Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 1/15

RAZVOJ I PRIMENA SIMULACIONOG MODELA

• Rešavanje problema korišćenjem simulacionog modeliranja sprovodi se kroz nekoliko
faza, kako je to pomenuto još na samom početku kursa:
1. FORMULISANJE SIMULACIONOG MODELA.
Nakon perioda observacije i diskusije sa onima koji su upućeni u problem koji se
rešava, ili pak samo individualnog razmatranja problema koji se rešava, analitičar
zaokružuje polaznu zamisao skupom pretpostavki o komponentama i strukturi sistema i
modela, kao i hipotezama o ulaznim veličinama i parametrima modela. Ove
pretpostavke i hipoteze, u svojoj suštini, zapravo sačinjavaju konceptualni model.
2. IMPLEMENTACIJA MODELA.
Ovaj korak uključuje prevođenje konceptualnog modela u oblik prilagođen primeni
računara (simulacioni program ili simulator) korišćenjem programskog jezika, bilo opšte
namene, bilo jezika orijentisanog simulaciji, bilo simulacionog softverskog alata.
3. VERIFIKACIJA I VALIDACIJA SIMULACIONOG MODELA.
Verifikacija i validacija modela ne mogu se posmatrati kao posebni koraci procesa
razvoja simulacionog modela, već su to aktivnosti koje se sprovode permanentno
tokom razvoja modela. Svrha ovih aktivnosti jeste da povećaju poverenje u sam model,
u ulazne veličine, pretpostavke i izlazne rezultate u cilju dobijanja potvrde da
simulacioni model radi tačno ono što je predviđeno i što je bila svrha razvoja.

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 2/15

4. DIZAJN SIMULACIONOG EKSPERIMENTA.

Osnovni elementi koji čine ovu fazu odnose se na određivanje dužine jedne simulacije i
broja ponavljanja simulacionih eksperimenata.
5. SPROVOĐENJE SIMULACIONIH EKSPERIMENATA I ANALIZA SIMULIRANIH PODATAKA.
Svaka od navedenih aktivnosti - faza u razvoju i primeni simulacionog modela
ukratko je razmotrena u nastavku kursa, bilo kao deo ove grupe slajdova, bilo
kao posebna celina - lekcija.

KONCEPTUALNI MODEL
• Intuitivno je jasno da iza svakog simulacionog modela stoji neka ideja i da razvoj
modela počiva na određenom konceptu na osnovu koga je model izgrađen. Ipak, kako
to konstatuje Robinson (2008a), premda konceptualno modeliranje predstavlja vitalni
deo razvoja simulacionog modela, iznenađuje koliko malo je o tome pisano.
• Zadatak kreatora modela je da razume sistem koji je predmet simulacije i da ga pretvori
u pogodan simulacioni model. Ta transformacija, odnosno prevođenje sistema koji je
predmet simulacije u model, može imati različite forme koje se nalaze u širokom
dijapazonu, od jednostavnih jednokanalnih sistema masovnog opsluživanja (pretovarni
sistem sa jednim mestom na frontu pretovara koje opslužuje jedan viljuškar), pa do
modela koji u sebe uključuju kompleksne podsisteme i čak različite aspekte sistema koji
se simulira (pomorski kontejnerski terminal u kome se simulira rad obalskih QC

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 3/15

kranova, transport kontejnera do zone uskladištenja, rad YC kranova u zoni skladištenja

