Ο СРБИМА И ЗЕМЉИ У KOJOJ САДА ОБИТАВАЈУ

Треба знати да Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и Бели (από των
άβαπτίστων Σερβλων, των χαί άσπρων επονομαζομένων), насељених с оне стране Турске [тј.
Мађарске], у крају који се код њих назива Бојки (Βοίκι) ; њима je y суседству и Франачка,
исто као и велика Хрватска, она некрштена, која се назива и Бела. Тамо су дакле и ови
Срби од давнине настањени .
Пошто су два брата наследили од оца власт над Србијом, један од њих, преузевши
половину народа, пребегне Ираклију, цару Ромеја; цар Ираклије га прими и као место
насељавања даде му у солунској теми Сервију (έντφ θέματι θεσσαλονίκης τα Σέρβλια) , која
отада тај. назив носи . Срби на језику Ромеја значи робови (δοολοι),. па се стога и ропска
обућа обично назива сербула (σέρβυλα), a цербулијани (τζερβουλιάνοι.) они који јевтину и
сиромашну обућу носе. Ово име добише Срби, јер постадоше робови цара Ромеја .
После неког времена исти Срби одлуче да се врате у своје земље и цар их отпусти. Када
су прешли реку Дунав, покају се, и преко стратега који je тада управљао Београдом (δω
του στρατηγού, του τότε το Βελέγραδον κρατοοντος) , јаве цару Ираклију да им додели другу
земљу за насеље. И пошто садашња Србија и Паганија и земља Захумљана и Травунија и
земља Конављана беху под влашћу цара Ромеја, a те земље опусте од Авара (јер из
тамошњих земаља они изгнаше Романе који сада станују у Далмацији и Драчу) , то цар у
овим земљама насели исте Србе и беху они потчињени цару Ромеја ; цар њих покрсти
довевши свештенике из Рима и, научивши их да правилно врше дела побожности, изложи
им хришћанско вероучење . Када Бугарска беше под влашћу Ромеја***, пошто je умро
онај архонт Србин који je пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a
потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од
њих Вишеслав (Βοίσέσθλαβοζ) и од њега Радослав (Τοδόσθλαβος) и од њега Просигој
(Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος) и до овог Властимира Бугари су живели
мирно са Србима, као блиски суседи, волећи једни друге, налазећи се у служби и
потчињености према царевима Ромеја и примајући од њих доброчинства . За владе истог
Властимира зарати против Срба Пресијам (Πρεσιάμ) архонт Бугарске желећи да их
потчини, али ратујући три године не само да ништа не постиже, већ изгуби и већину своје
војске . После смрти архонта Властимира наследише власт у Србији његова три сина:
Мутимир, Стројимир и Гојник (ό Μουντψ,ηρος και δ Στροί'μηρος καϊ ο Γοίνίκος), поделивши
земљу . За њихово време појави се архонт Бугара Михајло Борис , желећи да освети
пораз свога оца Пресијама и отпочне рат; и Срби га тако потуку, те заробе његовог сина
Владимира (Βλαδίμηρος) , са дванаест великих бољара. Због синовљевих мука, тада
Борис, иако преко воље, склопи мир са Србима .
Желећи да се врати у Бугарску и плашећи се да га Срби негде на путу не пресретну из
заседе, затражи за своје обезбеђеше децу архонта Мутимира, Борена и Стефана (τον
Βόρενα και τον Στέφανον) , који га спроведоше читавог до границе, до Раса . За ову
љубазност Михајло Борис их обдари великим даровима, a ови њему узвратише као
гостински дар два роба, два сокола, два пса и осамдесет крзнених хаљетака, што Бугари
сматрају да претставља склопљено пријатељство . Нешто доцније посвађају се иста три
брата архонти Србије и пошто Мутимир, један од њих, надјача и желећи да сам влада, ону
двојицу зароби и предаде их у Бугарску, задржавши под својим старатељством једино
сина брата Гојника по имену Петра (Πέτρος) , који одбеже у Хрватску, ο чему ће доцније
бити речи . Напред споменути брат Стројимир у Бугарској имао je сина Клонимира
(Κλονίμηρος) коме даде Борис Бугарку за жену . Од њега се роди у Бугарској Часлав
(Τζεέσθλαβος) . Α Мутимир, протеравши браћу и преузевши власт, роди три сина:
Прибислава (Πριβέσθλαβος), Брана (Βράνος) и Стефана , и после његове смрти наследи га
најстарији син Прибислав. После годину, дана дошавши из Хрватске, напред споменути
Петар, син Гојника, протера c власти свога брата од стрица Прибислава са два његова
брата и узе власт, a они побегавши дођу у Хрватску . После.три године Бран зарати на
Петра и од њега би побеђен, заробљен и ослепљен. После две године избегне из
Бугарске и стигне и Клонимир, отац Часлава, са војском уђе у Достинику (ή Δοστινίκα)173 ,
један од српских градова, са циљем да преотме власт. Њега нападне и убије Петар, и он
владаше даљих 20 година, почевши од владе Лава, блаженог и светог цара, коме се
подвргавао и покорно служио . Склопи мир [Петар] и са Симеоном, архонтом Бугарске,
који му и кум постаде . Α после оног времена у коме je царевао исти господин Лав,
тадашњи стратег у Драчу протоспатар Лав Равдух (Λέων δ Ταβδοοχος) који после тога би
постављен за магистра и логотета дрома, дође у Паганију, тада у власти архонта Србије ,
да се састане и посаветује са истим архонтом Петром ο извесној ствари и предмету .
