10/21/2022

Univerzitet u Beogradu – Građevinski fakultet 
www.grf.bg.ac.rs

Studijski program:  GRAĐEVINARSTVO OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

Modul: PUTEVI, ŽELEZNICE I AERODROMI [PŽA]
, [ ]
Godina/Semestar: III godina / V semestar

Naziv predmeta (šifra): GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA (B2S3GS)

Nastavnik: doc. dr Snežana Maraš‐Dragojević

Naslov predavanja: Zbijenost tla

Datum : 17.10.2022. 

Beograd, 2022.
Sva autorska prava autora prezentacije i/ili video snimaka su zaštićena. Snimak ili prezentacija se mogu koristiti samo za nastavu studenta Građevinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu u školskoj 2022/2023 i ne mogu se koristiti za druge svrhe bez pismene saglasnosti autora materijala.

Zbijenost tla

 STRUKTURA TLA
 ZBIJANJE TLA
 CBR OPIT 
OPIT KRUŽNOM PLOČOM
DINAMIČKI OPIT PLOČOM

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 2

1
 10/21/2022

STRUKTURA TLA
Struktura tla opisuje geometriju i vezu skupa zrna i pora. 

Razmatra se:

 STRUKTURA KRUPNOZRNOG TLA 

 STRUKTURA SITNOZRNOG TLA

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 3

STRUKTURA KRUPNOZRNOG TLA
 Strukturu krupnozrnog tla čine kompaktna zrna koja se mogu predstaviti kuglicama.

 Koeficijent poroznosti tla varira u zavisnosti od relativnog

položaja zrna u intervalu od emin do emax.
Granične poroznosti emin i emax se određuju laboratorijskim 
emax emin
merenjima.
Vmax Vmin
dmin  dmax

 Međusobni položaj zrna sa maksimalnim koeficijentom poroznosti daje najrastresitiju
strukturu, a sa minimalnim koeficijentom poroznosti daje najzbijeniju. 

 Prirodno tlo ima strukturu sa koeficijentom poroznosti koji je između graničnih vrednosti

emin  e  emax. 
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 4

2
 10/21/2022

STRUKTURA KRUPNOZRNOG TLA
 Zavisnost između stanja poroznosti datog tla i njegovih graničnih poroznosti se opisuje 
pokazateljima: 
RELATIVNA ZBIJENOST Dr

emax  e  d max  d   d min 

Dr  x 100(%) Dr  x 100 (% )
e max  e min  d  d max   d min 

 d   d min
INDEKS ZBIJENOSTI Id Id 
 d max   d min

 Pokazatelj relativne zbijenosti se koristi isključivo za krupnozrna tla koja sadrže manje od
15% sitnozrnih frakcija. 
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 5

STRUKTURA KRUPNOZRNOG TLA
Kvalitativni opis zbijenosti krupnozrnog tla
Opis Relativna zbijenost (%)

(Lambe i Whitman,1969) (Meyerhof, 1956)

Veoma rastresito 0 ‐ 15 0 ‐ 20
Rastresito 15 ‐ 35 20 ‐ 40
Srednje zbijeno 35 ‐ 65 40 ‐ 60
Zbijeno 65 ‐ 85 60 ‐ 80
Jako zbijeno 85 ‐ 100 80 ‐100

 Mehaničko ponašanje krupnozrnih materijala zavisi od relativne zbijenosti. 

Tlo veće zbijenosti ima manju deformabilnost, veću smičuću čvrstoću i manju vodopropusnost. 

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 6

3
 10/21/2022

STRUKTURA KRUPNOZRNOG TLA
 Relativna zbijenost peska se može proceniti na osnovu rezultata terenskih opita statičke 
penetracije (CPT) i standardnog penetracionog opita (SPT)
Orijentaciona
j zavisnost između p
penetracione otpornosti,
p ,
vertikalnog efektivnog napona i relativne zbijenosti peska

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 7

STRUKTURA SITNOZRNOG TLA
 Struktura sitnozrnog tla sa znatnim učešćem gline uslovljena je oblikom veoma malih
pločastih zrna i pratećim površinskim efektima.

