ПЛАНИРАЊЕ РУДНИКА СА ПОДЗЕМНОМ ЕКСПЛОАТАЦИЈОМ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ
Универзитет у Београду, Технички факултет у Бору, Војске Југославије12, 19210 Бор http://www.tfbor.bg.ac.rs
ПРОЈЕКТОВАЊЕ
РУДНИКА
MINE PLANNING AND DESIGN
Проф. др Ненад ВУШОВИЋ
nvusovic@tfbor.bg.ac.rs
Copyright © 2021 – 2022. Prof. dr Nenad Vušović. All rights reserved
ПРОЈЕКТОВАЊЕ РУДНИКА
ПЛАНИРАЊЕ РУДНИКА СА ПОДЗЕМНОМ ЕКСПЛОАТАЦИЈОМ
Поглавље 9
Проф. др Ненад Вушовић

ПРОФ. ДР НЕНАД ВУШОВИЋ
ПРОЈЕКТОВАЊЕ РУДНИКА
ПЛАНИРАЊЕ РУДНИКА СА ПОДЗЕМНОМ ЕКСПЛОАТАЦИЈОМ
ПЛАНИРАЊЕ ПОДЗЕМНЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ЛЕЖИШТА
CILJ I METODE OPAŽANJA
ПОДЗЕМНА ЕКСПЛОАТАЦИЈА ЛЕЖИШТА МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА
ГЕОЛОШКА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА И МОДЕЛИРАЊЕ ЛЕЖИШТА
ОДРЕЂИВАЊЕ ОСНОВНИХ ПАРАМЕТАРА РУДНИКА
ОДРЕЂИВАЊЕ ВЕЛИЧИНЕ ЕКСПЛОАТАЦИОНОГ ПОЉА
ОДРЕЂИВАЊЕ КАПАЦИТЕТА РУДНИКА

Подземна експлоатација лежишта чврстих минералних сировина се одвија у

изазовном радном окружењу. Минерална сировина у рудним лежиштима се најчешће
откопава у скученим просторима, бушењем и минирањем, или у слојевитим лежиштима
механизованим копањем, употребом комбајна и откопних стругова.
Методе широко-челног откопавања се данас доминантно примењују при подземној
експлоатацији лежишта угља у свету. Технолошки процес откопавања заснива се на
примени комплексне механизације у откопима. То захтева висок ниво улагања у машине,
уређаје и рударске просторије и објекте.
Подземна експлоатација лежишта угља применом бушачко-минерских радова и механизованим откопима.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
Безбедност на раду је данас важно питање, и придаје му се највише пажње приликом

доношења одлука о планирању рудника са подземном експлоатацијом. Минимизирање
несрећа и здравствених проблема је законска и цивилизацијска потреба. Међутим,
сведоци смо великог броја рударских несрећа у светским и нашим рудницима, које често
доводе до трајне обуставе рударских радова (РМУ “Алексинац“).
Постоји стални ризик од експлозивних, запаљивих и

отровних гасова, јонизујућег зрачења, високе
влажности, повећања температуре и прашине. Највеће
рударске несреће у дугој историји српског рударства
везане су за руднике у Алексинцу, Ресавици и Сокобњи.
У руднику „Соко“ је у четири рударске несреће, од 1974. страдало 57 рудара, а у најтежој
несрећи 1998. погинуло је 29 рудара. Нажалост, низ несрећа у овом руднику је
настављен, јер је 01. априла 2022. погинуло 8 рудара, а 21 рудар је повређен.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Сведоци смо да се данас, више него у временима која су иза нас, повећава притисак на
руднике да приликом планирања рудника посебну пажњу обрати на заштиту животне
средине. Према Закону о рударству обавеза инвеститора је да претходно уради Студију
утицаја на животну средину.
Србија би могла да има значајну производњу литијума и бора, у лежишту “Јадар“ код
Лознице, када се за то стекну еколошки услови. Геолошка истраживања изводи англо-
аустралијска корпорација Rio Tinto. Токсични коктел хемикалија, који се користи за
извлачење литијума из земље, је способан да се инфилтрира у оближње воде у сливу
реке Дрине, што свакако може довести до еколошке катастрофе.
https://spos.info/wp-content/uploads/2021/04/3-RT-Informaciona-bro%C5%A1ura-JADAR.pdf
Већ саме ове чињенице захтевају пажљиву припрему, планирање и контролу свих радних
операција при подземном откопавању лежишта минералних сировина.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Постоје и додатна ограничења која чине планирање подземног откопавања лежишта

виталним, а у вези су са геологијом и финансијским утицајима.
Количине рудних ресурса/резерви су, у најбољем случају, само делимично познате.
Не могу се у потпуности дефинисати док експлоатација лежишта није већ увелико у
току.
Постоје тачке геолошке презентације количина рудних
ресурса/резерви, које се углавном налазе на пресеку
између резултата добијених из дубинског истражног
бушења, и велике непознанице садржаја између њих.
Треба да постоји равнотежа између повећања обима
истражног бушења, јер оно, са једне стране повећава
трошкове истраживања, али са друге стране, смањује
неизвесности инвестирања у рударство.
Неке геолошке претпоставке, као што су нпр. слојеви угља,
прилично су уједначене и предвидљиве, али друге, као што
су појаве лежишта металичних минералних сировина, нису.
Оне могу драматично да варирају на кратким удаљеностима,
у ширини, обиму или вредности минералне сировине, што
има значајне последице у планирању рудника. Геолошка презентација лежишта
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Економија је свакако посебно питање код планирања подземне експлоатације лежишта

минералних сировина.
Имајући у виду да је подземна експлоатација технички изазовна, потенцијално
опасна, геолошки неизвесна, изложена спољним еколошким факторима и
финансијски захтевна, не чуди да је темељно и опсежно планирање од суштинског
значаја за постизање најуспешнијег исхода.
Резерве минералних сировина су данас прилично ограничене и мало је вероватно да ће
нова налазишта бити тако вредна, као она која су већ откривена. Како се тренутно у
свету откопавају највеће и најбогатије рудне резерве, остаје мање нових лежишта за
проналажење.
Каматне стопе значајно утичу на цену капитала, а самим тим на оправданост
капиталних улагања у руднике са подземном експлоатацијом. Цене метала
варирају и директно утичу на приход од продаје. Оба ова утицаја су ван контроле
рударске компаније. Коначно, постоји велики притисак да се минимизира рудна
рента, како би се инвеститорима пружио најбољи могући поврат уложеног капитала.
Међутим, како потражња за већином минералних сировина данас расте, и пошто мале
резерве минералних сировина могу да се обрађују само у малим рудницима, чини се
неизбежним да ће доћи до поновног оживљавања малих и средњих рудника са
подземном експлоатацијом, како би се ова мања лежишта пустила у погон производње.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Америчка производња угља подземним и површинским начином експлоатације.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Улога планирања рудника је да максимизира принос на капитал. Постоји неколико

