Ebola Od virusa do epidemije >

Bolest u koju Afrikanci ne veruju

zoran irjakovi
Za Evropljane eljne tuih teritorija i bogatstva Afrika je vekovima
predstavljala poslednju neprobojnu prirodnu tvravu. Ali neosvojivom je nisu
inile iroke reke i nepregledne praume ve teke bolesti i ekstremna klima.
!"atalna Afrika# $utni%i su kopnili jedan za drugim! napisao je &enri 'orton
(tenli jedan od prvih velikih putnika i istraivaa prostranstava juno od
(ahare koje je ostatak sveta tada poznavao samo kao obalu. !)o je ogroman
kontinent i svaka od njegovih tajni okruena je nebrojenim tekoama.!
*eli ljudi su pre +,- godina uspeli da ga pokore izdele i prisvoje ali nikada
se nisu sasvim izborili sa velikim tajnama i ogromnim tekoama. Afrika je
uglavnom ostala nepoznani%a prostor koji kod jednih izaziva gaenje i
odbojnost a kod drugih zbunjenost i nelagodu. (tereotip o !divlja%ima! kojih
su se plaili mnogi moderni Evropljani zamenio je stereotip o Afrikan%ima
kao !homofobima! kojih se gnuaju njihovi postmoderni potom%i.
.eprihvatljivo svoja i udna %rna Afrika je postala frustrirajue i daleko
nekako nevidljivo mesto skrajnuto nalije sitih i udobnih ivota.
!/as# /as#! kljune su rei u romanu koji je pre stotinak godina utisnuo
Afriku u kolektivnu svest Zapada kao neprozirno sr%e tame. Epidemija ebole
je oivela ovaj stari bauk. Ali kao i u zavodljivoj prozi 0ozefa 1onrada ni
novi uas nije samo afriki. 2pasni virus koji se tokom prethodnih pola veka
povremeno pojavljivao i brzo nestajao u zabitima 3entralne Afrike pretvorio
se u epidemiju od koje vie ne strepi samo Zapadna Afrika. )o se desilo
zahvaljujui nepoverenju shvatanjima i drutvenim odnosima koji su
uspostavljeni nametanjem zapadnih ideja u jednom neobinom kontekstu u
bolnom sudaru evropskih vizija boljeg ivota i afrike realnosti.
4erovatno nita tako dobro ne ilustruje veliinu i prirodu izazova kao
injeni%a da ogroman broj stanovnika i dalje ne veruje u postojanje
epidemije. $rethodnih mese%i %entralna poruka vlasti i meunarodnih
organiza%ija nije bila !kako zaustaviti ebolu! 5 ve !ebola je stvarna!.
$ro%enjuje se da je poetkom avgusta u nekim od najugroenijih regiona
manje od petine ljudi !verovalo u ebolu!.
POLITIKA EBOLE6 7edni smatraju da je re o prevari koju su smislili domai
politiari. 4lasti su de%enijama bile toliko neodgovorne i grabljive da je svaka
briga za ljude postala sumnjiva. 'nogi je skoro instiktivno vezuju za
pro8terstvo i posmatraju je u kontekstu samoivosti vlastodra%a. 9ogika
duboko ukorenjene neveri%e glasi6 !sada obraaju panju na nas i nae
zdravlje jer samo tako mogu da izmuzu jo para od stranih donatora i strpaju
ih u svoje duboke depove!.
/ "ritaunu prestoni%i drave (ijera 9eone re ebola je tokom prvih mese%i
epidemije pre nego to je ubilaka bolest stigla iz dalekih provin%ija postala
popularan kolokvijalni izraz za !korup%iju i prljavtinu u vlasti!. $ovrh svega
ebola se prvo pojavila na zapadu zemlje gde stanovnitvo podrava
opozi%iju. 'nogi su zakljuili da je virus laan i da predstavlja trik
predsednika Ernesta *ai 1oromea kako bi pobedio na novembarskim
izborima predstavljajui se kao spasila%. .asuprot tome pristali%e vladajueg
(venarodnog kongresa smatraju da je virus proizveden da bi predsednik bio
sruen.
