EEiSZ Specijalisticke Predavanja StCoric 2022

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
Специјалистичке академске студије

“Енергетска ефикасност, одржавање и процена
вредности објеката у вискоградњи”
Енергетска ефикасност и
сертификација зграда
Предавања
др Станко Ћорић
ЛИТЕРАТУРА
• Директива ЕPBD 2010/31/ЕU

• Правилници ЕЕ (2 правилника)
• Урађени елаборат и пасош ЕЕ
• Детаљни пример прорачуна за елаборат ЕЕ и
енергетски пасош
2
ОБАВЕЗЕ СТУДЕНАТА
• Елаборат Енергетске ефикасности зграде

• Енергетски пасош зграде
3
УВОД
Потрошња енергије у свету

према изворима енергије
Потрошља енергије у терават – часовима Потрошња енергије по
1 terawatt-hour (TWh) = 1 billion kilowatt- изворима 2008
hours (kWh) = 1012 watt-hours
%
ОБНОВ Fossil
ФОСИЛНА НУКЛЕ нафта 33.5%
ЉИВИ УКУПНО
ГОРИВА АРНА
ИЗВОРИ Nuclear
угаљ 26.8%
1990 83,374 6,113 13,082 102,569 Renewable
2000 94,493 7,857 15,337 117,687
Природни гас 20.9%
7% 13%
2008 117,076 8,283 18,492 143,851 Нуклеарна енергија 5.8%
Промене
+23.9% +5.4% +20.6% +22.2% хидроелектране 2.2%
2000-2008
Остали извори 80%
обновљиве 10.6%
енергије
Остали извори 0.2%
Total 100%
Извор: IEA
4
УВОД
Потрошња енергије у Србији

према учешћу појединих енергената
5
УВОД
Потрошња енергије у свету

по секторима
Светска потрошња енергије по секторима

2000 2008 2000 2008
8,90%
TWh %*
27,80% Индустрија
Индустрија 21,733 27,273 26.5 27.8 Транспорт
36%
Транспорт 22,563 26,742 27.5 27.3 27,30% Зградарство
Неупотребљена енергија
Зградарство 30,555 35,319 37.3 36.0
Неупотреб
љена 7,119 8,688 8.7 8.9
енергија
Укупно* 81,970 98,022 100 100

Извор: IEA 2010, Total is calculated from the given sectors
Numbers are the end use of energy
Total world energy supply (2008) 143,851 TWh
1 tera vat čas = 1 bilion kilovat časova = 1012 vat časova
6
УВОД

13% 13%
40% домаћинства 34% домаћинства
22%
саобраћај 26% саобраћај
индустрија индустрија
25% остало 27% остало
2020 2019
Сектор зградарства пружа значајну прилику за

постизање енергетских уштеда
(више од 40% укупне потрошене енергије остварује се у
домаћинствима и у јавном и комерцијалном сектору)
7
УВОД

8
УВОД

у сектору зградарства
Зграде јавне
намене
Комерцијалн 12%
е зграде
18%
Домаћинства
70%
9
УВОД

у сектору зградарства
топла потрошна
вода 11%
кух.апарати 12%
грејање
62%
осветљење,
климатизација и највећи потенцијал за
ост.уређаји 15%
уштеду енергије и
повећање ЕЕ
10
УВОД
Последице нерационалне потрошње енергије
• Повећанa емисијa CO2 ,

• Глобално загревање на земљи – у последњих 100 година глобална
температура у просеку је порасла за 0,4-0,8°C,
• Топљење леда на половима и подизање нивоа мора,
• Све дужа лета и краће зиме,
• Чешћа појава екстремних услова,
• Апокалиптичне прогнозе за блиску будућност.
11
УВОД
Циљеви политике ЕУ 2020.год.
12
УВОД
• Сектор зградарства има велики потенцијал за уштеду енергије.

• Највећи изазов је смањење потрошње у стамбеним зградама које чине око
75% свих зграда.
• Сматра се да се 60-65% енергије у зградама користи за загревање простора.
• У Србији просечна потрошња енергије за грејање износи око 180-200 kWh/m2
годишње.
• У ЕУ је та вредност просечно око 100-120 kWh/m2 годишње.
• Скоро 50-60% популације користи дрво или лигнит као главни извор енергије
за грејање, санитарну топлу воду и кување.
• Хроничне болести, укључујући и болести дисајних органа, су директно
повезане са знатним загађењем унутрашњег простора.
13
УВОД
Поступци подизања енергетске ефикасности зграда
• Изградња нових енергетски ефикасних објеката.

• Реконструкција постојећих објеката ради унапређења
њихове енергетске ефикасности.
14
УВОД
Зграде у Србији грађене пре 1970.год.
• непостојање захтева и прописа о термичкој заштити.

• Зграде су се изводиле као зидане конструкција од пуне опеке или
камена, дебљине зида 25, 38 или 50 cm. Такве зграде масивних
дебелих зидова, због велике дебљине конструкције и релативно
ниског степена загревања простора, нису имале тако велике топлотне
губитке,
• Просечни губици топлоте код старих зграда крећу се углавном између
200 и 250 kWh/m2 годишње.
• Анализе показују да се повећавањем топлотне изолације спољашњег
омотача, првенствено спољашњих зидова, те заменом прозора,
губици топлоте смањују на 60-90 kWh/m2 годишње, што је уштеда у
потрошњи енергије за око 70%.
15
УВОД
Зграде у Србији грађене у периоду 1970. до 1987. год.
• усвајање првих прописа о термичкој заштити зграда

• За овај период се везује почетак скромне примена топлотне изолације
у дебљинама 2-4 cm, као и примена армираног бетона, захваљујући
којем конструкција зграде постаје све тања и све лакша. Користе се
углавном прозори са изо стаклом, али врло лоших карактеристика.
Топлотни губици ових зграда често су већи од оних на старијим
зградама, грађеним пре 1970. године, те износе и преко 300
kWh/м2/год.
• Активности на повећању енергетске ефикасности повећањем
термичке заштите зграда треба усмерити на зграде грађене пре 1987.
године.
16
УВОД
Зграде у Србији грађене у периоду 1987. до 2012. год.
• Сви пројекти и сва изградња у периоду 1987. године до септембра

2012., имају у просеку исти термички квалитет, а годишње потребе за
енергијом крећу се до 150 kWh/m2/год. Гради се са свим доступним
материјалима на тржишту, а примењена термоизолација је
незадовољавајућа око 5cм.
17
УВОД
Зграде у Србији грађене у периоду након 2012. год.
Правилници се примењују од 30. септембра 2012. године:

 Правилник о енергетској ефикасности зграда,
 Правилник о условима, садржини и начину издавања сертификата о
енергетским својствима.
Нове зграде морају да троше највише:
60kWh/m2/годишње за грејање.
18
УВОД
Технички потенцијал за уштеду енергије

Постоји велики технички потенцијал за уштеду енергије и имплементацију мера
енергетске ефикасности у зградарству, ако се сагледају следеће чињенице:
• Куће и станови изграђени пре 1970. скоро да немају термичку изолацију,
• Зграде изграђене пре 1980. немају задовољавајућу термичку изолацију,
• Преко 75% зграда је изграђено пре 1980., те зграде су највећи потенцијал за
уштеду и до 80% енергије,
• Учешће сектора домаћинстава, јавне и комерцијалне делатности у потрошњи
финалне енергије у Србији износи 36%,
• Више од 60% енергије потрошене у зградама троши се на грејање,
• Први битан корак: смањити губитке – око 70% изгубљене енергије „одлази“
кроз спољне зидове и прозоре,
• Релативно брз повратак инвестиција 3-8 година.
19
ПОЈАМ ЕНЕРГЕТСКОГ СЕРТИФИКАТА И
ЊЕГОВА УЛОГА,
ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА
20
ПОЈАМ ЕНЕРГЕТСКОГ СЕРТИФИКАТА И ЊЕГОВА УЛОГА,
Директива 2002/91/ЕУ (Директива Европског парламента и савета о

енергетским перформансама зграда – EPBD )
Директива 2010/31/ЕУ (Директива Европског парламента и савета од

19.маја 2010. о енергетским перформансама зграда – EPBD II )
Правилник о енергетској ефикасности зграда („ Службени гласник РС’’, бр.

