ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА

Водитељ излази на сцену:

"Ово је Француска, најнасељенија земља у Европи, са око 25 милиона становника. Нама влада ,

милошћу Божјом, краљ Луј Август XVI, и наша краљица Марија Антоанета".

Племић: "Поседујемо две петине целе Француске. Не плаћамо порезе."

Свештеник: " Ни ми не плаћамо порезе"

Племић:" Уживамо велике приходе са наших поседа. Овако како је сад - да остане заувек".

На сцену излазе Луј XVI и Марија Антоанета.

Луј XVI: " Ја сам Луј XVI, милошћу Божјом краљ целе Француске и свих мојих поданика."

Марија Антоанета: " Имала сам само 14 година кад сам постала краљица. Краљ и ја смо се венчали

веома млади.Сада имам 34 и имам четворо деце. Наш брак је чврст савез две најмоћније европске

краљевске породице- Бурбона и Хабзбурга"

На сцену ступа сељак: " Ја сам сељак. Отац ми је био сељак. Деда ми је био сељак. У животу нисам

отишао даље од оближње реке. Моја судбина, судбина мојих предака и мојих потомака је иста.

Радимо од јутра до мрака, део прихода дајемо феудалцу, део краљу, а нама - шта остане. Овако ће

изгледа бити заувек - некоме Бог да да се роди као племић, а некоме као сиротиња." Изврће и

показује празне џепове.

Водитељ: "Али није ускоро ништа остало исто".

Сцена : двор.

Краљ седи и досађује се, видно узнемирен. Краљица са дамама седи мало даље и гледа се у оглеало,

док јој даме нешто шапућу и кикоћу. Она им одмахује руком и зева.

Улази банкар, Жак Некер, поклони се краљу.

Луј: " Добро, Некеру, шта је сад?? Требало је да будем у лову сада. Шта је толико важно?

Некер: " Ваше величанство, ако дозволите..." гледа у под.

Луј: " Изволи, али буди брз, чекају ме".

Некер вади свитак из одоре и чита га.

" Ваше величанство, Француска је у дуговима. Много новца из касе је потрошено на помагање

америчким колонијама у борби против Британије".

Луј: " Иако је! Само да сам био тамо да видим Џорџов израз лица кад је схватио да је изгубио. Какав

губитник!!" Смеје се .

Некер: " Ваше величанство...али, каса је празна.." показује на свитку. " Укупни приходи су нам 500

милиона, укупни расходи 650 милиона, а камате на постојеће дугове 318 милиона. На војску и

морнарицу смо потрошили 165 милиона, на државну администрацију 112 милиона, а на издржавање

двора 35 милиона.... застане..... " чиме долазимо до цифре укупног дуга од око 4000 милиона

ливри..." утиша глас.

Луј га гледа неко време, а потом тресне руком о сто. " Па шта! Повећаћемо порезе и исплатићемо

дуг!"

Некер: " Али Ваше Величанство, то ће изазвати.."

Луј га одгурну: " Ма шта ће изазвати, Некеру, саберите се. А сад, одлазите! "

Некер излази.

Водитељ: " Последње две године у Француској су биле неродне. Глад је завладала међу сељацима,

који су поред тога били оптерећени и радом на одржавању путева и мостова. Решење ове напете

ситуације је морало да се пронађе. Банкар Жак Некер је поднео извештај краљу о дуговима. Краљев

министар Тирго је предложио штедњу на двору и администрацији, уравнотежење буџета и укидање

феудализма, али је његова идеја пропала услед противљења племства и свештенства.Краљ је решио

да сазове Скупштину свих сталежа, на дан 5. маја 1789. године."

Сцена : дворана у Версају

Сталежи жагоре. Разговарају два племића и два свештеника. Пет припадника трећег сталежа седи

даље од њих и такође разговарају.

Племић. " Зашто нас краљ сад сазива? Нисмо сазивани још од времена мог далеког претка."

Свештеник: "Тачније, од 1614. године, када је на власти био наш блаженопочивши краљ Луј XIII"

Припадници трећег сталежа: " Хоћемо ли тражити нешто за нас? Да се нешто промени? Ово је

прилика!" " Да ли ћемо успети? Мислим да ће краљ остати глув на наше захтеве, као и увек".

" Ја чак ни не знам како изгледа краљ!" " ШШШШШ, ево га, улази".

Сви припадници устају. Краљ високо подигнуте главе улази у салу, и седа на престо.

Луј: " Сазивам ову Скупштину. Једини данас захтев: повећање пореза за трећи сталеж. Наша

Француска је у дуговима, које морамо решити".

Трећи сталеж креће да виче, да одмахује рукама " Не може! Немамо више одакле да дајемо! Докле

више! Немогуће!"

Луј: " Тишина! Да гласамо! Ко је за?"

Свештеници и племићи подижу руке.