Karakteristične strukture gline  Struktura zavisi od geneze gline, 

počev od formiranja zrna do 
taloženja u vodi i promene
napona i elektrolita.

 Neke strukture mogu biti

relati no stabilne u svim
relativno s im
okolnostima, dok druge imaju
sklonost da omekšavaju pri
manjim poremećajima
strukture.
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 8

4
 10/21/2022

ZBIJANJE TLA
 Kada se tlo primenjuje kao građevinski materijal, da bi se poboljšale karakteristike nasutog 
materijala on se podvrgava zbijanju.
 Zbijanje je postupak
je postupak kojim se povećava
se povećava gustina tla, tj. zapreminska
tla tj zapreminska težina tla, zrna
tla zrna se pakuju
se pakuju
bliže jedno drugom uz smanjivanje zapremine vazduha pri čemu se najčešće ne menja
znatno zapremina vode u tlu. 
 Ukoliko je veća zbijenost tla, veća je smičuća čvrstoća i manja defomabilnost tla. 

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 9

ZBIJANJE TLA
 Stanje zbijenosti tla se opisuje jediničnom težinom tla u suvom stanju. 

 
d
1 w

 Zapreminska težina u suvom stanju d dobijena zbijanjem zavisi od vlažnosti w i

primenjene energije pri zbijanju.

 Za datu energiju zbijanja postoji vlažnost pri kojoj se postiže maksimalna veličina
zapreminske težine tla u suvom stanju ili maksimalna zbijenost. Takva vlažnost se naziva
optimalna vlažnost wopt. 

 Za određivanje zavisnosti između vlažnosti i suve zapreminske težine tla nakon zbijanja
koristi se metoda ZBIJANJE PO PROKTORU. 

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 10

5
 10/21/2022

ZBIJANJE PO PROKTORU
Nevezane i hidrauličkim vezivom vezane mešavine — Deo2: Metode ispitivanja za 
laboratorijsku referentnu zapreminsku masu i sadržaj vode — ZBIJANJE PO PROKTORU
SRPS EN 13286‐2:2012
 Ovaj standard definiše metode za određivanje zavisnosti između sadržaja vode i suve 
zapreminske težine mešavine nakon zbijanja pod definisanim uslovima primenom zbijanja 
po Proktoru. 

 Opit omogućava da se proceni vrednost zapreminske težine zbijenog sloja mešavine koja 
se može postići na gradilištu pri izgradnji puta.

 Na osnovu rezultata testa, takođe, dolazi se do zaključka pri kojoj vlažnosti se može postići 
zadovoljavajuća zbijenost mešavine odnosno data suva zapreminska težina. 

 Metoda je pogodna za mešavine veličine zrna do 63 mm .

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 11

ZBIJANJE PO PROKTORU
 Tlo se zbija u cilindričnom kalupu primenom standardizovane energije. 
Cilindrični kalup 
Zavisno od veličine zrna u uzorku primenjuje se:
•Proktorov kalup (A) prečnika 10 cm i visine 12 cm
•Proktorov kalup (B) prečnika 15 cm i visine 12 cm 
Cilindri su sa nastavkom visine 5 cm.
Prečnik kalupa ≥4D

Malj
Zavisno od zahtevane energije zbijanja koristi se:
•Malj (A) mase 2.5 kg koji slobodno pada sa visine od 30.5
cm
•Malj (B) mase 4.5 kg koji slobodno pada sa visine od 45.7 
cm
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 12

6
 10/21/2022

ZBIJANJE PO PROKTORU

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 13

ZBIJANJE PO PROKTORU
 Standardni Proktorov opit
Materijal se zbija maljem mase 2.5 kg koji slobodno pada
sa visine od 30.5 cm u tri sloja sa po 25 udaraca po sloju  
(kalup A). Kada se koristi veći cilindar (kalup B), 
primenjuje se 56 udaraca po sloju.

