ВЕЛИКО СЛОВО

I Великим словом пишу се:

а) властита имена,
б) прва реч у реченици и прва реч издвојеног дела текста (у насловима, натписима, огласима)
в) речи из  поштовања, односно почасти.

A. Властита имена

Властита имена пишу се великим словом. Властита имена могу бити једночлана и
вишечлана. Вишечлана властита имена пишу се великим почетним словом прве речи,
остале речи пишу се малим словом. Ако се унутар вишечланог властитог имена налази
уже властито име, онда се оно пише великим словом. Речи општег значења унутар
вишечланих имена пишу се малим словом, осим у неким изузецима. У званичним
називима држава, градова и села све речи пишу се великим почетним словом, осим
помоћних речи (везници, предлози и сл.).

Великим словом пишу се:

1. ЉУДСКА ИМЕНА
а) лична имена: Душан, Јован, Немања, Ана,Милица, Ивана;
б) презимена: Јовановић, Марић, Николић, Петровић, Станковић;
в) надимци и имена одмила: Аца, Дуле, Ната, Мићко, Шиља, Јова;
г) додаци уз имена (атрибути, титуле и сл.) који су саставни део имена или се
употребљавају уместо њега: Хенрих Осми, Петар Велики, Душан Силни,Урош Нејаки,
Петар Први, Мика Алас, Сулејман Величанствени, Јован Крститељ, Константин
Солунски, Василије Острошки, Ричард Лавље Срце (/Лављег Срца), Јован без Земље,
Хајдук Вељко, Прота Матеја Ненадовић, Дима Отац  и Дима Син,   Дон Кихот, Дон
Жуан  (али у општем значењу донжуан 'заводник');
Напомена: Кад атрибут није саставни део имена, него служи за његово ближе
одређење, пише се малим словом: Бјековић млађи, Петровић син, Станковић отац,
апостол Петар, арханђел Михаило, владика Данило, краљ Милутин, бег Љубовић,
хаџи Тодор, фра Никола.
д) имена из уметничких дела (из књижевности и филмова), симболичка имена и
сл.: Божић Бата, Деда Мраз, Црвенкапа, Снешко Белић, Паја Патак, Пипи Дуга
Чарапа, Душко Дугоушко; Мајка Јевросима, Косовка Девојка, Старина Новак, Стари
Вујадин, Сестра Батрићева, Сват Црногорац, Кир Јања, Фра Брне, Милић Барјактар;
Мајка Храброст; Црвени Облак, Орлово Перо, Бик који Седи...
ђ) атрибут свети уз имена светаца:  Свети Јован Претеча, Свети Никола, Свети
Петар, Свети Симеон Мироточиви, Свети Сава;  тако и Свети Петар на Лиму (црква),
Свети Никола (празник), Свети Стефан (острво); Света браћа Ћирило и Методије
(/Света браћа, Света солунска браћа, Солунска браћа), Свети краљ Милутин, Свети
врачеви Козма и Дамјан (/Свети врачеви), Пресвета девица, Света тројица, Свети
дух;
е) Ако властито име почиње помоћном речју, и та помоћна реч пише се великим
словом: Ван Гог, Да Винчи,  Де Гол, али:  Винсент ван Гог, Леонардо да Винчи, Шарл де
Гол.
2. ИМЕНА НАРОДА И ИМЕНА СТАНОВНИКА
Бугарин – Бугари, Бугарка, Ирци, Србин, Српкиња; тако и Земљанин, Марсовац,
Лилипутанац; Арапин, Словени, Прасловени, Јужни Словени, Роми, Цигани, Цинцари,
Влах, Власи (али власи у значењу средњовековног друштвеног слоја
'сточари'), Галипољски Срби; Београђанин, Бањалучани, Шумадинац, Европљанин,
Аустралијанац, Далматинци, Новосађани.

3. ИМЕНА БОЖАНСТАВА И МИТОЛОШКИХ БИЋА

Аполон, Атина, Афродита, Дајбог, Дијана, Полифем, Весна, Равијојла, Пегаз,
Киклоп  (али киклоп у општем значењу 'див'), Луцифер, Мефисто, Сатана.
Напомена: Имају опште значење и пишу се малим словом: вила, анђео, апостол,
нимфа, сирена, враг, ђаво, шејтан, здухач, белај, вукодлак, јети и сл.

У једнобожачким религијама називи за божанства схватају се као једини у својој врсти

и пишу се великим словом: Бог (Господ, Свевишњи, Свемогући, Спаситељ, Бог Отац),
Богородица (Богомати, Госпа), Јехова, Алах, Буда, Шива.
Напомена: Када речи бог, господ, свевишњи, богородица имају опште (заједничко) или
атрибутско значење или се употребе у множинском облику, пишу се малим словом:
филозофија тражења бога, бог Перун; не би му помогли сви богови;
сам господ зна; свевишњи Бог, богородица Марија; не дао бог, за име бога, за бога
милога, убио је бога у њему, ухватио је бога за браду  и сл.

