KNJIGOM NA PUT«

ANEGDOTE

Za štampu pripremio SAVO MARIć

BEOGRAD
 I KOLO

BIBLIOTEKA »S KNJIGON NA PUT«

Knjiga 4

Urednik biblioteke: SAVO MARIČ

Naslovna strana: DRAGAN PERIČ

Izdaje Novinsko-izđavačko preduzeće

„TURISTIČKA ŠTAMPA"
Beograd, Zmaja od Noćaja 9
Štamparija ,,GLAS“, Beograd, Vlajkovićeva 8
Tiraž: 10.000 primeraka
 ZAČUĐENI ARISTOTEL
Nekakav brbljivac govorio je u Aristotelovom prisustva
nekoliko sati neprestano. Pošto je završio, on se obrati Ari­
stotelu:
— Ne čudiš li se mojoj reeitosti ?
—' Jednom se samo čudim, odgovori Aristotel, što tn
naše uši slušaju, kad imamo noge da pobegnemo!

SOKRAT I PLATON *

Prilikom neke gozbe Sokrat je pred svima počeo da

grdi jadnog od svojih poznanika. Nezadovoljan ovim strogim
istupanjem, Platom mu dobaci:
— Sokrate, zar ne bi bilo bolje da si sačekao da budete
sami, pa tek onda da ga grdiš?
— A ti, odgovori mu Sokrat, zar nisi mogao da sačekaš
da nas dvojica budemo sami, pa tek onda da mi prebacuješ?!

BEZ POŠTEDE
Spartanskom kralju Agesilaju dođu jednog dana neki
njegovi vojnici, sa mnogo svežih rana, da bi mu time pokazali
da nisu pokušali da potegnu pred neprijateljem. Kralj ih
pogleda i reče:
— Ipak bih više voleo da su mi vojnici oni koji su vas
tako udes ili!
 KO JE KO
Dionizije, tiranin Sirakuze, upita filozofa Aristida:
— Zašto filozofi često posećuju vladare, a vladari fi­
lozofe nikad?
— Zato što lekari posećuju bolesnike, a ne bolesnici
lekare! — odgovori Aristid.

' '/*
OBRNUT SLUČAJ .
Rimskom imperatoru Avgustu pokazaše jednog mladog
Grka koji je ličio na njega kao jaje jajetu. Imperator ga ža-
gleda i upita:
— Mladiću, je li tvoja majka ikad bila na dvoru
u Rimu?
— Moja majka nije, odgovori mladić, ali je u dvor često
dolazio moj otac.

EZOP I PUTNIK
Čuveni basnopisac Ezop bio je ružan, kljast, grbav i
malog rasta. , Jednog aprilskog dana vraćao se izobližnjeg
mesta u grad i posmatrao travu, nebo, popce i ptice i smi­
šljao, možda, neku novu basnu, kad naiđe neki putnik i za­
pita ga:
— Znaš li mi reći, dobri ooveče, koliko će mi časova
biti potrebno da stignem u ono mesto tamo dole?
— Idi! — odgovori Ezop.
Izrazivši gestom svoju nestrpljivost, putnik ponovi
svoje pitanje:
— Za koliko časova mogu stići tamo dole?
A Ezop mu opet re če : f
— Idi!
Putnik ga odmeri od glave do pete i promrmlja:
— Ovaj je, svakako, lud; morao sam to da primetim,
r * im na nnlo/lairv
 Putnik produži put. Tada se Ezop okrenu ii doviknu mu;
— Čestiti čoveče, da si poslušao moj savet, stigao bi
svakako za dva sata. Aid' sad ti mogu reći da ćeš stići tek
uveče, jer sam se uverio da nepotrebno gubiš vreme!

SIGURNOST
Engleski kralj Karlo II šetao je jednog dana bez
pratnje londonskim Hajd Parkom, te naiđe na svog brata
vojvodu od Jorka. Ovaj mu prigovori što je izišao iz dvora
bez straže, te mu savetova da ubuduće bude oprezniji.
Na to mu kralj odgovori:
— Budi bez brige, dragi brate. U Engleskoj se neće
naći glupan, koji bi mene ubio, jer svi znaju da bi me ti
nasledio.

ČUVA AUTORITET
Kada je engleski kralj Karlo II posetio jednom neku
seosku školu, zateče učitelja s kapom na glavi. Šta više,
učitelj ne skiđe kapu ni pred kraljem.
Kad su izišli iz škole, kralj <upita učitelja zašto nije
skinuo kapu. Ovaj se ne zbuni, već odmah odgovori:
— Veličanstvo, i inače je teško izići nakraj sa decom,
a još da znaju da ima nekog ko je stariji i od mene, morao
bih odmah pobeći iz škole!

GLAVA I BRADA
Jednom je Karlo II, kralj engleski, šetajući kroz Lon­
don, opazio jednog čoveka sa sedam kosom i crnom bradom.
On ga pozva i upita:
— Kako to da vam je brada crna, a kosa na glavi sa­
svim bela?
— To je zato, odgovori prolaznik, što mi je glava dva­
deset godina starija od brade.
 DOBAR KALIF /
Arapski kalif Manzu^ govaritoi je u Damasku pred na­
rodom. Hvaleći se kako dobro upravlja zemljom,* on, između
ostalog, reče i ovo:
— Eto, naprimer, gledajte; otkad ja vladam, « zemlji
nema kuge!
Na to će jedan Arapin:
— Svemoćni Al*h nije toliko nemilostiv da nam u isto
vreme pošalje i tebe i kugu!
i
SUŠTINA RAZLIKE
Knez Nikolaj Vasiljević Rjepnin poslao je po svom
ljubimcu majoru poruku i pozdrav Suvorovu. Veliki vojsko­
vođa, u želji da proveri snalažljivost majora, obrati mu se
iznenadnim pitanjem:
— Kakva je razlika između mene i Nikolaja Vasiljevlća?
— Razlika je ta, odgovori major ne oklevajući, što bi
Nikolaj Vasiljević hteo da me proizvede u čin pukovnika, ali
ne može, a vašoj svetlosti je dovoljno da to poželi i . ..
— Čestitam vam, majore, na unapređenju!,— prekide
ga Suvorov.

UPOREĐENJE
Neka čuvena pevačica, koju je Katarina II jednom pri­
likom pozvala da peva na dvoru, tražila je, prema mišljenju
cariće, suviše veliki honorar.
— Toliko ne dobi ja nijedan od mojih generala. — reče
joj carica.
— Onda neka vam pevaju vaši generali, odgovori pe­
vačica.
• i
KRALJICA U DUŠEVNOJ BOLNICI
Bivša rumunska kraljica Marija, putujući po Americi,
prolazila je pored jedne duševne bolnice, te zaželi da je raz­
gleda. Pošto je izišla iz automobila, uputila se pravo u salu
za prijem bolesnika. Dežurni lekar joj je pošao u susret, a
jedan iz kraljičine pratnje je rekao:
— Njeno veličanstvo kraljica Rumunije.
— Tako, tak o.. . — odgovori lekar obraćajući se gošći.
— A da li vi odavno sebe smatrate kraljicom?
•' i

OPASNOST
Toma Masarik veoma je voleo da ide u lov, ali ne
lova radi, već da hi šetao po šumi. Pritom mu je pričinja -
valo naročito zadovoljstvo da pobegne od svojih pratilaca.
Jednom je tako uspeo da se odvoji od njih i izgubi u nepo­
znatom pravcu. Pratioci se rastrčaše po šumi. Spazivši jednog
skitnicu, upitaše ga za pretsedniika. Pošto je čuo Masarikov
opis, skitnica ih uputi levo, iako je video da je Masarik oti­
šao nadesno. Kad se pratioci udaljiše, skitnica potrča i stiže
Tomu, uhvati ga za rame i reče mu usplahireno:
— Druže, kidaj! Žace te traže!
1■ '
NIJE NJEGOV „FAH"
Car i kralj Austrije i još pola tuceta zemalja, Franja
Josif obilazio jednom svoju vojsku i upitao jednog redova:
— Ja sam tvoj car. Da li bi pucao na mene kada bi
ti naredio tvoj kapetan?
— Da, veličanstvo, odgovori vojnik. — Naređenje je
naređenje!
Franja Josif upita isto još nekoliko vojnika i od svih
dobi slične odgovore. Na kraju jedan ipak reče:
— Ne, veličanstvo!
Car se obradova tome da odanost prevazilazi disciplinu,

— A zašto ne bi na mene pucao?

— Kako mogu da pucam kada sam dobošar!
 CEREMONIJAL
Zabolelo jednom nešto cara Franju Josif a te poslao po
čuvenog bečkog tek ara profesora Bilrota. Bilrot seo u fija­
ker i simesta odjurio u dvor. Ali kad se u kancelariji dvora
pojavio profesor sa svojim kovčežićem, šef strogog dvorskog
ceremonijala smesta prigovori profesoru što je stupio u dvor
bez fraka i cilindra i posla ga natrag da se presvuče. Bilrot
najčuveniji operator svoga doba u Austriji, ljut zbog toga,
vratio se kući, ubacio u fijaker svoj frak i cilinder i poslao
šefu ceremonijala s porukom:
— Ako su za pregled bolesnika najnužniji cilinder a
frak, neka ih izvoli obući gospođin šef, pa će moći s uspe-
ham lečiti i bez Bilrota.

CAR FRANJA ZNA SRPSKI

U jednom ratu s Italijom u austrougarskoj vojsci se
naročito istakao jedan srpski bataljon. Tada odabraše neko­
liko najhrabrijih vojnika Srba ii odvedoše ;ih da ih odlikuje
car Franja Josif. Da bi ih što bolje obradovao, car nauči da
kaže na srpski: »Dobro mi došli!«
Kad su vojnici dzišli iz carskog dvora, jedan Bačvanin
reče:
— Gle, kažedu ne zna Vranja srpski, a on laje k’o
keraL.

JOVO NANOVO
Friđrih Veliki, hercog od Maklenburga, voleo je da
odlazi u kockarnicu i da se kocka sa svojim podanicima. Kad
je jednom, po običaju, izgubio znatnu sumu, neki obućar,
koji je takođe izgubio svoj s mukom stečeni imetak, reče
mu utešno:
— Ne mari ništa, veličanstvo. Ja ću opet da pravim
pendžeta, a v i ... Va ćete sigurno da raspišete nove poreze!
 ORDEN MIRA
U znak priznanja za revnosnu službu, 'podario je Frl-
drih Veliki orden jednom kapetanu.
— Oprostite, veličanstvo, objašnjavao je odlikovani,
takvo odlikovanje priličilo bi mi samo na bojnom polju.
— Ne budali', odgovori kralj, i ponesi taj orden! Ne
mogu ja zbog tebe da otpočnem novi rat!
\

PLODOVI TRUDA
Francuski kralj Luj XIV imao je jednog dvoranina za
koga je znao da je vrlo ambiciozan. Zato mu jednog dana
reče:
, — Da li znate španski?
Ne, sire.
— šteta.
Plemić je mislio, ako brzo nauči španski, da će postati
ambasador. Zato je za kratko vreme naučio španski. Tada se
javi kralju.
— Sire, naučio sam dobro španski.
— Da li ga znate tako dobro da ste u stanju da govo­
rite sa Špancima ? y
— Da, sire.
— Onda vam čestitam. Sada ćete moći da čitate »Don
Kihota« u originalu!

OBIČNA STVAR
U prisustvu Luja XIV održavala se jedna ministarska
sednica. Jednom ministru, u trenutku kad je hteo da sedne,
oklizne stolica, i on pade na pod. Kralj i svi prisutni prsnuše
u smeh.
— Nije ništa smešno! — reče ministar pribrano. — Da
se to desilo na kom drugom mestu, mogli biste se smejati,
ali u dvorovima to je obična stvar. Čim ministar sedne na
stolicu može mu se desiti da padne sa nje!
 ZNA ŠTA JE BOLJE
Kardinal Rišelje imao je svoju kapelu i kaluđera: koji
je u njoj služio službu svakog dana. Jednom, viđeći da je
kardinal u velikom poslu, kaluđer sede za sto i poče da jede,
misleći da neće morati da vrši uobičajeni obred u kapeli.
Međutim, Rišelje nije zaboravio na službu, pa prekide svoj
posao i potraži kaluđera. Ovaj odmah ulete u kapelu i otpoče
službu, iako pre nje ne srne da se jede.
— Kako ste mogli da služite službu kad ste pre toga
jeli? — upita ga kasnije jedan dvoranin.
— Više volim da imam objašnjenje s bogom nia nebu
nego s uzvišenim kardinalom na zemlji! — odgovori kaluđer.

TALJERAN I MLAĐA GROFICA ■

Za velikog francuskog državnika Taljerana kažu da je u
mladosti bio isto tako veliki ljubavnik kao i duhovit čovek.
Jednom je neumorno »opsedao« mladu i lepu groficu
de Grij. U želji da ga se oslobodi, grofica ga u jednom ot-
menom društvu upita:
— Kada ćete, markiže, prestati da mi izjavljujete svoju
veliku ljubav od jutra do večera?
— Onda, lepa konteso, kada mi dopustite da vam js
dokazujem od večera do jutra! — odgovori Taljeran.

LINKOLN I BESNILO

Jednom je Abraham Linkoln razgovarao sa nekim pri­

jateljem o besnilu. Jedan od njih zapita Linkoina šta bi om
prvo učinio kada bi se razbolio od besnila.
— Zatražio bih hartiju i olovku — odgovori Linkoln.
— Da napišeš testament ?
— Ne, već da sastavim spisak političara koje bih že-
leo da ujedem .*
 ŽRTVA DOMAĆEG REDA
Bivši nemačkii car Viljem II mnogo je polagao na dis­
ciplinu i u svojoj kući. Deca su retka ručala sa roditeljima,
a kad bi im se to dozvolilo, onda su morala paziti da se ne
ogreše o domaći red. Pre svega, deca nisu smela da se me-
šaju u razgovor starijih, a ni po koju cenu da prekidaju
ručak.
Jednom prilikom ručalo se u vrtu. U jednom trenutku
mali prestolonaslednik pokuša nešto da kaže. Car ga strogo
pogleda i opomenu.
— Govorićeš posle ručka! Sad ćuti i ne prekidaj nas!
Mali ućuta. Posle ručka reče mu otac:
— A sad, kaži šta si hteo reći!
— Oče, odgovori dete, hteo sam te opomenuti da ti
je u supu upala gusenica sa drveta. Ali sadje kasno, već si
je pojeo.
t
POZNAJE MU NARAV
f
Kad je Henrih VIII, posle zakona o suprematu, kojim
mu je priznata i crkvena vlast, izašao na balkon svoje pa-
late, okupljeni rojalisti su ga oduševljeno pozdravili. Jedan
laskavac iz svite reče kralju:
— Pogledajte, sire, koliko je sveta izišlo da vas vidi!
— Bilo bi ,ih još više da ste me izveli na vešaila, odgo­
vori kralj gorko.

GDE SU TIKVE
Došao Knez Miloš u Banju Koviljaču sa sinovima Mihai-
lom i Milanom. Sinovi su otišli u banjski bazen da se kupaju,
ali nisu znali da plivaju. Upravnik banje pozove zato svog
momka i naredi mu da negde u okolini kupi dve tikve i da
se privežu decii kako bi naučila da plivaju.
 Čuje to banjski lekar Doka, pa reče:
— Uzalud ćete tražiti ne samo u okolini, već i u celoj
Srbiji, nećete naći nijednu tikvu, jer ih je gospodar sve po­
kupio i doveo u Sovjet.
Rekoše to knezu Milošu, a on na to Ijutito viknu:
— Kažite vi doktoru Đoki da ne laje, inače će prsnuti
njegova.
KNEZ MILOŠ I MUZIKANTI
Kada se jednom prilikom u konaku Kneza Miloša u
Kragujevcu priređivao za goste koncert, knez usred sviranja
pozove kapelnika Šlezingera i zapita ga zašto mu neki mu­
zikanti prkose.
— Nisam opazio, vaša svetlosti! — odgovori Šle-
zinger.
— Kako nisi, kad jedni sviraju neprestano, a drugi
tek pokatkad taru u trumbetu?
Šlezinger odgovori da je tako zabeleženo u notama,
ali mu Knez Miloš ipak napomenu da za nedelju kad bude
svirao pred konakom udesi tako da svi jednako »rade«.

DA NE KVARI
Kad su Crnogorci dobili prvi moderan top, knjaz ja
pozvao glavare da im ga prikaže. Posto su svi razgledali top,
knjaz im reče:
— A kad ga ne biste mogli nikako odbraniti, šta biste
uradili da ga neprijatelj ne iskoristi protiv vas?
Bilo je raznih mišljenja. Neko bi sa topa skinuo za­
tvarač, a neko i druge' delove.
Dođe red na Jaka Adžića, koji je bio veoma snažan.
On obiđe oko topa, dobro ga zagleda, pa ozbiljnim glasom
reče:
— Ja, gospodaru, ne bih na njemu ništa kvario, niti
šta skidao, nego bih ga natovario na leđa pa iznio na drugo
brdo i dalje tukao Turke.
 PRECIZNOST
Zamolio jedan Crnogorac kralja Nikolu da zabrani da
ga i dalje zovu Kusalj, kako mu je dotada bilo prezime.
Kralj mu udovolji molbi, ali je to bilo uzalud: ljudi su ga i
dalje zvali Kusalj, nešto iz navika, a nešto da bi ga peckali
i naljutili.
— Gospodaru! Tvoja se ne sluša! — dođe Kusalj kod
kralja. — Mene i dalje zovu Kusalj. Pomagaj, ako možeš!
Tom prilikom on se požali naročito na jednog seljaka
koji ga nikako ne ostavlja na miru.
Kralj Nikola pozove tog seljaka i u prisustvu Kusalj a
reče mu: •
— Otsada ćeš za svaku riječ Kusalj dati perper!
Seljak razmisli malo, pa izvadi kesu i izruči iz nje sav
novac što je imao. Zatim se okrenu Kusalju i reče:
— Kusalj, evo ti jedan perper! Kusalj, dva perpera!
Kusalj, tri perpera!...
Tako je brojao do deset. A onda, pošto nije imao ceo
perper, uzviknu:
— K us!... — i pruži posleđnjih pola perpera.

KLADN OKRVNOST
General Buson se jednom prilikom toliko zaboravio đa
je u ljutnji udario jednog oficira. Oficir izvadi revolver i
okinu na generala, ali metak zataji. General brzo izbi oficiru
revolver iz ruke i hladnokrvno reče:
— Osam dana u zatvor što ne držite oružje u redu!

NELZONOV ZADATAK
Engleski admiral Nelzon, kao pit oma c pomorske akade­
mije, nalazio se na jednom školskom brodu koji je obilazk>
englesku obalu.
Jednog dana komandant broda pozva Nelzona i naredi
mu da izradi zadatak u kome će tačno odrediti položaj škol-
skog broda. Pola Časa, đocnije, pitomac se javi komandantu.
Ovaj pregleda zadatak, pogleda pitomca, skide kapu i reče:
— Podnaređniče Nelzone, skinite kapu!
— Gospodine komandante, zašto? — upita pitomac
zbunjeno.
— Zato što se po vašem računu nalazimo u Vestmin-
sterskoj katedrali, odgovori komandant.

SLAVLJENIKOVA POGREŠKA
Jednog narednika engleske vojske proizvelo, su u ofi­
cira, jer je pokazao besprimernu hrabrost na bojnom polju.
Priređen je i banket u čast tog događaja. Ostali oficiri su se
zlurado smeškali, jer su bili uverem da će se ovaj njihov ko­
lega već prilikom banketa pokazati kao jako nespretan.
Na banketu slavljenik je seo u čelo stola, a Lord Ra-
glan, giavnokomandujući engieske vojske, u začelju. Dogo­
dilo se da su kelneri u isto vreme done li na sto- supu i kocke
leda za hlađenje vina.
Slavljenik se prvi poslužio. Pritom je uzeo led i stavio
ga u supu. Oficiri samo što nisu prsnuli u smeli, kad i lord
Raglan sasvim prisebno stavi sebi led u supu. Slavljenik je
tako sačuvan od potsmeha ali ne :i oficiri: oni su takođe mo­
rali da stave led u supu.