61/2011)
Правилник о условима, садржини и начину издавања сертификата о

енергетским својствима зграда („ Службени гласник РС’’, бр. 69/2012)
21
Директива 2002/91/ЕУ
Захтева се да све земље чланице ЕУ:

1. Унапреде регулативу везану за грађење зграда
2. Уведу сертификацију зграда везану за потрошњу енергије
3. Уведу редувну контролу котлова и система за хлађење
22
Уводе се строже мере и захтеви за све земље чланице ЕУ:

1. Општи оквир за методологију прорачуна eенергетских својстава
зграде или делова зграде
2. Минимални захтеви енергетске ефикасности за нове зграде
3. Примене минималних захтева енергетске ефикасности за
постојеће зграде
4. Енергетску сертификацију зграда или делова зграда
5. Редовну инспекцију котлова и система за кондиционирање
ваздуха
6. Независни систем контроле сертификата
23
Циљ - промовише побољшање енергетске ефикасности

зграда, узимајући у обзир спољашње климатске и
локалне услове, као и унутрашње климатске захтеве и
економичност
• Борба са климатским променама

• Унапређење енергетске сигурности
• Смањење трошкова
24
„(2) Ефикасно, обазриво, рационално и одрживо

коришћење енергије важи, између осталог, и за нафтне
производе, природни гас и чврста горива, који су
основни извори енергије, али и за водеће изворе
емисије угљен-диоксида.“
25
Енергетски ефикасне
зграде су важан предуслов „(3) На зграде отпада 40% укупне потрошње
постизања циљева и
спречавања огромних
енергије у ЕУ. Овај сектор се шири, што
климатских промена. неминовно повлачи и пораст потрошње
енергије...
...као и поштовање дугорочне опредељености
за одржавање пораста глобалне температуре
испод 20C, опредељености за смањење до
2020. укупне емисије угљен-диоксида за
најмање 20% и испод нивоа од 1990, као и за
30% у случају постизања међународног
споразума“
26
Услови се могу мењати од

земље до земље. Неки „(8) Мере за даље унапређење енергетских
услови, као што су клима и
исплативост (нпр.
перформанси зграда требало би да узму у
трошкови радне снаге), обзир климатске и локалне услове, као и
могу представљати велику амбијент унутрашње климе и исплативост.
разлику. Ове мере не би требало негативно да утичу на
друге захтеве када су у питању зграде, попут
приступа, безбедности и намене зграде“
27
„(15) Зграде утичу на дугорочну потрошњу

Постојеће зграде које се енергије. Имајући у виду дуг циклус обнављања
реновирају мораће да постојећих зграда, нове, као и постојеће зграде на
задовоље минимум
стандарда у погледу
којима се врше велики радови реновирања, треба
енергетских перформанси. да подмире минимум захтева за енергетским
перформансама у односу на локалну климу...
... Како примена система снабдевања
алтернативном енергијом генерално није
искоришћена у потпуности, системе снабдевања
алтернативном енергијом треба узети у
разматрање код нових зграда, без обзира на
њихову величину, према принципу да се прво
Код нових зграда, обавезно
се мора узети у обзир обезбеди да су енергетске потребе за грејање и
могућност снабдевања хлађење смањене на оптимални ниво када је реч о
алтернативном енергијом трошковима“
(обновљивом енергијом).
28
На јавном сектору лежи

већа одговорност (о „(21) ...Јавни сектор у свакој од земаља
детаљима касније). Од
јавног сектора се очекује
чланица треба да буде предводник на пољу
да буде пример добре енергетских перформанси зграда, те стога, у
праксе у смислу енергетске националним плановима треба поставити
ефикасности. амбициозније циљеве када је реч о зградама
у којима су смештене државне институције.“
29
Сертификат треба да „(22) Потенцијалном купцу и закупцу зграде

обавести купца или или јединице зграде, треба дати исправне
закупца о енергетској
потрошњи зграде и њеном податке у сертификату енергетских
утицају на климатске перформанси када је реч о енергетским
промене. перформансама зграде, као и практичне
савете о унапређењу датих перформанси.
...о потрошњи примарне енергије и о емисији
угљен-диоксида.“
„(23) Јавне институције би требало да дају

Јавне зграде би требало да пример другима и да стреме ка томе да
играју главну улогу у спроведу препоруке наведене на сертификату
имплементирању
предложених енергетских
енергетских перформанси.“
мера.
30
Уместо да се поставља
опрема која троши
енергију на одржавање
одговарајуће температуре „(25) ...пораст броја клима-уређаја у
просторија, нове зграде
треба да садрже у свом европским земљама. Приоритет треба дати
плану опције којима се стратегијама које побољшавају термичке
смањују варијације у перформансе зграда током летњих месеци.“
температури, нпр. застори,
повећање топлотног
капацитета структуре,
односно хлађења током
ноћи.
31
Редовним одржавањем се
постиже то да техничка
„(26) Редовно одржавање и провера система
опрема ради као што би
требало, на начин који је и грејања и расхладних уређаја од стране
добар за животну средину квалификованог особља доприноси
и поуздан. одржавању исправног рада у складу са
спецификацијама производа, а на тај начин
осигурава и оптималне перформансе с
аспекта заштите животне средине,
безбедности и потрошње енергије.“
32
Овде се помиње и важност

обуке за све који су „(28) ...Такве консултације могу послужити и у
укључени у сектор сврху пружања одговарајућих смерница
грађевинарства. Успех локалним урбанистима и инспекторима
директиве о енергетској
ефикасности зависи од зграда у погледу спровођења неопходних
воље свих страна задатака...“
укључених у пројекат
изградње да уче једни од
других и од њихове отворе- „(29) ... Стога, одговарајући број инсталатера и
ности за нове идеје. грађевинара би требало, путем обука и других
мера, да стекне одговарајући ниво
компетенција када су у питању инсталације...“
33
Закон о планирању и изградњи

– ступио на снагу 11. септембра 2009. године,
по први пут у једном закону о изградњи увeден појам

унапређивања енергетске ефикасности у зградарству,
односно унапређење ЕЕ сврстано у основне одредбе
Закона
34
Закон о планирању и изградњи
• Зграда која за своје функционисање подразумева утрошак

енергије, мора бити пројектована, изграђена, коришћена и
одржавана на начин којим се обезбеђују прописана енергетска
својства зграда;
• прописана енергетска својства утврђују се издавањем
сертификата о енергетским својствима објеката;
• сертификат о енергетским својствима објеката издаје овлашћена

организација;
• сертификат о енергетским својствима објекта прилаже се уз

захтев за издавање употребне дозволе
35
Правилник о енергетској ефикасности зграда

(„ Службени гласник РС’’, бр. 61/2011)
36
• ближе се прописују енергетска својства и начин израчунавања

топлотних својства објеката високоградње, енергетски захтеви за
нове и постојеће објекте, и таксативно се наводе објекти на које
се Правилник не примењује
• Садржи појмовник, којим се одређује значење појединих израза

употребљених у правилнику, неопходних за боље разумевање и
правилну примену одредби (’’енергетска санација’’, ’’енергетски
ефикасна зграда’’,’’обимнија обнова’’, ’’зграда са више
енергетских зона’’ и др.)
37
• прецизно је прописано на које објекте се примењује овај

правилник
38
• таксативно се наводе зграде за које се утврђују енергетска

својства и начини израчунавања топлотних својстава
39
• прописује се када се сматра да је остварена енергетска

ефикасност зграде
• прописују се услови, мере и критеријуми за постизање енергетске

ефикасности зграда (услови комфора, хигротермичка својства
грађевинских материјала и др.), као и дефинисање елемената
који се морају предвидети приликом пројектовања и извођења
термотехничких система, система централног грејања, система
механичке припреме ваздуха, система за осветљење...
40
Утврђивање испуњености услова енергетске ефикасности зграде

врши се израдом Елабората ЕЕ.
• Он је саставни део техничке документације која се прилаже уз

захтев за издавање грађевинске дозволе.
• Обавезна садржина Елабората ЕЕ је прописана Правилником
• Методологија прорачуна је приказана у прилогу 6 овог

правилника.
41
42
Правилник о условима, садржини и начину издавања

сертификата о енергетским својствима зграда
(„ Службени гласник РС’’, бр. 69/2012)
• примењују се од 30. септембра 2012. године

43
Енергетски пасош - документ који садржи обрачунате вредности

потрошње енергије у оквиру одређене категорије зграда, енергетски
разред и препоруке за побољшање енергетских својстава зграде
44
45
• Енергетски разред се одређује на основу података о потрошњи

енергије за грејање на годишњем нивоу
• Енергетски разред нове зграде, који се исказује у енергетском

пасошу, мора бити најмање ‘’С’’ (латинично Ц) или виши
• Eнергетски разред за постојеће зграде, након извођења радова

на реконструкцији, доградњи, обнови, адаптацији, санацији или
енергетској санацији, мора бити побољшан најмање за један
разред
• Енергетски разред се израђује на Обрасцу 2, а графички приказује

стрелицом, на првој страни енергетског пасоша зграде
46
• Зграде се сврставају у осам енергетских разреда, према

енергетској скали од ‘’А+’’ до ‘’Г’’
• Eнергетски пасош се издаје по извршеном енергетском прегледу и

сачињавању извештаја, за целу зграду или за део зграде (када
има више енергетских зона или за стан, пословну просторију...)
47
Правилник о полагању стручног испита у области

просторног и урбанистичког планирања, израде
техничке документације, грађења и енергетске
ефикасности и о издавању и одузимању лиценце за
одговорног урбанисту, пројектанта, извођача радова и
одговорног планера
("Службени гласник РС", бр.27/2015)
- ступио на снагу 19.3.2015.
Одговорни инжењер за енергетску ефикасност зграда:

