Velike vode

 Pod pojmom "velika voda" podrazumeva se

stanje vodnog režima, kada se vodostaj, odnosno
proticaj reke poveća i kada, skoro po pravilu,
usled toga dolazi do izlivanja vode iz osnovnog
korita i plavljenja priobalnog terena.
 Porast nivoa, odnosno proticaja relativno je brz,
da bi nakon dostignutog maksimuma došlo do
postepenog opadanja vodostaja, odnosno
proticaja. Odgovarajući hidrogram, odnosno
nivogram naziva se poplavni talas, a stanje
kada se voda izliva naziva se poplava.
Velike vode
 Maksimalna ordinata na nivogramu ili
hidrogramu predstavlja najveći
dostignut vodostaj (Hmax) ili proticaj
(Qmax). U svakodnevnoj praksi, one se
identifikuju kao velike vode.
 Pod pojmom velika voda treba
obuhvatiti sve tri navedene pojave:
nadolazak, kulminaciju i opadanje
poplavnog talasa.
Velike vode nastaju
 Usled jakih kiša, tako da karakteristike poplavnog talasa zavise
od jačine, rasprostiranja, trajanja i pravca kretanja kišnih
događaja;
 Od topljenja nagomilanog snega;
 Usled rušenja pregrade koja je zbog odrona stvorila jezero;
 Usled rušenja brana ili nasipa;
 Usled pogrešnog rukovanja pokretnim ustavama na branama;
 Usled promene vodnog režima na pritokama i izazivanja
veštačke koincidencije pojave velikih voda na glavnoj reci i
pritokama;
 Usled formiranja ledenih barijera na rekama;
 Usled zaustavljanja i nagomilavanja drveta pri splavarenju i
drugim aktivnostima, odnosno zbog deponovanja krutog otpada
(nedovoljna propusna moć mostova - posebno na malim
vodotocima u urbanim zonama, i sl.), i
 Usled pojave vetra na ušćima većih reka i mora (sa uticajem
plime) i dr.
Velike vode
 Od svih navedenih uzroka najvažniji su
kiše i topljenje snega, koji se javljaju
obično istovremeno sa još nekim
uzročnikom velike vode. Najozbiljnije
poplave u našoj zemlji nastaju
prvenstveno kao posledica topljenja
snega i padanja kiša, mada ni druge
uzroke ne treba potcenjivati.
Velike vode
 Poznavanje velike vode veoma je bitno za
dimenzionisanje hidrotehničkih objekata i od
presudne je važnosti sa gledišta ekonomičnosti
izgradnje, i sa stanovišta sigurnosti.
 Dimenzionisanje hidrotehničkih objekata, izvršeno na
računski potcenjene velike vode, dovodi do
povećanog rizika od plavljenja i rušenja objekata sa
svim drugim nepovoljnim posledicama. Precenjene
velike vode smanjuju rizike, ali imaju za posledicu
predimenzionisane objekte, što nije u skladu sa
realnim potrebama sigurnosti, već predstavljaju
nepotrebno rasipanje investicionih sredstava.
Velike vode
 Za dimenzionisanje brojnih objekata,
odnosno za definisanje njihove
propusne moći, merodavan je vrh
poplavnog talasa (maksimalni proticaj),
ujedno trajanje i zapremina vode koja u
toku talasa proteče.
Velike vode
 Pri analizi dejstva akumulacija ili rečnih korita
na transformaciju poplavnih talasa, pored
maksimalnog proticaja, merodavni su
zapremine poplavnih talasa, kao i oblici
hidrograma. Kako se hidrotehnički objekti
dimenzionišu sa ciljem da obezbede određenu
sigurnost nizvodnog područja, određivanje
merodavne vrednosti velike vode svodi se na
definisanje maksimalnog proticaja i
hidrograma poplavnog talasa (po zapremini i
obliku) koji odgovara nekoj verovatnoći
pojave, odnosno povratnom periodu.
Velike vode
 Metode za proračun merodavne velike
vode se, u zavisnosti od raspoloživosti
podataka osmatranja i merenja, mogu
svrstati u sledeće grupe:
 Metode proračuna velike vode na
hidrološki izučenim profilima,
 Metode za proračun velike vode na
hidrološki nedovoljno izučenim
profilima,
 Metode za proračun velike vode na
hidrološki neizučenim profilima.
Velike vode
 Pod pojmom hidrološki izučeni profil,
podrazumeva se profil reke, gde postoje
dovoljno duge serije osmatranja vodostaja i
merenja proticaja. To su serije duže od 30
godina.
 Metode za proračun velike vode, koje se
koriste za kraće serije (manje od 15 godina),
odnose se na drugu grupu (nedovoljno
izučeni profili),
 a profili reka bez osmatranja pripadaju trećoj
grupi.
Velike vode – hidrološki izučeni
slivovi
 Pod pojmom maksimalni godišnji proticaj
podrazumeva se najveća trenutna vrednost
rečnog proticaja u određenom profilu,
registrovana u toku kalendarske godine.
Ekstrakcijom tih vrednosti formira se
vremenska serija maksimalnih godišnjih
proticaja. Tako formirana serija predstavlja
osnovu za sve dalje analize maksimalnih
proticaja na hidrološki izučenim profilima.
 Definisanje maksimalnih proticaja bazira se
na praktičnoj primeni teorije matematičke
statistike i teorije verovatnoće.
 Hidrogrami velikih voda
 Hidrogram predstavlja grafičku predstavu
proticaja vode jednog vodotoka u funkciji
vremena
 Oblik hidrograma uslovljavaju fizičko-geografski
faktori i klimatski činioci slivnog područja
 Ako je hidrogram oticaja posledica jedne
izolovane kiše uniformnog intenziteta i
ravnomerno raspoređenog na slivu, tada
rezultujući hidrogram ima oblik
 Hidrogrami velikih voda
Q
D