NAREDBA JE NABEDBA
. Vojskovođa Suvorov bio je veoma plahovit oovek, ali
je znao tu svoju manu i, da bi se obuzdao, naredio je ađutan--
tima da ga uvek u takvim prilikama opomenu. Jednom se de­
silo da je neki vojnik nešto skrivio, što je Suvorova toliko'
naljutilo da je već zamahnuo da ga udari. Utom mu prida,
njegov ađutant i reče:
— General Suvorov naredio je da ništa* ne počinjete kad
ste ljuti.
— E, onda se moramo povinovati, odgovori Suvorov.
 BOG NA ZEMLJI I POD ZEMLJOM
Vojvoda Stepa Stepanović imao je običaj da pravdi ju­
tarnje šetnje i (pritom njegovom oštrom oku nije moglo ništa
da promakne.
Jednog jutra pođe Stepa kragujevačkim ulicama i stiže
do mesta na kome je bila izvađena kaldrma i raskopan deo
uiice. Najednom on ču neko mrmljanje i stenjanje koje kao
da je doiazilo iz rupe. Stepi se učini da to čuje glas jednog
svog oficira, naže se nad rupu i upita:
— Ko je to tamo?
A iz rupe mu kao eho stiže odgovor:
— A ko je gore?
— Ovde vojvoda Stepa Stepanović, strogo reče Stepa.
Oficir, koji se mamuran vraćao u kasne sate i neo­
prezno upao u rupčagu iz koje nikako nije mogao da se isko­
belja, odgovori tada:
— Dobro, dobro, ako si ti bog na zemlji, nisi i pod
zemljom!

LJUBA JOVANOVIĆ I UČITELJ-PESNIK

Pre Balkanskog rata Ljuba Jovanović, bio je neko v'/e-
me ministar prosvete. Jedanput je došao k njemu jedan mlad
nadobudni pesnik, inače učitelj. Učitelj se gorko žalio što
sluzi u jednoj palanci gđe će se duhovno udaviti u malogra­
đanskoj monotoniji, pa je tražio da bude premešten u neku
veću varoš. ,
— Koliko stanovnika ima u toj palanci ? — upita mi­
nistar.
— Devet hiljada, odgovori pesnik.
— No, vidite! Vajmar je imao samo tri hiljade stanov­
nika kad je Gete u njemu živeo i stvarao. Ako vi u toj pa­
lanci stvorite triput toliko koliko je Gete stvorio u Vajmaru,
verujte da će vas čovečanstvo slaviti.
 BEZ USPEHA
Kada je Vladan Đorđević bio pretsednik vlade, ode on
jednom u Kragujevac. Pred okružnim načelstvom behu postro­
jeni svi činovnici :po strukama. Obilazeći ih, Vladan stade
ispred sudi ja pa im reče:
— Gospođo, država daje platu sudijama da pravedno
sude, a osim suda drugo vas se ništa ne tiče.
Potom stade pred popove, te i njima tako reče. I tako
redom. Kad se zaustavi ispred učitelja, a njih je bilo ponaj­
više, i svi behu pod uticajem ideje Svetozara Markovića, on
ih popreko pogleda pa reče:
— Vama, učiteljima, nije vajde ni govoriti!

JESU LI MUŠKARCI SUJETNI?

Ledi Astor, nekadašnja engleska političarka, bila je u
jednom društvu odlučno protiv tvrđenja da su žene sujetne:
— Ako jesu, tvrdila je ona, muškarci u tom pogledu
ništa ne zaostaju iza njih.
Za vreme večere ona je povela razgovor o muškom
odelu i rekla:
— Redak je slučaj da su pametni ljudi ravnodušni
prema svojoj spoljašnosti. Vidite, naprdmer — okrenu se ona
svojoj susetki — najpametniji čovek medu nama i ne pri-
mećuje da je njegova mašna očajno rđavo vezana.
Ovu njenu konstataciju propratio je sveopšti smeh, jer
svi ljudi za stolom, kao po komandi, jednovremeno dohva-
tiše svoje kravate.

TAČAN NAZIV
Ruskom revolucionaru Hercenu dođe jednom do ruke
debela knjiga koja je opširno opisivala rodoslovlje plemićkih
porodica.
— Kakva je to knjiga? — upita ga jedan prijatelj.
nrv\sr>ri mirno Aleksandar Ivanović.
 - DEČKO I GENERALOV NOS
• • <* - *
Neka Engleskinja, po imenu Dikson, pozvala je na ve-
čaru, pored ostalih gostiju, i generala Suifa, koji je u ratu
izgubio nos. Da se tom prilikom njoj i generalu ne bi desila
kakva neprijatnost, ona pozva svog nestašnog sina i na­
redi mu:
— Slušaj, sine, na večeru će doći generai Suif, kome
je otsečen nos. Da se nisi usudio ma šta da progovoriš o nje­
govom nosu.
Dete obeća majci da će ćutati. Međutim, uveče, kad su
sve zvanice sedele za stolom, mali Dikson se obrati majci
pred gostima:
— Mama, kako mogu da govorim o njegovom nosu kad
ga on uopšte nema!

NESPORAZUM
Ser Vinston Čerčil i njegova supruga sedeli su jedno
veče pored kamina i ćaskali o svemu i svačemu.
— Znaš šta, Vini, reče iznenada gospođa Čerčil. —
Ipak bi trebalo da se već jednom povučeš.
Iznenađen, ser Vinston je pogleda i uzviknu:
— Šta, zar i moja rođena žena smatra da sam prestar
da bih mogao i dalje da vodim državne poslove?
— Ama, ne kažem to, Vini, odgovorila je mirno gospođa
čerčil, nego mislim samo na našeg Idna. Siromah, neće ve-
čito živeti!
' %■ ' -r ' ' ■-
ŠAHOVSKO SLEPILO
.. ' ■* * 41 ©
Endrju Džekson, pretsednik Sjedinjenih Američkih Dr­
žava, brinuo se mnogo za svoje zdravlje: nekoliko članova
njegove porodice umrlo je od srčane kapi, i Džekson je stal­
no živeo u strahu da će i on umreti na isti način.
 Jednog dana u kući nekih svojih prijatelja, Džekson
je igrao šah sa nekakvom mladom devojkom. Odjednom,
Džeksonova ruka klonu naniže, i izgledalo je kao da mu je
naglo pozlilo. Lice mu postade odjednom vrlo bledo. Neko­
liko prijatelja priskočiše mu u pomoć.
— Gotovo je najzad! — reče Džekson slabim glasom.
— Udarila me srčana kap. Cela desna strana mi je paraLi-
zovana.
— Ali kako znate? — upita neko.
— Eh, kako znam! — promuca Džekson. — Za posleđ-
nja dva-tri minuta nekoliko puta sam uštinuo desnu nogu, i,
eto, apsolutno nikakav bol nisam osetio.
— Ah, oprostite, molim vas, gospodine, umeša se mlada
devojka sa kojom je pretsednik igrao šaha, to je bila moja
noga koju ste vi štipali!

NESREĆA I MALER
Prilikom boravka na jednom poljskom imanju u sever-
noj Engleskoj Vinston čerčil se našao slučajno za istim sto­
lom sa jednim parlamentarnim protivnikom. Duh polemika
ubrzo se preneo i na druge teme. Čerčil je tvrdio da između
pojma nesreće i malera postoji razlika, što je njegov sabe-
sednik uporno opovrgavao. Posle duže diskusije, čerčilov
protivnik reče:
— Pa dobro, dajte mi konkretan iprimer da postoji
razlika između ova« dva termina.
čerčil se malo zamisli i odgovori:
— Evo, prdmera. Kad vi, recimo, prelazite preko drve­
nog mosta i on se pod vama sruši, to je nesrećai. A kad, me­
đutim, neko drugo lice skoči za vama u vodu i spase vas, to
je maler.
 POZNANSTVO
Jedan pristalica pomirljive politike u francuskom par­
lamentu zapitao jednom pokojnog Žorža Klemansoa da li je
njegov stav prema Nemcima zasnovan na poznavanju Ne-
mačke.
— Jeste 11 vi ikad bili u Nemačkoj? — zapita on.
— Ne, gospodine, odgovori Klemanso, ja nisam bio u
Nemačkoj, ali su zato dva puta u teku mog života Nemci
bili ovde.
JOŠ JEDAN
Bivši pretsednik francuske skupštine Eduarđ Erio, u-
šavši jednom u vagon-restoran lionskog voza, opazi da nema
pri sebi naočari. Kako nije mogao da pročita jelovnik, za­
moli barmana:
— Da li biste bili ljubazni da mi pročitate jelovnik?
— Oprostite mi, odgovori ovaj, ja sam takođe nepi­
smen.
U SVEMU IMA GRANICA
Bio jednom Bizmatrk kod cara na ručku, pa, ne videći
na stolu francusko vino, naredi lakeju:
— Donesite mi jednu flašu originalnog burgundea!
Car se namršti i prigovori kancelaru:
— Čudim se što vi kao patriota tražite francusko vino!
— Veličanstvo, odgovori Bizmark, pokazujući, rukom
na početak trbuha, patriota sam samo dovde, ali dalje ne!

IZGUBLJENA GLAVA
Pređi zborni govor američkog pretseđnika Džefersona
prekidali su njegovi protivnici ironičnim upadicama sa gale­
rija. Na kraju Džefersonovog govora neko je bacio na tri­
binu veliku glavicu kupusa. Džeferson pažljivo osmotri kupus
i reče:
— Gospodo, konstatujem da je neko od mojih protiv­
nika izgubio glavu!
 RETKI LJUDI
Jednog dana Poenkare poseti Klemansoa na njegovom
poljskom dobru, ali kada je ušao u dvorište napade ga jedan
veliki pas. Poenkare se stade braniti, a Klemanso mu do-
viknu kroz prozor:
— Ne plašite se, on ne ujeda moje prijatelje!
— Onda je malo takvih ljudi koje on neće ujesti— od­
govori sarkastično Poenkare.

JUNAČINA
Zbog prenošenja nekog ilegalnog materijala iz Splita,
gde je radio, policija u Podgorici uhapsi Jovu Zagoru. To je
uzbudilo njegovog prijatelja, jednog podgoričkog kafedžiju. I
kad su Jovu pustili iz zatvora, on mu se pohvali:
— Stojim ja na vratima od kafane, kad naiđu žandarmi
tjerajući tebe. Ti iskolačio oči, gledaš desno i lijevo i ništa se
nijesi prestravio, ka’ da na svadbu ideš. A meni dođe teško,
savi mi se tuga na srce, usta osušiše od čemera, te ja bjež’
u sobu, zatvorih vrata, obrnuli se dobro oko sebe, legoh po­
trbuške, pa stavih jastuk na usta i još jednom- dobro osmo­
trim da me ko ne čuje, pa tri puta uzviknem: »Živjeli ko­
munisti!« No, nemoj kome to reći, velikijem te bogom ku­
nem, e bih grđe prosa’ no ti! — ozbiljno zamoli na kraju
prijatelj.

BUKVALNO SHVATIO
Za vreme Prvog svetskog rata beogradski hotelijer
čika-Đorđe Popara bude pridodat kao šofer komandantu di­
vizije. Jednom na Krfu, komandant je morao hitno da pođe
u Vrhovnu komandu. On zovnu posilnog i naredi:
— Brzo Poparu ovamo! Samo nemoj da čekam sto
godina!
 Posilni koji je bio novajlija d nij® znao za 5ika-Đoku,
iznenadi se* pa ne mrda s mesta.
General tada podviknu nervozno:
— Ma, čuješ li što sam ti rekao? Poparu ovamo, i to
što pre!
Posilni pozdravi i iziđe. I tek u neko doba pojavi se
sa šerpom na brzinu skuvane vrele popare, spusti je na sto,
pa reče generalu:
— Nisam mogao brže, gospodine generale!

ISCRPEN BROJ
Posle bitke na Ka jmakčalanu, zaseli vojnici uveče oko
vatre i raspričali se. Kapetan Ješa seo u sredinu, sluša i za­
pitkuje levo-desno, a svako na koga dođe red istresa punu
vreću.
— Ja sam ih, vala, kaže kaplar Miliš av, desetak obo­
rio i otpratio na onaj svet.
A kaplar Parčević ne da nikom ispred sebe:
— More, šta deset?! Ja, bogme, pđbih* više od dva­
deset.
Treći isto tako, pa i četvrti, peti i svi redom. Jedan
je bacio bombu i uništi© pola voda.Drugije bacio bombu i
oborio pola čete.
Kapetan Ješa sluša, pa se okrenu Srđanu, podnared-
niku sa dve zlatne medalje i Obilićevom medaljom za hra­
brost,
— Srđo, bato, a ubi li ti koga?
— Ja, vala, jok! Nikoga, gospodine kapetane!
— Kako to, bolan!
— Tako, leipo. Zar ne videste đasu oni d bez mene
sve pomlatili., , .
 PATRIOTIZAM
Za vreme Prvog svetskog rata, u jednoj bosanskoj va­
roši podignut je spomenik palim austriiskim borcima. Tom
prilikom, 'okupatorska štampa je oduševljeno pisala o dubo­
kom pijetetu Bosanaca, naročito seljaka, prema palim »Šva-
binim« borcima.
Sutradan novi »kotarski pretstojnik« zaustavi se kod
spomenika da čuje kako će mu se seljaci diviti.
Naiđe ubrzo jedan sredovečan Bosanac, zaustavi se kod
spomenika, sumnjivo ga odmeri
f od vrha do podnožja i za-
čuđeno povika:
— Gle, a koji je ovo sad đavo! Ovoga vođe prije nije
bilo!

„ROMEL-TEMPO"

Za vreme Romelovih napredovanja u Africi, ćela Ne-

mačka je bila u znaku brzih pokreta. „Romel-tempo" bio je
sinonim za brze akcije.
Naši zarobljenici u Tijeru bili su određeni za istovar
vagona na stanici. Nemaeki stražari su se plašili, napada iz
vazduha i stalno požurivali bezvoljne zarobljenike da baze
rade. Kad bi im dosadilo, stražari su pokazivali primerom
kako treba raditi brzo uz uzvike: ,,Romel-tempo“, “Romal-
tempo“.
Ali su zarobljenici, čim bi se stražari odmakli, nastav­
ljali da rade po starom.
Kad je Romel najzad bio izbačen iz Sredozemlja, naši
zarobljenici su se onda »provredniili«: kad god bi naišao stra-
žar da ih obiđe, oni su kao po komandi zahuktano radili,
skandirajući: ,,Romel-tempo“, ,,Romel-tempo“ ! Tako su oni
aludirali na nemačko brzo povlačenje iz Afrike,
I
„LAŽE LJUBIŠAI'
U jednom malom kozaračkom selu, na oslobođenoj te ­
ritoriji, okupila se masa naroda da vidi i čuje glumce. Na
primitivnoj pozornici, koja je jedva petnaestak santimetara
bila uzdignuta od dupke punog gledališta, odvijao se razgo­
vor glavnog junaka Kočićeve jednočinke »Jazavac pred s u ­
dom«, Davida Štrbca, koji je đoneo jazavca u džaku, i sudije.
Ljubiša Jovanović, koji je igrao ulogu Davida Štrbca,
ostavio je vreću ukraj, ii dok se za trenutak okrenuo prem i
sudiji, deca su skočila, otvorila džak, koji je bio nabijen har-
tijom, i povikala gledaocima:

— Ej, laže, laže Ljubiša, nema jazavca u džaku!

„NJIHOV" ČOVEK

Prilikom borbi oko Kupresa, 1942 godile, ustaše ogrom­

nim snagama izvrše napad na IV Kraljevački bataljon. U naj­
kritičnijem trenutku, komandant naredi kontrajuriš. Malo­
brojni Kralj evčani skupe se d kao pesnica udare u masu u-
staša. Nastane pometnja, ali rie zadugo. Bili su mnogobrojni
a brzo se pribrali. Partizani počnu da se povlače. Ali su se
neki od Kraljevčana, među kojima di borac Predrag Mihajlo-
vić našli iza linije ustaša;. On je na sebi imao domobransku
kapu, koju okrene naopačke. Sakriven u nekom grmu, čekao
je. Naiđe jedna grupa ustaša, oni koji su išli za prvim re­
dovima. Jedan od njih ugleda Predraga sa domobranskom ka­
pom i upita:
— Đe su naši?
— Povlačimo se ! Ja branim otstupnicu! — odgovori
Predrag, a oni okrenuše leđa i đadoše se u bekstvo. Tada
Peđa raspali po njima. Posle se lako izvukao i došao u svoj
bataljon.
 JEDNOSTAVNO
Savo Burić bio je omiljen u Prvoj proleterskoj bri­
gadi kao junak, duhovit covek i (izvanredan drug. Kasnije,
kada je postao komandant Četvrte crnogorske brigade, nje­
gova brigada je opsedala jedan neprijateljski garnizon. Op­
sada je trajala nekoliko dana, a grad nikako da se oslobodi.
Onda Savo Burić zakaže savetovanje sa štabovima ba-
taljona. Dođu komandanti i komesari, pas'edaju, izvade sek­
cije, olovke i čekaju. Tada Savo Burić reče:
— Šta vi mislite da se može ratovati kačamak jed
Sjutra grad mora biti oslobođen! Tačka!
I završi savetovanje. Sutradan u zoru grad je bio oslo­
bođen.

PROTIV AVIONSKI REVOLVER

U početku Četvrte neprijateljske ofanzive, Nemci i Ita-
lijama su neprestano bombardovali oslobođene gradove i sela.
Tako je i g-rad Prozor posle oslobođenja bio neprestano bom-
bardovan. Rano ujutro 'počinjalo je bombarđovanje i presta-
jalo tek u mrak .
Drug Moša Pijade bio je tada u Prozoru. Ali bombar-
dovanje mu nikako nije dalo mira. Morao je svaki čas da
prekida rad i da se sklanja u zaklon. Jednoga dana, kad m i
je to već dojadilo, u jeku najžešćeg bombardovanja on iziđe
na ulicu i svojim revolverom »mauzerom« poče da gađa ne­
prijateljske avione, koji su obično vrlo nisko leteli.
Otada se među partizanima u šali govorilo da je drug
Moša Pijade pronašao partizanski protivavionski revolver.

PRAO NOGE
Posle napada na Bugojno, uleto 1942 godine, iz grada
se povlačio praćen žestokom ustaškom vatrom, Kragujevački
bataljon Prve proleterske brigade. Bataljon je prešao Vrbas
i počeo se peti uz desnu obalu. Među poslednjima bio je i
Moma Stanojlović,. komandir čete. U zaštitnici je bila četa
Dragog Milenkovića. U jednom trenutku Dragi primeti da
nema Mome. Odmah pošalje patrolu. Za sve to vreme nepri­
jateljska vatra nije prestajala. Posle petnaest minuta, vra­
tila se patrola, a sa njom i Moma.
— Gde si bio, Momo?, upita Dragi nervozno.
— Prao noge na Vrbasu, odgovori Moma ravnodušno.

NA PARTISKOJ KONFERENCIJI

Kad je ujesen 1943 godine održavana partiska konfe­

rencija Like, u salu je, pored mnogih delegata, došao i jedan
ranjeni borac na štakama. On nije bio delegat, a nije bio ni
član Partije. Delegati su ga pogledali i počeli se pitati otkud
on tu. A onda mu je prišao Mile Počuča1 i upitao:
— Je li, druže, a zašto si došao ovamo?
— Hoću da prisustvujem konferenciji.
— Pa, dobro, jesi li ti član Partije?
— Nisam, ali mislim da postanem.
— E, kad je tako, a ti onda sedi!

SKLONIŠTE ZA FILOZOFE

Francuski filozof Volt&r, koji se svojim slobodoumnim

pisanjem zamerio na mnogim stranama, morao je vrlo često
da menja mesto stanovanja da bi nekako zavarao trag onima
koji su ga gonili — policiji, kraljevskim žbirima, agentima i
klerikalnim pretstavnicima, — i tako izbegao zatvor. Zbog
toga je Volter često govorio:
— Filozofi moraju imati dva ili tri skloništa da bi se
sakrili ©4 pgsa koji ih gone. •
•
 RETKA ŽIVOTINJA
Slavni Volter živeo je izvesno vreme u Ženevi. Neki
engleski lord, koji je putovao ipo svetu i razgledao znameni­
tosti, zaželi da vidi Voltera. Ali Volter nije nikoga primao.
Međutim, lord nagovori njegovu sinovicu Denizu da ga, i bez
Volterovog dopuštan ja, uvede u njegov kabinet.
Volter ljutito dreknu na Engleza:
— Vi hoćete da vidite jednu retku životinju. No, eto,
vidite me, platite svojih pet šilinga đ tornjajte se!
Zatim nastavi da piše ne osvrćući se na Engleza. Ali
ovaj mirno izvuče novčanik i stavi na sto kraj Voltera deset
šilinga.
— Ako je pet šilinga, reče on, ulazna cena da bi se
videla retka životinja, plaćam unapred još jednu ulaznicu.
Sutra ću opet doći da vas vidim.
Volteru se ovaj gest ekscentričnog Engleza dopao. Po­
stali su dobri prijatelji.

