V.

5 Визна либерализација

Либерализација визног режима ЕУ за грађане Србије представља једно од најзначанијих

достугнућа који је Србија остварила на свом путу ка ЕУ. Споразумом о безвизном
режиму Србија је стављена на тзв. „Белу шенгенску листу“, што омогућује грађанима
Србије да без виза бораве најдуже 90 дана у периоду од 180 дана у државама које су
чланице Шенгенског простора (познате и као Шенген зона).

Користи овог Споразума су у значајној мери препознати од стране грађана Србије, што
се јасно види у истраживањима јавног мњења. Наиме, приликом мерења нивоа подршке
јавности према чланству ЕУ, подаци указују на то да је након остваривања визне
либерализације 2009. године, подршка достигла чак 73%. Уколико се анализира период
2010-2018, просечни ниво подршке јавности пао је на 49.55%,1 што указује да је за
грађане Србије визна либерализација представљала најопипљивији резултат сарадње са
ЕУ. То јасно указује да је за грађане путовање без виза имало прворазредни значај.

Србија је водила преговоре о укидању виза са ЕУ, паралелно са преговорима о

закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Први корак ка
укидању виза Србија остварује након што је Савет ЕУ усвојио мандат за преговоре о
визним олакшицама и споразуму о реадмисији са Србијом. У самом „Споразуму о
окалшаној процедури за издавање виза“ наводи се да се овај корак остварује имајући у
виду европску перспективу Србије, чиме се такође потврђује настојање да се оствари
блиска сарадња у оквиру будућих структура ССП-а. Споразуми о визним олакшицама и
реадмисији потписани су 18. септембра 2007. године. Споразумом о визним олакшицама
је поједностављена процедура и смањени издаци за издавање виза, прецизирано које
категорије особа имају право на издавање виза на дужи временски период, као и
категорије које имају право на бесплатне визе.2

Споразум о реадмисији је обухватао обавезе Србије, као и обавезе ЕУ у вези са

реадмисијом, поступак реадмисије, транзитни поступак, договор о сношењу трошкова
транзита, заштиту података, спровођење Споразума путем Заједничке комисије за
реадмисију, као и завршне одредбе које указују, између осталог, да се овај Споразум

1
https://cep.org.rs/wp-content/uploads/2019/03/EU-Sentiments-of-Serbia%E2%80%99s-Citizens.pdf
2
http://www.mei.gov.rs/srp/dokumenta/sporazumi-sa-eu/sporazum-o-viznim-olaksicama-i-readmisiji

1
закључује на неодређено време.3 Србија се обавезала да ће прихватити своје држављане
који илегално бораве на територији ЕУ, као и друга лица која су преко њене територије
ушле на територију ЕУ. Ово је подразумевало и успостављање брзе и делотворне
процедуре идентификације, као и безбедног и уредног повратка особа које не испуњавају
услове уласка, боравка или настањивања на територији Србије или неке од држава
чланица Европске уније, као и олакшавање транзита ових лица у духу сарадње. На тај
начин је принцип фер односа заснован на реципроцитету успостављен између ЕУ и
Србије, чиме је омогућено и касније потписивање споразума о визној либерализацији.

На основу Уредбе (ЕУ) 2018/18064 Европска унија је дефинисала листу држава чији
држављани морају да поседују визу приликом преласка спољних граница ЕУ, и листу
држава чији су грађани изузети од ове обавезе. До 2009. године, Србија је била на тзв.
„Црној шенгенској листи“, односно листи држава чијим грађанима је била неопходна
виза за улазак на територију ЕУ. Како би држава била стављена на „белу Шенген листу“,
она мора да покаже способност управљања својим границама, као и да успостави
сарадњу са телима ЕУ из области безбедности и миграција. За те потребе је оформљена
листа критеријума или мерила у оквиру документа „Мапа пута“ (Roadmap), који су
обухватали области попут заштите пасоша и података, политику азила и управљање
миграцијама, борбу против организованог криминала, правосудну сарадњу и сарадњу
полицијских снага, као и заштиту основних права грађана који прелазе границу.5

Адекватно спровођење Споразума о визним олакшицама и спровођење мерила

предвиђених „Мапом пута“, омогућило је ступање на снагу Споразума о безвизном
режиму 2009. године. Овај Споразум је омогућио слободно кретање и боравак грађана
Србије на територији ЕУ, односно државама Шенгенског простора, у трајању до 90 дана.

Неопходно је истаћи да нису све државе чланице ЕУ истовремено и чланице Шенгенског

простора. Из тог разлога визна либерализација се не примењује у односу на државе
чланице Уније које су истовремено изван шенгенског простора, а међу њима су
Уједињено Краљевство и Ирска. Истовремено, у Споразуму о визним олакшицама се
напомиње да је пожељно да се закључе билатерални споразуми између Србије и ових
држава о олакшаној процедури за издавање виза.

3
http://www.mei.gov.rs/upload/documents/sporazumi_sa_eu/readmisije.pdf
4
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32018R1806
5
https://www.esiweb.org/pdf/White%20List%20Project%20Paper%20-%20Roadmap%20Serbia.pdf

2
Неопходно је нагласити да, иако Бугарска, Румунија, Хрватска и Кипар и даље нису
чланице Шенгенског простора, оне су обавезане шенгенским прописима јер су у процесу
приступања овом простору, што је омогућило склапање посебних мера како би се
омогућило грађанима Србије да путују без виза у ове државе. Данас, грађани Србије
имају право на слободу кретања са 22 државе Уније као и четири не-чланице Уније
(Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска), односно укупно 26 чланица
Шенгенског простора.

ПИТАЊА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

5.5

1. Споразуми о визним олакшицама и реадмисији између Србије и ЕУ потписани

су:

a) 18. септембра 2006.

b) 18. септембра 2007.

c) 18. септембра 2008.

2. Образложите на који начин је Споразум о визним олакшицама утицао на

процедуру издавања виза за грађане Србије.

3. Образложите обавезе Србије према Споразуму о реадмисији.

4. Поред 22 државе чланице ЕУ, грађани Србије на основу Споразума о визним

олакшицама могу да путују и у четири земље које нису чланице ЕУ али су део
Шенген зоне. Наведите имена поменуте четири државе.

a) ______________________

b) ______________________

c) ______________________

d) ______________________

5. Образложите разлику између тзв. „црне“ и „беле“ шенгенске листе.

3
 ❖ Наведена питања су намењена самопроцени стеченог знања. Питања су
конципирана како бисте проверили своје знање на основу понуђеног материјала
онлајн обуке и као смернице уколико желите да стечено знање допуните
додатном литературом.

Напомена: Завршетком ове обуке стичете право на потврду.