чудеса. Док се догађају, све
изгледа обично и свакодневно, а када се
човек удаљи и посматра све то из далека,
не може да поверује својим чулима чему
је присуствовао!
Драги Иво Тартаља био је строг и
правичан професор, али увек пун раз-
умевања за своје студенте, па је постао
симбол целог једног времена, симбол
„старе професуре“, када се тражило
много од студената, али су им професо-
ри много и пружали. Мени није преда-
вао, али је својим благим поукама учи-
нио да га доживљавам као најближег
рођака и најобјективнијег професора.
Оставио је дубок траг не само у профе-
сури, већ и у науци својим изузетним
научним студијама и Збирком коју је
формирао у Адлигатовом Музеју српске
књижевности када је, по први пут, јавно-
сти омогућено да се упозна са изузетно
значајним непознатим књижевним ру-
кописима.
Отац Иве Тартаље је био славни књи-
жевник Гвидо Тартаља (1899 – 1984), а
стриц уважени сликар Марино Тартаља
(1894 – 1984). Припадао је једној од по-
следњих грофовских породица на Бал-
кану. Школовао се у Београду, где је за-
вршио Основну школу „Вук Караџић“,
Прву мушку гимназију, а затим и Фило-
зофски факултет (филозофска група),
на коме је докторирао 1961. године.
Радио је на Катедри за општу књижев-
ност и теорију књижевности Филозоф-
ског, потом Филолошког факултета од
1955. до пензионисања 1995. године. Та-
чно четрдесет година професуре! Поред
редовне наставе на факултету изводио
је течајеве за постдипломску наставу
у Београду, Новом Саду и Приштини.
По више семестара такође је одржавао
наставу из теорије књижевности на но-
вооснованим факултетима у Нишу и
Крагујевцу. Од оснивања Института за
књижевност и уметност (најпре Центра
за теорију књижевности и уметности)
радио је у екипи оснивача и више година
као референт за естетику (1960–1968).
Радио је као секретар Одбора за кри-
тичка издања у САНУ (1972-1975), као
члан уредништва библиотеке „Књижев-
на мисао“ Српске књижевне задруге,
едиције „Српска књижевна критика“
Института за књижевност, као и у редак-
цијама више периодичних публикација.
Добитник је награде „Ђорђе Јовановић“,
награде „Младен Лесковац“ и Повеље
захвалности Адлигата.
Био је благ и вредан човек, високих
критеријума.
Породица из које потиче је уважена
стара сплитска аристократска породица
која је дала низ познатих и по заслугама
значајних особа у јавним, политичким,
26
војним, културним и црквеним посло-
вима. Родоначелником породице Тар-
таља (хрв. Tartaglia, итал. tartagliare: му-
цати, тепати) сматра се племић Андрија
Михације који се помиње у изворима
из XIII века. Изворно презиме породи-
це забележено у XV веку било је Јаку-
лић, потом је промењено у Тарталић, а
напослетку у Тартаља, како се записује
од XVI века. Породица због заслуга у
борби против Турака носи титулу вене-
цијанских грофова (итал. Conte Veneto)
од 1444. године и данас је једна од по-
следњих грофовских породица на Бал-
кану.
Никада и никоме није Иво рекао да
он, заправо, може са правом да носи
титулу грофа. Није је се стидео, али се
њоме није ни поносио: то је била чиње-
ница ирелевантна за свакодневни живот
и за то ко је он. Човек се може ценити
по свему другоме, а највише по својим
заслугама, а никако по заслугама слав-
них предака. Да је гроф сазнао сам слу-
чајно, у једној од многобројних посета
његовом дому, када сам на завученом
зиду угледао велики стари грб и неке
очигледно оригиналне старинске маче-
ве. Иако знам да би се он намргодио на
то што одајем ову чињеницу, махнуо ми
руком и рекао: „Немој, није то важно“,
мени је она чињеница кључна у његовом
животу, не само што говори о каректеру
који исправно одмерава вредност свега,
па и сопствене породичне традиције, и
то у времену када би се грофовима радо
назвали многи помодари... већ зато што,
када год пред очима имам његов лик,
мени се појави мисао да је Иво прави
и последњи српски гроф (без обзира на
италијанску титулу и далматинско по-
рекло, Иво се декларисао као Србин). Од
свих људи које познајем њему би управо
та титула једино одговарала, његовом
истанчаном, профињеном духу и уку-
су, његовој благости и топлини којом је
обасипао свет. Иво је био гроф у души, и
без титуле. Чињеница да је на ту титулу
заиста и формално имао право, само је
доказ да Бог барем понекад ствари заис-
та поставља на своје место.
