Колоније и зависне територије Велике

Британије
Колоније и зависне територије
Велике Британије су све
територије света које су икада
биле у колонијалној или другом
облику зависности од Енглеске,
Велике Британије или личној
зависности од енглеског
(британског) монарха.
Историјски гледано, ове
територије су припадале
Британској империји.

У периоду од 1876. до 1947. Експанзија Британске империје

године британски монарх је
носио и титулу цара (царице)
Индије. Тренутно је краљ Чарлс III монарх 15 држава (области Комонвелта).

Врхунац колонијалне владавине

Организација администрације колонија варирала је током времена и простора, али се од 1920-их
(време највеће експанзије) може класификовати у следеће категорије:

Уједињено Краљевство -
унија Енглеске, Велса,
Шкотске и Ирске (од 1922.
- само Северна Ирска);
крунске земље (Острво
Мен, Џерзи и Гернзи);
насељеничке колоније.
Круна је прогласила свој
апсолутни суверенитет
над њима, иако нису били
део Уједињеног Раст Британске империје
Краљевства. Они су били
подложни британском
обичајном праву и законима које је усвојио Британски парламент. Краљевска моћ била
је оличена у гувернеру кога је постављала британска влада;
власничких колонија које су постојале у Америци у 16-17 веку. Круна их је дала на
управљање појединим аристократама;
колоније које воде компаније. Пре свега Британска источноиндијска компанија. У
Африци је било и неколико мањих сличних компанија;
протекторати. Формално су се сматрале страним државама на чијем је челу био
страни владар. Међутим, протекторат је одбијао независне контакте са страним
 државама, а било је и значајног мешања британских власти у његове унутрашње
ствари;
Доминиони. Појавили су се почетком 20. века као некадашње насељеничке колоније
или федерације таквих колонија;
мандатне територије. Појавили су се после Првог светског рата и представљали су
бивше немачке колоније и некадашње националне периферије Отоманског царства,
које је Лига народа пренела под контролу Британије.

Крунске земље
Крунске земље су територије са
независном извршном влашћу и
сопственим правним системом.
Оне такође нису и никада нису
биле колоније, прекоморске
територије са становишта
британског права, међутим,
питања одбране и спољне
политике (са изузев царине и
имиграције) делегирани су
[1]
влади Уједињеног краљевства .
Закони које доноси британски
парламент могу се применити и
на територију острва у случају
Британско царство 1897
одговарајуће одлуке Државног
савета Круне.

Прекоморске територије

Европа и Средоземље
од 1066. Гернзи
од 1066. Џерзи
1171–1541 Лордство Ирске
од 1346. Острво Мен
1541-1801 Ирска у унији
1708-1757 Менорка
од 1713 Гибралтар
1763-1782 Менорка
1794-1796 Корзика
1798-1802 Менорка
1800-1964 Малта
1801-1922 Велика Британија и Ирска
1807-1890 Хелиголанд
1809-1864 Јонска острва
1878-1960 Кипар
1921–1922 Јужна Ирска
 1921-1937 Ирска слободна држава (сада Ирска)3
од 1921. Северна Ирска
1945-1949 Окупациона зона у Немачкој
1945-1949 Окупациона зона у Аустрији
од 1960. Акротири и Декелиа

Северна Америка
1583-1907 Њуфаундленд
1607-1776 Вирџинија
од 1619 Бермуди
1620–1691 Плимоутх колонија
1622-1691 Ман (провинција)
1629–1691 Колонија Масачусетског залива
1632-1776 Мериленд
1635–1644 Сејбрук
1636–1776 Конектикат
1636-1776 Роуд Ајланд
1638–1665 Њу Хејвен
1663–1712 Каролина (провинција)
1664-1783 Њујорк
1665–1686 Њу Џерси
1670–1870 Рупертова земља
1674–1702 Источни Џерси
1674–1702 Западни Џерси
1680–1686 Њу Хемпшир
1681–1783 Пенсилванија
1686–1689 Нова Енглеска
1689-1783 Њу Хемпшир
1691-1780 Масачусетс
1701–1776 Делавер
1702–1776 Њу Џерси
1712–1776 Северна Каролина
1712–1776 Јужна Каролина
1713-1867 Нова Шкотска
1732-1776 Џорџија
1759–1867 Њу Брансвик
1763–1873 Острво Принца Едварда
1763-1791 Квебек
1763–1783 Источна Флорида
1763–1783 Западна Флорида
1776. Тринаест колонија
1791-1841 Горња Канада
1791-1841 Доња Канада
1815–1858 Округ Нове Каледоније
 1818-1846 Колумбија/Орегон
1841–1867 Провинција Канаде
1849-1866 Ванкувер
1853–1863 Острва краљице Шарлоте
1858-1866 Британска Колумбија
1859–1870 Северозападна територија
1862–1863 Стикинска територија
1866-1871 Ванкувер и Британска Колумбија
1867-1931 Канадска конфедерација
1907–1949 Доминион Њуфаундленда

