Dušan Cvetić

Damin gambit
drama

LICA:

• Miljan Mehmed - Dragović, svedok

• Džon MekKormik, islednik
• Patrik Konor, oficir za vezu
• Elizabeta Vudke, sekretarica islednika
• Dr. Filimonović, advokat Miljanov
• Jozef Pretnar, psiholog, Victims and Witnesses Unit

I ČIN

Kancelarija u zgradi Meñunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Moderna

nameštena prostorija kupa se u svetlosti i sjaju. Dve fotelje, dva radna stola. Na jednom
se nalazi računar. Na drugom, koji je postavljen u sredini, sa po dve stolice na jednoj i na
drugoj strani stoji magnetofon sa trakama i dva mikrofona. Iza radnog stola na postolju, u
koje su pobodena koplja, stoje zastave. Tu je i duga vitrina za odlaganje dokumentacije
kao i mali poslužavnik sa nekoliko butelja pića i čašama. Kancelarija deluje odbojno,
sterilno, strogo. Oseća se doza modernističkog kiča u samom enterijeru. Na jednom zidu
je i velika mapa Jugoslavije. U uglu je stočić sa televizorom i videom. Sa strane, nekoliko
video kaseta i šahovska garnitura s poreñanim figurama. Džon MekKormik sedi za
stolom za intervju, a njegova skretarica obrañuje neki dokument pomno gledajući u
monitor računara.

MekKORMIK
Elizabeta, kada stižu, molim vas?

ELIZABETA
Poslednja informacija, od pre desetak minuta je da su sleteli na aerodrom. Trebalo bi da
su na putu ovamo. Tu su za pola sata najkasnije.

MekKORMIK
Da li je materijal pripremljen? Mislim, da li je sve ovde?

ELIZABETA
Jeste, gospodine. Hoćete da vam donesem?

MekKORMIK
Molio bih.
ELIZABETA
(Ustaje.)
Još nešto?

MekKORMIK
Da, molim. I one kopije za njegovog advokata.

ELIZABETA
To vam nisam rekla. Njegov pravni zastupnik neće biti ovde do posle podne.

MekKORMIK
Molim?

ELIZABETA
Kažem, neće biti ovde do popodne. Najverovatnije neće stići do devetnaest časova.

MekKORMIK
Zašto?

ELIZABETA
(Uzima faks i pruža mu)
Proceduralna greška. Prilikom ukrcavanja na polazištu.

MekKORMIK
O čemu se radi?

ELIZABETA
Nisu imali pismeno punomoćje za njega odobreno od strane kancelarije UN-a. Zato mu
nije dozvoljeno ukrcavanje u vojni transport. Dolazi civilnim letom.

MekKORMIK
Ko je napravio to sranje? Oprostite!

ELIZABETA
Naša administracija tamo.

MekKORMIK
Pitam se da li su oni normalni? To je jedini živi svedok i sve je još pod znakom pitanja.
Samo oko tog advokata smo se dogovarali i pregovarali više od dve nedelje.

ELIZABETA
Bojim se da mi tu ne možemo ništa. A, i nije naša greška.

MekKORMIK
Na koji rok smo dobili ovlašćenje od matične zemlje da ispitamo svedoka?
ELIZABETA
Četrdeset i osam časova.

MekKORMIK
Kad to ističe?

ELIZABETA
Devetnaest, nula, nula - večeras!

MekKORMIK
Elizabeta, pozovite kancelariju glavnog tužioca.

ELIZABETA
(Podiže slušalicu i zove.)
Halo... Dobar dan! Kancelarija islednika MekKormika. Gospodin MekKormik traži
vezu... Odmah, ako je moguće. Hvala!

(MekKormiku.)

Uzmite vezu.

MekKORMIK
(Podiže slušalicu.)
Džon MekKormik, dobar dan. Da li je glavni tužilac slobodan?... A kad se vraća?... Evo o
čemu se radi gospodine Savetniče. Slučaju Tužilac versus kapetan Gojko Ličanin, broj
IT-98-16... Da, Golubiji Do. Danas iz Tuzle dolazi svedok... Da... Hvala. Meñutim naša
kancelarija tamo nije na vreme poslala punomoćje za njegovog advokata,tako da on ne
dolazi tim vojnim transportom već civilnim letom... u devetnaest, nula, nula večeras. Bez
njega... Znam... Naravno da je važno... Apsolutno... Shvatam... Dobro, videću šta mogu
da uradim. Hvala!... Hvala! Prijatno!

(Završi razgovor i spusti slušalicu.Okrene se ka njoj.)

Znate šta kažu iz kancelarije glavnog tužioca?

ELIZABETA
Šta?

MekKORMIK
Kažu, snañite se! I kažu još nešto, ali nije za vaše uši.

ELIZABETA
Snaći ćemo se.

MekKORMIK
Da, da, snaći ćemo se. Kaže,ovo nam je važno! Pitam se da li su oni normalni. Elizabeta,
pozovite Patrika molim vas.

ELIZABETA
(Diže slušalicu i zove.)
Kancelarija islednika MekKormika. Da li gospodin Konor može da primi vezu?... A, nije
još stigao.

(Pogleda u MekKormika koji joj pokazuje rukom da Konor odmah doñe u njegovu
kancelariju. Nastavlja.)

Budite ljubazni i recite mu, da kada stigne, neizostavno doñe kod gospodina
MekKormika. Hitno! Hvala!

MekKORMIK
I šta sad?! Kako danas da počnem? Kako da ga saslušam? Prvi iskaz!

ELIZABETA
Počnite bez advokata.

MekKORMIK
Ne, ne, ne! To je protiv procedure.

ELIZABETA
Možda bi smo mogli da odobrovoljimo svedoka da počne bez tog njegovog zastupnika,
kako se zove, taj što stiže preko Budimpešte popodne.

MekKORMIK
Filimonović. Da, Doktor Filimonović. Ali bez obzira. To je protiv procedure.

ELIZABETA
Imaćete sve snimljeno.

MekKORMIK
Mislim da pravimo proceduralnu grešku.

ELIZABETA
Zašto? On se pojavljuje kao svedok i dobrovoljno je pristao da svedoči. Uostalom, vi na
to imate pravo. A znate i sami, kad su oni u pitanju,i nema procedure.

MekKORMIK
Znam, znam! Mislite da celu stvar tretiramo kao "široko tumačenje"? Neće ići.

ELIZABETA
(Deklemuje.)
Statut. Član 18. Istraga ex-officio. Tužilac ima ovlašćenja da ispituje osumnjičene, žrtve i
svedoke, da sakuplja dokaze i vodi istragu na licu mesta.
MekKORMIK
A pravna zaštita?

ELIZABETA
Gospodine MekKormik, da li vi to mene testirate?

MekKORMIK
Gospoñice Vudke,vaš sam!

ELIZABETA
Kao što smo rekli: "osumnjičeni, žrtva ili svedok ima pravo na pomoć advokata po
vlastitom izboru."

MekKORMIK
Da, da.

ELIZABETA
Ima pravo ali ne i obavezu. Dakle, ponudite mu nešto. Pristaće. Svi oni pristaju.

MekKORMIK
Mislite obojici?

ELIZABETA
Što da ne? Ne bi bilo prvi put. Ako su pametni, pristaće. Na kraju krajeva ovo su samo
istražne radnje i prikupljanje dokaza u postupku. I onako će potrajati.

MekKORMIK
Mada treba biti oprezan. Nemamo baš posla s glupanima? Šta više, za tog momka kažu
da je prilično inteligentan,obrazovan i da odlično govori engleski.

ELIZABETA
Šta znači "odlično"? Dovoljno dobro?

MekKORMIK
Ne znam. Nisu tražili oficijelnog tumača.

(Na njenom radnom stolu zazvoni telefon.)

ELIZABETA
Kancelarija gospodina MekKormika, izvolite!... Ja sam... Ne, neka odmah doñe ovamo.
Hvala vam! Da... Prijatno!

(Spušta slušalicu i obraća se MekKormiku.)

Konor je stigao. Dolazi. Gospodine MekKormik!

MekKORMIK
Da!

ELIZABETA
Hoćete da nam donesem po jednu kafu?

MekKORMIK
OK. Hvala! Baš ste srce.

(Elizabeta ustane i krene. On je zaustavi.)

I još nešto...

ELIZABETA
(Zastane)
Da?

MekKORMIK
Ono što ste juče pominjali,oko vašeg prelaska u drugi sektor. Ja vas molim ako to može
malo da pričeka, prosto,vidite u kakvoj smo gužvi,a vaša pomoć mi je dragocena.
Razmislićete?

ELIZABETA
U redu je gospodine MekKormik.

(MekKormik zadovoljno klimne glavom. Elizabeta krene napolje i gotovo se sudari na

vratima sa njegovim kolegom, oficirom za vezu, Patrikom Konorom. Spretno se provuče
pored njega.)

KONOR
Ooo! Dobro jutro frojlajn! Kuda?

ELIZABETA
Dobro jutro. Tu sam za minut!

(Zatvori mu vrata ispred nosa.)

KONOR
Dobro jutro! Šta je to tako hitno?

MekKORMIK
Gde si ti sinoć?

KONOR
U Ajriš Pabu! Bilo je fantastično! Svira živa muzika. A i crno pivo im je odlično. Mislio
sam i na tebe.

MekKORMIK
Baš lepo...

KONOR
Ozbiljno! Evo malo irske krvi!

(Vadi ispod mantila bocu viskija. MekKormik ga nemo posmatra. Konor vadi novine iz
džepa, pruža mu.)

A evo i "Tajms". Današnji.

(MekKormik ga i dalje fiksira. Konor oprezno spušta novine na sto.)

Je li, kako stojimo na terenu?

MekKORMIK
Polovično.

KONOR
Šta ti to znači? Stiže li ptičica?

MekKORMIK
Stiže.

(Neprijatna pauza.Konor se osloni na sto. MekKormik nastavlja.)

Koji je danas datum?

KONOR
Sedamnaesti.

MekKORMIK
Je l'?

(Baci mu novine. Konor pogleda datum.)

KONOR
Auh, osamnaesti! Pa oni sad...

MekKORMIK
Aha! Tu su za pola sata, ali nisu kompletni.

KONOR
Šta je? Ko fali?
MekKORMIK
Advokat. Zaboravili ga u onoj vukojebini.

KONOR
Kako zaboravili?

MekKORMIK
Oni tvoji majmuni dole mu nisu sredili na vreme dozvolu za vojni transport. Pa dolazi
civilnim letom. Verovatno preko Kine. I samo što doñe, ja njega i klinca pakujem nazad.
I? Opet treba da se dve nedelje natežem.

KONOR
(Prilazi telefonu.)
Što se ti sekiraš zbog toga? Tražićemo odmah od madam tužioca da traži produžetak roka
od veća.

MekKORMIK
Ostavi to! Imam bolje rešenje. Sedi tu i sredi se malo! Vidi na šta ličiš.

KONOR
(Seda.)
Šta si smislio?

MekKORMIK
Ova mala mi je dala ideju. Moramo nekako...

KONOR
A gde je mala Nemica? I ja imam nekih ideja...

MekKORMIK
Smiri se! Otišla je po kafu. Sad će doći. Sedi i slušaj. Kaže da se pozovemo na Statut.
Član 18. Istraga ex-officio.

KONOR
Misliš ono za advokata,može i ne mora...

MekKORMIK
Baš tako! Znači, samo da ga prelomimo. Da potpiše. Posle je već lakše.

(Pauza, a zatim nastavlja.)

Nego, reci mi, kako si ga pronašao?

KONOR
Koga?
MekKORMIK
Ovog momka što nam ga dovode.

KONOR
A, to! Gazda onog kafića, znaš, onaj gde smo svraćali često kad smo bili dole.Kako se
zove? Pod, pod...

MekKORMIK
"Pod zastavom"!

KONOR
Da taj! Požalio mi se da su mu odveli najbolju mušteriju. Ispostavi se da je to ovaj mali.
Kaže, redovno je svraćao, a pio je za trojicu. Napojnice su mu bile kraljevske, a i cure su
ga obožavale. Kaže, došao je jedno veče već načet i vidi dvojicu u uglu kako igraju šah.
Odjednom polude. Skoči na njih, poruši im sto. Tresnu jednog. Ovaj drugi se baci na
njega. Svi skočiše. Za dva minuta se stvori i policija i odvedoše ga.

MekKORMIK
I?

KONOR
U toku noći vojnim transportom prebačen je, gde?

MekKORMIK
Gde?

KONOR
Preko Drine! Razumeš?

MekKORMIK
U Beograd?

KONOR
Aha! Onda sam se raspitao: Pripadnik "Trideset treće JSN ", a koja je devedeset pete bila
na prostorima oko Varoši.

MekKORMIK
Golubiji Do?

KONOR
(Priñe mapi.)
Tako je! Sećaš se da je tu prema mapama bilo manje od pedeset posto Srba?

MekKORMIK
Zar nije ta jedinica posle rasturena do koske južno u borbama oko Vakufa? Da su ih
zeleni pregazili? Rekli su nam da sem ovog njihovog komandanta što smo ga doveli
ovamo i onog poručnika što se ubio, nema preživelih? Zato se i zezamo više od šest
meseci da pripremimo optužnicu protiv kapetana. Nema svedoka. Nema preživelih! Igrali
smo na poručnika, dok se navodno nije obesio u Zagrebu. Golubiji Do nam je visio skroz.
Ovo ostalo manje više, ali Golubiji Do, nula!

KONOR
Jeste. Niko i nije znao za njega. Mali je izgleda nestao u toku borbi i osvanuo u Banja
Luci. Navodno je proveo neko vreme u stacionaru, a zatim poslat u Bijeljinu. Tu su ga i
demobilisali. Šta je radio i gde je bio ta dva meseca, samo Bog zna.

MekKORMIK
Dobro, pusti to. Gde si iskopao da je bio baš u "trideset trećoj"?

KONOR
Nećeš verovati. Ker Australia! Onaj momak, Robins.

MekKORMIK
(nervozno).
Ma daj! Kakav Robins, kakva Ker Australia!

KONOR
On mi je rekao da kontaktiram Australijsku ambasadu u Beogradu.

MekKORMIK
Zašto?

KONOR
Ti znaš da ovi iz Australijske ambasade u Beogradu u proceduri češljaju sve i šalju upite
njihovoj službi koja proverava opet kod nas da li nam je neko na listi ili nije. Momak je
kod njih podneo molbu za iseljenje. Neka kategorija dvesta dva. Uradio je bio i lekarske
preglede. Ostala je još samo ta provera i via Australia. Kanbera nam je poslala kopiju
celog dosijea iz Ambasade.

(MekKormik žurno priñe svom stolu i izvuče kovertu sa molbom. Otvori je.)

MekKORMIK
Znači molba za iseljenje u Ozi Lend! Čoveče, pa to je to! To je znači stiglo!

KONOR
Bingo! Kažem ti...

MekKORMIK
Doñavola, a ja to nisam čestito ni pogledao. Mislio sam da mi je to papir više, čisto da
mu tim mašem ispred nosa... Nego, zašto su ga strpali u zatvor u Beogradu? Nema logike.
KONOR
Ima. Tamo sad svi peru ruke jedni od drugih. Sjebali smo ih. Seli smo im na kičmu i
držimo ih za vrat. Znaš kako kažu,štap i šargarepa.

MekKORMIK
To je dovoljno! Za ostalo ćemo se nagoditi. Gledaj, ovako! Počinjemo bez advokata. Ako
svedoči, ide u Australiju! Neće! Ništa od molbe! Pratiš me?

KONOR
Volim Jenki što si ñubre!

MekKORMIK
OK, rešili smo! Nego, hoćeš da odigramo jednu? Na brzinu.

KONOR
Ti znaš da sam uvek za. Pustiću te. Da se smiriš malo.

(MekKormik uzima šahovsku garnituru i stavlja je na sto. Zatim pokupi dve figure i pruži
stisnute šake prema Konoru.)

MekKORMIK
Hoćeš levu ili desnu!

KONOR
Kao stari konzervativac biram desnu!

MekKORMIK
Crni.

(Otvara šaku i pokazuje mu crnu kraljicu, a zatim mu je dobaci.)

KONOR
Varaš! Ali oprostiću ti. Ti si jedini jenki posle Bobija Fišera koji ume da igra šah.

(Čuje se samo zveckanje figura koje reñaju po tabli, a zatim Konor nastavlja zamišljeno,
više za sebe.)

Jesi čuo šta se priča, ostajemo li još ovde?

MekKORMIK
Pravo da ti kažem, baš me briga. Nadam se da ostajemo.

KONOR
Nisam bio kod kuće pola godine.

MekKORMIK
Pa šta? Meni je ovde dobro! Ne mrda mi se.

(Povlači potez.)

Za tebe, klasika. C2 - C4!

KONOR
Lako je tebi da pričaš. Sretno razveden. Nemaš s čim da se bakćeš u starom kraju.
Dovoljan ti je i mali apartman, a lova kaplje.

MekKORMIK
Ne znam što kukaš kad dobijaš i za odvojen život? Nije to malo. Čujem da su popeli na
četvrtinu.

KONOR
(Ustane od stola i počne da šeta.)
Da, istina je. Ali neću još dugo. Dobio sam pismo od ženinog advokata. Moraću da
skoknem da to rasčistim, čim završimo s ovim momkom. Na dva - tri dana.

