АФРИКА – одлике и политичко-

географска подела
Проф. Мирослав Маркићевић
Порекло назива Африка
Берберско племе Афри
Име Африке проистекло је из првог утиска који је
њен сахарски део остављао на блиске азијске и
европске суседе
од феничанског афар (прашина),
грчког апхрике (без хлада) или
латинског априца (сунчано).
 Величина и географски положај Африке
Површина: 30,3 милиона km2 (20% светског копна);
Број становника: 1,1 милијарда (15% светског становништва)
Пресеца га екватор – по средини у правцу географске
ширине
Најсевернија тачка – Бели рт, Рас бен Сака (Тунис) - 37°N
Најјужнија тачка –Иглени рт (ЈАР) - 35°S
Најзападнија тачка – Поант дез Алмади (Сенегал) - 17°W
Најисточнија тачка – рт Хафун (Сомалија) - 16°Е
Најсевернија и најјужнија тачка Африке
Бели рт (Тунис) Иглени рт (ЈАР)
 Најзападнија и најисточнија тачка Африке
Поант дез Алмади (Сенегал) Рт Хафун (Сомалија)
Контрасти Африке
Басен Конга Пустиња Сахара
Контрасти Африке
Депресија Катара Килиманџаро, 5895 m н.в.
Контрасти Африке
Најстарије државе у Африци – Стари век
Египат Картагина
Најстарије државе у Африци – Стари и
Средњи век
Експанзије:
Римског царства,
Византије,
Арапа,
Отоманске империје.
Средњевековне
државе у Африци
У старом веку постојала су царства у
данашњем Судану и северном делу
Етиопије.
Од обале Индијског океана до
средишњег Зимбабвеа више хиљада
монументалних камених рушевина
непознатог порекла сведочи о старој
цивилизацији и државности.
У западној и централној Африци
постојало је више великих
средњовековних држава и градова-
држава на океанској обали или на
раскрсницама караванских путева.
Колонизација Африке
Освајање Африке прво су почеле Португалија и Шпанија, али су дугорочнију
колонијалну поделу учиниле углавном Француска и Велика Британија.
Последице колонијализма биле су огромне и највише се огледају у масовном
уништвању становништва, одвођењу милиона робова и експлоаацији
ресурса.
Једине две слободне државе у 19. веку биле су Либерија (основали је
ослобођени робови из Америке) и Етиопија, а средином 20. века још Египат
и ЈАР.
Распад колонијализма и стварање нових држава од 1960-их година донело је
још једну важну и далекосежну последицу – наслеђене су колонијалне
границе, међу којима су многе биле праволинијске.
Колонијално комадање Африке
Савремена политичка карта Африке
Острва Мајот и Реинион у западном делу Индијског океана су тзв.
прекоморски поседи Француске;
Атлантска острва Асенсион, Света Јелена и Тристан да Куња припадају
Великој Британији;
архипелаг Мадеира је у поседу Португалије;
Канарска острва, Сеута и Мелиља на северноафричкој обали Медитерана
припадају Шпанији.
Постоје бројне спорне територије и међународно непризнате творевине:
Западна Сахара, која се бори за самосталност, а Мароко је сматра својом
територијом;
Сомалиленд, на северу Сомалије, од 1991. године је самопроглашена република;
нерешено је питање дуж египатско-суданске границе кроз Нубијску пустињу...
Савремена политичка карта Африке
Настанак Јужног Судана и друге „Афричко пролеће“, демонстранти на
спорне територије у Судану Тргу Тахрир, Каиро
 Савремена политичка карта Африке
Последња велика колонија која је стекла независност била је Намибија (1991.).
Еритреја се отцепила од Етиопије и стекла међународно признање 1993. године, а после дугог
грађанско-верског рата Јужни Судан од Судана (чланица УН од 2011. године).
Читава Африка је и данас политички нестабилна, изложена државним ударима, међуетничким
сукобима и интервенцијама ранијих колонијалних метропола.
У последњој деценији 20. века у Руанди је беснео рат између народа Хуту и Тутси, са више стотина
хиљада убијених цивила;
У Тунису, Либији и Египту 2011. године покренут је талас револуционарних политичких промена и
конфликата (тзв. Арапско пролеће), укључујући и војну интервенцију европских сила (у Либији);
У Малију се 2013. године у унутрашњи конфликт умешала Француска, некадашњи колонијални
господар;
У земљама Гвинејског залива постоје стални сукоби међу многобројним народима, муслиманима и
хришћанима, различитим политичким групама... Позадина те нестабилности често су природна
богатства и настојања ванафричких сила да их контролишу.
НЕОКОЛОНИЈАЛИЗАМ
Савремена политичка карта Африке
У Африци постоји 54 међународно признате државе.
Оне могу да се групишу у пет политичко-географских региона:
Северну или медитеранску Африку (арапске земље),
Западну Африку (углавном бивше француске колоније),
Централну Африку (од континенталног Чада, до приатлантске Анголе),
Источну Африку (махом бивше британске колоније) и
Јужну Африку (ЈАР, Намибија, Боцвана, Свази и Лесото).

Ова подела је условна јер у неким случајевима не уважава физичко-

географске, етно-верске и економско-географске принципе.
Савремена политичка
карта Африке
Подела држава Африке према величини
територије
Веће од 2 милиона км2 Алжир (најпространија афричка држава, са 2,4 милиона км 2), ДР Конго (2,3 милиона км2);
●

Од 1 до 2 милиона км2 Судан, Либија, Чад, Нигер, Ангола, Мали, Етиопија, Мауританија, ЈАР, Египат;
●

Танзанија, Нигерија, Намибија, Мозамбик, Замбија, Сомалија, Мароко, Централноафричка

●

Од 500.000 до 1 милион км2 република, Јужни Судан, Мароко, Боцвана, Мадагаскар, Кенија;

Од 250.000 до 500.000 км2 Камерун, Зимбабве, Реп. Конго, Обала Слоноваче, Буркина Фасо, Габон;
●

Од 100.000 до 250.000 км2 ●

Гвинеја, Гана, Уганда, Сенегал, Тунис, Малави, Еритреја, Бенин, Либерија;

Мање од 100.000 км2 остале државе Африке, међу којима најмању површину имају Сејшелска острва (451 км 2).
●
 Подела држава Африке према броју
становника
Више од 100 милиона становника ●
Нигерија (155 милиона);

Од 50 до 100 милиона ●
Египат, Етиопија, ДР Конго;

Од 25 до 50 милиона ●
ЈАР, Кенија, Танзанија, Алжир, Мароко, Судан, Уганда, Гана;

Од 10 до 25 милиона Мозамбик, Обала Слоноваче, Мадагаскар, Камерун, Ангола, Буркина Фасо, Малави, Сенегал,
●

Зимбабве, Замбија, Сомалија, Нигер, Мали, Чад, Тунис, Руанда, Гвинеја, Бенин, Бурунди;

Од 5 до 10 милиона ●
Јужни Судан, Либија, Того, Сијера Леоне, Еритреја;

Мање од 5 милиона остале државе Африке, најмање Сејшелска острва (мање од 100.000 становника).
●
Подела држава Африке према обалику
владавине и државном уређењу
У Африци постоји три парламентарне монархије
(Мароко, Лесото и Свазиленд), а у осталим државама облик
владавине је републикански.
Неке републике у називу имају верску одредницу
(Исламска Република Мауританија) или арапски етнички
предзнак (Арапска Република Египат).
Државно уређење је углавном унитарно, али постоји и
неколико федерација – Нигерија, ЈАР, Танзанија, Етиопија
и Комори.
Крај предавања!