4. ГЕОГРАФСКА ИМЕНА
а) имена држава и федералних и аутономних јединица (службена и скраћена
имена): Република Србија, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске
(Уједињено Краљевство), Црна Гора, Аутономна Покрајина Косово и Метохија;
Зеленортска Острва, Сејшелска Острва;
б) имена насељених места (градова и села): Славонски Брод, Нова Варош, Гаџин Хан,
Лебане, Сентандреја, Смедеревска Паланка, Стара Пазова, Петровац на Млави,
Бачко Добро Поље;
в) имена градских насеља, градских четврти: Стари град, Баново брдо, Бањско поље,
Савски венац, Нови градски центар, Старо сајмиште;
г) имена континената, поларних крајева и Земљиних полова: Европа, Азија, Северна
Америка, Океанија, Арктик, Антарктик, Јужни пол, Северни пол;  устаљена
симболичка имена континената и регија такође се пишу великим словом: Стари
континент (Европа), Стари свет (Евроазија и Африка), Нови свет (Америка), Црни
континент (Африка); Дивљи запад.
д) имена географских подручја, регија, сливова и сл.:  Банат, Поморавље, Шумадија,
Средоземље, Скандинавија, Мала Азија, Црногорско приморје, Азурна обала, Блиски
исток; Равни Котари, Неготинска Крајина, Ваљевска Подгорина; Црноморски слив;
ђ) имена полуострва, залива, планина, поља, низија, котлина и других облика
рељефа: Балканско полуострво, Балкан, Берингов мореуз, Персијски залив, Сарајевско
поље, Голи оток, Света гора  (али Света Гора у значењу заједница манастира
'монашка република'), Фрушка гора, Панчићев врх, Делиблатска пешчара, Панонска
 низија, Високе Татре, Ада Циганлија, Рт добре наде;
е) имена океана, мора, језера, река, канала, мочвара, ритова, извора, врела и
сл.: Атлански океан, Пацифик, Средоземно море, Скадарско језеро, Јужна Морава,
Велика Морава, Црни Тимок, Суецки канал, Ламанш, Обедска бара, Панчевачки рит,
Велики бачки канал;
ж) великим словима пишу се све речи страних вишечланих непреведених географских
имена (изузимајући помоћне речи): Рио Гранде, Сијера Невада, Лонг Ајленд, Ист
Ривер, Монблан, Ламанш, Тјенамен. Када су имена преведена, примењују се правила
нашег правописа: Огњена земља, Жута река, Аралско море.
з) неправа а обичајем устаљена имена држава и заједница сличног карактера и
симболички називи земаља, градова и сл. пишу се великим почетним словом прве
речи: Источно римско царство, Млетачка република, Отоманско царство,
Аустроугарска царевина, Хабзбуршка монархија, Ужичка република, Земља излазећег
сунца,; Трећи рајх, Земља излазећег сунца, Земља хиљаду језера (Финска), Света
земља (Палестина), Српска Света Гора (Фрушка гора са православним
манастирима); Вечни град (Рим), Град светлости (Париз), Северна Венеција (Санкт
Петербург), Српска Атина (Нови Сад); али: град под Багдалом (Крушевац), град на
Бегеју (Зрењанин); немањићка држава.
Напомена: Атрибути древни и стари пишу се малим словом у примерима типа стара
Грчка, стари Рим, древни Јерусалим.

5. НАЗИВИ АДМИНИСТРАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА

Београдски пашалук, Ваљевска нахија, Нахија Зворник, Жупа Брсково, Војна крајина,
Московска област, Београдска армијска област; Јужнобачки округ, Нишки регион;
општина Савски венац, општина Ужице  (у значењу територије), али Допис Општине
Стари град у значењу државне институције.

6. НАЗИВИ ТРГОВА И УЛИЦА

Булевар револуције, Зелени булевар, Трг краља Александра, Теразије, Трг ослобођења,
Трг републике,  Студентски трг,  Обилићев венац, Улица Ђуре Јакшића, Улица владике
Данила, Улица српских владара,  Улица липа, Косовска улица

Напомена: Реч улица се најчешће испушта, па се прва реч пише великим словом:
Станујем у Краља Милутина, а моја девојка у Владике Данила.
Реч улица пише се малим почетним словом кад је придодата имену, а сувишна је и
нема је у регуларном називу (Станујем у улици Зелени венац;  улица Мирјевски венац,
улица Велике степенице) и кад је употребљена у облику множине (У улицама Марка
Краљевића, Цара Лазара и у Косовској неће бити струје).