Када смо преко Српског књижевног
друштва, које је од почетка подржавало
рад Адлигата, 2010. године упутили по-
зив писцима да подрже наш пројекат,
међу првима ми се јавио професор др
Иво Тартаља. Желео је да на неки начин
fiћићрлчн
подржи оснивање и рад Музеја српске
књижевности и Музеја књиге и путо-
„Ја не бих желео да Вас затрпавам, али
имам неколико ствари које би Вам мож-
телефона слабашан глас.
сам увидео да он, заправо, мисли на ру-
романа „Бетон и свици“ Оскара Дави-
ча, за који је овај писац добио НИН-ову
Илића Млађег којом моли гувернера на-
родне банке да му запосли сина, на књигу
о реторици из личне библиотеке Богдана
Поповића, препуну његових белешки,
на аутобиографске белешке – рукопис
његовог оца славног Гвиде Тартаље, на
оригинална писма Милоша Црњанског,
тј. целу преписку његовог оца Гвиде Тар-
таље са Црњанским, коју смо, заједно са
аутобиографским белешкама, објавили
2018. године.
Скромност није особина која се у Ср-
бији често среће. Годинама се људи ја-
вљају нашим музејима како би поклони-
ли, а још чешће продали „јединствене“,
„најбоље“, „најважније“ предмете. Нај-
чешће се испоставља да се ради о нечему
сасвим просечном, најчешће књигама,
које музеј већ поседује чак и у више де-
сетина примерака!
У легат је убрзо стигла и писаћа маши-
на славног Гвиде Тартаље, и то начињена
пре Првог светског рата, са две тастатуре
које се могу мењати: латиничном и ћири-
личном.
Честити професор Тартаља је ос-
тао доследан у својој жељи да музеје не
затрпава, већ да пробере злато и бисере,
и брижљиво, јер је свестан шта све на
свету постоји, своје породичне драгуље
придода у свеопшту ризницу, не оче-
кујући ништа заузврат, чак ни захвал-
ност. Права захвалност се, уосталом,
тешко исказује, долази из срца и у њему
најдуже остаје, али се као таква и осећа,
без превише речи.
Када би само толика количина скром-
ности била једина врлина вољеног про-
фесора, и то би било довољно да њего-
во име постане светионик у помрачини
блештавости модерног света, испуњеног
празним суперлативима и вештачким
увеличавањима, увек гладног славе, хва-
ле и звонких прапораца.
Гвидо Тартаља улепшао је животе де-
сетинама хиљада људи, док смо још били
деца, својом непосредном и поучном
поезијом. Марино Тартаља оставио је
значајан траг у сликарству, а професор
др Иво Тартаља био је и остао омиљен
међу генерацијама интелектуалаца, које
је са пуно разумевања и љубави, уз очин-
ску строгост и бригу, подучавао не само
књижевности, већ и животу.
Породица Тартаља је велика, тиха и
снажна река српске културе. Та река је
неумољиво стварала наше обале и ути-
рала добар правац, али није, као неки
брзаци, рушила све пред собом. Нити је
истицала своје заслуге.
Та река обликовала је све људе који
су се са њом срели. Подучавала нас је
примером како да у великом останемо
скромни, како да са малим будемо задо-
вољни. Како да оставимо добар траг на
другима, а да не нашкодимо својој души
и карактеру. Велики народи своју вели-
чину заснивају на мудрости и скром-
ности својих учитеља. Чланови поро-
дице Тартаља, са благодарним Ивом на
њеном челу, најбољи су учитељи чија
скромност и дела сијају као звезде над
Србијом, и ја верујем да наш народ упра-
во као учитеље и треба да их памти.
Дабинекн БожиБд
Драгачевски
Вук Караџић
Никола – Ника Стојић
(1930 – 2020)
Н
ика Стојић рођен је 1930. год. у
Гучи, где је стекао основно, а у
Чачку гимназијско образовање.
Студије српског језика и књижевности
завршио је на Филозофском факултету
у Београду. Радни век провео је у род-
ном месту, као професор и директор
школе, затим директор Дома културе,
Библиотеке и Драгачевског сабора тру-
бача.
