"Mi Deca Sa Stanice Zoo" Studio Centar

1|Page
“MI DECA SA STANICE ZOO” STUDIO CENTAR

Tekst 011
STUDIO – Centar za kulturnu edukaciju 011
»MI DECA SA STANICE ZOO«

po romanu Kristijane F.
Dramatizacija romana i režija NENAD RADOVIĆ

Asistent režije / scenski pokret DRAGANA ŠUJAK
Kompozitor GORAN BOŽOVIĆ
Stručni saradnici ALEKSANDAR MARKOVIĆ,
ČARNI ĐERIĆ
Produkcija STUDIO CENTAR
ULOGE
KRISTIJANA Marina Mišović
SABINA Tamara Danojlić
MAJKA Mirjana Milićević
KESI Jelena Jekić
ACE Igor Radaković
DETLEF Bojan Živković / Luka Ivančajić
AXEL Ivan Đurić
FRANK Nikola Kosić
BABSI Sofija Ivanović
NARKOMAN Bojan Živković / Luka Ivančajić
RENATE ŠIPKE Sara Dragićević
DVE LUTKE Ivona Rašić, Sara Dragićević
PREMIJERA ODRŽANA: 25. marta 2010. godine

u pozorištu “DADOV”
2|Page
I
MO1 – ZVUK VOZA

MO2 – GRAD
(Stilizovani zvuci buke u velikom gradu, odsvirani na raznim muzičkim instrumentima. Zvukovi
počinju da dopiru potpuno nevezano, dok vremenom ulaze u pravilan ritam, a potom i u
muzičku nemeru. Mnogo ljudi je na sceni koji se naziru samo u siluetama. Kroz gužvu se probija
Kristijana, devojčica od trinaest godina koja dolazi do proscenijuma. Tek tada biva osvetljena.)
KRISTIJANA:
Živim ovde od svoje šeste godine i dosta mi je svega!
Rekla sam majci da ću prespavati kod Kesi. Kesi je glavna riba u školi, svi je vole. Ima već
prave grudi i dečka kakvog ja mogu samo da sanjam. Moja želja je da mi Kesi bude najbolja
drugarica!
(Promena svetla. Iza Kristijane su Kesi i Ace. Kristijana je i dalje na proscenijumu, okrenuta ka
publici.)
KRISTIJANA: (Odjednom, bez povoda)

To je kraj!
ACE:
Kraj... Kraj... Svi ćemo jednom imati svoj kraj.
KESI:
Šta si se zalepila za taj poster?
(Ace vadi džoint.)
ACE:
Kristijana, jesi probala ovo nekad?
(Kristijana se okrene i pogleda.)
KRISTIJANA:
Nisam.
ACE:
Hoćeš da probaš?
KRISTIJANA: (Odlučno i dalje gledavši napred.)

Ne.
(Ace i Kesi se pogledaju. Kesi joj prilazi.)
3|Page
KRISTIJANA:
Pije mi se pivo.
KESI:
Nemam pivo.
ACE:
Ili uzmi ovo ili budi strejt celo veče.
MO3 – ODLUKA
(Napeta atmosfera prelazi u jednu gitarsku numeru. Ace zapali džoint. Kristijana se okreće ka
njima i posmatra ih kako igraju dok duvaju. S vremena na vreme se zagrle i maze. Kristijana ih
i dalje posmatra. U jednom trenutku ustaje, dolazi između njih. Ace joj pruža džoint i ona ga
uzima. Nejpre ga gleda, a potom uvlači prvi dim, zatim se malo nakšlje, a onda još jedan.)
KRISTIJANA: (Neartikulisano se smeje i ponavlja):

To je kraj! To je kraj! To je kraj!
(Odlazi do jedne fotelje u koju se svaljuje. Na delu scene gde su ostali Kesi i Ace je mrak,
osvetljena je samo Kristijana u fotelji. Kako se svetlo širi vidimo Kristijaninu majku i sestru
Sabinu. Muzika staje.)
II
4|Page
(Sabina seda pored Kristijane na fotelju. Majka sedi na stolici. Razgovor teče već neko vreme.)
MAJKA:
Ne budi bezobrazna!
KRISTIJANA:
Zašto sam bezobrazna? Svuda po kući su Klausova odela, Klausove stvari, u kupatilu je
Klausov pribor za brijanje... U frižideru je posebno Klausovo mleko, Klausov sir... Kao da u
ovoj kući samo Klaus živi!
MAJKA:
Prekini!
SABINA:
Mama, zašto mora da živi sa nama? Zašto se jednostavno ne viđate van ove kuće?
MAJKA:
Zar će te vas dve mene da vaspitavate?!
SABINA:
On je 20 godina mlađi od tebe!
MAJKA:
Smesta da ste prekinule. Koliko je on mlađi od mene to nije vaša stvar! Klaus je divan čovek.
Voli vas... I dosta priče za večeras! Možete da idete u krevet.
(Kristijana i Sabina odlaze.)
MO4 – KESI EFEKAT
III
5|Page
(Sa druge strane su Kristijana i Kesi.)
KRISTIJANA:
Jedva čekam da uđem u «Sound». To čudo od diskoteke o kojem svi pričaju.
KESI:
Hoćeš da popušimo jedan džoint pre nego što uđemo?
KRISTIJANA:
Naravno.
(Kesi vadi umotan džoint. Pale ga. Puše i nastavljaju razgovor.)
KRISTIJANA:
Zamišljam ga kao mesto iz snova.
KESI:
Tamo ima svega, a najviše kul tipova. U «Sound-u» možeš sve da kupiš: šit, mandraks,
valijum... hero...
(Kristijana je prekida.)
KRISTIJANA:
Ne idi dalje Kesi! To sranje nam ne treba!
KESI:
Naravno da nam ne treba. Samo kažem!
MO5 – DISKOTEKA 1
(Glasna muzika. Kristijana ulazi u diskoteku i prolazi kroz „špalir“ mladića i devojaka koji
neartikulisano igraju uz muziku. Probija se do jedne klupe na koju seda. Prilazi joj Ace.)
MUZIKA STOP NAGLO!
ACE:
Sviđa ti se ovde?
KRISTIJANA:
Zanimljivo je.
ACE:
Biće ti sve zabavnije. (Vadi iz džepa tabletice – LSD.) Želiš?
KRISTIJANA:
Ne.
6|Page
ACE:
Luda stvar. (pruža joj tableticu.) Što ne uzmeš malo?
KRISTIJANA:
Nisam raspoložena.
ACE:
Nisi nikad ranije probala?
KRISTIJANA:
Ne seri.
(Celu scenu posmatra Detlef.)
ACE:
Šta si dolazila ovamo, ako hoćeš da budeš strejt? Uzmi polovinu. Biće ti dosta za prvi put. Ako
ti se bude svidelo, dođi sledeći vikend. Imaću extra tripove.
MUZIKA NASTAVAK – DISKOTEKA 1!
MO6 – DISKOTEKA 1 - IZDEFORMISANA
(Kristijana uzima polovinu tripa i stavlja je u džep. Ace odlazi. Kristijana sedi sama nekoliko
trenutaka, a onda odlazi u stranu na deo proscenijuma. Kao da je ispred nje ogledalo. Namešta
frizuru i popravlja šminku. Zamisli se ogledajući se, a zatim izvadi polovinu tripa iz džepa i
gleda ga. Razmišlja da li da ga uzme. Nakon razmišljanja stavlja ga u usta i proguta. Vraća se
nazad, lelujajući se po diskoteci i gurajući ljude oko sebe. Zvuk je za nju potpuno deformisan,
kao i ljudi koji se nalaze oko nje. Pravi krug i dolazi na sredinu proscenijuma gde se sruši na
zamlju. Muzika staje. Kristijana je ispred «Sound-a». Kašlje, a onda i povraća. Prilaze joj Detlef
i Axel.)
MUZIKA STOP NAGLO!
DETLEF:
Nisi smela da uzmeš taj trip.
AXEL:
Previše je jak za tebe.
(Kristijana ne odgovara. Samo ih bledo pogleda. Detlef joj daje maramicu.)
KRISTIJANA:
Hvala.
DETLEF:
Jesi li ok?
7|Page
(Daje joj još jednu maramicu.)
KRISTIJANA:
Da. Dobro sam.
DETLEF:
Ovo je Axel. Ja sam Detlef.
AXEL: (Detlefu)
Idem. Čekam te unutra.
(Detlef joj daje i treću maramicu. Kristijana se nasmeši i pridiže.)
DETLEF:
Hoćeš unutra?
KRISTIJANA:
Ne. Dosta mi je za večeras.
DETLEF:
Ok. Vidimo se.
IV
8|Page
MAJKA:
Moraćemo Ajaxa i Pitija da prodamo ili da damo nekome. Klaus ne podnosi životinje i
alergičan je na dlake.
KRISTIJANA:
Molim?!
SABINA:
Ne! Mama!
MAJKA:
I meni je žao, ali moraće tako da bude.
KRISTIJANA:
Ajax i Piti su članovi naše porodice! Ajax spava sa mnom skoro od rođenja! Ne možeš to da
uradiš!
MAJKA:
Našla sam ženu kojoj ćemo da damo Ajaxa. Piti će ostati ovde još neko vreme, ali će biti
zatvoren na terasi.
SABINA:
Ja onda više ne želim da živim ovde! Ako oni idu, idem i ja.
(Okrene se i ode.)
KRISTIJANA: (Zaplače)
Mama... Molim te...
MAJKA:
Šta sad hoćeš? Nisi kod kuće po ceo dan, ne vodiš računa o njemu, ja moram da ga šetam, da
ga hranim, kao da je to moj pas, a ne tvoj.
KRISTIJANA:
Baš zato što nije tvoj, ne možeš ti nikome da ga daš!
MAJKA:
Mogu. Od sutra on neće više biti ovde sa nama.
KRISTIJANA:
Od sutra ja više ne želim da imam ništa sa ljudima koji mrze životinje!
(Besno odlazi. Majka ostaje sama. Mrak na majku.)
V
9|Page
ACE:
Večeras bismo mogli da idemo negde.
KRISTIJANA:
Gde?
KESI:
Bilo gde…
DETLEF:
Na klizalište?
KRISTIJANA:
Sad? Klizalište je sad zatvoreno.
DETLEF:
Jesi sigurna?
MO7 – LJUBAV
(Nagli mrak. Promena svetla. Scena je prazna. Čuje se zvuk razbijanja stakla, potom muzika.
Na scenu istrčavaju Kristijana, Detlef, Ace, Axel, Kesi i Frank. Urlaju od sreće. U rukama drže
nešto sitnog novca što su ukrali razbijajući blagajnu i počinju njime da se gađaju. Zvuk
policijskih sirena. Svi krenu u grupi na jednu stranu, osim Detlefa koji hvata Kristijanu za ruku
i odvodi je u drugom pravcu. Dolaze na vrh jedne zgrade.)
KRISTIJANA:
Nadam se da nisu uhvatili Kesi? Moja mama misli da spavam kod nje.
DETLEF:
A njena mama misli da je ona kod tebe.
KRISTIJANA: (Nasmeje se)