7. НАЗИВИ ПРАЗНИКА
Божић, Бадње вече, Нова година, Ускрс, Ђурђевдан, Први мај; Велика Госпојина, Света
Тројица, Велики петак, Задушнице, Свети Сава, Огњена Марија, Дан заљубљених, Дан
победе, Дан републике,   Дан планете Земље.
B.
8. НАЗИВИ ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА – ратова, буна и устанака, битака, ратних
фронтова, револуција, закључених пактова, мирова и споразума
Пелопонески рат, Први српски устанак, Други светски рат, Први балкански рат, Рат
двеју ружа, Стогодишњи рат, Илинденски устанак, Сарајевски атентат,
Народноослободилачка борба, Велика сеоба, Сеоба Срба (Велика сеоба Срба), Сељачка
буна, Невесињска пушка, Сеча кнезова; Косовски бој, Ватерло, Церска битка, Десант
на Дрвар, Солунски фронт, Сремски фронт; Француска револуција, Октобарска
револуција; Пожаревачки мир, Берлински конгрес, Варшавски уговор (Источни блок),
Северноатлантски савез, Дејтонски споразум, Бечки књижевни договор, Новосадски
договор, Осма олимпијада, Трећи конгрес слависта

Описни називи (битка на Косову, атентат у Сарајеву), непрецизно идентификовани

(турско-аустријски рат, српско-турски споразум) или употребљени у множини (два
светска рата, балкански ратови, крсташки ратови) или хипотетични називи (трећи
светски рат, судњи дан) историјских догађаја пишу се малим словом.

9. ПОСЕБНИ НАЗИВИ УСТАНОВА, ПРЕДУЗЕЋА, ОРГАНИЗАЦИЈА, СТРАНАКА,

МАНИФЕСТАЦИЈА и сл.
Народна скупштина Републике Србије, Министарство спољних послова Републике
Србије, Хрватски сабор, Амерички конгрес, Савет Европе, Организација уједињених
нација, Уједињене нације; Матица српска, Српска академија наука и уметности,
Српска православна црква, Београдски универзитет, Универзитет у Београду,
Филозофски факултет у Нишу, Карловачка гимназија, Уметнички павиљон „Цвијета
Зузорић“, Гимназија „Бора Станковић“, Нолит, Вукова задужбина, Народни музеј у
Београду, Лувр, Радио-телевизија Београд; Београдски сајам, Грађевинско предузеће
„Неимар“ из Новог Сада; Млада Босна, Црна рука, Друштво за борбу против рака,
Кошаркашки клуб „Партизан“, „Леб и сол“, Демократска странка; Битеф (/БИТЕФ),
Вуков сабор, Стеријино позорје, Пети међународни конгрес слависта (V међународни
конгрес слависта)

10. НАЗИВИ УМЕТНИЧКИХ, СТРУЧНИХ И НАУЧНИХ ДЕЛА, ЧАСОПИСА, НОВИНА,

ЗАКОНА И РАЗНИХ ДОКУМЕНАТА
Библија, Свето писмо, Мирослављево јеванђеље, Душанов законик, Горски вијенац,
Мост на Жепи, Политика, Књижевност и језик, Девета симфонија, Бели анђео, Тајна
вечера, Лабудово језеро, Нацрт закона о раду, Устав Републике Србије, Статут
Универзитета у Крагујевцу, Боже правде, Уверење о имовном стању  (као конкретан
документ), Болоњска декларација.

11. НАЗИВИ РАЗНИХ ОБЈЕКАТА, ГРАЂЕВИНА, САОБРАЋАЈНИЦА, СПОМЕНИКА,

ХРАМОВА
Партенон, Газела, Кинески зид, Бели двор, Ајфелова кула, Биљарда, Палата правде,
Бели двор, Капетан Мишино здање, Арена, Смедеревска тврђава, Мост слободе,
Везиров мост, Ибарска магистрала, Зид плача, Кип слободе, Криви торањ у Пизи,
Споменик незнаном јунаку, Високи Дечани, Храм Светог Саве.
 12. НАЗИВИ НЕБЕСКИХ ТЕЛА, ЊИХОВИХ СИСТЕМА И ЗОДИЈАЧКИ (ХОРОСКОПСКИ)
ЗНАЦИ
Јупитер, Земља, Месец, Сунце, звезда Даница, Северњача, Мали медвед, Кумова
слама, Халејева комета,  као Бик, Девица, Лав; Зец, Коњ, Мајмун, Пас, Петао

Напомена: Малим словом пишу се речи земља, месец, сунце када имају карактер

заједничке именице и не истиче се њихово астрономско значење: плодна земља, нема
живог створа на земљи, избор између живота на земљи и живота на небу; залазак
сунца, пробија се сунце кроз облаке, поцрнео је на сунцу; млад месец, пун месец,
полумесец, не види се – нема месеца, крећемо кад изађе месец.

Велико слово пише се у свим примерима са стручно-астрономским значењем: спустио

се човек на Месец, експлозије на Сунцу, Сунчеве пеге нису видљиве, планете
у Сунчевом систему, утицај Месеца на Земљину путању, променио се
положај Земљине кугле.

13. ЗВАНИЧНИ НАЗИВИ НАГРАДА, ПРИЗНАЊА И ОДЛИКОВАЊА

 Легија части, Крст Светог Саве  II реда, Октобарска награда Београда, Медаља за
храброст, Награда „Меша Селимовић“, Диплома „Вук Караџић“, Плакета Црвеног
крста, Захвалница Филозофског факултета у Новом Саду, Награда за животно дело.

14. ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ ИЗВЕДЕНИ ОД ВЛАСТИТИХ ИМЕНА НАСТАВЦИМА -ОВ, -ЕВ И

-ИН
Милошев, Соњин, Јованина, Иванови, Академијино (издање), Моравина (притока)

Б. Почетак реченице

1. Великим словом започињемо текст и сваку нову комуникативну реченицу.

2. У писмима иза речи обраћања, текст у новом реду започиње великим почетним словом:

Драги Милане,
Хвала ти што си ми се јавио...

У истом реду , у продужетку, текст се пише малим словом:

Милане, обрадовао си ме...

3. Великим почетним словом прве речи пишу се:

а) натписи и обавештења:
Антикварница
Пријемни испит

б) обрасци:
Пријавни лист
в) рубрике у обрасцима:
Име и презиме
Адреса
Занимање

г) потписи, речи којима се идентификују одговорна лица за поједине врсте послова на првим
или завршним страницама књига и сл.:
Ректор
Проф. др Ксенија Мирјанић
За Студентску службу
Милан Марковић, референт

Аутор
Лектор
Издање приредио

В. Писање великог слова из почасти

Ви, Ваш  (ређе  Ти, Твој),  Његова светост патријарх Павле, Ваша висости, Ваше
височанствo,  Њено величанство, Његова екселенција; екселенцијо, величанство; Њ. св., Њ. в.

II Малим словом пишу се:

1. називи врста робе, артикала, серијских производа, лекова и сл.: кока-кола, форд, застава,
мерцедес, стрептомицин, рендген, ват, ом, фрушкогорски ризлинг;
Када се жели назначити заштитни знак производа или патент, пише се почетним великим
словом: Миг 29, вина „Цар Лазар“ и „Царица Милица“, кисела вода „Књаз Милош“.

2. називи историјских периода, културних, духовних и друштвено-политичких покрета,

уметничких праваца и стилова: ледено доба, праисторија, палеозоик, бронзано доба, стари
век, нова ера; ренесанса, илирски покрет, барок, класицизам, реформација, петраркизам;

3. имена биљака: љиљан, бела рада, камилица, ђурђевак, лепа ката, драгољуб, адамова
јабука, госпина коса, исусова шака, христов венац; Панчићева оморика;

4. мерне јединице по имену научника и производи названи именом произвођача: волт, ом,

рендген,  али: Волтин лук, Теслине струје, Рендгенов апарат, Фијатов аутомобил;

5. називи припадника покрета и добитника награда: социјалиста, вуковац, нобеловац;

6. титуле и звања: професор, доктор, магистар, председник, цар, кнез, султан, генерал, вожд,
деспот;

7. присвојно придеви изведени од властитих имена наставцима –ски, -шки, -чки: сарајевски,

српски, нишки, бачки, немачки, енглески.
NEPROMENLJIVE REČI
Nepromenljive reči su reči koje uvek ostaju u istom obliku. To
su prilozi, predlozi, uzvici, veznici i rečce.
 
  Prilozi
Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće određuju glagolsku radnju po vremenu, mestu,
načinu, količini ili uzroku.

Prema tome kako određuju glagolsku radnju prilozi mogu biti:

☼  prilozi za vreme 

☼  prilozi za mesto

☼  prilozi za način

☼  prilozi za količinu

☼  prilozi za uzrok

Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi.

Prilog za vreme dobijamo kao odgovor na pitanje KADA?
Primeri: juče, danas, sutra, prkosutra, jutros, noćas, popodne, večeras, rano, kasno, sada,
tada, onda, nikada, nekada, uvek, ikada, bilo kada, kad god...
Prilozi za mesto dobijamo kao odgovor na pitanje KUDA?, GDE?
Primeri: evo, desno, napred, nazad, iza, gore, dole, pozadi, unutra, napolju, iznad, ispod,
ispred, ovde, tu, onde, tamo, ovamo, onamo, tuda, onuda, nigde, nikuda, negde, nekuda,
svugde, svuda, igde, ikuda, bilo gde, bilo kuda...
Prilozi za način dobijamo kao odgovor na pitanje KAKO?
Primeri: loše, dobro, sigurno, slučajno, krišom, lako, teško, hladno, toplo, daleko, hrabro, brzo,
ovako, onako, tako, nikako, nekako, svakako, ikako, bilo kako...
Prilozi za količinu dobijamo kao odgovor na pitanje KOLIKO?
Primeri: malo, nimalo, mnogo, puno, ovoliko, onoliko, nikoliko, nekoliko, ikoliko, koliko god...
Prilozi za uzrok dobijamo kao odgovor na pitanje ZAŠTO?
Primeri: zato, stoga
 
  Predlozi
Predlozi su nepromenljive reči koje označavaju različite odnose među rečima u rečenici.
Obično se nalaze ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. Jedino
predlog radi može stajati iza ovih reči.
Primer: Uradićemo to radi istine. Uradićemo to istine radi.

