Professional Documents
Culture Documents
IDR - zastitna ograda pored manastira Свети Арханђел Гаврило, Добраче
IDR - zastitna ograda pored manastira Свети Арханђел Гаврило, Добраче
Наручилац:
МАНАСТИР СВЕТИ АРХАНЂЕЛ У ДОБРАЧАМА
ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ
ИЗВРШНИ ДИРЕКТОР
ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР
ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ
СПИСАК УЧЕСНИКА
СПИСАК УЧЕСНИКА
ДИРЕКТОРИ
ПРОЈЕКТА проф. др Дејан Дивац, дипл. грађ. инж.
СТРУЧНИ ТИМ
Израда заштитне ограде од одрона у
близини МАНАСТИРА СВЕТИ АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО,
ДОБРАЧЕ
ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ
СПИСАК ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
0- ГЛАВНА СВЕСКА
0.1. Насловна страна главне свеске
Инвеститор: Манастир Свети Арханђел Гаврило у Добрачама
Потпис:
Потпис:
0. ГЛАВНА СВЕСКА
Потпис:______________ ___________
Потпис: ___________________________
категорија објекта: Г
ПРИКЉУЧЦИ НА ИНФРАСТРУКТУРУ:
ЛОКАЦИЈСКИ УСЛОВИ:
датум:
бр:
датум:
бр:
датум:
САГЛАСНОСТИ:
датум:
бр:
датум:
Наручилац:
МАНАСТИР СВЕТИ АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО
У ДОБРАЧАМА
ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ
ИЗВРШНИ ДИРЕКТОР
ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР
ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ
СПИСАК УЧЕСНИКА
ДИРЕКТОРИ проф. др Дејан Дивац, дипл. грађ. инж.
ПРОЈЕКТА
СТРУЧНИ ТИМ
ИЗРАДА ЗАШТИТНЕ ОГРАДЕ ОД ОДРОНА У
БЛИЗИНИ МАНАСТИРА СВЕТИ АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО,
ДОБРАЧЕ
ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ
СПИСАК ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
Потпис:
Потпис:
1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Манастир Клисура, раније познат и као манастир Добраче, налази се у југозападном делу Србије
између Ариља и Ивањици, на 13 километру идући према Ивањици. Манастирска црква у оквиру овог
манастира je посвећена светим архангелима Михајлу и Гаврилу.
Овај део терена генерално припада кањону реке Моравице који је усечен између Малича (1100 н/м)
са леве и Градине (595 н/м) са десне стране реке. Само место где је манастир смештен припада
левој страни кањона Моравице на око 200 m од саме реке, у кањону Вучијачког потока, који се
окомито улива у реку Моравицу као њена лева притока. Вучјачки поток протиче кањоном који
раздваја Велико брдо на левој и Облу главу на својој десној страни. При излазу из овог кањона не
дужег од 1 km на његовој левој страни, у самом подножју окомитог Великог брда, налази се мала
зараван декаметарских димензија на којој је изграђена средњовековна црква која датира из 13 века.
Са десне стране Вучјачког потока у подножју Обле главе, налази се благо заталасанa површинa
хектометарских димензија на којој се налазе конак, капела и економски објекти манастира који су
касније изграђивани.
Манастир Клисура, првобитно назван Добраче по селу у коме је изграђен, подигнут је на предлог
Светог Саве уз материјалну помоћ Светог Немање, десетак година након изградње манастира
Студеница, између 1198 и 1200 год. Био је порушен након доласка Турака 1459, међутим манастир је
потом обновљен и помиње се у турском катастру 1559/60 год. Манастир је поново био порушен
након аустријско-турског рата 1688 год. Обнова манастира текла је више година да би на крају био
обновљен и поново освештан на сабору Светог архангела Гаврила, 26. јула исте године. Као
обновитељи манастира спомињу се монах Курлага родом из Босне и јеромонах Јоаким заједно са
народом уз чију помоћ су то успели да ураде. Иконостас манастирске цркве израдио је свештеник
Симеон Лазовић 1801 год. Данашње фреске на унутрашњости цркве воде порекло из 1952 год. које је
осликао фрескописац Јерослав Кратина. Под управом Министарства просвете и црквених дела
половином 19 века у манастиру је почела са радом школа као једина просветна установа у том крају.
Значајна разарања манастир је претрпео током I и II светског рат. Током 1915 и 1916 године
Аустријске окупационе снаге су тражећи свештеника Вељка Танкосића уништила свете сасуде и
попалиле конаке. Током другог светског рата Немци и Бугари су октобра 1943 год. запалили манастир
а свете сасуде побацали у Вучјачки поток.
Манастир је од обнове 1798 год. па до 1961 год. углавном био мушки са мањим прекидима када је
био женски. Након 1961 год. манастир је женски. Од 1970-тих на овамо, на десној страно
Манастирског потока изграђени су сестрински конак и дом са пратећим економским објектима.
Део МАНАСТИРА СВЕТИ АРХАНЂЕЛ који се налази на десној страни Вучијачког потока налази се на
карбонским седиментима изграђеним од метаморфисаних алевролита и аргилофилита. Отуда тај
део терена нема вертикалних стрмих одсека већ је уобљен и заталасан.
Седименти средњег тријаса (Т2) належу преко седимената доњег и средњег карбона. Непосредно у
окружењу Манастира је зона контакта ових геолошких јединица. Средњетријаски комплекс изграђен
је од масивних нестратификованих карбонатних седимената. У њиховом саставу преовлађују
микрити, биоспарити и интраспарудити.
