ПРОЦЕНА САДРЖАЈА МИНЕРАЛНИХ РЕСУРСА

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ
Универзитет у Београду, Технички факултет у Бору, Војске Југославије12, 19210 Бор http://www.tfbor.bg.ac.rs
ПРОЈЕКТОВАЊЕ
РУДНИКА
MINE PLANNING AND DESIGN
Проф. др Ненад ВУШОВИЋ
nvusovic@tfbor.bg.ac.rs
Copyright © 2021 – 2022. Prof. dr Nenad Vušović. All rights reserved
ПРОЈЕКТОВАЊЕ РУДНИКА
ПРОЦЕНА САДРЖАЈА МИНЕРАЛНИХ РЕСУРСА
Поглавље 3
Проф. др Ненад Вушовић

ПРОФ. ДР НЕНАД ВУШОВИЋ
ПРОЈЕКТОВАЊЕ РУДНИКА
МЕТОДЕ ГЛОБАЛНЕ ПРОЦЕНЕ
CILJ I METODE OPAŽANJA
МЕТОДЕ ПРЕСЕКА
- Метода вертикалних пресека
- Метода хоризонталних пресека
- Метода етажних равни
МЕТОДЕ НАЈБЛИЖЕ ТАЧКЕ
- Метода
- Методатроугаоних
полигона призми
- Метода полигона
- Метода мреже
МЕТОДЕ ЛОКАЛНЕ ПРОЦЕНЕ
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У ТАЧКИ
- Метода триангулације
- Метода инверзних растојања
- Метода Криговања
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У БЛОКУ
- Методе мини блокова
- Метода инверзних растојања
- Метода блок Криговања

Процена садржаја неког елемента у лежишту је врло осетљив и захтеван поступак.
Постоји више метода процене садржаја, па се у том смислу мора прецизно дефинисати
задатак процене:
1. да ли се жели урадити глобална процена за цео минерализовани простор, тј.
лежиште, или је у питању локална процена која обухвата део лежишта или неки
још ужи простор.
2. да ли је у питању процена средње вредности, или је у питању процена комплетне
дистрибуције садржаја у лежишту.
3. да ли се тражи процена у некој тачки или у неком блоку.
Одговори на ова питања могу да помогну у избору одговарајуће методе процене.
Метода процене садржаја се деле на:
• Методе пресека;
• Метода најближе тачке;
• Метода процене у тачки;
• Методе процене у блоку.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
У основи сваке поменуте методе је аналитичка и графичка трансформација

сложеног просторног изгледа лежишта у тела основних, једноставнијих
(геометриски дефинисаних) облика (примитиве).
Свака метода најбоље резултате показује за одређени тип лежишта.
Избор методе процене садржаја пре свега зависи од многих особина лежишта од
којих су најзначајније: величина лежишта, геолошке особине лежишта,
променљивост квалитативних и квалитативних особина у лежишту, густине
(детаљности) истражних радова, просторног распореда истражних радова итд.
ГЛОБАЛНА ПРОЦЕНА је процена која се односи на шири простор, за који се

располаже са довољним или великим бројем података.
Глобална процена може да пружи корисне податке у раним фазама анализе дистрибуције
садржаја.
За планирање откопавања није довољно само познавање средњег садржаја за цело
лежиште, или део лежишта, већ су потребне и детаљне информације о садржају у
сваком делу лежишта.
Ово указује на потребу моделирања комплетне дистрибуције садржаја у лежишту,
што неминовно захтева локалну процену.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Глобална процена има задатак да изврши процену средњег садржаја у целом
лежишту.
Методе глобалне процене се деле на:
• Методе пресека;
• Метода најближе тачке;
Метода пресека је традиционална геометријска метода процене садржаја које се још
срећу у нашој геолошкој пракси, а код којих нема адекватне процедуре
“декластеризације“ података (разграничења зоне утицаја појединих података).
При рачунању експлоатационих резерви методом профила у великој мери се верно
интерпретирају морфолошке, квантитативне и квалитативне особине лежишта.
Због ове прилагођености геолошким особинама лежишта метода профила, генерално,
даје велику тачност процене садржаја, а како је поред тога једноставна и великој мери
репрезентативна, представља једну од најзаступљенијих метода.
Примена ових метода процене садржаја је нарочито присутна при истраживању
рудних тела неправилног облика и лежишта са стрмим залегањем, као и код
лежишта која су сложене грађе и која су истражена по вертикалним или
хоризонталним профилима.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
У зависности од просторног положаја истражних профила, процена садржаја се

