PREDAVANJE 3 I

D. V. Grifit; Č. Čaplin; B. Kiton

• Dv. V. Grifit (David Work
Griffith, 1875-1948)
• 1914. god. Film Rađanje jedne
nacije – Uspostavio jezik
igranog filma kakav danas
poznajemo. Artikulisao film u
umetničku formu.
• "otac tehnike filma"
• "čovek koji je izmislio Holivud"
• Novine: razvoj montažnih
sredstava, naracija unutar
kadra, pokreti kamere.
• 1908-1913: režirao 450 filmova tokom rada za Biograph.
• Uveo je narativne inovacije, koje su za njega, zapravo, bili načini
rešavanja praktičnih problema: primenjivao bi ono što se najbolje
pokazalo u datim okolnostima, spram dinamike priče. Eksperimentisao
filmskom gramatikom i retorikom, i uveo sofistikacije sa svakim novim
filmom. Transformisao i umetnost scenscke glume, uveo probe.
Zapošljavao je glumce spram psiholoških tipova, i otkrio mnoge zvezde
nemog filma (lilijan Giš, Meri Pikford itd).

Doroti i Lilijan Giš, Grifit

 • Ipak, bio je paradoksalna pojava: genijalni pokretač razvoja igranog
filma, umetnik-vizionar ali: južnjački provincijalac, sklon melodrami,
rasista. Kontradiktorno: postojanje filmskog genija spram
intelektualne i emocionalne plitkoće.
• Sklon prema viktorijanskim pesnicima i romanopiscima.
• Grifit je rastao uz mit o romantičnom starom američkom jugu
(kodeks časti itd). Mlad napustio školu da bi izdržavao porodicu.
Krenuo na turneju sa glumačkim pozorištima. Ambicija mu je bila da
postane pisac raskošnog viktorijanskog stila.

•Ponudio je scenario
Edvinu Porteru
koji je on odbio, ali mu je
(privučen Grifitovim dobrim
izgledom)
ponudio ulogu u filmu.
Nakon ovog, Grifit je odneo
svoja scenarija u American
Mutoscope & Biograph
Co.u NY.
• Grifit (koji je radio kao glumac i scenarista) dobija šansu i da režira.
Prvi film: Doživljaji male Doli (melodrama). Dovoljno pristojan film
koji mu je obezbedio angažman u kompaniji Biograph. Počinje da
režira.
• 1908-1909 naracija montažom (inovacija u svetu filma)
• Narednih pet godina je režirao više od 450 kratkih filmova za
Biograph. Uveo je narativne inovacije, iako je jedva bio svestan
toga. (rešavanja praktičnih problema spram dinamike priče
+analogija sa pozorištem).
• Grifitovi filmovi snimljeni za Biograph su bili
neverovatno popularni kod ondašnje publike i
mnogi stvaraoci su ga naširoko imitirali.
• OSA AKCIJE – poštovanje ove ose podrazumeva
da će radnja tokom scena da se uvek nastavlja
duž prave linije (sa desna na levo ili leva na
desno strane fotograma).
• omogućava da gledalac uvek bude na istoj strani
radnje tokom priče (pravilo 180 stepeni). Prvi
Grifitov pomak u pravcu klasične igrane forme je
primena međukadrova ili inserata u filmu The
Great Gauntlet (1908).
• Dakle, prva inovacija iz 1908/09 – alternacija
kadrova različitih prostornih dužina, radi stvaranja
filmskih "rečenica" unutar scena. Kasnije je
montirao totale, srednje planove, amerikene, da bi
dobio jedinstvenu dramsku scenu sa više tačaka
gledanja. U tom procesu je postao svestan
ogromne psihološke i simboličke vrednosti
krupnog plana.
• Sledeća inovacija: paralelna montaža (paralelni tokovi dve priče). +
subjektivni kadrovi.
• Uspešnost njegovih filmova je uvećala bogatstvo kompanije
Biograph. Čak je i primenio paralelnu montažu čitavom dužinom
filma.
• Uticaj: paralelna montaža je imitiran postupak u celoj filmskoj
industriji. Uveo je smenjivanje kadrova različitog vremenskog
trajanja (kraći kadar-veća napetost).
• Inovacija 1909-11: naracija unutar kadra
• Smenjivanje kadrova različitih prostornih i vremenskih dužina.
• Narativne strukture između kadrova (funkcija montaže).
• Uskoro, Grifit se bavi i narativnom strukturom unutar kadrova
(sadržaj, kvalitet, itd).
• Dao je ozbiljan sadržaj filmovima adaptacijom Šekspira i Tolstoja, i
nameravao je da filmskom mediju da dostojanstvo. Pored toga,
poklanja pažnju pri izboru glumaca i uvodi probe pre snimanja.