Kada su u pitanju padeži predlozi se javljaju samo uz zavisne padeže:

GENITIV: od, iz, sa, do, bez, blizu, kod, kraj, iznad, između, oko, pored, ispod, ispred...
DATIV: k, ka,prema, nasuprot..
AKUZATIV:  uz, niz, u, kroz, na, za...
INSTRUMENTAL: s, sa, nad, pod, za, među...
LOKATIV: po, u, na, o, pri...
 
  Veznici
Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove, a u isto vreme
označavaju i kakva je to veza. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili
zavisnom odnosu, pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima.
  Naporedni veznici se dele na:
☼  sastavne:  i, pa, te, ni, niti
☼  rastavne:  ili
☼  suprotne:  a, ali, no, nego, već.
  Zavisni veznici su: jer, iako, ako, da, dok, čim, mada...
 
  Rečce
Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadržaju rečenice ili
obeležavaju neki logičan odnos u okviru rečenice.

Rečce se mogu se podeliti u više grupa:

☼  rečce za potvrđivanje i odricanje:  da, ne     
☼  upitne rečce: zar, li, da li                       
☼  pokazne rečce: evo, eto, eno, gle 
☼  suprotne rečce: međutim, pak
☼  zapovedne rečce: neka, hajde            
☼  rečce za isticanje: baš, bar, upravo, čak, tek...
☼  uzvična rečca: ala
☼  povratna rečca: se
☼ modalne rečce: možda, verovatno, naravno, očito, nažalost, zaista, valjda,
sigurno, nesumnjivo, uglavnom, nipošto,  definitivno, izvesno...
 
  Uzvici
Uzvici su nepromenljive reči ili skupovi glasova kojima se izražavaju osećanja ili se podržavaju
zvukovi iz prirode. Za njih ne važe pravila akcentovanja, mogu sadržati neobičnu kombinaciju
glasova i sami imaju vrednost cele račenice.

Uzvike možemo razvrstati u tri grupe:

☼ uzvici koji izražavaju osećanja:  ih, oh, uh, uf, au, aj, joj, jao, ura, hm, oho, ijuj,
avajk, brrr, pih...
☼ uzvici za dozivanje i teranje:  hej, ej, o, oj, alo, marš, pst, mac, kuc, pis, šic, iš, pi-pi,
šibe, ajs, điha...
☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove:  tras, krc, fiju, buć, pljus, šljic, tap, cmok,
bum, škrip, apćiha, mijau, kukuriku, av-av, kre-kre, dživ-dživ, ćiju-ći, mljac, šmrc...
 ASIMILACIJA I SAŽIMANJE SAMOGLASNIKA
Asimilacija samoglasnika je glasovna promena pri kojoj se različiti samoglasnici izjednačavaju.
Sažimanje samoglasnika je glasovna promena kojom se dva ista samoglasnika spajaju u jedan
drugi samoglasnik.
  Sažimanje samoglasnika nakon prelaska L u O

Primer: STO
stolovi – stol  –  stoo (prelazak L u O)  –   sto (sažimanje)
 Asimilacija i sažimanje samoglasnika nakon gubljenja suglasnika

Primer: KOG
kojeg – koeg (gubljenje samoglasnika J) – koog  (asimilacija samoglasnika O i E) – kog (sažimanje)
 
  Izuzeci od sažimanja samoglasnika

Sažimanje samoglasnika se ne vrši:

  U rečima kod kojih bi se primenom ove glasovne promene izgubio pravi smisao reči;

Primeri: poočim, crnook, zoologija, poodmaći, samoodbrana, antiistorijski

  Kod većine reči u kojima je došlo do prelaska L u O

PrimerI:  posao, orao, anđeo, misao, pisao, beo, došao, išao, pisao
  Kod brojeva.

Primeri: jedanaest, dvanaest, trinaest...

  U rečima stranog porekla.

Primeri: zoologija, koordinacija, vakuum...

   
pravilno: rekao, jedanaest, kao...
nepravilno: reko, jedanest, ko...
Sažimanje
SOKOL - sokoo - SOKO
SOL - soo - SO
GOL - goo - GO
DOL - doo - DO
VOL - doo - VO
Asimilacija i sažimanje
MOJEG - moeg - moog - MOG
TVOJEG - tvoeg - tvoog - TVOG
MOJEM - moem - moom - MOM
TVOJEM - tvoem - tvoom - TVOM
GLASOVI  
Glas je najmanja jedinica govora.
Pisani znak za glas je slovo.
U srpskom jeziku postoji trideset glasova i oni se dele
na suglasnike (konsonante) i samoglasnike (vokale).
Samoglasnici su zvučni, nelokalizovani i slogotvorni glasovi. Prilikom izgovora  samoglasnika
vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, glasne žice trepere i stvara se ton,
pa zato spadaju u zvučne glasove.  U nelokalizovane glasove spadaju jer se ne može odrediti
mjesto njihovog nastanka u govornom aparatu, a slogotvorni su jer su nosioci sloga u rečima.
U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: A, O, E, I, U. Ostalih glasovi spadaju u
samoglasnike.
Suglasnici su neslogotvorni (osim suglasnika r) i lokalizovani glasovi. Suglasnici nisu nosioci
sloga, pa su zato neslogotvorni glasovi, a u lokalizovane glasove spadaju jer se uvek može
odrediti mesto njihovog nastanka u usnoj duplji. Prilikom izgovora suglasnika vazdušna struja
nailazi na prepreku ili delimično nailazi na prepreku. Kada vazdušna struja nailazi na prepreku
čuju se šumovi i ti suglasnici spadaju u šumne suglasnike. U srpskom jeziku postoji
sedamnaest šumnih suglasnika.
Šumni suglasnici mogu biti zvučni i bezvučni šumni suglasnici.