може вршити по вертикалним или хоризонталним пресецима, при чему се
запремине блокова одређују према површинама пресека рудног тела и растојања између
њих.
Цело лежиште се на овај начин дели на низ блокова између профилних линија.
Истражни профили могу бити међусобно паралелни, или могу бити постављени тако да
заклапају одређени угао.
Зависно од овог међусобног положаја истражних профила, разликују се два типа
метода за процену садржаја:
• Метода паралелних профила;
• Метода непаралелних профила.
У оба случаја, да би се извршила процена садржаја неопходно је одредити:
површину рудног тела на профилу, средњу густину (запреминску масу ) минералне
сировине и средњи садржај корисне компоненте.
Према новом Закону о рударству и новим стандардима за Елаборате о минералним
ресурсима, методе пресека више не могу да буду прихваћене као адекватне методе
глобалне процене.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Метода вертикалних пресека

Метода вертикалних пресека примењује се обично при истраживању рудних тела
вертикалним истражним бушотинама.
При правилној мрежи истражних бушотина примењује се метода паралелних профила.
Рудно тело се истражним профилима дели на више блокова, при чему су крајња два
блока ограничена са једне стране профилном равни, а са осталих страна неутврђеним
површинама одређених пресека.
Метода вертикалних пресека. Mетода паралелних профила.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРЕСЕКА - Метода вертикалних пресека
Под одређеним околности, као што су конфигурација терена или неприступачност
појединих локација, истражни вертикални пресеци могу бити међусобно непаралелни,
када се примењује метода непаралелних профила.
У равни појединих редова истражних бушотина спајањем тачки набушења и
изласка бушотине из рудног тела, добија се контура лежишта у вертикалном
пресеку. При томе се, као познате величине јављају дужине делова појединих бушотина
које пролазе кроз рудно тело, као и међусобно растојање између истражних бушотина.
Између две суседне бушотине површина профила се добија према изразу:
Површине између наредних истражних бушотина рачунају се по истом принципу.
Укупна површина између бушотина, у случају једнаког растојања између
истражних бушотина, може се рачунати по формулама:
Уколико растојању нису једнака укупна

површина између бушотина се рачуна по
формули:
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Запремина блока између два вертикала профила одређује се на основу средње

вредности два суседна профила и њиховог међусобног растојања.
Запремина целог лежишта се одређује према формули:
У највећем броју случајева за рудно тело се одређује просечна вредност густине

(запреминске масе) минералне сировине.
При одређивању средњег садржаја метала у руди јављају се специфични случајеви, као
на пример при истраживању рудних тела са импрегнационом рудом.
Таква рудна тела немају јасне контакте са пратећим стенама, па се граница рудног тела
одређује на основу усвојене изолиније садржаја метала у руди.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Процена садржаја методом непаралелних профила среће се често у пракси код

сложене конфигурације терена када рудно тело показује промене у залегању, због чега
истражни профили неће бити паралелни, већ стоје под извесним углом и морају бити
управни на рудно тело.
Поступак прорачуна се своди на одређивање тежишта површина рудног тела, на оба
суседна профила, који заклапају угао α.
Из тежишта се затим повлаче нормале (NАА' и NВВ') до пресека са суседним профилом.
Запремина блока између ова два профила одређена је формулама:
• за случај када је угао између профила већи од 10°
• за случај када је угао између профила мањи од 10°
Непарални профили.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Метода хоризонталних пресека

