JAGODA

Jagoda (lat. Fragaria × ananassa) vrsta je zeljaste biljke iz istoimenog roda iz porodice ruža

(Rosaceae). Jagoda je hibridna vrsta najpoznatija po svom plodu koji je široko rasprostranjen.
Koristi se za proizvodnju raznih dezerta kao što su kolači, sladoledi, pite i čokolade. Najverovatnije
je nastala ukrštanjem vrsta virdžinijska jagoda (Fragaria virginiana) i čileanska jagoda (Fragaria
chiloensis).

2
 TREŠNJA

Трешња (Prunus subg. Cerasus), раније црешња/чрешња (од лат. cerasia) je
листопадна дрвенаста биљка из потфамилије Prunoideae, чији се истоимени плодови користе
у људској исхрани као воће. Најчешће је висока око 20 m. У Европи се све ређе може наћи
у природи па је ова врста дрвећа данас угрожена. Трешња је припитомљена и има велики
значај у воћарској производњи.

3
 BOR

Visok je do 40 m. Drvo obiluje smolom. Ima mnogo formi i geografskih oblika.

Kora je na gornjem dijelu debla i na ograncima tanka, crvenkastožuta, a ljušti se u tankim
ljuskama. Donji dio debla ima sivosmeđu, izbrazdanu, debelu koru. Debla starijih stabala su
crvenkasta i tanka.
Korijenov sustav ima jaku žilu srčanicu.
Pupovi nisu smolasti. Po obliku su jajasto-valjkasti i zaobljeni. Ljuske su priljubljene sa
više-manje slobodnim sesastim vrhovima, a duge su 6-2 mm.
Iglice (četine) stoje na kratkim izbojcima po dvije u bjeličastom rukavcu, duge 4 do 8 cm i
do 2 mm široke. Gipke su i tanke, šiljate, često blago uvijene (usukane), svijetlosivo-zelene, zelena
ili tamnozelene boje. Ostaju na granama 2-3 godine, a na višim nadmorskim visinama i duže.
Cvjetovi su jednospolni. Muški cvjetovi su jajasti, sumpornožuti, do 1 cm dugi, a ženski su
u obliku malih smeđih ili crvenih šišarica.
Šišarke (češeri) su svjetlosmeđi ili sivkasti, sa izraženom kratkom drškom na kojoj vise.
Jajasto-čunjastog su oblika, često asimetrične, 3 do 8 cm duge i 2-3 cm široke, rombična štitića, bez
šiljka. Apofiza je ravna ili piramidalno izvučena, sa grbicom na vrhu.
Sjeme je tamnosmeđe, 3-4 mm dugo, sa 3-4 puta dužim prozirnim kriocetom koje obuhvaća
sjeme kao kliještima i od njega se lako odvaja. Sazrijeva u listopadu druge godine, a ispada u
proljeće treće godine. Klije sa 4 do 8, a najčešće sa 6 supki.

4
 BUKVA

Naraste do 35 m. Debljina debla može biti i preko 1 m prsnog promera. Krošnja je široko

zaobljena. Kora stabla je svetlosiva (srebrnasta), tanka i glatka. Pupovi su 2 cm dugi, vretenasti,
otklonjeni od izbojka pod uglom od 45°. Srčika izbojka je trouglasta. Lišće je eliptično, dugo 8 cm.
Rub lista je valovit i fino trepavičasto dlakav. List je u mladosti bogat vitaminom C. Cvetovi su
jednopolni u resastim, glavičastim cvatovima. Muški su u okruglim resama na dugoj stapki, ženski
po dva cveta u kupuli, koja je obrasla končastim ljuskama. Kupula ili zajednički ovoj, nastaje
bujanjem cvetne osi.
Za vreme cvetanja kupula je sočna, posle otvrdne i postane drvenasta, a njeni se listići
pretvore u duge bodljike ili ljuske. Cveta iza listanja, u aprilu ili maju. Muški i ženski cvetovi su na
ovogodišnjim izdancima. Po 2 su ploda u kupuli, koji se zovu bukvice, smeđi su, trouglasti, jestivi u
nuždi. Dozrevaju u septembru ili početkom oktobra, a opadaju nakon prvih mrazeva u oktobru ili
početkom novembra. U jednom kilogramu plodova ima 3.600 do 6.800 bukvica. Klijavost je
kratkotrajna, oko 6 meseci, a iznosi prosečno oko 35%. Zrela kupula puca na 4 dela. Bukvica ima
dve mesnate, bubrežaste supke. Prvi listovi su nasuprotni. Oprašivanje vetrom. Punim urodom rađa
svake 7. do 12. godine. Počinje da plodonosi u starosti od 40 do 50 godina.

5
 RUŽA

Ruža (lat. Rosa) je rod zeljastih biljaka iz porodice ruža (Rosaceae). Uzgaja se zbog lepih

mirisnih cvetova i do danas postoje mnogi hibridi i kultivari ruža koji se međusobno razlikuju po
boji i izgledu cveta, mirisu i postojanju trnova. Postoji veliki broj divljih ruža, čiji se plod (šipak,
šipurak) bogat vitaminom C koristi u ishrani i za pripremu čajeva. Od oko 100 vrsta roda ruža
u Srbiji raste dvadesetak.
Ruža se pored svoje lepote i mirisa kao ukrasno cveće koristi u: kozmetici, medicini i
kulinarstvu.
Kod nas najviše raznih samoniklih ruža raste na Dinarskom kršu, gdje je poznato blizu
stotinu raznih vrsta, podvrsta i divljih križanaca iz roda Rosa. Desetak njih su isključivi endemi koji
rastu samo na našem kršu, a te su uglavnom iznimno dekorativne i otporne biljke koje uspjevaju na
suhim kamenjarama: na Dinarskim planinama su to Rosa dinarica (cvijet ružičast), R.
dalmatica (mliječnobijela), R. malyi (tamna krvavo-grimizna), R. portenschlagiana (svjetlocrvena),
te uz Jadran još R. liburnica (bijela), R. istriaca (ružičasta), itd.