 Modifikovani Proktorov opit

Materijal se zbija maljem mase 4.5 kg koji slobodno pada
sa visine od 45.7 cm u pet slojeva sa po 25 udaraca po
sloju (kalup A). Kada se koristi kalup B, primenjuje se 56 
udaraca po sloju.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 14

7
 10/21/2022

ZBIJANJE PO PROKTORU

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022.

ZBIJANJE PO PROKTORU
 Opit zbijanja se sprovodi na pet ili više uzoraka pripremljenih sa različitim vlažnostima. 
Nakon zbijanja odredi se zapreminska težina i vlažnost uzoraka.
 U dijagram se nanesu vrednosti zapreminske težine tla u suvom stanju d u funkciji vlažnosti
w i dobija se kriva sa koje se očitaju vrednosti dmax i wopt

Kriva zasićenja
1 1
w z  (  )  w 100 (%)
d s

Stepen zbijenosti RC ‐ pokazatelj postignutog efekta 

zbijanja nasutog tla
zbijanja nasutog tla d
RC 
 d max
(wmin, wmax) interval vlažnosti u kojem je 
moguće postići zahtevani stepen zbijenosti

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022.

8
 10/21/2022

ZBIJANJE PO PROKTORU
 Ako se dato tlo zbija različitim energijama (standardnom i modifikovanom) dobijaju se 
različite krive. Pri povećanoj energiji zbijanja dobija se veća zapreminska težina u suvom 
j j p
stanju a manja optimalna vlažnost. 

Zavisnost zbijenosti od energije zbijanja

Veličina povećanja zbijenosti pri promeni energije zbijanja

sa standardne na modifikovanu zavisi od vrste tla:
SW i GW od 3% do 5%
CH i MH od 10% do 15%

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022.

 Postupak zbijanja tla različitim mehaničkim sredstvima predstavlja jedan od najjednostavnijih

načina da se poboljšaju karakteristika tla.

 Proktorov opit  služi da se ispita pogodnost materijala i uslovi najpovoljnijeg ugrađivanja tla. 

Krive zbijanja za različite tipove tla

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2021.

9
 10/21/2022

KONTROLA ZBIJENOSTI
 Kada se vrši kontrola zbijenosti na terenu neophodno je da se odredi zapreminska težina i
vlažnost ugrađenog materijala. 

 Za određivanje zapreminske težine sitnozrnog tla koristi se metoda cilindra poznate

zapremine.  

 Za krupnozrno tlo se primenjuju standardne metode:

• Metoda sa kalibrisanim peskom
• Metoda sa gumenim balonom
• Nuklearna metoda (određuje se vlažnost i zapreminska težina)

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 19

KONTROLA ZBIJENOSTI Metoda sa gumenim balonom

Metoda sa kalibrisanim peskom

Nuklearna metoda
(određuje se vlažnost i zapreminska težina)

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 20

10
 10/21/2022

Za ocenu kvaliteta odnosno nosivosti materijala i kontrolu kvaliteta zbijanja koriste se 

opiti:

 CBR (California Bearing Ratio) OPIT
 OPITI KRUŽNOM PLOČOM
 DINAMIČKI OPIT PLOČOM

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 21

CBR (California Bearing Ratio) OPIT 
Nevezane i hidrauličkim vezivom vezane mešavine — Deo 47: Metode ispitivanja za 
određivanje kalifornijskog indeksa nosivosti, neposrednog indeksa nosivosti i 
linearnog bubrenja SRPS EN 13286‐47 (2012)

 Kalifornijski indeks nosivosti služi za ocenu nosivosti mešavine odmah nakon zbijanja ili 
nakon perioda negovanja . 