MekKORMIK
Razvod?

(Konor klima glavom.)

Dobrodošao u klub. Videćeš, i nije tako loše. Samo je stvar navike.

KONOR
Sve je stvar navike.

MekKORMIK
Gledaj to s praktične strane. Posle automobilskog rezervoara, rešićeš se dva najveća
potrošača, žene i dece.

KONOR
Čeka me alimentacija.

MekKORMIK
To ti je redovan rashod i s tim računaš. Posle toga ostane nešto i u novčaniku. A bolje je
nego kupovina božićnih poklona. Znam po sebi: "jao dragi, videla sam fantastične
cipele...

(Povlači potez i nastavlja.)

...Samo sto dvadeset baka. Nemam šta da obučem. Sve su ovo rite na meni, a kod
"Mejsisa" je rasprodaja!" A to košta da ti jaja otpadnu. 'Ej, i to će samo jednom da obuče.
Neka hvala! D4!
KONOR
Zbog dece mi je!

MekKORMIK
Koliko imaju sada?

KONOR
Devet i dvanaest.

MekKORMIK
Ha! Ovaj stariji će da te otkači za dve godine. Ima da ga vidiš samo kad ti bude otimao
kola i tražio lovu. Opa! Rokadica. Onda za vas lovac G5! Ovako,viñaš ih jednom
mesečno i zaboli te!

KONOR
(besno.)
Ne znam kog smo se vraga uvaljivali u tu balkansku kaljugu?! Zašto smo zaronili u to
blato?

MekKORMIK
(Prasne.)
Otkud ti sad to? Jesi gladan? Nemaš auto? Nemaš šta da povališ? Zajebi! Ovo je posao.
Da ne jurimo njih, jurili bi smo neke druge: po Africi. Ovo je ipak za nijansu bolje. Beli
su, a i manje smrde. I šta te briga?

(Podigne pogled ka Konoru i nastavi zajedljivo.)

Ako hoćeš,mogu ja časkom da ti sredim da hraniš neke gladne crnčiće po Africi, a? Samo
reci. Te obojene kad nahraniš možeš posle i da dresiraš. Dobri su za NBA ili NFL.

KONOR
Ipak ne znam zašto smo zaronili u to blato. Zaronili smo do guše. Zašto?

MekKORMIK
Zbog love, dragi moj. Zbog love. Kada bi mogao da sediš u ovako udobnoj kancelariji
negde u Dablinu i da dobijaš ovakvu platu? Ma za koga da radiš.

KONOR
I to si u pravu.

MekKORMIK
A za ove me i nije briga. Samo treba mnogo živaca za tu stoku. Na kraju krajeva, beli su i
manje smrde. Hajde igraj!

KONOR
Ti si na potezu.

MekKORMIK
Ja? Dobro! Šta je ovo? Ode kraljica! Šah-mat?!

KONOR
Hej, hej, hej! Stani! Stani malo!

MekKORMIK
Tanak si ti za mene.

KONOR
Hoću revanš! Odmah!

MekKORMIK
Ma hajde molim te! Nemamo vremena.

KONOR
Na brzinu. Još jednu.

MekKORMIK
Ne sad! Daću ti revanš u pauzi. Posle ručka! I neku osnovnu literaturu, da se malo
obavestiš o ovoj igri!

KONOR
Uhvatio si me u trenutku male slabosti.

(Ulazi Elizabeta noseći tri kafe na poslužavniku u jednoj ruci i podeblju fasciklu u
drugoj.)

ELIZABETA
Gospodo, kafa!

(Konoru.)

Tu je i krem ako poželite da napravite "Ajriš Kofi" . Samo da znate, vratila sam se po
njega!

(Konor prilazi da joj pridrži poslužavnik i predmet, a MekKormik iskoristi priliku samo
klimnuvši glavom da izañe iz kancelarije. Konor i Elizabeta ostanu sami za trenutak.)

KONOR
Vi ste jedno srce, Elizabeta! Kako ste znali za viski?

ELIZABETA
Ja sve znam! I osećam.
KONOR
Vi ste pravi mali ñavo devojčice.

(On lagano priñe njenom stolu i nasloni se bezobrazno gledajući u njene noge.)

Ne znam da li sam vam rekao da imate najlepše dupence u celoj zgradi?

ELIZABETA
Gospodine Konor! Tužiću vas za seksualno uznemiravanje!

KONOR
Tužite me. Neka izgubim i posao zbog vas. Ali ste i dalje najlepše dupence u zgradi!

(Vraća se MekKormik s čašom vode u ruci.)

ELIZABETA
Gospodin MekKormik će mi biti svedok, da znate!

MekKORMIK
Molim?

KONOR
Kukam ovde jer gospoñica neće samnom na večeru!

ELIZABETA
Nije. Nije tačno!

KONOR
Šta! Ipak hoćete?

MekKORMIK
Šta je vama?

ELIZABETA
Baš ste pokvareni! Sve izvrćete!

(U pola glasa.)

Hoću. Gde me vodite?

MekKORMIK
(Spusti čašu na svoj sto i priñe prozoru, pogleda.)
Evo ih! Stigli su. U dvorištu su! Pat, siñi dole po njega molim te!. Budale su mu stavile i
lisice!
KONOR
Svašta!

MekKORMIK
Daj molim te. Samo ubrzaj. Inače ćemo čekati još pola sata da se popnu ovamo.

KONOR
Ne sekiraj se ništa. Biće sve u redu.

(Izlazi žurno iz kancelarije dobacujući Elizabeti.)

Obećavam vam lud provod.

MekKORMIK
(Zadrhti mu ruka i prolije malo kafe.)
Gospode, šta mi je danas?

ELIZABETA
Da. Nešto ste mnogo uznemireni od jutros.

MekKORMIK
(Otresa ruku.)
Ne znam šta mi je. Stvarno ne znam. Samo mi još fali da se presvlačim.

ELIZABETA
Hoćete nešto za umirenje? Jedan "Xanax"?!

MekKORMIK
Ne hvala. Uzeo sam već... Dva. Elizabeta!

ELIZABETA
Recite.

MekKORMIK
(Daje joj dosije sa Miljanovom molbom za iseljenje u Australiju.)
Uzmite ovaj fajl... Daćete mi ga kad vam budem tražio. OK?

ELIZABETA
Svakako...

(Zaćute oboje. Naprosto tišina koja smeta. MekKormik gleda u sto ispred sebe. Elizabeta
ga gleda trenutak, a zatim odloži dosije u fioku i okreće pogled prema ekranu računara.
Prolazi još neko vreme u ćutnji. Otvaraju se vrata i Konor propušta napred visokog
čoveka izmeñu trideset i trideset pet godina starosti. Kosa mu je prošarana sedima. Ima
divne plave oči i pomalo mučeničko lice. Prosto čovek ne može da mu tačno odredi
godine. Obično je obučen. Farmerke, kožna jakna, ispod duks. Lagano masira zglavke na
rukama na kojima se još vide tragovi lisica.)

KONOR
Izvolite!

MILJAN
Hvala.

MekKORMIK
Gospodin Dragović?

MILJAN
Da. Mehmed - Dragović.

MekKORMIK
Ja sam Džon MekKormik, glavni istražitelj Tužilaštva Meñunarodnog krivičnog suda za
bivšu Jugoslaviju. Gospodina Konora ste već upoznali. On je naš oficir za vezu.

MILJAN
Drago mi je. Upoznali smo se. Obaveštajac, zar ne?

KONOR
Radije terenski istražitelj gospodine Dragoviću.

MILJAN
Mehmed - Dragović.

MekKORMIK
Ovo je gospoñica Vudke. Elizabeta Vudke, moja skretarica.

(Miljan klima glavom.)

Vidim da govorite Engleski prilično dobro. Nadam se da nećemo imati problema u

sporazumevanju. Moram da vas upozorim da možete u svako doba, na svoj zahtev da
dobijete ovlašćenog prevodioca, tumača. Da li ste razumeli?

MILJAN
Da razumeo sam. Ali mislim da neće biti potrebno.

KONOR
Mislite ili ste sigurni?

MILJAN
Mislim. Nisam siguran više ni u šta.

MekKORMIK
Ja vas molim da sada budete. Izjasnite se.

MILJAN
Ne. Za sada mi tumač nije potreban. Ako bude, reći ću vam.

KONOR
Ok, onda. Izvolite sedite gospodine Dragoviću.

MILJAN
Mehmed - Dragović. Hvala!

(Seda. MekKormik seda nasuprot njega.)

MekKORMIK
Da li ste za neki sok? Čaj, kafu?

MILJAN
Molio bih kafu.

MekKORMIK
Elizabeta, budite ljubazni!...

ELIZABETA
Da, svakako.

(Elizabeta izlazi.)

MekKORMIK
Gospodine Dragoviću, pardon, Mehmed - Dragoviću, je li tako?

(Miljan potvrdno kimne glavom.)

Vaš pravni zastupnik, doktor Filimonović stiže tek danas po podne.

MILJAN
Obavešten sam o tome.

MekKORMIK
Ok, onda... Bićete smešteni u ovoj zgradi, u desnom krilu. To je deo namenjen
svedocima. Liči pomalo na zatvor, ali molim vas da to prihvatite jer je radi vaše lične
bezbednosti. Da li ste razumeli?

MILJAN
Da, jesam.

MekKORMIK
Kretanje će vam biti ograničeno za vreme boravka ovde. Zgradu ćete, ako budete imali
bilo kakve potrebe za izlaskom, napuštati u pratnji ljudi iz obezbeñenja. Zato vas molim
da se uzdržite od bilo kakvih nepotrebnih izlazaka van kruga zgrade. Da li ste me
razumeli?

MILJAN
Da. Razumeo sam.

MekKORMIK
Mi smo pripremili svu potrebnu dokumentaciju vezanu za slučaj u kome ćete biti svedok.
Optužnica je pripremljena i potreban nam je sada samo vaš iskaz da bismo mogli da je
upotpunimo i pokrenemo ceo postupak pred sudom. Zvanično.

KONOR
Vaše svedočenje o dogañajima u zaseoku Golubiji Do. Vi ste jedini preživeli iz te
jedinice.

MILJAN
Da.

MekKORMIK
Evo ovde je kompletna dokumentacija. Slučaj tužilac versus Gojko Ličanin, broj IT-98-
16, septembar 1998 . Kopija ovog predmeta, odnosno relevantnih delova će biti predata i
vašem advokatu.

(Elizabeta se vraća sa kafom za Miljana.)

ELIZABETA
Izvolite.

MILJAN
Hvala!

KONOR
Gospodine Miljane, želeli bismo da malo ubrzamo sve ovo. Ukoliko možete i ako ste
voljni? Ako ste umorni od puta možemo da pomerimo za koji sat da se odmorite i
osvežite?

MILJAN
Ne. Nema potrebe. Nisam toliko umoran.

MekKORMIK
Uredu onda. Naime moj kolega i ja smo hteli da vas pitamo da li se slažete da previše ne
odugovlačimo celu proceduru. To jest ako ste voljni da produžimo na zvanični deo i bez
prisustva vašeg advokata.
MILJAN
Ne znam šta to znači gospodo?

(Upitno pogleda jednog pa drugog. Kako nema odgovora, nastavlja.)

Budite jasniji, šta u stvari hoćete?

(Zatim zaćuti, čekajući odgovor.)

MekKORMIK
Mi smo vas pozvali, kao što smo vam malopre rekli i kao što znate, za svedoka optužbe u
slučaju kapetana Gojka Ličanina. Imamo dovoljno materijala za optužbu, ali nam nisu
poznati svi detalji dogañaja u Golubijem Dolu. Do sada nismo našli nijednog preživelog
svedoka. Vi ste prvi. Problem je u tome što ste bili pod njegovom direktnom komandom i
zato je zatraženo da vam se oficijelno dodeli vaš pravni zastupnik. Doktor Filimonović
neće moći da stigne ovamo pre šest ili sedam sati večeras. A nama je sad svaki trenutak
dragocen. Zato smo želeli, da ukoliko se slažete, pristupimo, kako da kažem, intervjuu ili
ispitivanju. Ali nam je naravno potrebna vaša kako usmena tako i pismena saglasnost.
Eto, o tome se radi.

MILJAN
Želite da zvanično dam svoj iskaz bez prisustva advokata?

KONOR
Da. On će nam se kasnije pridružiti. Već večeras kao što smo rekli. I sve će biti
oficijelno. Evo tu je i sva potrebna oprema. A imamo još nešto da vam ponudimo...

MILJAN
A to je?

MekKORMIK
Elizabeta dajte mi onaj fajl.

(Elizabeta vadi iz fioke dosije i donosi MekKormiku, gledajući u Miljana.)

Hvala vam. Da li vam je ovo poznato?

MILJAN
(Iznenañeno.)
Da. To je moja molba. Molba za iseljenje.

KONOR
Tačno. Postigli smo dogovor sa Australijskim vlastima. Pomozite nam. Pomoći ćemo
vam. Želimo da učinimo sve da skratimo vaš boravak ovde i ovo uspešno privedemo
kraju. Posle toga, viza za Australiju. Novi identitet. I vi ste drugi čovek. Fer, zar ne?
MILJAN
Znači, ja više nikada neću biti Miljan Mehmed - Dragović? Brišete ga kao gumicom.

MekKORMIK
Gospodine Mehmed - Dragoviću to je uobičajena procedura. Obična promena identiteta.

MILJAN
Ne, ne, ne. Niste me razumeli.

MekKORMIK
Nisam?

MILJAN
Niste gospodine. Previše su me lagali sve ovo vreme. Hoću bar jednom da znam na čemu
sam.

MekKORMIK
Dobro. Onda ćemo sve odložiti... do večeras... i sačekati...

(Ustaje od stola i kreće napolje pozivajući Elizabetu i Konora da ga slede.)

Elizabeta! Pat!

KONOR
Trenutak! Evo odmah.

(Okrene se Miljanu polako zatvorivši vrata za Elizabetom i MekKormikom koji su izašli.

Maše glavom levo, desno.)

C,c,c,c! Eh, Miljane,Miljane!

(Prilazi i stavi mu ruku na rame.)

Evo šta predlažem! Popijte kafu na miru. MekKormik i ja ćemo izaći da malo
protegnemo noge. Ja da popušim jednu cigaretu. Desetak minuta. Dotle vi razmislite.
Elizabeta će biti tu. Ako ste spremni, ona će vam dati dokument da potpišete i pozvati
nas. Važi?

MILJAN
Uredu.

KONOR
Tako!

(Ode do vrata i pozove je.)

Elizabeta?!

(Ona ulazi i samo kimne glavom u znak potvrde. Miljan ostaje da sedi za stolom.
Elizabeta se okreće Konoru, on joj došapne.)

Mala, potrudi se. OK!

(Izlazi. Ona seda za svoj sto i prebira po papirima. Pogleda u Miljana. On odvrati pogled.
Elizabeta ostane prikovana pogledom. Jedva se pribere.)

ELIZABETA
Ne obraćajte pažnju na mene. Ja moram... svoj posao... Vi slobodno,ako vam nešto
treba... samo recite.

(Miljan ostaje za trenutak sa obe ruke položene na stolu. Zatim lagano uzme kraljicu sa
table koja stoji sa strane i počne da je prevrće po rukama, zamišljeno. Elizabeta ustane i
priñe do MekKormikovog stola da posklanja papire. Pomeri šahovsku tablu na kraj,dalje
od Miljana,a zatim mu uzme iz ruke kraljicu i vrati je na mesto. Ode za svoj sto. Miljan
ustane i priñe mapi. Zamišljeno gleda u ono što je nekad bila njegova zemlja. Elizabeta
prestane da prevrće papire i netremice gleda u njega. On se naglo okrene i pogleda je.
Trenutak zbunjenosti i ona se osmehne, više da prevaziñe situaciju u koju je sebe dovela,
ne bez namere. Ona nastavlja. )

Volite li slikarstvo?

MILJAN
Molim?

ELIZABETA
(Sada već direktno.)
Pitam, poznajete li slikarstvo?

MILJAN
Da. Baš gledam ovu sliku.

(Pokazuje rukom na mapu)

ELIZABETA
Mislite mapu!

MILJAN
Čini vam se! Tu su boje. Zelena. Šume, predivne šume. Smeña. Stene, mrke, smeñe i sive
stene. Plava kao more. Kao predivan akvarel... Vidim, čitali ste moj dosije!

ELIZABETA
Molim?!
MILJAN
Da, studirao sam istoriju umetnosti. Ko bi rekao.

ELIZABETA
Zašto? I da nisam pročitala, ja bih rekla.

MILJAN
(Sedne na ivicu MekKormikovog stola.)
Da li ste ikada bili dole?

ELIZABETA
U Jugoslaviji?

MILJAN
Da.

ELIZABETA
Jesam kao mala, baš dole na Jadranu.

MILJAN
Ja sam tamo sam naučio da plivam. Sećate se mirisa? Boja?

ELIZABETA
Bilo je divno.

MILJAN
(Ustane i ponovo priñe mapi,položi ruku na nju.)
Zato je ovo slika. Moja Gernika. Crveni se od jada i stida. Mnogo je krvi ispod. U potki.
Mnogo.