6
 HAJDUČKA TRAVA

Хајдучка трава (хајдучица, спориш, столисник, јалови месечњак,

куница), лат. Achillea millefolium, је вишегодишња зељаста биљка из породице главочика
(fam. Asteraceae). Биљка се зове хајдучка трава, јер су хајдуци њоме зацељивали ране.
Научни назив рода ове биљке потиче од гр. achillea по имену Ахила који је био
ученик Хирона и овом биљком је зацелио рану Телефусу.
Стабло достиже висину до 1 m и грана се само у горњем делу. Листови су тројно
перасто дељени на велики број сићушних режњева, по чему је сама врста добила назив како
један од народних, столисник, тако и научни millefolium (mille = хиљаду; folium = лист).
Распоред листова је спиралан. Стабло и листови су покривени длакама, али само код младих
биљака, док касније већина длака отпада. Модификовани листићи цвасти су овалног
облика. Цвета од јуна до септембра.

7
 PŠENICA

Pšenica (Triticum) je biljni rod jednogodišnjih biljaka iz porodice trava (Graminum).

Predstavlja najstariju kultiviranu biljku u historiji čovječanstva i najrašineriju i najvažniju žitaricu u
današnjem svijetu.
Pšenična zrna se klasifikuju prema osobinama zrna za namenu na tržištu proizvoda. Kupci
pšenice upotrebljavaju klasifikacije da im pomognu pri odluci koju pšenicu kupiti, jer svaka klasa
ima svoju upotrebu. Proizvođači pšenice određuju koje klase su najprofitabilnije za proizvodnju u
određenom sistemu proizvodnje. Pšenica je široko uzgajana jer daje dobar prinos po jedinici
površine, dobro raste i u umereno kratkim sezonama i daje visoko kvalitetno bršno koje se koristi u
pekarstvu. Hleba se uglavnom pravi od pšeničnog brašna, ali i od drugih žitarica kao što
su raž i zob. I mnoge druge vrste hrane se izrađuju od pšeničnog brašna, što rezultuje velikom
potražnjom za žitaricama čak i u zemljama sa znatnijim viškom hrane.

8
 KUKURUZ

Kukuruz (lat. Zea mays) je velika jednogodišnja biljka poreklom iz Srednje i Južne

Amerike. Ovu biljku su prvi domestikovali urođenici u južnom Meksiku[1] pre oko 10.000 godina.
Lisnata stabljika biljke proizvodi zaseban polen i cvasti sa semenim zamecima ili klas, iz koga se
razvijaju kukuruzna jezgra ili seme. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju
podvrsta, varijeteta i sorti.
Kukuruz je postao osnovna hrana u mnogim delovima sveta, sa totalnom produkcijom koja
prevazilazi pšenicu ili pirinač. Međutim, sav kukuruz nije namenjen za direktnu ljudsku
konzumaciju. Deo kukuruzne produkcije se koristi kao stočna hrana, a deo za preradu u kukuruzni
etanol i druge kukuruzne produkte, kao što su kukuruzni skrob i kukuruzni sirup. Šest glavnih
tipova kukuruza su zuban, tvrdunac, plevičar, kokičar, mekunac, i šećerac.

9
 KAMILICA

Камилица (лат. Matricaria chamomilla) у народу још позната и

као раменак, титрица, прстенак, попадија, боливач, милица-трава, миланка, гамилица, камил-
теј, кокошњак, царев цвет, горчак, ситна бела рада, биљка је из породице главочика
(Asteraceae) и једна од најпознатијих лековитих биљака присутна у скоро сваком
домаћинству.
Најлековитији су цветови сакупљени у главичасте цвасти. Садрже етерично уље које
им даје пријатан мирис, па употреба чаја од ове биљке, осим лековитости, представља и
право задовољство и освежење. За индустријске потребе се гаји, нарочито у Војводини, на
земљиштима ниже категорије.
Постоји велики број регистрованих препарата чији је састојак камилица (на тржишту
западне Европе око 150.
Главна лековитост ове биљке огледа се у лечењу желудачно-цревних болести
(гастритис, ентеритис, надимања, грчеви, колитис), неуродепресија и обољења
материце). Споља се употребљава против упала коже и слузокоже, за инхалацију, купке и
слично јер поседује добра антибактеријска, антивирусна и фунгицидна дејства.

10
 BREZA

Breza (Betula) je rod drvenastih biljaka iz porodice Betulaceae. Obuhvata oko 40 vrsta

drveća i žbunja, od kojih se 11 nalazi na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu
prirode (engl International Union for Conservation of Nature (IUCN)) kao ugrožene vrste.[1] Osim
roda breza porodica Betulaceae obuhvata i lešnike (rod Corylus), jove (rod Alnus) i grabove
(rodovi Carpinus i Ostrya).
Naučni naziv potiče još od Rimljana i verovatno je galskog porekla, pošto se biljka u
delima Plinija Mlađeg naziva i Arbor gallica (galsko drvo).[2] Prema drugim izvorima ime roda
potiče od keltske reči betu, što znači drvo.
Domaće ime ovog roda je slovenskog porekla i slično je u većini slovenskih
jezika: makedonski - breza, slovenački brė́ za, bugarski - bréza, češki - bříza, poljski - brzoza, ruski 
- berёza, beloruski - bяróza, ukrajinski -beréza, gornjolužičkosrpski brěza, donjolužičkosrpski – brj
aza.

11