Professional Documents
Culture Documents
1
1
1
République
démocratique du Congo), позната и као Конго-Киншаса (франц. Congo-Kinshasa), или
једноставно Конго (франц. Congo), раније Заир (франц. Zaïre),[2][3] држава је у
централној Африци.[4] По површини је друга на континенту, иза Алжира, и једанаеста
је у свету. Кратком обалом (37 km) излази на Атлантски океан код ушћа реке Конго, а
граничи са 9 држава: Републиком Конго на северозападу, Централноафричком
Републиком на северу, Јужним Суданом на североистоку, Угандом, Руандом,
Бурундијем и Танзанијом на истоку, Замбијом на југоистоку и Анголом на југозападу.
Са популацијом од преко 78 милиона,[5] Демократска Република Конго је
најмногољуднија званично франкофонска земља, четврта по насељености у Африци и
седамнаеста по насељености у свету.
Територију ДР Конго су људи први пут населили пре око 90.000 година. Банту народ је
почео миграцију у овај регион у 5. веку и поново у 10. веку. На западном делу региона,
Краљевство Конго је владало од 14. до 19. века, док у су централном и источном
региону, краљевства Луба и Лунда владала од 16. и 17. века до 19. века. Током 1870-их,
непосредно пре почетка освајања Африке, спроведено је европско истраживање Конга,
које је прво предводио Хенри Мортон Стенли под покровитељством краља Леополда II
од Белгије. Леополд је формално стекао права над Конго територијом на Берлинској
конференцији 1885. године и учинио је земљу својом приватном својином, именујући
је Слободна Држава Конго. Током постојања Слободне Државе, колонијалне војне
јединице, Force Publique је присиљавала локалну популацију да производи природну
гуму, и у периоду од 1885. до 1908. су милиони Конгоанаца умрли услед болести и
експлоатације. Године 1908. је Белгија, упркос иницијалног оклевања, формално
анексирала Слободну Државу од Леополда, и формирала Белгијски Конго.
Белгијски Конго је остварио независност 30. јуна 1960 чиме је формирана Република
Конго (Леополдвил). Конгоански националиста Патрис Лумумба је био изабран за
првог премијера, док је Жозеф Каса-Вубу постао први председник. Дошло је до
конфликта око администрације територије који је постао познат као Конгоанска криза.
Провинције Катанга, под Моизом Чомбеом, и Јужни Косај су покушале да се отцепе од
Конга. Дана 5. септембра 1960, Каса-Вубу је отпустио Лумумбу уз подршку
Сједињених Држава и Белгије након што је Лумумба затражио помоћ од Совјетског
Савеза током кризе. Дана 14. септембра, уз подршку САД и Белгије, Лумумбу су
ухапсиле снаге лојалне начелнику штаба војске Мобуту Сесе Секо, који је задобио
дефакто контролу над земљом путем државног удара истог дана. Дана 17. јануара 1961.
Лумумба је био изручен Катанганским властима, а накнадно су га погубиле
Катанганске трупе под белгијским утицајем.
Године 1965 је Мобуту Сесе Секо званично дошао на власт путем другог војног удара.
Године 1971, он је преименовао земљу у Заир. Земљом је руководио као
једнопартијском државом са својим Популарним покретом револуције као једином
легалном партијом. Мобутова влада је добила знатну подршку од Сједињених Држава,
захваљујући његовом антикомунистичком ставу током хладног рата. До раних 1990-их,
Мобутова влада је почела да слаби. Опресивна политика према источном конгоанском
Турси становништву довео је до инвазије 1996. године предвођене Руандом која је под
управом Турсија, чиме је почео Први конгоански рат. Овим ратом је окончана
Мобутова 32-годишња владавина,[6] и 17. маја 1997 Лоран Кабила, вођа Тутси снага из
провинције Јужни Киву је постао председник. Он је вратио име земље на Демократска
Република Конго. Напетости између председника Кабиле и присуство Руанде и Тутсија
у земљи довеле су до Другог конгоанског рата од 1998 до 2003. Ултимативно, девет
афричких земаља и око двадесет наоружаних група су узели учешћа у рату,[7] исход
чега је било 5,4 милиона погинулих.[8][9][10][11] Два рата су девастирала земљу.
Председника Лорана Кабилу је убио један од његових телохранитеља 16. јануара 2001
и наследио га је осам дана касније његов син Жозеф Кабила.
Географија
[икона]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Положај
Демократска Република Конго лежи између 6°сгш и 14°јгш, као и 12° и 32°игд. Земља
лежи са обе стране екватора. Захвата површину од 342.000 km² од чега је копно 341.500
km², а под воденим површинама је 500 km². Најнижа тачка је на Атлантском океану -
0m, а највиша на Моунт Беронгоу-903 m.