FINI NAČIN
Volter posla Dalamberu svoju novu tragediju »Olirnpi-
za“ s molbom da je ovaj oceni. „Ovu tragediju napisao sam
za šest dana«, napomenuo je Volter u kratkom pismu Da-
lamberu.
Dalamber mu vrati tragediju s kratkom napomenom:
»Nije trebalo da se autor sedmog dana odmara«.
Volter shvati šta je Dalamber hteo da kaže i ■dade se
na posao.
OCENA
Neki francuski pesnik početnik gnjavio je Voltera
čitanjem svojih pesama, Konačno pesnik zapita Voltera za
mišljenje.
— Dragi prijatelju, odgovori Volter, kad bi u vašim
stihovima bilo više vatre, a u vatri više vaših stihova, onda
bih se, možda, i zagrejao.
 FILOZOF I PESNIK
Jednom je neki mladi pesnik pročitao Volteru svoje
sastave.
— Mladiću, rekao mu je filozof, takve pesme vi možete
da pišete kada postanete slavni. Zasada morate paziti da vam
stihovi budu dobri. ,
STA JE PRIJATNIJE
Posle neuspeha »Semiramide«, upita Volter drama­
turga Pirona šta misli o tom njegovom komadu.
— Ja mislim, odgovori Piron, da bi vam bilo milije da
sam »Semiramidu« napisao ja, a ne vi.

PREDUPREDIO GA
Jedan Volterov komšija imao je običaj da pri svaikom
susretu uznemirava slavnog pisca svakojakim pitanjima. Vol­
teru to najzad dosadi i jednog dana, čim je izdaleka video
onog nasrtljivca, poviče:
— Dragi komšija, ništa rie znam od svega što ste naumili
da me pitate.

VOLTEROVA NAJVEĆA KAZNA

Kad se u Parizu, posle Napoleonovog pada, povratila
monarhija, predloženo je Luju XVIII da se Volterovi posmrtni
ostaci izbace iz Panteona.
— Ostavite ga tamo, rekao je Luj. — On je već dosta
kažnjen time što svako jutro mora da sluša misu. '

MARK TVEN KAO UbVARAČ

Slavni američki književnik i humorista Mark Tven išao
je sa jednom mladom ženom u restoran na ručak.
— Kako ste vi čudnovato lepi! — reče joj Tven.
^ '
— Šteta što d ja ne mogu to isto reći za vas, odgovori
brzo dama, koja je bila poznata po svojoj jetkosti.
— Onda učinite kao i ja: slažite malo, odvrati
slavni pisac.
 MAICE TVEN I I8TORIJA
Posle jedne sudske rasprave, Mairk Tven primeti:
— Kad čovek sluša iskaze dva razna svedoka pred
sudom, dođe mu da posumnja u istinitost istorije.

DOBAR RECEPT
U jednoj kafani Mark Tven poruči čašu vina, a uskoro
zatim pozove kelnera i reče mu:
— Ovo je takva kiselica da ne mogu da je popijem!
— Nije to ništa, odgovori kelner, zatvorite oči pa ispijte.
Tven ga posluša, i popi vino. Kad ga jepozvao da plati,
izvadi jedan cent i stavi ga na sto.
— To je malo! — pobuni se kelner.
— Ne mari ništa, odvrati mu brzo Tven. —Zatvorite
oči i stavite ga u džep.

NOVINARSKA UČTIVOST
Tven je neko vreme bio urednik jednog lista, a kako je
imao mnogo dugova, svakog dana je dobijao opomene, koje
je bacao u korpu. Jednom je dobio opomenu na čijoj je drugoj
strani pisalo da će ga poverilac tužiti ako dug ne isplati u roku
od tri dana. Tven je pismo poslao natrag s napomenom:
»Rukopisi pisani sa obe strane ne primaju se.«

TRI MtJVE
Neki novinar zapita jednom Tvena zašto ga vlasnici
američkih trustova u poslednje vreme baš ne simpatišu. Mark
Tven odgovori naivna izgleda:
— Ah, to mi sam ne znam. Ali mislim da me ti ljudi
proganjaju i mrze zbog mog pisanja.
— Zbog vašeg pisanja?
 — Da. Ja mislim zato što sam opet počeo đa pišem
za novine.
— To je potpuno nerazumljivo! — čudio se novinar.
— I meni, odgovori Tven. — Ali nekako slutim da je
čitavoj stvari kriva ova priča koja je bila objavljena u novinama.
I Mark Tven pruži novinaru broj novina u kome je
ta priča bila objavljena. Kad je novinar pročitao, počeo je đa
se valja od smeha.
Priča je glasila ovako:

#
TRI MUVE

Stara muva imala je dve kćeri koje je volela kao što to

samo majka može. Pođe ona jednog dana sa ćerkama na izlet
u grad. Došle su tako do jedne poslastičarnice.
— Mama, zamoli jedna, smem li malo đa okusim od one
lepe crvene bonbone.
Majka joj dozvoli i kćer se radosne spusti na crvena
bonbanu. Najednom zaleprša krilima i sruši se mrtva.
Crvena bonbona, proizvod američkog trusta bonbona,
bila je otrovna.
Sada je majka imala samo još jednu kćer i volela je još
nežnije. Ali jednom poželi ćerčica kobasice. Majka je dovede
u koba&ičarnicu, ali samo što je mala okusila od jedne, poče
se trzati i crče.
Kobasica, proizvod američkog trusta kobasica, bila
je otrovna.
Jadna majka da presvisne od tuge. Nije joj više bilo
stalo ni do života. Htela je što pre da umre i zato stade
žderati lepak sa muholovke.
Ali željena smrt nije došla. Lepak za muve, proizvod
američkog trusta za lovljenje muha, bio je neškodljiv.
 OPASNO MESTO
Jednom je Mark Tven rekao da je najopasnije mesto na
svetu — postelja. Prijatelji su ga začuđeno zapitali zašto tako
misli, a Tven im odgovori:
— Zato jer većina ljudi umire u postelji.

MARK TVEN U HOTELU

Jednog dana Mark Tven se upisivao u knjigu novih gostiju
u jednom velikom kanadskom hotelu. Pošto je letimično pre­
gledao spisak gostiju, njegovu pažnju privuče potpis koji je
neposredno prethodio njegovom: »Baron fon Blank i sluga«.
Da ne bi pao u zasenak u tom mnoštvu sjajnih plemićkih
titula, Mark Tven umoči pero i napisa: »Mark Tven i put­
nička torba«.

JEDINSTVENO
U jednom društvu govorilo se o ženama, 1 neki su
tvrdili da postoje žene koje su pravi anđeli.
— Ja znam samo jednog čoveka, reče Tven, čija je žena
pravi anđeo.
— Ko je taj? — upitaše svi uglas.
— Mister Braun.
Mister Braun? Pa on je udovac.
— Tako je! — odgovori Tven.

JOŠ SMEŠNIJE
U iednom društvu, u kome je bilo više vrlo bogatih
magnata, Tven je pričao razne duhovite zgode, tako da su se
svi do suza smejali. Jedan od njih, »kralj petroleja«, rekao je:
— Ovako-smešne priče još nikad nisam čuo! — i pritom
se mašio rukom u džep da izvadi maramicu a obriše suze. »
— Oho, uzvrati Tven, a ja sam baš sada video nešto
još smešnije, a to je: kako jedan petrolejski magnat sam sebi
zavlači ruku u džep.
 NIJE TO NIŠTA
Jednom je Mark Tven posetio jednog slavnog američkog
slikara u njegovom ateljeu. Posmatrajući njegovu najnovija
sliku, reče:
— Čini mi se da ovaj deo još treba popraviti f — pritom
Tven učini pokret kao da ce to mesto dodirnuti.
— Zaboga, pazite, boje još nisu suve' — uzviknu slikar.
— Ništa zato! — odgovori Tven. — Imam rukavlce.

TUK NA LUK
U mlađim godinama Mark Tven se hranio u jednoj
skromnoj gostionici u koju je dolazio veći broj studenata.
Jednog dana htedoše studenti da mu se osvete za ‘mnoge šale
koje je Tven zbijao na njihov račun, te mu u dogovoru sa
kuvari.com podmetnu batak načinjen od gurne. Tven je odmah
primetio prevaru, ali je mimo žvakao dalje i, na kraju, beza­
zleno primetio gostioničaru:
— Sve mi se čini da ste promenili nabavljača.
— Po čemu sudite ?
— Po tome što je meso danas izuzetno mekano.

NEUTRALNOST
Neki novinar koji je hteo da napravi nesvakidašnji
intervju sa Mark T\enom, upita ga za njegovo mišnjenje o
paklu i raju.
Nažalost, to vam i pored najbolje volje ne bih mogao
reći, odgovori Tven. — Imam i tamo i onamo dosta prijatelja,
pa stoga moram biti strogo neutralan.

NEZADOVOLJSTVO
Mark Tven imao je veoma strogog oca koji nikad nije
bio zadovoljan uspehom svoga sina u školi. Jednom, po svr­
šetku školske godine, dođe mali. Tven radosno kući i saopšti
ocu da je drugi đak u razredu.
 — Šta, drugi ?! — ljutio se otac. — Zar te nije stid ?!
Morao bd biti prvi!
Tvena je ovo dimulo pa druge godine poče bolje učiti
i postane prvi đak u razredu. Kad je to ocu saopštio, ovaj
samo mahnu glavom i reče:
— No, to je divna škola gde sa ti mogao postati prvi đak!

POPUST NA POPUST
Jednog dana uđe Mark Tven u njujoršku knj’žaru
Suanson i zapita za cenu jedne knjige. Cena je bila četiri dolara.
— Lepo, reče Tven, ali, pošto sam ja novinar, nadam se
da imam popust.
— Razume se! — glasio je odgovor.
— Osim toga, ja sam i pisac. Dobijam li i zbog
toga popust?
— Naravno!
— Pored toga sam i akcionar ove kuće; Valjda smem
i povodom toga da zatražim popust?! — nastavi Tven.
— Dabome!
— A da znate i to, ja sam Mark Tven, pa će mi, nadam
se, ,i to svojstvo pribaviti popust... Koliko, dakle, staje knjiga?
— Ništa, gospodine Tvene, odgovori prodavač. — Mi
smo vam dužni još osamdeset centi.

PRVI HONORAR MARK TVENA

Jednom su upitali Mark Tvena kada je primio svoj
prvi honorar.
— To je bilo još u danima moga detinjstva, odgovorio
je slavni humorista. — U školi su nas često kažnjavali. Ali
kazna se mogla iskupiti ako se priloži pet dolara za dobro­
tvorne svrhe. Kada su me jednom tako kaznili, ja sam sve
ispričao ocu, a on mi je dao pare. Pet dolara sam zadržao za
-~1-~ - i-r^rvac. F.+0 trv ie bio moi nrvi honorar.
 RECEPT
Jedan mladić koji je voleo da se pravi važan, pričao
ja u Tvenovom prisustvu koliko pati zbog toga što je mesečar.
— Ja imam protiv toga sjajno sredstvo, reče mu Tven
i napisa na par četu hartije nekoliko redova. — Idite s ovim
receptom u bilo koju radnju koja prodaje pisaći materijal.
— A zašto ne u apoteku?
— Saznaćete.
Na receptu je bilo naznačeno: 1 kutija patentnih eksera;
sipati pred spavanje po tri kašike za supu u krevet obole log.

RAZLOG- -
Neki engleski novinar upitao je Bernarda Šoa šta mu
je dalo povoda da se nastani baš u Herfordširu.
— Jedan natpis na nadgrobnom spomeniku, odgovori Šo.
— Kako? — upita začuđeno novinar.
— Da, dragi moj prijatelju, našao sam tu grob jedna
žene koja je umrla u devedesetoj godini. Kad sam pročitao
na njenom spomeniku: »Njen život je bio kratak«, rekao
sam sebi:
— Nigde neću naći zdraviju klimu.
!

,šOOVA PREDOSTROŽNOST
Kad je jednom Bernard Šo pcsetio Crnu Goru, dovezao
je u kotorsku luku i mali putnički auto marke»Rols-Rojs«. U
Kotoru je slavni književnik našao jednog crnogorskog šofera
i zamolio da ga ovaj odveze automobilom na Lovćen. Šofer je
ranije vozio neki stari kamion, pa kad je seo u nova i laka
kola, pojurio je uz lovćenske serpentine kao vihorom nošen
i zaustavio se tek na vrhu planine. Šo je bio iznenađen ova­
kvom smelošću, pa potapša šofera po ramenu i reče:
— \7r co irra tito aiitA m a in 011 sirM
 BRZI POVRATAK
Neki mladi pesnik dođe Bernardu Šou da mu pročita
svoje pesme.
— Izvolite sesti, ja ću za čas doći, ireče Šo i nestade
u susednoj sohi.
Posle pet minuta čekanja upita pesnik Šoovog slugu đa
li je Šo možda mnogo zauzet, pa je poseta pala u ne­
zgodno vreme.
— Ah, ne, samo se strpite, odgovori sluga. — Gospodin
će se brzo vratiti. On je otišao samo da obuče pidžamu
za spavanje.

PORESKA PRIJAVA
Šo je bio veoma savestan građanin.
Jednom prilikom poslali su mu poresku prijavu, koju
je on savesno ispunio. Na pitanje ko učestvuje kao ortak u
njegovom preduzeću, Šo je napisao: »Poreski ured«.

ODBIJEN POZIV
Jednom je slavni književnik dobio poziv da prisustvuje
krunisanju engleskog kralja.
— Žao mi je što ne mogu doći, odgovorio je Šo, jer
principijelno ne posećujem diletantske pretstave.

POŠTENJAČINA
Jedan novinar žalio se Šou kako mu je iskrenost vrlo
često škodila i kako je zbog svog poštenja čak trpeo i
veće štete.
— Na kraju krajeva, čovek mora da bude pošten, ali
je zaista nezgodno da se zbog toga neprestano vajka, odgo­
vori mu Šo.
 NIJE MRTAV
U poslednje vreme, kada je bio na bolesničkoj postelji,
često su prijatelji i. ©božavaoci pitali Bernarda Šoa kako
se oseća.
— Znate, odgovara© bi Š© prijatno, čovek mojih godina
ili se oseća dobro, ili je mrtav.

ZNAMENITOST
Amerikanci koji su dolazili da vide razne evropske zna­
menitosti, hteli su da vide i Šoa. Jednom je jedan znatiželjni
Amerikanac prodro pravo u Šoovu radnu sobu i pretstavio se:
— Gospodine Š©, dolazim pravo iz Njujorka.
— Molim vas sedite, odgovori Šo bez uzbuđenja. —
Verovatno ste vri© umorru.

PODMLAĐIVANjE
Jedna dama zrelih godina, sedeći pored Bernarda Šoa,
koga nije vddeda nekolik© godina, upita ga:
— Recite mi, zar ne nalazite da sam se podmladila?
— Zaista, jeste, odgovori Šo, ali vam je za to ipak tre ­
balo dosta vremena.

PRVA VOŽNJA
Kada se Bernard Š© vrati© sa svoje prve vožnje na
biciklu, vese© i uzbuđen, uzviknuo je:
— Tek sam sada nauči© kako treba psovati.
— Koliko sam te puta već molila da ostaviš tu rđavu
naviku, reče mu n a-to strogo njegova majka.
— Pa ja nisam nikoga psovao, mama. To su činili ©ni
na koje sam naleta©.
 PRILOG
Kada je u Londona osnovana jedna nova izdavačka
kuća prvo reprezentativno izdanje toga preduzeća treoaio je
da bude antologija velikih savremenika.
Miadi direktor otišao je lično Bernardu Šou da ga
zamoli za jedan prilog:
— Bićemo srećni ako nam odobrite štampanje jedne
svoje novele ili drame. Ali, molim vas da shvatite da kao mlad
izdavač ne mogu da vam platim visok honorar na koji
ste navikli.
Bernard Šo blagonaklono potapša mladića po ramenu:
— Ništa ne smeta. Čekaću dok postanete stariji.

NAJBOLJE KNJIGE
Odgovarajući 1910 godine na, anketu jednog časopisa,
o tome kojih deset knjiga smatra najboljim na svetu, Šo
je napisao:
— Moj odgovor biće, nažalost, nepotpun. Naime, toliko
knjiga još nisam napisao.

FILOZOFSKA ZEMLJA
Šo je mnogo zavoieo jugoslovenske narode. Kada se
vraćao sa putovanja po- Egiptu, gde se divio lepotama piramida,
preko Libanona i Grčke došao je u Dubrovnik. Tu je odušev­
ljeno izjavio:
— Nesumnjivo jeda učenjaci ne traže raj zemaljski
na pravom mestu. Ovde bi morali da ga traže, a ne u Aziji.
Odatle je Šo pošao da vidi i Crnu Goru. Odveli su ga
na vrh Lovćena da vidi Njegošev grob i da s visine pogleda
na Crnogorsko Primorje i pučinu Jadrana.
Kad je stajao na vrhu i osmatrao golo kamenje, upitao
ga je jedan novinar šta misli kad gleda toliko kamenje.
— Ja, ništa, odgovorio je Šo. — Međutim, ako vi uvek
mislite kad gledate kamenje, onda su u ovoj zemlji sve
 ANALFABETA
Veliki italijanski pesnik Karduči šetao je sa nekim
svojim prijateljem ulicama Bolonj?, gde je bio profesor uni­
verziteta, Tada im se približi jedan starac i upita:
. — Da li biste bili tako ljubazni da mi pročitate ovu kartu?
— Vrlo rado, odgovori Karđuči.
Ali karta je bila .ispisana tako nečitko, da Kardučiju
nije pošlo za rukom da je pročita.
— Čekaj da pokušam ja, -reče njegov prijatelj i posle
kratkog vremena uspe na dešifruje rukopis. Starac mu zahvali,
pa se ©krene Kardučiju i reče:
— Dragi gospodine, zašto mi ranije niste rekli da ne
znate čitati? Nije trebalo da se stidite. Ja sam stariji od va*,
pa ipak ne znam ni da čitam ni da pišem.

RAZUMEO IH
Bridž i njegov prijatelj romanopisac Plejer, trebalo je
da posle boravka u Moskvi, krenu za Petrograd. Pošto je već
bilo kasno, ©ni ulete u prvi fijaker i doviknu koči jašu da ih
vozi na stanicu. Ali kočijaš nije znao ni reči engleski, a ©ni
nisu znali ruski. Najzad pade im na um sjajna ideja. Bridž
je počeo da mlatara rukama, imitirajući voz u pokretu, a
njegov prijatelj je zviždao iz sve snage. Kočijaš se nasmeši,
klimnu glavom i potera konje još brže.
— Bila je dobra ova ideja! — uzviknu Plejer.
— O, to je tako prosta stvar, dodade Bridž zadovoljno.
Deset minuta kasnije fijaker se zaustavi... Bili su ispred
jedne ludnice.

KOME SE SMEJU
Hajnrih Hajne prisustvovao je u berlinskom pozerištu
jednoj komediji koja je prikazivala taštinu i glupost buržo­
azije. Videći kako se sala, ispunjena buržujima, trese oa
smeha, Hajne je uzviknuo:
— Nikada nisam mislio da ljudi mogu toliko da se cere
gledajući sebe u ogledalu.

TAJNA ŽIVOTA
Slavni jevrejski romansijer Šalom Alehem nije voleo
snobove i koristio je svaku priliku da .ih ismeva. Od njega
potiče i ova anegdota na račun silnog bogataša Rotšilda.
Jedan siromah, iz nekog poljskog geta, došao je u
Pariz da traži pomoć od bogatog Rotšilda.
Sluga nije hteo da pusti u palatu otrcanog Jevrejina.
Zato se siromašak ljutito obrecnu na slugu:
— Budalo, da imam lepo odelo, ne bih ni došao.
Kad je, najzad, uspeo da dođe pred Rotšilda, zatražio
je od njega pomoć, a za uzvrat mu obeća tajnu večnog živcta.
Dobio je stotinu franaka. Tada siromah reče:
— Kako ćete večno živeti? Jednostavno. Preselite se
u naš geto. Tamo još nikad nije umro nijedan bogataš!

TRAGOVIMA SLAVNOG DETEKTIVA

Jedan pariški šofer vozio je sa železničke stanice do
hotela pisca Konan Dojla, slavnog tvorca Šerlok Holmsa. Kad
je primio novac, šofer se zahvali:
— Hvala, gospodine Konan Doji!
— Šta? Vi znate moje ime? — začudi se slavni pisac.
— Kako to? Objasnite mi.
— Veoma prosto, odgovori šofer. — Primenio sam vaš
metod. U novinama sam pročitao da iz Južne Francuske dola­
zite u Pariz. Vaše odelo odaje Engleza. Kosa vam je šišana na
južnofrancuski način. Eto, tako sam zaključio ko ste.
— Zaista, veoma inteligentno. A jeste li imali još
kakav znak ?
— Jedino još to što sam na koferu pročitao vaše ime.
 OTAC I SIN

Među najplodnije pisce svih vremena spada francuski

pisac Dima otac. U svom poslednjem pismu pred smrt on
pcminje oko hiljadu i dvesta raznih knjiga.
Istoričari tvrde da on nije sve svoje knjige pisao sam,
već je za to angažovao i mlađe pisce koji su po njegovom
uputstvu pisali.
Jednoga dana, kad mu je iz štampe izišao novi roman,
Dima otac srete svoga sina i upita ga:
— Jesi li čitao moju najnoviju knjigu ?
Sin lakonski odgovori:
— Nisam, a ti?