Postoji sedam parova zvučnih i bezvučnih šumnih suglasnika, a samo tri bezvučna šumna
suglasnika nemaju svog zvučnog parnjaka.
Šumni zvučni suglasnici:      B, D, G, Đ, Ž, Z, Dž, – , – , –
Šumni bezvučni suglasnici:   P, T, K, Ć, Š, S, Č,  F, H, C.

Šumni bezvučni suglasnici koji nemaju svog zvučnog parnjaka su suglasnici F, H, C.

Kada vazdušna struja delemično nailazi na prepreku čuju se tonovi praćeni šumom i ti
suglasnici spadaju u sonante. Svi sonanti su zvučni suglasnici i u srpskom jeziku ih ima
ukupno osam.
Zvučni sonanti: V, R, L, J, M, N, NJ, LJ
 Prema mestu nastanka suglasnici mogu biti:

☼  usneni,

☼  zubni,

☼  alveolarni ili nadzubni, 

☼  prednjonepčani,

☼  zadnjonepčani.
Usneni suglasnici se izgovaraju uz učešće usana. Dele se na dvousnene (u izgovoru
učestvuju obe usne)  i usneno-zubne (u izgovoru učestvuju usne i zubi).
Usneni samoglasnici su: B, P, M.
usneno-zubni samoglasnici su: F, V.
Zubni suglasnici su suglasnici pri čijem pri izgovoru jezik dodiruje zube.
U zubne suglasnike spadaju suglasnici:  D, T, C, Z, S.
Alveolarni ili nadzubni suglasnici su suglasnici pri čijem izgovoru jezik dodiruje alveole.
U alveolarne (nadzubne) suglasnike spadaju suglasnici: N, L, R.
Prednjonepčani suglasnici su suglasnici pri čijem izgovoru jezik dodiruje prednje nepce.
U prednjonepčane suglasnike spadaju suglasnici: Dž, Č, Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ, J.
Zadnjonepčani suglasnici su suglasnici pri čijem izgovoru jezik dodiruje zadnje nepce.
U zadnjonepčane suglasnike spadaju suglasnici: K, G, H.
 
Slog
Skup glasova  (ili samo jedan glas) koji izgovaramo jednim otvaranjem usta je slog.
Slogotvorni glasovi su samoglasnici A, E, I , O, U i suglasnik R,
Granica sloga može biti i iza suglasnika i iza samoglasnika.
Primer:
KRV
Jedan slog: KRV
MARLJIV
Dva sloga: MAR - LJIV. Granica prvog sloga je iza suglasnika J.
MAČKA
Dva sloga: MA - ČKA. Granica prvog sloga je iza samoglasnika A.
VERIDBA
Tri sloga: VE - RID - BA. Granica prvog sloga je iza samoglasnika E , a drugog iza suglasnika
D.
INVALID
Tri sloga:  IN - VA - LID. Granica prvog sloga je iza suglasnika N , a drug
U datim rečima sve šumne zvučne suglasnike zameni njihovim parnjakom da se dobije nova reč.
DEDA - TETA
(zvučno D i bezvučno T)
BITI - PITI
(zvučno B i bezvučno P)
TUĐI - TUĆI
(zvučno Đ i bezvučno Ć)
ZOVA - SOVA
(zvučno Z i bezvučno S)
GORA - KORA
(zvučno G i bezvučno K)
ČEDA - ČETA
(zvučno D i bezvučno T)
Zameni sonante jednim od tri šumna suglasnika bez parnjaka da se dobije nova reč.
VODA - HODA
(sonant V i bezvučno bez parnjaka H)
BORA - BOCA
(sonant R i bezvučno bez parnjaka C)
NIT- HIT
(sonant N i bezvučno bez parnjaka H)
JEO - CEO
(sonant J i bezvučno bez parnjaka C)
RIKA - CIKA
(sonant R i bezvučno bez parnjaka C)
VAZA - FAZA
(sonant V i bezvučno bez parnjaka F)
Podvuci bezvučne usnene suglasnike.
PREBRANAC
VRTIREPKA
PROBIRAČ
CRVENKAPA
PROFITABILAN

Usneni suglasnici su: B, P, M, F, V.

Bezvučni usneni suglasnici su: P, F.
Podvuci sve alveolarne suglasnike.
PARIZ JE NAJLEPŠI GRAD.
Aveloarni suglasnici su: R, N, L.
Podvuci prednjonepčane sonante i usnene sonante.
MINA JE VRLO LJUBAZNA
Sonanti su:  V, R, L, J, M, N, NJ, LJ.
Prednjonepčani sonanti su: J, NJ, LJ.
Usneni sonanti su: V, M
Podvuci reč u kojoj se nalaze nadzubni, usneni i prednjonepčani suglasnik.
NAJGLASNIJI NA VESELJU BILI SU MLAĐI.