 Prvenstveno je namenjen ispitivanju posteljice.

 Opit se primenjuje samo za materijale koji imaju najveće zrno do 22.4 mm.

 Kada se zahteva potapanje u vodu, kao deo procedure negovanja uzorka, ovaj standard 
uključuje i određivanje vertikalnog bubrenja uzorka pre određivanja kalifornijskog indeksa 
nosivosti.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 22

11
 10/21/2022

CBR OPIT 
Priprema uzorka
 Materijal se proseje kroz sito otvora 22.4 mm (za jedan opit potrebno je oko 7.5 kg materijala).
 Uzorak
U k za opit
it se zbija
bij u cilindru
ili d prečnika
č ik 15 cm ii visine
i i 12 cm uz optimalnu
ti l vlažnost
l ž t prema 
standardnom ili modifikovanom Proktorovom opitu.
 Ukoliko se određuje neposredni indeks nosivosti odmah se pristupa određivanju vrednosti 
CBR.
Negovanje uzorka 
 Ukoliko postoji period vremena od zbijanja do sprovođenja opita uzorak se neguje tako što se  
sprečava gubitak vlažnosti.
Opit uz prethodno natapanje vodom 
 Nakon zbijanja uzorak se optereti prstenastim tegovima (opterećenje mora da odgovara 
opterećenju buduće kolovozne konstrukcije) i vrši se natapanje vodom i praćenje bubrenja 4 
dana.
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 23

CBR OPIT 

Opit uz prethodno natapanje vodom 

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 24

12
 10/21/2022

CBR OPIT 
Postupak određivanja vrednosti CBR
 Cilindar sa uzorkom se postavlja na presu. Za određivanje vrednosti CBR sa 
predopterećenjem, na uzorak se postavljaju prstenasti tegovi (opterećenje 
ć ( ć
treba da bude jednako onom koje je primenjeno pri natapanju).

 Nanese se kontaktna sila 10 ‐ 40 N – inicijalno nulto čitanje. 

 Klip prečnika 5cm se utiskuje u uzorak brzinom približno 1.27 mm/min.

 Meri se sila i dubina prodiranja klipa (na svakih 0.5 mm do maksimalne
dubine od 10 mm).

 Nakon završetka opita određuje se prosečna vlažnost uzorka.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 25

CBR OPIT 
 Vrednost kalifornijskog indeksa nosivosti CBR predstavlja odnos između vrednosti sile
potrebne da klip kružnog poprečnog preseka prečnika 5 cm utisne u tlo do dubine od 2,5 
((5)mm,
) , brzinom od 1,27 mm/min, i
, / , referentne vrednosti sile koja
j jje potrebna
p da se isti klip
p
istom brzinom utisne do iste dubine u standardno zbijeno referentno krupnozrno tlo
(drobljeni kamen), izražen u procentima.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 26

13
 10/21/2022

Proračun vrednosti CBR i prikaz rezultata

 Crta se kriva zavisnosti sile koja deluje na klip i dubine utiskivanja. 
 Ukoliko je dobijena kriva konveksna nije potrebna korekcija. Ukoliko je početni deo krive
konkavan naviše, vrši se korekcija tako što se pomera nula (tačka Q – korigovana nula).
 Sa krive,
S k i dobijene
d bij opitom,
it očitaju
čit j se vrednosti
d ti sile il u kN
kN koje
k j odgovaraju
d j dubinama
d bi utiskivanja
ti ki j
od  2.5 mm i 5 mm.
Sila
(kN)

Dubina utiskivanja klipa (mm)

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 27

Proračun vrednosti CBR i prikaz rezultata

 Kada se sa dobijene krive očitaju 
vrednosti sile F2.5 i F5.0 (za dubine
utiskivanja 2.5
2 5 mm i 5 mm), izračunaju
mm) izračunaju se 
se
vrednosti:
F
CBR1  2.5  100%
13.2
F
CBR2  5.0  100%
20.0
13.2 kN i 20 kN ‐ referentne vrednosti sila za
dubine utiskivanja 2.5 mm i 5 mm
(u referentnom materijalu – drobljeni kamen)

Veća vrednost predstavlja CBR

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 28

14
 10/21/2022

Zaokruživanje dobijenih vrednosti CBR

CBR (%) Najbliža vrednost (%)

09
0‐9 05
0.5
10‐29 1
>29 5

 Za materijal u posteljici zahteva se da je CBR > 3%, a ako nije mora se vršiti stabilizacija.

