Археологија

Владимир Стевановић
Виши кустос археолог
Народни музеј Лесковац

Неолитски локалитет Имање Васића у селу

Мијајлица

Сажетак: На археолошком локалитету Имање Васића, који се налази у селу Мијајлица,

у општини Бојник приликом реализације систематског археолошког рекогносцирања 2019.
године од стране археолошког одсека Народног музеја у Лесковцу, пронађена је одређена
количина археолошког материјала, који је већином опредељен у период млађег неолита. Део
тог материјала чине фрагментоване посуде, керамички дискови/жетони, кремени ножићи,
лоптасти и пљоснати тегови, жртвеници и фигурине. Претходних деценија су у овом селу
пронађена само два предмета, која су била иницијални индикатори о постојању праисторијског
локалитета. Укупни наведени материјал, позиција локалитета, географске карактеристике и
количина археолошких налаза су јасни индикатори о постојању неолитског насеља на овом
простору, на локалитету Имање Васића. Датовани су у период млађег неолита, у винчанску
културу, односно 5700/5500-4700/4500 г.п.н.е.
Кључне речи: Жртвеник, Фигурина, Млађи неолит, Винчанска култура, Бојник, Мијајлица,
археолошки локалитет Имање Васића, Праисторијска збирка Народног музеја у Лесковцу.

***

Село Мијајлица – географске карактеристике и историјат истраживања

С ело Мијајлица је старо српско село у јужном делу Пусторечке котлине, које
се простире на благим падинама узвишења у долини Мијајличке реке, на
путу од Бојника према Царичином граду, на удаљености од око 7,5 км југозападно
од Бојника. Од Мијајлице даље, према Лебану, простире се пут дужине 12,5
км. Село има издужен облик, али ипак припада селима збијеног типа, према
распореду његових махала. Село се састоји из више махала које су међусобно
одвојене ливадама, њивама, воћњацима, док су при том поређане са обе стране
Мијајличког потока. Овакав распоред селу управо даје карактеристичан, издужен
облик.
Атар Мијајлице се граничи са атарима села Штулац (махала Царичина),
Свињарица, Оране, Бачевина, Каменица, Турјане, Лозане, Слишане и Сакицол,
и заправо се налази на самој граници између општина Бојник и Лебане.
То што се налази у непосредној близини важног византијског локалитета какав
је Царичин град, који је, поред велике површине коју је заузимао, ширио и свој
утицај на сва насеља која га окружују, добар је показатељ да се у атару Мијајлице
могу налазити потенцијални археолошки локалитети. Такође, још ближе селу

1
ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА - врањски гласник

Мијајлица налази се вишеслојни праисторијски локалитет Свињаричка чука,

а пре свега значајно неолитско насеље, који се активно истражује последњих
година.1 С обзиром на повољне околности за живот у неолиту, за које сигурно
знамо због постојања једног великог таквог насеља, може се претпоставити и
постојање сличних насеобина у ближем окружењу сличних карактеристика. 2
Мијајлички поток једна је од притока Царичиног потока. Он се, западно
од села, формира од три различита потока, док је читаво село богато изворима
(кладенцима). Аутор Ј. Јовановић помиње чак девет различитих извора, а поред
тога куће поседују и своје бунаре, што такође сведочи о добрим хидрографским
карактеристикама села.3 Присуство воде је једно од најважнијих фактора
када су у питању насеља у млађем каменом добу, с обзиром на захтеве раних
земљорадничких заједница када је у питању обрада земље, али и одржавање
саме насеобине.
Атар села заузима укупну површину од 639 хектара, од чега је више од половине
обрадиво земљиште. Положај села са добрим хидрографским карактеристикама,
као и плодним земљиштем и долином, која носи бенефите микроклиме, представља
готово идеалну локацију када су у питању праисторијска насеља, јер село има
обезбеђене све главне услове за живот. Неолитски људи су се у овом крају, поред
земљорадње, увелико бавили и сточарством и ловом, те поменуте географске
карактеристике представљају значајан чинилац за задовољење потреба овог типа.

