Statua Mojsija iz oko 1513-1515. godine pripada italijanskoj visokoj renesansi.

Ova statua je bila

među delima koje je Mikelanđelo Buonaroti izvajao za nedovršenu grobnicu pape Julija II i nalazi se u
crkvi Svetog Petra u lancima u Rimu. Istoričari umetnosti smatraju da statua Mojsija sadrži svu tajnu
njegovog stvaranja i sav obim njegovog genija.

Godine 1505. Mikelanđelo se vratio u Rim na poziv pape Julija II. Zadivljen njegovim sposobnostima,
papa je zatražio da mu napravi grobnicu koja bi njegovim potomcima pokazivala koliko je on bio
moćan. Papa je predložio kolosalni kamenik dug osam i po, širok šest i po metara, sa četrdeset statua
koje okružuju Julija II u kovčegu, dominantnog iako mrtvog. Vajanjem statua za grobnicu pape Julija II
Mikelanđelo se bavio sa prekidima četrdeset godina.

Kardinal od Mantove posetio je 1525. godine Mikelanđelov atelje i tamo video već skoro završenu
statuu Mojsija. On je odmah ocenio da je ta jedina statua dovoljna da služi na čast grobu pape Julija
II. Ali, po prvobitnoj zamisli trebalo je da Mojsije bude samo jedan detalj u nizu sličnih statua.

Za centralnu figuru grobnice Mikelanđelo je izabrao Mojsija, zato što je on predstavljao upravo ono
što je papa Julije II tražio: moć, hrabrost, iskustvo, snagu. Mikelanđelo, koji je dobro poznavao istoriju
jevrejskog naroda, odlučio je da prikaže Mojsija u jednom veoma značajnom momentu.

Monumentalna statua Mojsija je izvajana u nadprirodnoj veličini u belom mermeru. Visoka je oko tri
metra, a ako bi Mojsije ustao sa svog trona bio bi visok skoro pet metara. Umorni Mojsije, posle
boravka na Sinaju sedi na svom tronu, držeći pod desnom rukom knjigu sa deset Božjih zapovesti. On
čeka da njegov narod dođe, a po položaju njegovih kolena i stopala može se primetiti da je od silnog
uzbuđenja krenuo da naglo ustane.

Mojsije, koji je primio na Sinajskoj gori od Jehove Zakon i treba da ga saopšti svom narodu,
predstavljen je u trenutku kada saznaje za izdaju Jevreja i čuje pesmu Izrailja koji se klanja zlatnom
teletu. Iz Mojsija zrači snaga i telesna lepota, a njegova duga, zamršena brada i duboki nabori odeće
nagoveštavaju neizmernu energiju. Na njemu se vidi bes, ljutnja i snaga koja izvire iz napetih mišića i
tela. Njegove namrštene oči, imišići i bore na čelu ukazuju na žestinu u tada već ostarelom Mojsiju.

Mojsije je prikazan sa dva roga na glavi. Smatra se da su rogovi nastali kao posledica pogrešnog
prevoda hebrejske reči aureola. Pošto se na hebrejskom oreol i rog izgovaraju isto, zbog pogrešnog
prevoda jedno vreme se mislilo da je Mojsije na glavi imao rogove. Po drugom tumačenju Mojsije,
Jevrejin koga je našla egipatska princeza pored reke bio je pripadnik egipatskog sveštenstva, dok nije
saznao za svoje poreklo. Kada je vršio pagansku službu, pošto je pripadao grupi sveštenika vernih
bogu Apisu-biku stavljao je te rogove.
Po završetku statue Mojsija koji izgleda tako prirodno, što je i sam Mikelanđelo shvatio i divio se
svom uspehu. Priča se da je onako u ekstazi počeo da dletom udara po desnom kolenu Mojsija i vikao
"parla con me", što u prevodu sa italijanskog jezika znači "pričaj sa mnom". Od tog udaranja na
desnom kolenu Mojsija je urezana jedna brazda.

Statua Mojsija se odlikovala strahovitom snagom i savremenici Mikelanđela Buonarotija su je nazvali

terribilità, a to je pojam srodan pojmu uzvišenosti. Stav Mojsija izražava i budnost i meditaciju, i tako
prikazuje čoveka sposobnog za mudro vođstvo, kao i za strašan gnev. Statua Mojsija se često
smatrala i idealizovanim portretom pape Julija II ili samog Mikelanđela.

Iako je grobnica papi Juliju II prvobitno trebala da izgleda sasvim drugačije, na kraju je napravljena
mnogo skromnije uz dominaciju monumentalne statue Mojsija.