Omov zakon. Merenje napona.

Da bi jačina struje u nekom metalnom otporniku bila stalna potrebno je na njegovim krajevima
održavati razliku potencijala, odnosno konstantan napon. Ako bi se vrednost napona menjala,
srazmerno bi semenjala i jačina struje. Linearna zavisnost jačine struje i napona data je
relacijom:

U U
I= → U=I*R R=
R I

V
Veličina R naziva se električna otpornost. Jedinica za otpornost je Om [Ω]=[ ]
A

Ovu zavisnost je eksperimentalnim putem utvrdio nemački fizičar Om: Jačina električne struje
upravo je srazmerna naponu na njegovim krajevima a obrnuto srazmerna električnom otporu.

Električna otpornost provodnika R upravo je srazmerna dužini provodnika l, a obrnuto srazmerna

površini poprečnog preseka provodnika S.

l
R=ρ ρ-specifična električna otpornost, zavisi od materijala i linearno raste sa porastom
S
temperature

Električna provodnost se definiše kao recipročna vrednost otpornosti, obeležava se G, a jedinica

je Simens [S]

1
G=
R

S 1
G=γ γ= - specifična provodnost
l ρ

Na Omovom zakonu se zasniva i merenje napona. Ono se vrši pomoću voltmetra. Voltmetar se
priključuje paralelno elementu na čijim krajevima se meri napon. Da bi što manje uticao na
stanje u kolu potrebno je da otpornost voltmetra bude što veća. Kraj voltmetra obeležen +
priključuje se na tačku koja je na višem potencijalu.

1. Kako glasi Omov zakon?

2. Šta je električna otpornost?

3. Šta je električna provodnost?

4. Kako se meri napon?