pera>madlove@gmail.

com

Наслов: Молба Франческу Петрарки

Поштовани,
Знам да сте веома заузети и да ће Вам само читање овога имејла узети драгоцено време, због
чега бих одмах да Вам се извиним. Чуо сам да не излазите из куће чак ни ван полицијског
часа и сви шапућу о вашој новој збирци сонета коју завршавате и која ће, надамо се, у
скорије време изаћи. Искрено, ја сам толико нестрпљив да сваки дан, па и викендом за време
полицијског идем до мени најближег киоска да проверим да ли је збирка напокон изашла. Ја
сам Ваш велики фан. Прочитао сам све Ваше сонете толико пута да ми Ваша Лаура (немојте
ми замерити) никако не излази из главе. Сваким новим читањем гајим све снажнија осећања
према њој. Али не брините, нити је познајем нити сам је икада видео. Она ће свакако бити
Ваша и Ви о томе не треба да брините. Прича се чак да је Лаура слава за којом жудите, али
немојте мислити да Вас ја за то осуђујем. Чак напротив, ја Вас сасвим подржавам у томе.
Уверен сам да и са другима делим исто мишљење. Ми бисмо се радовали када бисте успели у
томе и верујемо да би Вас то подстакло да још више пишете, а то би била велика радост и за
Вас и за нас. Сигурно бисте волели да знате да Вас чак моја професорка књижевности често
спомиње на часу. Нећете ми веровати, баш смо скоро обрађивали Канцонијера у школи. За
следећи час имам задатак да напишем имејл једном познатом ренесансном писцу. Зато вам
пишем и молим вас, пошто знам да припадате том периоду, сигурно познајете неког доброг
ренесансног писца којег бисте могли да мипрепоручите за овај задатак. Још једном се
извињавам на утрошеном вренему и надам се брзом одговору.

Хвала унапред,

Ваш Јаков Попов