критеријума који се користе за мерење успеха. Најчешће коришћени критеријуми су:
• Нето вредност NV (енг. Net Value), представља разлику између прихода и трошкова
производње;
• Нето садашња вредност NPV (енг. Net Present Value), представља нето вредност
(будућу вредност) сведену на данашњу вредност.
Анализа осетљивости се користи да
би се утврдило како различите
вредности независне променљиве
утичу на одређену зависну
променљиву (варијабилу).
Зависна променљива је нето
садашња вредност (NPV), док су
зависне променљиве економски
параметри, као трошкови рударења,
трошкови прераде, металуршки - - - -
трошкови и трошкови продаје.
Резултати анализе осетљивости на слици показују да повећање инвестиција у рударску
производњу од 20% смањење NPV, и обратно, када се трошкови рударења смање за 20%
долази до повећања NPV.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Показатељи нето вредности (NV) и нето садашње вредности (NРV) су показатељи

који обједињују ефекте свих утицајних техно-економских параметара производње у
јединствен показатељ. Наведени критеријуми захтевају почетну процену цена
производа и трошкова производње на почетку процеса планирања.
Варијантне анализе и дефинисање критеријума за избор решења, указују на
потребу обимних израчунавања у току процеса планирања подземне експлоатације
лежишта. Јасно је да се процес планирања може успешно извршити само уз софтверску
подршку.
Рударски софтвери за планирање и пројектовање рудника су: MAPTEK Vulcan,
DATAMINE, MICROMINE и GEOVIA GEMS.
За оптимизацију пројектних решења развијена су два комерцијална софтвера:

GEOVIA Whittle и NPV Scheduler DATAMINE.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Планирањeм рудника се дефинишу техно-економски услови, циљеви и очекивани

резултати рударске производње, и оно представља основу за пројектовање рудника
како са површинском, тако и за руднике са подземном експлоатацијом.
Планирање подземне експлоатације лежишта обухвата три интегрисана нивоа:
Стратешко планирање (енг. Strategic
Level), садржи генерални план
експлоатације целог лежишта подземном
експлоатацијом, са циљем обезбеђења
максималног економског ефекта.
Тактичко планирање (енг. Tactical Level),
садржи дугорочно и средњорочно
планирање, базирано на генералном плану
откопавања, али детаљније разрађена.
Оперативно планирање (енг. Operational
Level), садржи детаљнe плановe
откопавања са тромесечним проценама
резултата, и месечне, недељне и дневне
планове рада опреме, које обезбеђују
извршење планираних оперативних задатака. Планирање подземне експлоатације лежишта
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Израда економског дела пројекта базира се на подацима, параметрима и

показатељима, који су дати у техничким пројектима главног или допунског
рударског пројекта.
Ови улазни параметри могу бити техничке или економске категорије, а омогућују
израчунавање одговарајућих параметара и показатеља потребних за обраду економског
дела.
У пројектима је потребно дати следеће техно-економске параметре:
• количину билансних и експлоатационих резерви;
• капацитет рудника, одређен преко годишње производње, или у одговарајућим
временским интервалима (месечна, дневна, сменска);
• производност откопа (откопног поља, откопног блока);
• рекапитулацију свих израђених објеката по врсти и количини;
• временско трајање појединих фаза рада и укупних циклуса рада;
• бројно стање запослених радника по врсти посла и квалификационој структури;
• учинке на откопавању: на откопу, у откопном пољу или блоку, јамски, руднички;
• списак потребне опреме за припрему и откопавање, или за неку другу фазу
експлоатације (транспорт, извоз, проветравање, одводњавање, сервисирање и др.), са
назнаком типа и техничким карактеристикама;
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
• нормативе материјала, енергије и радне снаге, по пословима, фазама и укупно;

• искоришћење или губитке руде при откопавању;
• осиромашење руде;
• коефицијент припреме на откопавању, разради и отварању, посебно и укупно;
• интензитет откопавања;
• динамику отварања, разраде, припреме и откопавања по поједним откопним
пољима или блоковима, за хоризонте и цело лежиште.
Поступци одређивања сваког од наведених параметара и показатеља детаљно се
обрађују у оквиру технологија извођења рударских радова.
Сваки од израчунатих параметара или показатеља служи као улазни податак за
обраду економског дела пројекта. Тако се нпр. количине билансних и
експлоатационих резерви користе се за одређивање капацитета рудника и века
његовог рада, а количине рудних резерви, по откопним пољима или блоковима,
користе за израчунавање специфичних трошкова, израчунавање парцијалних
времена откопавања, укупног искоришћења минералне сировине, коефицијената
припреме и др. На основу усвојене величине производње откопа или откопног
поља, одређују се век експлоатације тих делова, дефинише динамика откопавања,
одређује потребан број припремних чела и откопних радилишта, или јединични
трошкови по појединим пословима или фазама.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Основне карактеристике економике рударских инвестиција.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Европска рударска индустрија имала је дугу и профитабилну историју у области

подземне експлоатације лежишта минералних сировина.
Пре Другог светског рата, европска економија је остала у великој мери на угљу као
основном извору примарне енергије, са врло мало диверзификације у нафту и
гас. Глобална производња лигнита данас у свету износи око милијарду метричких тона.
Европска индустрија угља последњих година доживљава нагли пад, јер је 25% земаља
Европске уније до сада угасило руднике угља, а стручњаци процењују да би више од 80%
светских резерви угља требало да остане неискоришћено како би се глобално загревање
ограничило на 2 °C.
Pегионална расподела производње

угља у 2000. у милионима тона (M/t)
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Познато је да се у Ruhr AG басену камени угаљ вадио још у XIV веку. 1860.
експлоатисано је 4,4 M/t угља, 1910. године 90 M/t, 1965. године 125 M/t, а 1992. 78 M/t.
До тог периода произведено је укупно око 8,5
милијарди тона угља (M/t).
Обустава рударских радова у Немачкој у
свим рудницима угља са подземном
експлоатацијом завршена је 2018. године.
Примери затварања рудника угља са
подземном експлоатацијом у Европи
показују да је проблем затварања рудника
Производња каменог угља у Ruhr-ским рудницима.
од општег друштвеног интереса и да није
локалног карактера.
У 2012. процењено је да је у рударској
индустрији било запослено 7 милиона
људи.
У Рурским рудницима каменог угља у
Немачкој од 1960. радило је 400.000
радника, да би овај број данас сведен на
неколико десетина радника. Смањење броја радника у Ruhr-ским рудницима угља
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Подземна експлоатација лежишта минералних сировина у Србији има значај за