Један је од оснивача Културно-прос-
ветне заједнице Гуча и потом Драга-
чева, један од оснивача и аутора нај-
познатијих манифестација изворног
народног музичког и уметничког ства-
ралаштва, старих заната и занимања
(Драгачево у песми и игри, Распевано
Драгачево и Драгачевски сабор труба-
ча), а помагао је оснивање и рад Удру-
жења аматерских трубачких оркестара,
Туристичког друштва, Сабора драга-
чевских ткаља, Удружења самоуких
сликара и вајара (и сам је резао и резба-
рио дрво, клесао камен и цртао вињете).
Труба и трубаштво су му били вечита
тема и инспирација, па је учествовао у
писању монографије и каталога о Сабо-
ру. Био је чуваркућа – чувар памћења
Драгачева.
Следбеник је и Вука Караџића: поред
посла у просвети и култури, сакупио је
више од 1.000 народних песама, леген-
ди, пословица и објавио у четири књиге
под називом Драгачевке, а у збиркама
Драгачевски епитафи забележио 2.100
записа са надгробника и крајпуташа,
чиме је дао значајан допринос у чувању
порука и поука које нам преци остави-
ше.
Био је уредник и рецензент књига, са-
радник бројних листова, часописа, ка-
лендара, учесник научних скупова. За-
ступљен је у више антологија и лексико-
на. Био је члан Удружења књижевника
Србије, Вукове задужбине и Удружења
новинара. Добитник је Вукове награде,
Повеље Културно-просветне заједнице
Србије, Повеље за животно дело Удру-
жења књижевника Србије, Повеље Цр-
веног крста Србије, Повеље Општине
Лучани, носилац Ордена рада са злат-
ним венцем и многих других признања.
Преминуо је 4. децембра 2020. г. на
празник Ваведење Пресвете Богороди-
це.
 Дабинекн БожиБд НОВОИЕУо
Одлазак прве даме
Љубомир Ћорилић
Романописац на
врелу српског језика српске сатире
Јанко Вујиновић (1945 – 2020)
К
њижевници не умиру. Имају неу-
ништиву карму вечности. Судби-
ну какву претходним животом
заслужују.
Мада вести јављају да је 16. децембра
2020. отишао из живота, међу студенти-
ма, омиљени професор, песник, припове-
дач, романописац, путописац по сопстве-
ној души, по Србији, Немачкој, Пољској,
и којекуде, благочувар српског језика и
српског писма ћирилице, Јанко Вујино-
вић – верујем да није отишао. Само се из
овостраног преселио у онострани живот,
остављајући за собом дело као непореци-
ви књижевни споменик себи, своме за-
вичају, српској књижевности и култури,
Србији. Јадранин из Вуковог завичаја. По
рођењу – из села Брадића, код Лознице
(1945), по сасељењу – из варошице Леш-
ница. Србин рођењем, духом и пером.
Ми који смо га познавали од самих
професорских и књижевних почетака
тек сада јасно видимо колико је имао дра-
гоценог божијег дара за певање и припо-
весно казивање о животу, о удолинама
и брежјима духа човековог, надахнућа и
вештине да опева и опише српску стра-
далну историјску судбину – и вуковске
упорности да своје књижевно дело тран-
сформише у живу читанку и чуваркућу
лексичког богатства, исказне моћи и ле-
поте српског језика.
„Језик је наша ужа и шира отаџбина.
/ Мајчевина и очевина. Дедовина и пра-
прађедовина.(...) Истина, на неким стра-
нама тај језик (српски, прим. а.) друк-
чије именују, као да се његово лексичко
богатство мења изменом назива. Можеш
се ти упињати, измишљати имена, али
језик остаје оно што јесте, суштаство
међусобног разумевања. Брег и лива-
да исто значе на Велебиту и Папуку, на
Јахорини и Дурмитору. Босна и Мора-
ва, Јадар, Тимок и Ибар, Студеница и
Бистрица, Пива и Тара – све су нам то
реке и ријеке! Млеко и млијеко!... // Као
што се не може зауставити птица и вода,
тако и наша вуковска реч нема грани-
це. Без обзира на то како тај језик тамо
именују“ – поручио је Вујиновић нама
и њима са овогодишњег Вуковог сабора
у Тршићу, кад му је завичај, као првом
писцу из Јадра, поверио саборску бесе-
ду. Требало је само видети са колико је
узбуђења примио ту почаст.