kontejnera, tokovi prijema i otpreme kontejnera drumskim vozilima, uz inkorporiranje
algoritama upravljanja, pa čak i produktivnosti pojedinih faza procesa u funkciji od
obučenosti i psiholoških karakteristika rukovaoca).
• U stvari, modeliranje nekog sistema najčešće je moguće realizovati na više načina, bilo
kao posledica korišćenja različitih ideja i analogija za modeliranje pojedinih podsistema
i procesa, bilo kao posledica primene različitih nivoa apstrakcije, ili bilo kao rezultat
mogućnosti primene različitih komponenti simulacionog alata koje mogu predstaviti
problem ili deo sistema koji se modelira. Shodno tome, jedno od osnovnih, a može se
reći i centralno pitanje procesa razvoja simulacionog modela odnosi se zapravo na: Koji
pristup? Koji nivo apstrakcije? Koju analogiju? Koje komponente? Kojim od mogućih
modela predstaviti ono što je predmet simulacije?
• Konceptualno modeliranje, odnosno konceptualni model, i ima za cilj da se u toku
razvoja nađu odgovori na ova pitanja.
• Ukoliko treba da razvijemo jednostavniji model potrebno je da odredimo nivo apstrakcije
na kome radimo. Ovaj proces apstrakcije modela iz stvarnosti je poznat kao
koceptualno modeliranje.
• Konceptualni model jeste proces apstrakcije modela iz realnog ili sistema koji se
simulira. Gotovo sigurno to je najvažniji aspekt simulacije. Uobličavanje modela utiče na
sve ostale aspekte simulacione studije, pre svega na potrebne podatke, brzinu kojom
se model može razviti, validnost samog modela, brzinu realizacije eksperimenata i na
poverenje prema rezultatima primene modela
Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema
Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 4/15

• Robinson (2008a) konceptualni model definiše na sledeći način:

• "softverski nespecifičan opis simulacionog modela (koji će biti ili je već razvijen), koji
definiše ciljeve, ulaze, izlaze, sadržinu, pretpostavke i pojednostavljenja u modelu".
• I drugi autori su davali svoj doprinos u pokušaju definisanja pojma konceptualni model,
na primer Nance (1994), Pace (2000) itd. Furian i dr. (2015), no kako to ispravno
zaključuju Karagöz i Demirörs (2011), reč je o pojmu koji se povezuje sa različitim ali
sličnim značenjima, što za rezultat ima postojanje velikog broja različitih, ali bliskih
definicija.
• Konceptualno modeliranje jeste proces kreiranja konceptualnog modela koje
podrazumeva sledeće aktivnosti:
Razumevanje problema koji se rešava
Određivanje ciljeva modeliranja kao i ciljeva simulacione studije
Definisanje izlaza iz modela
Identifikovanje ulaza u model
Definisanje sadržine modela (obuhvata i stepena detaljnosti), pretpostavki i aproksimacija
• Očigledno da je konceptualno modeliranje od vitalnog značaja za razvoj simulacionog
modela i sprovođenje simulacione studije. Sa druge strane, kako to uočava Law (1991),
reč je o verovatno najsloženijem i u isto vreme najmanje shvaćenom segmentu
simulacionog modeliranja.

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 5/15

• Mesto konceptualnog modela u procesu razvoja simulacionog modela može se

rezimirati kao na slici ispod

Razumevanje problema
• Razumevanje problema predstavlja polaznu tačku svake simulacione studije pa tako i
konceptualnog modeliranja. No, realizacija ovog koraka u velikoj meri zavisi od klijenata

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 6/15

koji iniciraju razvoj modela i eksperata koji učestvuju u prepoznavanju i definisanju

problema, odnosno od njihovog razumevanja problema.
• Tako je moguće da problem bude potpuno jasan i dobro predstavljen što onda
obezbeđuje relativno jednostavno definisanje konceptualnog i potom simulacionog
modela posmatranog sistema. Međutim, nisu retke situacije u kojima klijenti i uključeni
eksperti samo veruju da problem razumeju a da to u stvari nije tako. Na kraju, klijenti i
eksperti koji su uključeni u rad mogu ispoljiti nerazumevanje sistema, međusobnih
uticaja podsistema i uzročno posledičnih veza što, u početku, može stvoriti potpuno
pogrešnu sliku o tome šta je zapravo problem koji se rešava.
• Autori ovog kursa više puta su se nalazili u situaciji da definisani zadatak razvoja
simulacionog modela, nakon više razgovora i intervjua, dobije formu različitu od zadate,
u kojoj problem, odnosno predmet i ciljevi simulacije budu drugačiji od početno
definisanih. Nakon višestrukih iteracija ponekad se pokazivalo da model, da bi
omogućio rešavanje uočenog problema, mora biti koncipiran drugačije, često sa
potrebom sagledavanja međuzavisnosti koje u početku nisu bile uočene niti predviđene
da budu predmet analize. To nije jednostavno i zahteva i odgovarajuću veštinu
komunikacije.
• Ponekad, kako se preporučuje u literaturi, od pomoći mogu biti i neke od tehnika i
pristupa struktuiranju problema, poznatije kao metode struktuiranja problema. Neke od
poznatijih metoda su (Rosenhead, 2013): Strategic Options Development and Analysis
(SODA), Soft Systems Methodology (SSM), Strategic Choice Approach (SCA),
Robustness Analysis i Drama Theory.
Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema
Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 7/15