Иако су вертикални пресеци играли доминантну улогу у процени садржаја у прошлости,
данас се за многа, ако не и већину лежишта, ова метода замењује техникама заснованим
на коришћењу хоризонталних пресека. Главни разлог је широко распрострањена
доступност рачунара за обављање заморних, дуготрајних прорачуна и развој нових
техника за процену нивоа између бушотина. Пресеци узети у равни рудног тела
генерално су коришћени за процену релативно танких, хоризонтално лежећих наслага,
као што су уранијум, угаљ, песак, шљунак, злато из наслага, итд.
Метода хоризонталних пресека се

најчешће примењује код лежишта која су
истражена рударским истражним радовима,
евентуално и у комбинацији са истражним
бушењем.
Процена садржаја се врши тако што се за
сваки профил одреди: површина пресека
рудног тела на профилу, средња густина
(запреминска маса) руде и средњи
садржај корисне компоненте.
Метода хоризонталних пресека.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРЕСЕКА - Метода хоризонталних пресека
Површина пресека најчешће се данас одређује софтверски (AutoCAD), а средња

запреминска маса руде и средњи садржај корисне компоненте по аритметичкој средини
или пондерисаном вредношћу. Подразумева се позната висина хоризонта, односно
растојање између вертикалних пресека.
За сваки профил рачуна запремина (V) и количина руде (Qr).
Запремина блока између два профила (V1) одређује се на основу средње вредности
површине два суседна профила и њиховог међусобног растојања (који се директно мери)
према формули:
Уколико су разлике између орудњених површина два суседна истражна хоризонта веће
од 40%, запремина се рачуна по формули за зарубљену пирамиду:
Количина руде у блоку (између првог и другог истражног хоризонта) добија се

множењем запремине блока са запреминском масом руде. Укупна количина руде једнака
је збиру резерви појединих блокова, и рачуна се по формули:
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Данас су доступне бројне компјутерске технике које омогућавају различит дизајн
профила, док се прорачуни пресека обављају аутоматски. Неки компјутерски
програми су дизајнирани да у суштини репродукују логику интерпретације који
геолозима обично раде ручно.
Софтверско 3Д генерисање профила код методе пресека.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРЕСЕКА - Метода етажних равни
Метода етажних равни
У основи метода етажних равни је идентична методи хоризонталних профила, осим
што се хоризонтално пресецање рудног тела врши на интервалима висине етаже.
Овом методом запремина се добија као производ средње вредности горње и доње
површине етаже и висине етаже.
Укупна запремина рудног тела представља збир запремина руде са свих етажа на
којима се налази рудно тело или лежиште. Прорачун методом етажних равни посебно
је погодан када су горња и доња површина етаже хоризонталне.
Етажна раван са површинама за прорачун приказане су на слици.
Запремина етаже рачуна се преко израза:
;
горња површина етажне равни
где је:
Vе - запремина етаже;
Pg - површина горње етаже
Pd - површина доње етаже;
Hе - висина етаже;
V - запремина резерви;
n - број етажа
доња површина етажне равни
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.

Методе најближе тачке су методе које примењују разграничење зоне утицаја
појединих проба (бушотина) у глобалној процени садржаја.
На основу начина утврђивања зона утицаја података, могу се издвојити:
• методе троугаоних призми;
• методе полигона;
• метода мреже.
Метода троугаоних призми
Метода троугаоних призми је традиционална метода глобалне процене, која се
заснива на међусобном повезивању суседних истражних бушотина у плану, при
чему се оконтурена површина рудног тела дели на приближно једнакостраничне
троуглове.
Код једнаке висине призме, средњи садржај за целу призму је проста аритметичка
средина темених садржаја.
Запремина рудног тела се рачуна из збира запремина свих троугаоних призми, при
чему је база призме одређени троугао, који је дефинисан трима тачкама
(бушотинама), а висина призме је одређена висином нивоа (етаже).
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ НАЈБЛИЖЕ ТАЧКЕ - Метода троугаоних призми
Подела на троуглове се врши и у међуконтурном појасу тако што се из средине дужи
које спајају две суседне бушотине на унутрашњој контури, уцртава нормала која се
повлачи све до пресека са спољашњом контуром. Тачка пресека (нормале са спољашњом
граничном контуром) се спаја са бушотинама на унутрашњој контури. На тај се начин
добија низ троуглова изван унутрашње контуре постојећих истражних бушотина.
Метода троугаоних призми.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Метода троугаоних призми генерисана софтвером.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Метода троугаоних призми за блок је тачна само за случај једнакостраничних

