I6 70 71 72 73 74 Korozija i zaštita od korozije

KOROZIJA

Korozija je složen elektrohemijski proces, predstavalja razaranje metala delovanjem

faktora spoljašnje sredine (kiseonik iz vazduha, vlaga, kiseline i drugo).

Štete izazvane korozijom ne potiču samo od gubitka metala, već i od oštećenja

industrijskih postrojenja koja izazivaju zastoj ili pad proizvodnje.

Svi metali, sem zlata, imaju negativniji elektrodni potencijal od kiseonika, što znači da bi
svi metali spontano mogli da oksidišu sa ovim gasom.

Proces korozije zavisi od:

- Temperature sredine

- Otpornosti metala na hemijske uticaje

- Prirodu I jačinu hemijskog reagensa u sredini
- Napona u materijalu
- Erozivnih pojava……

Prema načinu na koji nastaje, koroziju delimo na:

a) hemijska korozija – nastaje uticajem kiseonika, vlage, hlora, oksida azota, oksida
sumpora i drugo

b) elektrohemijska korozija – nastaje usled stvaranja lokalnih galvanskih elemenata

kada se dva metala nalaze u kontaktu (bilo kao nečistoća ili spoj u nekim
konstrukcijama npr kombinacija čelika i bakra ili mesinga)

c) specijalne vrste korozije

Prema obliku kako se manifestuje, koroziju delimo na:

a) površinsku ili ravnomernu

b) mestimičnu - rupičastu

c) interkristalna – rasprostire se po dubini metala, nekada bez površinskih promena, te

se teško uočava
d) galvanska ili kontaktna korozija

Površinska korozija ne mora uvek biti štetna, postoje i slučajevi gde metal korodira ali
ga površinski sloj oksida štiti od daljeg propadanja i dubinskog razaranja, takvi su
aluminijum i bakar.

Za zaštitu metala može se iskoristiti:

- Prevlačenje površine metala (na primer gvožđa) slojem metala koji je otporan na
koroziju

- Prevlačenje metala organskim bojama ili tankim slojem plastike

- Legiranje materijala

- Katodna zaštita - metal koji je potrebno zaštititi (Katoda) kratko se spoji sa metalom
čiji je standardni elektodni potencijal negativniji (anoda, obično magnezijum ili cink).
Utom spoju korodira i troši se anoda.