Медицинска школа Краљево

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Фармакогнозија са фитотерапијом

Тема: Бреза
 Бреза
Људи су од давнина придавали значај брези, како у веровањима тако и у
медицини. Наши преци су сматрали да је бреза проклето дрво јер су њеним
гранама шибали Исуса Христа. У Београду је некада постојао обичај да сватови,
када полазе из куће у цркву, прелазе преко брезове метле, како би метла
задржала уроке и зле душе. Њена кора се причвршћава на дрвеном штапу и пали
се најчешће за Петровдан, овај обичај се назива се лилање и поготово је радостан
за децу. Од брезе се узима сок и кора, беру се листови, пупољци и цветови. Од
њих се прави брашно, вино, шећер, салате, варива, смола, угаљ чајеви, купке,
облоге, тинктуре, уља, гелови, тоници, итд. Уситњена кора се може користити као
замена за со. Стари Словени и Германи су њено лишће и пупољке стављали у
салате, чорбе, варива. Финци и Норвежани од њеног брашна које се добија
сушењем и млевењем реса, унутрашњег дела коре, семења, праве медењаке,
што се некад и код нас радило.

Класификација
Бреза је род дрвенастих биљака који спада у породицу Betulaceae, обухвата 40
врста дрвећа и жбуња у које спадају:
 Betula pendula (Betula verrucosa, Betula aetnensis) - Обична или Бела бреза
 Betula nana - Патуљаста бреза
 Betula pubescens - Маљава бреза
 Betula medwediewii – Балканска бреза
 Betula allegheniensis - Жута бреза (B. lutea)
 Betula nigra – Речна или Црна бреза
 Betula occidentalis - Водена бреза
 Betula papyrifera - Папираста бреза
 Betula populifolia - Сива бреза
 Betula cordifolia - Планинска папираста бреза
 Betula michauxii - Новотафландска патуљаста бреза
 Betula neoalaskana – Аљашка бреза
 Betula pumila – Бреза мочвара
 Betula glandulosa - Америчка патуљаста бреза
 Betula humilis (Betula sibirica, Betula extremiorientalis) – Грмолика бреза
 Betula mandschurica var. japonica - Јапанска бреза
 Betula albosinensis - Кинеска црвена бреза
 Betula albosinensis var. septentrionalis - Севернокинеска црвена бреза
 Betula austrosinensis - Јужнокинеска бреза
 Betula chinensis - Кинеска патуљаста бреза
 Betula ermanii – Ерманова бреза
 Betula grossa – Јапанска трешња бреза
  Betula mandschurica - Манџурска бреза
 Betula platyphylla (Betula pendula var. platyphylla) – Азијска бела бреза
 Betula szechuanica (Betula pendula var. szechuanica) – Сечуанска бреза
 Betula utilis – Хималајска бреза
 Betula alnoides
 Betula maximowiczii
 Betula jacquemontii (Betula utilis subsp. jacquemontii)
 Betula lenta

Betula pendula
Бела бреза (Betula pendula) је листопадно дрво из рода бреза (Betula) и породице
бреза (Betulaceae). Може да опстане до 100 година. Расте до 30 метара висине.
Стабло је у младости витко, а старењем може достићи до 60 центиметара у
пречнику. Корен је постављен дубоко у земљи, са веома разгранатим бочним
жилама. Кора је на младим гранама бела и глатка, гули се у танким тракама и у
старости постаје крута, дебела, неправилна и груба поготово у подножју стабла и
црна. Гране су висеће, младе гране су црвенкастосмеђе, мало лепљиве, густо
прекривене брадавичастим накупима. Пупољци су лепљиви, јајасти, ушиљени,
дуги до 8 милиметара, прекривене бројним зеленкастосмеђим до црвеносмеђим
љускама заобљеног врха. Листови су наизменични, у почетку лепљиви, на обе
стране голи, дуги од 3 до 7 центиметара, широки 2 до 4 центиметара, троугласти
са двоструко пиластим ивицама и на врху зашиљенин, налазе се на, око 2 до 3
центиметара дугим петељкама које су смештене на дугачким танким, обешеним
гранчицама. Могу се брати у првим пролећним данима. Цветови су једнополни,
скупљени у ресама. Мушки цветови стварају се током јесени у почетку усправним,
касније висећим ресама дужине 10 центиметара и немају дршку. Женски цветови
дужине 2 до 4 центиметара јављају се у усправним ресама и дршкама дугима око
2 центиметара али тек у пролеће, цветови су им збијени. Пчеле од њих
прикупљају полен и прополис. Плодови су једносемени орашчићи дуги око 2
милиметара који дозревају у јулу и августу.