троуглова, у другим случајевима је неисправна, јер површине утицаја појединих
података нису једнаке.
Површине појединих троуглова се мере планиметром, прорачуном из геометрије:
(P=a ˑ h/2), и из координата бушотина или софтверски (AutoCAD).
Рачунање површина троугла из координата тачака

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Запремина призме рачуна се на бази средње дебљине у три суседне бушотине, по

формули:
Количина рудног резерви се рачунају по формули:
Одређивање запремине призме.
Уколико су запреминске масе различите, количине руде у рудном телу рачунају се

преко формуле:
Количина метала у рудном телу рачуна се према формули:
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Метода троугаоних призми се лако прилагођава одређеним софтверским апликацијама.
3D софтверски приказ лежишта креиран методом троугаоних призми.

Метода троугаоних призми је релативно једноставна и при мањим променама дебљине
лежишта даје добре резултате. Међутим, ретко се користи јер се при подели на велики
број троугаоних призми, уз већи број мерених величина, јављају и веће грешке у
прорачуну.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ НАЈБЛИЖЕ ТАЧКЕ - Метода полигона
Метода полигона
Метода полигона је поступак заснован на принципу
да се по бушотинама израчунава композитни
садржај за висину нивоа као основни податак, а
декластеризација података за један ниво (етажу)
врши полигоном утицаја.
У методи полигона, свака истражна бушотина лежи
унутар центра полигона. Поступак креирања полигона.
Полигони се исцртавају на тај начин што се из средње
бушотине (0) у полигону повлаче линије према
суседним бушотинама (1, 2, 3, 4, 5), а затим се из
средине ових линија повлаче управне линије. На
пресецима нормала суседних линија добијају се тачке
полигона.
Полигон је конструисан тако да је његова граница
увек једнако удаљена од најближе суседне бушотине,
с тим што се истражна површина рудног тела дели на
петостране или шестостране полигоне.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ НАЈБЛИЖЕ ТАЧКЕ - Метода полигона
Дебљина полигона је константна и једнака дебљини пресека лежишта. То значи да

полигона призма обухвата део који гравитира једној бушотини, па је висина призме
набушена дебљина бушотине кроз лежиште.
Принцип процене садржаја је сличан као код методе троугаоних призми, само што
уместо средње дебљине између три бушотине, фигурира дебљина набушене бушотине
у центру полигоне призме.
Примена методе полигона је једноставна ако се
изузме проблем одређивања површине
полигоних база призми.
Приказом лежишта у виду полигоних призми
не добија се јасна слика о лежишту. Метода се
примењује при малим променама дебљине и
садржаја корисне компоненте. Непогодна је у
случају појаве сложенијих руда или сложенијих
облика рудних тела.
Из наведених разлога метода полигона се ређе
примењује за прорачун резерви минералних Мреже методе троугаоних призми
сировина. и методе полигона.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Метода мреже
Метода мреже може се посматрати као двостепени поступак.
Прво се простор подели на “прозоре“, по могућности једнаке величине, у којима се
израчунава аритметичка средина свих података у прозору, као средња вредност за
прозор.
Затим се израчунава средња вредност за цео простор, као аритметичка средина
средњих вредности свих прозора.
Ако величина прозора није једнака, глобална
средња вредност садржаја за цео простор је
пондерисана средина садржаја у прозорима.
Квалитет процене, зависи од величине прозора:
• Ако је прозор мали, да у њему “пада“ само
један податак, онда сви подаци имају исту
тежину једнаку јединици.
• Ако су прозори велики, да у њему „падају“
сви подаци, опет ће имати исту тежину.
Одговарајућа величина је негде између та два
екстрема.
Мрежa са декластеровањем података
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
ЛОКАЛНА ПРОЦЕНА је процена на мањим просторима унутар лежишта, где има