Griffith, Mary Pickford,

Charlie Chaplin i Douglas
Fairbanks
Potpisivanje ugovora o
osnivanju United Artist studija
1919
• Oformio je kvalitetnu glumačku grupu (Meri Pikford, Lilijan Giš, itd).
obraća pražnju na detalje, ne-naglašavanje glume, itd.
• Biograph je postao prvi studio koji je dobijalo pisma obožavaoca ne
samo glumcima nego i rediteljima.
• Grifit eksperimentiše sa rasvetom (do tada – sijalice na živinu paru).
• Postao je majstor tonalnog ili atmosferskog osvetljenja.
• 1915 je to osvetljenje Alvin Skot, snimatelj Sesila de Mila, nazvao
"rembrantovskim osvetljenjem". Istu stvar sa svetlom uskoro radi
Đovani Pastrone (I), Ernst Lubič (D) i Sesil de Mil (SAD).

M. Pikford, L. Giš
• Grifit kreće sa eksperimentalnim pokretima kamere unutar kadra,
švenk i far.
• Uz sve te inovacije je do 1915 poimanje kadra kao proscenijuma
(još od Melijesa) – iščezlo.
• Grifit je još otkrio i dramsku izražajnost mesta na kom je postavljena
kamera – jedan od prvih reditelja koji su komponovali kadrove "po
dubini" sa istovremenom radnjom koja se odvija u pozadini ili u
drugom prostoru kadra.
• Znao je kako da stvara vizuelne metafore pomoću asocijativne
montaže, a sad je naučio i kako da stvara vizuelne metafore unutar
kadra postavljanjem kamere (+svetlo, rakurs, itd).
• Usavršio je: pretapanje; zatamnjenje/odtamnjenje početka i kraja
filmskih priča (otvaranje i zatvaranje blende).
• Inovacije (isključivo) Grifitove: flešbek, blenda, maska, split-screen i
meki fokus.
• Grifitov put ka dužem filmu
• 1911 – vrhunac (pripravničkog" rada u Biographu. Dobra plata +
koristi svoje pravo ime (ne pseudonim, što znači da je ponosan na
svoj rad).
• Oseća potrebu da pređe sa jedno-rolnih na višerolne (duže) filmske
forme.
• 1912 – snima dvo-rolne filmove za Biograph.
• 1913 – dugometražni film.
• Quo Vadis? i film d'art iz Eu odvlače publiku, tako da se rešio da ih
sve zaseni.

Quo Vadis?
Enrico Guazzoni, 1912.
• Judita od Vitlejema i prelazak u Mutual
• 1913 – Judita od Vitlejema – najveći do tad njegov projekat ali ga je
montirao samo u 4 rolne. Spektakl; najambiciozniji film snimljen u
USA sve do 1914. Zbog nesuglasica u Biographu traži drugi posao;
Adolf Cukor mu je ponudio veću platu; Grifit ga je odbio (znao je da
mu Cukorova Co neće dati više kreativne slobode od Biographa).
Prešao je u Mutual Co kod Harija E. Ejtkena kao nezavisni
producent - reditelj.
• U Mutual je poveo većinu članova svog stalnog glumačkog
ansambla iz Biographa. Bili Bicer (Bitzer), snimatelj, mu se uskoro
pridružio, ostao je sa njim do kraja karijere. Kada je Grifit napustio
Biograf, ta kuća je naglo propala 1915.
• Rađanje jedne nacije, 1915.
• Produkcija
• Tragao je za pogodnom temom za epski spektakl – našao ga je u
komadu The Clansman (Thomas E. Dickson-a) (roman o jugu), koji
je zapravo rasistička priča. Film je koštao 110.000$ (sva Grifitova
imovina + budžet odobren od strane studija). Ratna epska priča
snimana oko 3,5 meseca. Jedini je Grifit bio u potpunosti upućen u
grandiozni plan svog filma. Prvi naziv filma je bio “Čovek iz klana".
Tri meseca montaže nakon snimanja i komponovanja muzike.
• Zbog dužine filma postojeći distributeri su odbili da distribuiraju film,
pa su Grifit i Ejtken osnovali sopstvenu kompaniju za distribuciju. U
roku o 5 godina posle premijere, ovaj film je zaradio više od 15
miliona $.
• 08. 02. 1915. – premijera u L.A. pa u NY. Prikazivan je 48 nedelja
uzastopno, popularan film, izuzetan uspeh.
• Mada je nekoliko nedelja nakon NY premijere pod pritiskom
Udruženja za obojene ljude, morao da iseče najočiglednije
rasističke sekvence. Zbog rasističkog sadržaja je bio zabranjen u
nekoliko država.
• Priča o starom Jugu i
Građanskom ratu
(prema fotografijama
M. Brejdija), scenom
Linkolnovog ubistva i
krajme koji opravdava
nastanak KKK.