Слика 1. Гране oбичне брезе са пупољцима (изнад), лишће oбичне брезе (испод)
Слика 2. Обична бреза доње дебло. Лево: прелаз са беле коре (горе) са
вертикалним расцепима до све грубљег доњег дела стабла. Десно: изузетно
храпаво дебло на старом дрвету

Користи брезе
Дрво брезе употребљава се у столарству, коларству, токарству и резбарству,
затим за фурнире, за вештачку свилу и вуну, итд. У каменом добу се њена кора
користила за прављење одеће, обуће и посуђа. Такође се користила за
штављење коже и као папир. Од брезине гране се прави метла. Пошто је кора
непропусна на воду користи се за покривање кровова кућа. Сувом дестилацијом
брезове коре се добија брезово катранасто уље. Бушењем дебла се добија
брезова вода
Деловање
Велики број биоактивних једињења је изолован из пупољака, сока, листова и коре
обичне брезе. Састав варира у зависности од варијетета, старости биљака,
географског подручја, коришћених метода изолације и анализе. Међутим, хемијски
састав изолата је делимично истражен, и потребна су даља испитивања.
Утврђена је антиинфламаторна, антимикробна, диуретична, антивирусна,
антиоксидативна, антипролиферативна, антиреуматоидна, уропротективна,
антиалергијска и гастропротективна активност изолата. То отвара могућност
потенцијалне употребе у превенцији и лечењу широког спектра болести. Потребне
су даље предклиничке и клиничке студије у циљу креирања и примене препарата
заснованих на изолатима обичне брезе.

Производи брезе
Чај од брезе се припрема као инфуз од сувих листова и пупољака бреза и богат
је витамином Ц и Е, калцијумом, каротином, флавоноидом, танином, бетулабином.
Овај чај поспешује избацивање течности из организма и користи се за лечење
водене болести. Значајно ублажава шећерну болест поготово у почетном
стадијуму. Помаже код бактеријских инфекција уринарног тракта. Добро
пречишћава бубреге, па се користи за уклањање каменца и песка у бубрегу и
мокраћној бешици. Добар за регулацију PH вредности организма. Користи се у
лечењу грипа, прехладе и бронхитиса. Ублажава бол код гихта и реуматизма.
Ублажава менструалне тегобе. Користи се за одклањање целулита. Побољшава
концентрацију. Ублажава упалу мишића. Олакшава варење хране и лечи
стомачне тегобе. Може се користити и за спољашњу употребу, утрљавањем на
кожу главу отклања перут, а умивањем отклања кожне проблеме попут акни.
Људи који имају проблема са срцем и бубрезима не смеју пити чај од брезе.
Такође га не би требало конзумирати труднице, дољије и особе алергичне на
аспирин
Сок од брезе или брезина вода је биљни сок који се добија директно од дрвета
брезе. Добија се бушењем стабла брезе у периоду између средине марта па до
почетка априла. Једно велико стабло може дати до три литара сока. Слаткастог је
укуса. Садржи шећере (ксилит), протеине, минерале, аминокиселине и ензиме и
добар је извор витамина Б и Ц. Има диуретично својство и користи се и за
отклањање целулита, такође добро чисти бубрег и отклања отпадне материје из
јетре. Користи се за прављење купки. Генерално има веома слично дејство као и
чај од брезе
Прави се и маст од брезиних пупољака који се користи против реуматизма, уље
од брезе против целулита и тинктура која има дејство као чај и сок од брезе
Литература
Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама.
Београд: СКЗ. стр. 44—45, 224.
Amphlett, Andy. Identification and taxonomy of Betula (Betulaceae) in Great Britain and
Ireland. Grantown on Spey, Scotland
Vladimirov, M. S., Nikolić, V. D., Stanojević, L. P., Nikolić, L. B., & Tačić, A. D. (2019).
Obična breza (Betula pendula Roth.) - hemijski sastav i biološka aktivnost izolata.
Advanced Technologies, 8(1), 65-77. https://doi.org/10.5937/SavTeh1901065V
https://zdravljeizivot.rs/caj-breza-lek-za-reumatizam-gihta/
https://smbk.rs/sok-breze-iz-drveta-kao-lek/
https://www.agroklub.rs/ukrasno-lekovito-bilje/breza-omiljeni-lek-u-narodnoj-medicini/
30516/
https://web.archive.org/web/20160424175426/http://organskivrt.com/breza/