BRZINA

Edgar Valas bio je poznat ne samo kao autor najviše

čitanih detektivskih romana, nego ii kao pisac koji je u
rekordnom vremenu pisao svoje romane.
Zna se da je daktilografkinji diktirao satima bez pre­
kida, a kad daktilografkinja posustane, produžavao je na dik­
tafonu. Kad bi pre podne završio jedan roman, -posle podne
bi počeo drugi. Zato i nije čudo što mu se -dešavalo da lice
koje je u prvom poglavlju ' poginulo, u četvrtom poglavlju
izvrši neki podvig.
Za vreme rada, Edgar Valas nije trpeo nikakva uzne-
miravanja. Niko nije smeo da ga prekine u radu.
Jednog dana javi se na telefonu neka žena tražeći
hitno Valasa.
Njegov sekretar joj je odgovorio:
— Izvinite, ne smem da mu smetam. Pričekajte malo na
telefonu dok završi roman.
 POVIŠICA
Teodor Drajzer je svoju literarnu karijeru p:čeo kod
izdavača Stoksa. Na kraju druge godine, imao je platu od
dvadeset dolara nedeljno. Međutim, Đrajzer sa tim nije bio
zadovoljan, pa je zatražio dva dolara povišice.
Stari Stoks ga odbi rečima:
— Vi ste pametan mladić, ali suviše često tražite povi­
šicu. Pilata koju sada imate najviša je koju zaslužujete. Više
od toga nikada nećete od mene dobiti.
Stoks nije bio u pravu. Petnaest godina kasnije ovaj
isti St'oks ponudio je Drajzeru pedeset hiljada dolara akonta­
cije za roman koji još nije bio napisan. .

NA SAMHTI
Posle đve godine zatvora koje je proveo u engleskom
kaznenom zavodu Riding, duhoviti pisac i satiričar Oskar Vajld
nastanio se u Parizu. Tu je živeo u velikoj -oskudici j nema-
■štini. Nije mo-gao da plati ni kinji. Stanodavac ga je držao
iz samilosti.
Jednoga dana, posle duže bolesti, Vajld je osećao da se
nalazi na samrti. Stanodavac pozva njogovog jedinog prijatelja
u Parizu. Njih dvojica stajali su tužno pored Vajlda, koji je,
sklopljenih očiju, teško disao.
Stanodavac zabrinuto upita Vajldovog prijatelja:
— Ko će da plati sahranu sirotoggospodina Vajlda?
Na t-o Vajld otvori oči i sa bledim osmehom tiho reče:
— Neki ljudi žive pomoću svojih sredstava, a ja, izgleda,
umirem pomoću svojih sredstava.

OČEVICI
U jednoj svojoj noveli, italijanski pisac Pirjandelo-
opisuje veoma impresivno izvršenje smrtne kazne. U recen­
ziji o toj noveli kritičar Kavalo napisao je da je potpuno- jasno
da Pirandelo nije video takvu scenu i da je prema tome žrtva
pogrešnih pretstava. U produžetku svoje recenzije Kavalo
daje opis kako sg stvarno odigrava ovakav prizor..Njegov opis
bio je toliko impresivan da mu je Pirandelo napisao pismo, u
kome je, između ostalog, stajalo:
»Da sam imao vaš opis, sigurno bih ga koristio u svojoj
noveli. Priznajem, otkrili ste me. Ja nikad nisam video javnu
egzekuciju...«
Kavalo je odgovorio:
— Ni ja!

SAVET

Ženevjeva, jedna od ranijih žena Saše Gitrija, daje preko

pariške televizijske stanice »savete u stvarima srca«. Na
pitanje jednog mladića: »Kako ću se približiti ženi koju volim,
a koja ipak neće da primi moje udvaranje?« Ženevjeva je
odgovorila:
— Udvarajte joj se d dalje! Neka je ta žena čudo od
čednosti, čoveku koji je strpljiv i zna da iskoristi priliku
sigurno će kucnuti željeni čas.

NIJE ZA MLADEŽ

Žorž Sand počela je da se bavi literaturom još kao

mlada devojka. U jednoj od svojih prvih knjiga opisala je vrlo
opširno ljubav nekog mladog para. Neki njen porodični pri­
jatelj doneo je tu knjigu i poklonio je njenoj majci.
— Vanredno je napisano, ali nije za mlade devojke, reče
donosilac knjige.
U tom trenutku ušla je u sobu Žorž Sand. Videći u maj­
činim rukama neku knjigu, zamoli majku da joj da. Majka
pocrvene ii reče:
— Oprosti, drago dete, ali to nije za mlade devojke!
 NAUKA
Basnopisac I. A. Krilov,t upitan zašto je i pored tolike
svoje obdarenosti napisao tako mali broj basni, dao je
ovaj odgovor:
— Više volim da me prekorevaju što malo pišem, nego
da me pitaju zašto pišem.

SVEJEDNO MU
Jednom je kod Krilova došao vlasnik kuće u kojoj je
slavni basnopisac stanovao i doneo mu na potpis ugovor, u
kome se određuje da ako u zgradi izbije požar krivicom Kri­
lova, ovaj ima da isplati svotu od 60.000 rubalja.
Basnopisac je potpisao ugovor, a svoti od 60.000 dodao
još dve nule.
— Meni je svejedno, rekao je pružajući ugovor. Ni
šezdeset hiljada, ni šest miliona ne mogu da platim. A ovako
će vam biti prijatnije.

NE RAZUME SE U SLIKARSTVO
Jednom je književnik Valter Skot došao u Pariz i nije
mogao da se načudi tome koliko se Parižanke šminkaju. Jedan
poznanik ga je upitao:
— Kako vam se sviđaju naše dame?
Izvinite, bas ništa se ne razumem u slikarstvo, odgo­
vori Skot.

ŠTA ŽENE VOLE

— Čudi me, dragi, prijatelju, reče Miltonu jedan kom­
šija, kako si se mogao tako dobro oženiti pošto si izgubio vid?
— Nije to nikakvo čudo. Da sam još i gluv, bio bih
najbolja partija u celoj Engleskoj.
 ŠTA JE LAKŠE
Upitali francuskog književnika Moli jara kako to da u
nekim zem’jama prinčevi preuzimaju vlast već u trinaestoj
godini, a ženidba im je dopuštena tek u osamnaestoj.
— Mnogo je lakše vladati kraljevstvom, nego ženom! —
odgovori Mol ijer.

GALANTAN ČOVEK
Poznati engleski pisac Česterton, koji je bio vrlo debeo,
jednom je ispričao u krugu svojih prijatelja:
— Moja debljina pomaže mi da budem vrlo galantan.
Ovih dana sam ustupio svoje mesto trima damama.

IMA NEŠTO
Za vreme ručka, kome je prisustvovao i engleski knji­
ževnik Česterton, domaćin je hteo jednoj mladoj devojci da
naspo vina. Česterton ga zadrža:
— Nemojte, jer, koliko je meni .poznato, naša se sim­
patična gošća uzdržava od vina.
— Vi se varate, ja nisam članica antialkoholiearskog
društva, nego društva za moralni preporod.
— Ah, ja sam pobrkao! — uzviknu Česterton. — Sećam
se samo da se od nečega uzdržavate.

ZAMENA ZA ANĐELA
Posle očeve smrti, Maksim Gorki je živeo u kući svoga
dede. Jedne večeri upita ga deda da li dobro spava.
— Jako mi je hladno, odgovori mali Gorki.
— E, moj sinko, reče deda, dobro se pokri, a anđeli će
te grejati.
Gorki se pokrio, ali posle nekog vremena ustane i za­
mišljeno pogleda u dedu.
— Šta bi hteo? -
— Deda, reče Gorki, mogu li, možda, mesto anđela
dobiti jedan jorgan?
 MIŠLJENJE TOMASA MANA
Kad je romansijer Tom a 3 Man prviput bio u Americi,
pretctavili su mu jednog mladog pisca koji se mnogo klanjao
romansijer u, a pri tom stalno naglašavao za sebe đa je niko 1
mšta i da njegova đela ne zaslužuju pomena. Tomas Man ga
je slušao strpljivo i sa krajnjom učtivošću. Kad je prijem bio
završen, Man reče domaćinu:
— Ovaj čovek nema potrebe da se pravi toliko mar', jer
zaista nije veliki.

rEEM iiz.nrm p u b l ik a ;

Žan Anuj, pisac „Bala lopova" i „Putnika bez prtljaga",

popularnih komedija, izašao je jednom iz pozorišta u kome se
davala neka od prvih prem’jera sezone.
U dugačkom nizu stajali su pred pozorištem luksuzni
automobili. Pored aut :m:bii.a čskali su . šoferi. -Tada Anuj ču
jednog sjajno livrejisanog šof era kako se obraća drugom ni­
malo gore obučenom:
— Sutra ovđe već neće biti tako elegantno. Sutra će
doći gledaoci !. .

POSLOVNO

Ernect Hamingvej nije mogao da izbegne .susret s jed­

nom damom koja ga je uvrebala za vreme koktei-partije.
— Mister Hemingvej, izjavi ona glasno i razmetljivo,
potpuno sam razočarana vašom poslednjom knjigom.
— Jeste li je kupili, draga gospođo? — upita je He­
mingvej.
— Ne, samo sam je pozajmila.
— Koga to onda još interesuje! — odgovori Hemingvej
hladnokrvno.
 TEŠKE VEŽBE ‘
Kad je engleski pisac Somerset Moam navršio osam­
deset godina, neko ga upita kako je uspeo da dočeka r.ako
duboku starost u tako dobroj snazi.
— Svakog dana, odgovori Moam, nalazio sam se između
dve teške telesne vežbe.
— Kakve telesne vežbe ?
— Svakog jutra sam morao silaziti sa kreveta, a uveče
opet penjati se u krevet.
*

SNAŠAO SE
Kad je Anatol Frans poarugiput otišao u Bioa da još
jednom vidi to čudo od lepote, čuvar starina, koji ga je pra­
tio iz sobe u sobu, odjednom reče:
— Evo, ovđe je ubijen vojvoda od Giza po naredbi
svirepe Katarine Medici.
— Kako to? — iznenadi se Anatol. — Pre dve godine ste
mi pokazali sasvim drugu sobu i rekli da je tamo izvršena
ubistvo!?
— I to je tačno, odgovori vodič. — Onda se ova prava
soba popravljala.
i
PREDOSTROŽNOST
Francuski humorista Kurtlen izišao je jednog dana van
Pariza i dugo se šetao. Kad se umorio, svratio je u jednu
malu kafanu kraj puta, pozvao kelnericu i upitao je:
— Recite mi, lepa devojko, imate li cigure?
— Da, gospodine,
— Mnogo paketa?
— Oko dvadesetak.,
— Lepo, molim vas da ih sve donesete.
Devojka je začuđeno izišla i vratila se sa čitavim na­
ramkom kutija cigure.
 — To je sve što imate u kafani?
— Da, gospodine.
— Ostavite onda ciguru na susedni sto, pa ddite i sku-
vajte mi jednu pravu kafu! — reče joj zadovoljno Kurtien.

RUPE

Svift je jednom pirilikom prisustvovao nekoj velikoj

nacionalnoj svečanosti u Dablinu. Neka dama pope se na
klupu da bolje vidi i Sviftu zakloni tribinu. Uzalud su njegovi
pratioci molili damu da sedne. Naposletku Svift reče glasno:
— Mislim da ova simpatična i .lepuškasta dama ne bi
stajala na klupi kad bi znala da na svakoj čarapi ima po
jednu rupu.
To je odmah imalo dejstva, te je dama brzo sela za­
klanjajući noge.
— Kako ste to mogli reći kad nije istina? — upita
Svifta jedan od prijatelja.
— Kako da nije istina?! — odgovori Svift. — Zar bi
dama mogla uvući noge u čarape da na svakoj nema po jedna
rupa?

IZBOR LITERATURE

— Molim vas, cenjeni maestro, — obrati se u jednom

društvu neka dama književniku Luisu Bronfildu, koje biste
tri knjige poneli kad biste bili prinuđeni da živite potpuno
osamljeni na nekom ostrvu kao Robinson?
— U tom slučaju, rekao je pisac ljubazno, ja bih poneo
mali navigacioni priručnik, uputstvo za gradnju čamaca i spla-
vova i knjigu o tehnici jedrenja.
 RAZLOG
Poznati francuski pisac Tristan Bemar ručao je jednog
dana u restoranu u Nici. On dozva kelnera:
— Kelner! Ne mogu da jedem ovu supu!
Uslužni kelner odnese tanjir i donese slavnom piscu
jelovnik. Bernar izabra potaž i kelner mu donese. Posle jed­
nog- minuta, Bemar opet pozva kelnera:
— Kelner! Ne mogu da jedem ovaj potaž!
Kelneru nije bilo jasno o čemu se radi i zato pozva
direktora, Ovaj odmah đotrča i reče ponizno Bemaru:
— Šta se dogodilo, gospodine? Svi gosti nalaze da je
potaž Izvrstan.
— Pa ni ja ne kažem suprotno, odgovori Bernar, samo,
nemam kašiku.
i
I s p u n je n a n o r m a
Prilikom boravka u Višiju, Tristan Bernar se, posle
bogatog ručka, požali na jaku glavobolju.
— To nije zbog jela, rekoše mu. U našem mestu hrana
je tako dobra, a. higijena tako savršena da se smrtnost sma­
njila na jedno lice dnevno.
— Onda trk u opštinu! — povika Tristan Bernar. —
Da vidimo da li je neko danas već umro!
t

SOLIDARNOST
Neki je čovek tražio od Aleksandra Dime 25 franaka
da bi mogao da sahrani jednog sudskogizvršitelja koji ja
umro u bedi. Dima uđe u svoju sobu za rad, dade nepoznatom
15 zlatnika i reče:
— Evo vam petnaest zlatnika. S tim novcem možete da
sahranite dvanaest izvršitelja.
 KAD JE ZAPLAKAO
— Ono što cenim kod vas, — reJe jedna obožavateljka
Pjeru Brasaru, to su vaša pristojnost i tvrdo srce. Sigurna
sam da niste nikad u životu prosuli ni jednu suzu!
— Ipak, jesam! — odg_>vori Brasar. — I to dvaput.
Prviput kad sam video Edyiž Fejer u „Gospođi s kamelijama",
a drugi put kad mi je Sartr doneo bocu originalnog konjaka
»Napoleon« i u mom prisustvu je ispustio na zemlju...

MALA KOREKTURA
Prolazeći kroz Pariz jedan stranac pročita u novinama
da je sednici Francuske akademije pretsedavao Ogije, fran­
cuski filozof i pesnik. Pošto nikad nije čuo o ovom piscu,
stranac uđe u jednu knjižaru i zatraži Ogijeova dela. Knjižar
ja imao samo Ogijeov komentar Molijerovih dela. Stranac uza
knjigu i pažljivo je pročita, verujući da je knjiga Ogijeovo
delo. Posle nekoliko dana susretne pesnika u jednom salona
i reče mu:
— Dragi gospodine, veoma sam zadovoljan 1ep otom i
špagom vašeg dela. Koliko gracije, koliko istine, koliko po­
znavanja ljudskog srca! Ali dopustite da vam dam jedan
savet: ponovo otštampajte svoje delo, ali bez on ih glupih
fusnota koje vam je neka budala svuda prikačila

GRAFOLOG
Čuveni francuski pisac Onore de Balzak bavio se u do­
kolici grafoiogijom i čitanjem karaktera iz rukopisa, tako da
je najzad bio uveren đa je postao veliki majstor u ovoj
veštini.
Jednom dođe kod Balzaka jedna dama i pokaza mu
školsku svesku moleći ga đa joj izloži svoje gledište o bu­
dućem razvoju toga mališana.
Balzak se udubi u nečitak rukopis kojim su bili išarani
listovi u svesci.
 “ Da niste vi, gospođo, mati ovog đeteta? — upita je
on najzad.
— Ne.
— A đa niste s njim u kakvom srodstvu?
— Ni to.
— E, onda ću vam otvoreno reći svoje mišljenje: dečko
je pravo spadalo, ali prilično ograničen... Ne verujem da će
od njega ikad štogod čestito ispasti!
— Ali, zaboga, uzviknu dama kroz smeli, pa ovo ja
vaša sveska iz vremena kad ste još išli u osnovnu šk o lu !...
# , j

KOLO

Za vreme pretstave novog komada P. D. Boborkina,

sedeo je u istom redu pored njega I. V. Spazinski, koji mu je
pokazao jednog gledaoca u šestom redu fotelja kako spava.
— Pazite, spava!
Boborkin je ćutao. Posle izvesnog vremena prisustvo­
vali su opet zajedno premijeri jednog komada Spazimskog.
Opazivši u drugom redu fotelja jednog čoveka koji je spavao,
Boborkin gurnu svog prijatelja.
— Znam, znam, ne zbunivši se odgovori ovaj. — Kako
je na vašem komadu zaspao, već nedeljama ne mogu da ga
probude.

UZROCI
t
Dramaturga Viktora Krilova upitali su jednom prilikom:
— Zašto vi nikad ne dolazite na premijere tuđih
komada?
— Iz prostog razloga. Meni je žao kad komad mog ko­
lege pretrpi neuspeh. >
— A ako ima uspeha?
— H nH fl mi in rhirili-v .?-q a
 SLAVA

španski romansijer Blasko Ibanjez, koji je umro pre

Drugog svetskog rata, putovao je po Francuskoj. Jedan seoski
učitelj, koji je čitao dela slavnog pisca, mislio je da će mu
učiniti veliko zadovoljstvo ako mu privede svu školsku decu.
— Možete ih propitati, gospodine Ibanjezu, reče on
piscu. Deca će biti srećna da vam odgovore.
Posle nekoliko postavljenih pitanja, na koje deca nisu
umela da odgovore, slavni pisac zapita jednog dečka od dva­
naest godina:
— Da li znaš da mi nabrojiš tri najslavnija svetska
pisca?
Bez razmišljanja mališan odgovori:
—Homer, D ante... — ali se zaustavi, jer ga je, vi-
delo se, izdalo pamćenje, pa sav crven nastavi — i vi, gospo­
dine, ali sam vam, izvinite, zaboravio ime.

DRAGOCENI PODATAK

Jedna uvažena ledi došla je kod Dikensa da se posa-

vetuje s njim o svojim namerama da postane književnica.
Rekla je još da piše roman.
— Koliko je potrebno da bude dugačak roman? — m-
teresovala se ona.
— Na ovo pitanje ne može se tačno odgovoriti, obja­
šnjavao joj je Dikens. Može da bude od 40 hiljada reči, a
može i od 300 hiljada.
— Ali, onako, prosečno?
— Prosečno, otprilike 80 hiljada reči.
Ledi poskoči radosno sa fotelje.
— Tnir.ni 7napi da ie moi roman završen!
 DŽENTLMEN
Kad je engleski književnik Oskar Vajld jednom bio u
zatvoru, posetio ga je neki prijatelj. Pošto je vreme za po-
setu prošlo i prijatelj se oprostio, Vajld mu reče:
— Hvala vam lepo što ste me posetili. Molim vas da
se ne ljutite' što vas ne mogu da ispratim napolje.

BEZ ISKUSTVA
Na veliko očajanje glumaca, francuski dramski pisac
Sardu voleo je sam da režira ono što je napisao. Tako je, za
vreme jedne probe, davao uputstva nekom glumcu početniku.
— Preklinjem vas, gospodine Sardu, nemojte, dobaci
jedan stari glumac. — Ovaj mladić nema još iskustva f bio bi
u stanju da vas posluša.
DOSITEJEVE DRAGOCENOSTI
Jednom Dositej Obradović, dok je još bio u manastiru,
ode nekud iz svoje ćelije i zaboravi da zaključa vrata. Pošto
je inače uvek zaključavao vrata, manastirska brati ja je mi­
slila da skriva neke dragocenosti, pa je iskoristila ovaj mo-
menat, pojurila tamo d počela premetati sve odreda, i krevet,
i fijoke. Međutim, Dositej se seti da je zaboravio da zaključa
vrata, te se vrati i zateče svu manastirsku brati ju zajapurenu
od premetanja. Jedan kaluđer brzo smisli ovakvo opravdanje:
— Ne boj se, oče đakone, mi smo samo- došli da ti iz
šale poharamo dragocenosti!
— Ne bojim se ja toga, odgovori Dositej, moje drago­
cenosti su knjige, a one vama ne trebaju, jer vi na toj njivi
ne sejete!
DOSITEJ I ĐAVOLI
U jednom veselom društvu neko bockalo zapita Dosdteja
Obradovića, nadajući se da će ga naljutiti:
— Je li istina, oče kaluđere, što nam je pripovedao
naš popa, da su đavoli najgora stvorenja i da ih je bog zato
crne stvorio?
 — I ja sam, odgovori mirno Dositej, kao kaluđer crno
božje stvorenje, pa kako onda mogu da govorim protiv nekog
ko mi je ravan?!

