Hanslik - o muzicki lepom-

Beleska-Estetika-Filozofija
Estetika
Univerzitet u Beogradu
4 pag.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: aleksandra-ivanova-19 (venericka@yahoo.com)
 Едуард Ханслик : О МУЗИЧКИ ЛЕПОМ
Критика осећајне естетике. 1. Музици се поставља као циљ и одређење
да треба да изазива осећаје или лепе осећаје. Осећај се означава као садржај
који музика у својим делима приказује. Обе претпоставке су потпуно погрешне.
Лепо нема никакав циљ, оно је гола форма. Лепо остаје лепо и кад не производи
никакве осећаје. Осет је опажај једног одређеног чулног квалитета: једног тона,
боје. Осећај је свест о томе да нам се развија или кочи душевно стање, доживљај
нечег угодног или неугодног. Ако мирис или укус неке ствари, њену форму,
боју или тон својим чулима једноставно опажам, тад осећам те квалитете. Кад
ме туга, нада или веселост приметно уздижу изнад уобичајеног душевног стања
или срозавају испод њега, тада се осећам. Осет је почетак и услов естетског
свиђања и тек твори услов за осећај. Способност којом се лепо прима није осећај
него фантазија. Из фантазије уметника уздиже се тонско дело за фантазију
слушаоца. Акту пажљивог слушања одговара реч ''зор'' , првобитно везана за
опажај чула вида . Ако је фантазија истински орган лепог, осећај је само
секундарно дејство у свакој уметности. Никада ниједном разумном архитекти
није пало на памет да је циљ архитектуре да изазове осећаје или да су осећаји
њен садржај. Извор свих заблуда ''естетике осећања'' је претпоставка да се
уметношћу нешто жели да изрази. Њоме се не изражава ништа њој страно,
мисли уметника не одлазе изван, већ у саму унутрашњу суштину уметности .
Слика продавачице цвећа не показује ништа тако апстрактно као што је
девојачка простодушност, слика гробља не изражава земаљску пролазност. Неко
музичко дело не открива идеју младалачког самозадовољства. Оно што у
музици, везано за осећаје јесте представљено, јесте њихова динамика. Она може
репродуковати кретање једног физикалног процеса у његовим моментима: брзо,
лагано, споро, убрзано, успорено. Кретање у ширем смислу је заједничко и
музици и осећајним стањима и који музика може обликовати у хиљадама
нијанси и контраста ( између осталог и кроз појачавање или слабљење једнога
тона или акорда). Оно што нам се чини да у музици слика одређена душевна
стања јесте симболично. Попут боја, и тонови могу деловати симболички
независно од уметникове намере ( зелено, на пример, симболизује наду). Ипак,
наивно је претпоставити да је у свакој жутој боји изражена љубомора, у G dur-у
ведрина, у чемпресу жалост. Један акорд као такав нема никакве везе са
одређеним осећајем. То је само наша физиолошко-психолошка веза, веза коју
успоставља наше тумачење. За свој тобожњи циљ ( приказивање осећаја),
музика нема других средстава осим аналогије кретања и симболике тонова .
Ко може бити праведни судија у спору око тога да ли једна Моцартова тема
приказује љубав, чежњу или преданост? Можемо само да нагађамо
(релативизам). Реч у одбрану тезе о приказивању осећаја: тонска уметност не
треба да приказује одређене, већ неодређене осећаје. То једино може значити,
ако желимо да избегнемо противречност, да музика садржи кретање осећаја,
издвојено од његовог садржаја . Друга теза: Приказивање осећаја је идеал који
музика никад не постиже. Бесмислено. Музички лепо не би било конгруентно са
верним приказивањем осећаја ни када би ово било могуће. Тада би
најсавршеније биле оне композиције које најверније приказују извесна осећања.
Идеалан пример је рецитатив, али је музика у њему срозана на најниже гране, на
ниво слушкиње без самосталног значења .
Музички лепо. Лепо у тонској музици је специфично музичко. Музички
лепо је независно од било ког садржаја који долази споља и лежи једино у