Слика 1. Село Мијајлица, сателитска фотографија са рељефом4

1
B. Horejs, A.Bulatović, C.Meyer, B. Milić, S. Schneider, M. Schloffel, V. Stevanović, Pre-
historic landscapes of the Pusta Reka region (Leskovac). New investigations along the Southern
Morava river, Glasnik SAD, Beograd 2018, 23-51.
2
B. Horejs, M. Brandl, B. Milić, C. Burke, Prvi zemljoradnici i stočari u Južnoj Srbiji,
Vizualizacija nepoznatog Balkana, OREA, Austrian Academy of Sciences, Vienna 2020, 15-33.
3
В. Јовановић, Пуста река – антропогеографска и социолошка истраживања, (општи
део), Лесковачки зборник, XV, Лесковац 1976, (додатак) 1-137,76
4
www.maps.google.com

2
 Археологија

Јовановић наводи да је име села настало од модификовања имена оснивача

села Михајла-Мијајла. Будући да је у питању старо српско село још из доба
средњовековне српске државе, које се помиње код аутора М. Лукаревића,
дубровачког трговца, сачуван је податак о првобитном имену села које гласи
Михал. Његови подаци потичу из прве половине петнаестог века. Он такође
бележи друштвене прилике у то време, односно међусобну повезаност мештана
из суседних села. Помиње свог дужника Попа Радивоја Прибиловића, који је
служио у сеоској цркви, те да се црква налази одмах поред пута Бојник – Оране.5
Поред напомена о средњевековним споменицима које се могу срести код
аутора Јовановића, озбиљнија систематска археолошка истраживања вршења су
приликом рекогносцирања области Пусте реке, почев од 1954. године, од стране
Милутина Гарашанина и Веље Ивановића, неколико година након оснивања
Народног музеја у Лесковцу. Ова, најранија плански организована археолошка
истраживања нису донела резултате када је у питању праисторија села Мијајлица.6
Тек три деценије касније, приликом систематских археолошких рекогносцирања
1983. године, у организацији Народног музеја у Београду и Народног музеја
у Лесковцу, а спроведена од стране Десанке Костић и Славенке Ерцеговић
– Павловић, село Мијајлица је регистровано као село са налазом који може
бити индикација праисторијског локалитета. Наиме, након реализованог
рекогносцирања читаве Лесковачке регије, ауторке монографије „Археолошки
споменици и налазишта лесковачког краја“7, у којој нажалост, није публикован
целокупан материјал прикупљен на терену, донео је Народном музеју у Лесковцу
предмет који је био изоловани, али поуздани показатељ постојања неолитског
живота у атару села Мијајлица.

Слика 2. Фрагментовани жртвеник, Мијајлица, непознати локалитет

5
В. Јовановић, Пуста река – антропогеографска и социолошка истраживања, (општи
део),Лесковачки зборник, XV, Лесковац 1976, (додатак) 1-137,77
6
М. Гарашанин, В. Ивановић, Праисторија Лесковачког краја, Лесковац 1958, 10
7
С. Ерцеговић Павловић, Д. Костић, Археолошки споменици и налазишта лесковачког
краја, Београд 1988.