DUKA I ITALIJANSKI KRALJ

Kad je Petar Petrovac Njegoš putovao po Italiji poveo
ja sa sobom i svog upravitelja dvora i sekretara Duku. U
Napulju, Njegoš je posetio kralja, a Duka ga je kao sekretar
pratio. Kad je audijencija bila završena, kralj isprati Njegoša
čLk u hodnik. Opraštajući se od njega, kralju svrne pogled i
na Đuiku, koji je tu bio sa svojim srebrnim tokama, i duboko
mu se pokloni. Kad je Duka video da mu se kralj klanja,
zbuni se i ukoči kao kip.
Kad su izašli iz napuljskog dvora, Njegoš reče Duki:
— Bolan, Đuko, ti se kralju nimalo ne pokloni!
— A, bogami, jesi čudan! — snađe se Duka. — Kralj,
otkako se rodio, sad prviput vidi Crnogorca, pa zar da ya
vidi pogrbljena ?!

STERIJA OTAC I STERIJA SIN

Priča se da je Jovan Sterija Popović pisao »Kiir Janju«
po liku svog oca, koji je bio veliki cicija. Kad je Sterija
poslao iiz Beča ocu ovu svoju knjigu i kad ju je starac pro­
čitao i poznao u njoj sebe, kažu da je rekao:
— 'Raniš psa da te ujede!

DRUGA SIMENA POLOVINA

Zamolio Sima Milutinović iz Lajpciga Vuka Karadžića
da mu nađe neko zaposlenje. Vuk se zauze i knez Miloš primi
Sirnu za svog sekretara :i posla mu novac za put. Sima primi
novac, ali ode na Cetinje, te. umesto knezu Milošu, postane
sekretar vladici Petru I.
Čuvši to, Vuk se zaprepasti i reče:
— O, bože moj! Znao sam da je Sima lud do pola, ali
kad mu pre polude ii ona druga polovina?!
 ZMAJEVA DOVITLJIVOST
Zmaj Jovan Jovanović je prvih godina svoje prakse u
Beču stanovao u Porculangase. Letnja dva meseca .provodio
je u serlu blizu Beča, No, već prvih dana, doživeo je u selu
veliku neprijatnost: pored njegova stana govedar je svaike
zore besno duvao u rog, a Zmaj je voleo uzoru da spava.
Zabrinu se Zmaj šta da radi. Ne može da spava kad govedar
duva u rog. Ali se brzo doseti.
— Marija, zovnu od domaćicu. — Kad se večaras govedar
bude vraćao sa paše, zadrži ga i dovedi meni da sa njim raz­
govaram.
Uveče se govedar prijavi Zmaju.
— Čuješ! — reče mu Zmaj. — Ja volim rano da se dižem,
da uživam u svežem ju tru ... Daću ti svakog jutra po dva
seksera, ako budeš duvao pred mojim stanom i budio me.
Govedar, srećan, primi za sutrašnji dan dva seks era
i ujutru poče duvati iz sve snage. Sutradan isto tako dobije
dva seksera:. Tafco i treći i četvrti dan, a kad se petog dana
pojavi, gazdarica ga otprati bez seksera.
Govedar se naljuti.
— Aaaa... je li taiko, to li je? Hoćeš da ti sviram
besplatno? E, neću, vala, da te budim džabe!
I već sutradan promeni ulicu. Tako se Zmaj za osam
seksera oslobodi nesnosne muzike.
* ■

ODLIKOVANJE
Poslednje godine svog života provodio je Ljuba Nena-
dović u Valjevu, živeći skromno i povučeno. Celo Valjevo ga
je poznavalo i. poštovalo, jer se sa svakim ophodio ljubazno i
vrlo korektno. No, ni u svojim starim godinama nije bio bez
zanimanja. U Valjevu su u to vreme izlazile »Valjevske no­
vine«. To je bio lokalni list, ali je imao i svoju književna
rubriku, kao i humoristični deo, Taj deo obrađivao je čika-
Ljuba. Izdavač je bio štampar Molnar, jedan od njegovih
najvemijih prijatelja. On je kod Molnara besplatno uređivao
humoristički deo lista, ali nikad nije hteo da napiše nijednu
reč o politici.
Jednog dana dođe u Molnarovu kancelariju pretstavnik
vlasti i donese dva odlikovanja: ministar prosvete odlikuje
čika-Ljubu za zasluge na književnom polju, a za iste zasluge
i Akademija ga bira za svog redovnog člana. Molnar uze od­
likovanje i htede Ljubi da ga prikači na grudi.
— Onoga, znate, čekajte malo! — odgovori čika-Ljubi
pokazujući na hartiju, gde se traži devedeset dinara tak"e za
odlikovanje.
— Lako ćemo za to! — odgovori Molnar.
A čika-Ljuba se nakašlja:
— Onoga, znate, da vam kažem nešto. Mnogo bi bolje
oni tamo uradili da su mi poslali devedeset dinara, nego što
su mi poslali odlikovanje, a traže da im platim devedeset
dinara za taksu.

POGODIO

Čika-Ljuba Nenadović bio je revizor osnovnih škola. U

jednoj seoskoj školi u prvom razredu napisa on na tabli broj
7, pa reče đacima:
— Hajde, ko će da pogodi ovaj broj ?
Jedan mališan iz poslednje klupe zgužva fesić u de­
snicu, pa izmanu što više može, te pogodi posred broja i
radosno kliknu:
— čiča, ja ga pogodih!

NE VOLI DlJEK VODIT

Došao Đura Jakšić iz sela Sabante, gde je bio učitelj
u Beograd i pošto je uvek bio »tanak« novčano, ukazano ma
je gostoprimstvo od strane redakcije - lista »Otadžbina«.
 Sa urednicima i saradnicima »Otadžbine« Đura je pro­
vodio sve vreme, a dane završavao najradije u Skadarliji uz
dobru kapljicu.
Jednog dana, u razgovoru o književnim i pozorišnim
događajima neko pomenu da se uveče u pozorištu daje šile-
rova drama »Razbojnici«. Đura Jakšić, koji je mnogo cenio
Šilera, uprkos svog ratobornog stava prema upravi Narodnog
pozorišta, izrazi, želju da vidi komad.
Kad se to veče Đura našao sa 'prijateljima u požarištu,
pred sam početak pretstave saopšteno je publici da 6e se zbog
bolesti nekih glumaca, umesto Šilerovih »Razbojnika«, davati
Sknibova komedija »Čaša vode«.
Odmah zatim zavesa se diže i pretstava poče, ali Đura
razočaran ustade i bez pozdrava napusti salu.
Kad se predzoru sastao sa urednicima »Otadžbine« u
Skadarliji, ovi su ga prekoreli što je na upadljiv način demon­
strirao svoju ljutnju.
— More, ljudi, kako da ostanem ravnodušan! — dočeka ih
Đura. — Obećali ste Šilera (tako se zove i jedna vrsta vina),
kad tamo, ono nema ni špricera, nego samo čaša vode. Niko mi
u životu nije podvalio.

JANKO I OPERA

Kad je Janko Veselinović bio postavljen za dramaturga

Narodnog pozorišta u Beogradu, dođu neki novinari da ga
intervjuišu. Znali su da Janko nije naročiti stručnjak za po-
zorišne probleme, ali ih je interesovado kako će se snaći na
novom položaju. Jedan novinar ga, između ostalog, upita šta
misli o operi.
Janko se počeša po bradi i odgovori:
— Znaš, rode, sve što je rđavo napisano i ne može da
se čita, to se otpeva. Eto, to ti je opera!
 RADOJE DOMANOVIĆ I GOLEMOVIĆ MARKO
Radoje Domanović, kao profesor, predavao je srpski
jezik i književnost. Bio je dobar predavač, faktičan i rečit.
Narodnu poeziju je neobično voleo, te je često na časovima,
kad je bio dobro raspoložen, govorio u desetercu. Mnogi
učenici su ga u tome podražavali.
Jednom Rađoje prozva nekog Marka Golemovića, koji
je bio prilično bistar i dosetljiv, ali je lekcije neuredno učio.
Pošto iziđe pred tablu i pokloni se nastavniku, po ondašnjem
običaju, Marko duboko uzdahnu. Rađoje ga začuđeno pogleda,
osmehnu se i upita:
»O junače Golem ovi ć Marko
Koja ti je golema nevolja
Te uzdišeš sjetno i duboko?
Na šta si se mlađan ražalio?«
Marko poćuta malo, razmisli, pa razveza i on u de­
setercu:
»Meni jeste golema nevolja:
Vidim da ću danas poginuti
Nit od puške nit od sablje britke,
Već od puste gramatike srpske.«
Radoju se toliko dopade Markov odgovor, pa odmah
nastavi:
»O delija, Golemović Marko,
Vidim da si junak cd megdana,
Žao mi te danas pogubiti;
A što ne znaš gramatiku srpsku.
Lako ćemo ako jesmo ljudi.
Rok ti dajem neđeljicu dana
Da se spremiš za bojna megdana,
A tad ćemo izić5 na bojište
Da junački megdan dijelimo
Pa što kome bog i sreća dade.«
Marko se pokloni i zadovoljno ode na mesto, a Radnje
prozva drugog učenik«.
 SPORAZUM
Gonio neki dosadan poverilac Radoja Domanoviča i ni ja
mu dao mira ni kod kuća ni u kancelariji. Ali, jednog dana,
susret je bio neizbežan. Zatekao ga je U stanu” pri ručku.
Vrlo učtivo, skinuo je šešir i poklonio se. Rekao je zbog
čega je došao, ali da bi ublažio gorčinu svoje posete, doda:
— Znate, gospodine, vi recite kada mogu,da dođem si­
gurno, da ne bih svaki dan dosađivao.
— Šta ja imam tu da odlučujem, reče Domanović sar­
kastično. — Vi ste taj koji odlučuje. Kad vam je 'najzgodnije,
upravo, kog dana?
— Meni subotom predveče...
— E, onda izvolite doći svake subote predveče.
i .

ĆIPIKO KAO ČINOVNIK

Posle Prvog svetskog rata, postave Iva Ćipika za se­
kretara u ministarstvu šuma i ruda. On primi postavljenje,
ali, kao svaki boem onoga doba, retko je kad dolazio na po­
sao, a redovno prvoga podizao platu. Dešavalo se čak da po­
nekad pošalje i za platu nekog drugog, tako da ga je malo
ko poznavao u ministarstvu, ministar ponajmanje.
Za vreme najveće kampanje u opozicionoj štampi, u
vezi sa poznatom aferom oko takozvane Štajnbasove železnice
u Bosanskoj Krajini, neko došapne ministru Ivici Kovačeviću,
koji je bio jedan od glavnih aktera u aferi, kako u novinskoj
kampanji učestvuje i njegov sekretar Ćipiko. Takođe ga oba-
vest'še da cn;j nikad ne dolazi na dužnost, a prima platu. Ne­
maj ić:, izgleda, pojma ko je i šta je Ćipiko, pozove ga mini­
star jednog dana i ljutito upita:
— Zašto vi ne dolazite na posao, gospodin sekretar ?
Kakav ste vi činovnik?!
Ćipiko ga pogleda cinično i hteđe nešto da kaže, ali se
predomisli i oćuta.
«* HcČete li govoriti? Znat© li ko sam ja?
 — Znam... gospodin ministar.
— Ali ja znam i ko ste vi. Vi ste jedan od onih koji
ne rade, a primaju platu.
— Ali i koji-ne krade, gospodine ministre ! — odgovori
Ćipiko ljutito i iziđe napolje.

GNJAVATOR
Na nekoj konferenciji profesorskog društva jedan pro­
fesor, posle svog dvočasovnog govora, zapita Stevana Sremca:
— Kakav položaj biste mi preporučili u državnoj
službi ?
— Ja bih vas postavio za upravnika Zavoda za glu~
voneme.
— Zašto baš tu?
— Zato što bi onda ili nemi progovorili, dli biste vi
zanemeli.

GALANTNI MATOŠ '

Sretne Matoš jednog prijatelja koga već dugo nije
video, pa ga zapita:
— Gle, otkuda ti? Kako je? Baš mi je drago što sam
te sreo. Hoćeš li da danas zajedno ručamo?
— Pa, ja ne branim, drage volje! — odgovori prijatelj
čudeći se Matoševoj galantnosti.
A Matoš završi:
— E, onda hajde kući, pa naredi da za mene zgotove
ručak, a ja ću odmah doći.

SSLABO PAMĆENTB
Književnik A. G. Matoš uživao je u dobrim pićima.
Jedno veče desilo se đa je seđeo i pio do neko doba, pa onda
ustao, malo prošetao i ponovo seo za isti sto.
— Zar niste već dosta pili? — upita ga jedan od gostiju.
— 0 , šta ja znam! Moj želudac ima vrlo slabo pam­
ćenje, mirno odgovori Matoš.
 KAPITAL

Naš poznati liričar, esejista i kritičar Nikica Polić do­

življavao je razne nemile udarce sudbine najintimnije prirode.
Cesto je taj nesrećni život nagonio Nikicu da u piću po­
traži utehu.
Jednom je Nikica sedeo sa Mariom Šimenoom, pozna­
tim tenorom, koji je u ono vreme bio na vrhuncu svoje pe-
vačke karijere. Dok su u kafani pili čašicu po čašicu, Mar'o
odjednom pokaza na svoje grlo i reče:
—■ Jesi li video? U mome grlu leži kapital.
— I u mom! — nasrne ja se Nikica melamhol'iično i iskapi
još jednu čašicu.

NUŠIĆ U NIŠU

Krajem prošlog veka, srpska skupština i vlada nalazili

su se neko vreme u Nišu. Jednog dana, po ministrovoj na­
redbi, i Branislav Nušić dođe u Niš, ali kako je grad bio pun
sveta sa strane, nije mogao nikako naći sobu za prenoćište.
Najzad se obrati gazđa-Reponji u »Evropi«.
— Znate šta, Nuša? Urediću đa vam sobarica Aranka
ustuDi svojti sobu, a ona neka prenoći kod neke drugarice.
Brzo su se spora/tuneli i Nušić posle večere oko deset
sati pođe na počinak. Taman se prućio na krevet, kad neko
snažno zalupa na prozor. Nušić skoči, priđe prozoru i upita
ko je.
— Aranka, otvori! Ja sam, tvoj Jova!
Nušić glasno opsova i vrati se u postelju. Taman ga
san savlada, kad se začu nova lupa i glas.
— Aranka... Ja sam ... tvoj Rile!
Nuša se razdera i RHeta nestade.
Jedva Nušić ponovo zaspa, a nečija ruka opet zatrese
prozor:
 — Aranka, dušice moja, otvori vrata! Ovde je tvoj
Simčo.
Tako je do zore Nušić samo brojao posetioce, i više
nikako nije zaspao. To je uradio tek ujutro za stolom u ka­
fani na veliko čuđenje gazđa-Reponje.

RĐAV ĐAK
Kao upravnik pozorišta, Nušić je bio omiljen zbog svoje
naravi koja nije stvarala rđavo raspoloženje niti ma kakav
ispad.
Međutim, jednog dana neki mlad glumac uspe da uvek
dobro raspoloženog Nušića izvede iz takta i naljuti ga u to­
likoj meri da je čak počeo vikati na njega:
— To je zaista skandal! Već sedam godina igrate pod
mojim nadzorom i niste u stanju da odigrate ulogu jednog
najobičnijeg razbojnika! Pa šta ste vi onda naučili kod mene?

NUŠIĆ I ITALIJAM
Pre Prvog svetskog rata, jedna grupa italijanskih no­
vinara posetila je Beograd. Nušiću bi povereno da ih vodi po
gradu. Međutim, on nije znao italijanski. Oni su natucali fran­
cuski, pa su nekako ipak uspevali da se sporazumeju. Idu
oni po Beogradu i Nušić im pokazuje znamenitosti i tumači.
Pred Narodnim pozor .'št em Nušić pokazuje zg'adu
i kaže:
— II Teatro nacionale!
I svi su ga razumeli.
Pokazavši na spomenik kneza Mihaila, Nušić reče:
— II monumente!
I opet su svi razumeli.
Pred jednom bankom u Knez Mihajlovoj ulici, kod koje
je Nušić imao petljavinu sa menioom, ovako im objasni stvar
pokazujući na zgradu:
— La menica protestato!
 POSLEDNJE NUŠIĆEVE HEčl

Jedan blizak Nušićev rođak, i sam književnik, za koga

je veliki komediograf platio mnoge i mnoge menice, često i
blanko potpisane, koje je ovaj redovno puštao na protest,
priđe Nušiću na samrtnom času, i, napravivši tužno lice,
prošapuće:
— Ago, ti vidiš da ti je došao suđeni čas, šta treba
da se lažemo! Ali ti si slavan pisac, celoga veka si to bio, pa
je red da tako i završiš. Kaži na svom samrtnom času i neku
slavnu reč, da bi te ljudi posle po tome pamtili i spominjali.
Nušić, koji je bio u tom času preboleo krizu i osećao
se znatno bolje, počeo je najednom da dahće, kao da će
svakog časa izdahnuti, i pogledavši zajedljivo kroz trepavice
svog »bolećivog« rođaka, prošapuće još tiše:
— Da, da, rođače... Zbogom, živote, zbogom moji mili
i dragi ! . . Dobro, da kažem! Eto, daj mi, rođače, blanko me­
tlicu da ti potpis em!

POTSTANARI

U svojim mlađim godinama, pesnik Gustav Krklec spa­

vao je meseciima u ateljeu Stojana Aralice u Zagrebu. I ne
samo on, nego bi uvek doveo i ponekog drugog boema na
počinak. Jedinog dana sretne Aralicu gazgarica i sasvim oz­
biljno mu kaže:
— Vašeg potstanara potstanar nije prijavljen!
Kada je Stojari pomenuo Krklecu da drugiput prijav­
ljuje svoje »potstai^are«, ovaj, da bi stvar okrenuo na šalu,
upita svoga »stanodavca«:
— Stojane, jesi li dobio zeca što smo ti poslali ? Bio
sam u Međumurju kod oca u lovu.
— Nisam, odgovori Aralica.
 —■ Pa, mi smo jednog uhvatili i napisali mu na Kartonu
koji smo mu obesili oko vrata: »Stojan Aralica, slikar, Za­
greb — veliki poklon za sve dobrote«.
— Nije došao, Gusti, reče Aralica, ali da nije imao gde
da spava, našao bi, zaista, i on moju kuću.

ZABUNA
Pesnik Vladimir Petković-Dis radio je jedno vreme kao
poreznik u Jagodini. Dis je imao svoje društvo i, kako sa
noću često dugo sedelo, u kancelariju je dockan dolazio. Jed­
nog dana Dis reče svojoj ženi:
— E, baš me je sramota! Šef mi je tako krasan čo-
vek da mi nikad ništa ne prebacuje. Sutra ću ranije da odem
u kancelariju.
A sutradan uveče pričao je Dis svome društvu:
— Poranim ja jutros u nadleštvo. Uđem u kancelariju,
nigde nikoga. Oho-ho, mislim ja, ala će se činovnici iznena­
diti kad me zateknu ovako vredna! No, vreme i dalje prolazć,
a niko ne dolazi. Najzad mi čekanje dosadi. Zovnem momka
i zapitam:
— A gde su činovnici?
— Znate, odgovori mi momak, sad je jedan sat, a oni
su u dvanaest izišli.

FORMULA KOJA IDE

Fizičar Amper razmišljao je jednom čitav dan o nekom
problemu čije mu se rešenje vrzmalo po glavi. U jednom
trenutku, na ulici, rešenje mu sinu u pameti; vrlo zadovoljan
on izvadi iz džepa parče krede da zapiše rezultat na jednoj
crnoj ploči koja je ličina na tablu. Pošto je ispisao dugačku
formulu, odjednom mu ploča izrnačte za |ri koraka. Amper
krenu za njom. Međutim, ploča se i dalje brzo udaljavala.
Amper potrča za njom kao bez duše. Najzad se ploča zaustavi.
Oznojen, bez daha, zastade i Amper. Ta ploča je, ustvari, bila
zadnji đeo jednog fijakera.
 NJUTNOV RUČAK

Jednom prilikom slavnog fizičara Njutna poseti jedan

njegov prijatelj. Naučnik je baš tada radio u svojoj sobi za
rad, i sluga, znajući da ne srne da ga prekida, uvede gosta u
trpezariju i zamoli ga da malo pričeka. Njutnov. prijatelj je
čekao duže od jednog sata. Kako je u međuvremenu donesen
ručak na sto, on sede i slatko se najede, a potom se zavali u
fotelju i nastavi da čeka.
Pola sata kasnije dođe Njutn, pozdravi se s prijateljem
i zamoli ga da se ne ljuti što će za vreme razgovora jesti, jer
je veoma gladan. Ali, prilazeći stolu, naučnik spazi na njemu
samo ostatke jela, pa se nasmeši i reče prijatelju:-
— Baš smo mi naučnici rasejani! Sasvim sam zaboravio
da sam već ručao.