Da.
(Detlef mota džoint.)
KRISTIJANA:
Ideš li često u «SOUND»?
DETLEF:
Da. Hoćeš li doći sledeće nedelje?
KRISTIJANA:
10 | P a g e
Naravno. (Gleda sa vrha zgrade.) Ceo svet je grozan i jedno veliko sranje! Vrti mi se.
DETLEF:
Jesi li opet na tripu?
KRISTIJANA:
Ti baš ne voliš trip.
DETLEF:
Ne, baš… Hoćeš? (Nudi joj džoint.)
KRISTIJANA:
Hoću. (Pali ga.) Skoro će zora.
DETLEF:
Hoćeš da ideš kući?
KRISTIJANA:
A ti?
DETLEF:
Idem svojoj gajbi, pođi sa mnom ako hoćeš? Stanujem kod Axela.
KRISTIJANA:
Ne. Ljutiš se?
DETLEF:
Ne ljutim se.
(Iznenada na vrh zgrade upadaju ostali.)
AXEL:
Mislili smo da vas je murija uhvatila.
ACE:
Pušite nešto?
KRISTIJANA:
Da.
(Svi se skupe i puše džoint.)
ACE:
Mene ovo više ne radi.
KESI:
11 | P a g e
Naravno, kad si nagutan non-stop!
AXEL:
Dok ne pređe na hors dobar je...
FRANK:
Ko se navuče na hors može odmah sebi da puca u glavu.
KRISTIJANA:
Mora da su potpuni idioti oni koji se bodu.
MO8 – JUTRO
(Ace besno baca džoint i odlazi u stranu. Kesi kreće za njim. Promena svetla. Muzika jutra. Vrh
zgrade. Ace i Kesi se ljube, Kristijana i Detlef stoje jedno pored drugog gledajući ispred sebe.
Axel i Frank sede sa strane. Mrak.)
VI
12 | P a g e
(Sabina zatvara pun kofer. Ulazi Kristijana, baca ranac, gleda je zbunjeno.)
KRISTIJANA:
Zar ti nisi u školi?
SABINA:
Pakovala sam se.
KRISTIJANA:
Ideš kod ćaleta?
SABINA:
Da.
KRISTIJANA:
Odlaziš zbog maminog tipa?
SABINA:
Mama robuje zbog mene i tebe. Samo želim da raščistim stvari. Ne mogu više ovako... Otkako
smo ostale bez Ajaxa i Pitija, ni ja ovde više nisam svoja. Sve mi je drugačije... I on... jutros
sam ga zatekla u gaćama u kupatilu. Ne mogu da ga podnesem.
KRISTIJANA:
Želim da ostaneš ovde sa mnom.
SABINA:
A ja želim da pokušam da živim sa tatom.
STOP MUZIKA – FADE OUT
KRISTIJANA:
Zar si zaboravila na scene koje nam je pravio? Sećaš li se kako smo bile srećne kad je izlazio
napolje? Znale smo da te večeri nećemo dobiti batine.
SABINA:
Da, ukoliko se ne vrati kući pijan.
KRISTIJANA:
Tukao nas je za svaku glupost. Tukao me je zato što nisam umela da nacrtam kućicu, zato što
sam mešala slova H i K, zato što nismo stvari odmah stavljale u ormar, nego ih ostavljale na
fotelji. I ti sad želiš da mu se vratiš... Da živiš sa njim?
SABINA:
13 | P a g e
Želi da se iskupi za to.
MO9 – INTERFON
(Zvoni neko na interfon.)
SABINA:
To je tata. Čeka me. Hoćeš da me ispratiš do dole?
KRISTIJANA:
Ne.
(Zagrle se.)
SABINA:
Imaš li kakvu poruku za tatu?
KRISTIJANA:
Ne.
SABINA:
Ok. Ne ljuti se. Hoćeš žvaku?
KRISTIJANA:
Da.
(Daje joj žvaku i odlazi.)
KRISTIJANA:
Čuvaj se.
(Kristijana ostaje sama gledajući za njom, a zatim legne na dušek koji je ustvari njen krevet.
Svetlo je prigušeno. Kristijana je u svojoj sobi. Ulazi majka.)
MAJKA:
Kristijana... Kristijana... Zašto si u mraku? Jesi li videla Sabinu danas?
KRISTIJANA: (Potvrdno)
Mhm…
MAJKA: (Dolazi do nje. Mazi je.)

Sada smo nas dve same.
KRISTIJANA:
Vratiće se ona.
MAJKA:
14 | P a g e
Misliš?
KRISTIJANA:
Neće izdržati sa tatom.
MAJKA:
Znaš šta? Večeras, ćemo ti i ja da napravimo večeru. Želim da provedemo veče same.
(Poljubi je.)
KRISTIJANA:
Hoće li Sabina sada manje da pati?
MAJKA:
Ne znam, sine... To je njena odluka. Ako bude želela da se vrati, bićemo opet zajedno. Ako ne...
Tu smo nas dve...
KRISTIJANA:
I Klaus...
MAJKA:
Nemoj da ga mrziš. On ti nikada neće biti na smetnji. Ne može on da razdvoji i nas dve...
KRISTIJANA:
Sabina je zbog njega otišla.
MAJKA:
Sabina je otišla jer je tako želela. Nego, hoćemo li mi da pravimo tu našu večeru?
M10 – TELEFON
(Zazvoni telefon. Majka se javlja.)
MAJKA:
O Klaus, ti si... Evo tu smo Kristijana i ja. Sada ćemo da pravimo večeru... Da... Naravno... Da...
Dođi slobodno... Biće nam lepo... Vidimo se... Ćao... (Spušta slušalicu.)
KRISTIJANA:
Klaus?
MAJKA:
Da. Pozvala sam ga. Nećemo biti sasvim same. Ne ljutiš se? Taman da se malo bolje upoznate.
KRISTIJANA: (Ljutito ustaje i odlazi, a onda se naglo okrene ka majci.)

Pozajmiću tvoju jaknu večeras?
15 | P a g e
MAJKA:
Izlaziš negde?
KRISTIJANA:
Samo do Kesi.
M11 – CLUSTER ONE – PINK FLOYD
(Kristijana se okrene i odlazi. Majka ostaje sama. Mrak na majku.)
VII
16 | P a g e
(Kristijana dolazi do Franka koji je vidno ustondiran i hvataju ga blagi znaci krize.)
KRISTIJANA:
Gde su ostali?
FRANK: (Potpuno izgubljeno.)

Koji ostali?
KRISTIJANA:
Hej, šta se događa? Izgledaš kako mrtvac.
FRANK:
Zato što dajem krv.
KRISTIJANA:
Zašto to radiš?
FRANK:
Zato što mi treba heroin.
KRISTIJANA:
Zašto Frank?
(Frank ne odgovara. Gleda u jednu tačku.)
KRISTIJANA:
Pogledaću da li neko ima malo valijuma.
(Odlazi. Promena svetla. Kristijana stoji ispred velikih vrata na kojima je sprejem ispisano
veliko slovo «H». Guzva je ispred tih vrata i ljudi stalno ulaze i izlaze. U jednom trenutku izlazi
i Detlef. Kristijana ga sa nevericom ugleda. Poleti ka njemu. Detlef je sveže nadrogiran
heroinom.)
KRISTIJANA:
Uzeo si heroin?
(Detlef ćuti i gleda je.)
KRISTIJANA: (Vidno uzbuđena.)