„Зашто ли ме, и откуд, снађе велика
почаст да беседим на Вуковом прагу? И
знатна одговорност, јер мним да се реч
овде изговарена удваја и утраја, дале-
ко одјекујући. Одавде се све јасније чује,
пресеца и одмерава“ – рече на почетку, а
онда потече беседа из душе Вуковог след-
беника који нема муку са речима, већ
пуно срце емоција и искуства које заита
речи из народног врела језика. С њим као
беседником смо обновили заборављену
лекцију из Вуковог буквара о томе како се
поштено мисли и поштено ради, на пол-
зу своме народу; разумели смо како се и
зашто чува језик – најдрагоценије благо
које имамо. И његове би поруке вредело
задржати у памћењу, некмоли поруке је-
зика по коме смо Свети Сава, Вук и сви
ми Срби препознати у Европи и свету.
У духу таквих порука је и Вујино-
вићево књижевно дело: поезија (Мукла
распуклина – 1973; Распуклина, трагови
– 2018), приповетке (Књига о радовању
– 1979), документарна проза (Косово је
грдно судилиште – 1989), збирка прича
(Пешке по Србији – 1993), романи (Вучји
накот – 1986; Паника у интерситију –
2000; Књига о храсту – 2014).
Прва књига песама извела га је на пе-
сничку сцену 1973. године и наговести-
ла посебно стање лиричности које ће
се, временом, прелити и у његову прозу.
Друга књига песама (2018 ), иако у нешто
другачијој стиховној форми, потврдиће
ванредан песнички дар најављен првом
књигом. Следи четрдесетогодишња пос-
већеност прози која апсорбује неке еле-
менте поезије и, заједно са успешно моде-
лираним прозним поступком, увршћује
његове романе у сами врх српске прозне
продукције. У први план избијају рома-
ни Вучји накот, Паника у интерситију
и Књига о Храсту. Вујиновић је изградио
свој исказно богат приповесни модел ро-
мана.
Роман Вучји накот је узбудљива при-
повест о Србији и Србима, својеврсна
историјска и митолошка пројекција по-
следица ратова, идеолошких подела, при-
нуда и слепог нерва „народне власти“ по-
сле победе комуниста 1945. године. Њиме
је повучена фабулативна, психолошка и
идеолошка линија између догађаја у Ср-
бији 1914 – 1941 – 1948. Српски роман је
добио изузетно вредну романескну кажу.
Писао је и радио-драме – за њих и при-
че добијао награде на конкурсима у Бео-
граду, Сарајеву, Скопљу, Берлину. Тако је,
на свесавезном југословенском конкурсу
за премијерно извођење дела на Вуковом
сабору, његов сценски приказ Вук или
повјест о народном живљењу одликован
првом наградом. Као сценско дело изве-
ден је на Саборишту у Тршићу 1981. го-
дине.
Објавио је и многобројне књижевне
радове у Мађарској, Немачкој, Пољској,
Румунији, Аустралији: на енглеском, ру-
ском, пољском, немачком, румунском,
мађарском, хербејском, шведском и маке-
донском језику.
Осим књижевна дела, лексичком бо-
гатству српског језика посветио је и свој
лекторски рад на универзитетским кате-
драма српског језика у немачком граду
Нојсу, код Диселдорфа, пољском Лођу и
као гостујући професор на Славистич-
кој катедри Универзитета у Сегедину,
где је имао циклусна предавања о дели-
ма Црњанског, Киша, Павића. На диску-
сионим трибинама и јавним часовима,
омиљени професор је популарисао међу
студентима српски језик, српску културу
и књижевност. Једна студенткиња Уни-
верзитета у Лођу одбранила је магистар-
ски рад о његовом књижевном делу.
У време бомбардовања Србије, 1999,
објављивао је у немачким новинама тек-
Весна Денчић (1963-2020)
Весна Денчић, књижевница и глав-
на уредница часописа за сатиру „Етна“
изненада је преминула 17. децембра у
Београду, у 57. години. Рођена је у Бео-
граду 1963. године. Писала је афоризме,
поезију, кратку прозу, књижевне при-
казе и рецензије. Била је чланица Удру-
жења књижевника Србије и Београдског
афористичарског круга. Дипломирала је
новинарство на Факултету политичких
наука у Београду. Године 2001, на међу-
народни дан шале 1. априлa, покренула
је први електронски часопис за сатиру
„Етна”, који је редовно излазио свако-
га месеца, скоро две деценије. Око овог
издања окупила је најбоље сатиричаре
Србије и региона. Објавила је по чети-
ри књиге афоризама и кратких прича.