KATEGORIZACIJA

Upitali jednom Kanta koji slušaoci najviše posećuju nje­

gova predavanja. On ironično odgovori:
— Moji slušaoci su uglavnom studenti, mlade devojke
i oficiri. Studenti dolaze, jer znaju da sam u ispitnoj komi­
siji, devojke zbog studenata, a oficiri zbog devojaka.

RAZLIKA

Neka veoma brbljiva dama dosađivala je Edisonu raznim

zapitkivanjima o njegovim izumima.
— Ah, je li istina da ste vi izmislili prvu mašinu koja
govori?
— Ne, odgovori Edison, prvu takvu mašinu je stvorila
priroda. Ja sam jedino izmislio prvu mašinu čije pričanje mo­
žete da zaustavite kad hoćete.
 ŽENE I GOVOHNIŠTV0
Početkom ovog veka, profesor Čari Tjusend Kapelan od­
bio je da drži predavanja o govorničkoj veštini studentkinja-
ma u Retlajd-koledžu.
— Žalosno je, objašnjavao je on, da treba ženu učiti da
govori. Prirodnu naklonost prema govori jivosti ne možemo
uništiti, ali, dođavola, zašto bi je trebalo još više negovati i
razvijati ?

USREĆIO JE
Upitali filozofa Herberta Spensera, kad je već ostario,
da li se kaje što se nije oženio. On reče:
— Naprotiv, tešim se da negde u svetu živi jedna meni
nepoznata žena koju sam, i ne znajući, usrećio time.

ZNAK RASPOZNAVANJA
Profesor Anderson, iako šlep, držao je katedru mate­
matike u Kembridžu. On se odlikovao neobičnom duhovitošću
i pronicljivošću. Jednom je na nekom prijemu rekao susedu:
— Dama prekoputa ima divne zube.
Ovaj je bio zapanjen, jer je to bila istina, te upita pro ­
fesora otkuda je to saznao.
— Pa, slušam je kako se svaki čas bez razloga smeje.

VELIKA TAJNA
Jedno od poslednjih Ijudožderskih plemena sa gornjeg
dela Konga zarobilo je belog istraživača Pirsona i on je odre­
đen da bude glavno jelo na svečanom ručku poglavice. U oča­
janju njemu sine spasonosna ideja i zaurla na jeziku kanibald
— Ne smete me pojesti, jer ja sam bog!
— Bog koji raspolaže najvišim moćima? — upita po­
glavica.
— Naravno!
 — Dokaži đa je to tačno i nećemo te pojesti!
— Evo! reče istraživač sigurnim glasom, pa izvadi iz
džepa upaljač, škljocnu jedanput i odmah se pokaza plavi-
časti plamen.
— Zaista si bog! — reče poglavipa. — Oslobodiću te
ako mi' otkriješ svoju tajnu,
— Tajnu vatre? , • ,
— Koješta! Tajnu koja ti omogućava da iz prve za­
pališ upaljač. Imamo ih ovđe ,t usta i tma, a nijedan ne valja
ni lule duvana!

ISKRENOST

Kada je bio pozvan da diriguje jednim simfoniskim

orkestrom, Toskanini poče sa prvom probom, ali posle dva
minuta primeti da se prvom violinisti lice nekako grči kao
da je bolestan. Toskanini spusti palicu i reče:,
— Vi ste bolesni ?
Prvi violinista odjednom dobi svoj normalan izgled.
— Ne, — odgovori on. — sasvim mi je dobro.
Orkestar produži. Prođe još jedan minut. Toskanini po­
gleda na prvog violinistu, a ovaj je sada izgledao još bole­
sniji nego malopre. Činilo se kao da jedva diše, a lice, sve
obliveno znojem, izražavalo je duboki strah.
Maestro ponovo zaustavi orkestar i reče:
— Uveren sam da vam nije dobro. Bolje bi bilo da
idete kući.
— Ali, verujte mi, maestro, — kući ne želim da idem,
nema potrebe.
— Onda, šta je? Ima nešto što ne valja. Može li se
znati ?
— Dobro, evo šta je, reče potpuno iskreno prvi vio­
linista. -r- Užasavam se zbog m uzke'
 SIBELIUS I KRITIKA

Jednom se slavni kompozitor Sibeliiius i njegov prija­

telj šetali zajedno kroz šumu.
— Kako divno pevaju ptice ovde, kako prijatno šumi
granje! Sad razumem da je to moglo da vas inspiriše. blaženo
je rekao Sibeliusov prijatelj.
U tom trenutku svu harmoniju šumova i zvukova po­
kvari graktanje jednog gavrana.
— E, a to vam je sada kritika! — dobaci brzo kompo­
zitor.

SLAVA

Neki bankar, koji se u dokolici bavk poezijom, napi­

sao je tragediju u stihu. Dugo vremena bio u nedoumici
oko izbora muzičara kome bi poverio da komponuje za nju
muziku. Najzad se odluči za Debisija. Uputi se njegovoj kući
i, pružajući mu rukopis, reče sa zanosom:
— Gospodine, nudim vam polovinu svoje slave!
Debisi pogleda čoveka zatim rukopis, .i vrati mu ga
s ree'ma:
— Gospodine, svu slavu zadržite za sebe!

VINO I VINO

Kompozitor Brams bio je na večeri kod nekog svog

prijatelja. Sipajući vino u čašu, domaćin je rekao:
— Probajte ovo, maestro. Ovo je Brams među mojim
vinima.
Kompozitor je ispio, pohvalio vino i, obraćajući se do­
maćinu, dodao:
a r ib a n i m ni c jin a ife * mi od V&Š6G H stO V O llei.
 KONCERT SA VEČEROM
Jednom je slavni kompozitor Franc List, priredio kon­
cert u nekom mestu u unutrašnjosti. Iako je priredba bila
objavljena na vreme, nije bilo ni deset posetilaca. Kad je List
video tako mali broj posetilaca, predložio je da pođu sa njim
u hotel.
— Nema smisla da sviram u ovoj praznoj dvorani,
rekao je. — Pođite sa mnom, pa ču vam otsvirati svoj
program.
Prisutni su odmah pošli, a List ne samo da im je svi­
rao, nego ih je d bogato počastio.
Kad su to čuli u varoši, jedan građanin je zamolio
Lista da zakaže još jedan koncert. List jepraštao. Ovog puta
nije bilo nijednog praznog mesta. Čim je otsvirao tri svoj:,1
kompozicije, List se poklonio i otišao ostavivši razočaranu
publiku koja se nadala da će posle koncerta imati bogatu
večeru.

MOCART I ROSINI
Na jednoj proslavi Mocartovog rođendana u Parizu,
prilikom večere, podigao je neko čašu i nazdravio u čast
tvorca »Don Žuana«.
— Neka živi Mocart! — vikali su prisutni.
— Mir, mir, prošapta uvređeno Rosini, — Bolje je da
popijemo u naše zdravlje. Mocart će ionako duže od nas
živeti!

KAKO SE KOMPONUJE '

Jednom je Mocart bio primoran da sluša sviranje
nekog četrnaestogodišnjeg dečaka. Kada je završio sviranje,
mališan upita:
— Ja bih želeo da napišem neku samostalnu kompozi­
ciju. Recite mi kako se to radi?
 Mocart mu odgovori:
— Za takav rad (potrebna vam je sprema. A, osim toga,
da malo porastete.
— Ali, vi ste, maestro, komponovali kad ste bili još
tilađi!
— Da, ali ja nikog nisam pitao kako se to radi.

HENDLOV PREDLOG
Opera „Rinaldo" poznatog kompozitora Hendla bila je
lugo vremena na repertoaru opere u Londonu, te je usled
oga izdavaču nota Valšu donela vrlo mnogo novaca. Međutim,
>am Hendl imao je vrlo malo koristi od svoga dela. Zato,
<ađ ga je jednom prilikom Valš opet nagovarao da napiše
lovu operu, Hendl reče:
— Nešto ću vam predložiti, dragi moj Valšu. Da hi
iošli do izravnanja naših interesa, moju novu operu napisa­
šete vi, a ja ću joj biti izdavač.

KRITIKA
Slavnom Berliozu dođe jednog dana neki mlad kom­
pozitor i zamoli ga da sasluša neku njegovu kompoziciju i
kaže svoje mišljenje o njoj.
— Vi apsolutno nemate dara za komponovanje, reče
Berlioz kad je čuo kompoziciju. — Preporučujem vam da se
na vreme latite nekog drugog posla.
Nekoliko minuta kasnije, on pozva sa prozora svoga
stana mladog kompozitora, koji se ra'zoračan polako udalja­
vao, i doviknu mu:
— . Mladiću, nisam promenio mišljenje, samo bih vas
upozorio da su svojevremeno i meni rekli isto to.

ČIST RAČUN
Poznati muzičar Gluk, prolazeći Ulicom Sent-Onore u
Parizu, slučajno je razbio izlog jedne male radnje, koji nije
vredeo više od franak i po. Muzičar dade jedan talir, (tri
franka), ali trgovac, izgovarajući se da nema sitno, gledao
je da mu ne vrati ostatak. Muzičar pođe izlazu i reče tr ­
govcu:
— Nije potrebno. Za ostatak novca razbiću još jedno
staklo.

KORISTAN GLAS
Jedna mlada devojka poseti kompozitora Franka Al~
fanoa i zamoli ga da oceni njen glas. Pošto je otpevala, bolje
reći — odvriskala jednu od najpoznatijih romansi, devojka
zapita:
— Dakle, maestro, da li verujete da mogu nešto po­
stići ?
— 0 , da, gospođice. Vaš glas može vam mnogo kori­
stiti u slučaju požara ili brodoloma.

PREVENTIVNA MERA
Kompozitor Lujo Šafranek-Kavić, čija su dela, posle
njegove smrti, uglavnom pala u zaborav, nameravao je da
priredi jedan koncert svojih kompozicija, pa se savetovao sa
prijateljima u kojoj sali to đa izvede.
— Najbolje bi bilo na najvišoj galeriji zagrebačke ka­
tedrale! — savetovao je novinar Slavko Vodvarška.
— Kakva je to budalaština! — ljutio se Lujo.
— Naprotiv, to je vrlo pametna predostrožnost, uve-
ravao je Vodvarška. Tako ti kritika bar neće moći da prigo­
vori da izvođenje nije bilo — na visini.

VIOLINSKA VOŽNJA
Neki kočijaš tražio je od Paganinija za vrlo kratku
vožnju dvadeset lira. Zgranutom Paganiniju on je objasnio:
— Maestro, pa bar vi ne bi trebalo da pravite pitanje
za tako malu sumu, kad vi za jedno jedino sviranje samo na
jednoj žici uzimate trista lira!
 Paganini Bije ništa odgovorio, ali je prilikom izlaska
zapanjenom kočijašu dao dve lire, rekavši:
— Kad me idućiput budete vozili samo na jodnom toč­
ku, đob:eete ostatak od osamnaest lira.

HLADNOKRVNI PIJANISTA
Posle jednog koncerta u Njujorku, koji je bio izvan­
redno dobro posećen, kritika je oštro napala pijanistu Libe-
rasa. Međutim, on se nije mnogo ljutio i svakom od klevetnika
uputio je kratko pismo sledeće sadržine:
»Vaša neljubaznost prema meni toliko me je gartula
da sam plakao kao dete idući u banku... da naplatim ček koji
me je toliko utešio«.
; :
APLAUZ
Poznati nemački dirigent Hans fon Biiov dirigovao je
na jednom koncertu Prvu simfoniju od Bramsa. Pošto je za­
vršio izvođenje, primetio je da je publika ostala sasvim
hladna, pa joj se obratio:
— Dame i gospodo, čini mi se da vam se ova simfo­
nija nije mnogo dopala. Priznajem da je prvi put čak ni ja
nisam razumeo, pa sam morao da je otsviram i drugi put da
bih potpuno uživao u njoj. Zato mi dozvolite da. iznova
počnem
Bez oklevanja, on ponovi i drugi put celu simfoniju.
Publika ovog puta nagradi izvođenje oduševljenim aplau­
zom. Ali tada neko iz publike ustade i objasni mu da je to­
liki aplauz dat samo zato da mu ne bi palo napamet đa a po
treći put ponovi izvođenje.
0

KASNO JE
Čuveni francuski kompozitor Ober sreo se sa Rihardom
Vagnerom, koji je tek bio doputovao u Pariz.
 — Znate, reče on šaleći se, meni je bilo potrebno tri­
deset godina da se uverim đa nemam nikakvog muzičkog
talenta.
— Pa jeste li posle toga ostavili muziku?
— Ne, šta vam je, pa ja sam tada već bio slavan!

PREPORUKA
Jednog dana dođe u kabinet direktora Milanske skale
neka operska pevačica s molbom da je prime na gostovanje.
Njeno ime nije bilo poznato direktoru, ali kad je pokazala
preporuku čuvenog kompozitora Rosinija, on je angažova bez
reči. Pevačica je pevala, ali je publika, i pored ogromne re­
klame, bila nezadovoljna i potpuno razočarana.
Direktor je, istina, mnogo cenio Rosinija, ali nije mo­
gao da se uzdrži, a da mu pri prvom susretu ne kaže:
— Maestro, pevačica koju ste mi preporučili pevala je
užasno!
— Znam, dragi moj! — odgovori mirno Rosini, i uz
osmeh dodade: — Zar bi joj inače bila potrebna preporuka?

ŠALJAPINOV ZVižDUK
Za vreme Šaljapinovog gostovanja u . Bečkoj operi
poče slavni gost na jednoj pretstavi da daje sa scene takt
dirigentu. Dirigent, i sam poznati umetnik, pritisne tada
zvonce za spuštanje zavese. Publika je brzo shvatila stvar i
počela zviždanjem bučno da demonstrira protiv netaktičnog
šaljapina. Pošto se zviždanje toliko odužilo da je nastavak
pretstave bio onemogućen, šaljapin je izišao pred zavesu i
doviknuo gledaocima:
— Mir, molim mir! Zašto zviždite kad ne umete? Ja
ću vam pokazati kako se to radi!
I svetski umetnik stavi dva prsta u usta i zviznu tako
snažno, baš kao pravi lađar, da su ga Bečlije za tu veštinu
nagradile ogromnim aplauzom, a pretstava je nastavljena.
 KRATKO 1 JASNO

Neki mladi reporter upitao je Šaljapina:

— Recite mi, Fedore Ivanoviću, kakve partije volite
da pevate?
—- U dobrim operama velike, a u rđavim male.

SLAVA JE RELATIVNA

Jednom je Karuzo putovao ikroz Njujork i na putu mu

se desio defekt na automobilu. Zbog toga je bio prinuđen,
dok mu se kola ne oprave, da pričeka nekoliko sati u jed­
noj farmerskoj kući.
— Brzo sam se sprijateljio sa farmerom, pričao je
kasnije slavni tenor. — Pitao me je na kraju razgovora kako
se zovem, i ja sam mu odgovorio da mi je ime Karuzo. Čim
je to čuo, farmer skoči na noge, oduševljeno me dohvati za
ruku i reče:
— Nikad nisam ni sanjao da ću takvog čoveka imati
kao gosta u ovoj mojoj prostoj seljačkoj kući! Karuzo! V e­
liki moreplovac Robinson Karuzo!

USPOMENE
/- ''
Španski tenor Miguel Fleta, po povratku sa turneje po
Južnoj Americi, pričao je prijateljima:
— I tako, iz dana u dan: cveće, venci, pokloni, vožnja
automobilom u društvu lepah žena, svečane večere, slike i
članci u novinama.. . Nosili su me na rukama...
— Sjajno, oduševljavali su se prisutni. — To su divne
uspomene.
— Đa, da, ali skupe, s uzdahom uzvrati tenor. — Za
to sve od svog impresarija dobio sam veliki račun.
 LEO SLEZAK KAO HUMORISTA
Bečki operski pevač Leo Slezak bavio se pred kraj
svoje pevačke karijere, posle Prvog svetskog rata i pisa­
njem dosta slabih humorističkih priča. Jednoga dana, pozvao
je na čaj nekog kritičara s namerom da mu čita svoje ra­
dove. Kad je stvorio potreban štimung, Slezak dohvati ru­
kopise i obrati se kritičaru:
— Kako bi bilo da vam pročitam nekoliko mojih naj­
novijih priča?
— Ne pokušavajte! — reče kritičar i zapret'i prstom.
— Inače ću ja početi da vam pevam arije iz ,,Parsifala“.
/
PO SNIŽENOJ CENI
Lord Lesli — koji je bio veoma bogat, ali čuven po
tvrdičluku — pozvao je jednom slavnog slikara Hogarta i
zatražio da mu ovaj ukrasi svečanu dvoranu slikom kako
deca izraeljskai beže preko Crvenog Mora, gonjena od fa­
raona i njegove silne vojske. Hogart zatraži za sliku veliku
svotu, ali tvrdica mu ponudi svega šestinu od toga. Na to će
slikar:
■
— Pošto se nalazim u velikoj novčanoj oskudici, pri­
stajem — pod uslovom đa mi unapred platite.
Tvrdica, zadovoljan, dade mu novac i ključ od dvorane,
kako bi mogao odmah đa počne sa radom.
Tek što se sunce pomolilo, dođe Hogart sa jednim
momkom koji je nosio burence puno crvene boje i veliku
četku. Još pre nego što je tvrdica ustao, prelivao se zid dvo­
rane u krvavom crvenilu. Onda Hogart dozva lorda i reče mu:
— Gotovo je!
— Šta je gotovo?' — zapita tvrdica gledajući iznena­
đeno u crveni zid. — Šta pretstavlja ovo?
— Crveno More!
— Ali gde je faraon? Gde mu je vojska?
— Svi su se utopili.
 — A gde su, dovraga, deca izraeljska?
— Oni su se već srećno dočepali druge obale, reče sli­
kar poklonivši se učtivo.

DVE TAČKE GLEDIŠTA

Dok je čuveni francuski slikar Renoar radio jednu ve­
liku sliku sa dstoriskim motivom, naiđe neki prodavač peciva
i slučajno se nasloni leđima na majstorovo delo. Naravno,
boje mu ostadoše na kaputu. Opazivši to, Renoar povika
Ijutito:
— Nesrećniče, šta ste to uradili?
Prodavač se odmače, pogleda svoj kaput i reče besno:
— Ah, ode moj kaput doda vola!. Što niste napisali:
„Sveže obojeno'*?!

MOŽE DA PRIČEKA
Renoar je u svojoj mladosti često kuburio s novcem.
Jednog dana dođe mu hotelijer i sa prebacivanjem reče:
— Januarski račun ste platili na taj način što ste iz­
radili moj portret. Februarski ste izmirili portretom moje su­
pruge. A kako mislite da platite martovski račun?
— 0, nije tako žurno. Pričekaću dok dobijete sina! —
odgovori mladi umetnik.

SEZANOVA SKROMNOST
Francuski slikar Sezan jednom prilikom je rekao:
— Postoje dve vrste slikarstva: najpre, ono ogromno,
umetničko, stvaralačko, ukratko — moje, a onda slikarstvo
drugih...

POZNAJE IM NARAV
Francuski vajar Rođen često se šalio sa svojim mode­
lima prilikom vajanja njihovih bista dajući bisti izvesnu, do­
duše, skrivenu sličnost sa nekom životinjom.
 — Čim bi mi postalo jasno na koju životinju neko liči,
—pričao je Rođentim povodom jednom prijatelju, osećao
sam potrebu da to saopštim i kroz mramor. Tako sam jed­
nog američkog državnika, koji je ličio na kondora, mođelo-
vao kao orlušinu; jedan američki milijarder imao je svinjsku
njušku i ja sam ga nekako slično i ovekovečio.
. — Ali, zar se ti ljudi nisu žalili? — upita prijatelj za­
čuđeno. — Mora da su se osećalii uvređeni ?!
— Uvređeni?! Nikako! — odvrati Rođen, smejući se.
— Jer, s obzirom na visoke cene kojima sam ih počastvovao,
bili su uvereni, da su biste divne.

POZNATA LIČNOST
Jednom prilikom, poznati srpski slikar iz prošlog veka
Paja Simić slikao je jednog bogatog trgovca. Kad je portret
bio gotov, trgovac, veliki cicija, htede da zakine nešto od
ugovorene svote, i poče da zakera kako slika nije verna i
kako ga niko neće poznati.
— Da se pogodimo, reče mu slikar. — Ja ću ovom
portretu dodati magareće uči, pa ću ga obesiti na svoju ka­
piju. Poznaju li vas prolaznici — platićete mi pogođenu sumu,
a ako vas ne poznaju — platiću ja vama šta budete hteli.
Trgovac se malo razmisli, pa ipak radije plati i odnese
portret.