Nemoj da mi kažeš da si to uradio? Čoveče, jesi li lud? Imaš 16 godina, ne možeš da počneš
sa horsom?!
(Detlef kao da je ne sluša.)
KRISTIJANA:
Uzmi večeras tri tripa odjednom. Ja ću ti nabaviti, ali molim te nemoj da praviš sranje!
17 | P a g e
(Detlef ne reaguje na njene reči.)
KRISTIJANA:
Ako još jednom uzmeš hors, neću više da čujem za tebe. Onda si za mene mrtav. Neću više da
te vidim!
(Detlef i dalje nemo stoji i zuri u jednu tačku. Kristijana odlazi. Promena svetla. Kristijana je sa
Axelom.)
KRISTIJANA:
Detlef je počeo da uzima heroin.
AXEL:
Da, znam da je razmišljao o tome.
KRISTIJANA:
Nisi me razumeo...
AXEL:
Ako želi da ga uzima, uzimaće ga.
KRISTIJANA:
Možeš li da razgovaraš sa njim?
AXEL:
Zar ja, od svih ljudi na svetu?
KRISTIJANA:
Mislila sam da si mu prijatelj. Mislila sam da živi kod tebe!
(Axel podigne pogled ka njoj. Kristijana se zagleda u njegove oči. Shvati da je i on na heroinu.)
AXEL:
Ohladi se mala. Bolje beži pre nego što i ti pukneš. Pogledaj malo oko sebe… Pogledaj kako
su svi kul. Što više horsa uzmu, to se bolje osećaju. Beži dok i tebe ne zgrabi taj osećaj.
(Mrak. Promena svetla. Kristijana je sa Frankom koji sedi na podu potpuno izgubljen i
polusvestan. Pored je i jedna devojka, njena vršnjakinja – Babsi, koja stoji, pije pivo i posmatra
Kristijanu.)
STOP MUZIKA 11 NAGLO!
KRISTIJANA: (Besno i uzbuđeno.)

Nabavila sam ti mandraks. Nisam uspela da nabavim valijum.
18 | P a g e
(Frank uzima tablete koje mu daje Kristijana. Guta ih. Prilazi joj Babsi.)
BABSI:
Hej, je li dobro?
KRISTIJANA: (Još uvek uznemireno, ni ne gledajući kome odgovara.)

Malo mandraksa za smirenje kad nema horsa i biće ok.
(Kad je odgovorila, pridigne se da vidi sa kim razgovara. Gleda u prelepu devojčicu. Kao da je
opčinjena njenom lepotom.)
BABSI: (Prekida je u pogledu.)

Ja sam Babsi.
KRISTIJANA: (Kroz osmeh.)

Kristijana.
BABSI:
Imaš li trip?
M12 – BESKONAČNI PUT
(Gledaju se nekoliko trenutaka. Nagla promena svetla. Kristijana je na ulici, ide kući. Nagutala
se raznim tabletama tokom noći: kaptagon, tri efedrina, nekoliko kofeina, mandraks, valijum.
Odjednom se sruči na pod. Pokušava da se pridigne i krene dalje, ali jedva da uspeva. I kad uspe
mora da se drži za nešto. Deluje kao beskonačni put. Ima vidne bolove u grudima. Kao da je
neko seče kroz srce. Sve joj je lošije. Kašlje. U jednom trenutku počinje sve se više zakašljava i
počinje da povraća. Mrak.)
VIII
19 | P a g e
(Kristijana leži u svom krevetu nepomično. Kašlje. Jako joj je loše, a ne može da se pomeri. Muči
se. Kašalj je dovodi skoro do povraćanja. Ulazi majka.)
MAJKA:
Kristijana, šta je sa tobom?
KRISTIJANA: (Teško govori)

Imam grip... Smetnje u krvotoku...
MAJKA:
Zar opet?
KRISTIJANA:
Da. Juče sam opet imala kolaps u školi.
MAJKA:
Moramo da idemo kod lekara.
KRISTIJANA: (Pomalo panično ali i dalje teško.)

Ne... Zašto kod lekara? Svi u školi imaju taj grip. Bili su i lekari, kažu da je to zbog puberteta
i brzog rasta.
MAJKA:
Ponašaš se čudno, Kristijana. Sve manje vremena provodiš u kući. I kad si ovde ne želiš sa
mnom da razgovaraš.
KRISTIJANA:
I ti si retko kod kuće.
MAJKA:
To je zato što radim. Kako bismo se izdržavale. Od čega bih plaćala ovaj stan? Želiš garderobu,
želiš da izlaziš... A ne pitaš koliko je meni teško da udovoljim svim tvojim željama?!
(Kristijana ćuti.)
KRISTIJANA:
Nisam sinoć bila kod Pegi.
MAJKA:
Nego?
KRISTIJANA:
U «Sound-u».
MAJKA:
Molim? Kristijana, ti imaš 13 godina.
20 | P a g e
KRISTIJANA:
Upoznala sam jednog dečka. Zove se Detlef. Družimo se. Prvi put da sam upoznala dečka
kojeg razumem na jedan potpuno novi način. O svemu mogu sa njim da pričam. Mislim da
sam se zaljubila u njega.
MAJKA:
On izlazi u «Sound»?
KRISTIJANA:
Da. Ne brini mama, to nije uopšte opasno mesto. To je obična tinejdžerska diskoteka.
(Na drugom delu scene su Axel i Frank. Frank je u krizi, dok Axel nervozno šeta oko njega.)
KRISTIJANA:
Tamo idu svi... Sve moje drugarice... Valjda je bolje da ti kažem istinu nego da te lažem. Je l'
želiš da se razvlačim po ulicama i postanem obična uličarka?
MAJKA:
Otkud znam... Čitam po novinama da se na tim mestima svašta dešava, da ima narkomana.
KRISTIJANA:
Ima. Ali ima ih svuda. Tačno je da neki od mojih drugova i drugarica uzimaju drogu, ali ja
nikada na to ne bih ni pomislila.
MAJKA:
Pa što se onda družiš sa njima?
KRISTIJANA:
Tako mi ih je žao. Niko neće da se druži sa njima. A oni se tako raduju kad neko hoće sa njima
da priča. Treba im pomoć. Ne brini mama, sa mnom je sve u redu.
M13 – STANICA ZOO – KLAVIJATURA
IX
21 | P a g e
(Kristijana dolazi do Axela i Franka.)
KRISTIJANA:
Šta mu je? Je l' bolestan?
AXEL:
Treba mu lova za heroin.
KRISTIJANA:
A i tebi koliko vidim.
(Axel ćuti.)
KRISTIJANA:
Uzmi od mene.
AXEL:
Koliko imaš?
KRISTIJANA:
20 maraka.
AXEL:
Nabaviću nešto, sačekajte me.
(Promena svetla.)
Kristijanina projekcija: Kroz koreografiju i pokret Detlef se sjajno provodi, drogirajući se

sa dve devojke.
(Nakon koreografije, scena se nastavlja. Vraća se Axel.)
AXEL:
Ok. Našao sam ono što nam treba. (Franku.) 'Ajmo. Ćao Kristijana, hvala za keš.
(Frank se pridiže i njih dvojica odlaze. Kristijana ostaje sama. Pred očima joj sevaju fleševi scene
Detlefa sa dve devojke. Želeći da pobegne od takvog prizora, naleti na Axela i Franka koji
spremaju dozu heroina. Dolazi do njih i gleda ih. Axel se okrene letimično i konstatuje da je tu.)
STOP MUZIKA 13 – NAGLO!
KRISTIJANA:
Želim da probam!
FRANK:
Nema šanse!
22 | P a g e
KRISTIJANA:
Ja sam platila deo i hoću da taj deo pripadne meni!
(Axel je najpre pogleda, a potom joj besno daje dozu heroina zamotanog u staniol, a onda
nastavi da sprema dozu za Franka. Kristijana pažljivo gleda. Kada je završio pripremu, Axel
bode Franka u venu.)
KRISTIJANA: (Gleda i vidno se uplaši)

Neću da se bodem. Ušmrkaću.
AXEL:
To ti samo misliš.
KRISTIJANA:
Samo jednom.
AXEL:
To svi kažu.
FRANK:
Nemaš pojma šta radiš!
KRISTIJANA: (Dok rola papir kao cevčicu)

Umem da se kontrolišem.
FRANK: (Već potpuno izgubljen)

Uzmi to samo jednom i za kratko vreme bićeš gde sam ja sada… Postaćeš leš.
M14 – STANICA ZOO – KLAVIJATURA - IZDEFORMISANO
(Kristijana ušmrkava heroin. Počinje blago da se trese. Muka joj je. Iskašljava se. Pada joj glava
i sruči se na zemlju. Duboko diše. Promena svetla. Kristijana sedi sama. Dolazi Babsi.)
STOP MUZIKA 14 – NAGLO!
BABSI:
Hej...? (Kristijana ćuti.) Je l' nešto nije u redu? (Shvati) Čoveče...
(Kristijana je pogleda. Babsi seda pored Kristijane.)
BABSI:
Jesi li ti na horsu?
(Babsi je zagrli. Kristijana samo što ne zaplače.)
KRISTIJANA: (Ugleda Detlefa.)

23 | P a g e
Volim ga! Da nisam uzela hors ne bih više nikada mogla da mu se približim.
(Detlef je ugleda i ustremi se ka njoj. Promena svetla. Detlef i Kristijana su na proscenijumu.)
DETLEF: (Besno)
Jesi ti luda? Zašto praviš sranja?! Je l' moraš da radiš sve što i ja?
KRISTIJANA:
Smiri se!
DETLEF:
Neću da se smirim! Znaš li ti šta radiš?!
KRISTIJANA: (Veoma uzbuđeno)

Ti si taj koji je počeo sa tim i već si pravi džanki. Ja neću da idem tako daleko. Samo sam želela
da vidim kako se osećaš? (Tišina nekoliko trenutaka.) Neću više! Možda samo vikendom,
ponekad. A i tebe želim da izvučem neću da postaneš pravi džanki.
DETLEF:
Viđamo se samo vikendom.
KRISTIJANA:
Možemo da se nađemo kad se vratim iz škole.
DETLEF:
Ne možemo tada.
KRISTIJANA:
Zašto?
DETLEF:
Idem na stanicu Zoo.
KRISTIJANA:
Zašto?
DETLEF:
Moram da radim.
KRISTIJANA:
Sranje.
DETLEF:
Iskren sam.
KRISTIJANA:
Stvarno?
24 | P a g e
DETLEF:
Da.
KRISTIJANA:
Sa muškarcima?
DETLEF:
To ništa ne znači.
KRISTIJANA:
Ideš li sa njima u krevet?
DETLEF:
Da, ali ne spavam sa njima.
KRISTIJANA:
Šta osećaš?
DETLEF:
To je posao. Ne smeju da me diraju jer to tada više ne bi bio posao.
KRISTIJANA:
Znači, ne uzbuđuje te?
DETLEF:
Odvratno je. Ali moram da sakupim novac za dop. (Tišina.) Da li ti se još uvek sviđam?
(Kristijana ga gleda nekoliko sekundi, a onda ga jako zagrli.)
DETLEF:
Moram da idem.
KRISTIJANA:
Gde ćeš?
DETLEF:
Čeka me mušterija.
BABSI:
Lep je! Kako ti zavidim... Starija si, imaš super frajera, probala si hors...
KRISTIJANA: (Besno, skoči i uvati je jako za ramena.)