C
E

A
B F G

AB – retardacioni deo hidrograma pre kiše

BC – period porasta
CDE – vršni deo hidrograma
EFG – retardaciona kriva
EF – retardaciona grana hidrograma – posledica oceđivanja vode sa sliva
posle prestanka efektivne kiše
C i E – su tačke infleksije obe grane hidrograma
FG – retardaciona kriva podzemnih voda
Hidrogrami velikih voda
 Oblik hidrograma prvenstveno zavisi od
topografskih karakteristika (forme i pada
sliva), zatim od trajanja i intenziteta
raspodele padavina u slivu. Na konkavnost
krive koncentracije utiče, pored oblika sliva,
kapacitet infiltracije i površinskog zadržavanja
na početku pljuska. Maksimalni proticaj
(tačka D) javlja se u trenutku kada čitava
površina sliva počinje da učestvuje u
formiranju oticaja. U tom trenutku voda sa
najudaljenije tačke sliva dolazi do izlaznog
profila.
Hidrogrami velikih voda
 Oblik retardacione krive ne zavisi od
intenziteta kiše i infiltracije, odnosno
njihovih karakteristika, već u prvom
redu od fizičkih karakteristika sliva,
hidrografske mreže i hidrogeoloških
uslova. Deo retardacione krive EF je
posledica oceđivanja vode sa sliva posle
prestanka efektivne kiše. Deo
hidrograma FG predstavlja retardacionu
krivu podzemnih voda u slivu i praktično
je isto što i deo AB.
Parametri hidrograma velikih
voda
 Osnovni parametri koji definišu hidrogram direktnog
oticaja u odnosu na padavine koje su ga izazvale su
Qmax- maksimalna ordinata hidrograma direktnog
oticaja
Tk - trajanje efektivne kiše
Tp - vreme podizanja hidrograma (od početka
efektivne kiše do pojave maksimalne ordinate
hidrograma direktnog oticaja)
Tr - vreme opadanja (retardacije) hidrograma (od
pojave maksimalne ordinate do kraja
hidrograma direktnog oticaja)
Tb - ukupno vreme direktnog oticaja - baze
hidrograma
tp - "vreme zakašnjenja" sliva - vreme od centra
hidrograma efektivne kiše do pojave Qmax
Parametri hidrograma velikih
voda
To - "vreme zakašnjenja" sliva - vreme od centra
hijetograma efektivne kiše do centra hidrograma
direktnog oticaja
W - zapremina hidrograma direktnog oticaja
P - ukupne bruto padavine na slivu površine F
Pef - ukupne efektivne padavine koje su prouzrokovale
hidrogram direktnog oticaja
i - intenzitet bruto padavina
Vf - intenzitet infiltracije
 - koeficijent direktnog oticaja
Tc - vreme koncentracije - vreme koje je potrebno da
kap vode sa najudaljenije tačke sliva, koji otiče
površinski, do|e do izlaznog profila sliva
c - vreme od pojave maksimalne ordinate
hidrograma do centra hidrograma direktnog oticaja.
Parametri hidrograma velikih
voda
Tk
i efektivna ki{ a
oticaj (m 3/ s/ cm)