ELIZABETA
Ja, ja...

MILJAN
Znam. Dajte mi taj papir da potpišem!

ELIZABETA
Sigurni ste? Mislim, znate da ne morate?!

MILJAN
Znam.

ELIZABETA
Što se naše strane tiče,mi ćemo vam sve obezbediti. Evo,ja ću se pobrinuti za sve što vam
treba.
MILJAN
(Potpisuje.)
Treba li još negde?

ELIZABETA
Evo ovde. Nego,imate li vaše lične stvari? Mislim neko odelo ili...

MILJAN
Ovo je sve što imam. Što je na meni.

ELIZABETA
Dobro. Onda će vam Sud obezbediti o svom trošku. Na suñenju morate da imate odelo.

MILJAN
Hoćete li vi da mi izberete?

ELIZABETA
Znate, to nije moj posao.

MILJAN
Znam. Ali rekli ste da ćete vi da se pobrinete o svemu.

ELIZABETA
Dobro....

(osmehne se...)

Hoćete i kravatu da vam odaberem?

MILJAN
Naravno. A kada?

ELIZABETA
Kada? Pa evo,imaćete sve za par sati. E, da! Reći ćete mi samo veličinu odela.

MILJAN
Imate lepe oči, Elizabeta. Kao boja mora.

ELIZABETA
Hvala, ja...

MILJAN
Hoćete da ih pozovete sada? Da počnemo što pre.

ELIZABETA
Da. Odmah.

(Ustaje i otvara vrata. Kreće da ih pozove.)

MILJAN
Sto četiri.

ELIZABETA
(Zastane zbunjeno.)
Molim?

MILJAN
Kažem, sto četiri! Veličina odela.

(Elizabeta klimne glavom i izañe. Miljan ostaje sam,sedne ukrstivši dlanove na stolu.
Čeka. Odmah zatim ulaze Konor, MekKormik i Elizabeta)

MekKORMIK
Čujem da ste spremni i voljni gospodine Dragoviću.

ELIZABETA
Mehmed - Dragoviću.

MILJAN
Da.

MekKORMIK
Odlično. Onda možemo odmah da počnemo. Samo da vam objasnim. Ceo naš razgovor
biće snimljen. Kad počnemo, ja ću se predstaviti kao i ostale osobe u ovoj prostoriji da bi
izvršili glasovnu identifikaciju. Jedna kopija pripada vama, odnosno vašem zastupniku.
Sve što budete rekli može i biće upotrebljeno na sudu, s tim što ovo ne zamenjuje vaš
lični iskaz, odnosno svedočenje u samom postupku. Elizabeta će obraditi tok našeg
razgovora, tako da ćete imati i tu kopiju. Sve! Ako treba ponoviću.

MILJAN
Razumeo sam gospodine MekKormik. Odlično sam razumeo!

MekKORMIK
Dobro. Onda počinjemo.

(Bez daljih uvoda MekKormik da znak Konoru koji proveri rutinski da li su kasete na
svojim mestima i pritisne dugme za snimanje. MekKormik nastavlja.)

Ovo je saslušanje koje obavljam ja, Džon MekKormik, istražni islednik kancelarije
Tužioca Meñunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i gospodina Miljana
Mehmed - Dragovića u svojstvu svedoka u slučaju: Tužilac versus Gojko Ličanin, broj
IT-98-16, od 1 septembra 1998. Ovaj aj-vi se obavlja na trećem spratu zgrade
meñunarodnog suda u odeljenju sekretarijata tužilaštva za žrtve i svedoke u sobi 308.
Datum je 18. septembar u 11:20 časova. Prisutni su i Patrik Konor, takoñe istražitelj i
oficir za vezu odeljenja za žrtve i svedoke pri Meñunarodnom krivičnom sudu. Molim
vas identifikujte se!

KONOR
Patrik Konor, Oficir za vezu Odeljenja za žrtve i svedoke haškog tribunala.

MekKORMIK
Elizabeta Vudke, stenograf i moja lična sekretarica. Molim identifikujte se.

ELIZABETA
Elizabeta Vudke, prisutna.

MekKORMIK
Hvala. I Gospodin Miljan - Mehmed Dragović u svojstvu svedoka. Molim vas
identifikujte se.

MILJAN
Ja sam Miljan Mehmed - Dragović. Svedok.

MekKORMIK
OK. Hvala.

(Uzima predmet sa svim spisima i otvara ga.)

Gospodine Mehmed - Dragoviću vama je predočeno u ovoj kancelariji da sve što budete
rekli u svojstvu svedoka optužbe može i biće upotrebljeno na sudu, s tim što ovo ne
zamenjuje vaš lični iskaz, odnosno svedočenje u samom postupku.

MILJAN
Da.

MekKORMIK
Vi ste se s tim složili i dali svoj kako usmeni tako i pismeni pristanak da započnemo ovaj
aj-vi i bez vašeg pravnog zastupnika. Da li je to tačno?

MILJAN
Da.

MekKORMIK
Vaše puno ime je Miljan Mehmed - Dragović. Ime oca?

MILJAN
Numan.
MekKORMIK
Veroispovest?

MILJAN
Katolička.

MekKORMIK
Momenat. Ne, ne! Vaša veroispovest! Budite ljubazni, ponovite.

MILJAN
Katolička. Ja sam katolik.

KONOR
Izvinite, ne razumem.

MILJAN
Šta ne razumete?

KONOR
Gde ste roñeni gospodine Mehmed-Dragoviću?

MILJAN
U Sarajevu. 1965-te.

KONOR
Vaš otac je musliman?

MILJAN
Da.

KONOR
A majka?

MILJAN
Srpkinja. Vera. Roñena je u Beogradu.

KONOR
Ona je pravoslavne vere zar ne?

MILJAN
Jeste.

KONOR
A kako ste vi onda katolik?
MILJAN
Bio sam oženjen.

KONOR
Da, pa?

MILJAN
Studirao sam u Zagrebu istoriju umetnosti. Tamo sam upoznao svoju suprugu. Ona je bila
hrvatica. Pošto njeni roditelji nisu hteli da daju pristanak, morao sam da prihvatim njenu
veru.

MekKORMIK
Pa ste iz islama ili pravoslavlja prešli u rimo-katoličku?

MILJAN
A, ne! Ja nikada nisam bio vernik.

KONOR
Ne razumem.

MILJAN
Bio sam kao i svi ostali.

KONOR
Ne razumem. Pojasnite.

MILJAN
Gospodo! Vi sve posmatrate iz svog ugla. Vama je bitno ko se kako krsti. Da li je crn ili
beo. Žut. Nama nije bilo. Nisam išao u crkvu. Nisam ni jednom popu ljubio ruku ni hodži
temenao. Nisam se osvrtao na mujezinovo dranje. Živeo sam život, gospodo.

MekKORMIK
Bez žuči molim.

MILJAN
Odavno je bez žuči. Prelila se.

MekKORMIK
Nećemo moći ovako. Ovo ne liči na iskaz. Držimo se upitnika. Napisali ste: veroispovest,
katolička?!

KONOR
Molimo vas da nam pojasnite jer je to u opštem interesu.

MILJAN
Hoću, pojasniću vam. Nije nas bilo briga.
MekKORMIK
Koga to, nas?

MILJAN
Nas, obične. Nas koji nismo znali šta znači ni slava, ni ramazan, ni te gluposti. A opet
smo svi išli jedni kod drugih, jeli sitne kolače, žito i bravetinu. Ako je neko i bio zadrti
partijac, išao je sutradan, na patarice. Ali smo svi išli da gledamo kad "Zvezda" gostuje
na Koševu. Putovali smo gde smo hteli, letovali na zajedničkom moru. Splićani su to
zvali Dalmacija, a zagrepčani Hrvatska. Oni nisu nikad voleli jedni druge, ali su mrzeli
sve ostale.

MekKORMIK
Hrvati?

MILJAN
Da.

KONOR
Pa ipak ste prihvatili njihovu veroispovest?

MILJAN
Voleo sam moju Ankicu.

KONOR
I?

MILJAN
Venčali smo se osamdeset i devete. Bila je u drugom stanju.

MekKORMIK
Znači živeli ste u Zagrebu?

MILJAN
Da.

MekKORMIK
Kad ste otišli iz Sarajeva?

MILJAN
Kad sam započeo studije. Tata mi je sredio da tamo služim i vojni rok.

MekKORMIK
Šta vam je bio otac?

MILJAN
Lokalni funkcioner u Sarajevu. To je bilo još u staroj Jugoslaviji.

MekKORMIK
A gde su vam roditelji sada?

MILJAN
Za oca ne znam. Majka je umrla u Tuzli negde devedeset treće. Roñaci su mi javili. Bila
je šećeraš. Nije bilo insulina.

KONOR
A vaša supruga? Ankica, je li tako? Šta je s njom?

MILJAN
Ostala je u Zagrebu. Sa roditeljima i decom.

KONOR
Koliko dece imate?

MILJAN
Dvoje. Dva sina.

KONOR
A, bravo!

MILJAN
Ona sad ima još dvoje.

MekKORMIK
Znači razvedeni ste?

MILJAN
Nisam... Ja sam, ustvari,mrtav!

MekKORMIK
Stani, stani, stani!

(Konor isključuje magnetofon.)

Gospodine Mehmed - Dragoviću, ne možemo ovako. Hajde,sad ćemo lepo,polako da sve

dovedemo u red. Pa kad razjasnimo, onda ćemo sve to da stavimo na traku. Uredu?

MILJAN
(Hladno slegne ramenima.)
Ja samo odgovaram na vaša pitanja.

ELIZABETA
Da prebrišem ovo do sada?

MekKORMIK
Nemojte. Neka za sada. Reći ću vam.

(Okreće se Miljanu. Uzdahne.)

Uh! Možemo li sada da nastavimo?

(Miljan klimne glavom.)

Jeste li razvedeni?!

MILJAN
Ne!

(Oni se zbunjeno zgledaju. Miljan ih prati pogledom, a zatim nastavlja.)

Ona je zvanično udovica. Prima čak i penziju ili kako se to već zove. Za decu.

MekKORMIK
Gospodine Mehmed - Dragoviću, ovaj, uh!

MILJAN
Mene su u Hrvatskoj proglasili za mrtvog.

(Muk, a onda Konor reaguje brže - bolje.)

KONOR
Kako to? Kad ste mobilisani?

MILJAN
Devedeset i prve u Zagrebu.

MekKORMIK
Ali tad se JNA povukla iz Zagreba. A srpske snage nisu nikad ušle u Zagreb.

MILJAN
Mene je mobilisao HVO, a posle preuzeo HOS u Bosanskom Brodu.

KONOR
A kako to da ste onda bili u Golubijem Dolu sa srpskom jedinicom?

MILJAN
Nije to bila jedinica. Običan vod od dvadeset četiri čoveka.
MekKORMIK
Gospodine Mehmed - Dragoviću, odgovorite na pitanje: Vi, u Golubijem Dolu sa
srpskom jedinicom. Kako?

MILJAN
Bio sam zarobljen godinu dana ranije kod Broda. Ranjen u nogu. Dosta ih je tada
izginulo u borbama oko mosta.

MekKORMIK
Hrvata?

MILJAN
Da. I Srba. Njih više. Civila.

KONOR
Mi imamo informacije o gubitcima hrvatskih jedinicama.

MILJAN
Kad su pobili sve Srbe u Sijekovcu, HVO je u povlačenju prešao most i srušio ga. Pre
toga su uglavnom pokupili svoje poginule.

MekKORMIK
(Podsmešljivo.)
Što, Srbi nisu?

MILJAN
Mrtve Srbe je ponovo odnela reka. Kao nekad iz Jasenovca, četrdesetprve.

MekKORMIK
Gospodine Mehmed - Dragoviću, nas Drugi svetski rat ne interesuje. Bavimo se
skorašnjim dogañajima. Zločinima.

MILJAN
To znači da prošlih zločina nema?

MekKORMIK
Gospodine Mehmed - Dragoviću, niste me razumeli. Ja vama postavljam pitanja, vi meni
odgovarate!

KONOR
Bili ste ranjeni, kažete?

MILJAN
Da. Proveo sam celu noć i pola dana u glibu ispod nasipa. Zašumljen, pa me nisu odmah
videli. Našli su me popodne. Kasno popodne. I prebacili me prvo u poljsku bolnicu, a
posle u Banja Luku.
KONOR
U logor.

MILJAN
Ne. U bolnicu.

MekKORMIK
Ovo predhodno niste naveli u svojoj molbi za Australiju. Samo ste rekli da ste prisilno
mobilisani u vojsku Republike Srpske.

MILJAN
Da.

KONOR
Zašto?

MILJAN
Nisam mislio da je to važno.

KONOR
Gospodine Miljane, sve je važno.

MILJAN
Nemam nameru da išta krijem.

MekKORMIK
Svi to kažu. Nastavite.

MILJAN
Dok sam ležao u Banja Luci, u bolnici sam upoznao majora doktora Mijića. Sjajan čovek.
Voleo je šah.

KONOR
Šah?

MILJAN
Tada su malo borbe bile utihnule na svim frontovima. Voñe su sedele uglavnom u Ženevi
i drugde i pregovarale. A nas dvojica smo, kad me nisu ispitivali iz službe sigurnosti,
sedeli i igrali šah. Ja sam bio kandidat za prvokategornika pre rata.

MekKORMIK
Znači dobro igrate. Ha! Pa možda ćemo moći da malo odmerimo snage kad ovo
završimo.

MILJAN
Ne verujem. Ne igram više.

MekKORMIK
Zašto?

MILJAN
Zadnju sam partiju odigrao u Golubijem Dolu.

MekKORMIK
A s kim ste to igrali u Golubijem Dolu?

MILJAN
Sa učiteljem Dragićem.

MekKORMIK
Pa jeste li ga dobili, gospodine Miljane?

KONOR
Njegovo ime je na spisku onih bačenih u masovnu grobnicu.

MILJAN
Masovna grobnica! Masovna grobnica! Njih trideset dvoje. Zašto ne iskopate one po
Sarajevu? Deset hiljada. Zašto ne iskopate one u Lori pored Splita? Gospić. Hiljade! Na
kupreškom polju? Stotine! Masovne grobnice. Ne znate vi ništa.

KONOR
Zar je vama trideset dvoje ljudi malo?

MILJAN
Kada poredite sa trista trideset dvoje, sa tri hiljade trideset dvoje, sa trista hiljada trideset
dvoje, malo je! Malo.

MekKORMIK
Nastavite...

KONOR
Kako je došlo do toga da budete tamo?

MILJAN
Kad sam se zalečio, došli su po mene. Doktor Mijić je došao sa još jednim čovekom. A
onda je taj, ne sećam mu se imena, rekao da moram neko vreme da provedem u službi u
njihovoj vojsci. Tako sam rasporeñen u JSN.

MekKORMIK
Nije valjda zato što dobro igrate šah?
MILJAN
Zbog jezika.

KONOR
Vi perfektno govorite Engleski,ali...

MILJAN
I francuski gospodine. Moja baka po majci je bila profesor Francuskog. A imam sluh za
naše dijalekte. Mogu da pričam svakakvim od jekavskog, ijekavskog, kajkavskog,
štokavskog.

MekKORMIK
Šta je bio vaš zadatak?

KONOR
Konkretno.

MILJAN
Da omekšavam.

MekKORMIK
Šta to znači?

MILJAN
Izviñao sam. Mogli su da me ubace bilo gde. U neko selo, zaselak. Bilo je dovoljno da
čujem kako mi nazovu dobar dan pa da počnem da pričam kao da sam iz njihovog kraja.

MekKORMIK
U Golubijem dolu, šta ste tačno radili?

MILJAN
Morali smo da saznamo gde se i kako kreću njihove jedinice.

(Zaćuti.)

MekKORMIK
Nastavite.

MILJAN
Nareñeno mi je da se presvučem i da uñem u selo. Trebalo je da izvidim da li ima nekog
od vojske i da li selo priprema ma kakvu logističku podršku. Hrana, piće. Rezervna
odeća. Vozila. Kolska. U onom glibu motorizacija ne funkcioniše.

MekKORMIK
Išli ste sami?
MILJAN
U samo selo da. Do čuke iznad, s' koje se jako dobro vide svi prilazi, dopratila su me
dvojica sa snajperima. Ličanin je rekao da idu kao moje obezbeñenje ako postane gusto.
Da me pokriju. Kasnije sam saznao da su imali nareñenje da me likvidiraju ako poñem u
pogrešnom smeru.

KONOR
Kako to? Šalju vas, a ne veruju vam.

MILJAN
Vojska Republike Srpske je patila od manjka ljudi. A pripadnici drugih nacija u toj vojsci
često su dezertirali. Razumeo sam to nepoverenje. Front je bio širok. U rano popodne dao
sam ugovoreni znak. Onda su ostali ušli.

KONOR
Zašto je taj toponim tako bitan? To je malo selo. Zaseok. Desetak kuća.

MILJAN
Tačno. Ali ko njega drži, drži put za Varoš. I penje se u brda iza. Kad u njih uñeš, ni Bog
te ne pomeri. Onda smo ušli u selo. Kapetan je naredio da ih sve pokupimo i dovedemo u
napuštenu školu. Učitelj Dragić je putovao na posao u drugo, veće selo. Tu je bio zbog
očevine. Zbog imanja. Dece nije bilo. Samo starci i nešto žena.