Jesi li ti luda? Da nisi više pomislila na to!
BABSI:
Samo želim da probam. Umem da se kontrolišem.
25 | P a g e
KRISTIJANA:
Svi tako kažu. I ja ću da prekinem sa tim! Ionako, niko neće ni da ti da hors. To uopšte ničemu
ne vodi. U koju školu ideš?
BABSI:
Izbacili su me iz škole jer su me uhvatili kako duvam u školskom dvorištu. Nijedna škola više
neće da me primi. A pobegla sam i od kuće... I tako... Sad zevam na ulici...
(Kristijana ćuti.)
BABSI:
Znaš li gde bih mogla noćas da prespavam?
KRISTIJANA:
Vrati se svojima.
BABSI:
Ne želim da idem kući. Dosta mi ih je!
KRISTIJANA:
Zašto?
BABSI:
Ja sam jedno od one dece koja 10 godina žive život princeze, a onda ti se preko noći ceo život
promeni. Otac mi se ubio pre dve godine, a mama je ceo život radila kao plesačica, tako da
nikad i nije živela sa nama. Udala se za nekog velikog i svetski priznatog pijanistu, ali ja ih ne
viđam često. Stalno putuju. Sad živim kod babe i dede. Oni su me usvojili. Doduše, otišla sam
i od njih, jer babu više ne mogu da podnesem. Rado bih se opet vratila mami, ali ona nema
vremena sad za mene.
(Kristijana ćuti nekoliko trenutaka. Kao da je zamišljena.)
KRISTIJANA:
Želiš li da spavaš noćas kod mene?
BABSI: (Sa ogromnim osmehom.)

Mogu?
KRISTIJANA:
Naravno.
M15 – PROMENA KLAVIR
26 | P a g e
(Kristijana i Detlef.)
KRISTIJANA:
Otoplilo je.
(Detlef ćuti.)
KRISTIJANA:
Uvek kada dođe proleće, obuzme me neko osećanje sreće. To mi je valjda ostalo iz detinjstva.
Hodaš bos, skineš se go, brčkaš se u vodi, cveće cveta u bašti...
DETLEF: (Kao da su to gluposti)

Ma... (Iznenada je poljubi) Srećan rođendan!
(Kristijana se obraduje, zagrli ga, poljubi i ona njega.)
KRISTIJANA:
Hej... Hvala... Setio si se... Jesu tebi tvoji čestitali juče?
DETLEF: (Tužno.)
Nisu. Samo baka.
KRISTIJANA:
Daj... Ne sekiraj se! Sve je to sranje! Imam poklon za nas!
(Vadi pakovanje heroina. Detlef oduševljeno, kao dete kada vidi igračku, uzima pakovanje iz
njene ruke i žurno ga otvara.)
DETLEF:
Vau... Koliko ima... Odakle ti?
KRISTIJANA:
Dobila sam 50 maraka od keve za rođendan. Rekla mi je da kupim nešto što mi je najviše
potrebno. Imamo toliko da cele sledeće nedelje možemo da budemo haj.
(Detlef je poljubi u obraz.)
KRISTIJANA:
E slušaj... nema više šmrkanja. I ja ću danas da se ufiksam.
DETLEF:
Nema šanse!
KRISTIJANA:
Hoću! Danas mi je rođendan i to je moja želja!
27 | P a g e
(Dolaze Axel i Frank.)
AXEL: (Koji u ruci drži tek ubran cvet.)

Hej lepotice... Srećan rođendan...
KRISTIJANA:
Hvala...
FRANK: (Koji u ruci drži papirni aviončić.)

Srećan rođendan.
KRISTIJANA:
Hvala ti Frank.
(Poljube je obojica u obraz. Frank joj daje cvet. Axel vidi šta Detlef drži u rukama.)
AXEL:
Vau... koliko ima...
FRANK:
Al’ se neko danas otvorio... Pa gde ćemo...?
KRISTIJANA:
Na stanicu Zoo.
DETLEF:
Ne želim da moja devojka hoda po stanici Zoo.
KRISTIJANA:
Zašto?
DETLEF:
Zato što je tamo sam ološ. Ti ne pripadaš tom svetu. Posebno ne na svoj rođendan.
KRISTIJANA:
Ti si danas baš rešio da mi pokvariš rođendan. Idem gde ideš i ti, radim ono što radiš i ti,
jasno?!
AXEL:
Hej... Dosadni ste. Šta vam je danas?
KRISTIJANA:
Želim da se ušpricam danas.
DETLEF: (Besno)
Rekao sam ti da ne dolazi u obzir!
28 | P a g e
(Detlef odgurne Kristijanu i ona padne.)
KRISTIJANA: (Ljutito, uzvrati mu jednim šamarom.)

Svejedno mi je da li ću da se ušpricam ili našmrkam! Nema razlike!
AXEL:
Ima. Ušpricavanje je kao vrhunac u sexu.
DETLEF:
Prekini! (Daje joj njen deo za ušmrkavanje.) Izvoli!
M16 – EFEKAT KRISTIJANA HEROIN – 1. PUT
(Kristijana uzima. Promena svetla. Detlef, Axel i Frank sede navaljeni na zid, sveže nadrogirani.
Kristijana ih gleda. Ulazi jedan narkoman, koji je toliko propao od fiksanja da svuda ima
otvorene rane na koži. Jedva da još može da hoda. Kristijana ga gleda zapanjeno. Odjednom
izleti iz nje.)
KRISTIJANA:
Čoveče ti si zreo za bolnicu! Živ truneš.
(Narkoman se samo nakezi i promrmlja.)
NARKOMAN:
Ja samo čekam smrt.
(Kristijana mu odlučnije priđe.)
KRISTIJANA:
Možeš li da mi pozajmiš svoj pribor?
(Shvati da narkoman užasno smrdi pa napravi grimasu. On je bledo gleda, a onda joj pruža
drhtave ruke u kojima je ceo pribor.)
NARKOMAN: (Jedva progovara.)

Ostavi se toga devojko.
(Kristijana seda i namešta pribor. Stavlja prah na kašikicu, cedi limun preko, zagreva i uvlači u
špric. Narkoman je sve vreme gleda. Steže ruku maramom, i polako približava špric veni. Nema
hrabrosti da se ubode. Dok ga uplašeno gleda, narkoman joj polako prilazi i najpre joj trlja
ruku.)
(U ternutku kada joj Narkoman približava špric veni, nagla promena svetla. Čuje se Kristijanin
krik. Vidimo samo siluete Narkomana koji kupi pribor i odlazi i Kristijane koja se najpre valja
29 | P a g e
od bola i mučnine, a potom se smiruje sklupčana na zemlji. Promena svetla. Preznojena je i van
sebe. Oči su joj sklopljene. Jedva ih otvara. Pored nje su Detlef , Axel i Frank. Gledaju je. Kristijana
otvara oči i pokušava da se uspravi. Axel i Frank je pridižu. Detlef je nevoljno gleda.)
AXEL:
Kako je bilo?
KRISTIJANA:
Drugačije sam zamišljala vrhunac u sexu.
DETLEF:
A ti baš moraš sve da probaš!
KRISTIJANA:
Želim da budem na istoj ravni sa tobom!
M17 – PROMENA GITARE
(Kristijana se pridiže i kreće ka drugoj strani scene na kojoj je Babsi.)
KRISTIJANA:
Babsi moja... Zašto se nisi pojavila?
BABSI:
Moji su sada dosta strogi od kad sam pobegla onda od kuće. Keva je naredila baki da me drži
na oku. Sada samo mogu da ostajem napolju do 8. Upisali su me i u neku školu. (Vadi paketić)
Hoćeš fix?
KRISTIJANA:
Babsi... Zar si i ti počela?
BABSI:
A šta se kao iščuđavaš? Kao nisi znala da će i meni to da se desi?
KRISTIJANA:
Odakle ti novac?
BABSI:
Zarađujem. Imam stalnu mušteriju. Dosta je stariji tip, ali je baš kul.
KRISTIJANA:
Spavaš sa njim za pare?
STOP MUZIKA 17 – FADE OUT
BABSI:
30 | P a g e
Ne. To je poslednje što bih u životu uradila. Svako popodne idem taksijem kod njega. Ne daje
mi lovu, već dop. Dobijam tri četvrtine dnevno. Tu dolaze i druge ribe koje dobijaju dop
direktno od njega. Ali trenutno se pali samo na mene. Za sat vremena sve završim. Samo
skidanje, fotografisanje, ćaskanje i ... dobro... malo jezikom... Ali ništa više majke mi...
(Kristijana je opet zagrli.)
KRISTIJANA:
Tako mi je drago što te opet vidim Babsi moja...
BABSI:
Hoćemo li da proslavimo što smo opet zajedno?
KRISTIJANA:
Hoćemo. ’Ajmo...
(Krenu. Babsi zastane.)
BABSI:
E vidi ovo... (Otvara novine i čita.) «Od četrnaeste godine je na tabletama. Uzeo je previše
heroina u trenutku očaja. Neposredno, pre ubrizgavanja kobne doze heroina,
sedamnaestogodišnjak, Andreas W., svim narkomanima i svojoj devojci ostavio dirljivo
oproštajno pismo.»
Dokle god budem imala za dop neću da se predoziram.
KRISTIJANA:
Daj mi to ovamo. (Gleda novine.) Jebote, to je Ace!
(Promena svetla.)
M18 – ACE – ODLAZAK U SMRT
Kristijanina projekcija: Muzika. Kroz pokret, dve devojke odvode Acea.
ACEOVO OPROŠTAJNO PISMO:

„Sad ću da završim sa svojim životom, jer narkoman svim prijateljima i rođacima donosi
nevolje, brige, ogorčenje i očaj. On ne uništava samo sebe, već i druge. Zahvaljujem se svojim
divnim roditeljima i svojoj bakici. Fizički sam jedna obična nula. Fiksanje je uvek najgore
sranje. Ali, ko to gura u nesreću ljude koji mladi, puni životne snage dolaze na svet? Ovo treba
da bude pismo upozorenja za sve koji se nalaze pred odlukom: „Pa, da probam jednom?!“
Glupaci, učite se na meni. Sad nemaš više razloga za brigu, Kesi. Zbogom.“
( Promena svetla. Kristijana nemo gleda, brišući po koju suzu. Babsi je iza nje. Mrak.)
XI
31 | P a g e
(Čekaju autobus kojim Kristijana treba da se vrati kući.)
KRISTIJANA:
Želim da ostanem sa tobom zauvek na ovoj stanici. Da prestanu da prolaze svi autobusi, da
bude ovako pusto bez ljudi, kao što je sada. Da sve stane. Da ostanemo sami.
DETLEF:
I ja bih voleo da jednom prestanemo sve ovo da radimo.
KRISTIJANA:
Prestaćemo... Uopšte ne izgleda kako drugi pričaju, krize i ostala sranja. Malo se preznojiš i
to je to. I da ne uzmem opet, ’ladno bih iskulirala. To znači da možemo da ostavimo kad
hoćemo.
DETLEF:
Znaš kako bismo mogli da se obogatimo?
KRISTIJANA:
Kako?
DETLEF:
Zamisli, da uzmem hors na kredu za sto maraka od jednog dilera. I to podelim na deset
paketića od po dvadeset maraka, tako da bismo zaradili sto maraka od prodaje.
KRISTIJANA:
Aaaaa... Strava!
DETLEF:
Od tih para možemo ponovo da kupimo i da svaki put udvostručimo kapital. I korak po korak
eto nama para...
KRISTIJANA:
Ti si genijalac!
DETLEF:
Sviđa ti se plan?
KRISTIJANA:
Strava je!
DETLEF:
I meni se sviđa, što se tebi sviđa.
(Zagrle se. Počnu da se ljube.)

KRISTIJANA:
32 | P a g e
Je l’ se sećaš kad smo se upoznali i kad sam ti rekla da sam još nevina i da želim da tako i
ostane još neko vreme.
DETLEF:
Hoćeš da kažeš da je to vreme prošlo? Hoćeš da spavaš sa mnom?
KRISTIJANA:
Ok. Uvek sam se plašila tog pitanja... (Malo je zbunjena.) Ok. Ovako: Da. Hoću da spavam sa
tobom... ali pod jednim uslovom...
DETLEF:
Kojim?
KRISTIJANA:
Da budemo potpuno čisti. Ni malo horsa. Mislim, onda mi možda neće biti lepo. Ustvari, ili će
mi biti jako lepo samo zato što sam haj, a kad budem čista onda uopšte neće biti lepo. Hoću
stvarno da budem skroz čista. A hoću da i ti znaš kako je sa mnom kad si čist.
(Detlef krene nešto da kaže, a Kristijana ga zaustavi.)
KRISTIJANA:
Hoću da mi prvi put bude drugačije nego svim mojim drugaricama, koje su prvi put, maltene
bile silovane.
DETLEF:
Ne brini, mala... Biće onako kako ti želiš.
(Zagrli je.)
KRISTIJANA:
E pa onda uradi za mene još samo jednu stvar: prestani da se fiksaš zbog mene. Neću da mi
umreš.
DETLEF:
Prestaću. Obećavam.
M19 – PROMENA GITARE
(Kristijana i Detlef su zagrljeni. Ljube se.)
XII
33 | P a g e
(Kristijana piše Detlefu pismo.)
KRISTIJANA:
Javljam ti se sa najvećeg smora od ekskurzije u istoriji svih smorova... Ili možda ne... Možda
mi je baš super. Ustvari jedino je važno da ti se javlja jedna potpuno raspolovljena ličnost. To
jest, javlja ti se Kristijana, slatka četrnaestogodišnjakinja kojoj je super na ekskurziji, koja se
divno provodi i koja ne želi nikada da se vrati surovoj ralnosti i Berlinu, a javlja ti se i Vera
(pričala sam ti da je to moje drugo ime), koja je totalni džanki i koja će izludeti bez tebe i
horsa. Nas dve, Kristijana i Vera stalno se svađamo. Sinoć je recimo Vera izvadila 40 maraka
i rekla da ih štedi za sledeći fiks. Kristijana se odmah pobunila i otela joj tih 40 maraka i rekla:
„Ne mogu da verujem seljančuro, da već sad štediš za svoj sledeći fiks!“ A onda je za 20
maraka od tih 40, otišla i kupila majicu i rekla Veri: „Odvoji se više od te proklete cifre 40!
Iskoristi to što si na ekskurziji i prestani da se fiksaš!“
(Dolazi Kesi.)
KESI:
Hej...
KRISTIJANA:
Kesi...
KESI:
Smetam?
KRISTIJANA: (Gužvajući papir)

Ne... Pokušavam da napišem Detlefu pismo, ali ne znam ni sama šta da mu napišem...
KESI:
Još si sa njim?
KRISTIJANA:
Da.
(Kesi klima glavom, samo što ne zaplače.)
KRISTIJANA:
Ne možeš da ga preboliš?
KESI:
Ne.
KRISTIJANA:
Pročitala sam njegovo oproštajno pismo u novi...
(Kesi je prekida.)
34 | P a g e
KESI:
Ćuti! Ne želim o tome da govorim.
KRISTIJANA:
Ok. Izvini. (Zagrli je.)
KESI:
Znaš, ponekad mi svi falite.
KRISTIJANA:
Zajebi to sranje. Imala si sreće što te je keva onu noć uhvatila.
KESI:
Ma baš je super kad te keva uhvati na stanici odvaljenu od života, i išamara te pred celim
društvom!
KRISTIJANA: (Pobesni)
A gde sam ja? Šta ja da kažem o svojim roditeljima?! Čitavog života se uopšte nisu brinuli o
meni. I sad se ponašaju sa mnom kako im se ćefne, ti idioti koji su uvek i u svemu samo grešili.
Te svinje su me i pustile da propadnem. Slušaj me dobro Kesi, tvoja mama se pobrinula da
ne završiš u totalnom sranju!
(Kesi je gleda. Zaplače. Zagrli je, a onda je malo bolje pogleda.)
KESI:
Kristijana, pa ti si skroz žuta! Žutica! Imaš žuticu, jebote!
(Odmakne se malo od nje.)
KRISTIJANA: (Dira se po licu)

Šta lupaš, kakva žutica?!
KESI:
Ti si džanki riba i nije ni čudo što si navukla to sranje!
(Izleti sa scene. Kristijana ostaje sama. Promena svetla. Kristijana leži u krevetu. Piše Detlefu
pismo.)
KRISTIJANA:
Ni prošlo pismo ti nisam poslala. Ne znam više ni sama šta da mislim. Pokušavam da te
zamislim ali ne mogu. Valjda nisam bila spremna da se ovoliko razdvojim od tebe. A ko je
znao da će me i ovo sranje snaći?! Kako kaže moja drugarica Kesi: „Ja sam džanki riba i nije
ni čudo što sam navukla ovo sranje“. Dok ležim sama u usranoj bolnici gde nemam ni radio,
ni knjige za čitanje, često me hvata panika. Priviđaju mi se likovi iz „Sound-a“ u obliku
duhova. Tada se jako plašim Berlina. Plašim se povratka i našeg ponovnog susreta...
35 | P a g e
(Kreće se po sceni ka Detlefu, koji se već pojavio na drugom kraju scene.)
XIII
36 | P a g e
(Kristijana dolazi na stanicu Zoo i ugleda Detlefa. Pojuri ka njemu. Detlef se iznenadi. Zagrle se
jako.)
KRISTIJANA:
Hej!
DETLEF:
Ne mogu da verujem! Mislio sam da se nećeš nikada više vratiti.
KRISTIJANA:
Bože, Kako to izgledaš? Koliko si smršao, osušio si se. Pogledaj ruke, kost i koža.
DETLEF:
Obećala si da ćeš mi pisati.
KRISTIJANA:
Pokušavala sam. Ali nijedno pismo nisam imala hrabrosti da pošaljem. (Vadi iz džepa pisma.)
Ako te bude zanimalo kako sam se osećala pročitaj.
(Detlef uzima pisma. Gleda.)
KRISTIJANA:
Ne sad. Kada budeš sam.
(Savija pisma i stavlja ih u džep.)
KRISTIJANA:
Gde su Axel i Frank?
DETLEF:
Axel je sa mušterijom, a Frank...
M20 – FRANK – ODLAZAK U SMRT ( I DEO)
Kristijanina projekcija: Muzika. Frank baca vidno rastrojen papirne aviončiće.
KRISTIJANA:
Šta je sa Frankom?
DETLEF:
Umro je.
M20 – FRANK – ODLAZAK U SMRT ( II DEO)
37 | P a g e
Kristijanina projekcija: Muzika. Kroz pokret, dve devojke zabadaju papirne aviončiće
Franku u venu, a potom ga odvode.
KRISTIJANA:
Lupaš?!
(Detlef ćuti.)
KRISTIJANA:
Kako?
DETLEF:
Pronašli su ga u nekoj klonji sa iglom zabodenom u ruku. Zlatni metak.
KRISTIJANA:
Sranje! I?
DETLEF:
Šta „I“? Nema „I“! Mrtav je i gotovo!
KRISTIJANA:
Ti to tek tako... Mrtav je i gotovo!
(Detlef ćuti. Tišina.)
KRISTIJANA:
Čista sam dva meseca!
DETLEF:
Skinula si se?
KRISTIJANA:
Nije teško, veruj mi... Možeš i ti ako hoćeš.
(Detlef odmahne rukom. Vidno je nervozan i preznojava se.)
KRISTIJANA:
Treba ti hors?
DETLEF:
Nemam novca.
KRISTIJANA: (Vadi pedeset maraka)

