Филм

Филм је серија слика које приказане на платну,

стварају илузију покретања захваљујући phi феномену.
Phi феномен чини да публика јасно види покрет
између слика које се брзо смењују. Филм спада у лепе
уметности и он је седма.
У прошлости се филм сматрао научним
експериментом који ће помоћи научницима да лакше
изводе закључке, међутим он се данас не користи само
у уметности него и у маркетингу.
Први филм се звао Улазак воза у станицу, направили
су га браћа Огист и Луј Лимијер 1895. године. Када
је први пут приказан, у Паризу, 22.3.1895, људи су
почели да беже из сале у страху да ће их воз прегазити.

У Београду је први пут приказан у кафани браће

Савић.
Први српски филм се звао Живот и дела бесмртног
вожда Карађорђа који је режирао Чича Илија
Станојевић 1911. године. Рекреиран је након
проналажења у Аустрији 2004.

Први филмови нису имали звук и називају се неми

филмови, њихова прича је често праћена музиком.
Најпознатији неми филмови су филмови Чарлија
Чаплина и Пут на Месец Жоржа Мелијеса снимљен
1902.

Сви који су се бавили филмом су се доста намучили и

са звуком и са бојом. Звук се, као понекад и боја,
додавао накнадно на слику. Тек касније су дошли до
идеје да се микрофон закачи на “пецаљку” и да се тако
снима, то се примењује и данас.
Крај епохе немих филмова сматра се 1927. Година, тада
је настао први филм са звуком – Џез певач.

И напокон, након много мучења са накнадним

“бојењем” снимљеног материјала, са напретком
технологије, црно бели филмови добијају боју.