Водитељ. " Иако је трећи сталеж имао посланика колико заједно племство и свештенство, могао је

да буде надгласан јер је сваки сталеж давао по један глас. Да би спречио да буде надгласан, трећи

сталеж се, након месец дана заседања, прогласио за Народну скупштину. У међувремену се као

вођа трећег сталежа, иако племић, наметнуо Оноре Габријел Мирабо"

Гроф Мирабо: " Ми представљамо већину француског народа. Не разилазимо се док Француска не

добије Устав. Овде смо се састали снагом народа и од наших места нас можете одвојити само

снагом бајонета!"

Трећи сталеж борбено кличе ура!!

Луј: " Војска!! Растерајте их"

Улази војска ( сви преостали ученици осим 3 представника трећег сталежа и грофа Мирабоа).

Покушавају да растерају трећи сталеж ( погурају се), али безуспешно.

Водитељ: " Ратоборни Парижани, охрабрени говором грофа Мирабоа, супротставили су се краљевој

војсци. Заузели су и спалили тврђаву Бастиљу, 14. јула 1789. године, која је била симбол краљевог

апсолутизма и тираније."

Споља улази гласник и маше тробојком. " Људи, пала је Бастиља! Пала је!!!" Трећи сталеж се радује

( сви ученици осим краља).

Трећи сталеж заједно узвикује: " Народу се не наређује!"

Сцена : жене

Учесници : све ученице и краљица

Жене се договарају: " Има у Версају брашна. Могле смо узети. Могле смо узети, да имамо и ми.

Идемо на Версај!"

Све заједно узвикну: " Идемо!!!!!"

Марија Антоанета стоји ( ограђена клупама)

Жене је гађају (папирићима), војници ( дечаци) стају испред Марије Антоанете, да је заштите.

Жене: " Камење на њу! Гађајте је! Бестидница! Гладне смо! Дај нам брашна! Дааааај!"

Војници их изгурају напоље.

Марија Антоанета добацује: " Ако немају хлеба, дајте им колаче!"

Жене се још више разјаре, али их војници успевају изгурати напоље.

Водитељ:" Након пада Бастиље, побуњено градско становништво се није умирило.Као симбол

побуне уведена је тробојна застава, триколора. Широм Француске избијају сељачки устанци.

Племство је у великом страху и почиње да бежи из земље.."

Сцена: народна скупштина

Један посланик: " У складу са новонасталом ситуацијом, пошто увиђамо да краљ неће донети Устав,

ми се проглашавамо за Уставотворну скупштину и израдићемо Устав. Данас, 5. августа 1789. године

укидамо феудализам. Живели!!!"

Сви узвикују: " Нема више племства! Нема више титула! Сви смо једнаки! Грађани, грађани! Гра-

ђа-ни! Гра-ђа - ни! Гра- ђа -ни!"

Посланик размотава свитак. " ово је Декларација права човека и грађанина."

Други посланик чита. " Сви људи су слободни и једнаки у правима."

Трећи посланик чита: " Закони су једнаки за све грађане.Закон мора да буде исти за све, било да

штити, било да кажњава.Пошто су сви грађани једнаки пред њим, подједнако су им доступна сва

достојанства, места и јавне службе, према њиховој способности, без обзира на било какву разлику.,

осим оне која се тиче њихових врлина и талената"

Четврти посланик чита: "Ниједан човек не може бити оптужен, ухапшен ни задржан, осим у

случајевима одређеним законом и према поступку који је закон прописао"

Пети посланик чита. " Својина је неприкосновено и свето право и нико је не може бити лишен."

Водитељ: " Две године од ових бурних догађаја, 1791. завршен је Устав. Устав је ограничавао

краљеву власт. Закон који би донела скупштина краљ је могао само одложити. За одлуке о миру и

рату је морао добити сагласност, а за међународне уговоре потврду Скупштине. Укинуте су све

историјске покрајине и провинције. Државна територија је подељена на департмане и дистрикте.

Грађани су се делили на активне, који плаћају порез и имају право гласа, и пасивне, без права, у који

су улазиле и жене. Укинуто је наследно племство, титуле, грбови и распуштени монашки редови.

Ове реформе, наравно, свештенство није хтело да прихвати. "

Сцена. бекство краља и краљице

Луј, видно узнемирен, улази на сцену.

Марија Антоанета седи са децом ( два ученика и две ученице).

Луј: " Брзо, спакуј основне ствари и злато! Вечерас бежимо из Париза"

Марија Антоанета грли децу и уплашено клима главом. Одлази и пакује ствари.

Крећу ка излазу учионице, пресреће их група револуционара.

Револуционари: ( 5 девојчица и 5 дечака) .. " Куда????"

Један од дечака хвата краља за руке, а други краљицу и децу. Стављају им руке на леђа и уводе у

учионицу.

Скупштина ( седи).

Револуционари: " Покушао је да побегне из земље! Да остави свој народ! Захтевамо да му се суди! "

Марија Антоанета плаче, и деца са њом. Луј ставља главу у руке.

Скупштина: " Не! Прихватиће Устав, јер нема избора!"

Стављају пред краља лист папира. Луј потписује устав, и излази са сцене са краљицом и децом.