M - usneni suglasnik
L - nadzubni suglasnik
Đ - prednjonepčani suglasnik
TVORBA REČI  
U petom razredu smo naučili da svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja po rodu,
broju i padežu i da se taj nepromenjivi deo reči naziva gramatička osnova reči. 

Svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja. Taj stalni, nepromenjivi deo reči naziva
se gramatička osnova reči.

Na gramatičku osnovu reči dodaju se nastavci za oblik i nastavci za građu reči.

Promenljivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu reči naziva se nastavak za oblik.

Deo reči koji se dodaje na gramatičku osnovu reči da bi se dobila nova reč naziva se nastavak
za građu reči.

Nastavci za oblik su nastavci za padež, lice i vreme, a nastavci za gradnju reči sufiks i prefiks.

Sufiks je nastavak pomoću koga se pravi nova reč, a stavlja se posle reči.

Prefiks je nastavak pomoću koga se pravi nova reč, a stavlja se ispred reči.

Primeri:
Na ulicu je istrčala mala devojčica.
On sedi pored jedne devojčice.
Juče sam video devojčicu na ulici.
Rekao je svoju tajnu jednoj devojčici.
Deo  devojčic - uvek ostaje isti i on predstavlja gramatičku opsnovu reči. Menjaju se
završeci  - a, - e, - u, - i, itd. Ovi završeci predstavljaju nastavke za oblik.
 
  Podela reči

Prema načinu postanka reči se dele na:

☼  proste,
☼  izvedene i
☼  složene reči.
Proste reči su reči koje nisu sastavljene od drugih reči, odnosno koje se ne mogu rastaviti na
delove.
Primer: kuća
Izvedene reči su reči koji nastaju izvođenjem od drugih reči uz pomoć sufiksa.
Primer: kućni (osnova reči kuć + sufiks ni daju izvedenu reč kućni)
Složene reči su reči koje nastaju od drugih reči uz pomoć prefiksa, kao i reči koje su
sastavljene od dve ili više prostih reči.
Primer: palikuća (prva reč pali + druga reč kuća daju složenu reč palikuća)

Složene reči mogu da budu i polusloženice. Polusloženice nastaju slaganjem dve reči, tako
što svaka reč zadržava svoj akcenat, pa kažemo da nisu dovoljno srasle. U pisanju, reči koje
grade polusloženicu se odvajaju crticom.

Primer: auto - kuća, ugljen - monoksid, spomen - park...

Naučili smo da se promenjivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu reči naziva
se nastavak za oblik i da se on razlikuje od nastavaka za građu reči.

Saznali smo da neke reči nastaju od drugih reči i da se taj proces naziva tvorba ili građenje
reči, kao i to da reči nastale od drugih reči mogu biti izvedene ili složene reči,  a da se one
reči koje nisu nastale od drugih reči nazivaju prostim rečima.

Izvedene i složene reči, zajedno sa prostom reči od koje su nastale, čine porodicu reči.

Najmanji deo reči koji je zajednički celoj porodici reči i u kome se čuva osnovno značenje koje
povezuje sve te reči naziva se koren reči.

Neke reči mogu imati isti koren reči, a da ne pripadaju istoj porodici reči.
Primeri porodica reči:
1.  Koren reči ROD: rod, rodbina, rođak, roditelj, roditi, srodnost, porodilište, narod,
preporod,
    rodoslov, rođendan...  (u nekim rečima slovo d jotovanjem prelazi u đ)
2. Koren reči STAR: star, starost, starina, ostariti, starac, starica, starenje, zastarevati,
ostariji,
    starinarnica...
3. Koren reči VOD: voda, voden, nizvodno,
uzvodno,vodnjikav, vodostaj, vodomer, vodenica,
    razvodnjeno
4. Koren reči VOD: vod, voditi, navoditi, izvoditi, vođa, razvoditi, razvodnik, voditelj, odvod,
    odvođenje... (u nekim rečima slovo d jotovanjem prelazi u đ)

      Dve različite porodice reči mogu da imaju isti koren reči.
 
  Tvorbeni procesi
  Tvorbeni proces kojim gradimo izvedenu reč naziva se izvođenje ili derivacija.

U procesu izvođenja reči na tvorbenu osnovu reči dodaje se nastavak za građenje reči sufiks i
na taj način nastaje nova reč.
Sufiksi u srpskoj jeziku su: -ar, -ač, -telj, -ica, -ić, -ac, -ak, lac, -tak, -ka, -inja, - ina, -ost, -
kast,
-lo, -oća,  -ota...

      Tvorbena osnova reči NIJE gramatička osnova reči.

Tvorbena osnova je onaj deo polazne reči koji ostaje kada se od nje oduzme poslednji sufiks.