Utvrđivanje ciljeva razvoja modela

• Svrha simulacije nije u razvoju modela koji bi bio sam sebi svrha već u ostvarenju
ciljeva koje primenom modela treba ostvariti. Shodno tome, ciljevi razvoja modela treba
da što preciznije iskažu svrhu razvoja modela, pri čemu, kao iskazi o željenom stanju,
moraju biti u dovoljnoj meri operativni i tako obezbediti mogućnost implementacije u
modelu.
• Teško je sistematizovati ciljeve koji se simulacijom mogu ostvariti jer se radi o izuzetno
širokom spektru mogućnosti. Generalno, to može biti utvrđivanje performansi sistema u
različitim uslovima rada (what-if analiza), utvrđivanje poboljšanja koja se mogu ostvariti
sprovođenjem određenih akcija, utvrđivanje vrednosti promenljivih i parametara u datim
uslovima funkcionisanja sistema, utvrđivanje vrednosti parametara koji obezbeđuju
kvalitetno funkcionisanje simuliranog procesa, predikcija ponašanja sistema, neka
forma edukacije korisnika simulacionog modela,...itd.
• Pored ciljeva koji se odnose na razvoj modela, treba imati u vidu i drugu grupu ciljeva
koji nazivaju opštim, a koji se odnose na raspoloživo vreme, brzinu realizovanja
simulacije, potrebu vizuelizacije, potrebu razvoja distribuiranog modela koji omogućava
rad na više paralelnih računara, potrebu razvoja fleksibilnog modela koji može tokom
razvoja ili u periodu korišćenja biti izmenjen, mogućnost da se model koristi od strane
klijenata (user friendly).
• U određenim situacijama i opšti ciljevi mogu imati veliki značaj za razvoj konceptualnog
modela, a iskustvo autora ovog kursa posebno je potvrdilo značaj kreiranja u dovoljnoj

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 8/15

meri fleksibilnog modela koji na relativno jednostavan i brz način može obezbediti
unošenje svih izmena koje se kristališu tokom razvoja, a može ih biti veoma mnogo do
završetka simulacione studije. Šta više, ne mora biti reči samo o konceptu modela već i
o potrebi promene strukture i vrednosti ulaznih podataka što je u ne malom broju
slučajeva zahtevalo razvoj odgovarajućih baza podataka sa idejom sistematizacije
ulaznih veličina modela i jednostavnije modifikacije podataka.
Identifikacija ulaza i izlaza modela
• Nakon formulisanja ciljeva definišu se potrebni ulazi i izlazi modela. Izlazi iz modela,
kada su ciljevi poznati, formulišu se direktno kao izmeritelji kojima se može pratiti
ostvarenje cilja.
• U zavisnosti od vrste problema koji se rešava na definisanje izlaza modela mogu uticati
i stavovi, odnosno mišljenje klijenata i njihovo razumevanje problema, ali ključnu ulogu
treba da ima iskustvo i znanje kreatora modela. Definisanje potrebnih izlaza iz modela
nešto je jednostavnije i svakako intuitivnije nego sagledavanje ulaza koji su potrebni i
omogućuju primenu modela.
• Na nivou konceptualnog modela identifikacija ulaza i izlaza odnosi se samo na
sagledavanje osnovnih veličina koje će biti korišćene, odnosno biti rezultat primene
modela, a ne na njihovu detaljnije definisanje i analizu. Sama priprema ulaza, način
analize izlaza i primena odgovarajućih statističkih metoda koja to prati znatno su
kompleksniji i sprovode se u procesu razvoja odnosno primene simulacionog modela ali
nisu deo procesa kreiranja konceptualnog modela.