MekKORMIK
I?

MILJAN
Bili su svi tu dovedeni. Smešteni u podrum. Ostao je samo učitelj sa nama. Ja, Ličanin i
Dragić. Dvojicu mlañih su poslali pod pratnjom da kopaju pozadi škole. Prvo su srušili
poljski klozet srušili, iskopali sedam grobova. Ispod šljive.

KONOR
Zbog čega bi neko rušio poljski klozet?

MILJAN
Da izvuku leševe. To i nije više bio klozet. Ostala je samo kućica, da pokrije jamu...

MekKORMIK
Kakve leševe? Kakva jama? O čemu vi pričate, gospodine Dragoviću? Ko je pobio te
ljude?

MILJAN
HOS.

MekKORMIK
Zašto?
MILJAN
Ličanin je iz tog sela. Mešanac kao i ja. Majka Hrvatica, otac Srbin. Bio je na službi u
JNA kad su mu tu, u selu pobili porodicu. Mlañeg brata, snaju, oca majku, ženu, dve
devojčice. Njih su Hosovci i silovali. Na kraju su i kravu i dva teleta u štali ubili. Psa su
okačili na plot. Svi iz sela su bili samo nemi svedoci. Neki su se i smejali. Onda su ih
bacili u jamu. Ličanin je nosio krstove još od Banjaluke.

(Grobna tišina, muk. Miljan nastavlja.)

Oni nikome u selu nisu bili važni. Sedam ljudi. Ništa. Samo jedna familija. Oprao ih je
sam. Ličanin. I sahranio. Jedno po jedno. Ovi iz podruma su samo gledali. Oprao je i onu
dvojicu što su kopali. Bacio dva bakrača vode na njih. Da ne smrde. Onda smo ušli
unutra. Imao je kod sebe onaj mali, putni šah. Izvadio ga je i stavio na sto. Dragić je seo
na jednu stranu. Ja na drugu. Kao nas dvojica sada. Sećam se kako je učitelj drhtao. Kao
prut.

(Miljan zaćuti za sekund. Kao da skuplja snagu.)

Gleda ga Ličnin, pa mu kaže: "Evo ja ću da budem fer. Igraćeš Dragiću dve partije s
mojim Miljanom. Dva puta po šesnaest figura imaš. Toliko vas je u selu. Vodi računa.
Svaka ti je jedan život. Koju izgubiš, jednom iz podruma ode glava. Sad se Dragiću
spasavaj. I njih i sebe kad moju nejač nisi zbrinuo." Sećam se, sedi učitelj, gleda onu
tablu. Tupo. Nemo. I meni su ruke drhtale. Ličanin seo po strani. Izvukao svoju dugu
devetku i stavio ispred sebe. Pogleda me i kaže: "Evo Miljane moj. Lepo da igraš. Učitelj
je dobar igrač. Najbolji u srezu. A i ti si dobar. Pa potrudi se, Miljane. Od domobrana si
pobegao. Od mene nećeš. Od metka nisi brži." Stavio je i čuturicu na sto. Znam da je
rakija bila unutra. Ponudi učitelja. Ovaj je zgrabi sa obe ruke i otpi veliki gutljaj. Ličanin
mu uzme. Odaspe malo. Povuče jedan pa da meni. Imala je strašan ukus. Klizne niz grlo,
hladna. Zaljuti malo usta, a žeže po stomaku. Mislio sam da ako ga brzo matiram, i izgubi
samo koju figuru, neće Ličanin...

(Elizabeta je prestala da kuca. Gleda netremice u Miljana. MekKormik i Konor, iako

iskusni, napeto i ćutke, ne prekidajući ga, slušaju.)

Prvu sam dobio u deset poteza. Izgubio je šest figura. Kako je koja išla u stranu stala bi
pauza. Čuo bi se bat koraka. Vrisak iz podruma kad nekog odvode. Zatim paljba.
Pojedinačna. Dva, tri metka i gotovo. Ona dvojica što su kopali, bili su peti i šesti. Jedan
za lovca. Drugi za skakača.

MekKORMIK
Hoćete da stanete?

MILJAN
Neću. Da dovršim. Pade mat. Mislio sam da će da stane. Meñutim Ličanin pozva ove
napolju i reče im da odbroje deset njih. Izvedoše ih. Čuo sam brzu paljbu. Nekoliko jauka
i tišina. Dragić je pao u nesvest pa smo ga polili vodom. Jednu reč nije rekao. Valjda su
jedan drugom sve ranije rekli. Nisu imali više šta. Počeli smo drugu partiju. Sve isto.
Zadnju četvoricu je doveo u sobu. Posadio ih na stolice iza Dragića, okrenute ka zidu. Ja
nisam mogao ni da ih pogledam... Dvojicu je upucao sam. Gleda me. Kaže: "Ajde
Miljane i ti. Zaslužio si. Valja se. Nije strašno." Ustade, stade iza mene i stavi mi pištolj u
šake. Drži čvrsto. Prvi metak je promašio. Drugi je pogodio onog desno. Prozviždao
Dragiću pored glave i pravo u potiljak. Prsla mu glava kao lubenica. Drugom isto.

(Okreće se ka Konoru i MekKormiku.)

Učitelja Dragića sam ubio sam. Jednim metkom u glavu. Tu, meñu oči.

(Dok podiže ruku da pokaže mesto gde je metak pogodio učitelja u glavu, muzika postaje
sve glasnija i svetlo lagano nestaje. Mrak. Pada zavesa.)

KONOR
Patrik Konor, Oficir za vezu Odeljenja za žrtve i svedoke haškog tribunala.

MekKORMIK
Elizabeta Vudke, stenograf i moja lična sekretarica. Molim identifikujte se.

ELIZABETA
Elizabeta Vudke, prisutna.

MekKORMIK
Hvala. I Gospodin Miljan - Mehmed Dragović u svojstvu svedoka. Molim vas
identifikujte se.

MILJAN
Ja sam Miljan Mehmed - Dragović. Svedok.

MekKORMIK
OK. Hvala.

(Uzima predmet sa svim spisima i otvara ga.)

Gospodine Mehmed - Dragoviću vama je predočeno u ovoj kancelariji da sve što budete
rekli u svojstvu svedoka optužbe može i biće upotrebljeno na sudu, s tim što ovo ne
zamenjuje vaš lični iskaz, odnosno svedočenje u samom postupku.

MILJAN
Da.

MekKORMIK
Vi ste se s tim složili i dali svoj kako usmeni tako i pismeni pristanak da započnemo ovaj
aj-vi i bez vašeg pravnog zastupnika. Da li je to tačno?
MILJAN
Da.

MekKORMIK
Vaše puno ime je Miljan Mehmed - Dragović. Ime oca?

MILJAN
Numan.

MekKORMIK
Veroispovest?

MILJAN
Katolička.

MekKORMIK
Momenat. Ne, ne! Vaša veroispovest! Budite ljubazni, ponovite.

MILJAN
Katolička. Ja sam katolik.

KONOR
Izvinite, ne razumem.

MILJAN
Šta ne razumete?

KONOR
Gde ste roñeni gospodine Mehmed-Dragoviću?

MILJAN
U Sarajevu. 1965-te.

KONOR
Vaš otac je musliman?

MILJAN
Da.

KONOR
A majka?

MILJAN
Srpkinja. Vera. Roñena je u Beogradu.
KONOR
Ona je pravoslavne vere zar ne?

MILJAN
Jeste.

KONOR
A kako ste vi onda katolik?

MILJAN
Bio sam oženjen.

KONOR
Da, pa?

MILJAN
Studirao sam u Zagrebu istoriju umetnosti. Tamo sam upoznao svoju suprugu. Ona je bila
hrvatica. Pošto njeni roditelji nisu hteli da daju pristanak, morao sam da prihvatim njenu
veru.

MekKORMIK
Pa ste iz islama ili pravoslavlja prešli u rimo-katoličku?

MILJAN
A, ne! Ja nikada nisam bio vernik.

KONOR
Ne razumem.

MILJAN
Bio sam kao i svi ostali.

KONOR
Ne razumem. Pojasnite.

MILJAN
Gospodo! Vi sve posmatrate iz svog ugla. Vama je bitno ko se kako krsti. Da li je crn ili
beo. Žut. Nama nije bilo. Nisam išao u crkvu. Nisam ni jednom popu ljubio ruku ni hodži
temenao. Nisam se osvrtao na mujezinovo dranje. Živeo sam život, gospodo.

MekKORMIK
Bez žuči molim.

MILJAN
Odavno je bez žuči. Prelila se.
MekKORMIK
Nećemo moći ovako. Ovo ne liči na iskaz. Držimo se upitnika. Napisali ste: veroispovest,
katolička?!

KONOR
Molimo vas da nam pojasnite jer je to u opštem interesu.

MILJAN
Hoću, pojasniću vam. Nije nas bilo briga.

MekKORMIK
Koga to, nas?

MILJAN
Nas, obične. Nas koji nismo znali šta znači ni slava, ni ramazan, ni te gluposti. A opet
smo svi išli jedni kod drugih, jeli sitne kolače, žito i bravetinu. Ako je neko i bio zadrti
partijac, išao je sutradan, na patarice. Ali smo svi išli da gledamo kad "Zvezda" gostuje
na Koševu. Putovali smo gde smo hteli, letovali na zajedničkom moru. Splićani su to
zvali Dalmacija, a zagrepčani Hrvatska. Oni nisu nikad voleli jedni druge, ali su mrzeli
sve ostale.

MekKORMIK
Hrvati?

MILJAN
Da.

KONOR
Pa ipak ste prihvatili njihovu veroispovest?

MILJAN
Voleo sam moju Ankicu.

KONOR
I?

MILJAN
Venčali smo se osamdeset i devete. Bila je u drugom stanju.

MekKORMIK
Znači živeli ste u Zagrebu?

MILJAN
Da.

MekKORMIK
Kad ste otišli iz Sarajeva?

MILJAN
Kad sam započeo studije. Tata mi je sredio da tamo služim i vojni rok.

MekKORMIK
Šta vam je bio otac?

MILJAN
Lokalni funkcioner u Sarajevu. To je bilo još u staroj Jugoslaviji.

MekKORMIK
A gde su vam roditelji sada?

MILJAN
Za oca ne znam. Majka je umrla u Tuzli negde devedeset treće. Roñaci su mi javili. Bila
je šećeraš. Nije bilo insulina.

KONOR
A vaša supruga? Ankica, je li tako? Šta je s njom?

MILJAN
Ostala je u Zagrebu. Sa roditeljima i decom.

KONOR
Koliko dece imate?

MILJAN
Dvoje. Dva sina.

KONOR
A, bravo!

MILJAN
Ona sad ima još dvoje.

MekKORMIK
Znači razvedeni ste?

MILJAN
Nisam... Ja sam, ustvari,mrtav!

MekKORMIK
Stani, stani, stani!

(Konor isključuje magnetofon.)

Gospodine Mehmed - Dragoviću, ne možemo ovako. Hajde,sad ćemo lepo,polako da sve
dovedemo u red. Pa kad razjasnimo, onda ćemo sve to da stavimo na traku. Uredu?

MILJAN
(Hladno slegne ramenima.)
Ja samo odgovaram na vaša pitanja.

ELIZABETA
Da prebrišem ovo do sada?

MekKORMIK
Nemojte. Neka za sada. Reći ću vam.

(Okreće se Miljanu. Uzdahne.)

Uh! Možemo li sada da nastavimo?

(Miljan klimne glavom.)

Jeste li razvedeni?!

MILJAN
Ne!

(Oni se zbunjeno zgledaju. Miljan ih prati pogledom, a zatim nastavlja.)

Ona je zvanično udovica. Prima čak i penziju ili kako se to već zove. Za decu.

MekKORMIK
Gospodine Mehmed - Dragoviću, ovaj, uh!

MILJAN
Mene su u Hrvatskoj proglasili za mrtvog.

(Muk, a onda Konor reaguje brže - bolje.)

KONOR
Kako to? Kad ste mobilisani?

MILJAN
Devedeset i prve u Zagrebu.

MekKORMIK
Ali tad se JNA povukla iz Zagreba. A srpske snage nisu nikad ušle u Zagreb.
MILJAN
Mene je mobilisao HVO, a posle preuzeo HOS u Bosanskom Brodu.

KONOR
A kako to da ste onda bili u Golubijem Dolu sa srpskom jedinicom?

MILJAN
Nije to bila jedinica. Običan vod od dvadeset četiri čoveka.

MekKORMIK
Gospodine Mehmed - Dragoviću, odgovorite na pitanje: Vi, u Golubijem Dolu sa
srpskom jedinicom. Kako?

MILJAN
Bio sam zarobljen godinu dana ranije kod Broda. Ranjen u nogu. Dosta ih je tada
izginulo u borbama oko mosta.

MekKORMIK
Hrvata?

MILJAN
Da. I Srba. Njih više. Civila.

KONOR
Mi imamo informacije o gubitcima hrvatskih jedinicama.

MILJAN
Kad su pobili sve Srbe u Sijekovcu, HVO je u povlačenju prešao most i srušio ga. Pre
toga su uglavnom pokupili svoje poginule.

MekKORMIK
(Podsmešljivo.)
Što, Srbi nisu?

MILJAN
Mrtve Srbe je ponovo odnela reka. Kao nekad iz Jasenovca, četrdesetprve.

MekKORMIK
Gospodine Mehmed - Dragoviću, nas Drugi svetski rat ne interesuje. Bavimo se
skorašnjim dogañajima. Zločinima.

MILJAN
To znači da prošlih zločina nema?

MekKORMIK
Gospodine Mehmed - Dragoviću, niste me razumeli. Ja vama postavljam pitanja, vi meni
odgovarate!

KONOR
Bili ste ranjeni, kažete?

MILJAN
Da. Proveo sam celu noć i pola dana u glibu ispod nasipa. Zašumljen, pa me nisu odmah
videli. Našli su me popodne. Kasno popodne. I prebacili me prvo u poljsku bolnicu, a
posle u Banja Luku.

KONOR
U logor.

MILJAN
Ne. U bolnicu.

MekKORMIK
Ovo predhodno niste naveli u svojoj molbi za Australiju. Samo ste rekli da ste prisilno
mobilisani u vojsku Republike Srpske.

MILJAN
Da.

KONOR
Zašto?

MILJAN
Nisam mislio da je to važno.

KONOR
Gospodine Miljane, sve je važno.

MILJAN
Nemam nameru da išta krijem.

MekKORMIK
Svi to kažu. Nastavite.

MILJAN
Dok sam ležao u Banja Luci, u bolnici sam upoznao majora doktora Mijića. Sjajan čovek.
Voleo je šah.

KONOR
Šah?

MILJAN
Tada su malo borbe bile utihnule na svim frontovima. Voñe su sedele uglavnom u Ženevi
i drugde i pregovarale. A nas dvojica smo, kad me nisu ispitivali iz službe sigurnosti,
sedeli i igrali šah. Ja sam bio kandidat za prvokategornika pre rata.

MekKORMIK
Znači dobro igrate. Ha! Pa možda ćemo moći da malo odmerimo snage kad ovo
završimo.

MILJAN
Ne verujem. Ne igram više.

MekKORMIK
Zašto?

MILJAN
Zadnju sam partiju odigrao u Golubijem Dolu.

MekKORMIK
A s kim ste to igrali u Golubijem Dolu?

MILJAN
Sa učiteljem Dragićem.

MekKORMIK
Pa jeste li ga dobili, gospodine Miljane?

KONOR
Njegovo ime je na spisku onih bačenih u masovnu grobnicu.

MILJAN
Masovna grobnica! Masovna grobnica! Njih trideset dvoje. Zašto ne iskopate one po
Sarajevu? Deset hiljada. Zašto ne iskopate one u Lori pored Splita? Gospić. Hiljade! Na
kupreškom polju? Stotine! Masovne grobnice. Ne znate vi ništa.

KONOR
Zar je vama trideset dvoje ljudi malo?

MILJAN
Kada poredite sa trista trideset dvoje, sa tri hiljade trideset dvoje, sa trista hiljada trideset
dvoje, malo je! Malo.

MekKORMIK
Nastavite...

KONOR
Kako je došlo do toga da budete tamo?
MILJAN
Kad sam se zalečio, došli su po mene. Doktor Mijić je došao sa još jednim čovekom. A
onda je taj, ne sećam mu se imena, rekao da moram neko vreme da provedem u službi u
njihovoj vojsci. Tako sam rasporeñen u JSN.

MekKORMIK
Nije valjda zato što dobro igrate šah?

MILJAN
Zbog jezika.

KONOR
Vi perfektno govorite Engleski,ali...

MILJAN
I francuski gospodine. Moja baka po majci je bila profesor Francuskog. A imam sluh za
naše dijalekte. Mogu da pričam svakakvim od jekavskog, ijekavskog, kajkavskog,
štokavskog.

MekKORMIK
Šta je bio vaš zadatak?

KONOR
Konkretno.

MILJAN
Da omekšavam.

MekKORMIK
Šta to znači?