области експлоатације лежишта бакра, олова и цинка, антимона, магнезита,
неметаличних минералних сировина, као и за експлоатацију лежишта мрких угљева.
Према броју активних лежишта, која се експлоатишу подземним начином, највећа је
заступљеност у области експлоатације олово-цинканих руда, а затим и у области
експлоатације мрких угљева. Експлоатација бакра се обавља само у борском лежишту.
Производња угља на рудницима са
подземном експлоатацијом занемарљива је у
односу на ону, која се постиже на
површинским коповима лигнита Колубаре и
Костолца на ниво 38.450 M/t у 2021. години.
Почетком 90-тих година XX века укупна
производња рудника угља са подземном
експлоатацијом износила је око милион тона
угља годишње, док је крајем 1992. већ опала
на испод 700 хиљада тона, са тенденцијом
даљег пада на ниво 324.000 t у 2021. години.
Томе су значајно допринели неповољна економско-политичка ситуација и хронични
недостатак финансијских средстава за нове инвестиције.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Подземна експлоатација минералних сировина, примењује се код лежишта који

залежу дубље испод земљине површи и није их могуће откопавати површинским копом.
Основне карактеристике подземна експлоатација лежишта су:
• Откопавање се обавља у подземним условима под вештачким осветљењем;
• Откопи су са свих страна окружени стенским масивом, што у већини случајева
захтева осигурање откопних просторија подградом;
• Откопи и друге јамске просторије се морају непрекидно проветравати у циљу
обезбеђења “нормалних“ услова за рад у јами;
• Да би се створили потребни услови за рад неопходно је претходно израдити велику
дужину јамских просторија;
• Знатно је умањена сигурност на раду у односу на површинско откопавање, због
веће могућности зарушавања, појаве штетних (загушљивих и отровних) гасова,
појаве експлозивног метана и угљене прашине, појаве јамских пожара, итд.
• Откопавање минералне сировине се одвија непосредно у лежишту, што значи да
је откопавање јаловине сведено на минимум. Јаловина се јавља само у јамским
просторијама које се израђују у пратећим стенама;
• Постоји велика могућност селективног откопавања у односу на површинску
експлоатацију.
• Економски ефекти експлоатације мање зависе од дубине на којима се обавља
откопавање.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Све потребне податке о лежишту минералне сировине, које је предмет израде пројекта,
налазимо у геолошком елаборату, који се добија у оквиру подлога за пројектовање.
Геолошка интерпретација и моделирање лежишта, даје приказ просторног
залегања и основне геолошке, петрографске, минералошке, физичко-механичке,
техничке и друге карактеристике лежишта, минералне сировине и пратећих стена.
Софтверски пакети за моделирање и пројектовање рудника омогућују:
- Геолошко моделирање - интерактивно испитивање податка добијених из
истражних бушотина, податаке за тумачење литолошких зона или зона орудњења,
на плановима и/или пресецима, а затим користити те податке за моделирање
лежишта чврстих минералних сировина.
- Моделирање блокова - креирање нумеричких
модела за рудно тело или слојевито лежиште.
Моћни софтверски алати за Геостатистику у домену
интерполације и Криговања, омогућавају креирање
детаљних модела лежишта, које се даље могу
користити за техно-економску анализу.
- Прорачун рудих резерви, односно креирање блок
модела. За потребе пројектовања потребно је
обезбедити најмање признате В категорије рудних
резерви. Блок модел лежишта.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Прорачун рудних резерви се врши у оквиру Елабората о резервама минералних

сировина, где се дефинише:
• Прорачун рудних резерви.
• Класификација и категоризација рудних резерви.
• Економска оцена лежишта.
Избор методе прорачуна рудних резерви зависи од врсте лежишта и примењених
истражних радова. Потребан обим истражних радова за признавање одговарајуће
категорије рудних резерви (најмање Б категорије), дефинисан је Законом о утврђивању и
разврставању резерви минералних сировина и приказивању података геолошких
истраживања, као и Правилником о класификацији и категоризацији резерви чврстих
минералних сировина и вођењу евиденције о њима.
Правилником је одређено да се рудне резерве морају истражити са потребним
обимом рударских и геолошких истражних радова, при чему се рудне резерве А
категорије прорачунавају са највећом грешком  15 %, и вероватноћом постојања 85 %,
за рудне резерве Б категорије се може толерисати грешка  30 %, а вероватноћа је 70 %,
док је за С1 категорију прописана највећа грешка  50 % и вероватноћа 50 %.
Резерве се приказују као укупне геолошке резерве, а евентуално одређивање количине
билансних резерви могуће је за конкретни случај, за одређене услове у лежишту и
утврђени квалитет минералне сировине.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
All rights Vušović. All rights. reserved
У случају када се ради о лежиштима слојевитог или плочастог облика, са већим

дијапазонима промене моћности и постојањем тектонских поремећаја, којима је
лежиште подељено на мање блокове, рационално се могу применити методе процене у
блоку (методе мини блокова, метода инверзних растојања или метода блок Криговања),
које се базирају на томе да се лежиште подели на блокове, било да је та подела већ
условљена природним условима појављивања (због појаве тектонских поремећаја), било
да се лежиште подели вештачки на блокове у којима је устаљенија набушена моћност
слоја или блока.
За сваки блок се одређује површина и средња моћност, а претпоставља се да нема
већих промена и у запреминској маси минералне сировине.
Блок модели укључују нумеричке податке из истражних радова, који се уносе у
релациону геобазу података, а односе се на: топографију, истражне бушотине,
податке о језгрима, литологију, густину, структурне податке, хемијске пробе, итд.
При истраживању лежишта веће или променљиве моћности са стрмијим
залегањем, прорачун рудних резерви се обично базира на методама глобалне
процене (методе пресека).
У пракси пројектовања рудника, пројектанти најчешће нису у позицији да
прорачунавају рудне резерве, већ се користе готовим подацима и прилозима из
Елабората о геолошким резервама, који добијају у оквиру подлога за пројектовање.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
MICROMINE – програмски пакет за софтверско моделирање и пројектовање рудника.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Сложеност прорачуна рудних резерви у конкретним условима увећава се због

