RUŽNO PAČE

Ružno pače je prelijepa priča za decu o malom pačiću, njegovim životnim nevoljama i o tome kako
je s vremenom pače preraslo u prelijepog belog labuda.

Nekada davno, u prelijepom malom selu u kući pored potoka, živjela je majka patka. Neko vrijeme
je ležala na jajima, čekajući male pačiće da se izlegnu. Konačno je dočekala dan kada su pačići
izvirili kljunom iz jajeta i ugledali svijet oko sebe. Bio je to njen najsrećniji dan u životu.

Međutim, iz jednog jajeta nije izvirio kljun i mama patka je bila veoma zabrinuta, ali nije htjela da
pokaže zabrinutost pred ostalim pačićima. Odlučila je da sjedi na njemu još nekoliko dana da malo
pače ugledalo svjetlost dana.

Nakon nekoliko dana jaje je počelo da puca i mama patka nije mogla da sakrije svoje oduševljenje.
Kada se posljednje pače konačno izleglo, mama patka je bila presrećna, ali i šokirana. Pače se
razlikovalo od svih ostalih lijepih pačića. Glas mu je bio oštar, pera siva i bio je krupan u poređenju
sa ostalima. Mama patka je mislila da nešto nije u redu s njim. Čak je mislila da joj je neko
podmetnuo ćureće jaje.

Svi su otišli na potok, pa tako i veliko ružno pače. Žuti pačići su bili nestrpljivi i jedva su čekali da
plivaju u potoku. Hop-cup! Jedan po jedan krenuli su na plivanje. Plivalo je i ružno pače, pa je
mama patka mislila da je to ipak njena patka, ma koliko se razlikovala od ostalih.

Mama patka je bila ponosna na svoje plivače. Htjela je da ih upozna sa ostalim životinjama u selu
pa ih je pozvala da izađu iz potoka. Ali upozorila ih je da se ne odvajaju od nje jer bi ih mogla
dohvatiti seoska mačka. Pitala se šta će druge životinje reći kad vide sivo ružno pače i hoće li ga
prihvatiti kao i druge pačiće.

Upoznali su druge životinje, kokoške, ćurke, guske, ovce i svinje, a majka patka je posmatrala
njihovu reakciju. Od svih životinja ćurka je bila najnepristojnija. Nije mogla a da ne
prokomentariše i upita majku patku šta je dovela ovo ružno pače u dvorište. Mama patka je bila
zgrožena takvim komentarom, ali je bila i tužna što je njeno pače sve to čulo i nije mogla ni da
zamisli kako se tada osjećao tužno i odbačeno. Sve životinje su počele da komentarišu da je sivo
pače zaista veoma ružno.

Životinje su bile nemilosrdne. Ne samo da su bili bezobrazni u komentarisanju, već su mali pačići
počeli da ga guraju, svinja je počela glasno da reži, a ovce su otišle toliko daleko i ugrizle pače za
mali rep. Ubrzo su i druge životinje pojurile na njega, a pače je počelo da bježi što je brže moglo.
Pačić je bio veoma tužan i sakrio se u gustu travu tako da ga niko nije mogao vidjeti. Mislio je da
je hodajuće strašilo. Poželeo je da ga niko više nikada ne pronađe i da ga niko više neće traži. Bio
je tužan i usamljen. Pokušao je da zaspi jer se smračilo.

Ujutro su se čuli pucnji. To su bili lovci u potrazi za divljim patkama. Sa sobom su imali pse koji su
im pomagali u lovu. Jedan od pasa video je malo ružno pače, pomirisao ga i glasno zalajao. Pačić
je mislio da će ga pas pojesti, ali je samo otišao.

Međutim, pače je ponovo bilo tužno i mislilo je da je toliko ružan da ga čak ni lovački pas ne želi
pojesti. Dani su prolazili, pače je bilo bez hrane, a glad je postajala sve jača. Odlučio je da iskoristi
posljednje atome snage da ode do obližnje kuće u kojoj je živjela starica. Ali u kući su živjeli kokoš
i mačka. Starica ga je pustila u kuću u nadi da će pače da snese jaja. U početku je bilo u dobrim
odnosima sa kokoškom i mačkom, ali su posle izvjesnog vremena i oni postali nepristojni i počeli
da ga vrijeđaju. Ko-ko kako izgledaš, rekla je koka. Mijauuuu pa si jako ružno pače, reče mačka.
Pačić je odlučio da krene dalje jer nije mogao da toleriše ovakve uvrede i poniženja.

Uputio se prema jezeru prepunom ribe i na kraju se dobro najeo. Voleo je da pliva, pa mu je
jezero bilo idealno mjesto za život.

Jednog dana, baš u jesen, pogledao je u nebo i ugledao velike bele ptice kako lete na jug. Zaista
je htio da pobjegne sa njima. To su bili veliki beli labudovi koji su svake jeseni letjeli u toplije
krajeve. Rekli su mu da još mora da poraste da bi s njima išao na jug.

Došla je hladna zima, jezero se zaledilo i pače je ostalo bez hrane. Nije znao hoće li preživjeti
ovako hladnu zimu bez hrane. Srećom, pored jezera je prošao drvosječa koji ga je spasao odvevši
ga kući. Pačić je bio presrećan.

Kad su stigli do njegove kuće, žena je smestila pače pokraj toplog kamina da se malo zagreje. U
tom trenutku je naišla njihova ćerka koja se zaista željela igrati sa pačićem. Zgrabila ga je i počela
da stiska. Njen brat je čuo da se nešto dešava i potrčao je prema sestri. Video je pače u njenim
rukama i oduzeo joj ga. Pačić se jako uplašio i uspeo je da pobegne iz dečijih ruku. Dok je bježao
ispod stola, deca su počela da trče za njim da bi stigla do njega. Prosuli su pekmez, kukuruz, prolili
mlijeko i smrvili maslac.

Pače je pojurilo do njihove majke koja je držala lonac pun supe, a kako se i sama uplašila, lonac
joj je ispao iz ruku. Pod je bio pun prosute hrane. Pačić je ponovo uspio da pobegne kroz vrata u
hladnu zimu.

Uspio je da prezimi i konačno dočekao proljeće. Ojačao je, njegova velika krila su porasla, i jedino
o čemu je mogao da misli bili su jug i velike bele ptice. Odletio je do obližnjeg jezera u nadi da će
ovdje sresti prijatelje.
Ujutro su dva velika bela labuda poletjela uz jezero. Pačić je ipak odlučio da se sakrije jer se stidio
svog izgleda. Nije se mogao pojaviti tako ružan pred tako lijepim belim pticama. Labudovi su mu
doplivali primjetivši da se krije. Raširili su krila u znak pozdrava i pozvali ga da zajedno plivaju.

Pačić je bio presrećan. Konačno je imao prijatelje koji su ga prihvatili. Tako stidljiv, sagnuo je glavu
dok je išao do njih. Video je svoj odraz u vodi i shvatio da je postao pravi prelepi labud.

Ubrzo su počela da pristižu deca koja su volela da gledaju labudove kako plivaju. Kada su ugledali
trećeg labuda bili su oduševljeni njegovom ljepotom. Labud je nastavio da živi sa svojim
prijateljima na jezeru.