MILJAN
Izviñao sam. Mogli su da me ubace bilo gde. U neko selo, zaselak. Bilo je dovoljno da
čujem kako mi nazovu dobar dan pa da počnem da pričam kao da sam iz njihovog kraja.

MekKORMIK
U Golubijem dolu, šta ste tačno radili?

MILJAN
Morali smo da saznamo gde se i kako kreću njihove jedinice.

(Zaćuti.)

MekKORMIK
Nastavite.
MILJAN
Nareñeno mi je da se presvučem i da uñem u selo. Trebalo je da izvidim da li ima nekog
od vojske i da li selo priprema ma kakvu logističku podršku. Hrana, piće. Rezervna
odeća. Vozila. Kolska. U onom glibu motorizacija ne funkcioniše.

MekKORMIK
Išli ste sami?

MILJAN
U samo selo da. Do čuke iznad, s' koje se jako dobro vide svi prilazi, dopratila su me
dvojica sa snajperima. Ličanin je rekao da idu kao moje obezbeñenje ako postane gusto.
Da me pokriju. Kasnije sam saznao da su imali nareñenje da me likvidiraju ako poñem u
pogrešnom smeru.

KONOR
Kako to? Šalju vas, a ne veruju vam.

MILJAN
Vojska Republike Srpske je patila od manjka ljudi. A pripadnici drugih nacija u toj vojsci
često su dezertirali. Razumeo sam to nepoverenje. Front je bio širok. U rano popodne dao
sam ugovoreni znak. Onda su ostali ušli.

KONOR
Zašto je taj toponim tako bitan? To je malo selo. Zaseok. Desetak kuća.

MILJAN
Tačno. Ali ko njega drži, drži put za Varoš. I penje se u brda iza. Kad u njih uñeš, ni Bog
te ne pomeri. Onda smo ušli u selo. Kapetan je naredio da ih sve pokupimo i dovedemo u
napuštenu školu. Učitelj Dragić je putovao na posao u drugo, veće selo. Tu je bio zbog
očevine. Zbog imanja. Dece nije bilo. Samo starci i nešto žena.

MekKORMIK
I?

MILJAN
Bili su svi tu dovedeni. Smešteni u podrum. Ostao je samo učitelj sa nama. Ja, Ličanin i
Dragić. Dvojicu mlañih su poslali pod pratnjom da kopaju pozadi škole. Prvo su srušili
poljski klozet srušili, iskopali sedam grobova. Ispod šljive.

KONOR
Zbog čega bi neko rušio poljski klozet?

MILJAN
Da izvuku leševe. To i nije više bio klozet. Ostala je samo kućica, da pokrije jamu...
MekKORMIK
Kakve leševe? Kakva jama? O čemu vi pričate, gospodine Dragoviću? Ko je pobio te
ljude?

MILJAN
HOS.

MekKORMIK
Zašto?

MILJAN
Ličanin je iz tog sela. Mešanac kao i ja. Majka Hrvatica, otac Srbin. Bio je na službi u
JNA kad su mu tu, u selu pobili porodicu. Mlañeg brata, snaju, oca majku, ženu, dve
devojčice. Njih su Hosovci i silovali. Na kraju su i kravu i dva teleta u štali ubili. Psa su
okačili na plot. Svi iz sela su bili samo nemi svedoci. Neki su se i smejali. Onda su ih
bacili u jamu. Ličanin je nosio krstove još od Banjaluke.

(Grobna tišina, muk. Miljan nastavlja.)

Oni nikome u selu nisu bili važni. Sedam ljudi. Ništa. Samo jedna familija. Oprao ih je
sam. Ličanin. I sahranio. Jedno po jedno. Ovi iz podruma su samo gledali. Oprao je i onu
dvojicu što su kopali. Bacio dva bakrača vode na njih. Da ne smrde. Onda smo ušli
unutra. Imao je kod sebe onaj mali, putni šah. Izvadio ga je i stavio na sto. Dragić je seo
na jednu stranu. Ja na drugu. Kao nas dvojica sada. Sećam se kako je učitelj drhtao. Kao
prut.

(Miljan zaćuti za sekund. Kao da skuplja snagu.)

Gleda ga Ličnin, pa mu kaže: "Evo ja ću da budem fer. Igraćeš Dragiću dve partije s
mojim Miljanom. Dva puta po šesnaest figura imaš. Toliko vas je u selu. Vodi računa.
Svaka ti je jedan život. Koju izgubiš, jednom iz podruma ode glava. Sad se Dragiću
spasavaj. I njih i sebe kad moju nejač nisi zbrinuo." Sećam se, sedi učitelj, gleda onu
tablu. Tupo. Nemo. I meni su ruke drhtale. Ličanin seo po strani. Izvukao svoju dugu
devetku i stavio ispred sebe. Pogleda me i kaže: "Evo Miljane moj. Lepo da igraš. Učitelj
je dobar igrač. Najbolji u srezu. A i ti si dobar. Pa potrudi se, Miljane. Od domobrana si
pobegao. Od mene nećeš. Od metka nisi brži." Stavio je i čuturicu na sto. Znam da je
rakija bila unutra. Ponudi učitelja. Ovaj je zgrabi sa obe ruke i otpi veliki gutljaj. Ličanin
mu uzme. Odaspe malo. Povuče jedan pa da meni. Imala je strašan ukus. Klizne niz grlo,
hladna. Zaljuti malo usta, a žeže po stomaku. Mislio sam da ako ga brzo matiram, i izgubi
samo koju figuru, neće Ličanin...

(Elizabeta je prestala da kuca. Gleda netremice u Miljana. MekKormik i Konor, iako

iskusni, napeto i ćutke, ne prekidajući ga, slušaju.)

MILJAN
Uredu.
KONOR
Tako!

(Ode do vrata i pozove je.)

Elizabeta?!

(Ona ulazi i samo kimne glavom u znak potvrde. Miljan ostaje da sedi za stolom.
Elizabeta se okreće Konoru, on joj došapne.)

Mala, potrudi se. OK!

(Izlazi. Ona seda za svoj sto i prebira po papirima. Pogleda u Miljana. On odvrati pogled.
Elizabeta ostane prikovana pogledom. Jedva se pribere.)

ELIZABETA
Ne obraćajte pažnju na mene. Ja moram... svoj posao... Vi slobodno,ako vam nešto
treba... samo recite.

(Miljan ostaje za trenutak sa obe ruke položene na stolu. Zatim lagano uzme kraljicu sa
table koja stoji sa strane i počne da je prevrće po rukama, zamišljeno. Elizabeta ustane i
priñe do MekKormikovog stola da posklanja papire. Pomeri šahovsku tablu na kraj,dalje
od Miljana,a zatim mu uzme iz ruke kraljicu i vrati je na mesto. Ode za svoj sto. Miljan
ustane i priñe mapi. Zamišljeno gleda u ono što je nekad bila njegova zemlja. Elizabeta
prestane da prevrće papire i netremice gleda u njega. On se naglo okrene i pogleda je.
Trenutak zbunjenosti i ona se osmehne, više da prevaziñe situaciju u koju je sebe dovela,
ne bez namere. Ona nastavlja. )

Volite li slikarstvo?

MILJAN
Molim?

ELIZABETA
(Sada već direktno.)
Pitam, poznajete li slikarstvo?

MILJAN
Da. Baš gledam ovu sliku.

(Pokazuje rukom na mapu)

ELIZABETA
Mislite mapu!
MILJAN
Čini vam se! Tu su boje. Zelena. Šume, predivne šume. Smeña. Stene, mrke, smeñe i sive
stene. Plava kao more. Kao predivan akvarel... Vidim, čitali ste moj dosije!

ELIZABETA
Molim?!

MILJAN
Da, studirao sam istoriju umetnosti. Ko bi rekao.

ELIZABETA
Zašto? I da nisam pročitala, ja bih rekla.

MILJAN
(Sedne na ivicu MekKormikovog stola.)
Da li ste ikada bili dole?

ELIZABETA
U Jugoslaviji?

MILJAN
Da.

ELIZABETA
Jesam kao mala, baš dole na Jadranu.

MILJAN
Ja sam tamo sam naučio da plivam. Sećate se mirisa? Boja?

ELIZABETA
Bilo je divno.

MILJAN
(Ustane i ponovo priñe mapi,položi ruku na nju.)
Zato je ovo slika. Moja Gernika. Crveni se od jada i stida. Mnogo je krvi ispod. U potki.
Mnogo.

ELIZABETA
Ja, ja...

MILJAN
Znam. Dajte mi taj papir da potpišem!

ELIZABETA
Sigurni ste? Mislim, znate da ne morate?!
MILJAN
Znam.

ELIZABETA
Što se naše strane tiče,mi ćemo vam sve obezbediti. Evo,ja ću se pobrinuti za sve što vam
treba.

MILJAN
(Potpisuje.)
Treba li još negde?

ELIZABETA
Evo ovde. Nego,imate li vaše lične stvari? Mislim neko odelo ili...

MILJAN
Ovo je sve što imam. Što je na meni.

ELIZABETA
Dobro. Onda će vam Sud obezbediti o svom trošku. Na suñenju morate da imate odelo.

MILJAN
Hoćete li vi da mi izberete?

ELIZABETA
Znate, to nije moj posao.

MILJAN
Znam. Ali rekli ste da ćete vi da se pobrinete o svemu.

ELIZABETA
Dobro....

(osmehne se...)

Hoćete i kravatu da vam odaberem?

MILJAN
Naravno. A kada?

ELIZABETA
Kada? Pa evo,imaćete sve za par sati. E, da! Reći ćete mi samo veličinu odela.

MILJAN
Imate lepe oči, Elizabeta. Kao boja mora.

ELIZABETA
Hvala, ja...

MILJAN
Hoćete da ih pozovete sada? Da počnemo što pre.

ELIZABETA
Da. Odmah.

(Ustaje i otvara vrata. Kreće da ih pozove.)

MILJAN
Sto četiri.

ELIZABETA
(Zastane zbunjeno.)
Molim?

MILJAN
Kažem, sto četiri! Veličina odela.

(Elizabeta klimne glavom i izañe. Miljan ostaje sam,sedne ukrstivši dlanove na stolu.
Čeka. Odmah zatim ulaze Konor, MekKormik i Elizabeta)

MekKORMIK
Čujem da ste spremni i voljni gospodine Dragoviću.

ELIZABETA
Mehmed - Dragoviću.

MILJAN
Da.

MekKORMIK
Odlično. Onda možemo odmah da počnemo. Samo da vam objasnim. Ceo naš razgovor
biće snimljen. Kad počnemo, ja ću se predstaviti kao i ostale osobe u ovoj prostoriji da bi
izvršili glasovnu identifikaciju. Jedna kopija pripada vama, odnosno vašem zastupniku.
Sve što budete rekli može i biće upotrebljeno na sudu, s tim što ovo ne zamenjuje vaš
lični iskaz, odnosno svedočenje u samom postupku. Elizabeta će obraditi tok našeg
razgovora, tako da ćete imati i tu kopiju. Sve! Ako treba ponoviću.

MILJAN
Razumeo sam gospodine MekKormik. Odlično sam razumeo!

MekKORMIK
Dobro. Onda počinjemo.
(Bez daljih uvoda MekKormik da znak Konoru koji proveri rutinski da li su kasete na
svojim mestima i pritisne dugme za snimanje. MekKormik nastavlja.)

Ovo je saslušanje koje obavljam ja, Džon MekKormik, istražni islednik kancelarije
Tužioca Meñunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i gospodina Miljana
Mehmed - Dragovića u svojstvu svedoka u slučaju: Tužilac versus Gojko Ličanin, broj
IT-98-16, od 1 septembra 1998. Ovaj aj-vi se obavlja na trećem spratu zgrade
meñunarodnog suda u odeljenju sekretarijata tužilaštva za žrtve i svedoke u sobi 308.
Datum je 18. septembar u 11:20 časova. Prisutni su i Patrik Konor, takoñe istražitelj i
oficir za vezu odeljenja za žrtve i svedoke pri Meñunarodnom krivičnom sudu. Molim
vas identifikujte se!

Prvu sam dobio u deset poteza. Izgubio je šest figura. Kako je koja išla u stranu stala bi
pauza. Čuo bi se bat koraka. Vrisak iz podruma kad nekog odvode. Zatim paljba.
Pojedinačna. Dva, tri metka i gotovo. Ona dvojica što su kopali, bili su peti i šesti. Jedan
za lovca. Drugi za skakača.

MekKORMIK
Hoćete da stanete?

MILJAN
Neću. Da dovršim. Pade mat. Mislio sam da će da stane. Meñutim Ličanin pozva ove
napolju i reče im da odbroje deset njih. Izvedoše ih. Čuo sam brzu paljbu. Nekoliko jauka
i tišina. Dragić je pao u nesvest pa smo ga polili vodom. Jednu reč nije rekao. Valjda su
jedan drugom sve ranije rekli. Nisu imali više šta. Počeli smo drugu partiju. Sve isto.
Zadnju četvoricu je doveo u sobu. Posadio ih na stolice iza Dragića, okrenute ka zidu. Ja
nisam mogao ni da ih pogledam... Dvojicu je upucao sam. Gleda me. Kaže: "Ajde
Miljane i ti. Zaslužio si. Valja se. Nije strašno." Ustade, stade iza mene i stavi mi pištolj u
šake. Drži čvrsto. Prvi metak je promašio. Drugi je pogodio onog desno. Prozviždao
Dragiću pored glave i pravo u potiljak. Prsla mu glava kao lubenica. Drugom isto.

(Okreće se ka Konoru i MekKormiku.)

Učitelja Dragića sam ubio sam. Jednim metkom u glavu. Tu, meñu oči.

(Dok podiže ruku da pokaže mesto gde je metak pogodio učitelja u glavu, muzika postaje
sve glasnija i svetlo lagano nestaje. Mrak. Pada zavesa.)

KONOR
Kako je došlo do toga da budete tamo?

MILJAN
Kad sam se zalečio, došli su po mene. Doktor Mijić je došao sa još jednim čovekom. A
onda je taj, ne sećam mu se imena, rekao da moram neko vreme da provedem u službi u
njihovoj vojsci. Tako sam rasporeñen u JSN.
MekKORMIK
Nije valjda zato što dobro igrate šah?

MILJAN
Zbog jezika.

KONOR
Vi perfektno govorite Engleski,ali...

MILJAN
I francuski gospodine. Moja baka po majci je bila profesor Francuskog. A imam sluh za
naše dijalekte. Mogu da pričam svakakvim od jekavskog, ijekavskog, kajkavskog,
štokavskog.

MekKORMIK
Šta je bio vaš zadatak?

KONOR
Konkretno.

MILJAN
Da omekšavam.

MekKORMIK
Šta to znači?

MILJAN
Izviñao sam. Mogli su da me ubace bilo gde. U neko selo, zaselak. Bilo je dovoljno da
čujem kako mi nazovu dobar dan pa da počnem da pričam kao da sam iz njihovog kraja.

MekKORMIK
U Golubijem dolu, šta ste tačno radili?

MILJAN
Morali smo da saznamo gde se i kako kreću njihove jedinice.

(Zaćuti.)

MekKORMIK
Nastavite.

MILJAN
Nareñeno mi je da se presvučem i da uñem u selo. Trebalo je da izvidim da li ima nekog
od vojske i da li selo priprema ma kakvu logističku podršku. Hrana, piće. Rezervna
odeća. Vozila. Kolska. U onom glibu motorizacija ne funkcioniše.
MekKORMIK
Išli ste sami?

MILJAN
U samo selo da. Do čuke iznad, s' koje se jako dobro vide svi prilazi, dopratila su me
dvojica sa snajperima. Ličanin je rekao da idu kao moje obezbeñenje ako postane gusto.
Da me pokriju. Kasnije sam saznao da su imali nareñenje da me likvidiraju ako poñem u
pogrešnom smeru.

KONOR
Kako to? Šalju vas, a ne veruju vam.

MILJAN
Vojska Republike Srpske je patila od manjka ljudi. A pripadnici drugih nacija u toj vojsci
često su dezertirali. Razumeo sam to nepoverenje. Front je bio širok. U rano popodne dao
sam ugovoreni znak. Onda su ostali ušli.

KONOR
Zašto je taj toponim tako bitan? To je malo selo. Zaseok. Desetak kuća.

MILJAN
Tačno. Ali ko njega drži, drži put za Varoš. I penje se u brda iza. Kad u njih uñeš, ni Bog
te ne pomeri. Onda smo ušli u selo. Kapetan je naredio da ih sve pokupimo i dovedemo u
napuštenu školu. Učitelj Dragić je putovao na posao u drugo, veće selo. Tu je bio zbog
očevine. Zbog imanja. Dece nije bilo. Samo starci i nešto žena.

MekKORMIK
I?

MILJAN
Bili su svi tu dovedeni. Smešteni u podrum. Ostao je samo učitelj sa nama. Ja, Ličanin i
Dragić. Dvojicu mlañih su poslali pod pratnjom da kopaju pozadi škole. Prvo su srušili
poljski klozet srušili, iskopali sedam grobova. Ispod šljive.

KONOR
Zbog čega bi neko rušio poljski klozet?

MILJAN
Da izvuku leševe. To i nije više bio klozet. Ostala je samo kućica, da pokrije jamu...

MekKORMIK
Kakve leševe? Kakva jama? O čemu vi pričate, gospodine Dragoviću? Ko je pobio te
ljude?