чињенице да се, осим са геометријским параметрима, оперише и са параметрима
квалитета минералне сировине, што усложњава процес прорачуна рудних резерви
и одређивања њиховог квалитета. При оваквој интерпретацији лежишта може се
варирати количина захваћених рудних резерви у појединим контурама, чиме се може
дефинисати део лежишта у коме се налазе рудне резерве са утврђеним минималним
економским садржајем метала у руди.
Блок модел је финална фаза моделирања лежишта и креирања модела лежишта.
Одређивање економске вредности лежишта је логичан завршни корак и крајњи
циљ моделирања лежишта и креирања ресурс блок модела.
Резерве минералних сировина се деле на следеће категорије:
• категорија А - које представљају сигурне резерве;
• категорија В , које су дефинисане и као вероватне;
• категорија С1 , које се сматрају могућим резервама.
За израду пројеката у области подземне експлоатације, потребно је одредити
количине експлоатационих резерви. Одговарајућа категоризација резерви минералних
сировина категорије С2, D1 и D2 са становишта израде рударских пројеката немају
пресудан значај. Законом о рударству одређено је да се са израдом рударских
пројеката може почети када се обезбеди признавање А и В категорија рудних
резерви, односно неопходно је утврђивање минимум В категорије рудних резерви.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
У блок моделу лежишта мини блокови представљају основне носиоце информација

о количинама и квалитету минералне сировине.
C1
C1
C1
C1
В C1 D1
C1
В
В А
B А
D1
В В
Категоризација резерви у ресурс блок моделу.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
За одређивање основних параметара рудника потребно је утврдити величину

експлоатационих резерви, које се, у принципу, добијају када се од признатих
билансних В категорија рудних резерви одбију могући губици минералне сировине.
Губици минералне сировине настају из више разлога и то због :
• остављања заштитних стубова око главних просторија отварања рудника, ако се
оне израђују изнад лежишта или у његовој непосредној близини;
• остављања заштитних стубова испод значајних површинских објеката, који се
налазе на простору експлоатационог подручја, а чије је измештање немогуће или
економски неоправдано;
• губитака у заштитним стубовима око значајнијих просторија у јами, који се
остављају око главних транспортних и вентилационих просторија (просторија
разраде), када се оне израђују у самом лежишту, односно када је таква њихова израда
технички и економски оправдана;
• губитака који настају и у откопним пољима или откопним блоковима, а
последица су извођења радова на припреми и откопавању.
Делови лежишта, који остају у заштитним стубовима могу се геометријски
дефинисати, и одредити количина рудних резерви која је њима захваћена. Укупне
билансне резерве се умањују за ту количину рудних резерви. У највећем броју
случајева те резерве се сматрају трајно изгубљеним. У одређеним случајевима постоји
могућност примене метода за њихово делимично или потпуно откопавање.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Трећа група губитака се може сврстати уз прве две уколико се техничко-

економском анализом утврди оправданост израде главних рударских просторија
кроз лежиште и њихова заштита обезбеди одговарајућим заштитним стубовима.
Ове резерве се могу просторно и количински прецизно дефинисати, те да се одузимањем
од укупних билансних резерви добију преостале резерве за даље разматрање.
Четврта група губитака минералне сировине, који настају и у откопним пољима,
условљена је начином откопавања, и може се геометријски дефинисати код
примене одређених метода откопавања. Експлоатационе резерве се могу одредити
одузимањем ових губитака од резерви руде у блоку, израчунавањем проценат
губитака односно искоришћења руде.
Насупрот томе, код великог броја метода откопавања са зарушавањем кровине или са
зарушавањем руде, губици и искоришћење руде се одређују у процентуалном износу.
Да би пројектант могао да прорачуна експлоатационе резерве, потребно је да
добро сагледа ситуацију у лежишту и унапред има усвојена идејна решења о
начинима отварања, разраде и откопавања лежишта.
У фази одређивања експлоатационих резерви понекад се узимају приближне вредности
поменутих параметра, а количина експлоатационих резерви се може тачно утврдити
након завршетка техничког пројекта откопавања и даје се у оквиру техничко-економских
параметара.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Eксплоатационе резерве у блок моделу утврђене за различите садржаја бакра (Cu ≥ 0,25%) у руди.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
За потребе израде рударског пројекта, у делу који се односи на отварање и разраду

лежишта, и технологије откопавања, висина појединачних нивоа у блок моделу се
усаглашава са висином будућих откопа у јами.
У том смислу се пред геолошке стручњаке, од стране пројектаната, постављају посебни
захтеви за дефинисање рудних резерви у појединим блоковима, између хоризоната
или за поједине подетажне нивое. Ту посебну врсту документације геолози израђују на
бази интерполације података из истражних радова, а степен тачности је условљен и
природом појављивања лежишта, пре свега сложеношћу његовог облика појављивања.
У савременим условима обраде података геолошких истраживања посао моделирања
лежишта за различите услове и потребе је битно олакшан коришћењем софтверских
пакета (MICROMINE, DATAMINE, MAPTEK Vulcan, GEOVIA GEMS и др.).
Софтверима се аутоматски врши геостатистичка интерполација квалитета између
податка добијених из истражних радова, па се за поједине делове лежишта могу
одредити квалитет и количина рудних резерви. Тиме се олакшава и процес
дефинисања оних рудних резерви у којима се може обезбедити економична
експлоатација, ако је претходном анализом утврђен гранични садржај корисне
компоненте, код рудних лежишта. Примена ових софтвера је свакако препоручљива
када се ради о истраживању и потреби експлоатације лежишта са импрегнационом или
штокверкном рудом, у којима се одређују вештачке границе рудних тела на
одговарајућим контурама дефинисаним изолинијом садржаја метала у руди.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Висина појединачних нивоа у блок моделу усаглашава са висином откопа у јами.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Пројектовање отварања и разраде лежишта у ресурс блок моделу.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
У геолошком елаборату се обично налазе хоризонтални и вертикални профили кроз

лежиште, а пројектант на основу њих израђује карактеристичне профиле за приказ
рударских радова на отварању, разради и експлоатацији лежишта.
Карактер профила кроз лежиште зависи од тога какви су истражни радови
обављани у оквиру фазе истраживања лежишта.
Уколико је лежиште истраживано јамским рударским истражним радовима, биће
заступљени хоризонтални профили, па је потребно израдити неколико
карактеристичних попречних и уздужних вертикалних профила.
Ако је лежиште истражено
дубинским истражним бушењем, у
геолошкој документацији су
приказани вертикални профили, па
је тада потребно израдити
хоризонталне профиле по појединим
хоризонтима, а често и по појединим
подетажним нивоима, ако се
примењују методе подетажног
откопавања.
Сваки пресек аутоматски добија Хоризонтални и вертикални профили
своју просторну 3D позицију. и истражне бушотине кроз лежиште.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Вертикални профили кроз лежиште минералних сировина.
Моделирање лежишта на бази вертикалних профила.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
На сваком вертикалном профилу потребно је уцртати нивое хоризоната, односно

нивое хоризонталних профила. Њиховим спајањем добијају се хоризонтални
профили на појединим хоризонтима у лежишту.
Израдом хоризонталних и вертикалних профила добија се представа о просторном
залегању лежишта или рудног тела, о његовој моћности, углу нагиба и простирању
по пружању и паду. Тиме се стиче увид у међусобне односе лежишта са горњом
површи терена и у односу на хоризонталну раван, што даје довољно података за даља
разматрања проблема отварања, разраде и избор методе откопавања лежишта.
Израда хоризонталних профила