1. израђује елаборате о енергетској ефикасности зграда;
2. врши енергетски преглед;
3. учествује у енергетској сертификацији зграда.
48
Општи услови за постизање
енергетске ефикасности зграда
49
ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ПОСТИЗАЊЕ ЕНЕРГЕТСКЕ
ЕФИКАСНОСТИ ЗГРАДА
ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНА ЗГРАДА

• Што мања потрошња енергије у зградама, уз
финансијску уштеду за крајњег корисника
• Остваривање повољних услова комфора у
згради
• Што мањи трошкови одржавања и
продужење века трајања зграде
• Допринос заштити животне средине; што
мања емисија штетних гасова; допринос
спречавању глобалних климатких промена;
одрживи развој
50
ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНА ЗГРАДА
51
52
Утицај локације и микролокације зграде

- Спољашња температура (топлота и хладноћа)
- Вода и влага
- Сунчево зрачење
- Ветар
Намена зграде
- стамбена зграда
- пословна
- болница
- базен
53
54
55
• Акциони план Европске комисије о енергетској ефикасности
Циљеви енергетске политике ЕУ до 2020.год.
56
Акциони план Европске комисије о енергетској ефикасности

садржи пакет мера које покривају економски испалтиве и
енергетски ефикасне иницијативе из области:
Ефикасност кућних уређаја
Енергетска ефикасност у зградарству
Промоција нискоенергетских и пасивних кућа
Енергетска ефикасност у саобраћају
Енергетска ефикасност производње и дистрибуције енергије
Модели финансирања енергетске ефикасности
Промоција и подизање свести о енергетској ефикасности
57
Мере постизања енергетске ефикасности
• Смањење потрошње енергије, тј. уштеда енергије

• Замена коришћења необновљивих извора енергије обновљивим
(Сунце, ветар, вода, земља, биомаса)
• Планирање одрживог развоја
• Обезбеђење одрживе градње
58
59
ЗАКОН О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ
60
Члан 4
Зграда која за своје функционисање подразумева утрошак енергије,
мора бити пројектована, изграђена, коришћена и одржавана на
начин којим се обезбеђују прописана енергетска својства зграда.
Енергетска својства зграда јесу стварно потрошена или прорачуната
количина енергије која задовољава различите потребе које су у вези
са стандардизованим коришћењем, а односе се нарочито на енергију
за грејање, припрему топле воде, хлађење, вентилацију и
осветљење.
61
Члан 4
Енергетска својства утврђују се издавањем сертификата о
енергетским својствима зграда који издаје овлашћена организација
која испуњава прописане услове за издавање сертификата о
енергетским својствима објеката.
Сертификат о енергетским својствима зграда чини саставни део
техничке документације која се прилаже уз захтев за издавање
употребне дозволе.
62
63
64
ПРАВИЛНИК О САДРЖИНИ, НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ИЗРАДЕ И НАЧИНА

ВРШЕЊА КОНТРОЛЕ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ПРЕМА КЛАСИ И
НАМЕНИ ОБЈЕКАТА
65
ПРАВИЛНИК О САДРЖИНИ, НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ИЗРАДЕ И НАЧИНА

ВРШЕЊА КОНТРОЛЕ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ПРЕМА КЛАСИ И
НАМЕНИ ОБЈЕКАТА
Члан 59
Пројекту за грађевинску дозволу, зависно од врсте и класе објекта,
прилажу се:
• елаборат о геотехничким условима изградње, израђен према
прописима о геолошким истраживањима;
• елаборат заштите од пожара, којим се утврђују мере за заштиту од
пожара;
• елаборат енергетске ефикасности, за зграде, израђен према
прописима о енергетској ефикасности зграда.
• студија о процени утицаја на животну средину, уколико је утврђена
потреба процене утицаја на животну средину у складу са прописима
којима се уређује ова област.
66
67
68
69
70
71
72
Уз испуњење енергетске ефикасности зграде, потребно је

задовољити и све услове комфора.
• топлотни (термички) комфор

• ваздушни комфор
• светлосни (визуелни) комфор
• звучни комфор
73
топлотни комфор
74
За средњеевропску климу и нормално обучене људе у седећем

положају, без физичког рада, повољна температура унутрашњег
ваздуха:
- у току зиме 20-22°C,
- за време лета 22-24°C.
75
Обезбеђује се током целе године:

- Правилним димензионисањем елемената термичког омотача
- Заштитом од Сунчевог зрачења
- Коришћењем термичке масе
- Пасивним/природним ноћним хлађењем
- ...
76
ваздушни комфор
77
ваздушни комфор
Квалитет ваздуха у зградама се обезбеђује:

- Архитектонским мерама (природна вентилација)
- Системима за контролу квалитета ваздуха (вештачка
вентилација)
78
светлосни комфор
79
светлосни комфор
Обезбеђује се:
- Увођењем природног светла
- Вештачким осветљењем
80
звучни комфор
81
звучни комфор
Обезбеђује се:
- Адекватном звучном изолацијом унутрашњих грађевинских
елемената,
- Адекватном звучном изолацијом спољашњих грађевинских
елемената,
- Адекватном звучном изолацијом подова и таваница,
- Адекватним пројектовањем система инсталација.
82
Архитектонски параметри за
постизање енергетске ефикасности
зграда
83
АРХИТЕКТОНСКИ ПАРАМЕТРИ ЗА ПОСТИЗАЊЕ
ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ ЗГРАДА
Термално зонирање
- Пројектовати топлотно зониране зграде, односно, груписати
просторије у згради у складу са њиховим температурним захтевима
- Зоне са вишим температурним захтевима пројектовати тако да
могу максимално да искористе природне потенцијале локације
(сунце, ветар, зеленило)
84
Прописане температуре у стамбеним и пословним просторима

са дозвољеним одступањем +/-1°C (Београдске електране)
Стамбене зграде
20°C: дневни боравци, спаваће собе, предсобља, кухиње
22°C: купатила
15°C: тоалети
5°C: гараже
Степенице и ходници се не загревају.
Пословне зграде
20°C: канцеларије
15°C: тоалети
18°C: ходници и комуникације
10°C: магацини
85
86
ФАКТОР ОБЛИКА
𝐴𝐴 површина термичког омотача зграде

𝑓𝑓0 =
𝑉𝑉𝑒𝑒 њиме обухваћена бруто запремина зграде
87
Рашчлањивање зграде и промена односа

површине за исту запремину
88
Приближни фактори
облика за различите
типове зграда
89
Услови грађевинске физике
90
УСЛОВИ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИЗИКЕ
Топлотна заштита зграда
Уопште посматрано, питање термичке заштите је условљено:
- наменом објекта,
- климатским параметрима у
односу на дневни циклус (ноћ-
дан) и годишњи циклус (лето-
зима),
- климатске карактеристике нашег
поднебља су такве да изискују
разматрање тзв. зимског и летњег
режима.
91
92
регулативом из области топлотне/термичке заштите

зграда предвиђена је њена провера на два нивоа:
1. на нивоу појединачних грађевинских
конструкција провером следећих параметара:
• коефицијента пролаза топлоте U за карактеристичне
конструкције у склопу термичког омотача објекта
• провером дифузије водене паре кроз дату конструкцију
• провером летње стабилности конструкције
93
регулативом из области топлотне/термичке заштите

зграда предвиђена је њена провера на два нивоа:
2. на нивоу објекта као целине провером пре свега:
• коефицијента трансмисионих губитака топлоте

• коефицијента вентилационих губитака топлоте
• ...
94
Начини преношења топлоте

Топлота се увек креће од топлијег ка хладнијем месту.
З начина преношења топлоте:

• Кодукцијом (провођењем)
• Конвекцијом (струјањем)
• Радијацијом (зрачењем)
95
Начини преношења топлоте
Кондукција: Преношење топлоте кроз чврста тела.

Остварује се преношењем са молекула на молекул
или преко слободних електрона.
Конвекција: Карактеристична је за флуиде.