Scena iz filma Fotografija iz Brejdijeve arhive

 Mathew Brady

Alexander Hesler
• U tehničkom pogledu, Rađanje jedne nacije je pravo čudo, zato što
ga je Grifit stvorio bez utvrđenih konvencija igranog filma, i bez
savremene filmske tehnologije (snimljen je samo 1 kamerom sa dva
objektiva!)
• Grifit je film pokrenuo u pravcu "simboličnog realizma" ili predstave
stvarnosti koja ukazuje na simbolično / psihološko/ univerzalno
značenje.
• Ali KKK – posledica filma. Vrhunski manipulativni film. Rađanje
jedne nacije označava rađanje filma kao moćne politične i socijalne
snage u savremenom svetu.
• Netrpeljivost (Intolerance, 1916)
• Sa filmom Rađanje jedne nacije, Grifit je nadmašio gledanost IT
superspektakla i postao je opšte poznat i priznat kao reditelj – majstor
filmskog ekrana.
• Početkom 1916 se odlučio (povodom reakcija na Rađanje jedne nacije)
da producira i snimi film Netrpeljivost kao odgovor na "snage
netolerancije" spram prvog filma.
• Intolerance – epski spektakl od 4 priče koje predočavaju
netrpeljivost kroz vekove.
• 1. priča: stari Vavilon; 2 priča: Barotolomejska noć; 3 priča: Judeja,
Hristovo raspeće, 4. kraj: savremena tema
• Nije štedeo ni na ljudima, ni na novcu. Zamisao: mamutskih
razmera (kulise starog Vavilona u prirodnoj veličini); 60 glumaca,
hiljade statista, 8 asistenata režije... ukupan trošak: 2 miliona $ i 14
meseci rada.
• Ipak, film Netrpeljivost je donela samo teške gubitke. Prva verzija je
trajala 8h,pa ga je skratio na 3,5h. Ubrzo se pokazalo da je film
promašaj što se gledanosti itče, pa je Grifit pokušao da ga plasira
kao odvojene priče.
• Za Netrpeljivost je Grifit primenio revolucionarni pojam paralelne
montaže. Zapleti 4 različite priče su prepleteni u krešendo u
klimaksu filma. Završna scena vrhunca i danas je jedna od
najuzbudljivijih i najneobičnijih scena u celoj istoriji filma. Grifit je
kinematografski bio ispred svog vremena, tako da je ondašnja
publika teško razumevala tu metaforičnu paralelnu montažu.
Ovakvu vrstu ekspresivne montaže će, decenijama kasnije, dovesti
do perfekcije Ejzenštajn i Rusi. Pored toga. Grifit je ovde upotrebio i
krupni plan džinovskih razmera, švenkovanja, posebna pretapanja,
blende, maske, ekspresivne uglove kamere, far vožnje itd.
• Netrpeljivost vrši uticaj na Sesli de Mila, S. Ejzenštajna, Pudovkina,
Frica Langa, A. Gensa itd. Što se publike iz 1916 tiče (nije mnogo
marila za idejnu podlogu bilo čega) film je bio preglomazan,
prekomplikovan, itd
• Posle 22 nedelje distribucije, film je povučen iz opticaja.
• 1919 je premontiran u dva posebna filma. Grifit će dugove zbog
Netrpeljivosti otplaćivati do svoje smrti 1946.
• Ipak, i posle toga je nastavio da radi (ali ne kao producent) i snimio
je još 26 dugometražnih filmova (1916-1931)
• U tom periodu: industrijalizacija i modernizacja u SAD, I Svetski rat
dovodi do preokreta u domenu tradicionalnih američkih stavova i
sistema vrednosti (XIX prelazak u XX vek).
• Film Slomljeni cvetovi, 1919 – njegovo poslednje remek-delo i
najveći komercijalni uspeh nakon Rađanje jedne nacije. To je,
istovremeno, njegov najosećajniji i najbolje artikulisan film.
• Dole na istoku, 1920 – dobar film, sa najboljom njegovom
montažom (scena sa santama leda i spasavanjem devojke – uticaj
na Pudovkina i film Mati). Zaradio je 4 miliona $ tj najveći profit od
svih Grifitovih dela, posle filma Rađanje jedne nacije.
• Zarađen novac je uložio u svoj studio, snimio je još nekoliko (ne
loših) filmova, ali su svi bili finansijski promašaji i produbili su
novčanu krizu u kojoj je Grifit već bio. Studiji u Marmoneku su
osuđeni na propast.
• Prihvatio je ugovore o režiranju filmova za druge, ali sam Grifit
propada velikom brzinom (počinje da pije).
• 16 godina nakon Rađanje jedne nacije, Grifit je bio ismejan i
prinuđen da se povuče iz filmske delatnosti kojoj je doprineo više
nego ijedan drugi pojedinac. 1948 je umro u LA.
• Pored svega negativnog, Grifit je otkrio, objedinio i artikulisao jezik
igranog filma onakav kakav se do danas primenjuje. Dakle: njegova
genijalnost inovatorska i intuitivna pre nego kritična i analitična
• Holivud dvadesetih godina XX veka
• Do kraja I Svetskog rata je američka filmska industrija imala
strukturu kakvu će zadržati tokom narednim 40 godina. Adolf Cukor,
Vilijam Foks i Karl Lemle su nezavisni producenti i imali su monopal
nad Motion Pictures Patents Co. Posedovali sopstvene lance sala
za projekcije i distribucione kuće.
• Dugometražni film se usavršava, film postaje popularna zabava za
sve veći broj ljudi. Rađanje filmske industrije takođe prati i novo
shvatanje morala, odbacivanje viktorijanskih vrednosti na račun
modernizacije vremena i materijalizma.