3
ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА - врањски гласник

У питању је био фрагментовани жртвеник, са правоугаоном основом и

кружним реципијентом у централном делу предмета. Жртвеник је стајао на четири
ножице, које су сада у потпуности фрагментоване. Изнад реципијента се налази
специфичан цилиндрични наставак, док су углови жртвеника ивичасто наглашени,
оштрог облика. Предмет је орнаментисан са спољне стране реципијента помоћу
урезаних и изломљених линија. Израђен је у техници печене земље, која није
пречишћена пре печења, те садржи примесе каменчића. Мрке је боје. Предмет
је опредељен у период млађег каменог доба и винчанску културну групу,
5700/5500-4700/4500 г.п.н.е. и први пут публикован у монографији „Лесковац
– културна стратиграфија праисторијских локалитета у Лесковачкој регији“
аутора др Александра Булатовића и Смиље Јовић.8 Након тога, у вези са сличним
материјалом, публикован је у монографији „Археолошка налазишта на територији
општине Бојник“, аутора Смиље Јовић, Јулијане Пешић, Владимира Стевановића
и Владимира Стојановића.9
Приликом систематских археолошких ископавања на локалитету Свињаричка
чука у селу Штулац, у августу 2018. године, као део пројекта Пуста река10,
реализованог од стране Института за оријенталну и европску археологију
из Беча, Археолошког института у Београду и Народног музеја у Лесковцу,
локалитет је посетио локални мештанин из оближњег села Мијајлица, Казимир
Михајловић, који је са собом донео предмет са жељом да добије нешти више
информација о њему, с обзиром на то да га је, заједно са још фрагмената које
је избацио са грађевинским материјалом, пронашао у сопственом дворишту,
приликом реновирања куће. У питању је била фрагментована лучна дршка са
делом трбуха посуде тамно сиве боје, опредељене у период млађег каменог доба
и винчанску културну групу, 5700/5500-4700/4500 г.п.н.е. Овај предмет био је
још један значајан индикатор о постојању остатака праисторијског насеља у
селу Мијајлица. Господин Михајловић је предмет поклонио Народном музеју
у Лесковцу, који је након тога постао део Праисторијске збирке археолошког
одсека музеја. Локалитет је добио назив Окућница Казимира Михајловића.11
Тек са пројектом „Археолошко рекогносцирање територије општине Бојник“
у реализацији археолошког одсека Народног музеја у Лесковцу 2019. године,
екипа археолога и аутора пројекта Смиља Јовић, Јулијана Пешић, Владимир
Стевановић и Владимир Стојановић врше детаљнија систематска археолошка
рекогносцирања свих села на територији општине Бојник, укључујући и село
Мијајлица. За време трајања пројекта и археолошког истраживања, на поменутој
територији, археолози Народног музеја у Лесковцу регистровали су 66 до сада
8
А. Булатовић, С. Јовић, Лесковац, културна стратиграфија праисторијских
локалитета у Лесковачкој регији, Београд, Лесковац 2010, 254
9
С. Јовић, Ј. Пешић, В. Стевановић, В. Стојановић, Археолошка налазишта на
територији општине Бојник, Народни музеј Лесковац, Лесковац 2020.
10
Б. Хорејш, А. Булатовић, Први резултати археолошких истраживања локалитета
Свињаричка чука код Лебана, Лесковачки зборник LIX, 45-54.
11
С. Јовић, Ј. Пешић, В. Стевановић, В. Стојановић, Археолошка налазишта на
територији општине Бојник, Народни музеј Лесковац, Лесковац 2020, 187

4
 Археологија

Слика 3. Фрагментована дршка са делом трбуха, Мијајлица, лок. Окућница

Казимира Михајловића

непозната археолошка локалитета.12 Овом приликом је регистровано три

потпуно нова археолошка локалитета, који су на површини садржали предмете
из праисторије, док је постојање четвртог локалитета накнадно образложено
археолозима Народног музеја у Лесковцу, од стране локалног мештанина. Сви
регистровани локалитети, заједно са значајнијим налазима и описима, публиковани
су у монографији „Археолошка налазишта на територији општине Бојник“ 2020.
године, од стране поменутих аутора и Народног музеја у Лесковцу.13 Заједно
са осталим археолошким локалитетима регистрованим за време реализације
пројекта, током 2019. године, локалитети у Мијајлици су дигитално мапирани на
посебној археолошкој мапи израђеној искључиво за потребе пројекта „Археолошко
рекогносцирање територије општине Бојник“, а мапа је публикована заједно са
осталим резултатима истраживања у поменутој монографији.14

12
https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/istorija/a27139/bojnik-figurine-stare-
7000-godina.html
13
С. Јовић, Ј. Пешић, В. Стевановић, В. Стојановић, Археолошка налазишта на
територији општине Бојник, Народни музеј Лесковац, Лесковац 2020.
14
Исто