на бази датих вертикалних профила. Просторно залегање лежишта.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Поред геолошке документације, пројектанту су на располагању и дигиталне геодетске

подлоге (дигиталне карте и планови, DOF, DTM, DEM) ширег подручја рудника, као
обавезујућа документација предвиђена Правилником о садржини рударских пројеката.
Приказују се локације просторија отварања, позиције површинских и подземних
објеката рудника, прикључци на постојеће саобраћајнице, траса инсталација и др.
Дигиталне подлоге у GIS-у. Дигитални геодетски план ширег подручја рудника.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
ОДРЕЂИВАЊЕ ОСНОВНИХ ПАРАМЕТАРА РУДНИКА
Израда пројекта подземне експлоатације лежишта минералних сировина

подразумева претходно дефинисање најзначајнијих ПАРАМЕТРА РУДНИКА:
- одређивање величине експлоатационог поља;
- одређивање оптималног капацитета рудника;
- одређивање величине откопних поља или откопних блокова;
- избор начина отварања и разраде лежишта;
- избор методе откопавања;
- обраду технолошких фаза откопавања;
- избор система транспорта, дробљења и извоза минералне сировине;
- избор система проветравања и одводњавања јаме;
- снадбевање енергијом, водом и сервисирање јаме;
- пројектовање површинских објеката рудника.
дефинисање основних параметра рудника
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Величина експлоатационог или јамског поља има суштински утицај на величину

захваћених економских рудних резерви, експлоатациони век рудника и величину
његовог капацитета.
Прорачун рудних резерви лежишта подразумева да је претходно ограничен део
лежишта, који ће се експлоатисати јамом, а резерве утврђене за тај део лежишта су
меродавне за даља разматрања.
Дефинисање величине експлоатационог или јамског поља може бити различито у
зависности од типа лежишта, и то:
• у случају лежишта великог пространства, када се укупна истражена површина
дели на већи број експлоатационих поља (случај великих угљоносних басена);
• у случају разматрања слојевитих лежишта мањег пространства, када се по
дубини јавља велики број угљених слојева;
• у случају постојања великог рудног лежишта, које се јавља у виду већег броја
посебних рудних тела размештених на великом простору;
• у случају разматрања могућности експлоатације рудних лежишта ограничених
размера, где се рудна тела јављају на ограниченом простору.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Слојевита лежишта великог пространства се деле на већи број јамских поља, по

пружању и паду лежишта, тако да се поједини делови експлоатишу потпуно
независним јамама, које имају сопствени систем отварања, разраде и експлоатације, и
најчешће нису међусобно повезане. Дужина по пружању таквих експлоатационих поља
одређују се на основу моћности слојева, као и у зависности од примењеног система
транспорта.
Слојевита лежишта великог пространства се деле на већи број откопних поља.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
ИСТОЧНО ПОЉЕ
ЦЕНТРАЛНО ПОЉЕ
Подела слојевитих лежишта великог пространства на већи број откопних поља

Откопних поља на РМУ „Соко“ - СокоБања.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
У случају експлоатације лежишта угља која се јављају на мањем простору, без

обзира о ком се броју угљених слојева ради, отварање се врши једном јамом, а редослед
откопавања појединих угљених слојева је одозго наниже.
Експлоатације лежишта угља на мањем простору.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Укупне експлоатационе
резерве добијају се као збир
експлоатационих резерви
појединих експлоатационих
слојева, с обзиром да сви
слојеви у лежишту не морају
бити предмет експлоатације.
Експлоатабилност слојева
зависи од врсте угља у
осталих услова у лежишту,
који утичу на цену коштања
добијања угља.
Која ће гранична дебљина
угљених слојева бити, зависи
од регуларности простирања
слоја, могућности примене
механизованог откопавања,
гасоносности слоја, дубине
залегања и др. Укупне експлоатационе резерве
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Одређивање граница експлоатационих поља за рудна лежишта великог пространства,

принципијелно се обавља на тај сличан начин. Рудна лежишта су уобичајено веће
моћности, корисна ископина има већу запреминску масу, па се ради о знатно већим
количинама рудних резерви. Код ових рудних лежишта дужине експлоатационих поља
по пружању и паду су мање у односу на лежишта угља.
У природи се рудна лежишта ређе
јављају на великим пространствима, јер
су, по природи постанка, обично везана
за локалне орудњене зоне, чији је
постанак условљен постојањем
тектонских поремећаја у земљиној кори
или дејством магматских процеса.
Изузетак и овде чине рудна лежишта
настала седиментацијом (нпр. случај са
лежиштима бакра у Пољској).
Могућност поделе великих рудних
лежишта на посебна експлоатациона
поља, на којима се независним
рудницима експлоатишу одређени Истовремено откопавање већег броја рудних
делови лежишта приказани су на слици. тела у оквиру великог рудног лежишта.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Рудна лежишта која су јединствена илу у облику већег броја посебних рудних тела
размештених на ограниченом простору (обично мањем од 1-2 km), експлоатишу се
у оквиру једног експлоатационог поља. Подела експлоатационог поља на откопне
блокове или поједина рудна тела, зависи од начина појављивања руде. Ако се лежиште
јавља у виду већег броја рудних тела ограничених размера, тада се у целом рудном
телу врши истовремено откопавање. Такав случај је био са већином рудних тела у
борској јами.
Откопавање рудних тела у борској јами.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Уколико се лежиште јавља у виду јединственог рудног тела или у облику два или више
рудних тела велике дужине по пружању (преко 100 – 150 m), тада се рудна тела деле на
блокове, обично дужине 150-200 m, у којима се обавља припрема и откопавање
поделом на поједине откопне блокове разврстане попреко на пружање рудног тела.
Ширина откопних блокова је обично 15-20 m. Истовремено откопавање се може
обављати у више откопних блокова, с тим да се они обично налазе у различитим
фазама рада (нпр: један блок у припреми, други у откопавању, трећи у фази засипавања).
Подела рудног лежишта

на више рудних тела велике
дужине по пружању.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Експлоатација лежишта са сложеним начином појављивања треба да се