Заступљена је у више од педесет анто-
логија и зборника, објављених у Србији,
Северној Македонији, Русији, Италији
и другим државама. Добитница је број-
них награда за сатиру у Србији, од којих
се издвајају: “Радоје Домановић”, “Јо-
стове против бомбардовања мирољуби-
вог српског народа; говорио на триби-
нама да је бомбардовање велика грешка,
указујући на историјске неправде које
чини Европа Србији вековима је дово-
дећи у позицију одбране живота и сло-
боде. Тај његов став је посебно видљив
у новој књизи о бомбардовању коју је
припремио и дао на увид рецензентима
непосредно пред одлазак у болницу. Усуд
и корона су били бржи, па није дочекао
излазак књиге из штампе. Пријатељи ће
се постарати да то приповесно-докумен-
тарно сведочанство угледа светло дана
као дар на живот и ћивот, изнедрен вуји-
новићевским осећајем за приказ и припо-
ведање из незаборава.
Живот Срба на брисаном географско-
историјском простору Балкана, српски
Усуд, „косовско грдно судилиште“, стра-
дања у Првом и Другом светском рату,
зло које су чинили народи горњег тока
Дунава народима доњег тока, политичко
проклетство идеолошких подела међу
Србима ушли су у темељ његових припо-
вести и романа. Такве теме и евидентне
исказне врлине су постале кључ за препо-
знавање, разумевање и вредновање њего-
вог књижевног дела.
Роман Паника у интерситију писао је
у Нојсу неколико година, објавио га у Бео-
граду. Преведен је на пољски, румунски и
македонски језик – пошто је тим романом
изашао из регионалних завичајних ок-
вира и ушао у шири подунавско-рајнски
геополитички простор, гонетајући односе
међу народима „средње Европе: у доњем
и горњем току Дунава и Рајне, најомиље-
није немачке реке. Нашао је међу водама
и народима тачке спајања и раздвајања,
исписујући аутобиографичну, скоро ан-
трополошку кажу о злу које су народи
горњег тока Дунава (Немци) чинили на-
роду доњег тока (Србима!). О том ће злу
изузетно уверљиво писати у роману Књи-
га о храсту, његовој најкомплекснијој и
најхуманије исписаној књизи.
Све је у тој романескној приповести,
некако, тролисно и столисно, разлиста-
ло и разгранато: у земљи, над земљом,
на небесима, као историјско и магијско
штиво, толико разбокорено и замршено
да се чини како писац ништа није хтео да
историјски размрси, већ, напротив да за-
мота у још исказније клупко живота све
ван Хаџи-Костић”, “Драгиша Кашико-
вић”, “Растко Закић” и “Ђорђе Фишер”, а
постала је и лауреат признања у Италији,
Либану и САД. Књижевни критичари
доделили су јој епитет: “Прва дама српс-
ке сатире”.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ
КРУГ
неисказе и неизусте. Није му ни на крај
памети да „усуд живућих око њега забе-
лежен у историјама разним“ своди на јед-
ну визију и један суд. Више му је стало да
све то литераризује својим обновљеним
приповесним моделом, који, посвевидно,
има евидентну ауторску црту већ при-
мењену у романима Вучји накот и Пани-
ка у интерситију.
Приповест о Храсту Запису јесте ро-
ман, али не о храсту, већ о народу срп-
ском који веже своју судбину за земљу и
небо, за историју и легенду – за дрво које
уписује у годове сведоџбе о постојању и
трајању свуда где пребива човечанство и
свет. Та кажа сабира исписе свих времена
о народу коме и сам припада, који му је
мио и драг у ономе што му је, по његовом
мњенију, живежни доказ божанског уз-
несења поднебесног, и мрзак у ономе што
се њему, као писцу, чини да је опасно по
живот, здравље нације и појединца у њој.
За историјски роман Књига о храсту
први је добитник награде Јанко Весели-
новић (2015 ).