Universal, 1915
• Thomas Ins počeo kao
glumac/reditelj, a 1912 je osnovao
sopstveni studio. Način njegove
produkcije je postao prototip
visoko-organizovanog studijskog
sistema kojiće označiti američki
film.
• Snimanje filma: pisci pripremaju
detaljan story-board sa palnom
celokupne produkcije. Knjiga
snimanja. Snimanje po strogom
rasporedu.
• Većina Insove produkcije:
dugometražni filmovi, vesterni
dobrog tempa. Nazivan i „ocem
vesterna“.
• Ins je pionir sistema studijske
produkcije.
• Snimio je preko 800 filmova.
Mak Senet (1880-1960)
Osnivač komedije nemog filma.
Počeo kao glumac (kod Girifita) i
1910 je počeo da režira za
Biograph.
Osnovao 1912 Keystone Film Co i
(1913-1935) je proizveo na hiljade
jedno i dvo- rolnih filmova kao i
stotine dugometražnih.
Stvorio je nov žanr: SLEPSTIK
(Slapstick) komediju koja je postala
najvitalnija američka filmska vrsta
dvadesetih godina XX veka. Vizuelni
humor na fantastičan način
bezopasne prirode.
• Senet je genije tajminga pokreta, fizičke aktivnosti i ritma montaže.
• Otkrio je Čaplina, Feti Arbakla, Gloriju Svanson.
• Međunarodna popularnost ovih filmova je doprinela komercijalnoj
dominaciji Amerike u svetskom filmu u godinama posle I Svetskog
rata.
• Ipak, vizuelni humor gubi suočen sa logikom jezika i zvuka, tako da
je ovaj žanr nestao kada se pojavio ton film.
• Nakon pojave zvuka Senet nastavlja da snima filmove, ali je
bankrotirao 1935.
• Čarli Čaplin (Charles Chaplin, 1889-1977)
• Najvažniji Senetov štićenik. Iz siromašne
britanske porodice, roditelji iz sveta glume.
Detinjstvo proveo na pozorišnoj sceni. Bio je
izvođač kada ga je Keystone Co
angažovala 1913 za platu od 150$ nedeljno.
• Već u drugom filmu je počeo da gradi lik
"malog skitnice" koji je postao vrsta
univerzalnog kinematografskog simbola.
• Snimio je 34 kratka, 1 dugometražni film za
Keystone u kojima je uobličio ovaj lik.
• 1914 počinje da radi za Essanay Co za
platu od 1250$ nedeljno. Sam režira i stiče
veliku popularnost. Sad zarađuje 10.000$
nedejno i donija bonus od 150.000$
godišnje kao filmska zvezda.
• Ovi dvo-rolni filmovi su remek dela
pantomime. Stiče popularnost na
međunarodnom planu. Ima neprikosnoven
talenat za sadržaj i društvenu satiru +
slepstik.
• Do 1917 Čaplin postaje moćna zvezda i
1918 osniva sopstveni studio gde snima
svoje fimove sve do 1952 kada napušta
Ameriku.
•
• 1921 – film Mališan – prvi dugometražni film, autobiografska
komedija koja postaje međunarodni hit.
• 1923 film Parižanka (u kome se nepojavljuje lik skitnice)
