Professional Documents
Culture Documents
Пелопонез
Пелопонез
85 језика
Чланак
Разговор
Ћирилица
Читај
Уреди
Уреди извор
Историја
Алатке
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Периферија Пелопонез.
Грчка и Пелопонез
Атика
Пелопонез
Западна Грчка
Географија[уреди | уреди извор]
Пелопонез заузима површину од 21.549 km². Чини га најјужнији део континенталне
Грчке, иако је данас практично острво после изградње Коринтског канала 1893. На
два места је повезан са остатком Грчке, природним путем, преко Коринтске
превлаке и вештачки, мостом Рио-Антирио који је изграђен 2004).
Полуострво је у унутрашњости планинско са дубоко усеченим обалама. Највиша
планина је Килини са највишим врхом од 2.376 m. Пелопонез има четири мања
полуострва окренута југу: Месенију, Мани, Епидаурус и Арголиду.
Поред пелопонеске обале леже две групе острва: Арго-саронска острва, на истоку
и Јонска острва, на западу. Острво Китера, близу полуострва Епидаурус на југу,
сматра се делом Јонских острва.
Историја[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Пелопонез (тема)
Полуострво је било настањено још од преисторијских времена. Његово данашње
име потиче из грчке митологије, посебно из легенде о Пелопсу који је владао овим
подручјем. Име „Пелопонез“ значи „Пелопсово острво“. У Средњем веку острво је
било познато као Мореја. Према народној етимологији, назив су му дали крсташи
јер је било густо обрасло дудовим дрвећем (грчки: Μωρέας или Μωριάς) које се
користило у производњи свиле. Пошто су ту живели и Словени, могућа
етимологија, као и у случају Морлака је од мора. Такву етимологију ове речи, иако
словенофоб, је заступао и тиролски путник, новинар, политичар и историчар Jakob
Philipp Fallmerayer.
Градови[уреди | уреди извор]
Патра (169.242 становника)
Каламата (54.065 становника)
Коринт (30.434 становника)
Триполи (28.976 становника)
Арг (25.068 становника)
Пирг (24.765 становника)
Егион (21.966 становника)
Спарта (16.473 становника)
Нафплио (13.124 становника)
Атика
Острва (делови округа су део Пелопонеза)
Пелопонез
Аркадија
Арголис
Коринтија
Лаконија
Месинија
Западна Грчка
Ахаја
Илија
Извори[уреди | уреди извор]
1. ^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Пелопонез на Викимедијиној остави.
Ћирилица
Читај
Уреди
Уреди извор
Историја
Алатке
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Периферија Пелопонез.
Грчка и Пелопонез
Атика
Пелопонез
Западна Грчка
Географија[уреди | уреди извор]
Пелопонез заузима површину од 21.549 km². Чини га најјужнији део континенталне
Грчке, иако је данас практично острво после изградње Коринтског канала 1893. На
два места је повезан са остатком Грчке, природним путем, преко Коринтске
превлаке и вештачки, мостом Рио-Антирио који је изграђен 2004).
Полуострво је у унутрашњости планинско са дубоко усеченим обалама. Највиша
планина је Килини са највишим врхом од 2.376 m. Пелопонез има четири мања
полуострва окренута југу: Месенију, Мани, Епидаурус и Арголиду.
Поред пелопонеске обале леже две групе острва: Арго-саронска острва, на истоку
и Јонска острва, на западу. Острво Китера, близу полуострва Епидаурус на југу,
сматра се делом Јонских острва.
Историја[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Пелопонез (тема)
Полуострво је било настањено још од преисторијских времена. Његово данашње
име потиче из грчке митологије, посебно из легенде о Пелопсу који је владао овим
подручјем. Име „Пелопонез“ значи „Пелопсово острво“. У Средњем веку острво је
било познато као Мореја. Према народној етимологији, назив су му дали крсташи
јер је било густо обрасло дудовим дрвећем (грчки: Μωρέας или Μωριάς) које се
користило у производњи свиле. Пошто су ту живели и Словени, могућа
етимологија, као и у случају Морлака је од мора. Такву етимологију ове речи, иако
словенофоб, је заступао и тиролски путник, новинар, политичар и историчар Jakob
Philipp Fallmerayer.
Градови[уреди | уреди извор]
Патра (169.242 становника)
Каламата (54.065 становника)
Коринт (30.434 становника)
Триполи (28.976 становника)
Арг (25.068 становника)
Пирг (24.765 становника)
Егион (21.966 становника)
Спарта (16.473 становника)
Нафплио (13.124 становника)
Атика
Острва (делови округа су део Пелопонеза)
Пелопонез
Аркадија
Арголис
Коринтија
Лаконија
Месинија
Западна Грчка
Ахаја
Илија
Извори[уреди | уреди извор]
1. ^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Пелопонез на Викимедијиној остави.