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: aleksandra-ivanova-19 (venericka@yahoo.com)
тоновима и њиховој уметничкој повезаности. Праелемент музике је склад, а
њена суштина ритам. Ритам у великом је складност неке симетричне
грађевине, а ритам у малом је изменично законито кретање појединих чланова у
такту. Материјал од кога и у коме композитор ствара јесу тонови. Основни
облици музичке лепоте су мелодија и хармонија. Тоновима се изражавају
музичке идеје. Музика нам пружа лепе форме без садржаја неког посебног
афекта .
Кад људи не могу да открију сву пуноћу лепоте која живи у чисто
музикалном елементу, за то сносе кривицу они који потцењују чулност.
Осећајна естетика занемарује слушање и иде директно на осећање. Свака
уметност полази од чулнога и у њему тка. Циљ сваке уметности је да оспољи
идеју оживотворену у уметниковој фантазији.То идеално ум музици је тонско, а
не појмовно које би тек требало да се преведе на тонове. Страствено дејство
једне теме не лежи у прекомерном болу уметника, већ у његовим прекомерним
интервалима, не у подрхтавању његове душе, него у тремолу бубњева.
Повезаност тога двога не треба игнорисати, али естетичка истраживања треба
ограничити само на музикалне факторе. Као што правник проглашава
непостојећим све оно што у актима не лежи, ни за естетски суд није присутно
ништа што лежи изван уметничког дела. Једна инструментална композиција је
боља или гора од друге само по томе што су у њој обликоване лепше тонске
форме.У тонским делима не тражимо приказ неких душевних процеса или
догађаја, него пре свега музику. Где музички лепо недостаје, неће га
надоместити никакво велико значење. Нема интенције која може заменити
инвенцију.
Музички лепо не ограничава се на класично или романтично, оно влада
Бахом једнако као и Моцартом, Бетовеном или Шуманом. Читав ток овог
истраживања није усмерен на оно што би требало да буде, већ на оно што јесте
лепо.
И Хегел је у критици уметности тонова често био у заблуди тиме што је
своје превасходно историјско-уметничко становиште непримерено бркао са
чисто естетичким .
Многи естетичари су сматрали да је музичко уживање довољно
објашњено ако правилност и симетрија у неком делу изазивају допадање. То је
потпуно нетачно, јер и најнеукуснија тема може бити потпуно симетрично
изграђена. Остављено је сасвим отворено питање: Шта је то што се овде јавља
у симетрији? Правилан поредак отрцаних делића без духа управо ће се наћи у
неким најгорим композицијама .
Музичка лепота нема ништа заједничко с математиком. Остварења
фантазије нису рачунски примери. Сви они експерименти с монохордом, звучне
фигуре, пропорције, интервали и сл. не спадају овде. Естетичко подручје
почиње тек тамо где су ти елементарни односи изгубили своје значење по себи.
Музика је често упоређивана с језиком и његови закони су се настојали
пренети на њу (Русо, Рамо, Вагнер). Сама музика је схватана као један нарочити
језик . Пресудна разлика између музике и језика је у томе што у језику тон
представља тек једно средство, док је у музици тон једна ствар, самосврха.
Самостална лепота тонских форми на страни музике и апсолутна превласт
мисли над тоном у језику толико су искључиво супротстављени да је мешање
њихових двају принципа логички немогуће .
Анализирајући субјективни доживљај музике Ханслик примећује да
композитор мора свој музички идеал објективирати, довести га до чисте форме.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: aleksandra-ivanova-19 (venericka@yahoo.com)
То не може чинити осећај, већ специфично музички школована надареност.
Осећајност је присутна код сваког композитора, као и код песника, али она није
стваралачки фактор у њему. Музички таленат проналази тонско дело гоњен
певањем у себи, а не простим унутрашњим осећајем. Зато се за једну тему може
рећи да звучи поносно или тмурно, а не да је израз композиторових осећаја.
Тонско дело је увек оформљено, оно што доживљавамо је извођење. Наравно,
извођач може дати само оно што композиција садржи, али она не налаже много
више од тога да се правилно погоде ноте.
Све уметности делују на осећајност, али поезија то чини на само њој
својствен начин. Друге уметности нас наговарају, док нас музика хвата на
препад; деловање тонова је много брже и интензивније.

