Црни даждевњак

Salamandra atra

Црни даждевњак је водоземац који припада породици

даждевњака и мрмољака. Црни даждевњак је животиња која је
стављена под заштиту као критично угоржена врста у Србији.

Одрасле јединке црног даждевњака су издужене животиње укупне

дужине тела до 14 cm. Основна боја коже је смеђе – црна, без
мрља или пруга друге боје. Главa је дужа него шира, благо
спљоштена, са заобљеном њушком. Кожа је глатка, а на боковима и
грлу благо наборана. Удови су добро развијени, са по 4 прста на
предњим и 5 на задњим екстремитетима. Реп је краћи од укупне
дужине главе и трупа, овалан је. Мужјаци су нешто ситнији и
виткији од женки, с набреклим клоакалним регионом у сезони
парења.

У зависноти од надморске висине, станиште црног даждевњака

представљају мешовите шуме, високопланинске ливаде и
пашњаци, као и каменити терени обрасли травом и маховином
изнад горње шумске границе. У Србији црни даждевњак настањује
високопланинске камените ливаде врхова, на надморској висини
од 1 200 до 2 400 метара. Среће се и у зони бора кривуља испод 2
000 метара надморске висине.
Распрострањеност по државама: Албанија, Аустрија, Босна и
Херцеговина, Црна Гора, Француска, Хрватска, Италија,
Лихтенштајн, Немачка, Словенија, Србија, Швајцарска.

Црног даждевњака угрожава првенствено човек својим

активностима које узрокују губитак и деградација станишта.
Најзначајнијим узроком деградације станишта сматра се развој
инфраструктуре и то посебно изградња спортско – рекреативних
центара (скијалишта), као вид развоја туризма. Сакупљање јединки
у научне сврхе или ради продаје у земљи у иностранству и такође је
значајан фактор угрожавања. Загађивање атмосфере има за
последицу глобално загревање, које узрокује климатске промене
које угрожавају опстанак ове врсте. Свако повишење спољашње
температуре ограничава његове активности и угрожава му
опстанак.

Поред правилника, који не може бити довољан како би се врста

заштитила, постоје и предложене мере заштите, које још увек нису
спроведене у дело:
 Мере подразумевају првенствено унапређење и стриктну
примену постојеће законске регулативе на националном, а
посебно на локалном нивоу. Едукацијом локалног
становништва треба подизати свест људи о значењу врсте за
диверзитет водоземаца Србије, као и о потреби њене заштите
и заштите њених станишта.
 Треба инсистирати на томе да све позната (и новооткривена)
станишта добију статус заштићених подручја.
Исхрана ових врста се састоји из инсеката, пужева и других мањих
бескичмењака. Због релативно ниске телесне температуре имају
успорен метаболизам, тако да могу да издрже дуг период
гладовања. Отровни су па их предатори најчешће избегавају.