Латинска Америка, Кариби и Јужни Атлантик

1605-1979 Света Луција
1623-1883 Сент Китс
1624-1966 Барбадос
1625-1650 Сент Крој (острво)
1627-1779 Свети Винцент
1627–1816 Заветна острва
1628-1883 Невис
1632-1782 Монтсерат
1632-1860 Антигва
1643–1860 Баји острва
од 1650 Ангвила
1651-1667 Вилоугхбиланд (Суринам)
1655-1859 Обала комараца
1655–1962 Колонија Јамајка
од 1658. Света Јелена
од 1666. Британска Девичанска острва
1666-1860 Барбуда
од 1670. Кајманска острва
1650-1973 Бахами
1630–1641 Острво Провиденс
1670–1689 Сан Андрес и Провиденсија
1762-1779 Гренада
1763-1778 Доминика
1763-1888 Тобаго
1775–1908 Јужна Џорџија
од 1783. Монсерат
1783-1974 Гренада
1783-1979 Свети Винсент и Гренадини
1783-1978 Доминика
од 1783. Теркс и Кејкос
1797-1888 Тринидад
од 1815. Острво Асенсион
 из 1816. Тристан да Куња
1814-1966 Британска Гвајана
1833–1958 Заветрена острва
1833–1958 Заветна острва
од 1833. Фокландска острва
1860-1981 Антигва и Барбуда
1862-1981 Британски Хондурас (Белиз)
1882-1983 Свети Китс и Невис
1888-1962 Тринидад и Тобаго
од 1908. Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка острва
1958–1962 Федерација Западне Индије

Африка
1661–1702 Острво Џејмс
1765-1816 Сенегамбија
1787-1961 Сијера Леоне
1794-1976 Сејшели
1795–1803 Цапе Цолони
1806-1910 Цапе Цолони
1807-1814 Мадеира
1810-1968 Маурицијус
1810-1965 Архипелаг Чагос
1816-1965 Гамбија
1821–1965 Британска Западна Африка
1834-1839 Сокотра
1843-1910 Натал
1861-1906 Лагос
1868-1966 Басутоланд (Лесото)
1867-1957 Златна обала (Гана)
1877-1881 Трансвал Република
1878–1910 Валвис Беј
1881–1900 Протекторат Нигера
1882-1922 Султанат Египта
1884-1960 Британски Сомалиланд
1885–1895 Колонија Бечуаналенд
1885-1966 Бечуаналанд протекторат (Боцвана)
1887-1897 Краљевство Зулу
1889-1924 Бароцеланд
1890-1962 Уганда
1890-1963 Занзибар
1890-1895 Витуланд
1891-1907 Британска Централна Африка
1895-1920 Британска источна Африка
1899-1956 Англо-египатски Судан
 1900–1914 Северна Нигерија
1900-1914 Јужна Нигерија
1900–1910 Колонија Наранџасте реке
1900-1919 Трансвал
1902-1968 Есватини
1907-1964 Ниасаланд (Малави)
1910-1931 Јужноафричка унија
1914-1960 Нигерија
1915-1931 Југозападна Африка
1916-1956 Британски Тоголанд
1922-1961 Британски Камерун
1920-1963 Кенија
1922-1961 Тангањика
1923-1965 Јужна Родезија
1924-1964 Северна Родезија (Замбија)
1953–1963 Федерација Родезије и Њасаленда
од 1965. Британска територија Индијског океана
1979-1980 Југ. Родезија (Зимбабве)

Азија
1640–1858 Председништво Мадраса
1685-1824 Бенцоулин
1687–1858 Управа Бомбаја
1690–1858 Бенгалско управа
1702-1705 Пуло-Кондор
1721-1949 Индијске кнежевине
1762-1764 Манила и Кавите
1786-1826 Пенанг
1789-1796 Велики Андаман
1796-1948 Цејлон (Шри Ланка)
1812-1814 Бангка
1812-1824 Белитунг
1819–1826 Сингапур
1820-1971 Уговор Оман (УАЕ)
1820-1971 Бахреин
1824-1948 Бурма
1826-1946 Страитс Сеттлементс
1839-1963 Колонија Аден
1839-1842 Авганистан (окупација)
1841-1997 Хонг Конг
1841-1946 Краљевина Саравак
1848-1890 Лабуан
1858-1947 Британска Индија (Индија, Пакистан, Мјанмар, Бангладеш)
1858-1872 Андаман и Никобарска острва
 1861-1947 Сиким
1873-1896 Негери Сембилан
1874-1896 Селангор
1874-1896 Перак
1879-1919 Авганистан (протекторат)
1887-1896 Паханг
1886-1963 Аден протекторат
1887-1965 Малдиви
1888-1946 Протекторат Севера Борнео
1888-1984 Брунеј
1891-1971 Мускат и Оман (Оман)
1895–1946 Савезне малајске државе
1898-1930 Веихаи
1899-1961 Кувајт
1904-1948 Џохор
1910-1949 Бутан
1909-1946 Нефедеративне Малајске Државе
1916-1971 Катар
1920-1932 Месопотамија
1920-1948 Палестина
1921-1946 Трансјордан
1946-1963 Колонија Северни Борнео
1946-1963 Колонија Саравак
1946-1963 Сингапур
1946–1948 Малајска унија
1947–1950 Индијска унија
1948-1972 Доминион Цејлона
1948–1957 Федерација Малаје (Малезија)
1962–1967 Федерација Јужне Арабије
1963–1967 Протекторат Јужне Арабије