(mm/ min)

Vf (mm/ ~as)

Tk Qmax
2

tp
centar gravitacije
To hidrograma oticaja

C W

Tp t
Tr
Tb
Parametri hidrograma velikih
voda
 Ukupno vreme direktnog oticaja
predstavlja zbir vremena podizanja i
vremena retardacije hidrograma, tj.:
Tb  Tp  Tr
 Parametri hidrograma velikih
voda
Vreme kašnjenja sliva
Q Vf
0.38 i
 Lc  Ls 
tp  C  
 S 
tp

t
tp – “vreme kašnjenja” u časovima
C - koeficijent koji zavisi od veličine i karakteristika sliva (planinski, ravničarski, ...)
L=Ls – rastojanje od posmatranog profila do vododelnice po glavnom toku (km)
Lc – rastojanje mereno duž glavnog toka od posmatranog profila do težišta sliva (km)
S – srednji uravnati pad u %
 Parametri hidrograma velikih
voda
Vreme kašnjenja sliva
log t p
(cas)
2%
iS>
ins k
p lan 2%
<
1% <S
< 1%
a v n ic ar sk i S
r

0.5
log (Ls*Lc/(S) )

 Ls 
Za sliv Topčiderske reke t p  3.15  0.121   
S 
Parametri hidrograma velikih
voda
 "vreme zakašnjenja" sliva - vreme od
centra hijetograma efektivne kiše do
centra hidrograma direktnog oticaja
Sliv Topčiderske reke

 Ls 
To  4.16  0.137   
S 
 Parametri hidrograma velikih
voda
Kennedy i Watt (područje Kanade) Q Vf
 Vreme kašnjenja i
sliva
To  1.864  F0.066.39  S 0.31
 Ls  To
To  2.30    C
 S t
Bell M – parametar koji zavisi od vrste biljnog pokrivača
šuma – M = 2.05
pašnjak - M = 1.50
To  0.73  M  F 0.33 oranica - M = 1.15
golet M = 0.60
 Parametri hidrograma velikih
voda
 vreme koncentracije - vreme koje je
potrebno da kap vode sa najudaljenije
tačke sliva, koji otiče površinski, do|e
do izlaznog profila sliva
Ls
Tc 
v v - brzina putovanja u slivu (m/s)

Herheulidze v  1.6  1.1  log    4 S

 - povratni period u godinama
 Primer
  100 god log 100  2

Ls Ls
v  3.8  S
4 (m/s) Tc   (čas)
3.6  V 13.7  4 S
Sliv Topčiderske reke
 1 K 
Tc  Ls   0.63  0.170  4 
Gde je  B S 
Tr
K odnos vremena retardacije Tr i porasta hidrograma Tp
Tp
B – srednja širina sliva
 Parametri hidrograma velikih
voda
 Recesioni koeficijent 