IZA LEĐA
U jednom društvu, povela se red o slici Majske skup­
štine iz 1848 godine, koju je slikao Pavle Simić. Svi su hva­
lili sliku i čestitali slikaru.
Nato neki bogoslov iz Mola primeti da slika ipak nije
toliko dobra i da ne odgovara potpuno stvarnosti.
— A po čemu vi sudite tako? — upita Simić.
— Po tome što sam i sam bio na toj skupštini, a na
slici ne mogu sebe nigde da nađem.
 — A gde ste vi otprilike stajali?
— Baš iza ovoga i ovoga, odgovori bogoslov i pokala
iza koga je bio.
— E, onda ste vi, prijatelju, :i na slici tamo, samo se
ne vidite, jer ste iza njihovih leđa!

PREMA SVECU I TROPAR

Kada je poznati slikar Uroš Predićzavršio portret
jedne gospođe, ona se usudi da mu kaže:
— Morate priznati, gospodine Prediću, da niste uspeli
dobro da me date na platnu.
— Šta da radim, gospođo, ikada ini sama priroda nije
u tome uspela! — odgovori Predić.

BUDAK PA U KRČEVINU!
Jednog dana slikao Ljuba Ivanović u nekom zabače­
nom selu u Makedoniji. Prilazi mu jedan starac, seoski ba-
kalin, pa ga upita:
— A more, što ti pisuješ? Kakva si vera ti, od kakvu
se rabotu hraniš?
Ljuba pokuša da mu objasni da je ,,pograf“, da od
toga živi i da je to nešto što se ceni, ali starac odmahnu sa-
žaljivo glavom i očinski zaključi:
— More, batali ti taja rabota! Podobro budak u ruke
pa u krčevinu. Od toj lebac se ne živi!

ZABORAVNOST
Poznati karikaturista Pjer ‘ Križanić prisustvovao je
jednom ređakciskom sastanku gde se govorilo o nekom poli­
tičaru koga je trebalo da ismeje.
— Znaš, Pjere, objašnjavao mu je urednik, njega treba
onako dobro udesiti i izobličiti. Znaš, ja bih njega nacrtao
kao neku lakšu žensku.. .
 Pjer, kome se ovakvo karikiranje učinilo preterano, a
da ne uvredi urednika, odbrani se:
— Ja sam već odavno zaboravio kako izgledaju lake
Žene...
KOLEGE

Poznati francuski glumac Disijen Gitri ručao je jednog

dana sam u novom i skupom restoranu. Na kraju ručka, pođ-
nesoše mu račun, koji je bio vrlo visok, pa slavni umetnik
upita gazdu:
— Je li ovo moj račun?
— Da, gospodine.
— Zar me vi ne poznajete?
— Ne, gospodine... Ko ste vi ?
— Pa ja sam vaš kolega.
— A aa... Da sam znao... Ondaimate popust od 75
otsto.
Gitri pođe ka izlazu, restorater ga isprati do vrata i
upita:
— Izvinite, da li mogu da znam koji restoran vi
držite?
— Pa, ja ne držim restoran!
— Ali, vi ste rekli da ste mi kolega.
— Da, reče mu Gitri u poverenju, i ja sam lopov
kao i vi.

UDŽBENICI SAŠE GITBIJA

Na pitanje, kojim knjigama treba najviše da zahvali za

svoj životni uspeh, Saša Gitri je odgovorio:
— Kuvaru moje majke i Računici moga oca.
 BAR ZA POČETAK
Kad su ga zapitali, da li je on za to da se očuva stan
francuski običaj ljubljenja dame u ruku, Šaša Gitri je odgo­
vorio:
— Svakako, odnekud se mora početi!

VEČITO MLADA
Kad je pokojna francuska glumica Mistinget napunila
osamdeset godina, izjavila je svome direktoru da želi da sa
povuče i da priredi oproštajno veče, pa ga je zamolila da
pronađe neku interesantnu ideju za reviju te večeri. Uskoro
joj direktor uzbuđeno javi da je pronašao siže revije: stara
reviska glumica se povlači i upućuje novu, osamnaestogodđ-
šnju početnicu u tajnu kako se postiže uspeh na pozornici ;
osvaja publika.
— To je sve vrlo lepo, primeti hladnokrvno Mistinget.
samo mi recite, dragi direktore, ko će da igra onu staru?

KOREKCIJA
Kad je Adolf Larong bio direktor Nemačkog požarišta
u Berlinu, gostovala je u njemu jedna glumica iz unutra­
šnjosti. Posle prepođnevne probe, gošća ga upita kako mu se
svidela. Larong je jedan trenutak oštro osmotrio, pa onda
reče:
— Sasvim dobro i lepo, draga gospođice. Samo, prvo,
mnogo mlatarate rukama na sceni, drugo, vičete ponekad su­
više, i treće, imate prevelike grudi. Od svega toga morate do
večerašnje pretstave da se odviknete!

MAGARAC UMESTO KONJA

Poznati engleski glumac Kin bio se mnogo zamerio ne­
kim ljudima. Oni se dogovore da glumca izvrgnu ruglu. Jed­
na .nd naihoHih Kinovih uloaa bila je Ričard III. Jedne ve­
čeri, dok je Kin u ulozi Ričarda jurio po pozornici i vikao:
»Konja! Konja! Kraljevstvo za konja! — začu se sa ga­
lerije :
— Oprostite, gospodine Kin, ne bi li i magarac bio
dobar ?
— Može, može, prijatelju, odgovori brzo Kin. — Do­
đite samo na pozornicu!
Burnim aplauzom glumac je bio 'pozdravljen za ovu
brzu dosetku i Kin je začas ponovo obuzeo publiku svojom
snažnom glumom.

ULOVLJENA GLUMICA
Edviž Fejer igrala je jednom u pozorištu „Damu s ka-
melijama“ postigla vanredni uspeh. Pred ulazom na binu
čekali su obožavaoci, ali Edviž se ne pojavi. Kad je ljudima
dosadilo to čekanje, neko povuče ručicu alarmnog signala.
Sa svih strana zazvoniše alarmna zvonca, kao da je izbio
požar. A Edviž Fejer kao iz topa slete sa bine pravo među
svoje poštovaoce.

POZNAO GA
Francuski komičar Roni uđe jednog dana kod pari­
škog časovničara Leroa i upita ga u nameri da se našali:
— Molim vas, kakve su to male sprave što stoje kod
vas u izlogu?
— Časovnici! — odgovori Leroa i izvadi jedan da
pokaže.
— Časovnici?! A čemu to služi, molim vas?
— Da označi vreme.
— Na koji način?
Časovničar objasni mehanizam satova i pokaza pose-
tiocu kako se navijaju.
— Tako ih treba naviti svaka dvadeset i četiri sata,
reče on.
 — Izjutra, gospodine?
— Izjutra.
— Gle, a zašto ne uveče?
— Zato što ste vi uveoe trešteni pijani, gospodine
Roni! — reče časovničar poznavši, najzad, komičara.

SVE ZBOG ZEMIČKI

Kad su pekari u Beču odlučili da prave manje zemičke,
pojavio se na pozornici slavni glumac i komediograf Nestroj
u fraku na kome su bila prišivena dugmad izrađena u obliku
majušnih zemički. Posle toga, u pekarskom esnafu nastala je
čitava bura ogorčenja i oni tužiše Nestroja, koji bude osu­
đen na dva dana zatvora, jer je, navodno, osramotio pekarski
stalež. Kad je Izdržao kaznu, zamolio je partnera da ga na
pozornici pred publikom upita kako mu je bilo u zatvoru i
da li je bio gladan.
— Odlično! — odgovorio je Nestroj na to pitanje. —
Tamničareva kći, koja me jako voli, doturila mi je zemičke
kroz ključaonicu zatvorskih vrata.
Nastao je buran smeh i, naravno, svaka tužba je izo­
stala.

POZNANIK
Kad je čiča-Ilija gostovao u nekom pozorištu u unu­
trašnjosti, za vreme probe ulete jedan glumac na pozornicu
i uzviknu:
— Milan Petrović je umro!
Čiča prekide ulogu, pokri ,lice rukama i jeknu:
— Strašno! Petrović umro! Ko bi to mogao pomisliti!
Tužnim glasom oplakivao je pokojnikovu sudbinu i
stisnuo sažalji.vo ruku donosiocu nesrećne vesti. Tek što je
ovaj izišao, čiča-Ilija se okrenu jednom kolegi i upita ga:
— Recite mi, molim vas, ko je upravo taj Milan Pe­
trović?
 ON ĆE DA PRIČEKA
Jedne večeri, pozvali prijatelji čiča-Iliju u operu da
I

sluša neku pevačicu.

— Ona je mnogo stara, odgovori čiča-Ilija.
— Ni govora! Novine tvrde da se ona svakog dana sve
više podmlađuje.
— E, lepo, onda ću pričekati još malo.

ČIČA-ILIJINE BONBONE
čiča-Ilija je stanovao u Skadarliji prekoputa »Bumsa«.
U istem dvorištu stanovale su neke porodice sa mnogo đece
od kojih je čiča-Ilija naročito zavoleo jednog mališana i do­
nosio mu uvek čokolade i bonbone.
Jednog dana mališan zamoli čiču da izvadi za njegove
siromašne roditelje »revers« za besplatan ulaz za neku pret-
stavu u Narodnom požarištu. Čiča ga je razumeo i izvadio
»revers« za tri osobe.
Te večeri davao se komad »Nervozne" žene« u kome je
Čiča igrao bakalina Šaplua. U jednoj slici na bini se pojavila
bakalnica čiča-Šaplua sa rafovima punim kutijama bonbona,
čokolade i dr. Taman je čiča-Ilija počeo da govori reči iz svoje
uloge, kad se neko sa galerije razđra iz sveg glasa:
— Ciko i . .. Čiko!... Daj malo bonbona!
Bio je to onaj mališan, čiča-Ili jin ljubimac.
Publika je udarila u smeh, a Čiča, poznavši svoga lju­
bimca, doviknu mu kao da je tako u pozorišnoj ulozi:
— Evo, zavešću porudžbinu, a bonbone ćeš dobiti
sutra.

ČIČA-ILIJA U RAJU
Posvađao se čiča-Ilija sa svojim kolegom, takođe sta­
rim glumcem Miloradom Gavrilovićem, što nije nikakvo čudo,
jer su Čiča i »stari gospodin« bili sasvim različite nrirn^o
 Seđi Gavrilović kod »Tri šešira«, sav naduven, od pre-
zrenja nece ni da pogleda za drugi sto za kojim je u povećem
društvu sedeo Čiča i pijuckao. A Čiča, i ne gledajući ga,
priča svom društvu:
— 0, ljudi, što sam noćas sanjao čudan san! Kao ja
umro...
— Gle! De, pričaj! — navali društvo.
— I, šta da vam kažem. Pred nebom stoji tablana ko­
joj piše: »Glumcima ulaz zabranjen!« Ja htedoh nasilu da
uđem, ali me dohvati sveti Petar za jaku. Ali ja se otrgnern.
i posle nekako malo zvirnem kroz jednu rupu. I tamo vidim
kako po nebu mirno seta Gavrilović. Tada dreknem svatom
Petru: »Je li, more, zar i u nebu ima protekcije?« A sveti
Petar me gurnu i reče strašnim glasom...
Tu Čiča lukavo ućuta. Ali društvo je bilo radoznalo, pa
još više navali:
— De, što se skanjeraš! Reci šta je rekao?
— Rekao je, podiže Čiča glas, rekao je: »Pataj nije
nikakav glumac«, i zatvori mi vrata pred nosom.
»Stari gospodin« ode zajapuren na druga vrata iz
kafane.

STEIC IZ AMERIKE

Da bi ojačali, jedno vreme prilično poljuljani, čiča-

Ilijim kredit, neki njegovi prijatelji proturiše vest da Čiča
ima u Americi nekog bogatog strica koga treba da nasledi, i
to uskoro, jer je već na samrti. Međutim, kad je kreditorima
postojanje bogatog strica postalo sumnjivo, Čiča reče:
— Da ne čuje đavo, taj neće skoro umreti. Nego ima
neito bolje: pisao mi je da će doći u Beograd da uredi neke
moje stvari.
— A kada?
— Pa, tako, čim skupim malo para da mu pošaljem za
m it .rvIn/Mznr* C lra
 DOKAZ
Jednom se čiča-Ilija sreo sa svojim starim prijateljem.
— Kako si, stari druže? — upita ga Čiča.
— Vrlo dobro. Ali još hi bolje bilo da nisam izgubio
kasu.
Čiča-Ilija se uozbilji, skide šešir, pokaza prijatelju
svoju ćelavu glavu i reče:
— E'.s prijatelju, mene sigurno ne možeš okriviti da sam
je ja našao!

ČIČINA RAČUNICA
Sedelo jednom pre Prvog svetskog rata kod »Dva je­
lena« nekoliko naših glumaca, među kojima i čiča-Ildja. Je­
dan od njih naruči za večeru pasulj. Tada mu čiča pnmeti
poučno, razume se, živopisnim jezikom koji se ne može do
kraja reprodukovati ni napisati:
— Hoćeš pasulja? E, i ja bih ga jeo! Ali, to ti je ono:
pojedeš za dva groša pasulja, a posle pocepaš donjeg veša za
čitavih dvadeset. Kakav ti % onda računda jedeš pasulj?!
Zato ga ja i ne jedem ..

JEDINA MOGUĆNOST
Igrajući jednom karte sa Jankom Veselinovićem, čiča-
Ilija se pohvali da mu niko ne može doskočiti.
— E, moj brajko, ja bih tebe žednog preko vode pre­
veo, odvrati mu Janko.
■jSs»
— Pa, mogao bi, ako bi na drugoj obali bilo dosta piva.

DOVITLJIVOST
U početku svoje glumačke karijere, »stari gospođin«
Milorad Gavrilović morao je jednom u poslednjem trenutku
đa zameni »prvog ljubavnika« — jednog svog starijeg ko-’
leau. koii se iznenada razboleo. Vremena više mine bilo ni ra
jednu probu, a scena u kojoj se on pojavljivao odigrava se,
kao za pakost, na balkonu, duboko u vrtu i daleko od sufler -
nice. Za vreme igre »stari gospodin« se Ipak snašao.
— Znaš šta, rekao j,e on svojoj partnerki, zašto bismo
mi sedeli ovde na balkonu kad je u vrtu tako divno? Haj­
demo u vrt!
I rekavši to, uze stolicu pa sede u vrt —- pored same
suflemice.
KIB-PERA

Glumac Pera Dobninović se potpuno uživljavao u svoje

uloge. Često je primao karakter i manire lica koje je to veče
igrao.
Kada je tako jedne večeri igrao Kir-Janju, iako je u
životu bio veoma darežljiv, podviknuo je jednom kolegi koji
mu je zatražio cigaretu:
— Mislite li vi da sam ja svoj đuvan ukrao? Ako ho­
ćete da pušite, kupite ga sam i!...

PECIJA KAO ŠEKSPIR

Pecija Petrović, dramski pisac, krenuo rano izjutra da
prisustvuje generalnoj probi Šekspirovog »Koriolana«. Na po-
zorišnom ulazu zaustavi ga novi služitelj:
— Ne možete unutra.
— A zašto? — čudi se Pecija.
— Gore je proba »Koriolana«. Zabranjen je pristup.
— Ama, bogati, čoveče, ja sam uvek dolazio direktoru
Vesni ću, a sad sam baš hteo da vidim generalnu probu »Ko­
riolana«. Ta ja sam Pecija Petrović, pisac pozorišnih komada
koji se igraju u vašem pozorištu. Ja sam napisao...
— Ah, vi ste pisac »Koriolana«! Pa što odmah ne
kažete?
I Pecija uđe u požarište kao — Šekspir.
 RAZLOG

Glumac čvrga skoro nikad nije igrao u komadima koje

je davalo njegovo pozorište, iz prostog razloga što j e o l
uvek bio na kasi i išao u kontrolu.
Jedne večeri igrao se komad sa mnogo lica, te je i
Čvrga morao da sudeluje. S kasom je bio gotov, ali je morao
misliti na kontrolu. On odabra jednog posetioca iz prvog reda
i obrati mu se:
— Hoćete li biti ljubazni da umesto mene idete u kon­
trolu? Kao nagradu vratiću vam novac koji ste dali za ula­
znicu.
— Hvala, neću! — odgovori ovaj.
— A zašto se ne koristite ovom prilikom? — iznenadi
se Čvrga.
— Zato što sam ušao besplatno.

VAMHEDNI SUFLER

U jednom komadu, glumac Cile Bogić stojao je na

sceni i zapinjao s tekstom tako strašno da je njegovu part­
nericu oblio znoj od nervoze.
U jednom trenutku Cile opet zape, ali odmah zatim,
sav ozaren i srećan, reče:
— Ja sad odlazim!
Njegova partnerka razrogači oči, jer reči koje je Cile
izgovorio nikako nisu spadale u njihovu scenu, pa je ona,
improvizirajući' nekakav tekst, jedva opet dovela stvar u red
Kad su se sastali iza kulisa, sve se objasnilo.
Cile, kad bi zaboravio neki deo teksta, oslanjao se na
suflera, pa je i reči: »Ja sad odlazim« tako čuo. Međutim, te
reči je došapnuo jedan gledalac iz prvog reda svome susedu.
 ČUDNI PETLOVI

Duboka jesen, dani hladni, a trupa Mihaila Lazića pu­

tuje 1894 godine iz Mostara za Travnik. Zanoćili u jednom
malom mestu u kome nije bilo hotela, već samo jedna drum­
ska kafana. U toj kafani družina je večerala, ali o prenoćištu
nije moglo biti ni govora. Jednu jedinu sobicu zauzeo je u-
pravnik pozorišta sa ženom i ćerkom.
Posle dužeg razmišljanja šta da rade, najzad im pade
napamet jedno moguće rešenje: komdčarka, tragetkinja, na­
ivka, koketa i salonska dama da odremaju tu noć za kafan-
skim stolovima, a heroj, intrigant, bonvivan, ljubavnik, karak­
terni glumac i drastičar da uzmu od gazde ćebad i da pre­
noće na drvljaniku. Rečeno — učinjeno. Nekoliko minuta ka­
snije deo trupe u kafani je već hrkao, a onaj deo na drvlja­
niku — cvokotao.
Odjednom, još pre pet sati ujutro, začu se nešto kao
lupanje krilima, zatim snažno kukurikanje pet lova.
Sve se živo u okolini probudi. Glumice poskakaše bu­
novno sa stolova, upravnik ulete u kafanu sa ženom i ćer­
kom. Svi su se pitali:
— Koliki li .su, bože, ti peUovi kal ovako snažno ku-
kuriču?
Utom ulete i gazda kafane.
— Nisu to petlovi, gospodine upravniče! — povika on. —
To vaši promrzli glumci silaze s drvljanika! TzgubUi su mes4o'..

PRAVILAN IZGOVOR

Na sceni predratnog Splitskog pozorišta mnogi glumci

su se trudili da što više doprinesu održavanju oistcte jezika
i izgovora. Tako je jednom p ikom Milan Ođžić govorio na
sceni svojoj partnerki;
 — Grofice, večeras vas poz’vam na koncert...
— Koncerat! čuje se iz zanva'e.iog gledališta glas
starog dramaturga Korolije.
— Molim, gospodine dramaturže, reče Odžić, ja mislim
da je pravilnije ako kažem »koncert«.
— Nije važno šta vi mislite, nego je važno šta vam ja
naređujem. Kazaćete onako kako ja hoću. Uostalom, i u va­
šoj ulozi stoji leipo napisano »koncerat«.
— Pardon, ali ja ipak mislim, gospodine dramaturže...
— K on-ce-rat! dreknu definitivno dramaturg dz mraka,
— Dobro, gospodine dra-m a-tu-rag! završio je iz du­
bokog basa glumac Odžić.
Dramaturg je izleteo iz partera tresnuvši vratima,
glumci su se valjali od smeha, a Odžić je za svoju hrabrost
na kraju sezone — reduciran.

VIC SA BRADOM

Pre Prvog svetskog rata u Braninom Orfeumu desio se

ovaj događaj. Brana, uvek dosetljiv i duhovit, izbacio je na
pozornici jedan vic kome se publika nije nasmejala. On se
srdito obrati gledaocima:
— Gospodo, vi ćete se ovoj mojoj šali verovatno sme-
jati tek iduće godine!
— Varate se, začu se glas iz publike, tom vicu smo se
smejali već pre dvadeset godina.

MOŽE I TAKO

Pre Prvog svr skcg rata, davao se u Narodnom pozo-

rištu »Grof Monte Kris to«. Pokojni Doka Belkić, tada tek
glumac-početnik, igrao je pri ja vnika. Uloga kratka: samo da
stupi na pozornicu i da prijavi grofa.
 Pre nego što je došao njegov red da stupi na pozor­
nicu, Doku su zaokupili iza kulisa neki mlađi članovi pa mu
neprestano govore:
— Đoko, pazi! Grof od Konte Risto! Ponte Misto!
Fonte Čisto!
Najzad Doka, koga su potpuno zbunili raznim imenima,
stupi na pozornicu i reče:
— Grof M isto... Hristo... Kristifor Kolumbo!. . .