После професорских и књижевних хо-
дољубља по Немачкој, Пољској, Мађар-
ској, Сиднеју, Темишвару, Мостару, Ох-
риду, Гдањску, Варшави, Херцег Новом,
Бања Луци, Требињу, Сарајеву, Призрену,
Никшићу, од двехиљадите се скрасио у
Београду и својој Србији. Вратио се Удру-
жењу књижевника Србије коме је припо-
магао у организовању Међународних су-
срета писаца, и Књижевним новинама са
којима је одувек сарађивао. Док су имале
Издавачко предузеће, био је уредник из-
давачке продукције, а једно време и заме-
ник уредника листа.
О књижевном делу Јанка Вујиновића
одржана су два научна скупа: у Удружењу
књижевника Србије (2015) и у Троноши
(2017). Тим поводом, објављена су и два
зборника радова шездесет два аутора, из-
ложених на тим скуповима и објављених
у часописима.
У књизи пошасти пандемије корона -
вируса биће записано да су, у њено доба,
отишли, а нису, из живота и бројни срп-
ски писци. Међу њима и Јанко Вујиновић,
који има неуништиву карму вечности.
Судбину какву је пређашњим животом
заслужио.
27

Српска фолклористика данас (4)
А
спект времена у фолклору очи-
то је био врло инспиративан за
различите теоријске приступе и
сензибилитете, а резултат је зборник ра-
дова Време, вакат, земан (ИКУМ, 2013).
Приложене реферате Лидија Делић, уред-
ник издања, разврстала је у неколико це-
лина: Идејни и обредни контекст; Кратке
говорне форме, проза; Усмена поезија – I
лирика, бугарштице и II епика.
У свом прилогу Л. Делић се бавила
различитим видовима артикулације вре-
мена, указујући на његову разуђеност и
разликовност у фолклору, а један од при-
мера је и сат – јавља се као мерна једи-
ница времена, али и простора (’поље…
у ширину четири сахата’), а означава и
конкретан тренутак. Опет, добар/зао час
битнији су за исказивање погодности за
извршење или одустајање од радње, па
сугеришу и квалитативну диференција-
цију, попут носталгичног присећања на
стара добра времена и сл. Такође, време
у фолклору условљено је обредима и ри-
туалима, животним циклусом човека и
природе (’кад се гора преобуче листом’),
а узајамност и преплитање космич-
ког, митског и историјског времена, уз
усклађивање са годишњим календарским
циклусом, најбоље се види у Вишњићевој
устаничкој епици.
Предмет изучавања Љубинка Раденко-
вића јесте живописна народна демоноло-
гија, на широком словенском простору,
а посебице учестала појава разноврсних
митолошких бића и нечистих духова у
неким граничним ситуацијама, нпр. у
поноћ, у подне, с вечери, у време праз-
ника, одређених дана у недељи или у за-
висности од позиције месеца. А њихову
појаву, приметиће, неретко изазивају и
душе недавно преминулих. Дати су број-
Љубинка Перинац Станков
Дневник кућне
изолације
Д
раги дневниче, откако смо у кућ-
ној изолацији, ратно стање у на-
шој згради не престаје.
Генерална опсада је у току. Чим сва-
не, тресу се шоље, уздишу лонци, зве-
кећу поклопци, миришу сарме, чорби-
це, чушпајзи, пребранци и подварци.
Са сваког се прозора шире миомириси
праћени ратним поклицима укућана: „Је
л’ готово?“, „Дај, подгреј мало тај купус“,
„Како нема више кифлица? Била јуче цела
вангла“...
И док се женски део популације бори
против короне по старом заветном ре-
цепту, скапавајући на радним задацима
противвирусне кухињске одбране, му-
шки део станара се одједном претворио
у зидаре, молере, електричаре и водоин-
сталатере...
Досадно је људима што не смеју никуд
из својих кућа, тако да се сваки час кроз
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ ПРЕТПЛАТА НА “КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ” за 2020. годину по цени (заокружити износ) од: 800 динара, за организације 2400, КЊИЖЕВНЕ
Лист за књижевност и за иностранство 50 евра, авионом 70 евра долара или одговарајући износ у другој валути. За нашу земљу уплату слати на жиро- јубиларне награде УКС,
друштвена питања рачун: Комерцијалне банке, Београд, 205-200273-87- за КН. За иностранство уплате се врше код посредничких банака: DRES- установљене поводом
DNER BANK AG, FRANKFURT AM MAIN, GERMANY i AMERICAN EXPRESS BANK, LTD.,NEW YORK, NY, UNITED STATES стогодишњице удруживања
Оснивач и издавач na račun KOMERCIJALNA BANKA A.D.BEOGRAD, SWIFT-BIC: KOBBRSBGXXX, Svetog Save 14, Beograd, Srbija, sa naznakom књижевника у Србији
Удружење књижевника u korist UKS, FRANCUSKA 7, BEOGRAD, SRBIJA, BROJ RAČUNA : RS35205000702541600067. ПОПУЊЕНУ НАРУЏБЕНИЦУ (1905-2005), и награде
Србије или фотокопију признанице (доказ о уплати) послати на адресу: Удружење књижевника Србије- за “Књижевне новине“, “Теодор
Београд, Француска 7. Моле се претплатници да измире своје обавезе јер је то сигуран начин да новине стигну до одредишта.