Старост седимената који припадају средњем тријасу процењена је на основу карактеристичних
фораминифере Мeandrospyra dinarica и алге Мacroporella alpina. Поред овога нађена је и
макрофауна (Spirijerina sp., Terebratula sp. И друге).
Услед вишефазног тектонског обликовања терена, кречњачки комплека (Т 2) је значајно фрагментиран
руптурним структурним елементима. Најмаркантнији је расед који се пружа правцем од изворишта
Вучијачког потока па преко Моравице у правцу СИ-ЈЗ. Овим раседом је дошло до раздвајања Великог
брда и Обле главе. Поред овога формирани су пукотински системи који омогућавају стварање оштрих
литица и тиме учествују у развићу самог кањона Вучијачког потока. Ово је посебно изражено у
дужини око 1км узводно потоком од манастира Клисура. Са обе стране кањона су развијени оштри
одсеци.
Млађи седименти од средњег тријаса у непосредном манастирском окружењу нису регистровани.
Десило се да је пре 7-8 година откинута стена запремине око 0,05м3 прошла делом тротоара између
олтара и споменика гробова који су били најближи олтару. Срећом ништа није било оштећено а
стена се зауставила неколко метара даље од гробља и цркве према потоку.
Стални ерозиони процеси који су један од фактора обликовања терена овде су изражени у смислу
дејства воде као агенса како у течном тако и у стању леда. У овим крајевима током зиме температуре
често буду и ниже од – 200 С. Ово посебно доводи до цепања стенске масе дуж ерозијом нагрижених
стенских пукотина у којима се задржала вода. Након отопљавања, лед који је током хладног периода
поред деструктивног дејства имао и кохезиону улогу у одржавању на окупу стенске масе у
распадини, престаје више да има ту функцију. Тако да сада притисак воде једним делом настале од
топљења леда у систему пукотина својим дејством потпомаже обрушавању додатно испуцалог
стенског материјала.
У овом делу терена постоје и супротни процеси. Треба напоменути да у прилог ублажавању
опасности од удара откинутих стена на поменуте објекте (цркву, гробље и звоник) иде зелени појас
дрвенастог шумског растиња који се од каменог зида и даље од њега простире уз падину сипара у
просечној ширини од око 20 m.
За потребу оваквих испитивања било је потребно да се пре свега утврди кинетичка енергија
претпостављене откинуте стене са задатим параметрима специфичне густине, облика и масе, која се
креће низ падину са дефинисаном геометријом профила и карактеристикама површинског слоја
падине низ који се стена котрља. Поред тога било је потребно утврдити ниво вегетације и њене
заступљености на профилу падине.
Када је у питању кинетичка енергија треба напоменути да су од главног значаја за сам прорачун
транслаторне брзине и транслаторне кинетичке енергије стена које се крећу низ падину. Ротационе
брзине и ротационе кинетичке енергије су у овом случају у подређеном положају.
Вредности транслаторних брзина и њима одговарајућих кинетичких енергија за одређен број стена
дефинисаног облика, специфичне тежине и пречника као и карактеристика подлоге по којој се стена
креће добијене су коришћењем програма Collorado RockFall. Овај програм се такође може
користити и за симулирацију кретање стенског авеланжа.
Геометрија профила падине дата на слици 1, представљена је карактеристичним тачкама на профилу
и њиховим координатама које су дате у табела 1.
Висинска разлика (m) у
Слика 1. Профил падине са зидом и портом око цркве све до подзиде потока на његовој левој
страни.
Кратке зелене вертикалне линије представљају вегетацију тј. стабла дрвећа на профилу.
Табела 1. Координате карактеристичних тачака на изабраном профилу
Изабране Координате Изабране Координате
тачке тачке
изабраних тачака изабраних тачака
на на
Х Y Х Y
профилу профилу
На профилу слика1, најпре је методом симулације кретања стене низ падину урађено
испитивање више узорака стена дефинисаних истим обликом (октагона), истом
специфичном густином и различитим дијаметрима, самим тим и различитим масама.
Ово испитивање је било значајно за одређивање домета обурваних стена низ падину и
даље преко каменог зида дуж порте према Вучијачком потоку. У табели 2, дати су резултати
овог испитивања са максималним и средњим вредностима транслаторне брзине и
транслаторне кинетичке енергије за различите пречнике односно масе појединих узорака.
Добијени резултати домета појединих узорака представљени су њиховим путањама
црвеном бојом на профилу падине, слика 2.
Слика 2. Профил падине са путањама (црвене линије) изабраних стенских узорака из табеле 2.
Табела 2. Добијене вредности брзина и енергије за изабране узорке који се слободно крећу
низ профил падине.
Р.б. Облик Пречник Густина Маса Транслаторна Транслаторна
брзина Кинетичка
m kg/m3 kg m/s Енергија ( kЈ)
Максим. Средња Mаксим. Средња
За прорачун отпорности заштитне ограде на динамичко дејство откинутих стена које се крећу низ
падину профила потребно је да се установе вредности њихових транслаторних брзина и кинетичких
енергија. У овом случају симулирање кретањa изабраних узорака стенске масе на траси профила до
места предвиђене заштитне ограде урађено је помоћу програма Collorado RockFall. Вредности
добијених параметара за поједине узорке представљени су у табели 3.
Табела 3. Вредности брзина и кинетичких енергија изабраних узорака на месту заштитне ограде.
Р.б. Облик Пречник Густина Маса Транслаторна Транслаторна
брзина Кинетичка
3
m kg/m kg m/s Енергија ( kЈ)
Максим. Средња Mаксим. Средња
На слици 3, налази се профил падине са местом где треба да буде постављена заштитна ограда