Аустралија, Океанија и Антарктик

1788–1901 Колонија Новог Јужног Велса
1788–1901 Острво Норфолк
1803-1901 Колонија Ван Дименове земље / Колонија Тасманија
1807–1863 Окландска острва
1824-1980 Нови Хебриди (Вануату)
1826-1901 Западна Аустралија
1829–1832 Колонија Лабудове реке
1836–1901 Колонија Јужне Аустралије
од 1838. Острва Питкерн
1839-1907 Колонија Новог Зеланда
1841–1933 Викторија земља
1851–1901 колонија Викторија
 1857-1955 Кокосова острва
1859–1901 Колонија Квинсленда
1874-1970 Фиџи
1877–1976 Британске територије западног Пацифика
1878-1931 Острва Ашмор и Картије
1884-1902 Британска Нова Гвинеја (Папуа Нова Гвинеја)
1888-1893 Раротонга
1888-1958 Божићно острво
1889–1926 Унија острва
1892-1976 Острва Гилберт и Елис (Кирибати и Тувалу)
1893–1901 Федерација Кукових острва
1893-1978 Британска Соломонска острва (Соломонова острва)
1900–1970 Краљевина Тонга
1900–1901 Нијуе
1901–1942 Комонвелт Аустралије
1907-1953 Доминион Новог Зеланда
1908-1962 Јужна Шетландска острва
1908-1962 Грахамова земља
1908-1962 Јужни Оркни
1909-1931 Острва Ашмор и Картије
1910–1947 Острво Херд и острва Макдоналд
1923 Зависна територија Роса
1923-1968 Науру
1930–1933 Земља Ендерби
1939-1979 Кантон и острва Ендербери
од 1962. Британска Антарктичка Територија

Управа компанија - власника прекоморских трговачких станица,

утврђења и колонија
1581-1825 Левант компани (Левант)
1600-1874 Источноиндијска компанија
1606-1624 Вирџинија компани
1610-? Њуфоундленд компани
1615-1684 Сомерс Ислес компани (Бермуда)
1618-1644 Гвинејска компанија (Западна Африка)
1628-1692 Масачусетес Бај Цомпани
1629-1641 Компанија са острва Провиденс
1635-1657 Коуртин Асоцијација (Британска Индија)
од 1670. Компанија Хадсоновог залива
1672-1752 Афричка компанија (Западна Африка)
1792-1807 Компанија Сијера Леоне
1752-1821 Афричка компанија трговаца (Голд Коаст)
од 1825 Ван Диемен'с Ланд Цомпани (Тасманија)
1835-1949 Јужноаустралијска компанија
 1837-1858 Новозеландска компанија
1847-1858 Компанија Источног архипелага (Лабуан)
1877-2007 Компанија Афричких језера (Ниасаланд)
1879-1929 Нигер компанија (Нигерија)
1881-1946 Британска компанија Северни Борнео
1888-1896 Источноафричка компанија (Кенија)
1889-1965 Јужноафричка компанија (Северна и Јужна Родезија)

Пропаганда империјализма у 19. и почетком 20. века

Снажна повезаност царства са колонијама налази уметнички израз. С једне стране, ово је
природан одраз постојећег империјалног погледа на свет, с друге стране, појединачна дела настају
специјално за преношење одређених империјалних идеја, односно пропаганду. Најчешћи облик
царског мита је авантуристички роман, који се у Енглеској сматра лаким за читање. Ова
пропаганда је започела романом Данијела Дефоа Робинзон Крузо. Овај авантуристички роман
прича о вредном, сналажљивом и богобојажљивом Енглезу који преживљава на удаљеном острву
и гради свој живот[2].

Други романи комбинују приче о далеким земљама, стварним или измишљеним, богатим
ресурсима, нецивилизованим, примитивним друштвима са непријатељским домороцима. Њихове
земље и свет су приказани као неразвијени у поређењу са просперитетном, прогресивном и
развијеном Британијом. Британски истраживач авантуристичких романа Мартин Грин ово назива
пропагандом и каже да се ова тема такође понавља у викторијанским авантуристичким романима
као што су они Радјарда Киплинга[3].