Љубоморан на ово Михајло, архонт Захумљана, пријави Симеону, архонту Бугара, да цар
Ромеја подмићује архонта Петра да се повеже са Турцима [тј. Мађарима] и зарати на
Бугарску .
У ово време била je и битка код Анхијала између Ромеја и Бугара . Обузет срџбом против
српског архонта Петра, Симеон посла Сигрицу Теодора и оног Мармаја (απέστειλε τον
Σιγρίτζη θεόδωρον καΐ tov Μαρμαήν εκείνον) са војском, који су водили са собом и
кнежевића Павла, сина Брана, кога je Петар, као архонт Србије, ослепео. Дошавши
архонту Србије c лукавством, Бугари, склопе са њим кумство и под заклетвом га убеде да
му ce c њихове стране неће никакво зло десити, и тако преваре да изиђе код њих. И
заробивши га одмах, одведу га у Бугарску, и он умре у затвору. На место њега дође Павле,
син Брана, и он je владао три године . Цар господин Роман , држећи у Цариграду
кнежевића Захарију (Ζαχαρίας), сина Прибислава архонта Србије, посла га да буде архонт
у Србији, али овај отишавши и ступивши у борбу од Павла би поражен ; заробивши га,
наиме, предаде га Бугарима и беше држан у ропству. Затим, после три године, пошто се
Павле окрену против Бугара, посла [Симеон] Захарију, који je раније био послат од
господина цара Романа и он протера Павла и преузе власт у Србији.
И он се одмах присети доброчинстава ромејског цара и поста противник Бугара, не
желећи уопште да се њима потчињава, већ радије да се покорава цару Ромеја . Тако да,
када je Симеон против њега послао војску под Мармајом и Сигрицом Теодором, њихове
главе и оружје из рата посла цару Ромеја као трофеје (јер још je трајао рат између Ромеја
и Бугара) и никада није престао, као и архонти пре њега, да шаље посланике царевима
Ромеја и био je покоран и одан њима .
Међутим, Симеон посла другу војску под Книном, Химником и Ицвоклом (δια του Κνήνου
uai του Ήμνήχου και τοο Ήτζβόκλία)" против архонта Захарије, а заједно c њима и Часлава .
Уплашивши се, Захарија тада побеже у Хрватску, а Бугари пошаљу позив жупанима да
дођу код њих и одведу архонта Часлава. Намамивши их заклетвом и одвевши их до првог
села, одмах их заробе, уђу у Србију и покупе сав народ од малог до великог и одведу у
Бугарску, а неки од њих умакну и оду у Хрватску и земља остаде пуста . У то време дођу
исти Бугари, зарате на Хрватску под Алогоботуром (Άλογ-οβότουρ) и тамо беху поубијани
сви од Хрвата . После седам година Часлав побеже из Бугарске са још четворицом, из
Преслава (από Περσθλάβου) , дође у Србију и у земљи нађе само 50 људи, самаца без
жена и деце, који су живели од лова. Са њима завлада земљом, обрати се цару Ромеја,
тражећи од њега помоћ и потпору и обећавајући да he служити и покоравати се његовој
заповести као и архонти пре њега. И отада цар Ромеја стално му je добра чинио, тако да
се, дознавши за то, Срби који су се затекли у Хрватској и Бугарској и осталим земљама, a
које je Симеон био раселио, сакупише око њега. Шта више, многи из Бугарске прибегну у
Цариград и њих цар Роман заодене,, обдари и пошаље Чаславу. И пошто je помоћу
богатих дарова ромејског цара средио и населио земљу, он je, као и раније, покорно
потчињен цару Ромеја и захваљујући великодушности цара и његовим многим
доброчинствима, средио je ову земљу и као архонт се у њој учврстио.
Архонт Србије je одавно, наиме од владе цара Ираклија, покорно потчињен цару Ромеја и
никада не беше потчињен архонту Бугарске . У покрштеној Србији су насељени градови:
Дестиник (το Δεστινόκον), Чернавускт , Међуречје (το Μεγυρέτους) , Дреснеик , Лесник ,
Салинес , и у области Босне (είς το χωρίον Βόσονα) Котор и Десник .