5
ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА - врањски гласник

Локалитет Имање Васића

Слика 4. Сателитска фотографија локалитета Имање Васића15

Археолошки локалитет Имање Васића у селу Мијајлица пронађен је у другом

кругу рекогносцирања села. Иницијално, о сличном налазишту праисторијског
материјала археолошки одсек Народног музеја у Лесковцу није имао податке,
сем када је у питању локалитет Окућница Казимира Михајловића. Међутим,
приликом рекогносцирања поменутог локалитета, није пронађен нови материјал
који би указивао на неолитску керамику.
За време археолошког рекогносцирања суседног села Оране, које се налази
заправо са северозападне стране села Мијајлица и након спроведеног већег броја
разговора са мештанима Орана, стручни тим археолога је следећи упутства
мештанина Г. Јовановића из села Орана, који је археолозима скренуо пажњу
на то да је у питању доста велики археолошки локалитет из доба праисторије,
богат керамиком, се вратио у село Мијајлица и регистровао до сада непознати
археолошки локалитет по имену Имање Васића.

15
www.maps.google.com

6
 Археологија

Слика 5. Локалитет Имање Васића, поглед ка западу

Локалитет Имање Васића се налази у махали Савићи. Простире се непосредно

иза објекта старе сеоске стругаре, са леве стране пута Бојник–Мијајлица, у
правцу југоисток. Потес који заузима локалитет налази се на имању Јована
Васића из Мијајлице.
Ову парцелу чини блага тераса, која се налази са леве стране обале Мијајличког
потока који се даље улива у Каменичку реку. Потес локалитета захвата укупну
површину од око 5 хектара. Приликом извршене археолошке проспекције
терена, на површини локалитета је прикупљена значајно велика количина
керамике праисторијског обележја, при чему су неки фрагменти били већ на
почетку типични и опредељени у период Винчанске културе. Ауторски тим је
приликом сакупљања површинских налаза наилазио на целе и фрагментоване
керамичке тегове, типичне за праисторију, али и делимично целе и фрагментоване
антропоморфне керамичке фигурине.
Локалитет се у правцу север-југ пружа између два објекта, на површини која
је богата површинским налазима керамичких фрагмената. На југу, након кућа
и окућница које прекидају локалитет који се спушта ка реци, налази се стрма
падина, већ на самој обали реке/потока, на којој даље нема евидентираних
налаза. У правцу исток-запад, локалитет се пружа све до момента када га пресеца
локални земљани пут, са чије супротне стране нису били видљиви површински
налази. С обзиром на количину материјала, као и на његову структуру, затим и
стање самог локалитета, археолошка екипа је закључила да је локалитет Имање
Васића један од значајнијих праисторијских локалитета у овој општини.

7
ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА - врањски гласник

Слика 6. Публиковани материјал са локалитета Имање Васића, Мијајлица

6.1 Торзо фигурине, млађи неолит, винчанска култура, 5700-4700 г.п.н.е.16

Торзо фигурине израђене од мрке пречишћене земље са примесама лискуна.
Глава и лева рука недостају, као и део десне. На раменима обе руке уочавају се
коси урези који вероватно представљају одећу. Димензије: висина 3 цм, ширина
4,6 цм , Народни музеј Лесковац.

6.2 Стубаста фигурина, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н. е.17

Антропоморфна стубаста фигурина израђена од сивомрке пречишћене земље
са примесом лискуна. Нос је приказан пластично у облику кљуна, а уста у облику
троугаоног удубљења. Леђа и постоље су оштећени. Димензије: висина 5,1 цм,
ширина 2,3 цм, Народни музеј Лесковац.

6.3 Жртвеник, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.18

Фрагмент жртвеника на четири ноге, квадратне основе израђен од сиве
пречишћене земље са примесама лискуна и ситних каменчића. Површина
реципијента и бочних страна је орнаментисана плитким косим паралелним
линијама. Очуван је део реципијента и мали део ноге. Димензије: дужина 6,7
цм, ширина 5,9 цм, висина 5,2 цм. Народни музеј Лесковац.
16
С. Јовић, Ј. Пешић, В. Стевановић, В. Стојановић, Археолошка налазишта на
територији општине Бојник, Народни музеј Лесковац, Лесковац 2020, 193
17
Исто
18
Исто