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 9/15

Definisanje sadržine modela

• Definisanje sadržine odnose se na definisanje entiteta koji će biti korišćeni u
simulacionom modelu i predstavljati izabrane segmente realnosti što je, sa druge
strane, povezano sa definisanjem obuhvata modela i opredeljenjem za nivo detaljnosti.
• Obuhvat modela odnosi se na entitete koji će biti uključeni u model. To se odnosi kako
na šire značenje pojma entitet, dakle na sve komponente koje zahtevaju eksplicitnu
predstavu u modelu, tako i na dinamičke elemente koji se „kreću“ kroz model. Prema
tome, pored dinamičkih entiteta, to podrazumeva i definisanje resursa, redova čekanja,
kao i svih aktivnosti i procesa koji će biti predstavljeni u modelu. Identifikacija entiteta
zahteva pažljivu analizu sistema, problema koji se razmatra, veza među elementima
sistema, kao i sistema i okruženja, kao i definisanih ciljeva simulacije i predviđenih
ulaza i izlaza.
• Značajnu podršku u realizaciji ove faze razvoja konceptualnog modela mogu dati
budući korisnici kao i eksperti uključeni u proces modeliranja. Jedno od najvažnijih
pitanja definisanja obuhvata modela je u detaljnom sagledavanju svih pozitivnih i
negativnih strana uključivanja ili isključivanja nekog entiteta, a time i nekog segmenta
realnosti, u model. Uključivanje entiteta u model po pravilu znači povećanje
kompleksnosti, dok isključivanje može da ugrozi validnost modela.
• Primenjeni nivo detaljnosti takođe treba da obezbedi balans između preteranog
usredsređivanja na detalje i samo grubog skiciranja elemenata strukture modela.
Smanjenje nivoa detaljnosti je, logično, povezano sa uvođenjem različitih pretpostavki i

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 10/15

pojednostavljenja koje, kada se uvedu, povećavaju stepen apstrakcije a time i umanjuju

nivo detaljnosti u predstavi posmatranog sistema. Naravno, važi i suprotno. Veći nivo
detaljnosti znači manje pojednostavljenja ali zato, po pravilu, i veću kompleksnost
modela.
• Redosled navedenih aktivnosti u procesu razvoja konceptualnog modela, njihova
sadržina i nivo detaljnosti nisu striktno definisani i formalizovani već su posledica
problema koji se rešava a proces primene je po svojoj prirodi iterativan. Iterativan ne
samo u procesu razvoja konceptualnog modela već tokom celog toka sprovođenja
simulacione studije.
• Pošto ne postoje striktno definisana pravila za razvoj modela, niti striktno definisana
pravila za dokumentovanje, osnovno što treba imati u vidu je da konceptualni model
treba biti jednostavan, sa idejom da fokus bude na tome šta treba i šta ne treba
modelirati, a ne kako nešto modelirati
• Iako ne postoje definisane procedure razvoja konceptualnog modela simulacije, niti
standardi za dokumentovanje tih modela, određene proporuke su ipak prisutne. Za
dokumentovanje konceptualnog modela mogu se koristiti različite tehnike kao što su
formiranje liste komponenti, to jest entiteta, aktivnosti i procesa, potom različiti dijagrami
toka procesa, logički algoritmi, skice i slično.
• U literaturi se mogu naći i neki, u određenoj meri formalizovani, pristupi poznati kao
okviri razvoja konceptualnog modela (conceptual modeling frameworks), kao što su
Robinsonov (Robinson framework), ABCmod (ABCmod framework), te neki koji se

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 11/15

koriste u vojnim primenama - Conceptual Model Development Tool (KAMA), Federation

Development and Execution Process (FEDEP)...
Suština razvoja konceptualnog modela je u definisanju „pravog“ modela koji će na najbolji
način predstaviti relevantne aspekte razmatrane realnosti ali ne i način softverske
implementacije. No, treba imati u vidu da svrha konceptualnog modela nije samo u tome da
predstavlja ideju vodilju i bude putokaz u razvoju simulacionog modela, već može imati i
značajnu ulogu u koordinaciji učesnika u procesu razvoju modela čime se eventualni problemi
na relaciji klijent – ekspert – kreator modela dobrim delom eliminišu

OD KONCEPTUALNOG KA RAČUNARSKOM
SIMULACIONOM MODELU
• Konceptualni model je po definiciji softverski nespecifičan ali se, nakon što je razvijen,
na bazi tog koncepta pristupa softverskoj implementaciji, tj. razvoju računarskog
modela, čime se obezbeđuje operativnost, odnosno mogućnost sprovo]enja
simulacionog eksperimenta.
• U zavisnosti od korišćenog softverskog alata, proces razvoja računarskog modela
podrazumeva pisanje programskog koda ili pak postavljanje, povezivanje i podešavanje
odgovarajućih vizuelizovanih programskih modula ili objekata, uz minimum dodavanja
programskog koda onda kada je to neophodno.