Остварује се кретањем молекула флуида.
Радијација: топлота извора зрачења се

преноси трансформацијом унутрашње
топлотне енергије у енергију
електромагнетног зрачења (инфрацрвено
зрачење) које се од чврстог тела може одбити
или апсорбовати.
96
Проток топлотне енергије кроз конструкцију
Преношење топлоте кроз саму конструкцију се одређује

се на основу отпора R.
R - oтпор пролазу топлоте

𝑅𝑅 = 𝑅𝑅𝑠𝑠𝑠𝑠 + 𝑅𝑅 + 𝑅𝑅𝑠𝑠𝑠𝑠
𝑅𝑅𝑠𝑠𝑠𝑠 - унутрашњи отпор проласку топлоте
𝑅𝑅 - топлотни отпор конструкције
𝑅𝑅𝑠𝑠𝑠𝑠 - спољашњи отпор проласку топлоте
97
Отпор проласку топлоте
98
i e
99

𝑅𝑅𝑠𝑠𝑠𝑠 - унутрашњи отпор проласку топлоте
𝑅𝑅𝑠𝑠𝑠𝑠 - спољашњи отпор проласку топлоте
1 𝑚𝑚2 𝐾𝐾
𝑅𝑅𝑠𝑠 =
ℎ 𝑊𝑊
коефицијент прелаза топлоте са
спољашње и унутрашње стране на конструкцију
табела 3.4.1.1 Правилника
100
одређују се емпиријски
101
102

𝑅𝑅 - топлотни отпор конструкције
једнослојна конструкција
𝒅𝒅 𝑚𝑚2 𝐾𝐾
𝑹𝑹𝒔𝒔 =
𝝀𝝀 𝑊𝑊
𝑑𝑑 𝑚𝑚 - дебљина слоја материјала

𝑊𝑊
𝜆𝜆 𝑚𝑚𝑚𝑚
- коефицијент топлотне проводљивости
материјала
103
Топлотна проводљивост
Способност материјала да кроз своју масу пренесе топлоту као
последицу разлике у температури између његових двеју
површина.
𝑊𝑊
𝝀𝝀 𝑚𝑚𝑚𝑚
- коефицијент топлотне проводљивости материјала
Количина топлоте која прође кроз слој

материјала површине 1m2, управно на ту
површину, и дебљине 1m, у једној секунди, при
разлици температура граничних површина у
стационарном стању од 1К.
104

вишеслојна конструкција
𝑅𝑅 = 𝑅𝑅1 + 𝑅𝑅2 + ⋯ + 𝑅𝑅𝑛𝑛
𝑛𝑛
𝑑𝑑1 𝑑𝑑2 𝑑𝑑𝑛𝑛 𝑑𝑑𝑗𝑗
𝑅𝑅 = + +⋯+ =�
𝜆𝜆1 𝜆𝜆2 𝜆𝜆𝑛𝑛 𝜆𝜆𝑗𝑗
𝑗𝑗=1
105
106
Коефицијент пролаза топлоте
𝟏𝟏 1 𝑊𝑊
𝑼𝑼 = =
𝑹𝑹 𝑅𝑅𝑠𝑠𝑠𝑠 + 𝑅𝑅 + 𝑅𝑅𝑠𝑠𝑠𝑠 𝑚𝑚2 𝐾𝐾
Количина топлоте која у јединици времена

прође кроз грађевинску конструкцију,
управно на јединичну површину, под
условом да је разлика у температури ваздуха
са једне и друге стране конструкције 1К.
107
108
Коефицијент пролаза топлоте - пример
109
𝒅𝒅
табела 3.4.1.1 Правилника 𝑹𝑹𝒔𝒔 =
𝝀𝝀
110
R=4.185
𝟏𝟏 1 𝑊𝑊
𝑼𝑼 = = = 0.239 2
𝑹𝑹 4.185 𝑚𝑚 𝐾𝐾
111
𝟏𝟏 1 𝑊𝑊 𝑊𝑊
𝑼𝑼 = = = 0.239 2 < 𝑈𝑈𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚 = 0.3 2
𝑹𝑹 4.185 𝑚𝑚 𝐾𝐾 𝑚𝑚 𝐾𝐾
112

Напомена:
Код малих објеката (нпр. породичне куће) може да се деси да
коеф. U појединачно задовољава за све (већину) елемената,
али да на крају глобално прорачун не задовољава (за
одговарајући енергетски разред).
То је због лошег односа A и V (фактор облика) код малог објекта.
Каже се „мали објекат је теже довести у ред“.
113
Температуре на границама слојева конструкције
Промена температуре по слојевима пропорционална је

топлотним отпорима појединих слојева конструкције.
Детаљан поступак цртања оваквог „графика температуре“ биће

приказан у оквиру израде Примера елабората енергетске ефикасности.
114
115
116

пром. температуре
по слојевима
117
Дозвољена температура унутрашње површине
ТАЧКА РОСЕ је она температура ваздуха на којој долази до издвајања

водених капи из засићеног ваздуха (температура коју има влажан ваздух у
тренутку када је хлађењем постао засићен).
118
Просечна влажност ваздуха у

ентеријеру
ТАЧКА РОСЕ је она температура ваздуха на којој долази до издвајања

водених капи из засићеног ваздуха (температура коју има влажан ваздух у
тренутку када је хлађењем постао засићен).
Претходни пример: температура унутрашње површине

Θо = 18,9 C > Θs=10,7 C
119

Лоше испројектован или изведен склоп,
као и нетачно израчунати параметри
могу довести до појаве буђи на
површинама чија је температура нижа од
температуре рошења, што је нарочито
изражено у угловима просторија.
Препреке (намештај) додатно блокирају

природну вентилацију, чиме се услови за
развој буђи побољшавају.
Буђ има веома негативни утицај на

здравље људи, нарочито на особе склоне
алергијским реакцијама.
120
Дифузија водене паре

појам
Дифузија водене паре – појава кретања молекула водене паре
са места веће концентрације ка месту мање концентрације,
са тежњом да она постане равномерна.
121
Дифузија водене паре -кретање водене паре кроз материјал,

односно конструкцију, услед разлике концентрације водене
паре, односно услед разлике парцијалних притисака водене
паре.
Уколико су паропропустљиви, грађевински материјали се

понашају као порозне мембране и не представљају препреку за
дифузиони проток.
122

У нашим климатским условима, карактеристична је дифузија
водене паре кроз елементе и материјале спољног омотача објекта у
зимским условима.
Највећи проблем дифузије водене паре је када је велика разлика
температуре напољу – унутра.
Тада је смер дифузног тока од унутра ка споља.
i e
123
У току пројектовања конструкција, треба утврдити да ли ће у

њој настати кондензација водене паре и на којим местима.
Ти закључци се доносе анализом дифузије водене паре кроз
конструкцију, на основу дијаграма дифузије.
Ток дифузије водене паре условљен је и одговарајућим

карактеристикама материјала, дебљином слојева материјала
и њиховог редоследа у склопу конструкције.
124

Зграда мора бити пројектована и изграђена на начин да се код
наменског коришћења водена пара која због дифузије продире
у грађевинску конструкцију не кондезује
У случају да дође до кондезације водене паре у конструкцији,
она се након рачунског периода исушивања мора сасвим
ослободити из грађевинске конструкције.
Влага која се кондезује у конструкцији не сме довести до
оштећења грађевинских материјала (корозија, буђ...)
КОНДЕНЗАЦИЈА је издвајање (кондензовање) водене паре у

облику капљица воде на хладнијим површинама зидова,
стаклених предмета, цевима за довод хладне воде итд.
125

μ – релативни коефицијент дифузије водене паре
Ово је својство материјала
Што је μ веће, већи је отпор материјала.
126
r – релативни дифузиони отпор водене паре

r = μ · d (m) d - дебљина слоја материјала у m.
Ово је својство конструкције
μ означава за колико пута је већи отпор дифузији

водене паре кроз слој неког материјала од отпора
слоја ваздуха исте дебљине и под истим условима.
127
128
129
130
Детаљан поступак цртања оваквог „линије парцијалног притиска“ и

„линије притиска засићења“ биће приказан у оквиру израде Примера
елабората енергетске ефикасности.
131
слојеви се цртају у размери дифузног отпора
Материјали са великим отпором дифузији водене

паре се стављају са унутрашње стране,
па та отпорност опада ка напољу.
132
Ако се влага детектовала то је ОК (није ништа

страшно), али мора да се види да ли та влага
може да изађе из зида (за нпр. 60-90 дана).
Проблем је ако то није могуће.
133
134
Топлотна стабилност конструкције у летњем периоду
Способност грађевинске конструкције да сачува релативну

постојаност температуре на својој унутрашњој површини
при осцилацијама температура спољашњег ваздуха.
Осцилације температуре су посебно карактеристичне за

летњи период.
Уколико спољашњи елементи конструкције немају

довољну топлотну стабилност – температура ваздуха
унутар објекта ће знатно варирати, зависно од промене
температуре спољашњег простора.
135

Провера летње стабилности конструкције се своди
на проверу њених могућности у погледу акумулације топлоте.
У погледу обезбеђења адекватних услова комфора у

објекту Правилником о ЕЕЗ, као једна од мера за
обезбеђење топлотног комфора наводи се коришћење
термичке масе објекта.
Термичка маса представља делове термичког омотача и
структуре зграде од материјала и у дебљини која омогућава
акумулацију топлоте.
136

Масивна конструкција: слој материјала најпре акумулира топлоту, па
затим топлоту преноси на следећи слој.
Акумулирана топлота се емитује са одређеним временским помаком.
Имају већу топлотну стабилност у летњем периоду од осталих.
Код лаких конструкција нема ефекта кашњења топлоте и то није добро

(оне су топлотно нестабилне)
Транспарентни грађевински елементи: имају малу способност

акумулације топлоте. Неопходна је заштита од осунчања.
137

Прорачун топлотне акумулативности нетранспарентних спољних
грађевинских елемената зграда (спољни зидови, кровови), за
летњи период врши се коришћењем следећих величина:
* фактор пригушења амплитуде осцилације температуре, ν (-)
* кашњење осцилације температуре, η (h)
138
139