 CBR opit se može vršiti i na neporemećenim uzorcima uzetim iz posteljice ili na terenu (in 
situ).

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 29

Terenski CBR opit

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 30

15
 10/21/2022

OPIT KRUŽNOM PLOČOM
Geomehanička ispitivanja ‐ Određivanje modula stišljivosti metodom kružne ploče 
SRPS U.B1.046 (1969)
 Metodom kružne ploče određuje se modul stišljivosti tla i drugih nosećih slojeva u cilju 
ocene nosivosti prirodnog ili poboljšanog tla (posteljice), kontrole kvaliteta zbijanja nosećih 
slojeva puteva i aerodromskih pista i proveravanja nosivosti gotovih puteva i aerodromskih 
pista (bez zastora).

 Modul stišljivosti se određuje opterećivanjem ispitivane podloge rastućim pritiskom preko 
kružne ploče i merenjem sleganja.

 Materijal treba da ima približno optimalnu vlažnost.

 Koriste se kružne ploče prečnika 16 cm ili 30 cm.

 Dubina dejstva je 2Dpl
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 31

OPIT KRUŽNOM PLOČOM
Kontrateret
 Opterećenje se nanosi 
p
hidrauličnom presom 
(neophodan je kontrateret).
Hidraulična presa
 Sleganje se meri pomoću tri 
komparatera. 

 Oslonci držača komparatera  Komparater
treba da budu udaljeni 
najmanje 1.5 m od centra 
j j d
ploče za opterećivanje. Ploča

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 32

16
 10/21/2022

Određivanje modula stišljivosti metodom kružne ploče
 Ploča se prvo optereti sa 20 kPa da se postigne kontakt sa podlogom pa se rastereti. 
Komparateri se postavljaju u nulti položaj i počinje opit.
 Prvo opterećenje iznosi 50 kPa. Sleganje se meri na minut dok se ne stabilizuje. 
Prvo opterećenje iznosi 50 kPa Sleganje se meri na minut dok se ne stabilizuje
 Opterećenje se zatim povećava za po 50 kPa do  konačnog opterećenja koje iznosi 250 kPa za 
posteljicu (450 kPa za noseći sloj i 550 kPa za gotov put bez zastora). Posle svakog povećenja 
opterećenja beleže se sleganja dok se ne stabilizuju.
 Rezultat ispitivanja se prikazuje u obliku dijagrama zavisnosti opterećenja i sleganja. 
p
Modul stišljivosti se određuje iz izraza: Ms 
 Modul stišljivosti se određuje iz izraza: D
s
gde je:
p ‐ razlika dva određena opterećenja (u zavisnosti od namene ispitivanja)
s ‐ odgovarajuća razlika sleganja
D ‐ prečnik kružne ploče
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 33

OPIT KRUŽNOM PLOČOM
Geomehanička ispitivanja ‐ Određivanje modula deformacije pomoću opterećenja 
kružnom pločom SRPS U.B1.047 (1997) (DIN 18134)

 Koristi se za kontrolu zbijenosti pojedinih slojeva donjeg stroja saobraćajnica. Primenjuje 
se za prirodno tlo (podtlo), nasuto tlo (nasip) i tampon (donji noseći sloj). 

 Koriste se kružne ploče prečnika 30 cm (45 cm) i 60 cm.