MILJAN
HOS.
MekKORMIK
Zašto?

MILJAN
Ličanin je iz tog sela. Mešanac kao i ja. Majka Hrvatica, otac Srbin. Bio je na službi u
JNA kad su mu tu, u selu pobili porodicu. Mlañeg brata, snaju, oca majku, ženu, dve
devojčice. Njih su Hosovci i silovali. Na kraju su i kravu i dva teleta u štali ubili. Psa su
okačili na plot. Svi iz sela su bili samo nemi svedoci. Neki su se i smejali. Onda su ih
bacili u jamu. Ličanin je nosio krstove još od Banjaluke.

(Grobna tišina, muk. Miljan nastavlja.)

Oni nikome u selu nisu bili važni. Sedam ljudi. Ništa. Samo jedna familija. Oprao ih je
sam. Ličanin. I sahranio. Jedno po jedno. Ovi iz podruma su samo gledali. Oprao je i onu
dvojicu što su kopali. Bacio dva bakrača vode na njih. Da ne smrde. Onda smo ušli
unutra. Imao je kod sebe onaj mali, putni šah. Izvadio ga je i stavio na sto. Dragić je seo
na jednu stranu. Ja na drugu. Kao nas dvojica sada. Sećam se kako je učitelj drhtao. Kao
prut.

(Miljan zaćuti za sekund. Kao da skuplja snagu.)

Gleda ga Ličnin, pa mu kaže: "Evo ja ću da budem fer. Igraćeš Dragiću dve partije s
mojim Miljanom. Dva puta po šesnaest figura imaš. Toliko vas je u selu. Vodi računa.
Svaka ti je jedan život. Koju izgubiš, jednom iz podruma ode glava. Sad se Dragiću
spasavaj. I njih i sebe kad moju nejač nisi zbrinuo." Sećam se, sedi učitelj, gleda onu
tablu. Tupo. Nemo. I meni su ruke drhtale. Ličanin seo po strani. Izvukao svoju dugu
devetku i stavio ispred sebe. Pogleda me i kaže: "Evo Miljane moj. Lepo da igraš. Učitelj
je dobar igrač. Najbolji u srezu. A i ti si dobar. Pa potrudi se, Miljane. Od domobrana si
pobegao. Od mene nećeš. Od metka nisi brži." Stavio je i čuturicu na sto. Znam da je
rakija bila unutra. Ponudi učitelja. Ovaj je zgrabi sa obe ruke i otpi veliki gutljaj. Ličanin
mu uzme. Odaspe malo. Povuče jedan pa da meni. Imala je strašan ukus. Klizne niz grlo,
hladna. Zaljuti malo usta, a žeže po stomaku. Mislio sam da ako ga brzo matiram, i izgubi
samo koju figuru, neće Ličanin...

(Elizabeta je prestala da kuca. Gleda netremice u Miljana. MekKormik i Konor, iako

iskusni, napeto i ćutke, ne prekidajući ga, slušaju.)

MILJAN
Uredu.

KONOR
Tako!

(Ode do vrata i pozove je.)

Elizabeta?!

(Ona ulazi i samo kimne glavom u znak potvrde. Miljan ostaje da sedi za stolom.
Elizabeta se okreće Konoru, on joj došapne.)

Mala, potrudi se. OK!

(Izlazi. Ona seda za svoj sto i prebira po papirima. Pogleda u Miljana. On odvrati pogled.
Elizabeta ostane prikovana pogledom. Jedva se pribere.)

ELIZABETA
Ne obraćajte pažnju na mene. Ja moram... svoj posao... Vi slobodno,ako vam nešto
treba... samo recite.

(Miljan ostaje za trenutak sa obe ruke položene na stolu. Zatim lagano uzme kraljicu sa
table koja stoji sa strane i počne da je prevrće po rukama, zamišljeno. Elizabeta ustane i
priñe do MekKormikovog stola da posklanja papire. Pomeri šahovsku tablu na kraj,dalje
od Miljana,a zatim mu uzme iz ruke kraljicu i vrati je na mesto. Ode za svoj sto. Miljan
ustane i priñe mapi. Zamišljeno gleda u ono što je nekad bila njegova zemlja. Elizabeta
prestane da prevrće papire i netremice gleda u njega. On se naglo okrene i pogleda je.
Trenutak zbunjenosti i ona se osmehne, više da prevaziñe situaciju u koju je sebe dovela,
ne bez namere. Ona nastavlja. )

Volite li slikarstvo?

MILJAN
Molim?

ELIZABETA
(Sada već direktno.)
Pitam, poznajete li slikarstvo?

MILJAN
Da. Baš gledam ovu sliku.

(Pokazuje rukom na mapu)

ELIZABETA
Mislite mapu!

MILJAN
Čini vam se! Tu su boje. Zelena. Šume, predivne šume. Smeña. Stene, mrke, smeñe i sive
stene. Plava kao more. Kao predivan akvarel... Vidim, čitali ste moj dosije!

ELIZABETA
Molim?!
MILJAN
Da, studirao sam istoriju umetnosti. Ko bi rekao.

ELIZABETA
Zašto? I da nisam pročitala, ja bih rekla.

MILJAN
(Sedne na ivicu MekKormikovog stola.)
Da li ste ikada bili dole?

ELIZABETA
U Jugoslaviji?

MILJAN
Da.

ELIZABETA
Jesam kao mala, baš dole na Jadranu.

MILJAN
Ja sam tamo sam naučio da plivam. Sećate se mirisa? Boja?

ELIZABETA
Bilo je divno.

MILJAN
(Ustane i ponovo priñe mapi,položi ruku na nju.)
Zato je ovo slika. Moja Gernika. Crveni se od jada i stida. Mnogo je krvi ispod. U potki.
Mnogo.

ELIZABETA
Ja, ja...

MILJAN
Znam. Dajte mi taj papir da potpišem!

ELIZABETA
Sigurni ste? Mislim, znate da ne morate?!

MILJAN
Znam.

ELIZABETA
Što se naše strane tiče,mi ćemo vam sve obezbediti. Evo,ja ću se pobrinuti za sve što vam
treba.
MILJAN
(Potpisuje.)
Treba li još negde?

ELIZABETA
Evo ovde. Nego,imate li vaše lične stvari? Mislim neko odelo ili...

MILJAN
Ovo je sve što imam. Što je na meni.

ELIZABETA
Dobro. Onda će vam Sud obezbediti o svom trošku. Na suñenju morate da imate odelo.

MILJAN
Hoćete li vi da mi izberete?

ELIZABETA
Znate, to nije moj posao.

MILJAN
Znam. Ali rekli ste da ćete vi da se pobrinete o svemu.

ELIZABETA
Dobro....

(osmehne se...)

Hoćete i kravatu da vam odaberem?

MILJAN
Naravno. A kada?

ELIZABETA
Kada? Pa evo,imaćete sve za par sati. E, da! Reći ćete mi samo veličinu odela.

MILJAN
Imate lepe oči, Elizabeta. Kao boja mora.

ELIZABETA
Hvala, ja...

MILJAN
Hoćete da ih pozovete sada? Da počnemo što pre.

ELIZABETA
Da. Odmah.

(Ustaje i otvara vrata. Kreće da ih pozove.)

MILJAN
Sto četiri.

ELIZABETA
(Zastane zbunjeno.)
Molim?

MILJAN
Kažem, sto četiri! Veličina odela.

(Elizabeta klimne glavom i izañe. Miljan ostaje sam,sedne ukrstivši dlanove na stolu.
Čeka. Odmah zatim ulaze Konor, MekKormik i Elizabeta)

MekKORMIK
Čujem da ste spremni i voljni gospodine Dragoviću.

ELIZABETA
Mehmed - Dragoviću.

MILJAN
Da.

MekKORMIK
Odlično. Onda možemo odmah da počnemo. Samo da vam objasnim. Ceo naš razgovor
biće snimljen. Kad počnemo, ja ću se predstaviti kao i ostale osobe u ovoj prostoriji da bi
izvršili glasovnu identifikaciju. Jedna kopija pripada vama, odnosno vašem zastupniku.
Sve što budete rekli može i biće upotrebljeno na sudu, s tim što ovo ne zamenjuje vaš
lični iskaz, odnosno svedočenje u samom postupku. Elizabeta će obraditi tok našeg
razgovora, tako da ćete imati i tu kopiju. Sve! Ako treba ponoviću.

MILJAN
Razumeo sam gospodine MekKormik. Odlično sam razumeo!

MekKORMIK
Dobro. Onda počinjemo.

(Bez daljih uvoda MekKormik da znak Konoru koji proveri rutinski da li su kasete na
svojim mestima i pritisne dugme za snimanje. MekKormik nastavlja.)

Ovo je saslušanje koje obavljam ja, Džon MekKormik, istražni islednik kancelarije
Tužioca Meñunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i gospodina Miljana
Mehmed - Dragovića u svojstvu svedoka u slučaju: Tužilac versus Gojko Ličanin, broj
IT-98-16, od 1 septembra 1998. Ovaj aj-vi se obavlja na trećem spratu zgrade
meñunarodnog suda u odeljenju sekretarijata tužilaštva za žrtve i svedoke u sobi 308.
Datum je 18. septembar u 11:20 časova. Prisutni su i Patrik Konor, takoñe istražitelj i
oficir za vezu odeljenja za žrtve i svedoke pri Meñunarodnom krivičnom sudu. Molim
vas identifikujte se!

Prvu sam dobio u deset poteza. Izgubio je šest figura. Kako je koja išla u stranu stala bi
pauza. Čuo bi se bat koraka. Vrisak iz podruma kad nekog odvode. Zatim paljba.
Pojedinačna. Dva, tri metka i gotovo. Ona dvojica što su kopali, bili su peti i šesti. Jedan
za lovca. Drugi za skakača.

MekKORMIK
Hoćete da stanete?

MILJAN
Neću. Da dovršim. Pade mat. Mislio sam da će da stane. Meñutim Ličanin pozva ove
napolju i reče im da odbroje deset njih. Izvedoše ih. Čuo sam brzu paljbu. Nekoliko jauka
i tišina. Dragić je pao u nesvest pa smo ga polili vodom. Jednu reč nije rekao. Valjda su
jedan drugom sve ranije rekli. Nisu imali više šta. Počeli smo drugu partiju. Sve isto.
Zadnju četvoricu je doveo u sobu. Posadio ih na stolice iza Dragića, okrenute ka zidu. Ja
nisam mogao ni da ih pogledam... Dvojicu je upucao sam. Gleda me. Kaže: "Ajde
Miljane i ti. Zaslužio si. Valja se. Nije strašno." Ustade, stade iza mene i stavi mi pištolj u
šake. Drži čvrsto. Prvi metak je promašio. Drugi je pogodio onog desno. Prozviždao
Dragiću pored glave i pravo u potiljak. Prsla mu glava kao lubenica. Drugom isto.

(Okreće se ka Konoru i MekKormiku.)

Učitelja Dragića sam ubio sam. Jednim metkom u glavu. Tu, meñu oči.

(Dok podiže ruku da pokaže mesto gde je metak pogodio učitelja u glavu, muzika postaje
sve glasnija i svetlo lagano nestaje. Mrak. Pada zavesa.)

II ČIN

MekKormikova kancelarija nekoliko sati kasnije. Nijedan papir, nijedna sitnica nije
pomerena. Samo na naslonu fotelje, na vešalici tamno odelo i prebačena, prelepa žuto
crvena svilena kravata. U kancelariji su Jozef Pretnar, psiholog odeljenja za žrtve i
svedoke tribunala i Elizabeta koja sedi za svojim stolom.

ELIZABETA
Gospodine Pretnar! Vi ste lično razgovarali sa Gospodinom Mehmed - Dragovićem?

PRETNAR
Da. To mi je posao.
ELIZABETA
Onda mi, molim vas, pomozite da završim popunjavanje ovog formulara. Dakle, šta da
stavim pod 12b: Psihička kvalifikacija optuženog?

PRETNAR
U dosadašnjoj praksi našeg odeljenja haškog tribunala to se još nije dogodilo. Da svedok,
tako direktno, sam sebe optuži. Ali u mojoj univerzitetskoj praksi, na mom institutu, bilo
je takvih slučajeva. Mada, to u psihologiji nisu česte pojave.

ELIZABETA
Ne znam šta ste sa njim razgovarali, ali ja moram ovo da upišem. Moram neki odgovor
da dam!

PRETNAR
Zar baš morate...?

ELIZABETA
Moram. Uskoro stiže njegov advokat. Imaćemo problem. Dakle, da vam ponovim pod a,
b i c. A) Potpuna uračunljivost u trenutku izvršenja krivičnog dela. B) Delimična
uračunljivost u trenutku izvršenja krivičnog dela. C) Neuračunljiv.

PRETNAR
(Izvlači iz džepa svog sakoa lulu i kesu sa duvanom.)
Ne verujem da možete tog mladog čoveka tek tako da svrstate pod bilo koju od tih
kategorija. Ne uklapa se on u te vaše "pravne podele". Lep, pametan, obrazovan, što bi
vaši šefovi rekli "sofisticiran", a ipak počinio je zločin.

ELIZABETA
Gospodine Pretnar, ali to nije odgovor. On jeste čudan. Ja sam prisustvovala njegovom
isleñenju. On je, na opšte iznenañenje, sve sam priznao. Niko to nije očekivao. Sam je
hteo i da potpiše.

PRETNAR
Sve zavisi od okolnosti pod kojima je izvršio zločin, ali i od okolnosti pod kojima je
potpisao to što je potpisao.

ELIZABETA
Čekajte, čekajte! Okolnosti pod kojima je izvršio zločin sa nam poznate. Imamo sve
snimljeno,možete i da čujete, a ovo drugo... Šta pod tim podrazumevate: okolnosti pod
kojima je potpisao?!

PRETNAR
Zbilja ne razumete?

ELIZABETA
Pitate me ili...?

PRETNAR
Ili?

ELIZABETA
Molim vas, na to pitanje nemam prava da vam odgovorim.

PRETNAR
E pa, nažalost, ni ja vama ne mogu da odgovorim.

(Ustaje.Nastavlja.)

Ali gospoñice Vudke, mi moramo da se odredimo. Ipak mi znamo zašto smo ovde. Jel'
da?

(U tom trenutku otvaraju se vrata i pomalja se ruka sa cvetom u šaci.)

KONOR
Elizabetaaa!

PRETNAR
Dobar dan!

(Ruka brzo nestane i na vratima se pojavljuje Konor, zbunjen i zatečen.)

KONOR
Dobar dan!?

(Ulazi i gleda čas u Elizabetu, čas u Pretnara, a zatim kreće u napad.)

O, gospodine Pretnar, vi malo, malo pa kod gospoñice Vudke!

PRETNAR
Ne razumem vas.

KONOR
Od kad je gospoñica Vudke kod nas u kancelariji, vi vrlo često navraćate.

PRETNAR
Ne, ako to mislite, dragi moj kolega, na pogrešnom ste putu.

KONOR
Stvarno, šalu na stranu, otkud vi ovde?

PRETNAR
Da ne gubite vreme, odmah sam razgovarao s onim momkom. Čak sam sredio i beleške.

KONOR
S kim ste razgovarali?

(Elizabeti.)

Nisam razumeo, s kim je razgovarao?

ELIZABETA
Sa gospodinom Mehmed - Dragovićem.

PRETNAR
Da, da. Iako nisam bio baš pripremljen, jer materijal koji mi je dostavljen iz vaše
kancelarije, nije bio potpun, ipak dobro je prošlo. Elizabeta...

ELIZABETA
Da? Izvolite?

PRETNAR
Imao bih jednu malu molbicu za vas.

ELIZABETA
Recite!

PRETNAR
Ako možete da ugrabite koji minut da časom otkucamo ove moje beleške s današnjeg
pregleda.

KONOR
(Prekida ga.)
Žao mi je gospodine Pretnar! Gospoñica Vudke sada nema vremena. Ima dosta toga što
mora još da uradi.

PRETNAR
Da, da shvatam. Šteta. Shvatam.

(Elizabeta ustaje i uzima odelo sa naslona i kači ga na čiviluk.)

KONOR
Nešto ste rekli? Kažete?

PRETNAR
Ništa, ništa! Kažem, lepo odelo!

ELIZABETA
Gospodin Mehmed - Dragović se ne može pojaviti onako obučen.

KONOR
Gospodine Pretnar u gužvi smo. Kažite šta je cilj vaše posete?

PRETNAR
Čisto profesionalno...

KONOR
Onda naš razgovor možemo nastaviti kasnije. Sada imamo posla. Gospodin MekKormik i
pravni zastupnik gospodina Mehmed - Dragovića, gospodin Filimonović, treba na miru
da dogovore pojedinosti ovog slučaja.

PRETNAR
Recite mi samo kada stižu?

KONOR
Biće tu za koji trenutak. Reći ću im da ste dolazili.

PRETNAR
Hvala. Sačekaću ih.

(Konor koji je krenuo prema vratima da ih dočeka, zastane zbunjen. Pretnar lagano i
nonšalantno pali svoju lulu i odbija dim. U tom trenutku čuju se nerazgovetni glasovi
spolja koji se sve više pojačavaju kako se približavaju vratima.)