мало или чак уопште нема података, па се у таквим ситуацијама морају користити
подаци изван зоне процене.
Локална зона процене може бити толико мала да се своди на тачку, или се може
свести на блокове различитих величина.
Методе локалне процене се деле на:
• Методе процене у тачки;
• Методе процене у блоку.
При избору величине локације за процену, треба имати у виду да величина зоне
процене обрнуто пропорционално утиче на грешку процене, тј. на одступање од
стварне вредности. Дакле, мања величина зоне ствара веће грешке процене.
На пример, између узорка величине камиона мања је варијација садржаја од варијације
садржаја у узорцима величине лопате, а слична је ситуација и код процене.
Процена на већим блоковима има ефекат редуковања варијансе процене и чини њену
дистрибуцију више симетричном. То се може разумети по аналогији са проблематиком
узорковања.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У ТАЧКИ
Методе процене у тачки су методе локалне процене, које дају процену садржаја на
некој локацији где је садржај непознат.
Mетода која се при томе користити је “правило најближе тачке“, која се своди на то да
се усваја садржај најближег податка.
То значи да најближи податак има тежински фактор једнак јединици, а сви остали једнак
нули.
Метода полигона
Метода полигона, описана као метода глобалне процене у претходној тачки, лако се може
сматрати и методом локалне процене, јер користи правило најближе тачке.
Принцип прорачуна резерви је сличан као код претходно описане методе код
глобалне процене, само што уместо средње дебљине између три бушотине,
фигурира дебљина набушене бушотине у центру полигоне призме.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У ТАЧКИ - Метода полигона
Полигона призма обухвата део који гравитира једној бушотини, па је висина

призме набушена дебљина бушотине кроз лежиште.
Основни проблем полигоне процене је дисконтинуалност садржаја на границама
полигона, која је изазвана особином методе и нема везе са реалношћу.
На слици је приказана дисконтинуалност процене као битан интерни проблем методе.
Приказ полигоне процене садржаја а) подела истражне површине на полигоне;

б) аксонометријски приказ полигоних блокова
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У ТАЧКИ - Метода триангулације
Метода триангулације
Метода триангулације, превазилази проблем дисконтинуалности процене садржаја
између суседних тачака, постављеним (фитовањем) површине кроз три позната
податка, који окружују тачку процене. Фитовање површине је приказано на слици.
Врло често око места процене постоји више

података, и резултат процене зависи од
избора три податка за процену у датој тачки,
на којима се фитује површина за процену.
Постоји правило за избор троугла
процене, бира се из ткз. “delaunay“ троугао,
а то је троугао које чине подаци чији
полигони утицаја имају заједничи вертекс
(заједничка тачка у 2D равни или заједничка
линија у 3D простору). То је обично троугао Илустрација фитоване површине.
најближи једнакостраничном троуглу.
Код података распоређених по регуларној мрежи, могуће је да више од три полигона
имају заједнички вертикс, као што је код правилне правоугаоне мреже када полигони
утицаја имају правоугаони облик и четири полигона имају заједнички вертекс.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У ТАЧКИ-Метода инверзних растојања
На слици je приказан троугао за процену садржаја у централној тачки V нa основу

периферних података у тачкама 1, 2 и 3.
Тежински фактор за одређени податак даје однос површине наспрамног
унутрашњег троугла и троугла периферних тачака.
Шема за процену садржаја у централној тачки.