NEĆE KERA
Pre dolaska u Beograd, glumac Milorad Dušanović
igrao je dugo vremena u putujućim pozor,istima. Tako se jed­
nog dana nađe on sa svojom trupom i u Velikoj Kikindii.
Odbor ga odredi na konak kod nekog bogatog seljaka. Uveče,
kad se vraćao kući, psi napadnu na njega i njegovog pratioca.
Tada pratilac reče:
— Ama, što se plašite, gospo’n umetnik? Neće kera
na nas!
— Neće na vas, ali hoće na mene! — reče glumac,' a
šarov mu je bio već za petama.

ZGODAN ODGOVOR

Jednog dana 1935 godine stoj a© je glumac i reditelj

Rade Pregarac pred zgradom Banjalučkog pozorišta, koje je
u ono doba, kao i sva ostala pozorišta, bilo slabo posećeno.
Odnekud je naišla grupa nemačkih turista. Jedan od
nijh obrati se Pregarcu.
— Govori li gospodin nemački?
— Da, odgovori Rade.
— Bi li gospodin bio tako ljubazan da nam kaže šta
pretstavlja ova zgrada?
— Grob neznanog pozoriišnog posetiocai! odgovori čika-
Rade ozbiljno i dostojanstveno,
 OPKLADA

Predratna pozonišna publika u Zagrebu bila je navikla

đa u -dramatizaciji Žll Vernovog »Puta oko zemlje« u Fileasu
Fogu gleda flegmatičnog i hladnog Engleza, a u Paspartu
temperamentnog Francuza, kao što i treba da bude. Zato je
bilo veliko iznenađenje publike kada je na jednoj pretstavi
hladnokrvni Englez leteo po bini kao strela i sipao reči svoje
uloge rekordnom brzinom, dok je Paspartu pokazao rievero-
vatnu sporost i u rečima i u pokretu.
Tek docnije se saznalo da se radilo o opkladi. Andrija
Fiijan, koji je igrao Fileasa Foga, tvrdio je da bi uz okretniji
rad tehničkog personala pretstava mogla da se završi i pre
ponoći, dok je Vaclav Anton, koji je igrao Paspartu a-, tvrdio
obratno. Radnici su življe pregnuli na posao, ali je Fijan vrlo
brzo uočio i shvatio zbog čega se Paspartu toliko olenio, te
mu vratio istom merom. Opkladu je ipak izgubio!

METAR3KA PRIMABALERINA

Intendant Zagrebačkog kazališta Miletić kupio je, ~u

doba Austrougarske; čuvenoj primabalerini Emi Gronđon ori­
ginalan skupoceni španski šal koji je pod njenim imenom i
uveden u inventar kazališta.
Kad se Miletić, potrošivši znatan deo svog imanja, za­
hvalio na položaju, država je od njega otkupila i inventar,
razume se, po svojoj proceni. U popisu raznih otkupljenih ko­
stima, svile, baršuna i drugih tkanina našla se tada i ova
stavka:
»Tri metra grondone po 1,20 forinti — svega 3,60
forinti«. .
Ema Gronđon se srdačno nasrne jala kad je čula za tu
ivoju proqenu od strape zvaitienih pozorišnih »stručnjaka«.
 VAZDUŠNO KRŠTENJE
Glumac Fran Novaković prviput je seo u avion kad je
išao na snimanje filma »Živjeće ovaj narod«. Tada mu je već
bilo oko sedamdeset godina. Sa njim je išao i neki mlađi
glumac, koji ga je neprekidno uveravao kako to nije ništa i
da ne treba da se plaši vazdušnog putovanja. čika-Fran mu
je poverovao, ali je, za svaki slučaj, poneo sa sobom i pljesku
rakije u znak kuraži, te se pl jesnu po spoljnom džepu od
kaputa.
Kada su seli u avion, čika-Fran se naslonio na svoje
sedište i odmah zaspao, tako da nije ni primetio kada su
stigli. A kada su ga probudili, skočio je hitro i ugledao kraj
sebe još prestravljenog i unezverenog kolegu i obratio mu
se vedro.
— Kako je bilo?
A onome se od zorta zalepile vilice, pa ne može ni da
bekne. Čika-Fran zgrabi pljosku kuraži i ponudi mu.
— Ohrabri se malo, sinovče!

KO JE PISAC?

Jedna velika nsmačka filmska kompanija pozvala je

Stefana Cvajga na interno prikazivanje jednog najnovijeg
filma.
— Mnogo mi se dopada ovaj film, reče Cvajg. Ko je
napisao scenario?
— Vi, odgovori reditelj. Film je rađen na osno-vu vašeg
romana.
Pisac se začudi:
— Nikada ne bih to pogodio. Ali tu ima dobrih mr-tiv«}
za jedan roman. Mogu li đa ih koristim?
Reditelj ozbiljno odgovori:
— Možete, ali pod us lovom da nam prodate pravo fvl-
movanja!
 GRETINO MIŠLJENJE
Na jednoj svečanoj večeri, sedela je Greta Garbo pored
čuvenog naučnika čija je specijalnost bila život mravi. Kako
mu je to bila omiljena tema, ispričao je Greti mnogo mravljih
istorija, a glumici Garbo bilo je sve dosadnije. I kad je pro­
fesor rekao: »Vidite, mravi su isto tako naoružani kao i mi,
imaju policiju i vojsku...«, Greta ga prekide:
— Kakva im korist od svega toga, sve dok ne izgrade
flotu ?!
\
SIGURNO JE SIGURNO
U filmu sa Klerk Geblom u glavnoj ulozi,snima se
scena u kojoj Gebl stoji kao meta bacaču noževa.Glumac je
pomalo .nervozan.
— Slušaj, kaže on reditelju, ti možeš da pričaš šta
hoćeš, ali ova scena nije bezopasna. Ako ona tipčina pogreši
kad baci jedan nož, šta će biti?
— Imaš pravo, odgovori reditelj. Ako ti se štogod do­
godi, kako da završimo film?! Zato ćemoovu scenu snimiti
na kraju.

KUVARICA
Filmska glumica Odri Hepbern mnogo voli da radi u
kuhinji. Jednom su ona i njen muž, glumac Mel Ferer, pri­
redili prijem u svojoj vili u Rimu. Odni preko sobarice poruči
kuvarici da će doći da joj pomogne.
Posle kratkog vremena sobarica se vrati. Bila je malo
zbunjena.
— No, upita je Odri, je li kuvariica zadovoljna?
— 0, da, gospođo, odgovori sobarica. — Samo, ona bi
više volela da dođete sutra da joj pomognete, jer večeras ima
mnogo posla u kuhinji!
 SPOSOBAN ZA SVE

Filmski glumac Tajron Pauer smatrao je da neće biti

sposoban đa odigra ulogu kockara.
— Kako? — reče mu scenarista Gregori Ranđolf. — V
ste stvorili englesku trgovačku mornaricu, sopstvenim rukama
ste prokopali Suecki Kanal, udvarali ste se Mariji Antoaneti,
a ne možete da glumite jednog kockara?!

RAZMETLJIVAC

HolivU'dski filmski glumac Gari Kuper dao je jednom

krojaču da mu sašije pantalone, ali su bile sašivene tek posle
šest meseci.
— Bogu je trebalo samo šest dana da stvori svet! —
rekao je ljutito filmski glumac.
Krojač je raširio ruke u čudu i odgovorio:
— Ali pogledajte taj svet, pa ga uporedite sa ovim
pantalonama. Kakva razlika!

VEŠTI EVROPLJANI

Kad se proneo glas da će Merilin Mom-oe napustiti Ho-

livud i otići u Evropu, među njenim konkurentkin j ama za­
vladala je prava radost. Ali ta radost nije dugo trajala: ubrzo
se pročulo da Merilin ipak ne odlazi iz filmske metropole.
— Kako to? — začudila se jedna njena „prijateljica*
kad su joj saopštili novost.
— Ponudili su joj tri stotine dolara da w ,Uiie u
Holivuđu.
— Znači, ponuda je iz Evrope. Tim Evropljanima baš
se ne može podvaliti!
r

T U Ž N O

Slavni glumac Emest Teziger je jednom rekao da je

u njegovom životu najtužniji momenat bio kad ga je jedna
starija dama — koja ga je poslednji put videla kao zgodnog
mladog glumca — upitala:
— Jeste li vi bili Ernest Teziger?

NIJE OBAVEŠTEN
Drugovi Borisa Karlova, interpretatora demonskih fi­
gura na filmu, ispričali su jednom o njemu ovu pričicu, tiponu
za njegov humor i škrtost u rečima.
Neki čovek hteo je da govori sa ženom Borisa Karlova.
— Da li je gospođa Karlov kod kuće?
— Nije.
— Dozvoljavate li da je ovde sačekam?
— Da.
Posle jednog sata čekanja, čovek se ponovo obratio
Karlovu:
— Možete li mi reći gde je vaša supruga?
— Na groblju.
— A kada Će se vratiti?
— Ne znam. Tamo je već šest godina.

R E C E P T
Jedan list, koji je svakodnevno donosio kuvarske re­
cepte poznatih umetnika, obrati se jednog dana kemičaru
Fricu Brunu, ali ovaj odgovori:
— Ne, o kuvanju nemam pojma! Ali ja vam mogu dati
jedan dobar savet kako ćete pri pečenju uštipaka ušteđetd
dosta masti: morate uštipke stavljati u tiganj ne pljoštimice,
već uspravno.
 AH, TE ŽENE!
Komičar Red Skelton bio je sa jednim mladim kolegom
pozvan na banket. Njegovom kolegi bilo je veoma neprijatno
kad je nespretno prolio malo crnog vina iz svoje čaše po
stolnjaku od damasta. Ali domaćica pribrano posu po proli­
venom vinu so iz slanika odbijajući sva izvinjenja uz blag
smeh. Uskoro potom, imao je Skelton tu nesreću da prevrne
slaniik. Brzo uze svoju čašu sa crnim vinom i izli njen sadržaj
preko prosute soli. Očajna, domaćica je napustila sobu. Skel-
ton je začuđeno gledao za njom pa reče svom kolegi:
— Ko bi ženama ugodio!

MIMIKA ILI REČ

Poznati američki reditelj Eli ja Kazan raspravljao je
jednom sa Orsonom Velsom o tome šta je važnije u pozori-
šnom komadu: mimika ili reč. Pošto nije uspeo da ubedi
Velsa, koji je tvrdio da je mimika važnija, Kazan rezignirano
uzviknu:
— Dobro! Priznaću đa ste u pravu ako u idućem ko­
madu pomoću mimike pokažete publici da vam je žena umrla,
da imate dva sina i jednu kćer, da va:m stariji brat živi u
Americi, a da vam se mlađa sestra u Australiji izdržava pro­
dajući pertle za cipele.

KAVALJER
Bečki komičar Hans Mozer sedeo je do duboko uncć
sa svojim kolegama u jednoj krčmi. Kad su hteli da pođu,
Mozer primeti da mu je nestalo deset šilinga, pa pozva kel­
nera i reče:
— Izgleda mi da mi je deset šilinga palo pod sto. Ako
ih večeras nađete, vratite mi ih sutra, a ako ih, pak, ne\na-
đete, možete :ih zadržati za sebe.
 VEGETERIJANAC

Poznati filmski komičar Fernandel resi da postane ve­

getarijanac. Uskoro posle toga iznenadi ga jedna poznanica
baš dok je sladio jednu šniclu.
— Pobogu, Fernandel, pa vi ste pre nekoliko dana rekli
da ste vegetarijanac!
— To je tačno, ali danas je utorak, a mi utorkom po­
stimo!

SIGURNO

Na yroblju Omaha Siti bila je svojevremeno istaknuta

cedulja sa ovom pravom američkom reklamom:
»Prvorazredni grobovi, jedinstven položaj, prekrasan
pogled. Mir. Ko naše groblje jednom poseti, nikad ga više neće
napustiti.« *

TEŽI SLUČAJ
i

Čuvenom milanskom psihijatru dr. Oreliju prijavio se

jedan elegantan par. Muž je u poverenju obavestio lekar a da
mu je žena kleptoman i đa krade sve što joj dođe do ruke,
ali da on te stvarni vraća sopstvenicima.
Lekar je pregledao damu i pustio je, smešećd se, da mu
pri tom ukrade časovnik, zlatnu tabakeru i novčanik.
Kad je uveče došao u hotel da uzme svoje stvari,, kao
što se bio sporazumeo sa mužem, rekoše mu da je taj bračni
par već 'otputovao. Lekar, očajan, krenu kući, ali ga stiže
portir sa ceduljom u ruci:
— Oni su stanovali ovde dve neđelje i ostavili ujakovu
adresu đa on plati njihov račun, reče portir.
Na cedulji je stajala adresa: profesor dr. Orelđ, Ema-
n n n 1 .rv *ria n 1 ir » £ j K rrv i 0(\
 RAVNODUŠNOST
Papa Leon XIII, veoma štedljiv čovek, imao je nećaku,
veselu i prekrasnu devojku, koja je bila izvrsna pevačica. On
joj je davao skromno izdržavanje. Jednog dana dođe ona s
namerom da od ujaka iskamči veću sumu novaca koja joj je
bila potrebna.
— Ujače, potrebno mi je pet hiljada lira. Ne budem
li danas dobila novac, moraću da primim i ponuđeni angažman
za pevanje u kafani.
— Drago dete, dočeka je Leon, nedzmerno mi je žao što
sam tako star, a uz to i papa, te mi je nemogućno da dođem
tamo da ti pljeskam.

INVENTARISANJE
Baronica Ađlershjold htela je da proda svoje veliko
imanje u sevemoj Švedskoj, pa je angažovala jednog službe­
nika da izvrši popis inventara. Kad je posle izvesnog vremena
otišla da vidi gde je službenik i šta radi, našla ga je u trpe­
zariji gde leži bez svesti pored započetog popisa na kome je
preplašena baronica pročitala:
»Jedan bife u drvorezu, jedan kristalni servis, dve
flaše konjaka, jedan sto koji se okreće, koji se okreće... koji
s e. .. okreće... koji.. . s e. . . ok re.. „«

OBAZRIVOST
Konkurenti američkog industrijalca Henni Forda često
pričaju ovu priču:
Jednog dana ispustio je Ford na ulici u Njujorku tri
novčića po jedan dolar. Na njima su bili ubeleženi njegovi
inicijali i sledeća poruka: »Ko mi donese jedan od ovih nov- j
čića dobiće besplatno kola koja može izabrati u mojim izlo­
žbenim prostorijama«. . .=
Mesec dana kasnije jedan Amerikanac pojavi se k od — ^
Forda i pokaza mu tri novčića. Ford odmah naredi da ga
odvedu u izložbene prostorije gde su bili izloženi najnoviji
tipovi kola.
— Gospodine, reče Ford smeška jući se, možete izabrati
jedan od ova tri automobila koji' vam se najviše dopada.
Amerikanac pogleda pažljivo sva kola i reče:
— Zar je to sve što imate? Vratite mi onda novčiće!...

ZNA ZNANJE
Baron Mac priča svojim prijateljima da će uskoro
prviput da putuje u Garmiš Partenkirhen.
— Tamo je prekrasno, a veoma jevtino! — oduševljavao
se on. U najskupljem hotelu možeš stanovati džabe i besplatno
piti i jesti štogod hoćeš!
— Ama, ti reče da još nikad nisi bio tamo, prekide ga
prijatelj. Otkuda onda znaš sve to?
— Kazala mi je verenica. Ona je tamo bila četrnaest
dana na skijanju!

TAKAV JE POČETAK
Multimilionar Rotšild šetao je ulicama sa svojim prija­
teljem, ii odjednom zapadoše u veliku gužvu. Ovu prilikt*
htede da iskoristi neki džeparoš da bi ovom čuvenom bogatašu
-’zvukao crvenu maramicu iz džepa. Rotšildov prijatelj opazi
to i reče:
— Gospodine barone, ovaj mangup hoće da vam ukrade
maramicu!
— Ostavite ga, pa mi smo svi počeli sa malim! —
mimo odgovori Rotšild.

NIKAD DOSAD
Stari crnogorski komandir Zivko Vidakov Đukanović
ležao je na samrti. Marko Grujdn Mrvaljevuć, barjaktar, došao
je da pa obiđe.
— Šta radiš, komandiru? — upita ga barjaktar.
P -- ii Jl . ___■» - »1 t ■* • *■
 VEČERNJE
Sveštenik Jovan Ilić, rodom iz Šape a, bio je sredinom
prošlog veka paroh lešnički, a kasnije se vratio u Šabac. Pro­
zvali su ga Pop Hodža.
Jednom je Pop Hodža bio na ručku kod trgovca Stijepe,
koji je slavio. Ručak je trajao sve do sutradan. Osvanula je
i neđelja, a* gosti su ostali za stolom do večeri. Ali kad je
zvonilo za večernje, Pop Hodža je ustao, otišao u crkvu i
otpočeo večernje:
— Blagosloven bog n aš...
Ali kad je izišao pred dveri đa izgovori jekteniju, pop
je zapeo. Pogledao je onda veselo u ikonu bogorodice i za-
đebljalim jezikom izvalio:
— Sveta Bogorodice, večeras ti mogu odigrati večernje,
ali očitati ne mogu.
Smaka© je zatim epitrahilj, ©besi© ga o dveni i okrenuo
se pastvi:
— Kući!
Svi su se razićli, a Pop Hodža vratio se kod trgovca i
produžio veselje.

SAMO TO NE
I l

U selu Jermenovcima na Rudniku popovao je nekad

Jovan Krstić, poznat u bližoj i daljoj okolini po deliima koja
su običn© činili popovi udovci. On je bio pun desetaka i uvek
spreman na duhovit odgovor. Tako jednom, kad je na sv. Iliju
denu© sen© ©k© neke jasike, azišli su sa Rujna katranani i
začudili se što pop radi na veliki praznik.
— Gledajte, ljudi, popa! Dene seno na svetog Iliju!
— povika jedan.
— Ne da© bog! Ne đenem ga na svetog Iliju, neg© na
r—
— rta
 POSLUŠAN ĐAK

Poznati srpski istoričar i jedan od prvih srpskih novi­

nara, Dimitrije Davidović, kao đak, zaspi jedanput u klupL
Profesor ga ukori i reče:
— Da sam kao ti, doneo bih bar jastuk, da ne spavam
na toj tvrdoj skamiji.
Sutradan dođe Davidović u školu i pod rukom donese
povelik jastuk. '
— Šta je to? — upita ga začuđeno profesor.
— Činim, klarisime, po vašem jučerašnjem savetu! —
odgovori Davidović.

ŠTAP PO MERI

Stari beogradski novinar Voja Rosić bio je vrlo malog

rasta, jedva metar i po visine.
Jednog dana, imao je sastanak sa Brankom Cvetkovi-
ćem, koji je bio kolos prema njemu. Kad su završili razgovor,
Rosić se pozdravi i pođe. Nije odmakao ni dva koraka, a
"Brana primeti na stolu Rosićevu pisaljku.
— Vojo, doviknu mu Brana, zaboravio si svoj štap! — i
pruži mu veliku tek zaoštrenu pisaljku.

RETUŠffiANA „PLAVA KRV"

Zagrebačkom fotografu Marćetu, koji je, inače, bio

jedan od pionira naše avijacije, došla je u atelje neka dama.
— Sediite, gospođo, pozva je Marćet nameštajući aparat.
— Izvinite, ja sam grofica, reče ona. *
— 0 , to se, verovatno, na fotografiji neće poznati,
odgovori ravnodušno Marćet. — A ukoliko bi se i poznalo, ne
 MAKAR BILO I SKUPLJE

Zagrebački knjižar Đarđe Čelap — vrlo dobro poznat i

u Beogradu, gde je proveo- i godine okupacije — prilično je
zamuckivao. To se naročito primećivalo kad je trebalo da
počne reč nekim usnenim suglasnikom.
Jednom je u kafani »Moskva« častio četiri prijatelja i
sebe kafom. Pozvao je kelnera da plati pet kafa.
— Šta ste imali? — pita kelner.
— P . . . p . .. p . ... podrhtavale su njegove usne, p . .. p. ..
šest kafa prasnuo je, najzad, nasmešivši se blaženo.
!

SUDIJA POBEDNIK

Popularni rvač Sava Rajković, kada je zbog godina bio

prestao da se bavi sportom, bio je određen za sudi ju u jednom
internacionalnom takmičenju. Kad su nastupili rvači, zvani
»gorostas Belgije« i »džin Austrije«, desilo se da je Belgijanac
ujeo Austrijanca za uvo. Ovaj je dreknuo, a Sava je priskočio
da rastavi protivnike. U onom natezanju i otimanju, Belgi­
janac je dobro zakačio Savu laktom po nosu, a Austrijanac
ga munuo u rebra. Sava se razljuti, i istog momenta ležao je
»gorostas Belgije« propisno položen na obe plećke. Onda se
Sava okrenuo Austrijancu, pa i njega oborio.
Publika je burno aplaudirala, a Sava, između „džina" i
»gorostasa« oborenih na zemlju, klanjao se opipavajući nos.