Детаљан поступак прорачуна фактора пригушења амплитуде
осцилације температуре и кашњења осцилације температуре биће
140

Детаљан поступак прорачуна фактора пригушења амплитуде
осцилације температуре и кашњења осцилације температуре биће
Фактор пригушења амплитуде осцилације температуре ν

Σ𝐷𝐷
𝑆𝑆𝑆𝑆1 +8 𝑆𝑆𝑆𝑆𝑛𝑛 +𝑈𝑈24𝑛𝑛−1 11,5+𝑈𝑈𝑈𝑈𝑛𝑛 ( )
ν = 0,9 ∗ ∗ ⋯∗ ∗ ∗ 2,718 1,41
𝑆𝑆𝑆𝑆1 +𝑈𝑈241 𝑆𝑆𝑆𝑆𝑛𝑛 +𝑈𝑈𝑈𝑈𝑛𝑛 11,5
Фактор кашњења осцилације температуре η (h):
141
Провођење топлоте кроз транспарентне

грађевинске материјале
Транспаренти грађевински елементи:
- Спољна грађевинска столарија
- Спољни прозори и балконска врата
- Кровни прозори
142

Коефицијент пролаза топлоте транспарентног грађевинског

елемента Uw , може да се одреди мерењем, у складу са
одговарајућим стандардом или се прорачунавају на основу
стандарда SRPS ЕN ISO 10077-1:
𝐴𝐴𝑔𝑔 ∙ 𝑈𝑈𝑔𝑔 + 𝐴𝐴𝑓𝑓 ∙ 𝑈𝑈𝑓𝑓 + 𝑙𝑙𝑔𝑔 ∙ 𝜓𝜓𝑔𝑔

𝑼𝑼 =
𝐴𝐴𝑔𝑔 + 𝐴𝐴𝑓𝑓
143


𝑼𝑼 =
𝑈𝑈𝑔𝑔 - коеф.пролаза топлоте стакла (𝑚𝑚𝑊𝑊2𝐾𝐾) 𝐴𝐴𝑔𝑔 - површина стакла (𝑚𝑚2 )
𝑈𝑈𝑓𝑓 - коеф.пролаза топлоте оквира (𝑚𝑚𝑊𝑊2𝐾𝐾) 𝐴𝐴𝑓𝑓 - површина оквира (𝑚𝑚2 )
𝜓𝜓𝑔𝑔 - коефицијент корекције 𝑙𝑙𝑔𝑔 - дужина споја стакло-оквир (𝑚𝑚)
Табеле из Правилника Израчунава се
144

145

СТАКЛО:
0.5 m Ag = 0.5 × 1.3 × 3= 1.95 m 2

1.3 m 1.5 m
ОКВИР:
A f = 1.8 × 1.5 − 1.95 = 0.75 m 2
1.8 m
Af = [0.1× (1.7 + 1.4) + 0.05 × 1.3] × 2= 0.75 m 2
lg= (1.3 + 0.5) × 2 × 3= 10.8 m

Ug , U f , ψg
из Правилника Af 0.75
Фактор рама: =
FF = = 0.28
AW 1.8 × 1.5
146

0.5 m 1.5 m
1.3 m

1.8 m 𝑼𝑼 =
1.95 × 1.6 + 0.75 × 1.8 + 10.8 × 0.04 4.90

=
UW
2.7
= = 1.81
2.7  (
W / m 2 K 
 )
147

148
Грађевински материјали и склопови
149
ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ И СКЛОПОВИ
150
151
Конструкција спољашњег зида
152
153
Термоизолациони материјали
У начелу, материјали могу да се поделе у следеће групе:
– материјали добре акумулативности
и лоших изолационих способности
(опека, камен, бетон,...)
тј. највећи број тзв. конструктивних материјала
– материјали лоше акумулативности
и добрих изолационих способности
(термоизолациони материјали)
– стакло
154
155
Експандирани полистирен (стиропор)
- ниска топлотна проводљивост

λ = 0.035-0.040
- веома мала пропустљивост

водене паре
- мала апсорпција воде
- не подноси дуго високу температуру
156
Експандирани полистирен (стиропор)
157
Екструдирани полистирен (стиродур)

λ = 0.030-0.040
- мала паропроспустљивост
- мала апсорпција воде
- запаљив је
- има већу отпорност на притисак од стиропора → користи се за подове

- примеренији је од стиропора за изолацију влажних просторија
158
Камена вуна

λ = 0.035-0.050
- Велика пропусност водене паре

μ=1
- добар звучни изолатор
- незапаљив материјал !
- скупља је од EPS и XPS
159
160
Камена вуна
161
Стакло
Материјал који по својој природи није добар термички изолатор,
али је уз истовремено добар потенцијал за акумулацију топлоте.
Захтеви у погледу пропуштања топотне и светлосне енергије који

се могу поставити за стакло:
• Што мањи топлотни губици (топлотни комфор зими)
• Што мањи топотни добици (топлотни комфор лети)
• Обезбеђивање довољне количине светлости
162
Стакло
Фактор пропустљивости
Сунчевог зрачења за стакло
163
Основе енергетског балансирања
зграде
164
ОСНОВЕ ЕНЕРГЕТСКОГ БАЛАНСИРАЊА ЗГРАДА
Облици енергије према степену трансформације
Примарна енергија – енергенти кoји се налазе у природи и који

нису прошли ни један процес трансформације.
- Конвенционални (необновљиви) изворе енергије:

дрво, угаљ, нафта, гас, хидрпотенцијал, уран, ...
- Неконвенционални (обновљиви) изворе енергије:
енергија ветра, сунчево зрачење, биомаса ...
Велики део примарних облика енергије се не може непосредно

користити, већ се мора претходно трансформисати у секундарни
облик.
165
Секундарна енергија - је енергија која је технолошким процесима

трансформације добијена из примарних извора
(нпр. кокс, брикети, нуклеарно горивп, бензин, лож уље,
електрична струја, топлотна енргија, итд).
Овим се процесима трансформације мењају хемијске или физичке

особине примарне енергије
Финална енергија - је она енергија која долази до крајњег корисника.

Енергија на граници система (зграде) – може бити и примарана и
секундарна
Корисна енергија - је онај део енергије који се добија после

одбијања свих губитака који настају при процесима добијања,
прераде (произвoдње), складиштења и преноса примарних и
секундарних извора енергије
166
167
топлотни губици топлотни добици
168
Потрошња енергије у згради
169
ПОТРОШЊА ЕНЕРГИЈЕ У ЗГРАДИ
Губици топлоте кроз термички омотач зграде

170
Параметри који утичу на потрошњу енергије

Унутрашња пројектна температура
171

Климатски фактори
као што су годишње кретање температуре ваздуха и релативне влажности,
инсолација, ветровитост и др. су одлика локације на којој се зграда налази.
172

Климатски фактори
Током грејне сезоне није сваког дана потребна максимална топлота за грејање.
HDD је разлика температура (унутрашње пројектне и спољашње) која се сабере за
сваки дан. Он служи да се „испегла“ свакодневне промене у температури.
173

Термички омотач
Што је боља термичка изолација и заптивеност прозора и врата, мањи
фактор облика, и повољнији положај у односу на изложеност Сунцу и
ветровима, зграда ће трошити мање енергије.
174

Избор КГХ система
Пажљивим и стручним избором КГХ система, извора снабдевања
енергијом и нивоа аутоматске регулације, као и њиховим редовним и
правилним одржавањем могуће је остварити значајне уштеде
енергије коју ови системи троше током године.
175
Прорачун потребне годишње
енергије
176
ПРОРАЧУН ПОТРЕБНЕ ГОДИШЊЕ ЕНЕРГИЈЕ
Квази-стационарни месечни метод прорачуна

према стандарду EN ISO 13790
даје методологију прорачуна потребне енергије за грејање и
хлађење
177
Годишња потребна топлота за грејање
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛 = 𝑄𝑄𝐻𝐻,ℎ𝑡𝑡 − 𝜂𝜂𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔 ∙ 𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔 kWh/a
где су:
𝑄𝑄𝐻𝐻,ℎ𝑡𝑡 - годишња потребна тополота за надокнаду губитака топлоте
𝜂𝜂𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔 - фактор искоришћења добитака топлоте за период грејања

𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔 - годишња количина тополота која потиче од
унутрашњих добитака топлоте и добитака
услед сунчевог зрачења
178
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛 = 𝑄𝑄𝐻𝐻,ℎ𝑡𝑡 − 𝜂𝜂𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔 ∙ 𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔
Специфична годишња потребна топлота за грејање

𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛
𝑞𝑞𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛 =
𝐴𝐴𝑓𝑓 kWh/𝑚𝑚2 a
𝐴𝐴𝑓𝑓 - нето корисна површина зграде
179
𝑄𝑄𝐻𝐻,ℎ𝑡𝑡 - годишња потребна тополота за надокнаду губитака тополте
обухвата топлоту која је потребна за надокнаду