= Qt=Qo e-t
a- Qo
b*l
ogF

log F (km2)
 Parametri hidrograma velikih
voda
 Vreme podizanja Tp
T p  K  Tc
K – parametar
za kratke pljuskove K = 1.0
za duge pljuskove K = 1.3-1.6

K  0.70  Tc  2.0 

1/ 8
Herheulidze
 Parametri hidrograma velikih
voda
 Vreme retardacije Tr
Tr  T p  Tc  1.0 
1/ 6

 Vreme retardacije Tr


Tb  T p  1  Tc  1
1/ 6

 Parametri hidrograma velikih
voda
•Ukupan efektivni oticaj,
ili sloj efektivnog oticaja, dobija se kao
TK

W  Q t dt
Pef   0
F F
 Koeficijent direktnog oticaja predstavlja
odnos ukupne efektivne i bruto padavine
Pef

P
 Genetička formula oticaja
 Ukupno vreme Tt koje je potrebno da jedan element
zapremine vode pređe put od određene tačke u slivu do
izlaznog profila (hidrološke stanice) predstavlja zbir
vremena tokom kojeg voda teče po padinama (površinski
tok), duž depresija, rigola i kanala ka nižim delovima
terena, i konačno duž glavnog toka. Drugim rečima
l1
dl l2 dl l3 dl ln
dl
Tt      ...  
0 Vp l1 Vd l2 Vr ln  1 Vg
l1 l 2  l1 l3  l 2 ln  ln  1
Dužina putovanja vode po površini, depresijama, rigolama, ... i glavnom toku.

Vp Vd Vr ... Vg Odgovarajuće brzine tečenja

 Genetička formula oticaja
 Kod malih slivova – vreme putovanja vode po padinama je relativno
velika (ne može se zanemariti)
 Kod velikih slivova – vreme putovanja vode po hidrografskoj mreži je
bitno, a po padinama zanemarljiva
 IZOHRONE – linije koje spajaju mesta sa jednakim vremenima
putovanja
 DIJAGRAM – površine između susednih izohrona – vreme putovanja
5h
2.5 h

1 .5 h
2.0

1 .0 h

a
0 .5 h

(km 2)

a1 a3
a5 a2 a4
a2 a1 a5
a3 a4 t (c asova)
0.5 1.0 1.5 2.0 2.5
a) Polozaj izohrona Tc = n * t
b) dijagram : povrsina - vreme putovanja
 Genetička
t  t  t
formula oticaja
j j1 Vreme putovanja između dve susedne izohrone

Tc  n  t

 Pretpostavke
 Da je na čitavom slivu pala kiša i da su intenziteti efektivne kiše
u blokovima, t: i1, i2, ...ij, ...in
 Da je trajanje efektivne kiše

Tk  n  t  Tc
 Genetička formula oticaja
 Na kraju prve jedinice vremena t
i1 t

Q 1  a1  i1 i

a
Q1
t
 Genetička formula oticaja
 Na kraju druge jedinice vremena 2t

t
i1
i2
i

a2 a1 Q2
Q1
t

Q 2  a1  i2  a 2  i1
 Genetička formula oticaja
 Na kraju k-tek jedinice vremena
Qk   a j  ik  j  1
j1
 Na kraju n-te jedinice vremena (ceo sliv učestvovanja)

n
Q n  Q max   a j  in  j  1
j1
 Genetička formula oticaja
 Po prestanku kiše na kraju Tk+ t prestaje oticaj sa
površine a1

Q k  n  1  a 2  in  a 3  in  1  ...  ai  i2
 Opšti oblik za opadajuću granu hidrograma, po isteku
vremena

Tk  n  t
n
Qk  n  c   a j  ik  1 1
j  k  1 n

C = 1, 2, 3, ....