Геологија и рељеф
Држава је подељена на на 4 топографске целине:
Обалска равница која је без дрвећа, али богата мочварама, језерима и рекама које
постоје дуж Атлантске обале или се спуштају са планине Мауомбе.
Плодна долина реке Ниари, централно- јужном делу која представља најплоднију
област у држави
Централни планински или плато Батеке раздваја сливове Огове анд Ниари реке,
покривена је густом шумом
Слив реке Конго на северу који се састоји од поплављени терена у нижем делу и сувих
савана у вишим.
Укратко, рељеф Конга обухвата обалску низију, простране речне сливове на југу и
северу и централни плато.
Клима
Конго има типичан тропски климат који се одликује високим температурама са
влажношћу око 80% и незнатним сезонским варијацијама. Влажни период је између
априла и октобра, док је суви од новембра до марта. Ветрови: Снажни ветрови су
уобичајена појава у влажном периоду. Падавине: Просечна годишња количина
падавина варира од 1.250 до 1.750 mm. Највише падавина се излучи на северу, док се
према Атлантику и југу та количина смањује. Температуре: Просечна температура
варира од 17 до 28°C у јулу и од 23 до 33°C у априлу.
Воде
Река Конго извире у ДР Конгу западно од места Кисангани. Река Убанги која тече
северним делом Конга и граница је између два Конга, представља једну од већих
притока. Киншаса - главни град ДР Конго и Бразавил — главни град Републике Конго
налазе се на обалама Конга, један наспрам другог. Пре ушћа у Атлантик код места
Муанда, река гради водопаде познате као Ливингстонови водопади.
Флора и фауна
[икона]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Становништво
У земљи живи око 250 различитих етничких група. Најбројније су Конго, Луба и
Монго. Разноликост 700 домаћих језика се превазилази коришћењем званичног
француског језика. У широкој употреби су још језици конго, чилуба, свахили и
лингала.
Привреда
[икона]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Административна подела
Бандунду
Централни Конго
Екваторијална покрајина
Западни Касаи
Источни Касаи
Катанга
Киншаса
Маниема
Северни Киву
Источна покрајина
Јужни Киву
# Држава Главни град Површина km Популација[13]
1 Бас-Уеле Бута 148.331 1.138.000
2 Екватор Мбандака 103.902 1.528.000
3 Катанга Лубумбаши 132.425 4.617.000
4 Ломами Камина 108.204 2.957.000
5 Уеле Исиро 89.683 1.864.000
6 Итури Буниа 65.658 3.650.000
7 Касаји провинција Луебо 95.631 2.801.000
8 Кацаји-центар Кананга 60.958 3.317.000
9 Оријентални Касаји Мбуђимаји 9.481 3.145.000
10 Киншаса Киншаса 9.965 11.575.000
11 Централни Конго Матади 53.920 5.575.000
12 Провниција Кванго Кенже 89.974 2.152.000
13 Провинција Квилу Киквит 78.219 5.490.000
14 Провинција Ломами Кабинда 56.426 2.443.000
15 Луалаба Колвези 121.308 2.570.000
16 Маји Ендобе Инонго 127.465 1.852.000
17 Маниема Кинду 132.520 2.333.000
18 Монгала Лисала 58.141 1.740.000
19 Норд Киву Гома 59.483 6.655.000
20 Норд Убанги Гбадолит 56.644 1.269.000
21 Санкуру Лусамбо 104.331 2.110.000
22 Суд Киву Букаву65.070 5.772.000
23 Суд Убанги Гемена 51.648 2.458.000
24 Танганика Калеми 134.940 3.062.000
25 ТшопоКисангани 199.567 2.352.000
26 Тшупа Боенде 132.957 1.600.000
Највећи градови су Киншаса, Мбуџи Маји, Лубумбаши, Колвези, Хананга и
Кисангани. Иначе ДР Конго је подељен на 10 области и једну градску област и то:
Бандунду, Бас-Цонго, Éqуатеур, Касаи-Оццидентал, Касаи-Ориентал, Катанга,
Маниема, Норд-Киву, Ориентале, Суд-Киву и Кинсхаса (градска област).[14] У земљи
живи око 77,5 милиона људи. Демократска Република Конго је четврта земља у
Африци а осамнаеста у свету по броју становника.
Историја
За више информација погледајте чланак Историја ДР Конга.
Енглез Хенри Мортон Стенли је био први Европљанин који је истраживао Конго.
Намера му је била да Конго постане део британске колонијалне империје. Британска
влада није показала интерес за овај пројекат.
Име Конгоа под директном Леополдовом влашћу било је Независна држава Конго (État
indépendant du Congo), а после 1908. Белгијски Конго (Congo belge).