оптимизира са становишта уједначења квалитета руде, величине производње из
појединих рудних тела и максималне концентрације производње у циљу стварања
повољних организационих услова за водњење производње.
Величина јамских поља код рудних лежишта је релативна због различитог начина
појављивања, бар када је нагиб лежишта у питању.
С обзиром да се најчешће ради о лежиштима са стрмијим залегањем, интензитет
откопавања, величина производње руде зависе у многоме од висине која се откопава.
Претходно дата образложења одређивања величине јамских поља указују да се овај
проблем превасходно јавља при откопавању слојевитих лежишта великог пространства, а
изузетно и у случају када се рудно лежиште јавља на тако великој дужини да је
нерационално откопавати га једном јамом.
Велика дужина откопних поља, с једне стране, има предност у томе што се смањује
учешће трошкова отварања и израде бројних јамских објеката на појединим
хоризонтима, али, с друге стране, утиче неповољно због повећања трошкова
транспорта, који су сразмерни повећању дужине транспорта, а која је условљена
дужином јамског поља по пружању.
Из тог разлога нормално је да се у процесу пројектовања или још при претходном
студијском истраживању, дужина јамског (експлоатационог) поља одреди као оптимална.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Одређивање оптималне величине експлоатационог поља

Проблем одређивања оптималне величине експлоатационог поља присутан је код
лежишта која се јављају на великом пространству, па их треба поделити на више
делова.
Основни утицајни фактори превасходно се односе на број угљених слојева и њихову
моћност, односно на количину угља која се обухвата делом лежишта, који се ограничава
као експлоатационо поље.
Потребно је јасно издвојити утицајне параметре који одлучујуће утичу на
ограничавање експлоатационог поља по пружању и по паду.
Величина експлоатационог поља условљава количину резерви минералне
сировине обухваћене границама јамског поља, па тиме има утицај на одређивање
величине капацитета рудника.
Од капацитета рудника зависе бројни трошкови, пре свега трошкови израде
капиталних јамских просторија (отварања и разраде), с обзиром да су капацитету
јаме прилагођене и величине тих објеката.
Проблематика одређивања величине експлоатационог поља и капацитета рудника
међусобно је повезана и чини сложенијим проблем одређивања њихове оптималне
величине.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Оптимална величина јамског поља одређује се анализом свих релевантних

трошкова, који, сведени на једну тону експлоатационих резерви угља, могу имати
тренд смањења, повећања, или да буду константни. При томе, мора се јасно
разграничити промена суме трошкова и јединичних трошкова, који се добијају
дељењем суме трошкова са количином експлоатационих резерви.
Трошкови градње површинских објеката и изградње просторија отварања расту, у
апсолутном износу, са повећањем величине експлоатационог поља.
Тај раст је условљен тиме што се, са повећањем величине експлоатационог поља,
сразмерно повећава и капацитет рудника, чиме и сви површински објекти морају
имати веће габарите па тиме и веће трошкове изградње. Дељењем ових трошкова
са количинама експлоатационих резерви у јамском пољу, добија се обрнути тренд,
тренд опадања јединичних трошкова због интензивнијег раста резерви угља.
Слична је ситуација и са трошковима израде навозишта на појединим хоризонтима,
главних пречних ходника и свих јамских просторија које се уобичајено израђују на
навозиштима појединих хоризоната. Трошкови израде смерних транспортних и
вентилационих просторија повећавају се са повећањем дужине експлоатационог
поља. При утврђеној дужини експлоатационог поља по паду лежишта и утврђеној
ширини откопних поља, сваком дужном метру смерних ходника одговара иста
количина угља у лежишту, па јединични трошкови израде ових просторија имају
константну вредност.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Непроменљиве јединичне трошковa имају у принципу и трошкови рада на

откопним челима, с обзиром да величина ових трошкова у принципу не зависи од
тога на ком је растојању откопно чело од просторија отварања.
Тренд пораста јединичних трошкова (дин/t) имају превасходно трошкови
транспорта. Са повећањем дужине експлоатационог поља, расту транспортне
дужине, а тиме и трошкови транспорта.
Пораст јединичних трошкова имају и трошкови проветравања, с обзиром да се са
повећањем дужине експлоатационог поља повећавају дужине путева кретања
ваздуха, чиме се повећавају отпори његовом кретању, па и трошкови енергије за
постизање потребне депресије којом се условљава кретање ваздуха кроз јаму.
Расту и трошкови допреме материјала, снабдевања енергојом и водом и др.

Ублажавање неповољног дејства ових трошкова могуће је увођењем дијагоналног
система проветравања јаме.
Оптимална дужина експлоатационог или јамског поља може се одредити

оптимизацијом суме свих релевантних трошкова отварања, разраде и
екслоатације лежишта, односно једног етажног нивоа у лежишту.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Капацитет рудника са подземном експлоатацијом одређује се годишњом

производњом рудника. У случају комбиноване експлоатације лежишта, годишња
производња рудника се одређује збиром производње са површинског копа и из јаме.
Одређивање капацитета рудника са подземном експлоатацијом је више или мање сложен
проблем, у зависности од тога о коме се лежишту ради, колике су резерве минералне
сировине, да ли се ради о пројектовању новог рудника итд.
При изради допунског рударског пројекта (ДРП) за постојећи рудник, капацитет
откопавања у новом лежишту или рудном телу обично се усклађује са капацитетима
осталих рудних тела, а сви они заједно морају бити усклађени са капацитетом погона за
прераду минералне сировине (флотација, сепарација и сл.).
Одређивање капацитета је интересантно, пре свега, са становишта његовог дефинисања
за нови рудник, када не постоје друга ограничења осим природних и техно-економских.
Одређивање капацитета рудника може вршити са два становишта:
- утицаја рударско-техничих могућности;
- одређивања оптималног, економски целисходног капацитета.
Величина капацитета рудника је важан параметар за пројектовање експлоатације
лежишта.
Повећање капацитета скоро увек обезбеђује снижење трошкова добијања
минералне сировине и веће искоришћење капацитета рударске опреме.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
На одређивање капацитета рудника утичу бројни фактори, који се могу разврстати

у геолошке, рударско-техничке, организационо-техничке и економске.
У оквиру геолошких фактора највећи утицај имају резерве минералне сировине, а
затим и степен истражености лежишта, расподела корисних компоненти у лежишту,
геометријски и физички параметри, перспективе пораста резерви и др.
У рударско-техничке факторе спадају фактори који се односе на могућа техничка
решења отварања и експлоатације лежишта, као што су: начин отварања и разраде
лежишта, величина јамског поља, висина хоризоната, усвојена шема отварања
хоризоната, избор методе откопавања и др.
У организационо-техничке факторе спадају фактори, који се односе на брзину
изградње рудника и јамских просторија, рок освајања пројектованих капацитета,
могући интензитет откопавања, као и организацију рада (број радних дана у години, број
радних смена у дану, ефективно радно време у смени и др).
У економске факторе спадају: величина потреба за одређеном минералном
сировином, величина капиталних улагања за изградњу рудника, а затим и
показатељи цене коштања, специфичних улагања инвестиционих средстава,
рантабилности, јединичних трошкова производње, учинака на откопавању и др.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Већи капацитет рудника подразумева пројектовање већих рударских објеката,