Ханслик прави разлику између естетског и патолошког доживљаја

музике. Жестоко продирање музике у нервни систем не лежи у њеном
уметничком моменту, који дакако долази од духа и духу се обраћа, него у
њеном материјалу у који је природа усадила сродност с нашим физиолошким
устројством. Осећај који се стварно мање-више спаја с чистим зором, може се
сматрати уметничким само ако је свестан свог естетског порекла, ако се радује
лепом. Ако се превиди овај моменат, запада се у ћорсокак. Као што је познато,
најснажније дејство музика врши на дивљаке... Ако је потребно неколико
фригијских звукова зато да би се војници охрабрили и натерали на непријатеља,
а дорске песме да би се осигурала верност белих удовица, онда нека због
пропасти грчког тонског система жале војсковође и супружници. Естетичар и
композитор немају разлога за жаљење.
Патолошкој узбуђености Ханслик супротставља чисто зрење музичког
дела. Једино контемплативна форма слушања је она права. Да би се човек опио
потребна му је слабост, а да би истински естетски слушао, потребна му је
читава једна уметност.
Најнеопходнији захтев естетском поимању музике је да човек једно
тонско дело слуша ради њега самога. Естетски став не треба да схвата музику
као узрок, него као производ.
Односи музике према природи. Ако се запитамо у којој мери природа
пружа музици грађу, показаће се да она то чини само у облику сировог
материјала кога човек нагони да зазвучи. Хармоније и мелодије нема у природи.
Само ритам егзистира независно од људи и пре њих. У природи влада закон
дводелног ритма, као уздизање и падање, извирање и увирање. Кад оточани
Јужног мора ритмички ударају комадима метала или дрвеним штаповима и при
том још и неописиво урлају, онда је то природна музика, а не никаква
уметност... Када би музички тонски низ лежао већ завршен у природи, сваки би
човјек увек певао чисто.
Музика природе и људска музика су два различита подручја. Прелаз од
прве ка другој омогућује математика. Под тим се не мисли на намерна
израчунавања, већ на мерења чију је законитост наука тек доцније утврдила.
Музика не може нигде наћи готов узор и грађу за себе, за разлику од
других уметности. За музику не постоји природно лепо, као ни за архитектуру.
Композитор не може ништа преобликовати, он мора све изнова створити. То
важи и за народне, фолклорне мотиве у музици. Пастирска мелодија није дело
природе, већ људског духа; пастир није објекат, већ субјекат.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: aleksandra-ivanova-19 (venericka@yahoo.com)
 Приговор: Шта ћемо са зовом петла из Хајднова ''Четири годишња доба''
? Одговор је једноставан. Он за нас нема музикално, већ поетско значење. Сви
ти гласови земље не могу произвести ниједну тему, јер нису музика.

''Садржај'' и ''форма'' у музици. О садржају једног музичког дела може се

говорити само ако му се супротстави једна форма. Појмови садржај и форма
међусобно се условљавају и надопуњују. Музика не поседује одвојену форму и
садржај, и то је њена специфичност. То не важи за песништво и ликовну
уметност. Оне могу исту мисао и исти догађај изложити у различитим формама.
Лесинг је чудесном јасноћом изложио шта може песник а шта ликовни уметник
направити из приче о Лаокону. Песник помоћу језика даје историјског,
индивидуално одређеног Лаокона, а сликар и кипар, насупрот томе, једног
старца и два дечака, омотане страшном змијом, с изразом блиске смрти у цртама
лица, држању и мимици. За музичара Лесинг не каже ништа. Сасвим
разумљиво, јер и нема ничег што би музичар од Лаокона могао направити. Од
приче о Вилхелму Телу Флоријан је направио историјски роман, Шилер драму,
а Гете ју је почео обрађивати као еп. То у музици није могуће. Она нема
садржаја изван форме.
Формом једне симфоније, увертире, сонате, арије, хора... назива се
архитектонска повезаност делова и група од којих се дело састоји, дакле
поближе: симетрија тих делова у њиховом следу, контрастирање, репетиција и
провођење. А под садржајем се схватају у том случају теме прерађене у ту
архитектонику. Главна тема је истинска грађа и садржај целог тонског дела. У
њему је све слободан развој и последица теме. Као и главно лице у роману, тако
и композитор ставља тему у најразличитије прилике и околину.
Према томе, музика има садржај, али чисто музикални, који није
незнатнија искра божанске ватре од лепог у другим уметностима.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: aleksandra-ivanova-19 (venericka@yahoo.com)