• 1925 Potera za zlatom – najkarkaterističnije Čaplinovo delo, i njegov
najdraži film.
• 1928 Cirkus – film za koji je dobio nagradu akademije 1929. godine.
• Njegova prva dva zvučna filma (sam je pisao muziku) sa puno
muzike i zvučnih egfekataa amlo dijaloga. Ovim putem je "preveo"
pantomimu na zvučni film.
• 1931 Svetlosti velegrada
• 1936 Moderna vremena – odličan
film ali mu je doneo malo
popularnosti među moćnicima u
USA zbog satire. Nazvan je i
"crvenom propagandom". U
Nemačkoj i Italiji je film bio
zabranjen za prikazivanje, dok je
u ostalim delvima Evrope imao
ogroman uspeh.
• 1940 Veliki diktator – prvi govorni
zvučni film i prvi holivudski
antinacistički fim koji nie dobro
primljen od strane kritike. Ipak bio
komercijalni hit.
• Tokom Drugog Svetskog rata je
održao srediju političkih govora
zbog čega je dospeo na crnu listu
FBI-ja. Pored toga, skandal sa
utvrđivanjem očinstva.
• 1947 Gospodin Verdu, film "komedija ubistva" koji je kritikovan u
SAD ali je u FR doživeo uspeh.
• Svakako, od kada je zamenio lik male skitnice sa likom "kritičar
društva" ima hladan prijem kod američke publike.
• 1952 Svetlosti pozornice, njegov poslednji američki film. Kada je
otišao na premijeru ovog filma Lonodon, prvog dana po odlasku mu
je zabranjen ulazak u Ameriku. Silom je isteran iz zemlje, ostao u
Lonodonu i u Švajcarskoj.
• 1957 Kralj u Njujorku – film politička parabola, kao odgovor na sva
dešavanja.
• U SAD su poslednja dva filma bila zabranjena sve do 1972 kada je
dobio nagradu Akademije.
• 1966 Grofica iz Hongkonga, sa Marlonom Brandom i Sofijom Loren.
Poslednji Čaplinov film, ne uspešan.
• Bio je genije filma i pantomime i jedan od najuticajnijih filmskih
umetnika.
• Rober Breson –poziva sa na njegove filmove.
• Baster Kiton (Buster Keaton, 1895-1966)
• Detinjstvo sa roditeljima, pozorišnim umetnicima, provedeno u
vodvilju. Prvi put je nastupao na sceni sa samo tri godine.
• Njegova slava tokom dvedesetih godina XX veka je bila pod
stalnom senkom Čaplinovog uspeha ali je danas evidentno da je
Kiton bio jednako dobar glumac, i čak bolji reditelj od Čaplina.
• 1917 se raspala porodična trupa a Kiton je već pozaant kao zvezda.
Počeo je da radi u Comique Film Co i snimio je 15 dvo-rolnih
filmova sa Fetijem Arbaklom.
• 1919 je osnovao kompaniju B. Keaton Productions i igra glavne
uloge u svojim filmovima. Preuzeo je bivše Čaplinove studije i ima
platu od 1000$ nedeljno plus 25% profita.
• 1920-23 snimio 19 kratkih fimova koji (zajedno sa Čaplinovim
izkompanije Mutual) predstavljaju najviši domet američke slepstik
komedije.