8
 Археологија

6.4 Језичаста секира, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.19

Фрагментована језичаста секира од светлосивог глачаног камена, проширене
лучне сечице. Димензије: дужина 6,5 цм; ширина 3,8 цм. Народни музеј Лесковац.
6.5 Здела, рани енеолит, Градачка фаза винчанске културе, 4700-4100 г.п.н.е20
Фрагмент трбуха зделе израђене од печене земље, фине фактуре, глачане
површине са спољње стране. Керамика је светлосиве боје, а са спољње стране
фрагмент је орнаментисан плитким косим канелурама. Димензије: висина 3,4
цм, ширина 4,3 цм. Народни музеј Лесковац.
6.6 Здела, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.21
Фрагмент благо искошеног обода зделе коничног облика израђене од сиве
земље са мрким премазом споља и изнутра. Добре је фактуре и садржи примесе
каменчића. Димензије: висина 4,4цм, ширина 5,1 цм. Народни музеј Лесковац.
6.7 Цедиљка, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.22
Фрагмент равно профилисаног обода и трбуха цедиљке израђене од тамномрке
земље са примесама лискуна и шљунка. На трбуху се налазе три кружне
перфорације. Димензије: висина 3,8 цм, ширина 3,6 цм. Народни музеј Лесковац.

Ножић, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Ножић (слика 7) са једном оштрицом која је оштећена, израђен од кремена
сивоцрне боје.
Димензије: дужина 3,9 цм; ширина 3,8 цм. Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 7. Ножић, Мијајлица, лок. Имање Васића

19
Исто
20
Исто
21
Исто
22
Исто

9
ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА - врањски гласник

Ножић, млађи неолит, Виначнска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Ножић (слика 8) са две оштрице са траговима ретуширања на једној,
израђен од мркосивог кремена.
Димензије: дужина 4,5 цм; ширина 3цм; Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 8. Ножић, Мијајлица, лок. Имање Васића

Тег, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Тег (слика 9) кружне форме израђен од сивомрке пречишћене земље
са примесама лискуна и ситних каменчића. На средини се налази кружна
перфорација.
Димензије: Висина 5,3 цм; пречник 6,3 цм; Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 9. Тег, Мијајлица, лок. Имање Васића

10
 Археологија

Тег, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Тег (слика 10) плочасте форме израђен од црвенкастомрке пречишћене
земље са примесама лискуна и ситних каменчића. Покушај перфорације на
средини.
Димензије: Висина 2,7 цм; пречник 5,5 цм; Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 10. Тег, Мијајлица, лок. Имање Васића

Тег, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.
Фрагментовани тег (слика 11) плочасте форме, израђен од тамносиве
пречић не земље са примесама веће количине лискуна и ситних каменчића.
Површина реципијента је декорисана дубоким правоугаоним удубљењима
поређаним у правилном низу- очувана су два. Изнад њих, на горњој страни
налазе плитка кружна удубљења у правилном низу. На средини налази се
перфорација.
Димензије: Висина 3,4 цм; ширина 6,5 цм; Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 11. Фрагментовани тег, Мијајлица, лок. Имање Васића

11
ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА - врањски гласник

Жртвеник, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Фрагмент жртвеника (слика 12) троугаоне основе, на три ноге израђенеог
од црвенкастомрке птречишћене земље са примесама лискуна и ситних
каменчића. Очуван је само део једне ноге са два плитка паралелна уреза.
Реципијент је благо удубљен.
Димензије: Дужина 5,7 цм; ширина 4,1 цм; висина 3,9 цм; Народни музеј
Лесковац. Непубликовано.

Слика 12. Жртвеник, Мијајлица, лок. Имање Васића

Жртвеник, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Нога жртвеника (слика 13) израђена од тамносиве пречишћене земље са
примесама лискуна и ситних каменчића, кружног пресека. Декорисана је урезаним
мотивом рибље кости.
Димензије: Висина 5,2 цм; ширина 4 цм. Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 13. Нога жртвеника, Мијајлица, лок. Имање Васића

12
 Археологија

Жртвеник, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Нога жртвеника (слика 14) израђена од сиве пречишћене земље са примесама
лискуна и ситних каменчића, кружног пресека. Декорисана је урезаним косим
цртама.
Димензије: Висина 4,5цм; Ширина 3,1 цм; Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 14. Нога жртвеника, Мијајлица, лок. Имање Васића

