1. Како се дефинише елемент слике и од чега зависи његов интезитет сјајности?

 Најситнији детаљи у репродукованој слици који могу да се разликују називају се

елементи слике или пиксели (picture elements).
 Сваки елемент репродуковане слике има одређену сјајност која је равномерно
распоређена по његовој површини, а чији интезитет зависи од средње сјајности
одговарајуће површине на природној сцени.
2. Шта одређује резолуцију или моћ разлагања неког комуникационог система?
 Број елемената слике који се могу пренети неким комуникационим системом одређује
резолуцију или моћ разлагања тог система.
3. Нацртати и објаснити блок дијаграм телевизијског преноса.


 Да би оптичка слика с реалне сцене била пренета на даљину телевизијским системом,

на предајној страни у ТВ камери оптичко-електрични претварачи претварају поједине
елементе оптичке слике у одговарајуће електричне информације у зависности од
њиховог осветљаја. После одговарајуће обраде формира се видеосигнал, који се затим
модулише са носећим учестаностима. Тако добијене електричне информације преносе
се комуникационим системима до крајних корисника. На пријемној страни у ТВ
пријемницима обавља се обрнути поступак.
4. Нацртати одговарајуће дијаграме за прогресивну анализу и анализу са проредом.

 Прогресивна анализа
  Анализа са проредом

5. Написати све вредности за основне фрекфренцијске и временске параметре за ТВ системе

у Европи и нашој земљи према препорукама CCIR Report 624.
 За ТВ системе у Европи, као и у нашој земљи, усвојен је број слика у секунди 25,
број полуслика 50, број линија по једној слици 625, а по једној полуслици 312,5
линија. То значи да се преноси 50 полуслика са по 312,5 линија, уместо 25 слика по
625 линија, апонављање полуслика или вертикалне учестаности износи 50 Hz.
 Трајање једне полуслике је Tps=1/50 Hz=20 ms, а једне слике је Ts=1/25 Hz=40 ms.
Укупна хоризонтална или линијска учестаност ТВ сигнала fh или fl једнака је
производу броја хоризонталних линија у једној слици и број слика у секунди, што
износи: fh=625x25=15.625 Hz, а временски интервал трајања једне хоризонталне
линије износи Th=1/fh=1/15.625=64 микросекунде.
6. Шта је Келов фактор и колика је вертикална резолуција ТВ слике?
 Келвинов фактор k=0,7 с којим треба помножити број активних линија да би се добила
ефективна вертикална резолуција. Број активних линија,према европском стандарду,
износи 625–50=575, па је вертикална резолуција Nv=575x0,7=402,5 или 402 LPH (Line
Per Height), односно линија по висини активног дела слике.
7. Шта је фактор хоризонталног разлагања и колика је хоризонтална резолуција ТВ слике на 5
MHz?
 За стандард 625/50 и величину слике 4:3, најмања учестаност видео-сигнала при којој
хоризонтална и вертикална резолуција могу бити једнаке износи 1/Tp=1/0,194μs=5,15
MHz, где је Tp период једног пиксела. Ако се узме у обзир и Келов фактор, односно 402
линије по висини активног дела слике, онда се за фактор хоризонталног разлагања
добија 402LPH/5,15 MHz=78 линија по једном мегахерца (LPHLine per Picture Height).
 То значи да на 5 MHz хоризонтална резолуција износи Nh=5x78=390 линија.

8. Израчунати максимални број елемената ТВ слике који се преноси у једној секунди.