тарнсмисионих и вентилационих губитака топлоте.
𝑄𝑄𝐻𝐻,ℎ𝑡𝑡 = 𝑄𝑄𝑇𝑇 + 𝑄𝑄𝑉𝑉 kWh/a
𝑄𝑄𝑇𝑇 - топлота потребна за надокнаду

трансмисионих губитака топлоте
𝑄𝑄𝑉𝑉 - топлота потребна за надокнаду

вентилационих губитака топлоте
180
Топлотни губици зграде по свом пореклу и карактеру

се могу разврстати на:
• трансмисионе
губици који настају кондукцијом кроз спољни омотач објекта
(као последица разлике у температури ваздуха споља-унутра), а
у случају конструкција које садрже ваздушне слојеве, као и на
месту контакта конструкције са ваздухом, и као последица
конвекције
• вентилационе
резултат продора ваздуха у унутрашњи простор као последица
инфилтрације или вентилације
181
182
𝑄𝑄𝐻𝐻,ℎ𝑡𝑡 - годишња потребна тополота за надокнаду губитака тополте
𝑄𝑄𝐻𝐻,ℎ𝑡𝑡 = 𝐻𝐻𝑇𝑇 + 𝐻𝐻𝑉𝑉 ∙ 24 ∙ 𝐻𝐻𝐻𝐻𝐻𝐻 ∙ 10−3 kWh/a
где су:
𝐻𝐻𝑇𝑇 - коефицијент трансмисионог губитка топлоте W/K
𝐻𝐻𝑉𝑉 - коефицијент вентилационог губитка топлоте W/K
𝐻𝐻𝐻𝐻𝐻𝐻 – Heating Degree Days

број степен дана за локацију зграде
183
𝐻𝐻𝐻𝐻𝐻𝐻 – Heating Degree Days

број степен дана за локацију зграде
184
Топлотни губици до којих долази кроз термички омотач зграде.
185
𝐻𝐻𝑇𝑇 = 𝐻𝐻𝑇𝑇𝑇𝑇 + 𝐻𝐻𝑇𝑇𝑇𝑇
𝐻𝐻𝑇𝑇𝑇𝑇 - површински трансмисиони губици топлоте
𝐻𝐻𝑇𝑇𝑇𝑇 - линијски трансмисиони губици топлоте
186
𝐻𝐻𝑇𝑇𝑇𝑇 - површински трансмисиони губици топлоте W/K
𝐻𝐻𝑇𝑇𝑇𝑇 = � 𝐹𝐹𝑥𝑥𝑥𝑥 ∙ 𝑈𝑈𝑖𝑖 ∙ 𝐴𝐴𝑖𝑖

𝑖𝑖
где су:
𝐹𝐹𝑥𝑥𝑥𝑥 - фактор корекције температуре за i-ти грађ.елемент
𝑈𝑈𝑖𝑖 - површински коефицијент пролаза топлоте

i-тог грађ.елемента, површине 𝐴𝐴𝑖𝑖
187
𝐹𝐹𝑥𝑥𝑥𝑥 - фактор корекције температуре за i-ти грађ.елемент

Коригује температурну разлику која се јавља у
просторима које раздваја термички омотач зграде.
188
𝐻𝐻𝑇𝑇𝑇𝑇 - површински трансмисиони губици топлоте W/K
189
𝐻𝐻𝑇𝑇𝑇𝑇 - линијски трансмисиони губици топлоте W/K
Губици топлоте услед утицаја топлотних мостова у

термичком омотачу зграде.
Додатни топлотни губици до којих долази на појединим
местима конструкције:
• местима промене материјала,
• промене геометрије,
• на месту склопа (углови, продори, контакт са тлом,....)
Топлотни мост је место смањеног отпора пролазу топлоте у

односу на конструкцију у којој се налази, односно место у
термичком омотачу на коме се јавља повећани топлотни флукс.
190
топлотни мостови
191
𝐻𝐻𝑇𝑇𝑇𝑇 - линијски трансмисиони губици топлоте W/K
𝐻𝐻𝑇𝑇𝑇𝑇 = ∆𝑈𝑈𝑇𝑇𝑇𝑇 ∙ 𝐴𝐴
Усваја се: ∆𝑈𝑈𝑇𝑇𝑇𝑇 = 0,10 W/m2 K

утицај термичких мостова се апроксимира повећањем основне
вредности коефицијента пролаза топлоте за све позиције термичког
омотача (којима није обрачунат утицај на други начин), за фиксну
(паушалну) вредност
𝐴𝐴- збирна површина спољних грађ.елемената

(термички омотач објекта – спољне мере)
192
193
194
195
Специфични трансмисиони губитак топлоте зграде

𝐻𝐻𝑇𝑇
𝐻𝐻𝐻 𝑇𝑇 =
𝐴𝐴
где je:
𝐴𝐴- површина термичког омотача зграде

Tо је уствари осредњен коефицијент пролаза топлоте за цео
термички омотач (као да је нпр. омотач хомоген).
Узима у обзир карактеристике разуђености и запремине објекта,

изражене кроз фактор облика зграде, на основу чега се одређује
гранична вредност специфичних трансмисионих губитака
196
Специфични трансмисиони губитак топлоте зграде

𝐻𝐻𝑇𝑇
𝐻𝐻𝐻 𝑇𝑇 =
𝐴𝐴
где je:
𝐴𝐴- површина термичког омотача зграде

Tо је уствари осредњен коефицијент пролаза топлоте за цео
термички омотач (као да је нпр. омотач хомоген).
Узима у обзир карактеристике разуђености и запремине објекта,

изражене кроз фактор облика зграде, на основу чега се одређује
гранична вредност специфичних трансмисионих губитака
197
𝐻𝐻𝑉𝑉 = 𝜌𝜌𝑎𝑎 ∙ 𝑐𝑐𝑝𝑝 ∙ � 𝑉𝑉𝑖𝑖 ∙ 𝑛𝑛𝑖𝑖

𝑖𝑖
𝜌𝜌𝑎𝑎 - густина ваздуха kg/𝑚𝑚3 𝜌𝜌𝑎𝑎 ∙ 𝑐𝑐𝑝𝑝 = 0.33 Wh/m3 K
𝑐𝑐𝑝𝑝 - специфични топлотни капацитет ваздуха = 1200 J/m3 K

при константном притиску J/kgK
𝑉𝑉 – запремина грејног простора 𝑚𝑚3
𝑛𝑛 – број измена ваздуха на час ℎ−1
198
𝐻𝐻𝑉𝑉 = 𝜌𝜌𝑎𝑎 ∙ 𝑐𝑐𝑝𝑝 ∙ � 𝑉𝑉𝑖𝑖 ∙ 𝑛𝑛𝑖𝑖

𝑖𝑖
𝜌𝜌𝑎𝑎 - густина ваздуха kg/𝑚𝑚3 𝜌𝜌𝑎𝑎 ∙ 𝑐𝑐𝑝𝑝 = 0.33 Wh/m3 K
𝑐𝑐𝑝𝑝 - специфични топлотни капацитет ваздуха = 1200 J/m3 K

при константном притиску J/kgK
𝑉𝑉 – запремина грејног простора 𝑚𝑚3
𝑛𝑛 – број измена ваздуха на час ℎ−1
199
мерење вентилационих губитака
200
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔 - годишња количина тополота која потиче од унутрашњих

добитака топлоте и добитака услед Сунчевог зрачења
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔 = 𝑄𝑄𝑖𝑖𝑖𝑖𝑖𝑖 + 𝑄𝑄𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 kWh/a
𝑄𝑄𝑖𝑖𝑖𝑖𝑖𝑖 - годишња количина топлоте која потиче од

унутрашњих добитака топлоте
𝑄𝑄𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 - годишња количина топлоте која потиче од

добитака услед Сунчевог зрачења
201
𝑄𝑄𝑖𝑖𝑖𝑖𝑖𝑖 - годишња количина топлоте која потиче од

унутрашњих добитака топлоте kWh/𝑎𝑎
To је збир добитака топлоте од људи и од електричних

уређаја.
𝑄𝑄𝑖𝑖𝑖𝑖𝑖𝑖 = 𝑄𝑄𝑃𝑃 + 𝑄𝑄𝐸𝐸

где су:
𝑄𝑄𝑃𝑃 - добици топлоте од људи

𝑄𝑄𝐸𝐸 - добици топлоте од електричних уређаја
202
𝑄𝑄𝑃𝑃 - добици топлоте од људи kWh/𝑎𝑎
𝑄𝑄𝑃𝑃 = 𝐴𝐴𝑓𝑓 ∙ 𝑞𝑞𝑃𝑃 ∙ ℎ ∙ бр. дана ∙ 10−3 kWh
где су:
𝐴𝐴𝑓𝑓 - корисна површина зграде 𝑚𝑚2
𝑞𝑞𝑃𝑃 - одавање топлоте од људи W/m2
ℎ - присутност током дана ℎ
бр. дана – у месецу/години
203
𝑞𝑞𝑃𝑃
204
𝑄𝑄𝐸𝐸 - добици топлоте од електричних уређаја kWh/𝑎𝑎
𝑄𝑄𝐸𝐸 = 𝐴𝐴𝑓𝑓 ∙ 𝑞𝑞Е kWh
где су:
𝐴𝐴𝑓𝑓 - корисна површина зграде 𝑚𝑚2
𝑞𝑞Е - добици од електр.уређаја kWh/m2
205
𝑄𝑄𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 - годишња количина топлоте која потиче од