:pak u ovoj dravi je najire prihvaen stav da je re o vetakoj paljivo
dizajniranoj bolesti koja omoguava !berbu organa! i istovremeno prikriva
uzrok smrti rtava. )o !objanjava! i zato graanima nije dozvoljeno da sami
sahrane svoje najblie. (ti%ajem okolnosti u nekim od regiona bolest se
pojavila tokom ili ubrzo posle jednog od tri programa vak%ina%ije koje su
organizovali ili potpomogli (vetska zdravstvena organiza%ija i /.:3E". )eko
je sada ubediti ljude da nije bila re o tajnim ispitivanjima u kojima je dolo
do tragine greke ili da %ilj od poetka nije bio da %rni ljudi ponovo poslue
kao pokusni kunii.
!"!" I #"$%&A " BELO' (O)EKA6 / desetak sela su prolog mese%a
napadnuti volonteri iz !9ekara bez grani%a! a pojavile su se i barikade na
putevima. .aalost runa istorija zapadnog meanja i kolonijalne vladavine
uinila je da ljudi postanu sumnjiavi prema svemu to dolazi od belog
oveka. 3rni ljudi su vekovima u ovom delu Afrike bili roba !plod! i !sirovina!
za izvoz kao danas kakao i nafta. /ostalom ;ana je nekada bila poznata kao
!2bala zlata! a *enin kao !2bala robova!. .ije lako skinuti naoare obojene
toliko stranim istorijskim iskustvom.
$ostojanje bolesti negiraju i mnogi od onih koji su gledali komije ili roake
kako izdiu u najgorim mukama. 2ni veruju da umiru samo ljudi koji su
ovetieni. 7edno od objanjenja je da je veti vra iskoristio !dudu! %rnu
magiju i !naveo zmiju da ujede %elu porodi%u!. 9judi u ovom delu sveta
uglavnom polaze od shvatanja da se nita ni loe ni dobro 5 od gubitka posla
do pobede na izborima 5 ne deava bez interven%ije iz nevidljivog sveta
voene vetiarenjem. Epidemija side i ogromno bogatstvo u rukama malog
broja politiara samo su neki od brojnih !neobjanjivih! fenomena koji su
doprineli da verovanje u mo !dudua! poraste i dobije nove oblike. 0anas
!modernost vetiarenja! predstavlja jedan od kljunih inila%a zbunjujue
afrike savremenosti.
/ 9iberiji su prvi uspesi zabeleeni tek kada su strunja%i shvatili da se
epidemija moe zauzdati samo uz puno potovanje !lokalnih obiaja i naina
razmiljanja o medi%inskoj zatiti!. /loga antropologa je bila kljuna
prvenstveno kada je trebalo ubediti strane eksperte da e neki od njihovih
starih !proverenih re%epata! imati kontraefekat i pojaati otpor
nepoverljivog stanovnitva. 'nogi su imali problema da shvate koliko je
graanima 9iberije vano !kako e njihovi najblii biti tretirani posle smrti!.
7edan od najveih problema u borbi protiv ebole 5 koja se najlake prenosi pri
dodiru sa telom osobe koja je podlegla bolesti 5 predstavlja verovanje da
preminuli lanovi porodi%e imaju odluujuu ulogu u odravanju preko
potrebne komunika%ije i harmonije sa svetom duhova. (ahrane su vane jer
mrtvi mogu da odrede budunost ivih 5 svetovi koje nastanjuju smatraju se
podjednako stvarnim i snano povezanim. <ak ni prihvatanje islama po
pravilu nije podrazumevalo odustajanje od !vudua! i srodnih obreda ali je
znailo usvajanje nove obaveze 5 da srodnik =istog pola> pre sahrane opere
telo pokojnika. $ro%enjuje se da je ak ?- odsto obolelih u ;vineji bilo
zaraeno ebolom na tradi%ionalnim sahranama.
: brojni hrianski misionari su zabeleili da obredi povezani sa smru i
sahranjivanjem koji uglavnom ukljuuju dodirivanje tela predstavljaju rituale
na koje je !jevanelje najmanje uti%alo!. /ostalom ebola se poetkom maja
proirila (ijerom 9eone posle sahrane ugledne !tradi%ionalne doktorke! koja
je vaila za uspenog is%eljitelja !nepoznate bolesti! u susednoj ;vineji u
oblasti gde se ebola proirila jo de%embra prole godine. Zaraeno je +@
ena koje su uestvovale u posmrtnom ritualu. 2ne su bolest prenele u
geografski udaljene delove zemlje.
PE*)E*+%A "*BA%I+A,I&A6 Ebola se na istoku ;vineje pojavila u regionu
u kome su godinama nemilosrdno seene ume najee zbog zemljoradnje.
