Географија- Географски проблеми сахарске и субсахарске области

Географски положај:

Сахара је трећа највећа пустиња на свету( после Антарктика и Арктика). Сахара

се простире већински у северној Африци. Сахара је углавном пуста, сушна и
врућа регија осим не рачунајући плодну регију на обали Средоземног мора.
Сахара се простире у следећим државама: Алжир, Мароко, Тунис, Египат,
Либија, Мауританија, Мали, Чад, Судан и Нигер.

Субсахарска регија се налази у северном и западном делу Африке и та регија се

простире од Сахаре па до Рта добре наде (обухвата чак четрдесет и осам
држава).

Клима:

Атмосфера изнад Сахаре је стабилна и то је разлог зашто има толико мало

падавина. Падавине у Сахари су веома нередовне, влажност је изузетно мала,
инсолација је велика и температурне амплитуде су огромне. Дању температура
може достићи и до педесет степени Целзијуса, а ноћу температура може бити и
испод нуле.

Субсахарска Африка обухвата више типова климе. Јужна Африка и ДР Конго

имају климу коју одликују суву зимску, али влажну летњу сезону. Такозвани
,,Афрички рог'', тј. источни део Африке има врелу пустињску климу дуж обале.

Рељеф:

Сахара је углавном каменита пустиња, мањи део је песковит. Облици рељефа у

Сахари: пешшане дине, динска поља, затим пешчана мора и камене висоравни.

Планине: налазе се на северозападу Африке (битне су планине Атлас, Тибести,

Хогар, Аир, Килиманџаро и Дракенске планине).

Ерозивни облици рељефа: у стеновитом делу пустиње Сахара налазе се

стеновити остењаци. Бројне су и суве речне долине- уади (остаци река).

Акумулативни облици: долази до формирања сланих језера у депресијама;

називају се шотовима; најпознатији су Шот Џерид и Шот-Еш-Шерги.
Најраспрострањенији облици су дине и бархани.

Хидрографија: Најбитнија река у Сахари јесте Нил. Нил правим велику делту.
У Сахари су пристуне и оазе које су формиране од стране подземних издани.
Последице географских проблема:

Болести:

ХИВ / СИДА је највећи убица у Африци са великом стопом смртности, са 122

смртна случаја на 100.000 људи у 2012. Години. Док заразне болести чине
већину смртних случајева, на листи се налази низ незаразних болести -
укључујући болест срца (отврднуће артерија) на четвртом месту, дијабетес на
седмом и цирозу јетре на деветом месту.

Маларија је заразна болест коју преносе комарци и која погађа људе, а коју
изазивају паразити. Дуги животни век афричких врста које преносе маларију
главни су разлог велике појаве маларије у Африци. Упркос чињеници да је
маларију лако спречити и лечити, маларија и даље има разарајуће утицаје на
здравље и животни век људи широм света.
Болести које такође имају разарајуће последице на афричко становништво су
болест спавања и жута грозница.

Сиромаштво:

Изузетно сиромаштво доводи до глади у Африци: Више од четвртине гладних

у свету живи на афричком континенту. Петина људи који живе у Африци
сматра се неухрањеним. То даје континенту највећу стопу неухрањених људи
широм света. Више од 30 одсто афричке деце пати од поремећаја раста, као
што су застој због хроничне неухрањености. Ова болест изазива физичку и
менталну неразвијеност код деце. Субсахарска Африка је регион са највећом
смртношћу деце. У просеку, једно од 11 деце умре пре свог петог рођендана.
Три од четири земље са највећом смртношћу новорођенчади у свету налазе се
на афричком континенту: Етиопија, Нигерија и Кенија. Поред компликација
при рођењу и неухрањености, постоје и болести попут упале плућа, дијареје и
маларије, које доводе до ране смрти многе деце. У субсахарској регији педесети
и девет милиона деце узраста од пет до седамнаест година раде уместо да иду у
школу. Они раде и тако зарађују за своје сиромашне породице да би сви имали
оброк. У Африци, свако пето дете не иде у школу и приморано је да ради.

Неповољан географски положај:

Управо зато што је на овим просторима присутна тропска област, екстремна

влага и суша, присутне су и многе болести које утичу на кратак животни век
људи. Сви ови природни услови који су проузроковани тропском климом,
повољни су за развијање бројних смртоносних болести. Део Африке се налази
у жарком климатском појасу и управо је то разлог зашто нема много падавина и
зашто су људи и жедни и гладни. Африка је постала конитент жедне деце.