Жртвеник, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Нога жртвеника (слика 15) израђеног од светлосиве пречишћене земље са
орнаментом у виду косих уреза.
Димензије: Висина 3,4 цм; ширина 2,8 цм; Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 15. Нога жртвеника, Мијајлица, лок. Имање Васића

13
ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА - врањски гласник

Фигурина, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Торзо фигурине (слика 16) израђене од мрке пречишћене земље са премазом
тамносиве боје. Глава и руке недостају. Груди су пластично моделоване и
изражене.
Димензије: Висина 4цм; ширина 5,2 цм; Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 16. Торзо фигурине, Мијајлица, лок. Имање Васића

Нога фигурине, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Фрагментована нога фигурине (слика 17), израђена од пречишћене печене
земље са примесом каменчића, окер боје. Основа ноге је издужено овалног
облика и неправилно купасте прогресије. На врху је шире основе, у нивоу кука,
док је при стопи (која недостаје) сужена.
Димензије: Дужина 3,6 цм; Ширина 2,6 цм; Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 17. Нога фигурине, Мијајлица, лок. Имање Васића

14
 Археологија

Керамички диск, млађи неолит, Винчанска култура, 5700-4700. г.п.н.е.

Керамички диск/жетон (слика 18) израђен од сиве пречишћене земље са
примесама лискуна и ситног шљунка, кружног облика.
Димензије: Пречник 4,6 цм; Дебљина 1,3 цм; Народни музеј Лесковац.
Непубликовано.

Слика 18. Керамички диск/жетон, Мијајлица, лок. Имање Васића

ЗАКЉУЧАК

Локалитет Имање Васића у селу Мијајлица је до 2019. године био потпуно

непознат археолошкој струци. Сем два случајна налаза, једног фрагментованог
жртвеника из 1983. године, са непознатог локалитета и фрагментоване лучне
дршке са делом трбуха посуде из 2018. године, са локалитета именованог као
Окућница Казимира Михајловића, која су хронолошки опредељена у период
млађег неолита и винчанску културу, о неком значајнијем неолитском локалитету
није могла бити изведена нека озбиљнија претпоставка.
Након систематских археолошких рекогносцирања спроведених 2019. године
од стране археолошког одсека Народног музеја у Лесковцу, површинском
проспекцијом терена, прикупљена је значајна количина покретног археолошког
материјала. Један део тог материјала је, паралелно са материјалом из осталих
четрдесетак села са територије општине Бојник, обрађен и публикован у
монографији „Археолошка налазишта на територији општине Бојник“, те је и
сам локалитет Имање Васића презентован кроз гостовања у медијима, али је и
скренута пажња јавности путем документарног филма.
Материјал и сам положај локалитета су показали изражено присуство пре свега,
праисторијског хоризонта, а затим и детаљнијом анализом предмета, закључено
је и присуство неолитског хоризонта и то из периода млађег неолита, Винчанске
културе. Претходно поменута два случајна налаза са различитих локалитета

15
ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА - врањски гласник

у селу Мијајлица су хронолошки и културолошки дефинитивно повезани са

локалитетом Имање Васића. Материјал који је публикован у монографији
„Археолошка налазишта на територији општине Бојник“ био је нешто прецизнији
показатељ специфичне разноврсности типичног неолитског материјала као што
су посуде, жртвеници, фигурине, чак и цедиљке, што је сигурније указивало на
постојање већег насеља, с обзиром на површину на којој се локалитет простире.
Даље анализе и публиковање новог материјала који се састоји из ножића,
тегова, керамичких дискова/жетона, жртвеника и фигурина, само потврђују
претходне претпоставке везане за једно развијено неолитско насеље. Наредних
година, можемо очекивати нова публиковања иницијално прикупљеног материјала
са локалитета Имање Васића у селу Мијајлица, међутим, конкретне податке о
самом потенцијалном насељу и његовим хоризонтима, можемо очекивати тек
након систематских археолошких ископавања на овом локалитету, што ће свакако
бити један од приоритета археолошког одсека Народног музеја у Лесковцу у
ближој будућности.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
Литература:

А. Булатовић, С. Јовић, Лесковац, културна стратиграфија праисторијских

локалитета у Лесковачкој регији, Београд 2010, Лесковац.
М. Гарашанин, Д. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Београд 1951.
М. Гарашанин, В. Ивановић, Праисторија Лесковачког краја, Лесковац 1958.
М. Гарашанин, Лесковачко поморавље у праисторијско доба, Лесковачки
зборник, VIII, Лесковац 1968, 9-17.
М. Гарашанин, Праисторија на тлу Србије, Београд 1973.
М. Ђорђевић, Пуста Река, људи, године, живот, Параћин 1993.
С. Ерцеговић Павловић, Д. Костић, Рекогносцирање и сондирање археолошких
локалитета горње Јабланице, Пусте Реке, Поречја и Заплања (извештај о
извршеним радовима у 1978. години), Лесковачки зборник, XIX, Лесковац 1979,
349-352.
С. Ерцеговић Павловић, Д. Костић, Археолошки споменици и налазишта
лесковачког краја, Београд 1988.
С. Ерцеговић Павловић, Д. Костић, Теренска истраживања лесковачког
подручја II, Старинар н.с. XXX, Београд 1980, 131-135.
Р. Илић, Јабланица, Ветерница и Пуста река, хидролошке особине и
водопривредни значај, Београд 1978.
В. Јовановић, Пуста река – антропогеографска и социолошка истраживања,
(општи део), Лесковачки зборник, XV, Лесковац 1976, (додатак) 1-137.
В. Јовановић, Антропогеографска и социолошка истраживања – други
(посебни)део,
Лесковачки зборник, XVII, Лесковац 1977, (додатак)1-176.

16
 Археологија

С. Јовић, Ј. Пешић, В. Стевановић, В. Стојановић, Археолошка налазишта

на територији општине Бојник, Народни музеј Лесковац, Лесковац 2020.
С. Павловић, Д. Костић, Рекогносцирање локалитета лесковачког подручја
у 1982.години,Лесковачки зборник, XX, Лесковац 1980, 359-360.
С. Павловић, Д. Костић, Рекогносцирање локалитета лесковачког подручја
у 1982. години, Лесковачки зборник, XXIV, Лесковац 1984, 513-515.
В. Стевановић, Праисторијска збирка, 70 година Народног музеја Лесковац,
Лесковац 2018, 46-61.
В. Стевановић, В. Стојановић, Истраживање камених структура на
територији општине Бојник, Лесковачки зборник LIX, Лесковац 2019, 73-82.
J. Стефановић, Пуста Река, прилог за проучавање њене прошлости, Лесковац
2006.
B. Horejs, A.Bulatović, C.Meyer, B. Milić, S. Schneider, M. Schloffel, V. Stevanović,
Prehistoric landscapes of the Pusta Reka region (Leskovac). New investigations along
the Southern Morava river, Glasnik SAD, Beograd 2018, 23-51.
Б. Хорејш, А. Булатовић, Први резултати археолошких истраживања
локалитета Свињаричка чука код Лебана, Лесковачки зборник LIX, Народни
музеј Лесковац, Лесковац 2019, 45-54.

Интернет извори:
www.googlemaps.com, www.nationalgeographic.rs

Vladimir STEVANOVIĆ

Neolithic site Imanje Vasića in the village Mijajlica

Summary

During the past decades, National museum of Leskovac had in its depos two specific items,
which were the indicators of the existence of the Neolithic site in the village of Mijajlica, Bojnik
municipality. After the archaeological survey of the department of archaeology of the National
museum in the year 2019. this possibility was confirmed. Collected from the surface, large amount
of Neolithic material was found in the site Imanje Vasića in the Mijajlica village. Material consisted
out of vessels, ceramic tokens, flint blades, figurines, axes, cult tables, loom weights etc. One part
of the material was published in the year 2020, while the rest was unpublished. This article presents
another group of previously unknown Neolithic material. After the analysis, this material was dated
to the Vinča cultural group, Late Neolithic period, 5700/5500-4700/4500 BC.

17
ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА - врањски гласник

18