Тако се, уз помоћ одређене забавне и лаке литературе, формирала идеја о далеким земљама и
њиховим становницима којима је потребна помоћ у модернизацији и унапређењу живота.

Нису сви научници склони да негативно оцењују пропаганду на исти начин. Савремени
проучавалац империјализма, Бернард Портер, сматра да је значај и утицај романа у културном
животу империјалне Британије преувеличан. Он истиче неколико тачака. Прво, ужем кругу људи
који владају државом није било корисно да учествује у политици за већину грађана. Подела на
радничке масе и владајућу мањину била је очигледна. Друго, у то време управљање једним
народом од стране другог није се сматрало нечим погрешним, тако да по овом основу нису могле
настати несугласице или протести. Из тог разлога, у Британији се није појавила јака
антиимперијална осећања. Није било озбиљних разлога, обичан човек није био директно погођен
међународним односима [4].

У путописним романима контакт са другим светом и културом био је сталан и природан.

Међутим, неки истраживачи налазе обележја империјалне културе чак и у оним делима која су
смештена у Британију. Едвард Саид бележи плантаже шећера у парку Менсфилд Џејн Остин, које
су далеко ван граница романа у географском и идеолошком смислу, али на њихов рачун одржавају
имање, то одређује живот његовог власника и становника.

Поред књижевности, било је много визуелних форми које су приказивале и живот у колонијама.
Ширење стереоскопа омогућило је Британцима да виде свет на истоку, који је био под заштитом
империје. Ове слике су створиле миран и просперитетан, егзотичан свет који је директно повезан
са царством. Такве карте су се чувале код куће, па је исток постао веома близак. Приказују
свакодневни живот и обичне људе: продавце по чаршијама, дрвосече, људе који ткају ужад, жене
које иду по воду[5].
Поред кућног и приватног гледања, било је више јавних облика извештавања. На пример, за
фењере су били причвршћени текстови верске, политичке или забавне природе. Летак је можда
рекламирао крстарење или верски скуп који је често прикупљао средства за мисионарску мисију у
Африци[6].

Почетком 20. века појавио се биоскоп и постао једна од најпопуларнијих забава. Амерички
новинар Лоуел Томас путује светом са предавањима, филмовима и фотографијама, приказујући
егзотични свет Блиског истока. Лепа, ефектна и иновативна емисија допала се јавности.

Током 19. и 20. века, слике о царству, колонији и њиховим односима мењале су се у зависности од
околности тог времена или потреба јавности.

Извори
1. „Crown Dependencies: Jersey, Guernsey and the Isle of Man” (https://www.gov.uk/governme
nt/publications/crown-dependencies-jersey-guernsey-and-the-isle-of-man). GOV.UK (на
језику: енглески). Приступљено 2023-01-16.
2. „Dreams of Adventure, Deeds of Empire by Martin Green (Basic Books; xv + 429 pp.;
$15.00)” (https://dx.doi.org/10.1017/s0084255900051500). Worldview. 22 (11): 57—58.
1979. ISSN 0084-2559 (https://www.worldcat.org/issn/0084-2559).
doi:10.1017/s0084255900051500 (https://doi.org/10.1017%2Fs0084255900051500).
3. „Dreams of Adventure, Deeds of Empire by Martin Green (Basic Books; xv + 429 pp.;
$15.00)” (https://dx.doi.org/10.1017/s0084255900051500). Worldview. 22 (11): 57—58.
1979. ISSN 0084-2559 (https://www.worldcat.org/issn/0084-2559).
doi:10.1017/s0084255900051500 (https://doi.org/10.1017%2Fs0084255900051500).
4. Porter, Bernard (2006-07-27), Recapitulation and Conclusion (https://dx.doi.org/10.1093/acpr
of:oso/9780199299591.003.0013), Oxford University Press, стр. 306—321, Приступљено
2023-01-16
5. Wickham, Phil; Hanson, Helen (2022). „Living Film Histories: Researching at the Bill
Douglas Cinema Museum” (https://dx.doi.org/10.3366/jbctv.2022.0647). Journal of British
Cinema and Television. 19 (4): 554—573. ISSN 1743-4521 (https://www.worldcat.org/issn/1
743-4521). doi:10.3366/jbctv.2022.0647 (https://doi.org/10.3366%2Fjbctv.2022.0647).
6. „Imperial lenses: Africa - The Bill Douglas Cinema Museum” (https://www.bdcmuseum.org.u
k/explore/collection/2kpszkl7/). www.bdcmuseum.org.uk. Приступљено 2023-01-16.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?
title=Колоније_и_зависне_територије_Велике_Британије&oldid=25512338”