FILIMONOVIĆ (OFF)
Ne mogu da verujem gospodo! Bezskrupulozno ste iskoristili priliku.

MekKORMIK
Gospodine Filimonoviću mi smo vas očekivali. Mislili smo da ćete stići na vreme.

(Ulaze.)

Izvolite gospodine Filimonoviću!

FILIMONOVIĆ
I ja sam mislio. I dobro je da sam uopšte i stigao. Dobar dan!

MekKORMIK
Došlo je do administrativne greške.

FILIMONOVIĆ
Da, administrativna greška sve pokriva.

MekKORMIK
Na žalost gospodine Filimonoviću.

(Elizabeta proñe izmeñu njih i ode po kafe.)

FILIMONOVIĆ
Zaboga ljudi! Izvlačite nas kao nekakve indijance iz rezervata. Hiljadu dozvola i papirića.
Kao da smo iz kužnih krajeva.

MekKORMIK
Ja se još jednom stvarnom izvinjavam.

FILIMONOVIĆ
Zašto ste insistirali onda da budem baš ja? Ima hiljadu drugih advokata.

MekKORMIK
Gospodin Dragović je želeo baš vas. Sud vas je odobrio. Znate da ne može svako.

FILIMONOVIĆ
Mehmed - Dragović!

MekKORMIK
Da, Mehmed - Dragović. Vi do sada niste učestvovali ni u jednom slučaju u svojstvu
odbrane optuženog.

FILIMONOVIĆ
Čekaj, čekaj! Samo malo! Gospodo o čemu vi pričate?! Kakvog optuženog?

KONOR
Gospodin Mehmed - Dragović je sam priznao zločin.

(Tišina.)

FILIMONOVIĆ
A zašto me niste sačekali?

KONOR
Želeli smo da samo malo ubrzamo ceo postupak i da...

FILIMONOVIĆ
Gospodo, zaista. Takvo ponašanje je u najmanju ruku nedopustivo. Zaista nedopustivo.
Poštujem vašu instituciji, poštujem zakon, ali ako iole držite do sebe, prekinite da od
ovoga pravite najobičniju farsu. To je blaga reč. Sprdnja. Sprdnja, eto to je to!

KONOR
Gospodine Filimonoviću...
FILIMONOVIĆ
Gospodo sve mi je jasno!

MekKORMIK
(Spazi Pretnara koji mu je do tada stajao iza leña.)
Kog ćete vi vraga ovde?

PRETNAR
Molim?

KONOR
Gospodine Filimonoviću i mi smo iznenañeni razvojem dogañaja!

FILIMONOVIĆ
Nema opravdanja. Da znate, jedva čekam konferenciju za štampu...

MekKORMIK
Ma kakva konferencija za štampu!

FILIMONOVIĆ
Prava pravcata. Gospodo, ne samo da ste vezali pravdi oči već je i skidate do gola!

MekKORMIK
Gospodine Filimonoviću molim vas!

FILIMONOVIĆ
Dobro, da čujem šta još možete da mi kažete.

(U tom trenutku Pretnar izlazi napred, ispred Filimonovića.)

PRETNAR
Doktor psihologije Jozef Pretnar! Odeljenje za žrtve i svedoke Haškog Tribunala. Drago
mi je!

FILIMONOVIĆ
Doktor Filimonović, pravni zastupnik gospodina Mehmed - Dragovića. A kojim
povodom ste vi ovde?

PRETNAR
Dakle, razgovarao sam sa vašim branjenikom...

FILIMONOVIĆ
Molim? S kim ste razgovarali?

PRETNAR
Da! Kažem, razgovarao sam s vašim pacijentom,
FILIMONOVIĆ
Pacijentom?!

PRETNAR
Pardon! Vašim štićenikom. I prema mom stručnom mišljenju, a verujte mi na reč, momak
je potpuno uračunjiv i svesno je počinio zločin!

FILIMONOVIĆ
(Okrene se prema Konoru i MekKormiku.)
Znači tako!?

PRETNAR
Šta tako?

(Ulazi Elizabeta i pokušava da ponudi kafe. Niko je ne primećuje, odnosno ne obraća

pažnju na nju. Ona odlazi za svoj sto.)

FILIMONOVIĆ
(besan.)
Nažalost ova institucija dozvoljava sebi luksuz da svedoke tek tako i van svih pravila
proglašava za prvooptužene!

PRETNAR
Ja kao klinički psiholog...

KONOR
Vas niko ništa ne pita!

PRETNAR
Molim?

FILIMONOVIĆ
Šta znači sve ovo? Ili možda sve to postaje manir?

PRETNAR
Ne shvatam vas gospodine, kako ste ono rekli... Vilimonović?

FILIMONOVIĆ
(hladno.)
Filimonović!

MekKORMIK
Gospodine Pretnar, molim vas!

PRETNAR
Ja stojim iza svoga stava koji je potpuno profesionalan. Ne shvatam, šta je čudno da se
obavi preliminarni razgovor sa optuženim i da se da stručno mišljenje...

FILIMONOVIĆ
(Suzdržavajući bes.)
Da niste već organizovali i streljački vod gospodo?

PRETNAR
... o njihovoj uračunljivosti?

KONOR
Budite ljubazni, zaćutite za trenutak!

MekKORMIK
Gospodine Filimonoviću, ne preterujte! Mi samo...

PRETNAR
Svašta! Ja kao psiholog...

FILIMONOVIĆ
Ovde govorimo o pravnoj stvari!

PRETNAR
Da, ali ja insistiram! Molim vas! Molim vas! Nećemo zamenjivati teze! Pravna stvar. Da!
Ali je potrebno i naše stručno mišljenje. Kao što sam vam rekao...

FILIMONOVIĆ
Ha! Zamena teze! Ha! Ovo je stvarno apsurd.

PRETNAR
Ja protestvujem!

MekKORMIK
Gospodo! Gospodo! Gospodine Pretnar, molim vas umirite se i sačekajte. Pat molim te!

KONOR
U pitanju je nesporazum.

PRETNAR
Nema tu šta! Meni moj položaj, ugled, iskustvo i godine zaista ne dozvoljavaju da
menjam svoj pogled na ovaj slučaj sa psihološke tačke gledišta. Vaš štićenik je bio
potpuno fizički i psihički zdrav u trenutku zločina. I zaista ne vidim razlog zbog koga se
ne bi ispitale okolnosti pod kojima je učinio to što je učinio, i drugo, okolnosti pod
kojima je potpisao to što je potpisao... i priznao krivicu!

FILIMONOVIĆ
Krivicu?!

PRETNAR
Ja se principijelno ne upuštam u pravna pitanja!

KONOR
Za Boga miloga čoveče, umuknite!

FILIMONOVIĆ
Kakvu krivicu?!

(Elizabeti.)

Gospoñice, rezervišite mi kartu za prvi avion za Budimpeštu.

MekKORMIK
Ne! Ne! Gospodine Filimonoviću! Pogrešno ste razumeli!

FILIMONOVIĆ
Ne verujem da sam pogrešno razumeo gospodine MekKormik. Ne verujem! Jedno pričate
a drugo radite!

PRETNAR
Vidite...

FILIMONOVIĆ
Pričam ti priču.

MekKORMIK
Mi nismo želeli da kršimo proceduru na bilo koji način. Pogotovu ne sa svedokom
kalibra Mehmed - Dragovića!

FILIMONOVIĆ
Svaka procedura, svi principi i sva pravna načela u ovoj instituciji davno su prekršena!

MekKORMIK
Znate šta gospodine! Znate šta! Sve ovo s vašom zemljom malo predugo traje!

FILIMONOVIĆ
Niste trebali ni da se mešate u dogañaje u našoj zemlji od početka!

KONOR
Gospodine Filimonoviću, izvinite! Ali vaša vlada, vlada stare Jugoslavije, zvala je
Ujedinjene Nacije. Je li tako?

FILIMONOVIĆ
Gospodine, i vaše pitanje i vaša tvrdnja su bespredmetne. Kao da ste me pitali da li bi mi
došli da se nekom poludelom Lordu u Britanskom parlamentu učini poželjnim da spasava
Veliku Britaniju od otcepljenja Irske. Bar onog dela koji drži. Ili da nas neki južnjački
senator zamoli da im pomognemo da osnuju nezavisnu državu Teksas!

KONOR
Pa kako stvari stoje, da su vas zvali možda bi Teksas i bio nezavistan.

FILIMONOVIĆ
A zašto da ne? Da vidite malo kako to izgleda!

MekKORMIK
Gospodo, molim vas! Da ne ulazimo u dublje u raspravu koje će nas odvesti...

FILIMONOVIĆ
Do razbijanja Jugoslavije!

KONOR
Ali to su tražili vaši senatori!

FILIMONOVIĆ
Članovi predsedništva, gospodine. Članovi predsedništva! Ustvari,imate pravo! Kažete
senatori? Ne,seratori, najobičniji seratori!

MekKORMIK
Gospodine Filimonoviću, hajte da pokušamo da budemo razložni.

FILIMONOVIĆ
Da, šta vas briga. Vi ste policajci na zadatku. Izvršitelji. Oprali ste ruke unapred. Samo se
nikad niste zapitali i pojurili stvarne krivce za raspad jedne zemlje, već one, kako ih vi
zovete zločince, koji su pucali jedni u druge spasavajući svoje porodice i imovinu. Ali šta
je vas to briga? Niste vi krivi.

MekKORMIK
Molim vas! Dajte da popijemo ovu kafu i da se mirno dogovorimo šta dalje. U
obostranom je interesu.

FILIMONOVIĆ
Samo bih želeo gospodine MekKormik da mi omogućite da porazgovaram sa svojim
branjenikom nasamo. Moram prvo s njim da se dogovorim.

MekKORMIK
Da, svakako.

FILIMONOVIĆ
Možete li ga dovesti ovamo?
MekKORMIK
Da. Budite bez brige. To ćemo srediti za čas. Verujte mi.

FILIMONOVIĆ
Izvinite me, ali ne verujem.

KONOR
(Zine da kaže.)
Verujte, nema potrebe da se uzbuñujete...

FILIMONOVIĆ
Neverujem. Ne verujem više nikome.

MekKORMIK
(Elizabeti.)
Molim vas pozovite dole i recite im da dovedu gospodina Mehmed - Dragovića. Što pre!
Odmah!

ELIZABETA
Da gospodine! Recite mi samo, šta sa odelom?

MekKORMIK
Daćete ga gospodinu Mehmed - Dragoviću kad se bude vraćao u ćeliju!

ELIZABETA
(Telefonira.)
Da gospodine! Halo... Lokal 115? Budite ljubazni dovedite gospodina Mehmed -
Dragovića u kancelariju gospodina MekKormika... Da, molim vas. Da. Odmah!

(Spušta slušalicu i okreće se MekKormiku.)

Biće tu za pet minuta.

MekKORMIK
Eto, čuli ste! Biće tu za pet minuta.

FILIMONOVIĆ
Hvala lepo!

(Maša se za džep i vadi paklicu cigareta, hoće da zapali.)

ELIZABETA
Gospodine Filimonoviću, žao mi je. Nije dozvoljeno.

FILIMONOVIĆ
A, da! Primetio sam! Naročito po mirisu lule...

(Ustane i izañe napolje iz kancelarije sa svojom aktovkom.)

MekKORMIK
(Skoči i krene za njim usput mašući Elizabeti.)
Gospodine Filimonoviću! Molim vas! Elizabeta!... Gospodine Filimonoviću, molim vas!
Ne budite detinjasti! Nije fer...

(Elizabeta ustaje i žurno kreće za Filimonovićem. MekKormik se okreće Pretnaru.)

Gospodine Pretnar molim vas, sklonite vaš pušački pribor.

KONOR
Dobro znate da nije dozvoljeno.

PRETNAR
Voleo bih mlade kolege kad biste bar poštovali moje godine. I iskustvo.

MekKORMIK
(oštro).
Gospodine Pretnar! Hvala vam! Vaše nam usluge neće više biti potrebne. Možete ići!

PRETNAR
(Okreće se Konoru)
Ne razumem zašto tako uporno pokušavate da me izbacite iz takta?

KONOR
Vi ste nas izbacili iz takta!

PRETNAR
Ja sam ovde po službenoj dužnosti. I mene je neko poslao!

MekKORMIK
Ko vas je poslao?

PRETNAR
Nemojte tim tonom!

MekKORMIK
Ko, pitam vas? Ko?

PRETNAR
Poslao me je, ko me je poslao. Neko ko ima prava na to i traži moje stručno mišljenje. Ja
nemam ništa protiv vašeg "pandurskog" dela posla, ali zaista ne dozvoljavam ni da se vi
mešate u moj deo.
KONOR
Ovo i jeste "pandurski" posao jer je istraga u pitanju, a ne srednjoškolski odbor sa
psihologom na čelu za ocenu psihofizičkih sposobnosti učenika i učenica u pubertetu!

PRETNAR
Dragi mladiću, da ste samo deo te vaše energije uložili u čitanje literature ne biste sebe
dovodili u neprilike. Kao sad sa ovim umišljenim advokatom. Ja sam to lepo napisao u
svojoj knjizi...

MekKORMIK
Gospodine, zaista me ne interesuje šta ste napisali, opisali i zapisali. Završili smo. Imamo
posla. Hvala vam, možete ići!

PRETNAR
(Ustaje uvreñen i kreće prema vratima.)
Svašta! Vrlo ne profesionalno!

(Zatim zastane, vrati se do MekKormika i unese mu se u lice.)

Ja se u najmanju ruku izlažem opasnosti kao i vi, da pregledam ubicu, a oni se još ljute!
Svašta! Vrlo ne profesionalno, vrlo ne profesionalno!

(Izlazi tresnuvši vrata za sobom.)

KONOR
(Čim je zatvorio vrata.)
Budem li mu još jednom video njušku na vratima, gañaću ga! Makar sutra pakovao
kofere za Dablin!

(Vrate se otvore i Pretnar ponovo uñe.)

PRETNAR
Izvinite što sam tresnuo. Iznervirali ste me!

(Zatim ponovo izañe i tresne vratima)

MekKORMIK
Au kakva budala! Vidi, preznoji me!

(Ulaze Elizabeta i doktor Filimonović.)

ELIZABETA
Izvolite gospodine Filimonoviću.

FILIMONOVIĆ
Hvala.

MekKORMIK
Koliko vam vremena treba?

FILIMONOVIĆ
Biće dovoljno desetak minuta.

KONOR
Nema problema doktore.

FILIMONOVIĆ
(nasmeje se)
Čudno!

MekKORMIK
Šta to, gospodine Filimonoviću?

FILIMONOVIĆ
Vaš kolega baš sad reče: "Nema problema". A već godinama nam se smejete što
upotrebljavamo tu uzrečicu. Stalno ste govorili: "Lud narod! Samo viču, nema problema,
nema problema!"

(U tom se otvaraju vrata i dva krupna vojna policajca uvode Miljana sa lisicama na
rukama. Filimonović reaguje uzbuñeno...)

Hoćete li mu skinuti ovo čudo sa ruku, zaboga?

MekKORMIK
Žao mi je gospodine Filimonoviću...

FILIMONOVIĆ
O Bože!

KONOR
Ne možemo tu ništa gospodine. Zaista.

FILIMONOVIĆ
U redu, u redu! Ostavite nas nasamo, molim vas.

(MekKormik, Konor i Elizabeta ćutke izlaze.Filimonović nastavlja.)

Miljane sinko, šta to uradiste? Za Boga miloga!

MILJAN
Ništa doktore. Ništa. Samo sam rekao istinu.
FILIMONOVIĆ
Miljane! U Beogradu kad smo pričali, sve smo se dogovorili zar ne? Ovo su šakali
Miljane. Manite se njihove uglañenosti. Taj njihov sistem, tašna - mašna! Već su vas u
sanduk strpali. A vi im eksere dodajete da ga što bolje zakucaju! Miljane, šta je vama?

(Nema odgovora.)

Sine, je l' ti čuješ šta ja tebe pitam?! Odgovori!

MILJAN
Prelomio sam, doktore. Gotovo je.

FILIMONOVIĆ
Jao, sinko! Jao! Šta da radim s tobom?

MILJAN
Ne znam. Valjda tako treba.

FILIMONOVIĆ
E, moj Miljane. E, moj Miljane Mehmed-Dragoviću, dete moje! Čiji li ti greh ispaštaš?
Sad, šta je tu je. Daj da vidimo šta ćemo dalje. Znam sve detalje pa ću pokušati da im sve
osporim. Da vidimo šta mogu da iskopam. Zakovao si nas. Zakovao...

(Šetka se nervozno,razmišlja.)

Da bar ono usrano parče papira nisi potpisao. Ništa, videćemo! Danas neću moći mnogo.
To je kao šut s rogatim. Daj glavu da spasavamo. Šta si im još rekao? Šta je na traci?

MILJAN
Ne znam

FILIMONOVIĆ
Moraću da zovem Beograd. Da vidim šta oni naši slepci mogu da urade.

(Okreće se oko sebe.)