Evo ti...
38 | P a g e
DETLEF:
Odakle ti?
KRISTIJANA:
Ostalo mi je što mi je baka dala kad sam odlazila.
(Detlef uzima novac.)
KRISTIJANA:
Hajde sa mnom do „Sound-a“. Kupi hors i daćeš mi mali snif. Ok?
DETLEF:
Nema šanse! Dva meseca nisi okusila i sada hoćeš ponovo da se vratiš na stari put! Ne može!
KRISTIJANA:
Samo večeras. Samo za dobrodošlicu... Hoću da budem haj, kao i ti... ili nemoj ni ti da se
ufiksaš?
DETLEF:
Ok mala, samo večeras... Ali da znaš da ću i ja da prestanem i nema više. Ono što ti možeš,
mogu i ja i to mnogo lakše nego ti.
M21 – EFEKAT GRAJA
(Mrak.)
XIV
39 | P a g e
SABINA:
Brinem se.
KRISTIJANA:
Veruj mi da nemaš razloga. Nego pričaj mi, šta je sa tobom? Kako ti je sa tatom?
SABINA:
Super. Imamo potpuno normalan odnos. Promenio se.
KRISTIJANA:
Drago mi je da ti je ok sa njim.
SABINA:
Upisao me je na jahanje. Ići ću na leto na takmičenje.
KRISTIJANA:
Stvarno? To je super.
SABINA:
E moraš da dođeš kod nas jednom. Kupio mi je psa, opet veliku dogu. Zove se Herman.
Obožavam ga. Zašto ne dođeš da živiš kod nas?
KRISTIJANA:
Ne mogu mamu da ostavim samu.
SABINA:
Makar vikende da provodiš sa nama?
KRISTIJANA:
To je sada nemoguće. Vikendom sam sa Detlefom. To su jedini dani kada mogu da spavam
kod njega. Upoznaćeš ga. Videćeš kako je super.
SABINA:
Reci mi iskreno, da li pomisliš nekad na mene i na tatu.
KRISTIJANA:
Da. Često. Ali za mene je to završena priča. Nema povratka.
SABINA:
Volela bih da odeš sa nama makar na more.
KRISTIJANA:
To je ok! Bilo bi nam možda super.
SABINA:
40 | P a g e
Sigurna sam da bi nam bilo super.
(Promena svetla. Nailazi Detlef koji užurbano prolazi pored Kristijane, ne primećujući je.)
DETLEF:
Moram da idem. Vidimo se.
KRISTIJANA:
Šta je bilo? Gde ćeš?
DETLEF:
Moram da nabavim keš.
KRISTIJANA:
Ja moram da imam nešto za sutra ujutro, inače neću moći da odem u školu.
DETLEF:
A ja moram da imam nešto odmah, inače ću za dva sata da doživim užas! Moram da idem.
(Krene, a onda se besno okrene ka njoj.) Dva meseca si bila čista i opet si se navukla!
KRISTIJANA:
Znaš šta?! Mogu da ti pomognem. Otići ću sada da žickam ispred „Sound-a“. Znaš da je
žickanje moja jača strana.
KRISTIJANA: (Teško, kao ispovedanje)

Prošenje mi nije išlo. Za sat vremena sakupila sam samo 6 maraka. Bila sam u panici. Onda je
naišao jedan beli mercedes. Tip u mercedesu mi je mahao i zvao me da priđem. I ja sam se
odjednom našla ispred njegovih kola. Rekao mi je da uđem. I ja sam ušla. Rekao je: „Šta je
bilo? Sto maraka, je l’ se slažeš?“ A ja sam mu odgovorila: „Ne prostituišem se i nema kod
mene kontakta, ok?“ Pitao me je: „Zašto?“ Rekla sam mu: „Slušaj, imam dečka i on je jedini sa
kojim sam spavala do sad. Želim da tako i ostane.“ On je onda rekao: „Ok. Onda oral?“ A ja
sam mu odgovorila: „Neću ni to! Od toga mi se povraća!“ Rekao je: „Ok. Onda ručno!“ Pitala
sam: „Za stotku? “ Rekao je: „Da.“ Nisam ništa shvatala, više se ni ne sećam šta se dalje
dešavalo, samo znam da mi je bilo užasno i da sam bila uplašena. Još uvek sam uplašena.
Pomislila sam kako ovaj hoće više, da će da me siluje ili da neće uopšte da plati. Tražila sam
mu novac. Dao mi je sto maraka. Nisam želela ni da ga gledam. Prvo sam zatvorila oči, a onda
sam tražila farove automobila koji su prolazili i gledala u njih. Prošlo je brzo. Dao mi je još
dvadeset maraka, bakšiš. Istrčala sam iz automobila. Razmišljala sam: „Imaš 14 godina. Pre
četiri nedelje bila si nevina, a sada se prostituišeš.“ Otišla sam u „Sound“ kupila hors. Šta sam
drugo mogla? Uradila sam to zbog tebe! (Plače.)
DETLEF:
To si uradila zbog sebe, jer si se uplašila da nećemo imati dovoljno. Uradila bi to i da ja ne
postojim. To je zato što smo se navukli.
M22 – INSTRUMENTAL 2
41 | P a g e
XV
(Kristijana i Babsi su kod Kristijane u sobi. Tek su ustale.)
KRISTIJANA:
Kako si spavala?
BABSI:
Sjajno. Odavno nisam ovako mirno spavala. Posle toliko meseci ne budi me odvratni babin
glas.
KRISTIJANA:
Čudi me da su te pustili da spavaš kod mene?
BABSI:
Deluje im da sam sad ok. Idem u školu, uveče dolazim tačno na vreme, ne primećuju ništa.
KRISTIJANA:
A ima tu i malo dobre glume...
BABSI:
Ti znaš da sam ja rođena da budem glumica...
(Smeju se. Tišina.)
BABSI:
Znaš, toliko mi je sad lepo pored tebe, da mi se uopšte ne uzima fix.
KRISTIJANA:
Sinoć nisi tako govorila! (Nasmeje se.)
BABSI: (Takođe se nasmeje)

Ma pusti sinoć. Nisam bila normalna.
(Tišina.)
BABSI:
Jebote, oko čega smo se mi sinoć uopšte posvađale? Ne mogu da se setim kako je počelo...?
(Kristijana razmišlja.)
KRISTIJANA:
42 | P a g e
Čekaj... da se setim... rekla si mi da sam glupača, drolja i jadnica koja umišlja da je princeza, a
u stvari je običan džanki...
BABSI:
Da, ali zašto...?
KRISTIJANA:
’Ladno ne mogu da se setim... (Smeje se.)
BABSI: (Takođe se smeje.)

Ni ja...
(Tišina.)
KRISTIJANA:
E, ’ajde da odlažemo prvi fiks danas što duže možemo? Da vidimo koliko možemo da
izdržimo. Hoćeš?
BABSI:
Hoću. Da nam to bude neka vrsta treninga?
KRISTIJANA:
Da... A da sve vreme pričamo o haos fiksu sa super čistim dopom, koji ćemo da uzmemo.
BABSI:
Može...
(Pozdravljaju se, bacajući šaku jedna drugoj.)
KRISTIJANA:
Hoćemo da doručkujemo?
BABSI:
Može! Ja pravim: švapski sir i dodatak za sir sa ukusom jagode. (Vadi iz svoje torbe dodatak.)
KRISTIJANA:
Nigde ne ideš bez njega...
M23 – EFEKAT GRAJA GRAD
(Promena svetla. Prošlo je neko vreme. Doručkovale su. Vidno su unervozene i bez snage.
Kristijana se krivi pomalo na krevetu, dok Babsi nervozno šeta po sobi, teško dišući.)
BABSI:
E dosta je bilo... ’Vadi dop...
43 | P a g e
(Kristijana, najpre nervozno kopa po svojoj torbi, a potom i vadi kesu sa priborom i paketić
heroina.)
BABSI: (Sve je nervoznija i agresivnija)

’Ajde vadi više, šta ga tražiš pola sata?! Kao da imaš nešto u toj tvoj usranoj torbi!
KRISTIJANA:
Ne seri, više! Evo!
BABSI:
Šta, imaš samo jedan pribor?
KRISTIJANA:
Da. Ja ću prva da se ubodem.
BABSI:
Danas sam ja prva! Uvek se ti prva ubodeš! Uostalom ja sam nabavila dop!
KRISTIJANA:
Slušaj mala, to kod tebe traje čitavu večnost! Jedva i da imaš vene! Dok je pronađeš ja mogu
da crknem!
BABSI: (Pritrči, otme kesu sa priborom, a onda je baci na nju. Besno.)