Da bi se odredila tvorbena osnova reči potrebno je znati od koje je reči ta nova reč nastala.
Izvedena imenica je uvek u vezi sa polaznom reči, a sufiks joj daje konačno značenje.
Gramatička osnova:
Primer: UČITELJICA

jednina: učiteljica (učiteljic-a)

množina: učiteljice (učiteljic-e)

Promena po padežima u jednini i množini:
učiteljic-a, učiteljic-e, učiteljic-i,  učiteljic-u, učiteljic-om...    
učiteljic-e, učiteljic-a, učiteljic-ama, učiteljic-e, učiteljic-ama...
Gramatička osnova reči je UČITELJIC, a na nju su dodati nastavci za oblik.
Tvorbena osnova:
Učiteljica je žena koja vrši neku radnju i ova reč je nastala dodavanjem nastavka -ica na reč
učitelj.  Tvorbena osnova reči učiteljica je UČITELJ. 
Reči učitelj i učiteljica pripadaju istoj porodici reči i njihov koren je uč kao i kod drugih reči iz
ove porodice (učenik, naučnik, učeno, naučeno, izučeno, učenje....)
 Proces kojim dobijamo složene reči naziva se slaganje ili kompozicija.

U procesu slaganja do nove složene reči dolazi se spajanjem dve reči. U nekim slučajevima
dve reči su spojene samoglasnikom koji se naziva spojni samoglasnik.
Složene reči se mogu graditi i dodavanjem nastavaka za gradnju reči ispred polazne reči. Ti
nastavci su najčešće nastali od predloga i nazivaju se prefiksima.
Prefiksi u srpskom jeziku su: iz, od, na, nad, pod, pred, sa, pre, raz, pro, pra, do...

         Za bolje razumevanje tvorbe reči zapamtite da:

 Koren reči je zajednički deo reči za celu porodicu reči.
  Izvedena reč nastaje dodavanjem sufiksa na tvorbenu osnovu.

 Izvedene reči ne mogu imati prefiks.

 Tvorbena osnova reči nije gramatička osnova reči.

 Tvorbena osnova dobijemo kada oduzmemo poslednji sufiks.

 Složene reči nastaju spajanjem dve reči ili dodavanjem prefiksa

 Sufiks je uvek iza reči, a prefiks ispred reči

Koren reči
novost, glasač, listić, zubar, mladost, bojica, provetriti, odrediti, uloviti,  rukavica, slatkiš,
izrađivati,   pisac, igraonica, raspored...
Izvođenje imenica
Imenice se mogu izvoditi dodavanjem sufiksa na osnove drugih imenica, kao i na osnove glagola i
prideva.
Sufiks: - AR
pekar, lekar, mesar, dimnjačar, apotekar, čuvar, zlatar, zubar, obućar,  stolar...
Sufiks:  - AČ
trkač, predavač, čistač, svirač, igrač, pevač, udarač, ložač, pripovedač, držač, nosač...
Sufik:  - TELJ
učitelj,  prijatelj, snimatelj, reditelj, voditelj, roditelj, stvoritelj, ukrotitelj...
Sufiks: - ICA
šoljica, mamica, pevačica, učiteljica, košarkašica, ručica, kućica, kafica...
Sufiks - IĆ
cvetić, prutić, autić, gradić, dečačić, češljić, prvačić,  mladić, poslić...
Sufiksi:  - AC, -AK, -LAC, -TAK
krevetac, studenac, prvak, čitalac, rukovodilac, početak, postotak...
Sufiksi:  - KA, -INA, -OST,  -INJA,
muzičarka, lekarka, brzina, daljina, dužina, poštarina, hrabrost, bogatost, pesnikinja, čudakinja...
Sufiksi:  - CE, -LO, -OĆA, -OTA
ogledalce, odelce, sanjalo, strašilo, mirnoća, masnoća, strahota...

Izvođenje prideva
Pridevi se mogu izvoditi dodavanjem sufiksa na osnove drugih prideva, kao i na osnove imenica i
glagola.

Sufiksi:  -SKI, -KAST, -AST, -AV
gradski,  ruski,  školski, svilenkast, crvenkast, okruglast, blistav, čupav...
Sufiksi:  -IT, -IN, -OV, -EV, -AT, -EN
istinit, ljutit, sestrin, mamin, Markov, sokolov, stričev, pevečev, Milošev, nosat, krilat,
vatren, zelen, papren

Izvođenje glagola
Nesvršeni glagoli izvedeni od svršenih glagola :

zadavati, dospevati, umivati

Svršeni glagoli izvedeni od  nesvršenih glagola:

viknuti, zamahnuti, skinuti

Složene reči
Složene reči nastale slaganjem:

vinograd, krempita, dangubiti,

Složene reči nastale slaganjem i umetanjem spojnog samoglasnika:

jugoistok, brodolom, crnokos, ribolov, dalekovod,

Složene reči nastale dodavanjem prefiksa:

prašuma, nevolja, dohvatiti, sakupiti, odvod, prosed, izvod, predsednik, otpevati, skrojiti, nadmo
ćan, razvod...