Метода инверзних растојања
Метода инверзних растојања је метода где се тежински фактори одређују на бази
растојања података од тачке процене. Као што је код многих лежишта потврђено,
подаци на мањем растојању у принципу имају мању разлику садржаја него подаци на
већем растојању, па растојање између података и тачке процене може бити параметар за
одређивање тежинског фактора података који учествују у процени.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
За процену садржаја у некој тачки, обично се располаже са више података у околини,

распоређених у различитим правцима и на различитим растојањима, што је шематски
приказано на слици.
Метода инверзних растојања.

Логично је да се ближим подацима да већа тежина од оних на већој удаљености.
Очигледан начин за примену те логике је да тежински фактор неког податка буде
обрнуто пропорционалан растојању од места процене.
Метода је лака за компјутерску примену у 3D простору, јер се подаци лако селектирају
за задати простор. Растојање од места процене до података се лако израчунава на
основу координата.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Шема на слици показује да се у овом случају мора одредити максимално растојање до

кога подаци утичу на процену, што отвара питање начина декластеризације података,
односно стратегије претраживања и радијуса претраживања.
У зависности од вредности експонента (p), чији је избор

слободан, поступак омогућује више метода процене:
• за p=0, тежински фактор за све податке постају
једнаки јединици, па резултат даје просту
аритметичку средину селектованих података;
• за p=1, тежински фактори добијају пропорционалне

вредности са растојањем, односно следе линеарни
модел расподеле садржаја у простору.
• за p>10, процена постаје полигонална, јер најближи
податак добија тежински фактор близу јединице, а Одређивање инверзних
остали близу нуле. растојања.
У пракси, најчешћи избор вредности експонента је р=2, па се ова метода назива “метода
квадрата инверзних растојања“.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У ТАЧКИ - Метода Криговања
Метода Криговања
Метода криговања, односно “КРИГОВАЊЕ“, је метода локалне процене у тачки, која
се у литератури карактерише као најбољи непристрасни линеарни проценитељ, због
следећих теоријских поставки на којима је заснована.
• линерани, зато што за процену користи линеарне тежинске комбинације;
• непристрасни, зато што је теоријски постављена тако да средњу грешку процене
своди на нулу;
• најбољи, зато што има циљ да варијансу грешке сведе на минимум.
Методе криговања које се користите су: право криговање, упрошћено индикатор-
криговање, сложено индикатор-криговање за упрошћени модел, сложено
индикатор-криговање за сложени модел, инверзна растојања и инверзна растојања
са анизотропијом.
Пре него што је извршено криговање, мора се дефинисати обрада, тј. на који начин и са
којим параметрима се врши криговање. Да би грешку процене свели на нулу, метода
мора да омогући израчунавање грешке процене у тачки, што није одлика других метода,
а с тим и просечну грешку, варијансу (стандардну девијацију) грешке за лежиште.
Теоријски гледано, познат је модел промене варијансе у функцији растојања који
репрезентује вариограм, па је могуће израчунавање грешке коришћењем вариограма,
односно израчунавање очекиване варијансе и грешке процене.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У ТАЧКИ - Метода Криговања
С обзиром да се у пракси за процену у једној тачки користи од 5 до 40 података

(најчешће 10-20), што чини систем од исто толико једначина, софтверска решења
углавном користе матрични рачун.
Kriging-софтверско решење за процену садржаја.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У БЛОКУ

Метода мини блокова примењују се за процену садржаја у блок моделу лежишта, у
сваком блоку који је идентификован као део домена где има присуства неке
компоненте, за величину блока одабраног у блок моделу лежишта. Потребно је
предходно извршити поделу лежишта на мини блокове.
Приказ дистрибуције садржаја неког елемента у лежишту путем блок модела је у
данашње време опште прихваћен стандард.
Мини блокови (блокови у блок моделу) су најмање јединице преко којих се

одређује запремина, тонажа и садржај елемената од интереса, односно преко којих
се визуализује садржај у лежишту.
У блок моделу лежишта мини блокови
представљају основне носиоце
информација о количинама и квалитету
минералне сировине.
Подела лежишта на мини блокове.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У БЛОКУ - Метода мини блокова
Поделом на миниблокове може бити обухваћено лежиште, оконтурено границама