28 Београд, Француска 7
Милан Лукић
ни примери за необичне сусрете са не-
часним силама и веровања, као и савети,
упозорења, препоруке и забране, а поме-
нимо атрактивније чија је посета евиден-
тирана у ’некрштене дане’ или уочи њих –
свјатке, караконџуле, дивја јага, Перхта
баба, дивји ловец, а важно место у кален-
дару имају и тодорци, русалке, виле, са-
модиве, вештице, лiсовик итд.
Свако ко има теренског искуства зна
колико је битан контекст и детаљи ост-
вареног комуникацијског процеса при-
ликом бележења. Данијели Поповић то
је добро знано. Особеност интерпрета-
ције и подаци о казивачу, коментари,
појашњења, начин обраћања публици,
сугестивност, емотивни однос према ка-
зиваном, изнети ставови и сл. само су
неки од метанаративних сегмената који
сведоче о времену и простору у коме за-
пис настаје, тј. спољашњем хронотопу.
Овде је реч о демонолошким предањима
а изнете су и неке недоумице да ли она
отворене прозоре зачује неко
трескање дасака, лупање чекића, зујање
бушилица и наравно, цоктање и рели-
гиозно шкргутање зубима уз помињање
свих светаца.
После цоктања обично следи врисак
изненађене публике (читај прво ташти,
после и супруга) које згрануто сикћу при
погледу на ремек дела „високопреквали-
фикованих“ мајстора.
У доба короне смо по становима сви
пупчано прикључени за интернет (не дао
Бог да неком падне на памет да нам уки-
не везу са светом, биће покоља). У свакој
дневној соби су бар три до четири лап-
топа истовремено укључена, тако да је
мањак утичница постао свима проблем.
Због тога је комшија Нелу, у покушају да
оспособи једну, успео да направи такав
лом, да му разводна табла личи на гаравог
пијаног октопода, а дневна соба на бео-
Божоидар 2020.
представљају реликт прошлости и јесу ли
антипросветитељска? Свакако је однос
данашњих слушалаца према њима битно
другачији, а инсистирање на веродостој-
ности је задржано (’млого у то верујем ’ел
сам виђовала’), уз спознају да ново време
и обичаји, како је и словеначки Buldožer
некада певао, доноси нове задатке и нуди
модификоване садржаје.
O периодима времена када долази до
уздржавања од уобичајеног начина жи-
вота, исхране или понашања праћеног
уживањем и пожудом, забавом и сла-
дострашћу, пише Соња Петровић. Пост
је, наравно, карактеристичан за већину
религија, а разликује се обично у степе-
новању и оштрини забрана, има везе и
са култом мртвих, јавља се и уочи војних
похода, а често представља потребито ду-
ховно прочишћење. Економска ситуација
и тешки услови, уз климатске факторе су
такође доводили до гладовања – није било
лако ’прегурати’ дугу зиму, али неретко је
пролеће бивало теже, када се јесење зали-
хе хране потроше, а нових још нема.
Неупоредиво обухватнији поглед на
читав спектар блиских мотива и тема
упредених око кровног термина насло-
вом истакнутим, С. Петровић је пону-
дила у изузетној студији Сиромаштво
у фолкорној традицији Срба (Албатрос
Плус, Београд, 2014). Кренимо с краја,
јер књига је неуобичајено бременита пра-
тећим инструментаријем – уз упутнице
на Крстићев и Томпсонов Индекс моти-
ва или АТУ Индекс типова приповедања,
треба поменути и 657 библиографских
одредница, Резиме на 15 стр. и чак 939
пословица и изрека о немаштини и кау-
залним терминима и категоријама…
Коришћени су социолошко-економ-
ско-историјско-психолошко-етнолош-
градски Генералштаб после
НАТО бомбардовања 1999.