трошкови њихове израде због тога расту, па се очигледно намеће потреба да се, за
конкретне услове у лежишту, одреди оптимална величина капацитета –
производње минералне сировине у t/год.
Најважнији утицајни фактор на избор капацитета рудника је количина рудних
резерви. Капацитет рудника треба одредити тако да се под оптималним условима
амортизују трошкови израде површинских објеката и изградње рудника, а при томе
и постигну оптимални трошкови у појединим фазама експлоатације.
Однос величине капацитета рудника и века његове експлоатације, дефинише се из
израза:
где је:
Te - век експлоатације рудника у годинама.
Qgeol. - утврђене геолошке (билансне) резерве.
Qgod. - годишња производња
Qe - експлоатационе резерве.
Kir - коефицијент искоришћења лежишта
Kor - коефицијент осиромашења руде
Krm - коефицијент рудне масе.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Праћење капацитета рудника преко дијаграма производње угља у t/год.

У нормалним условима избор капацитета рудника треба извршити тако да век
рудника не буде мањи од 20-30 година, зависно од величине лежишта.
За мала лежишта се може усвојити и краћи век експлоатације.
Када се ради о великим лежиштима, капацитет се не може одредити под овим условима,
па се морају узети у обзир и техничке могућности експлоатације, могућност пласмана
производа на тржишту, могућност и оправданост ангажовања великих инвестиционих
средстава за изградњу рудника и др.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Понекад је неопходно имати у виду превасходно потребе домаћих потрошача, било

да се ради о реалним потребама привреде или друштва, или да се ради о већ постојећим
капацитетима за прераду (експлоатацији металичних минералних сировина).
Капацитет рудника у зависности од потреба потрошача, али и расположивих
резерви минералне сировине треба ускладити тако да се у што дужем периоду
подмирују домаће потребе из сопствене производње.
Примери века трајања експлоатације лежишта према економским критеријумима за
подземну експлоатацију рудних лежишта дати су у табели.
Величина рудника Мала дубина Средња дубина Већа дубина или
и резерви руде откопавања откопавања средња са тежим
условима рада
Врло мали рудници са мањим 3-5 5 - 10 -
резервама руде
Мали рудници са производњом 50- 5-8 8 - 12 10 – 15
200 хиљада t/год.
Рудници средње величине са 8 - 12 10 - 15 15 – 20
производ. 200 – 500 хиљ. t/год
Већи рудници са преко 500 хиљада - 10 - 15 20 – 25 и више
t/год и ограниченим резервама руде
у лежишту
Велики рудници са великим - 20 - 30 20 – 30 и више
резервама руде у лежишту
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Ако се за одговарајуће услове лежишта може усвојити просечно годишње спуштање

радова у дубину (hо ) тада се капацитет рудника може одредити и по формули:
Qgod. = Slež. . ho .  . Krm (t/god).
где је:
Slež - активна површ на којој се обавља откопавање у току једне године, као и
цела површ ако се на целом лежишту или рудном телу обавља откопавање
Krm - коефицијент рудне масе
ho - просечно годишње спуштање радова у дубину
За већа лежишта може се користити и показатељ интензитета откопавања:
Qgod. = Slež. . Io , t/god.
где је:
Io - интензитета откопавања
Io = ho .  . Krm , t/m2
Показатељи годишњег спуштања радова или интензитета откопавања се усвајају по

аналогији са сличним активним рудницима.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Годишња производња рудника, с обзиром на рударско-техничке услове

експлоатације, може се одредити и по формули:
где су: S - укупна површина лежишта, m2,

 - коефицијент искоришћења рудне површине,  = So / S
Sо - хоризонтална површина откопних блокова из којих се
истовремено обавља истакање руде, m2
ki - специфично учешће i-те методе откопавања (у деловима јединице)
ai - добијена количина руде из блока по и-тој методи откопавања
Si - површина блока из кога се истаче руда по и-тој методи откопавања, m2.
Производ Сˑ означава активну површину у лежишту, а израз k i  ai представља

интензитет откопавања појединим методама откопавања Si
Оријентационе вредности коефицијента , за различита рудна лежишта према

величини орудњене површине дат је у табели.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Ако годишња производња рудника треба да буде усклађена са капацитетом

флотације, тада се капацитет одређује по формули:
где је:
Qк - количина концентрата коју флотација може произвести за годину дана, t/год.
mk - садршај метала у комцентрату, %,
mr - садржај метала у руди, %,
Kim - коефицијент искоришћења метала при откопавању (Kim=1–Kor)
Kf - коефицијент искоришћења метала у процесу флотирања руде.
mk
Израз  Q1 представља количину руде која је протребна за добијање
mr  K im  K f
једне тоне концентрата, па се може написати да је:

Qgod = Qk . Q1 , t/god.
Ако се у претходној формули оперише са садржајем метала у произведеној руди, који је

уствари садржај метала у рудној маси или ровној руди (mrm= mr . Kim) , тада у имениоцу
изостаје коефицијент искоришћења метала при добијању руде, (Kim).
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Kапацитет рудника може се ускладити са капацитетом металуршких погона, преко

формуле:
где је:
М – количина метала која може да се произведе у току године, t/год.
mm – садржај метала у коначном производу, %,
Km – коефицијент искоришћења метала у процесу металуршке прераде.
Примена ових формула интерпретира се на примеру производње бакарне руде.
Полази се од следећих познатих параметара:
- капацитет топионице у металу М = 30.000 t/год.
- садржај бакра у финалном металу mm = 99,9 %
- коефицијент металуршког искоришћења Km = 0,95
- садржај бакра у концетрату mk = 20 %
- коефицијент флотацијског искоришћења Kf = 0,85
- коефицијент искоришћења метала у експлоатацији Kim = 0,9
- садржај метала у руди mr = 0,7 % Cu.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Количина концентрата за производњу М, t/год, количине метала је:
, t концентрата.
при чему је , tk/tm – количина концентрата за једну тону метала.
Количина руде за производњу једне тоне концентрата је:

, tr / tk.
Количина руде за производњу једне тоне метала је:

, tr / t m
Количина руде за производњу задате количине метала је:
,t
На крају, усваја се годишњи капацитет рудника у t/год.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Одређивање оптималног капацитета рудника