површинског копа, кровином и подином и етажна раван оконтурена експлоатационом
границом и горњом и доњом површином етаже.
Димензије мини блокова зависе такође и од интензитета промена анализираних
квантитаивних и квалитативних особина.
Када је интензитет промена већи (велики распон између минималних и максималних
вредности посматраних карактеристика) димензије мини блокова требају бити мање,
како би се верно интерпретирале границе и класе вредности посматраних
карактеристика. Обрнуто када је интензитет промена мањи димензије мини блокова могу
имати и веће вредности.
Димензије мини блокова могу бити дефинисане и геостатистичким разлозима и
методама. Често густина, распоред и врста истражних радова могу бити основни
фактор при одређивању димензија мини блока.
Када се истражни радови изводе бушотинама (што је данас најчешћи случај), опште је
прихваћено становиште да величина мини блока не би требало да буде мања од ¼
растојања између суседних бушотина.
Рачунање резерви лежишта методом мини блокова своди се на рачунање резерви
сваког мини блока. Резерве за цело лежиште добијају се као сума резерви свих
мини блокова.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У БЛОКУ - Метода мини блокова
Процена садржаја у мини блоку, као најмање визуелне и обрачунске јединице је могуће
на два начина:
• да се методама тачкасте процене изврши прорачун по некој мрежи тачака, па да се
након тога израчуна средњи садржај у блоку;
• да се поступком адаптираним за директну процену у блоку, процењује садржај у
блоку.
Директна процена у блоку, било којом методом, у принципу се врши тако што се блок
подели на више делова (дискретизује) регуларном мрежом тачака у блоку, за које се
врши процена, а затим се израчунавају просечни показатељи за блок.
Код дефинисања мреже важно је
водити рачуна да свака тачка у мрежи
репрезентује једнаку површину,
односно код 3D блокова једнаку
запремину. Пример мреже тачака у 2D
блоку приказан је на слици.
Према теоријским анализама за 3D
блок довољна је подела на 4 х 4 х 4
мрежу. Мреже са већим бројем тачака
не утичу значајно на повећање
тачности процене у блоку. Дискретизација блока регуларном мрежом тачака.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У БЛОКУ - Методе Криговања
За процену садржаја у блоку савременим софтверима, постоје следеће методе:

 Метода инверзних растојања.
 Метода блок криговања.
 Специјалне метод криговања, као Indiсator-Kriging.
Метода инверзних растојања
Метода инверзних растојања, најчешће метода “квадрата инверзних растојања“, је
иста метода процене у тачки. Блок се дискретизује на мрежу тачака, за сваку тачку се
изврши процена по већ описаном поступку, а затим се израчунава средња вредност
процене у тачкама, која представља процену садржаја у блоку.
Метода блок Криговања

Метода блок криговања (eng. Ordinary Block Kriging), је сличан поступку процене у
тачки.
На основу теорије средња вредност случајне променљиве за једну локалну површину је
аритметичка средина (линеарна комбинација) свих вредности променљиве у тачкама,
које се налазе унутар те површине.
Метода блок криговања процењује средњу вредност променљиве у блоку решавањем
само једног Кригинг система једначина.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У БЛОКУ - Методе Криговања
Метода индикатор Криговања

Индикатор кригинг метода је напредна техника Геостатистике, која се најчешће
користи када је на располагању нехомоген сет улазних података, а није га могуће
раздвојити на различите домене.
Код ове методе се сет података дели на групе података на основу серије граничног
садржаја (eng. Cut-off). То значи, да се прво мора дефинисати серија граничних
садржаја.
Када се дефинишу гранични садржаји, полазни подаци се деле у групе, односно на
онолико група колико има граничних садржаја, приписујући сваком податку индикатор
вредности у односу на одређени гранични садржај.
За сваки гранични садржај и издвојену групу података као улазним, се дефинишу
вариограми и елипсоид анизотропије, за сваки жељени елемент.
У индикатор метод криговању израчунава се вредност CFF (eng. Cumulative Frequency
Function) за сваки блок, тј. функција вероватноће појаве одређеног садржаја.
На основу ове функције, одређује се процентуални део запремине блока испод и изнад
одређеног граничног садржаја, садржаји дела блока испод и дела блока изнад одређеног
граничног садржаја, као и средњи садржај за цео блок.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
ПРОЈЕКТОВАЊЕ
РУДНИКА
THANK YOU FOR YOUR ATTENTION!