Nadam se da im nisu sve kancelarije ozvučene? Bar malo da proradi srpska čivija.
Moram da vidim šta mogu da uradim sa Članom 10. njihovog Statuta. Imaju jedno
pravilo: "Non-bis-in-idem". Ne dva puta u istom. Samo da nagovorim one naše da kažu
da je do tvog izručenja kao svedoka došlo greškom, jer si dole već osuñen za ovaj zločin,
i da si već na izdržavanju kazne. Pa su te greškom, kao što i sve ostalo rade, poslali kao
maltene slobodnog svedoka ovamo, a ne kao osuñenika. Radi kooperativnosti. Onda ti
ovi ne mogu suditi, već i dalje ostaješ svedok.

MILJAN
Svejedno mi je.

FILIMONOVIĆ
(ljutito.)
Slušaj sinko! Nije ti sve jedno! Nije! Ne dam te! Razumeš! Ne dam. I ne može da ti bude
sve jedno. Dosta je bilo. Mogu ja da spakujem kofer i da se okrenem nazad. Al' neću. Iz
inata. Makar morao da burgijam do Kine. Ne dam!

(Očinski mu se obraća.)

Razumi, ne dam! Dosta su nam se krvi napili. Dosta je. Pomozi mi. Zajedno ćemo lakše.
Nemoj sad da se predaješ. Veruj i iščupaćemo se!

MILJAN
Šta sa sobom da radim, doktore? Sebi u oči ne mogu da pogledam.

FILIMONOVIĆ
Znam, roñeni. Znam, lepi moj. Znaš kako kažu za nas: "Oproste al' ne zaborave". E, sad i
ti moraš tako. Oprosti sebi što si to učinio. Al' nemoj da zaboraviš. Ne moj više na živo
čeljade ruku da digneš. Oprosti sebi, al ne zaboravi.

(Gledaju se za trenutak u oči. Filimonović nastavlja.)

Hajde da ih pozovemo. Ja ću s njima da se gombam još malo. A, eto me sutra kod tebe da
vidimo šta dalje. Je l' u redu?

(Miljan klima glavom.)

Hoću da čujem!

MILJAN
U redu.

FILIMONOVIĆ
Tako te volim! Čvrsto! Ne daj im da seire!

(Odlazi do vrata i izlazi za trenutak u hodnik da ih pozove. U kancelariju ulazi Konor.

Filimonović nastavlja.)

Mi smo za sada završili gospodo. Ja ću gospodina Mehmed-Dragovića zvanično da

posetim sutra. Molio bih da mi omogućite posetu i dogovor sa njim najkasnije do deset i
trideset. U redu?

KONOR
Da gospodine Filimonoviću. Budite bez brige. Predlažem da napravimo malu pauzu, da
odemo do salona, pa ćemo sesti i dogovoriti se o svemu. Iamo nešto i da vam predložimo.
FILIMONOVIĆ
Mogu li mantil da ostavim ovde kod vas?

KONOR
Da, svakako. Elizabeta će biti tu. Ja ću pozvati čuvare da doñu po gospodina Mehmed-
Dragovića.

(Filimonović uzme svoju svoju aktovku. Pogleda u Miljana.)

FILIMONOVIĆ
Ništa ne brini. Biće sve u redu.

(Miljan se lagano okrene ka stolu i zagleda u šahovske figure. Filimonović i Konor izlaze
iz kancelarije. Na vratima se mimoiñu sa Elizabetom. Elizabeta i Miljan ostaju sami.
Ulazna vrata su otvorena i Elizabeta gleda u hodnik. Zatim lagano prilazi, zatvori ih,
priñe čiviluku i skine odelo, a zatim mu se obrati. On sedi okrenut leñima i ne vidi je.)

ELIZABETA
Miljane?...

(On se okrene ka njoj i ustane.)

Kako vam se čini odelo? Jeste li zadovoljni?

MILJAN
Da. Hvala!

ELIZABETA
To je najbolje što sam mogla da nañem za ovo kratko vreme.

(Uzima odelo u ruke i prilazi mu bliže. Prelazi rukom preko njega i uzima kravatu.)

Evo i kravata. Odabrala sam je. Svilena je... Sviña vam se?

(Miljan klima glavom.)

Staviću je u džep...

MILJAN
(Pogleda u pod i vidi da podseća na šahovsku tablu, izdeljen na tamno-svetle kvadrate.)
Sad smo kao kralj i kraljica.

ELIZABETA
Kako to mislite?
MILJAN
Vi na belom polju, ja na crnom.

(Elizabeta pogleda u pod i napravi korak u stranu.)

D4 - d5...

(Ona napravi još jedan korak.)

C4 - dc4...

(Brzo krene da odloži odelo na čiviluk.)

Skakač F3. Damin gambit! Mnogo sam voleo da igram šah.

ELIZABETA
Da, divna igra. Divna i elegantna.

MILJAN
Nažalost i krvava.

ELIZABETA
Zavisi ko igra.

MILJAN
Zavisi u šta se igra.

ELIZABETA
U pravu ste. Zavisi koji je ulog.

MILJAN
Uvek je kraljeva glava. I uvek je kraljičin divlji ples. Njeno deljenje pravde. Sad crno,
sad belo! A onda se žrtvuje. Ili je žrtvuješ.

ELIZABETA
Dobro, a tu su i ostale figure?

MILJAN
Pioni ne vrede mnogo. Artiljerija, topovi, konjica, da. Lovci, da. Pešaci ne mnogo. Oni
nikad ništa ne vrede. Sem kad stignu na kraj table. Onda se pretvore u kraljicu. Na ivici
ambisa.

ELIZABETA
Zato nisam nikad volela tu igru. Tata je pokušao da me nauči. Bile su tako lepe figure.
Svaka je imala svoj lik. Svaka kao vajana. Pravi kralj i kraljica. Lovac na konju. Prava
kula. A pioni, bili su tako slatki. Nisam htela da igram jer nisam nikada mogla da se
odlučim da nekog žrtvujem. Svi su mi bili dragi.

MILJAN
Video sam jednom takav šah. Sećam se da je i kralj imao pravu krunu na glavi. A kraljica
dugu haljinu. Balsku. Kao Pepeljuga. Ali nisam imao para.

(Elizabeta prilazi šahovskoj garnituri koja još stoji sa strane na MekKormikovom radnom
stolu. Uzima kraljicu i prilazi Miljanu.)

ELIZABETA
Evo vam kraljica. Čuvajte je. I neka vas čuva. Kad budete u Australiji.

MILJAN
Imate divne oči Elizabeta.

ELIZABETA
Hvala vam...

(Vrata se otvaraju i u kancelariju se vraćaju Filimonović i MekKormik. Za njima ulazi

Konor u pratnji dva policajca. Elizabeta se naglo povuče do svog stola.)

KONOR
Gospodine Dragoviću, vreme je.

MILJAN
Da.

(Staje izmeñu one dvojice policajaca.)

MekKORMIK
Elizabeta,molim vas! Gospodin Mehmed - Dragovićevo odelo!

ELIZABETA
Da, gospodine. Svakako.

(Prilazi čiviluku, podiže odelo sa vešalicom i pruža mu u ruke. Miljan ćutke prihvata.
Pogleda je u oči. Ona lagano korakne u nazad, obori glavu i ode za svoj sto. Filimonović
podigne ruku kao da želi nešto da mu kaže, da se pozdravi. Miljan ga samo okrzne
pogledom, obori glavu i žurnim korakom izañe iz kancelarije. Tišina. Svako od njih kreće
na svoje mesto. MekKormik seda za svoj sto, Filimonović u fotelju kod Elizabetinog
stola, a Konor ostaje da stoji.)

KONOR
Da li ste za čašu viskija, gospodine Filimonoviću?

FILIMONOVIĆ
Da, molio bih.

KONOR
Mek, hoćeš i ti jedan?

MekKORMIK
Da.

KONOR
Elizabeta, vi?

ELIZABETA
Ne, hvala.

(Konor prilazi polici sa pićem i lagano sipa. Zatim svakom donosi njegovu čašu. U
kancelariji vlada tišina. Kao da je svako zabavljen svojim mislima.)

KONOR
(Filimonoviću.)
Izvolite!

(Zatim pruža i MekKormiku. Ovaj samo klimne glavom.)

MekKORMIK
(Gleda u Filimonovića.)
Ne znam šta da vam kažem.

FILIMONOVIĆ
Ništa gospodine MekKormik. Ništa.

MekKORMIK
Žao mi je da je sve ispalo ovako mučno.

FILIMONOVIĆ
To vam je posao.

MekKORMIK
Gospoñice Vudke, unećete današnju izjavu gospodina Mehmed - Dragovića na posebnu
disketu i ceo fajl spojićete sa ostalim dokumentima prvooptuženog kapetana Ličanina,
Golubiji Do.

ELIZABETA
(Traži)
VS-12/12/98

(MekKormik ustaje od svog stola i kreće lagano ka zidu nasuprot Filimonovića. Lagano
mućka sadržaj čaše i otpije jedan gutljaj, držeći viski u ustima. U tom trenutku počinje da
se čuje zaglušujući zvuk SIRENE za uzbunu. Svi uznemireno gledaju jedni u druge.
Elizabeta očima traži pomoć od MekKormika. Ovaj joj daje znak rukom da traži
informaciju telefonom.)

ELIZABETA
(Podiže slušalicu i zove.)
Kancelarija islednika MekKormika. Halo! Halo! Da molim!... Šta se dogodilo?!... Šta?!...
Ne!

MekKORMIK
Šta je? Dajte mi to ovamo!

(Prilazi njenom stolu. Elizabeta mu bez glasa pruža slušalicu. MekKormik je zaćuñeno
gleda.)

MekKormik na aparatu. Šta se dogodilo?! Molim!... Molim!... Kad, kako?

(Viče, zvuk sirene ne prestaje.)

Da li ste vi normalni?! Pa odveli ste ga pre jedva dva minuta! Ma nek ide sve doñavola!...
Slušajte, ne dirajte ništa! Ostavite tako!... Kažem, ostavite tako!... Da!... I isključite tu
sirenu, zaboga!...

KONOR
Šta je!

(Naglo kao što je i počeo, zvuk sirene prestane.)

MekKORMIK
(Spusti slušalicu,lagano zakopča sako i pogleda u Filimonovića.)
Obesio se!

KONOR
Kako?!

MekKORMIK
Ne znam... O kravatu! Idi dole,vidi...

(Konor žurno izañe iz kancelarije. Elizabeta je prinela ruku i sedi nemo, sleñeno.
Filimonović, isto nem, kao da ga je neko posekao po nogama seda u stolicu i trudi se da
razlabavi kravatu i doñe do vazduha. MekKormik odlazi do svog stola i gotovo se
stropošta u fotelju. Muk.)

FILIMONOVIĆ
Zašto? Ne razumem vas gospodo. Dobijete sve na tanjiru. Nekoliko putovanja gore -
dole. Dobre dnevnice. Nadnica za strah. Pročeprkate malo po tuñim životima.

MekKORMIK
Šta hoćete da vam kažem? Mi imamo obavezu prema svetu... Prema interesima šire
svetske zajednice.

FILIMONOVIĆ
(Osmehne se jetko.)
Manite se toga gospodine MekKormik. Prazne,jalove floskule. Šta je to tako interesantno
dole u mojoj zemlji? Govorite o svetskoj zajednici, pripovedate i propovedate o nekoj
demokratiji. Moto vam je ljubav prema bližnjem i iza toga se zaklanjate. A doneli ste
nam jad i bedu. Oganj i mač. Probudili krvnu osvetu i oživeli strasti od pre pedeset
godina. U žar koji je tinjao i gasio se, sipali ste benzin umesto vode. A onda oblačite
odelo vatrogasca i gušite nas penom demokratije. Čemu?

(Ustaje polako i prilazi stolu na kome stoji šahovska garnitura. Počinje i dalje pričajući da
reña figure kao za partiju.)

Jedna partija je bila gotova. Dobili ste je. Kako se ono kaže u šahu: "Ugušeni mat"?
Crveni džin je klekao na kolena i poklonio se moći novca. Dokazali ste svoju teoriju da
se sve može kupiti. Sve ima cenu. Život, patnja, umetničko delo, moral,telo. Sve! I nije
vam dosta. Koliko cipela možete obuti od jednom?

(Okreće se prema MekKormiku.)

Ja samo dve. Trudim se da budu iste boje. Radim takav posao gde mi je džep postao
dovoljno dubok da priuštim sebi neke stvari. Prodajem se kao prostitutka i lažem kao pas
da bih zaradio na ljudskoj nesreći i gluposti. Ja sam carinik za dušu i precizno vagam
svaku svoju laž. Al' ne propovedam Hrista i ne pretvaram se da ljubim bližnjeg svog.
Samo s vremena na vreme mi neko bude simpatičan ili ga zavolim u inat Bogu kad vidim
da pretera kinjeći ga. Onda ga branim i od vas. Ovog momka sam zavoleo...

(I dalje reña figure.)

Kako beše? Kraljica ide na "E"? Je li tako?

MekKORMIK
Ne. Kralj.

FILIMONOVIĆ
Ah da. Hvala. Kralj! Toliko toga mu se sručilo na glavu da čovek prosto ne zna da li da
se smeje ili plače. Strašno! Farsično, apsurdno. Pitam se šta li bi bilo da je još bio i crn.
Crnja kako kažete. Verovatno biste ga obesili odmah. Ovde. Za plafon.

MekKORMIK
Molim vas...
FILIMONOVIĆ
(Podigao je jednu figuru bliže očima kao da ne vidi dobro.)
Znate zašto sam ga još voleo? Zato što je sa upornom glupom emocinalnošću jednog
Srbina, sa raspaljenom mržnjom Hrvata u grudima i tvrdoglavošću običnog Bosanca
ćutljivo podnosio svoju sudbinu. Valjao je kao Sizifov kamen. E moj Bože! I dadoste mu
svilen gajtan Turci prokleti!

(U sobi caruje tišina. MekKormik se zavali nazad u svoju stolicu i stisne rukom čelo kao
da ga počinje da boli glava.)

MekKORMIK
(Elizabeti.)
Elizabeta,molim vas pozovite ove dole. Neka vam daju popis ličnih stvari gospodina
Dragovića.

FILIMONOVIĆ
(Jedva procedi.)
Mehmed - Dragovića.

ELIZABETA
(kao mehanička lutka).
Halo, zatvorska?! Dajte mi molim vas, spisak stvari gospodina Dragovića. Slušam vas...
Patike. Najk. Bele. Jedan par. Dalje... Par čarapa. Bele... Donji veš,jedan komad...
Vojničke. Dalje...

(Tišina za tren, sluša kako joj diktiraju.)

Farmerke, marka Levi-Štraus,jedne. Izbledele. Duks, jedan. Jakna, kožna, iznošena...

Nepoznata marka... Odelo, crno... Kako ste rekli? Košulja i kravata? Ne, ne to! To
pripada Sudu! Hvala!... Da to je sve.

(Spušta slušalicu. Tišina. Filimonović je je skinuo naočare i briše ih. Kratko zazvoni
telefon na njenom stolu. Ona se javi...)

Halo... Kancelarija islednika MekKormika. Da, molim. Da,čuli smo. Tu je. Momenat!...
Gospodine MekKormik, za vas.

(Kako je prebacila vezu, ustaje od stola i izvlači kutiju u koju počinje da slaže svoje lične
stvari. Pakuje se. Filimonović sve to samo nemo posmatra.)

MekKORMIK
Halo, da!... Slušam vas! A,uhvatili su ga?! Kad? A kad ga pakujete ovamo... Super!...
Kako su ga uhvatili?... Aha!... Žena i dete mu nisu povreñeni?... Odlično! Znači, samo
on. To je dobar posao. Znači već sutra će da bude ovde. OK!... Ništa, snaći ćemo se, kao i
uvek! Hvala!
(Ustaje žustro od stola, ne primećujući da se ona pakuje, uzima jednu od fascikli i seda
nazad. Počinje da diktira.)

Elizabeta, pišite! Selo Dubova. Mart - april devedeset druge, februar devedeset treće...

(Pogleda u nju.)

Šta radite to? Gde ćete? Ostavite to, sedite tu i pišite! Nemamo vremena! I zovite mi
Konora. Odmah!

(Nastavlja da čita naglas.)

Optužnica IT-98-24...Mladen Jurišić - Beli. Star 35 godina. Uhapšen 1 septembra 1988.

Roñen 10. maja 1963. u Trebiči, opština Foča. Činjenični navodi. U optužnici se navodi
da su srpske snage u aprilu 1992. zauzele delove Dubove. Prilikom preuzimanja vlasti, pa
sve do sredine jula 1992, meštani su odvoñeni i hapšeni. Prema optužnici, barem od jula
1992. do februara 1993, žene, deca i starije osobe držane su u zatočeništvu u kućama,
stanovima i motelima u Dubovi...

(Filimonović uzima svoj mantil i lagano ga oblači. Podiže svoju aktovku, vadi cigaretu i
zapali je a zatim krene ka vratima. Zastane za trenutak i okrene se ka MekKormiku. Ovaj
podigne pogled.)

MekKORMIK
I?

FILIMONOVIĆ
Fali vam jedna figura...

MekKORMIK
Neki pion?

FILIMONOVIĆ
Ne. Kraljica!

(Izlazi.MekKormik nastavlja da diktira. Zaglušujući brum mašine i ritam doboša polako

guše i nadjačavaju njegov glas. Svetla lagano nestaje. MRAK.)