Ембарго је и овде дошао као
последица на чињенично
стање. Ако било шта у кући
такне, жене ће га пријавити
да је позитиван на корону.
Романтична шетња „изоле-
том“ до инфективне болни-
це му не гине.
Кад смо већ код дели-
катне теме брачних веза у доба короне,
у циљу превенције против опасног ви-
русног обољења, господин Калинеску са
трећег спрата се допунски дезинфиковао
алкохолом – споља и изнутра. Мало више
изнутра. Чим је за то сазнала његова неж-
нија половина, одмах је оклагији нашла
бољу намену од развлачења пита. Побе-
гао је од куће без декларације, без рука-
вица и без маске. Полиција га је вратила,
али му није наплатила казну, јер им је ре-
као да би он радије са њима у полицију.
Њих се мање плаши, но жене.
Драги дневниче, ето, видиш каква је
ситуација. Нисмо ми за оваква ванредна
стања.
Ванредна стања су за ванредне људе и
њихове ванредне животе. Наши су мали,
обични, помало себични, помало површ-
ни, грешни... понекад, углавном и одувек.
Дабинекн МолиМм
ко-антрополошко-књижевнотеоријско-
лингвистички модели тумачења или јед-
ноставније – фолклористички приступ
необично дисперзивној тематици пуног
и распрскавајућег колорита. Претежни
део књиге бави се оскудицом у усменој
традицији, уз мноштво примера, али су
присутна комплексна разматрања катего-
рије сиромаштва и сиромашних у дугом
временском распону, на разуђеном прос-
тору. Неретко се мењао однос према си-
ромашнима, различити историјски пери-
оди, облици организације друштава или
религиозна уверења доводили су их у си-
туације од изопштења из друштва и пре-
зира до пожељног или изабраног модела
коме се у одређеним околностима чак и
тежи. Коришћена су другачија мерила и
дефиниције (нису то увек припадници
маргиналних група, па ни одсуство мате-
ријалног или угледа у заједници није било
одлучујуће за сврставање, али константа
јесте било непостојање утицаја и моћи),
а и узроци су многоструки. Такође, пред-
мет обраде су и сапутници немаштине,
попут слуга и надничара, печалбара и
најамних ратника, а пажња је посвећена
и фолклору о сиромашнима и фолклору
сиромашних. Указује се на њихова типска
обележја, али и на понашање и сналажење
у ’гладним годинама’ или се издвајају пре-
познатљиве категорије, попут просјака,
гуслара-просјака, слепих певача или сле-
пих лењиваца-варалица. Питорескношћу
се издваја поглавље ’Сиромаштво и смех’,
где се нуде примери за ведри и раскалаш-
ни смех пошалица, и повремено груби,
иронични, исмевачки приступ манама
бескућника и пијаница, глупака и прос-
така, али и немаштини комшија, момака,
девојака и жена, сватова, Цигана и др. у
ругалицама, а као подврста су издвојене
ругалице селима, често локалног карак-
тера, или робљу (нпр. сурове стиховане
поруге у Црној Гори којима у размену за
заробљене Турке траже одређени број кр-
мака)!?
Константин Мелихан А
(Санкт Петербург, Русија)
Модрица на папиру
Ф
• Постоје две врсте глупака: једни не ми-
сле шта говоре, а други говоре све што
мисле.
• Музика уједињује све људе осим суседа. О
• Политичар је човек код кога долазиш с
једним питањем, а одлазиш са три.
• Човек прави глупости док је млад, а
млад је док прави глупости. Р
• И француске и руске ципеле доносе ра-
дост: француске кад их обујете, а руске
кад их изујете.
• Мудраци се договоре и кад мисле су- И
протно, а будале не могу да се сложе ни
кад мисле исто.
• Прави дипломата увек зна шта да пита
кад не зна шта да одговори. З
• Дипломата може да одговори на свако
питање осим на једно: „Да или не?”
• Што ствара човек, то ствара и човека.
М
• Хумор – то је кад се смејеш човеку који
је пао. А сатира – то је кад се смејеш оно-
ме који је човека гурнуо да падне.
• Што се мање мисли, више је исто-
мишљеника. И
НОВИНЕ
добитник су Велике
Павловић” за 2003.
Златни беочуг за 2015.