ПРОЦЕНА САДРЖАЈА МИНЕРАЛНИХ РЕСУРСА

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ПРОЦЕНА САДРЖАЈА МИНЕРАЛНИХ РЕСУРСА

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ

ПРОЦЕНА САДРЖАЈА МИНЕРАЛНИХ РЕСУРСА

Проф. др Ненад Вушовић

Copyright © 2021 – 2022. Prof. dr Nenad Vušović. All rights reserved

У основи сваке поменуте методе је аналитичка и графичка трансформација

ГЛОБАЛНА ПРОЦЕНА је процена која се односи на шири простор, за који се

У зависности од просторног положаја истражних профила, процена садржаја се

Метода вертикалних пресека

Метода вертикалних пресека. Mетода паралелних профила.

Уколико растојању нису једнака укупна

Запремина блока између два вертикала профила одређује се на основу средње

У највећем броју случајева за рудно тело се одређује просечна вредност густине

Процена садржаја методом непаралелних профила среће се често у пракси код

• за случај када је угао између профила већи од 10°

• за случај када је угао између профила мањи од 10°

Метода хоризонталних пресека

Метода хоризонталних пресека се

Површина пресека најчешће се данас одређује софтверски (AutoCAD), а средња

Количина руде у блоку (између првог и другог истражног хоризонта) добија се

Софтверско 3Д генерисање профила код методе пресека.

МЕТОДЕ НАЈБЛИЖЕ ТАЧКЕ

Метода троугаоних призми.

Метода троугаоних призми генерисана софтвером.

Метода троугаоних призми за блок је тачна само за случај једнакостраничних

Рачунање површина троугла из координата тачака

Запремина призме рачуна се на бази средње дебљине у три суседне бушотине, по

Количина рудног резерви се рачунају по формули:

Одређивање запремине призме.

Уколико су запреминске масе различите, количине руде у рудном телу рачунају се

Количина метала у рудном телу рачуна се према формули:

Метода троугаоних призми се лако прилагођава одређеним софтверским апликацијама.

3D софтверски приказ лежишта креиран методом троугаоних призми.

Дебљина полигона је константна и једнака дебљини пресека лежишта. То значи да

ЛОКАЛНА ПРОЦЕНА је процена на мањим просторима унутар лежишта, где има

МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У ТАЧКИ

Полигона призма обухвата део који гравитира једној бушотини, па је висина

Приказ полигоне процене садржаја а) подела истражне површине на полигоне;

Врло често око места процене постоји више

На слици je приказан троугао за процену садржаја у централној тачки V нa основу

Шема за процену садржаја у централној тачки.

За процену садржаја у некој тачки, обично се располаже са више података у околини,

Метода инверзних растојања.

Шема на слици показује да се у овом случају мора одредити максимално растојање до

У зависности од вредности експонента (p), чији је избор

• за p=1, тежински фактори добијају пропорционалне

С обзиром да се у пракси за процену у једној тачки користи од 5 до 40 података

Kriging-софтверско решење за процену садржаја.

МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ У БЛОКУ

Мини блокови (блокови у блок моделу) су најмање јединице преко којих се

Подела лежишта на мини блокове.

Поделом на миниблокове може бити обухваћено лежиште, оконтурено границама

За процену садржаја у блоку савременим софтверима, постоје следеће методе:

Метода блок Криговања

Метода индикатор Криговања

THANK YOU FOR YOUR ATTENTION!

You might also like