Na! Drogiraj se, nadrogirala se i crkla dabogda!
(Dok Kristijana priprema dozu, Babsi se sve vreme nervozno vrti po sobi.)
BABSI:
Sranje, ovde uopšte nema vazduha! Otvori taj prokleti prozor!
KRISTIJANA:
Otvori ga sama ili se pomiri sa tim da nema vazduha! I ne viči više na mene!
M24 – INSTRUMENTAL 2
BABSI: (Sve se luđe ponaša. Viče i histeriše sve više.)

A nema ni svetla! Upali svetlo! Daj mi još neku lampu! Donesi mi lampu!
(Kristijana se sruši na pod. Babsi nestaje u mraku.)
XVI
44 | P a g e
(Kristijana se drži najpre za glavu i klati se, ima bol u glavi kao da hoće da joj pukne. Zatim
oseća užasan grč u nogama i sve teže diše. Hvata se za srce. Pada na zemlju. Leži na zemlji
nepomično. U sobu ulazi Kristijanina majka.)
MAJKA:
Kristijana, šta se dogodilo? Zaboga miloga! Kristijana?! Kristijana, šta se događa?! Sva si
prebledela! Dušo, hoćeš li da pozovem doktora?
KRISTIJANA: (Jedva progovara.)

Ne.
MAJKA:
Dete, šta se događa?
(Majka ugleda razbacan pribor za drogiranje oko Kristijane.)
MAJKA: (Prodere se)

Kristijana?! Šta si to uradila?!
(Majka joj uzima ruku i vidi svež ubod. Počinje da plače i da drhti celim telom. Ne zna da li da
viče ili da plače.)
MAJKA:
Zašto mila moja...?
KRISTIJANA: (Plače.)
Pomozi mi molim te...
MAJKA:
Moramo nešto da uradimo... Moraš da prestaneš... (Smiruje i sebe i Kristijanu) Dobro, onda
ćemo da probamo zajedno. Uzeću odmor da bih mogla da budem stalno sa tobom. Odmah
počinjemo sa odvikavanjem. Važi?
KRISTIJANA:
Mama...
MAJKA:
Šta?
KRISTIJANA:
Detlef.
(Promena svetla. Oboje leže u krevetu. Preznojeni su i tresu se. Počinju da se uvijaju od bolova.
U stravičnoj su krizi. Kristijana panično traži i nalazi lekove. Daje njemu i sama pije. Kriza je
sve veća i veća. Sve se više tresu i jauču od bolova. Sve teže dišu. Kristijanu počinje da hvata
45 | P a g e
stravičan grč u nozi i ona počinje sve jače da udara po njoj. Kašlju. Detlef je pao i jauče od
bolova. Uzimaju vodu i piju. Kristijana počinje da baca sve po sobi, a potom stravično povraća.
Ceo prizor je užasan. Detelf s vremena na vreme promrmlja kroz jaukanje od bolova: „Ne mogu
više! Neću uspeti!“ Kristijana ne može da mu odgovori. Ulazi Kristijanina mama i pokušava
da ih smiri ali je u početku bespomoćna. Potpuno je sluđena i šokirana. Plače posmatrajući ih
kako se muče. Zatim uspeva da nađe u haosu tablete i vodu koju im daje. Kristijani briše
izbljuvke od povraćke sa usta. Polako je smiruje i prebacuje na krevet. Zatim i Detlefa koji se
kad je popio tablete srušio na pod. Mrak. )
XVII
DETLEF:
46 | P a g e
Dobro nas pogledaj.
AXEL:
Čisti ste?
DETLEF:
Da. Tri nedelje. Nije bilo teško.
KRISTIJANA:
Samo ti je potrebno puno Valerona, Valijuma i volje.
AXEL:
Mislim da je to super.
KRISTIJANA:
I ti to možeš, Axel.
AXEL:
Ozbiljno?
KRISTIJANA:
Hoćeš, stvarno?
AXEL:
Imam lovu za Valeron.
DETLEF:
A kada se očistimo onda možemo samo ponekad da duvamo.
AXEL:
Danas bih počeo da malopre nisam kupio heroin, majke mi.
(Detlef i Kristijana se na tu pomenu uzmeškolje.)
DETLEF:
Da, da... To je u redu.
AXEL:
Ok. Brzo se vraćam. Idem da potrošim to... pa onda... da bacim to sranje.
(Odlazi.)
DETLEF:
Uspeli smo da iskuliramo.
47 | P a g e
KRISTIJANA:
Naravno. Mi smo se skinuli, što ne bismo mogli da iskuliramo?
DETLEF:
Ako se ovako budemo kontrolisali prestajaćemo da budemo zavisni.
KRISTIJANA:
Sada znamo da možemo da prestanemo. Možemo da se počastimo sa jednim dopom.
DETLEF:
Možemo da pitamo Axela da nam da samo malo.
KRISTIJANA:
Ok. 'Ajde da ga pitamo.
M25 – EFEKAT KRISTIJANA 1
(Detlef odlazi, Kristijana ostaje sama.)
XVIII
48 | P a g e
(Kristijana je na stanici Zoo. Čeka Detlefa. Prilazi joj jedna žena – Renate. Staje pored nje i
zapali cigaru. Ponudi je cigaretom. Kristijana je gleda.)
RENATE:
Šta radiš ovde?
KRISTIJANA:
Čekam dečka.
RENATE:
Samo to?
KRISTIJANA:
Ko ste vi uopšte?
RENATE: (Vadeći legitimaciju)

Renate Šipke. Inspektorka u odeljenju za prostituciju i narkotike.
KRISTIJANA:
Kakve veze imam ja sa tim? Zar vam ja izgledam kao neko ko se prostituiše i drogira?
RENATE:
Koliko imaš godina?
KRISTIJANA:
Četrnaest.
RENATE:
Znaš, moja ćerka ima 15 i ona se ne drogira.
KRISTIJANA:
Ne razumem vas.
RENATE:
Ne. Je l’? Daj mi tu kesu!
(Kristijana joj pruža kesu iz ruke. Ona vadi najpre kašiku.)
RENATE:
A šta će ti kašika?
KRISTIJANA:
Njom jedem kiselo mleko.
(Renate vadi i špric i toalet papir.)
49 | P a g e
RENATE:
A je l’ i sa ovim jedeš kiselo mleko?
(Kristijana nemo gleda.)
RENATE:
Moraćeš da pođeš sa mnom.
(Promena svetla. Kristijana je u policijskoj stanici sa Renate .)
RENATE:
Zvali smo tvoju majku. Rekla je da dolazi odmah.
(Kristijana ćuti.)
RENATE:
E devojčice, devojčice, šta to radiš? Imaš samo četrnaest godina, tako si mlada, tako lepa, a
već skoro mrtva.
(Kristijana ćuti.)
RENATE:
Neće biti dobro ako budeš nastavila da ćutiš. Moraćeš da sarađuješ sa mnom, ako misliš da
ne završiš u zatvoru.
KRISTIJANA:
Šta treba da vam kažem?
RENATE:
Sve. Vidiš ovu gomilu dosijea. To su sve tvoji drugari iz „Sound-a“ i sa stanice Zoo. Sve me o
njima zanima. Ustvari za početak ćeš ovo da potpišeš.
KRISTIJANA:
Šta je to?
RENATE:
To je tvoja izjava u kojoj priznaješ da konzumiraš drogu kao i svi ovde navedeni tvoji
prijatelji.
KRISTIJANA:
A šta ako neću?
RENATE:
Da sam na tvom mestu ne bih ni pomišljala na takvu soluciju.
(Kristijana potpisuje. Upada Kristijanina majka.)
50 | P a g e
MAJKA:
Dete, zar opet?!
RENATE: (Pokazuje svež ubod na Kristijani)

Uhvatili smo je na stanici Zoo u vrlo jasnoj situaciji. A i priznala mi je sve.
MAJKA:
Uopšte više ne znam šta da radim sa njom? A odvikavala sam je!
RENATE:
Očigledno je niste dovoljno odvikavali, gospođo?
MAJKA: (Razbesni se)