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 12/15

• I u jednom i u drugom slučaju potrebno je da se entiteti, definisani sadržinom

konceptualnog modela, na najbolji mogući način predstave u računarskom modelu u
skladu sa karakteristikama softverskog alata koji se koristi.
• Razvoj računarskog simulacionog modela pripada klasi problema razvoja softvera
(software design) a takođe i softverskom inženjerstvu (software engineering).
• O’Regan (2017) dizajn softvera opisuje kao „kreativni proces koji bavi organizacijom i
implementacijom rešenja koji sadrži dva nivoa - arhitekturu sistema na višem i detaljni
dizajn na nižem nivou“. Arhitektura softverskog rešenja opisuje organizaciju sistema
kao skup struktura i podsistema koji su u međusobnoj komunikaciji obezbeđujući
zahtevanu funkcionalnost, dok se detaljni dizajn, na nižem nivou, odnosi na
specifikaciju programskih modula i implementaciju rešenja kroz pisanja programskog
koda.
• Korišćenje simulacionih softverskih alata, posebno onih sa integrisanim okruženjem u
dobroj meri umanjuju probleme povezane sa modularizacijom programskog koda i
uopšte dizajnom softverskog rešenja. To se posebno odnosi na alate sa grafičkim
modulima ili objektima, kakavi su FLEXSIM i ARENA, ali i mnogi drugi, gde se potreba
dekompozicije problema na delove koji se kodiraju kao posebne programske celine
ovde transformiše u potrebu izbora najpogodnijih modula ili objekata koji na najbolji
način predstavljaju dekomponovane segmente problema.

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 13/15

PRIMER SIMULACIJE PROCESA MEĐUSOBNOG OMETANJA SREDSTAVA

PMn - pretovarna mesta

RPm - regalski prolazi
n - oznaka segmenta
nm - oznaka smera kretanja
- opterećeno sredstvo
- neopterećeno sredstvo

• Interes za probleme zagušenja internih saobraćajnica u sistemima rukovanja

materijalom i smanjenje performansi sistema kao posledicu zagušenja i medjusobnog
ometanja sredstava, pojavljuje se krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka
(Vidović & Cvetić, 1990).
• No, istraživanja iz ovog domena i razvoj modela koji pokušavaju da utvrde uticaj
zagušenja i ometanja sredstava unutrašnjeg transporta intenziviraju tek u ovom veku,
krajem prve i u drugoj dekadi (Pan & Shih 2008, Zhang et al. 2009, Pan & Wu 2012,
Klodawski et al. 2018).