Повећање капацитета омогућује смањење укупних трошкова добијања минералне
сировине. Међутим, то повећање капацитета није неограничено.
После одговарајућег раста капацитета и смањења трошкова запажа се пораст
трошкова добијања, који је условљен пре свега рапидним повећањем трошкова
амортизације рударских и грађевинских објеката. За велике капацитете рудника
смањује се век експлоатације и време отплате уложених средстава у изградњу рудника.
Повећање капацитета условљава повећање трошкова
изградње рудника, јер се за све веће капацитете
морају градити све већи спољни и подземни рударски
и грађевински објекти. То условљава пораст
трошкова, који се изражавају кроз амортизацију.
На слици је приказан график промене трошкова у
зависности од величине капацитета рудника: 1. трошкови
добијања минералне сировине ($/t); 2.трошкови
амортизације ($/t); 3. укупни трошкови ($/t).
Td - укупни трошкови добијања минералне сировине ($/t)
Qgod - годишња производња рудника.
Qopt - опмимални капацитет рудника. Годишњи капацитет рудника t/год.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
У литератури, која обрађује проблематику одређивања капацитета рудника често се

среће методологија одређивања капацитета по проф. Л.Д. Шевјакову.
Разликују се два основна случаја одређивања капацитета и то:
• случај када се резерве минералне сировине јављају у количинама, које су
довољно велике да не представљају ограничавајући фактор;
• случај ограничених рудних резерви.
Ова методологија одређивања капацитета карактеристична је за експлоатацију
слојевитих лежишта угљева, када се слојеви некада простиру на великим
пространствима, а истраживањима се могу одредити коначни износи рудних резерви.
У пракси експлоатације металичних минералних сировина чест је случај да се,
због сложеног начина појављивања лежишта, истраживање не заврши у
потпуности до почетна фазе пројектовања експлоатације лежишта.
У тим случајевима се полази од утврђених и признатих рудних резерви.
При томе се узима у обзир могућност повећања рудних резерви извођењем даљих
геолошких истраживања у току експлоатације. Тежи се поштовању принципа, да се
геолошким истраживањима утврди најмање она количина нових рудних резерви, колико
се откопа у току године.
Рудник и поред непрекидне експлоатације стално одржава ниво утврђених рудних
резерви, које му обезбеђују даљи развој и сигурност у инвестирању.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
ПРОЈЕКТОВАЊЕ
РУДНИКА
THANK YOU FOR YOUR ATTENTION!


ПЛАНИРАЊЕ РУДНИКА СА ПОДЗЕМНОМ ЕКСПЛОАТАЦИЈОМ

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ПЛАНИРАЊЕ РУДНИКА СА ПОДЗЕМНОМ ЕКСПЛОАТАЦИЈОМ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ

ПЛАНИРАЊЕ РУДНИКА СА ПОДЗЕМНОМ ЕКСПЛОАТАЦИЈОМ

Проф. др Ненад Вушовић

ОДРЕЂИВАЊЕ ВЕЛИЧИНЕ ЕКСПЛОАТАЦИОНОГ ПОЉА

ОДРЕЂИВАЊЕ КАПАЦИТЕТА РУДНИКА

MINE PLANNING AND DESIGN

Copyright © 2021 – 2022. Prof. dr Nenad Vušović. All rights reserved

Подземна експлоатација лежишта чврстих минералних сировина се одвија у

Подземна експлоатација лежишта угља применом бушачко-минерских радова и механизованим откопима.

Безбедност на раду је данас важно питање, и придаје му се највише пажње приликом

Постоји стални ризик од експлозивних, запаљивих и

Постоје и додатна ограничења која чине планирање подземног откопавања лежишта

Економија је свакако посебно питање код планирања подземне експлоатације лежишта

Америчка производња угља подземним и површинским начином експлоатације.

Улога планирања рудника је да максимизира принос на капитал. Постоји неколико

Показатељи нето вредности (NV) и нето садашње вредности (NРV) су показатељи

За оптимизацију пројектних решења развијена су два комерцијална софтвера:

Планирањeм рудника се дефинишу техно-економски услови, циљеви и очекивани

Израда економског дела пројекта базира се на подацима, параметрима и

• нормативе материјала, енергије и радне снаге, по пословима, фазама и укупно;

Основне карактеристике економике рударских инвестиција.

Европска рударска индустрија имала је дугу и профитабилну историју у области

Pегионална расподела производње

Подземна експлоатација лежишта минералних сировина у Србији има значај за

Подземна експлоатација минералних сировина, примењује се код лежишта који

Прорачун рудних резерви се врши у оквиру Елабората о резервама минералних

У случају када се ради о лежиштима слојевитог или плочастог облика, са већим

MICROMINE – програмски пакет за софтверско моделирање и пројектовање рудника.

Сложеност прорачуна рудних резерви у конкретним условима увећава се због

У блок моделу лежишта мини блокови представљају основне носиоце информација

Категоризација резерви у ресурс блок моделу.

За одређивање основних параметара рудника потребно је утврдити величину

Трећа група губитака се може сврстати уз прве две уколико се техничко-

За потребе израде рударског пројекта, у делу који се односи на отварање и разраду

Висина појединачних нивоа у блок моделу усаглашава са висином откопа у јами.

Пројектовање отварања и разраде лежишта у ресурс блок моделу.

У геолошком елаборату се обично налазе хоризонтални и вертикални профили кроз

Вертикални профили кроз лежиште минералних сировина.

Моделирање лежишта на бази вертикалних профила.

На сваком вертикалном профилу потребно је уцртати нивое хоризоната, односно

Израда хоризонталних профила

Поред геолошке документације, пројектанту су на располагању и дигиталне геодетске

Дигиталне подлоге у GIS-у. Дигитални геодетски план ширег подручја рудника.

Израда пројекта подземне експлоатације лежишта минералних сировина

Величина експлоатационог или јамског поља има суштински утицај на величину

Слојевита лежишта великог пространства се деле на већи број јамских поља, по

Слојевита лежишта великог пространства се деле на већи број откопних поља.

Подела слојевитих лежишта великог пространства на већи број откопних поља

У случају експлоатације лежишта угља која се јављају на мањем простору, без

Експлоатације лежишта угља на мањем простору.

Одређивање граница експлоатационих поља за рудна лежишта великог пространства,

Откопавање рудних тела у борској јами.

Подела рудног лежишта

Експлоатација лежишта са сложеним начином појављивања треба да се

Одређивање оптималне величине експлоатационог поља

Оптимална величина јамског поља одређује се анализом свих релевантних

Непроменљиве јединичне трошковa имају у принципу и трошкови рада на

Расту и трошкови допреме материјала, снабдевања енергојом и водом и др.

Оптимална дужина експлоатационог или јамског поља може се одредити

Капацитет рудника са подземном експлоатацијом одређује се годишњом

На одређивање капацитета рудника утичу бројни фактори, који се могу разврстати

Већи капацитет рудника подразумева пројектовање већих рударских објеката,

Праћење капацитета рудника преко дијаграма производње угља у t/год.

Понекад је неопходно имати у виду превасходно потребе домаћих потрошача, било