 Пошто се у једној секунди преноси 25 целих слика, онда укупан број елемената слика
који се преноси у једној секунди износи 520.625x25=13.015.625. Ово је уједно и
максимални број елемената слике, с обзиром на препостављене услове за анализу
слике.
9. Израчунати максималну учестаност видео-сигнала према нормама CCIR 625/50.
 Видели смо да се у једној периоди видео-сигнала репродукују 2 елемента слике, па
максимална учестаност видео-сигнала дуплло мања од максималног броја елемената
слика који се преноси у једној секунди, односно fmax=13.015.625/2, што прриближно
износи fmax = 6,5 MHz.
 У CCIR нормама за 625/50 систем усвојена је максимална учестаност пропусног опсега
за видео-сигнал у износу од fmax = 5 MHz. Она је довољно велика да омогући да се и
ситни детаљи са слика репродукују са задовољавајућом оштрином.
10. Од чега се састоји сложени видео-сигнал за црно-белу слику?
 Сложени видео-сигнал за црно-белу слику састоји се од три компоненте:
 Сигнала анализиране слике SI (Scanned Image),
 Сигнала за хоризонтално и вертикално замрачење B (Blanking signal)
 Сигнал за хоризонталну и вертикалну синхронизацију S (Sync signal).
11. Објаснити улогу изједначавајућих импулса.
 Пошто се вертикални синхронизациони импулс у ТВ пријемнику издваја интеграцијом
из мешовитог синхронизационог сигнала, постоје различити услови за почетак
интеграције за две полуслике, у зависности од полулинијског офсета, што би могло да
проузрокује грешке у растерским линијама. Због тога се формира пет узаних
изједначавајућих импулса (preequalizing pulses) периоде H/2, који се додају пре
вертикалног синхронизционог импулса, чиме се остварују исти почетни услови у свакој
полуслици. На сличан начин се додајее и пет изједначавајућих импулса после
вертикалног синхронизационог импулса (postequalizing pulses), који обезбеђују
униформну задњу ивицу при издвајању вертикалних синхронизационих импулса.
12. Шта се постиже Фуријевом анализом видео-сигнала?
 Свака сложенопериодична функција времена, па и видео-сигнал, може се помоћу
Furijeove анализе разложити на одређени број постпериодичних компонената или
хармоника у функцији учестаности f. Из таквог хармонијског спектра види се не само
које су хармонијске компонете садржане у сложеној функцији него и релативни однос
њихових амплитуда и фаза у зависности од учестаности, као и вредности једносмерних
компонената, уколико постоје.
13. Објаснити принцип рада разних типова CCD сензора слике.
 CCD сензори с преносом у сликама или FT (Frame Transfer) CCD сензори слике
* За време интервала вертикалног замрачења слике наелектрисања из
сензорског поља се пребацује у меморијско поље, чиме се сензорско поље
ослобађа за нови процес акумулације слике.
 CCD сензори с међулинијским преносом или IT (Interline Transfer) CCD сензори слике
* Код IT CCD сензора,један пиксел се састоји од парова са по две ћелије, од којих
један служи као сензор, а друга је заштићена од светла и представља елемент
вертикалног регистра.
  CCD сензори с комбинованим преносом или FIT (Frame Interline Transfer) CCD сензори
слике
* У почетку вертикалног замраче, сви пиксели се померају у вертикални регистар,
а затим се брзо помере наниже у затамљено меморијско поље.
 HAD CCD сензори
* Хипер HAD CCD сензори користе мала сочива изнад сензорских елемената који
фокусирају светло на њих и тако двоструко повећавају њихову осетљивост.
* Повећана осетљивост CCD сензора омогућује снимање при много нижим
нивоима светла, а да се при томе не повећава ниво шума.
14. Навести најважније параметре за оцену квалитета CCD сензора.
 Prenosna karakteristika senzora slike predstavlja zavisnost generisane struj e signala od
intenziteta svetlosti na fotoosetljivoj ploči.
 Spektralna karakteristika senzora slike određena je veličinom generisane struje u amperima
po vatu, A/W, monohromatskih elektromagnetnih radijacija, odnosno talasnih dužina
pojedinih monohromatskih svetlosti.
 Inercija senzora slike je kašnjenje u odzivu video-signala posle promene osvetl jenosti
senzora.
 Vreme ekspozicije senzora slike je vremenski interval u kome se naelektrisanje akumulira
između dva sukcesivna iščitavanja senzora slike.
 Rezolucija senzora slike može biti statička, dinamička i vremenska. Statička rezolucija
senzora slike jeste sposobnost optoelektronskog pretvarača da reprodukuje sitne detalje.
 Manipulacija velikom svetlosnom pobudom. Kada se analizatorska cev osvetli svetlosnim
snopom velikog intenziteta, generiše se suvišan elektricitet i potrebno je da elektronski mlaz
pređe više puta analizatorsku ploču da bi se taj elektricitet neutralisao.
 Osetljivost senzora slike jeste veličina kojom se opisuje odziv, ili nivo električnog signala na
fotoosetljivom materijalu, po jedinici svetlosne pobude.
 Opseg kontrasta senzora slike jeste odnos izlaznog signala pri zasićenju i efektivne vrednosti
šuma u mraku, zapravo, odnos maksimalne i minimalne sjajnosti koju senzor slike može da
reprodukuje.
 Šum senzora slike. Kod cevnih senzora šum nastaje uglavnom zbog neravnomerne emisije
elektrona iz katode.
 Defekti senzora slike se mogu javiti u vidu oštećenih mesta, odnosno fi zičkih defekata
fotoosetljive površine koji prouzrokuju pogrešan izlazni signal.