добитака услед Сунчевог зрачења kWh/𝑎𝑎
𝑄𝑄𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 = 𝐹𝐹𝑠𝑠𝑠 ∙ 𝐴𝐴𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 ∙ 𝐼𝐼𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 𝜏𝜏𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠

где су:
𝐹𝐹𝑠𝑠𝑠 - фактор осенчености зграде

𝐼𝐼𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 𝜏𝜏𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 - средње месечне суме Сунчевог зрачења
𝐴𝐴𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠,𝑔𝑔𝑔𝑔 - транспарентне површине

𝐴𝐴𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 - површине ...
𝐴𝐴𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠,𝐶𝐶 - нетранспарентне површине
206
𝐹𝐹𝑠𝑠𝑠 - фактор осенчености зграде
𝐹𝐹𝑠𝑠𝑠 = 𝐹𝐹ℎ𝑜𝑜𝑜𝑜 ∙ 𝐹𝐹𝑜𝑜𝑜𝑜 ∙ 𝐹𝐹𝑓𝑓𝑓𝑓𝑓𝑓
Корекциони фактори за 45° СГШ
207
𝐼𝐼𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 𝜏𝜏𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 - средње месечне суме Сунчевог зрачења
208
Површина омотача зграде на коју доспева Сунчево зрачење
• за транспарентне површине (стакло)
𝐴𝐴𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠,𝑔𝑔𝑔𝑔 = 𝑔𝑔𝑔𝑔𝑔𝑔 ∙ 1 − 𝐹𝐹𝐹𝐹 ∙ 𝐴𝐴𝑊𝑊

површина прозора
𝐴𝐴𝑓𝑓
фактор рама: 𝐹𝐹𝐹𝐹 =
𝐴𝐴𝑊𝑊
𝐴𝐴𝑔𝑔 - површина стакла
𝑔𝑔𝑔𝑔𝑔𝑔 - фактор пропустљивости

Сунчевог зрачења
у зависности од врсте стакла
209
• за транспарентне површине (стакло)
210
• за нетранспарентне површине (спољни зидови и кров)
𝐴𝐴𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠,𝐶𝐶 = 𝛼𝛼𝑠𝑠,𝐶𝐶 ∙ 𝑅𝑅𝑠𝑠,𝐶𝐶 ∙ 𝑈𝑈𝐶𝐶 ∙ 𝐴𝐴𝐶𝐶
𝛼𝛼𝑠𝑠,𝐶𝐶 - емисивност спољне површине зида

(краткоталасно зрачење Сунца)
за светлије боје фасаде и мермера: 𝛼𝛼𝑠𝑠,𝐶𝐶 = 0.6
𝑅𝑅𝑠𝑠,𝐶𝐶 - отпор проласку топлоте за спољну страну зида

1
𝑅𝑅𝑠𝑠,𝐶𝐶 = = 0.04 m2 K/W
25
𝑈𝑈𝐶𝐶 - коефицијент пролаза

топлоте зида W/m2 K
𝐴𝐴𝐶𝐶 - површина зида m2
211
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛 = 𝑄𝑄𝐻𝐻,ℎ𝑡𝑡 − 𝜂𝜂𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔 ∙ 𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔 kWh/a
где су:
𝑄𝑄𝐻𝐻,ℎ𝑡𝑡 - годишња потребна тополота за надокнаду губитака топлоте

𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑔𝑔𝑔𝑔 - годишња количина тополота која потиче од
унутрашњих добитака топлоте и добитака
услед сунчевог зрачења
212
213
214
215
Енергетски разред за зграде

Одређује се на основу максималне дозвољене годишње потребне
финалне енергије за грејање kWh/m2 a која је дефинисана
Правилником о енергетској ефикасности зграда, и то посебно за нове и
постојеће зграде. Максимална дозвољена годишња потребна финална
енергије зе грејање 𝑸𝑸𝑯𝑯,𝒏𝒏𝒏𝒏,𝒎𝒎𝒎𝒎𝒎𝒎 одговара енергетском разреду "𝑪𝑪“.
Он је показатељ енергетских својстава зграде. Изражен је преко

релативне вредности годишње потрошње финалне енергије за грејање
% , и представља процентуални однос специфичне годишње
потребне топлоте за грејање 𝑸𝑸𝑯𝑯,𝒏𝒏𝒏𝒏 kWh/m2 a и максимално
дозвољене 𝑸𝑸𝑯𝑯,𝒏𝒏𝒏𝒏,𝒎𝒎𝒎𝒎𝒎𝒎 kWh/m2 a за одређену категорију зграда:
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛,𝑟𝑟𝑟𝑟𝑟𝑟 = × 100%
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛,𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚
216
Енергетски разред за зграде
217
Енергетски пасош
218
ЕНЕРГЕТСКИ ПАСОШ
219
220
221
𝑄𝑄𝐻𝐻 - годишња потребна топлотна енергија kWh/a
𝑄𝑄𝐻𝐻 = 𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛 + 𝑄𝑄𝑊𝑊 + 𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑙𝑙𝑙𝑙 + 𝑄𝑄𝑊𝑊,𝑙𝑙𝑙𝑙

где су:
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛 - годишња потребна топлота за грејање зграде
𝑄𝑄𝑊𝑊 - годишња потребна топлота за припрему СТВ
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑙𝑙𝑙𝑙 - годишњи топлотни губици система за грејање
𝑄𝑄𝑊𝑊,𝑙𝑙𝑙𝑙 - годишњи топлотни губици система за припрему СТВ
222
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑙𝑙𝑙𝑙 - годишњи топлотни губици система за грејање kWh/a
1
𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑙𝑙𝑙𝑙 = 𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛 ∙ −1
𝜂𝜂
где је:
𝜂𝜂 - степен корисности
постројења за грејање
𝜂𝜂 = 𝜂𝜂𝑘𝑘 ∙ 𝜂𝜂𝑐𝑐 ∙ 𝜂𝜂𝑟𝑟
223
𝑄𝑄𝑊𝑊 - годишња потребна топлота за припрему СТВ kWh/a
𝐻𝐻𝐻𝐻
𝑄𝑄𝑊𝑊 = ∙ 𝑞𝑞 ∙ 𝐴𝐴
365 𝑊𝑊 𝑓𝑓
где су:
𝑞𝑞𝑊𝑊 - топлота потребна за
припрему СТВ
𝐴𝐴𝑓𝑓 - површина грејног

простора
224
𝑄𝑄𝑊𝑊,𝑙𝑙𝑙𝑙 - годишњи топлотни губици система за припрему СТВ kWh/a
𝑄𝑄𝑊𝑊
𝑄𝑄𝑊𝑊,𝑙𝑙𝑙𝑙 =
10
225
𝐸𝐸𝑑𝑑𝑑𝑑𝑑𝑑 - укупна годишња испоручена енергија kWh/a
𝐸𝐸𝑑𝑑𝑑𝑑𝑑𝑑 = 𝑄𝑄𝐻𝐻 + 𝑄𝑄𝑒𝑒𝑒𝑒

где је:
𝑄𝑄𝑒𝑒𝑒𝑒 - годишња потрошња
електр. eнерг.
𝐻𝐻𝐻𝐻
𝑄𝑄𝑒𝑒𝑒𝑒 = ∙ 𝑞𝑞𝑒𝑒 ∙ 𝐴𝐴𝑓𝑓
365
226
𝐸𝐸𝑝𝑝𝑝𝑝𝑝𝑝𝑝𝑝 - годишња примарна енергија kWh/a
Одређује се тако што се годишња доведена енергија за рад

система у згради помножи са фактором претварања.
𝐸𝐸𝑝𝑝𝑝𝑝𝑝𝑝𝑝𝑝 = 𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛 + 𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑙𝑙𝑙𝑙 ∙ 𝑘𝑘∗

+ 𝑄𝑄𝑊𝑊 + 𝑄𝑄𝑊𝑊,𝑙𝑙𝑙𝑙 ∙ 𝑘𝑘∗
+𝑄𝑄𝑒𝑒𝑒𝑒 ∙ 𝑘𝑘∗
227
Годишња емисија 𝐶𝐶𝐶𝐶2 kg/a
Одређује се на основу врсте енергента који се користи за