A šta ste vi kao policija uradili da zaustavite dilovanje i prodavanje droge?
RENATE:
Sve što je u našoj nadležnosti, gospođo. Zahvaljujući našim akcijama, dileri droge su postali
znatno pažljiviji i ne možete da ih nađete baš na svakom ćošku.
MAJKA:
To što pričate, to su gluposti! Hoćete ja da vam kažem gde su dileri? Možete da ih nađete
gotovo ispred svake škole!
RENATE:
Nema potrebe, gospođo da vi mene učite gde su dileri.
MAJKA:
Za sve imate izgovor, ali odgovor niko da mi da. Da li znate koji sam odgovor dobila kada sam
otišla u Centar za bolesti zavisnosti i kad sam ih pitala šta da radim jer je moja
četrnaestogodišnja ćerka zavisna od heroina? Odgovor je bio: „Kako mi da vam tu
pomognemo, kad nemamo slobodnih mesta? Dovedite je za tri meseca ili je odvedite je u neki
dom!“ Zar zbog toga što je zalutala treba i ja da je odbacim, pošto ju je društvo i ovaj prokleti
sistem već odbacio?! Šta ako moje dete umre za njihova tri meseca?
RENATE:
A zašto vi pre tri meseca niste otkrili šta vaše dete radi?
MAJKA: (Besno.)
Muka mi je od vas! Na televizji stalno gledam kako država daje ogromne pare za borbu protiv
terorizma, a u svakom gradu se dileri slobodno šetaju i prodaju heroin kao sladoled na
štapiću! Žrtve heroina se već broje kao žrtve saobraćajnih nesreća! Vi i vaša usrana država!
KRISTIJANA:
Čemu ovaj glupi razgovor? To ničemu ne vodi!
51 | P a g e
MAJKA: (Još besnije)
A čemu vodi ovaj tvoj život? Da te nisam više čula! I gde si uopšte bila? Gde su te uhapsili?
KRISTIJANA:
Na stanici Zoo.
MAJKA:
Jesam ti rekla da ne ideš više tamo?!
KRISTIJANA:
Samo sam čekala Detlefa, ako to još smem?
MAJKA:
Dosta mi je više i tebe i tog nezaposlenog, asocijalnog klošara! Neću više da te vidim sa njim!
Reci mi, je l’ se ti prostituišeš?
KRISTIJANA:
Jesi li ti luda?
MAJKA:
Čuješ li me šta te pitam?! Je l’ se prostituišeš?!
KRISTIJANA:
Kaži to još jednom i nećeš me više nikad videti! Nikad je l’ ti jasno?! Ti misliš da sam ja kurva?!
(Majka sagne galvu i počne da plače.)
MAJKA:
Molim te, ne viđaj se više sa onim klošarom Detlefom. Molim te.
RENATE:
Gospođo, ako dozvolite, moraću da podignem optužnicu protiv vaše ćerke.
KRISTIJANA:
Molim?! Zar niste rekli...
RENATE:
Šta? Počinjete da se drogirate iz besa, radoznalosti i dosade, a onda se čudite kad morate da
snosite posledice. I ne samo to, tražiću što veću kaznu za tebe, jer smatram da će taj šok
boravka u zatvoru da utiče na tvoje poboljšanje. Barem se nadam. (Majci) Možete da je vodite.
(Kristijani) A nas dve ćemo se uskoro opet videti. (Odlazi.)
(Majka i Kristijana ostaju same, nepomične. Majka joj prilazi i pogleda je u oči.)
MAJKA:
52 | P a g e
Pogledaj kakve su ti oči, dete? Potpuno beziražajne. U njima vidim samo strah i očajanje.
Molim te, prestani.
KRISTIJANA:
Hoću... Samo mi reci, kako?
M26 – KRISTIJANA 2
XIX
KRISTIJANA: (Plače.)
53 | P a g e
Zašto se ubio?
DETLEF:
Nije. Neka svinja mu je prodala neko sranje.
KRISTIJANA:
Ne mogu da podnesem više ta sranja! Treba mi dop! Gde ćeš da živiš sada?
DETLEF:
Kod mušterije.
KRISTIJANA:
Kod onoga što je zaljubljen u tebe.
DETLEF:
A kod koga drugoga? Kad mi je dečko tvoje mame zabranio da budem kod tebe!
KRISTIJANA:
Dopustićeš pederu da te siluje svaki dan? Ti si najveći gubitnik kojeg sam ikad upoznala!
(Detlef ćuti.)
KRISTIJANA:
Moram da nabavim dop odmah! Ili neću izdržati!
(Hvata ih teška kriza. Potpuno postaju izobličeni.)
DETLEF:
Ali nemamo love?
M27 – AXEL – ODLAZAK U SMRT
Kristijanina projekcija: Muzika. Kroz pokret, dve devojke zavodeći odvode Axela.
AXEL:
Gotovo je. Ovo sam hteo davno da uradim, ali nisam mogao. Imao sam taj strah od smrti. Hteo
sam da umrem mnogo pre, ali mi je pre svakog „zlatnog metka“ dolazio taj glupi strah od
smrti. Sve je ovo potpuno bezizlazno. Vi imate šansu! Pokušajte da se skinete sa ovog sranja.
Ne želim da uskoro sretnem i vas.
M28 – EFEKAT LJUDI PROLASCI
(Promena svetla. Kristijana se dovlači u teškoj krizi do stanice Zoo. Ugleda Babsi koja gotovo
ne znajući gde se nalazi sedi na nekim stepenicama. Sva je u modricama i isprebijana.)
54 | P a g e
BABSI:
Hoću da se skinem.
KRISTIJANA:
Zašto si onda još ovde?
BABSI:
Počinjem sutra. Izvućiću se sutra.
KRISTIJANA:
To je super, Babsi.
BABSI:
Ili ću da prestanem, ili ću da umrem...
KRISTIJANA:
Sigruno ćeš da prestaneš!
BABSI:
I kada budem uspela... Posle terapije... Šta ću onda?
KRISTIJANA:
Znaš šta, i ja ću da prestanem. Hoću da ti se pridružim na terapiji. Hoću da se izvučemo
zajedno.
BABSI:
Stvarno?
KRISTIJANA:
Sigurno. Zašto si tako modra? Ko te je to unakazio?
BABSI: (Potpuno slomljeno, nema snage više ni da plače)

Sela sam u jedna kola. Nisam znala da je to bio makro. Držao me je tri dana zatvorenu u
nekom podrumu. Baš me je mučio. A onda je pustio čitavu četu muškaraca da pređu preko
mene! Tek me je onda pustio.
KRISITIJANA:
Jadna moja Babsi... Šta ćemo nas dve?
BABSI:
Čoveče, ne znam. Sve mi je manje stalo do života. Odlepiću. Fiks je polovina osećanja smrti!
A ja verovatno toliko volim smrt da ne želim da prestanem da se fiksam!
KRISTIJANA:
Moramo da prestanemo.
55 | P a g e
BABSI:
Ne vredi... Samo mi je droga u glavi... Ne znam Kristi moja da li me razumeš, ali upravo mi je
do toga... Znaš već... Nisam umetnik, mene zanima samo smisao. A moj život više nema smisla.
Čoveče, odlepiću! Hoću napolje! Želim da odem!
M29 – BABSI ODLAZAK U SMRT
(Iza Babsi su već dve devojke koje je gledaju. Babsi ustaje i sa osmehom se okreće ka njima. Dve
devojke je hvataju za ruke i odvode je.)
KRISTIJANA:
Pomozite mi! Molim vas neka mi neko pomogne! Pomozite mi!
(Mrak.)
M30 – GLAVNA TEMA
KRAJ
56 | P a g e

"Mi Deca Sa Stanice Zoo" Studio Centar

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

"Mi Deca Sa Stanice Zoo" Studio Centar

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1|Page

“MI DECA SA STANICE ZOO” STUDIO CENTAR

»MI DECA SA STANICE ZOO«

Dramatizacija romana i režija NENAD RADOVIĆ

PREMIJERA ODRŽANA: 25. marta 2010. godine

MO1 – ZVUK VOZA

KRISTIJANA: (Odjednom, bez povoda)

(Ace vadi džoint.)

(Kristijana se okrene i pogleda.)

KRISTIJANA: (Odlučno i dalje gledavši napred.)

(Ace i Kesi se pogledaju. Kesi joj prilazi.)

KRISTIJANA: (Neartikulisano se smeje i ponavlja):

(Kristijana i Sabina odlaze.)

MO4 – KESI EFEKAT

(Kesi vadi umotan džoint. Pale ga. Puše i nastavljaju razgovor.)

MUZIKA STOP NAGLO!

(Celu scenu posmatra Detlef.)

MUZIKA NASTAVAK – DISKOTEKA 1!

MO6 – DISKOTEKA 1 - IZDEFORMISANA

MUZIKA STOP NAGLO!

(Kristijana ne odgovara. Samo ih bledo pogleda. Detlef joj daje maramicu.)

(Detlef joj daje i treću maramicu. Kristijana se nasmeši i pridiže.)

(Besno odlazi. Majka ostaje sama. Mrak na majku.)

KRISTIJANA: (Nasmeje se)

(Detlef mota džoint.)

(Iznenada na vrh zgrade upadaju ostali.)

(Svi se skupe i puše džoint.)

STOP MUZIKA – FADE OUT

(Zvoni neko na interfon.)

(Daje joj žvaku i odlazi.)

MAJKA: (Dolazi do nje. Mazi je.)

(Zazvoni telefon. Majka se javlja.)

KRISTIJANA: (Ljutito ustaje i odlazi, a onda se naglo okrene ka majci.)

M11 – CLUSTER ONE – PINK FLOYD

(Kristijana se okrene i odlazi. Majka ostaje sama. Mrak na majku.)

FRANK: (Potpuno izgubljeno.)

(Frank ne odgovara. Gleda u jednu tačku.)

(Detlef ćuti i gleda je.)

KRISTIJANA: (Vidno uzbuđena.)

(Detlef kao da je ne sluša.)

STOP MUZIKA 11 NAGLO!

KRISTIJANA: (Besno i uzbuđeno.)

KRISTIJANA: (Još uvek uznemireno, ni ne gledajući kome odgovara.)

BABSI: (Prekida je u pogledu.)

KRISTIJANA: (Kroz osmeh.)

M12 – BESKONAČNI PUT

KRISTIJANA: (Teško govori)

KRISTIJANA: (Pomalo panično ali i dalje teško.)

M13 – STANICA ZOO – KLAVIJATURA

Kristijanina projekcija: Kroz koreografiju i pokret Detlef se sjajno provodi, drogirajući se

(Nakon koreografije, scena se nastavlja. Vraća se Axel.)

STOP MUZIKA 13 – NAGLO!

KRISTIJANA: (Gleda i vidno se uplaši)

KRISTIJANA: (Dok rola papir kao cevčicu)

FRANK: (Već potpuno izgubljen)

M14 – STANICA ZOO – KLAVIJATURA - IZDEFORMISANO

STOP MUZIKA 14 – NAGLO!

(Kristijana je pogleda. Babsi seda pored Kristijane.)

(Babsi je zagrli. Kristijana samo što ne zaplače.)

KRISTIJANA: (Ugleda Detlefa.)

KRISTIJANA: (Veoma uzbuđeno)

(Kristijana ga gleda nekoliko sekundi, a onda ga jako zagrli.)

KRISTIJANA: (Besno, skoči i uvati je jako za ramena.)