Čista svest je suštinska priroda svemira i sve što postoji izraz je te svesti.

Prema tome
identifikacija s telom i umom, kao odvojenim entitetima, je iluzorna.
Briga, tuga, strah jesu samo talasi energije određene frekvencije. Verujući da su ti talasi mi, da
su trajni i nepromenljivi, mi se identifikujemo sa telom i umom.
Kada se osoba smatra odvojenom individuom, sklona je brizi jer se boji gubitka ili neuspeha,
patnje ili nesreće. Identifikacija s konceptom "ja" kao odvojenim entitetom stvara iluziju da smo
odvojeni od svega drugoga, uključujući i apsolutnu stvarnost.
Advaita nas uči samostraživanju, odnosno istraživanju prirode našeg istinskog bića kako bi kroz
spoznaju onoga što nismo došli do razmevanje toga jesmo. Što dublje spoznajemo tu istinu, sve
više se oslobađamo iluzije odvojenosti i brige koja proizlazi iz nje.
To ne znači da u Advaiti ne treba da brinemo o svakodnevnim aspektima života. Međutim, dok
obavljamo svoje dužnosti i učestvujemo u svetu važno je da imamo svest o svojoj istinskoj
prirodi. U toj svesnosti, briga gubi svoju snagu i intenzitet jer uviđamo da smo deo celine i da se
sve događa unutar svesti Jednog, i da celina kroz druge ljude i okolnosti samo prikazuje delove
nas koje treba da upoznamo i iscelimo u Ljubavi i svesnosti.