B. Kiton i Feti Arbakl

• Kiton je smatrao da
komedija uvek treba da
bude smešna, a ne vredna
podsmeha. Uložio je puno
u dramski kredibilitet svojih
filmova.
• 1920 The Saphead film,
prvi dugometražni. Bitan,
jer je ostvario kontinualnu
dramsku karakterizaciju
likova na flimu.
• 1923 prelazi na
dugoometražne filmove i
ima platu na nivou zvezde.
Pčinje period njegovog
vrhunskog stvaralaštva.
Važanje koliko i bilo koji
drugi Holivudski reditelj.
• 1923 Tri Epohe, film – majstor gega.
• 1923 Naše gostoprimstvo – jedan od njegovih najvećih filmova.
Savršen primer Kitonove sposobnosti kreiranja ozbiljnih igranih
situacija iz kojih, zatim, na prirodan način sledi geg. Kitonova
montaža je glatka i savršeno vremenski podešena.
• 1924 Baster kao
detektiv –
najneobičnije
dugometražno
delo(ulazi u ekran
bioskopa) i zbog
nadrealnog elenemta
je bio opmiljen u
Evorpi 8među
nadrealistima).
• 1924 Navigator –
viruozno delo
neprekidne komike.
Za razliku od Čaplina,
Kiton nije stalno igrao
isti lik, ali su situacije
u kojima su se nalazili
njegovi likovi bile
slične.
• Kiton nikada nije sva
puta ponovio istu
odigranu komičnu
formulu.
• 1925 Sedam mogućnosti – jedno od najimpresivnijih delo slepstik
komedije (u filmu su stene urađene od papir mašea, što je kasnije i
Spilberg uradio u Indijani Džons I).
• 1925 Baster kao kauboj.
• 1926 Baster Kiton, bokserski šampion (ne vrhunski filmovi)
• 1927 General. Vraća se svom stilu. Danas mnogi kritičai smatraju
ovaj film Kitonovim remek-delom. Visoki domet komedije, tajminga i
strukture gegova (koji niko kasnije nije ponovo dostigao). Snimio je
još dva dugometražna filma, pre nego što ih je preuzeo MG.
• 1928 Baster Kiton kapetan Broda – u filmu je scena sa padajućom
fasadom koja pada na njega (bez kaskadera i proračunata). Inače
nije koristio kaskadere. Imao je brojne povrede. Iste godine njegovu
kompaniju preuzima MGM, i u sistemu novog studija se Kitonov lik
polako gubi.
• 1928 Baster kao snimatelj – poslednji veiki Kitonov film.
• 1929 Baster, uzoran muž, poslednji nemi dugometražni film.
• 1933 otpušten i MGM-a. Brojni razlozi, zbog načina života koji je
vodio. Zapravo se nikada nije adaptirao na zvučni film. Lični život m
use raspada, glumi u još nekoliko filmova (Bilija Vajldera Bulevar
Sumraka, Čaplina Svetlosti pozornice) ali mu se, zapravo, karijera
završava 1929.
• Tehnički je genije za postavljanje i snimanje gegova i veličanstven,
suptilan glumac.
• "sjajno kameno lice".
• Ostali komičari:
• Harold Lojd (1893-1971) –
1915-17 imitira Čaplinov lik
skitnice, onda otkriva sopstvni
lik. Radio dugometražne
fimove "komedija jeze" (čuven
film sa scenom kada se penje
na spoljnu stranu 12-spratne
zgrade i vidi sa kazaljke
velikog sata).
• Sten Lorel (1890-1965) i Oliver
Hardi (1892-1957)
• (Stanlio i Olio) Partneri 25
godina i prvi značajni
komiarski tim u istoriji filma.
Popularni su i nakon dolaska
zvučnog filma.
• Hari Langdon (1884-1944) Prvi
komičar - pantomimičar
• Rosko Feti Arbakl - bio
izuzetno popularan do
skandala 1921.
Safety last! 1923