/ novu plodnu ravni%u se naselio veliki broj ljudi uglavnom doljaka iz
prenaseljenih i hronino gladnih gradova. )o je znaajno povealo
verovatnou da neko doe u kontakt sa vonim imiima koji prenose virus
ali nemaju simptome ebole.
0ok je !obrnuta urbaniza%ija! beg iz beznaa u gradovima imala odluujuu
ulogu u pojavi ebole perverzna logika urbaniza%ije u $odsaharskoj Afri%i
obezbedila je preduslove za odravanje i irenje epidemije. / afrikim
metropolama ima veoma malo stvari koje smatramo preduslovom gradskog
ivota. (truja i tekua voda nisu dostupni velikoj veini stanovnika. /
slamovima Zapadne Afrike oni koji jedva da imaju ta da jedu moraju da
plate da bi obavili nudu u najprljavijim toaletima koje sam ikada video.
$ovrh svega graani su se ne samo navikli da od predatorske drave ne
dobijaju nita ve su poeli da veruju da je sve dozvoljeno. 1oliko posle
godina marginaliza%ije i ponienja nakon kojih mnogima vie nita nije sveto
svedoi i injeni%a koju redovno istiu nesebini domai i strani lekari da ak
i oni koji se odlue da dovedu lana porodi%e u dravnu bolni%u obino lau
da zaraeni prethodnih dana nije bio na sahrani ili negiraju da su drugi
ukuani in8%irani ili ve umrli od ebole.
)A*L&I)I #I$PTO$I I %EI#K*E%I PA,I&E%TI6 .aalost simptomi se u
ranim stadijumima ne razlikuju od znakova malarije teke dijareje i drugih
bolesti koje su este u kinoj sezoni. Zato iskreni odgovori srodnika
predstavljaju klju za pravovremeno identi8kovanje i izolovanje obolelih.
4eliki broj smrtnih sluajeva meu lekarima i drugim medi%inskim osobljem
predstavlja direktnu posledi%u neiskrenosti koja proima svaku komunika%iju
sa vlastima.
(klonost pa%ijenata i njihovih roaka da daju lane odgovore na kljuna
pitanja predstavljaju i jedan od glavnih razloga zato veliki broj lekara ne radi
i zato su mnoge zdravstvene stani%e zakljuane. 7edina deja bolni%a u
dravi (ijera 9eone je zatvorena prolog mese%a poto je prekasno
ustanovljeno da je etvorogodinji deak koji je primljen nekoliko dana ranije
imao ebolu. 2ta% je lagao 5 dete je bilo na sahrani u njegovom rodnom selu
u oblasti u kojoj je veliki broj zaraenih to su lekari saznali od maehe koja
je dola nekoliko dana kasnije. )rideset lekara i medi%inskih sestara je
smeteno u karantin. 2stali su odbili da se vrate na posao.
*rojna su svedoanstva o ljudima sa tekom posekotinom ili prelomom noge
koji su posle nekoliko dana oajnike potrage za lekarom jedva uspeli da
dou do ginekologa ili zubara koji je bio spreman da im pogleda ranu. /
uslovima kada su bolni%e uglavnom zatvorene stopa smrtnosti od upale
slepog %reva je postala vea nego od ebole 5 koju je u pet do sada
zahvaenih zemalja Zapadne Afrike preivelo skoro pola obolelih. (ve vie
ljudi preputenih samima sebi umire od malarije i tifusa.
*A+$E*E I "+*O,I %E$A*A6 <injeni%a da je hrana sve skuplja i da su
bolni%e zatvorene ne dotie politiku klasu koja je navikla da sezonu kia
period od juna do septembra kada je rizik od %elebralne malarije ogroman
provodi u stanovima na amerikoj istonoj obali ili u 9ondonu. 2 razmerama
nemara svedoi da je termometar kojim se !na daljinu! meri temperatura
putnika na aerodromu u 'onroviji to je vana mera za spreavanje irenja
bolesti danima pokazivao da svi imaju istu temperaturu tela 5 AB stepena.
Ebola je ipak donela i neto dobro. Zadrigli poli%aj%i se boje da trae mito na
brojnim ekpointima.