добијање потребне енергије која се користи у згради.
𝐶𝐶𝐶𝐶2 = 𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑛𝑛𝑛𝑛 + 𝑄𝑄𝐻𝐻,𝑙𝑙𝑙𝑙 ∙ 𝑘𝑘∗ ∙ 𝐶𝐶𝐶𝐶2,∗
+ 𝑄𝑄𝑊𝑊 + 𝑄𝑄𝑊𝑊,𝑙𝑙𝑙𝑙 ∙ 𝑘𝑘∗ ∙ 𝐶𝐶𝐶𝐶2,∗ + 𝑄𝑄𝑒𝑒𝑒𝑒 ∙ 𝑘𝑘∗ ∙ 𝐶𝐶𝐶𝐶2,∗
228
ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР ЕНЕРГЕТСКИХ ПАСОША
229
ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР ЕНЕРГЕТСКИХ ПАСОША
230
Софтвер за проверу енергетског
разреда објекта
231
СОФТВЕР ЗА ПРОВЕРУ ЕНЕРГЕТСКОГ РАЗРЕДА ОБЈЕКТА
232
СОФТВЕР ЗА ПРОВЕРУ ЕНЕРГЕТСКОГ РАЗРЕДА ОБЈЕКТА
233
Методе провера и мерења
234
МЕТОДЕ ПРОВЕРА И МЕРЕЊА
Правилником се не предвиђа обавеза провере/мерења

остварених термичких карактеристика зграде.
Поред значаја које мерења могу да имају приликом

провере остварених енергетских перформанси
објекта у односу на пројекат, оно има посебно место
код провере карактеристика постојећих објеката,
детектовања грешака приликом извођења и сл.
235
Мерења подразумевају пре свега примену:
• Термовизије
карактеристике термичког омотача у погледу протока
енергије кроз конструкцију термичког омотача
• Blower door-а
за проверу заптивености, односно, ваздушне
пропустљивости неког простора
236
Снимање термовизијском камером
237
238
239
Blower door мерење

То је тест пропустљивости ваздуха, тј. мерење заптивености зграде на основу
разлике у притисцима. Када се постигне разлика притиска у згради, мери се
количина ваздуха која је неопходна за одржавање тог притиска. Та количина
ваздуха која се удува у простор изађе кроз шупљине и процепе у конструкцији
зграде (спојеви конструкције са прозорима и вратима, камини, ...).
240
241
242
Мерење EL-USB data logger-ом

december 2010 - temperature T5
20 inside and outside of west stone wall T6
18
16
14
12
10
temperature (C)
8
6
4
2
0
-2
-4
-6
-8
-10
-12
0 7 14 21 28
t (day)
august 2010 - temperature

T3
inside and outside of southern wooden wall
40 T4
38
36
34
32
temperature (C)
30
28
26
24
22
20
18
16
14
12
10
8
0 7 14 21 28
t (day)
243
Mогућност побољшања ЕЕ објеката у
Србији
244
Како се греју зграде и куће у Републици Србији
28% кроз индивидуалне система грејања

45%
(струја, гас, угаљ, дрво, ...)
путем котлова и котловских подстаница

27%
даљинским системом грејања
245
Даљинско грејање у Србији

• Топлане у Србији испоручују топлотну енергију за скоро
800000 станова (то је више од 25% укупног стамбеног
фонда).
• Просечна специфична финална потрошња енергије за

грејање је 120-180 kWh/m2 годишње ( у Београду 120-140
kWh/m2) .
- применом мера за побољшање ЕЕ у зградама
може да се смањи потрошња енергије за 40%.
246
Даљинско грејање у Србији
• Циљ је увођење наплате према потрошњи уместо

постојећег паушалног тарифног система по m2.
- у „новоизграђеним“ становима је то заживело.
• Тиме се стимулише рационална потрошња енергије,

тј. штедња !
247
Могућности побољшања ЕЕ објеката

• „Нове“ зграде су углавном енергетски ефикасне.
- заступљеност старосне категорије зграда према површини (m2)
248

• „Нове“ зграде су углавном енергетски ефикасне.
- заступљеност старосне категорије зграда према броју зграда
249
Завршене стамбене зграде

површина (m2)
2021 2996322
2020 2689430
2019 2651269
2018 1839666
- процена расподеле површина зграда (m2) 2017 1473209
према њиховој старосној категорији
250

• Највећи простор за уштеду енергије могуће је постићи
енергетском сaнацијом „постојећих“ зграда.
- енергетски преглед зграде

- елаборат о енергетској ефикасности
- припрема документације потребне за енергетску санацију
- извођење радова
- технички пријем и издавање енергетског пасоша
251

* Мере које не захтевају улагања
• Угасити грејање и хлађење ноћу и онда када нема никог у кући,

• Спуштањем ролетни и завеса је могућа контрола утицаја
Сунчевог зрачења на температуру
• Осигурати да радијатори и друга грејна тела нису блокирани
намештајем,
• Временски оптимизовати грејање и припрему топлотне
потрошне воде,
• Искључити осветљење када није потребно,
• Искључити апарате и уређаје који се не користе,
• Блокирати димњак када није у употреби.
252

* Мере које захтевају мала улагања (период отплате до 3 године)
• Обезбедити добро заптивање прозора и врата,
• Редуковати губитке топлоте кроз прозоре уградњом ролетни,
• Изоловати кутије ролетни,
• Изоловати плафон према негрејаном тавану,
• Уградити термостатске вентиле на радијаторе,
• Замена сијалица са ужареном нити са компактним флуоресцензним
сијалицама (тзв. „штедним сијалицама“),
• Уградити аутоматски систем управљања енергетским системима,
• Постепене замена енергетски неефикасних уређаја.
253

* Мере које захтевају велика улагања (период оплате преко 3 године)
• Замена прозора и спољних врата,

• Термичка изолација целог омотача куће (спољашњих
зидова, подова, крова и зидова) према негрејаним
деловима зграде,
• Изолација цеви за грејање и топлу воду,
• Замена система грејања са савременијим и
ефикаснијим и коришћење обновљивих извора
енергије.
254

EEiSZ Specijalisticke Predavanja StCoric 2022

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

EEiSZ Specijalisticke Predavanja StCoric 2022

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Специјалистичке академске студије

• Директива ЕPBD 2010/31/ЕU

• Елаборат Енергетске ефикасности зграде

Потрошња енергије у свету

Потрошња енергије у Србији

Потрошња енергије у свету

Светска потрошња енергије по секторима

Укупно* 81,970 98,022 100 100

Потрошња енергије у Србији

Сектор зградарства пружа значајну прилику за

Потрошња енергије у Србији

Потрошња енергије у Србији

Потрошња енергије у Србији

Последице нерационалне потрошње енергије

• Повећанa емисијa CO2 ,

Циљеви политике ЕУ 2020.год.

• Сектор зградарства има велики потенцијал за уштеду енергије.

Поступци подизања енергетске ефикасности зграда

• Изградња нових енергетски ефикасних објеката.

Зграде у Србији грађене пре 1970.год.

• непостојање захтева и прописа о термичкој заштити.

Зграде у Србији грађене у периоду 1970. до 1987. год.

• усвајање првих прописа о термичкој заштити зграда

Зграде у Србији грађене у периоду 1987. до 2012. год.

• Сви пројекти и сва изградња у периоду 1987. године до септембра

Зграде у Србији грађене у периоду након 2012. год.

Правилници се примењују од 30. септембра 2012. године:

Нове зграде морају да троше највише:

Технички потенцијал за уштеду енергије

Директива 2002/91/ЕУ (Директива Европског парламента и савета о

Директива 2010/31/ЕУ (Директива Европског парламента и савета од

Правилник о енергетској ефикасности зграда („ Службени гласник РС’’, бр.

Правилник о условима, садржини и начину издавања сертификата о

Захтева се да све земље чланице ЕУ:

Уводе се строже мере и захтеви за све земље чланице ЕУ:

Циљ - промовише побољшање енергетске ефикасности

• Борба са климатским променама

„(2) Ефикасно, обазриво, рационално и одрживо

Услови се могу мењати од

„(15) Зграде утичу на дугорочну потрошњу

На јавном сектору лежи

Сертификат треба да „(22) Потенцијалном купцу и закупцу зграде

„(23) Јавне институције би требало да дају

Овде се помиње и важност

Закон о планирању и изградњи

по први пут у једном закону о изградњи увeден појам

• Зграда која за своје функционисање подразумева утрошак

• сертификат о енергетским својствима објеката издаје овлашћена

• сертификат о енергетским својствима објекта прилаже се уз

Правилник о енергетској ефикасности зграда

• ближе се прописују енергетска својства и начин израчунавања

• Садржи појмовник, којим се одређује значење појединих израза

• прецизно је прописано на које објекте се примењује овај

• таксативно се наводе зграде за које се утврђују енергетска

• прописује се када се сматра да је остварена енергетска

• прописују се услови, мере и критеријуми за постизање енергетске

Утврђивање испуњености услова енергетске ефикасности зграде

• Он је саставни део техничке документације која се прилаже уз

• Обавезна садржина Елабората ЕЕ је прописана Правилником

• Методологија прорачуна је приказана у прилогу 6 овог

Правилник о условима, садржини и начину издавања

• примењују се од 30. септембра 2012. године

Енергетски пасош - документ који садржи обрачунате вредности