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 14/15

• Intuitivno je jasno da sa povećanjem broja pretovarnih i sredstava unutrašnjeg

transporta, koja rade u istoj zoni i koriste iste saobraćajnice, raste broj ukrštanja putanja
kretanja sredstava, pa tako i verovatnoća pojave zastoja tokom realizacije transportnog
ciklusa.
• Isto tako, veći broj sredstava angažovanih na pretovaru istog vozila utiče i na
povećanje verovatnoće dužeg čekanja na utovarno-istovarne operacije (Vidović, 2007).
Imajući ovo u vidu, prirodna je i intencija da se uticaj međusobnog ometanja pretovarnih
sredstava kvantifikuje i na taj način utvrdi očekivano produženje vremena transportnog
ciklusa i smanjenje proizvodnosti koje iz toga proizilazi, pa se onda, ukoliko se to
definiše kao cilj simulacije, postavlja i pitanje modela koji čiji izlazi bi obuhvatali takve
rezultate, a tu se postavlja i pitanje ideje o tome šta problem međusobnog ometanja
sredstava zapravo jeste i kako pristupiti njegovom rešavanju.
Osnovna ideja razvoja konceptualnog modela
Simulacioni model za utvrdjivanje dužine ciklusa transportno manipulativnih sredstava u uslovima njihovog medjusobnog ometanja koncipiran
je na način da prati kretanje svakog od sredstava, koja realizuju pretovar, pojedinačno. Praćenje sredstava u sistemu odnosi se na tekuću
poziciju svakog sredstva ponaosob i na vreme koje sredstvo provodi pri realizaciji pojedinih faza pretovarnog procesa: zahvatanje palete,
kretanje u opterećenom smeru, zastoj zbog propuštanja drugog sredstva, čekanje na odlaganje palete, odlaganje palete, kretanje u
neopterećenom smeru, zastoj zbog propuštanja drugog sredstva, čekanje na zahvatanje palete iz vozila.
Struktura konceptualnog modela
Da bi se to omogućilo, simulacija kretanja viljuškara po saobraćajnicama i manipulativnim površinama pretovarnog fronta i prostor na kome se
kreću sredstva podeljen je u segmente koji sadrže smerove kretanja sredstava, kako je to prikazano na slici. Za modeliranje procesa iskorišćen
je prikazani layout pretovarno skladišnog sistema. Podela prostora omogućuje praćenje kretanja svih viljuškara u sistemu i istovremeno pruža
mogućnost upravljanja kretanjem sredstava u slučaju da dodje do ukrštanja njihovih putanja. Upravljanje kretanjem sredstava koja prilaze
posmatranom segmentu može biti realizovano primenom različitih strategija:
- pravo prvenstva ima opterećen viljuškar,
- pravo prvenstva ima viljuškar sa desne strane,
- pravo prvenstva ima viljuškar koji se prvi nadje u segmentu, itd.

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema

Razvoj i primena simulacionog modela, Konceptualni model i razvoj računarskog modela 15/15
U modelu je pretpostavljeno da pravo prvenstva ima sredstvo koje će se H=1
prvo naći u odredjenom segmentu, premda primena različitih strategija
TC=0
takođe može biti predmet analize. Pretpostavljeno je da u regalski red može
ući samo jedan viljuškar, a u slučaju pojave dva sredstva sa zadatkom
Čekanje do da Kumuliranje
odlaganja palete u istom redu jedno čeka na oslobađanje prolaza na zahvatanja vremena čekanja tZ
C
TC=TC+tZ
C

saobraćajnoj površini predstavljenoj odgovarajućim segmentom. palete do zahvatanja pal.

Blok dijagram konceptualnog modela i način proračuna ciklusa pretovarnih ne
sredstava Generisanje vremena
tZ TC=T C+tZ
zahvatanja palete
Konceptualni model sistema, u formi blok dijagrama, u kom su prikazani i
Generisanje vremena
elementi ciklusa sredstava koje je u simulacionom modelu potrebno pratiti vožnje u tV T C=TC+tV
prikazan je na slici desno. opterećenom smeru
U modelu je korišćen princip da se viljuškari u sistemu kreću konstantnom da Kumuliranje
Zastoj u
brzinom, a da u slučaju zaustavljanja brzina trenutno postaje jednaka nuli. opterećenom vremena zastoja u tV
C
TC=T C+tV
C

Isto tako, pri ponovnom polasku sredstva, uzeto je da brzina trenutno smeru toku vožnje
postaje jednaka definisanoj srednjoj. Ovaj pristup predstavlja aproksimaciju ne
i svakako ne opisuje realni sistem, gde brzina predstavlja slučajnu funkciju, a Čekanje do da Kumuliranje
ubrzanje i usporenje viljuškara nisu trenutni. Međutim, imajući u vidu da se odlaganja vremena čekanja tO
C
TC=TC +tO
C

palete do odlaganja palete

uticaj vremena ubrzanja i usporenja viljuškara može uzeti u obzir preko
ne
smanjenja srednje brzine, uvedena pretpostavka o srednjoj brzini može se Generisanje vremena
TC=TC+t O
odlaganja palete tO
prihvatiti.
Generisanje vremena
vožnje u
tV TC=TC+ tV
neopterećenom
smeru

Zastoj u da Kumuliranje
C C
neopterećenom vremena zastoja u tV TC=T C+tV
smeru toku vožnje
ne
Statistika dužine
ciklusa Tc f(TC)

ne da
H=H+1 Dovoljan broj
simulacija

TC

Milorad Vidović - Simulacija logističkih sistema