 Slojevi od materijala sa najvećim zrnom do 16 mm ispituju se pomoću ploče manjeg 
prečnika (30 cm), a slojevi od krupnijeg materijala sa najvećim zrnom od 6 3mm pomoću 
ploče većeg prečnika (60 cm). U slučaju primene ploče od 60 cm na nju se centrično 
postavljaju i ploče od 45 cm i 30 cm.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 34

17
 10/21/2022

Određivanje modula deformacije pomoću opterećenja kružnom pločom

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 35

Određivanje modula deformacije pomoću opterećenja kružnom pločom
 Opterećenje i rasterećenje se nanose u stupnjevima. 

 Opterećenje se nanosi u najmanje šest inkremenata sa vremenskim intervalom  od 
p j j j
2min. 

 Rasterećenje se vrši u tri koraka: 0.5pmax, 0.25pmax i 0.

 Zatim se ponovo vrši opterećivanje. 

 Mere se sleganja ploče na tri komparatera.

 Za ploču prečnika 300 mm opterećivanje se vrši do s = 5 mm ili pmax = 0.5 MPa
Za ploču prečnika 600 mm opterećivanje se vrši do s = 8 mm ili pmax = 0.25 MPa

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 36

18
 10/21/2022

Određivanje modula deformacije pomoću opterećenja kružnom pločom 
 Nacrta se kriva zavisnosti pritisak‐sleganje. 

 Za izračunavanje modula deformacije E
j j v koristi se 
pravolinijski deo krive pritisak‐sleganje
(od p1=0.3pmax do p2=0.7pmax) 

p p
EV 1  0.75 D pl EV 2  0.75 D pl
s1 s2

 Za
Za kontrolu kvaliteta izvedenih radova daje se 
kontrolu kvaliteta izvedenih radova daje se
veličina modula deformacije Ev2 i odnos Ev2/Ev1
kao i područje vlažnosti za koje važe navedene 
vrednosti.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 37

Opit kružnom pločom za određivanje koeficijenta posteljice
 Koeficijent reakcije podloge Ks je parametar kojim se izražava elastična reakcija tla pod 
površinskim opterećenjem.

Ks=napon/sleganje [MN/m3]
 Rešenje za određivanje koeficijenta reakcije podloge je dao
Westergard. Vrednost zavisi od veličine opterećene površine.

 Za određivanje koeficijenta  reakcije koristi se ploča prečnika 
D=76 cm.

p[ MPa ]
Ks 
0.00125[m]

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 38

19
 10/21/2022

DINAMIČKI OPIT PLOČOM
 Dinamički opit pločom sa padajućim tegom omogućava jednostavnije i brže ispitivanje i 
trenutno dobijanje rezultata.
 Pri izvođenju opita nije potreban kontrateret i omogućeno je ispitivanje i na manje 
pristupačnim lokacijama. 
č l k

Ploča D=30 cm

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 39

DINAMIČKI OPIT PLOČOM
 Pre početka testa se postiže kontakt ploče sa podlogom sa 
tri brza udarca.

 Opit se sprovodi tako što se pomoću padajućeg tega mase 
10 kg prenosi sila na kružnu ploču i digitalni merač meri
sleganja. 

 Opit se ponavlja tri puta i usvaja se srednja vrednost 
sleganja.

 Dubina dejstva je kao i kod statičke ploče 2D odnosno za 
standardnu ploču prečnika 30 cm iznosi 60 cm.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 40

20
 10/21/2022

DINAMIČKI OPIT PLOČOM
 Korelacija između Evd i Ev2 zavisi od vrste tla.

Ev2 
v2 = (1.5‐3.0)E
( ) vd

 S obzirom na veliki raspon koeficijenta koleracije

preporučljivo je pre početka građenja uraditi paralelno
ispitivanje statičkom i dinamičkom pločom i utvrditi zavisnost
deformacijskih modula.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2022. 41

21