Cirenja epidemije mogue je razumeti samo ako se uzme u obzir otuenost
lidera koji vladaju zapadnoafrikim dravama i ignorisanje prirode njihove
vladavine u %entrima moi na Zapadu. .ajilustrativniji je primer Elen
0onson (irlif predsedni%e 9iberije. :ako je norveki .obelov komitet
prethodnih godina napravio nekoliko izbora koji su estoko napadani njena
nagrada za mir je postala jedna od najspornijih posebno u samoj 9iberiji. <ini
se da je dodeljena vie kao posledi%a elje da je dobije uti%ajna %rna ena
!prva e8%a drave u Afri%i! nego to ima veze sa stvarnim zaslugama
nekadanje saradni%e <arlsa )ejlora jednog od najokrutnijih monika u istoriji
nesrenog regiona.
.a%ionalna 1omisija za istinu i pomirenje stavila je (irlif na listu ,- osoba
kojima tokom narednih A- godina treba zabraniti da obavljaju bilo kakvu
javnu funk%iju. .jena dva mandata obeleena su nepotizmom koji podsea
na severnokorejski. )ri sina su joj na visokim dravnim poloajima 5 jedan je
na elu mone .a%ionalne bezbednosne agen%ije. .a veini kljunih mesta u
zemlji sa predsednikim sistemom nalik amerikom 5 ali bez srednje klase 5
nalaze se prijatelji i roa%i vlastoljubive nobelovke. (vaki ministar pored
plate ima na raspolaganju A-.--- dolara meseno za !line trokove!.
$"+IKO$ P*OTI) EBOLE6 2no to se ni ne trude ili ne uspevaju da
postignu korumpirane i bahate vlasti pokuavaju da nadoknade muziari i
popularne radio stani%e. )elevizija i tampani mediji imaju zanemarljiv uti%aj.
(tanovni%i uglavnom nemaju struju a na primer u 9iberiji je pismeno samo
AD odsto ena i ?A odsto mukara%a. 7edini masovni mediji su radio i !radio
trotoar! izuzetno e8kasna ulina maina za irenje glasina istina i traeva.
'uzika je u Zapadnoj Afri%i odavno postala mono oruje u borbi za
drutvene promene. 2 eboli govori serija novih pesama kao to su !Ebola je
stvarnost! !Ebola u gradu! i !4anredno stanje!. (tihovi novih hitova su
!&ajde da spasimo sebe i nau na%iju od ebole E hajde da zatitimo sebe i
nae porodi%e! i !2na nije ala E ebola moe da ubije!. (nimljene su i nove
verzije popularnih melodija ukljuujui !(latku 9iberiju! veliki i neodoljivo
sladunjavi hit iz osamdesetih sa reima nabijenim patriotizmom i
optimizmom. 4odilo se rauna da bude gospela koji sluaju starije
genera%ije i hipka liberijskog repa koji preferira mlai svet u zemlji u kojoj
polovina stanovnika ima manje od +F godina.
$rva velika epidemija ebole je donela neke nove ali i odavno zaboravljene
izazove. .aglavake je okrenut jedan od temeljnih prin%ipa zdravstvene
zatite. $o pravilu ljudi odlaze u bolni%u da bi ostali ivi 5 u sluaju ebole
odlazak u bolni%u je znaio skoro sigurnu smrt. *olni%e su u sutini postale
mrtvani%e. )o je ojaalo verovanje da je jedini nain da neko preivi da ode
kod !tradi%ionalnog doktora!. (ledei zadatak za lokalne vlasti i njihove
partnere iz agen%ija /. je da pokuaju da ubede graane da ima ljudi koji su
preiveli ebolu i da odlazak u bolni%u ne predstavlja prei%u na putu u grob.
/ nekim sredinama neveri%u je zamenila paranoja. 'nogi veruju da se ebola
moe preneti preko novani%a 5 libanski supermarketi su skoro sasvim
opusteli. :stovremeno i dalje se belee sluajevi da lanovi porodi%e otmu iz
bolni%e ili karantina roaka da bi ga odveli kod is%elitelja. 'nogi i dalje
skrivaju obolele u svojim kuama. )arik 7aarevi predstavnik za medije
(vetske zdravstvene organiza%ije rekao je dopisniku !4aington posta! da se
njegova organiza%ija ukljuila u trening dounika koji su dobili mobilne
telefone i !moda malo para! da bi prijavljivali obolele i smrtne sluajeve.
.aalost iako ima znaajnog napretka glavni izazov je ostao isti 5 kako
ubediti ljude da ebola postoji pre nego to je dobiju.