Prirucnik Za Vaspitace Skolska 2011 2012 - PDF

31/07/2023, 18:25 Prirucnik Za Vaspitace Skolska 2011 2012 | PDF
Search Read free for 30 days
·
 0 ratings·
Download now 44 pages
3K views
 Search document 
Prirucnik Za Vaspitace Skolska 2011 2012
Uploaded by aleksandar975 on Feb 05, 2014
PRiručnik za vaspitače Full description
     
Save 0% 0% Embed Share Print
Download now  Search document 
METODIČKI PRIRUČ NIK ZA VASPITAČE, NTC SISTEM UČENJA

Autor: Ranko Rajović
Saradnici: Ljubomir Vasičin, Dragana Čikoš, Tatjana Petrović, Olivera Kamenarac,
Biljana Lungulov, Uroš Petrović, Željka Nikolašević, Igor Stefanović, Dejan Aleksić

This document is...
 Useful  Not useful
https://www.scribd.com/doc/204790927/Prirucnik-Za-Vaspitace-Skolska-2011-2012 1/47
IZVOD IZ PREPORUKE
Akademik Grozdanka Gojkov, Visoka škola za vaspita če Mihajlo Palov, Vršac
U priručniku koji je pred nama dat je prakti čni aspekt teorijskih ideja koje su do nas došle kao
posledica kognitivne revolucije. Neke od ovih ideja odnose se, pre svega, na slede će:
- razvojno gledište,
- univerzalne mentalne reprezentacije,
- različite obrasce inteligencije,
- za i protiv ranih prezentacija,
- uloga osobenosti, motivacije i emocija...
Vežbe u priru čniku, mogli bismo re ći, predstavljaju primenu znanja do kojih se došlo
neurofiziologijom, tako da se pitanjima u čenja prilazi i iz ugla saznanja neurologije, koja
imaju zanimljive implikacije za u čenje i pedagogiju. Iz ovog ugla navode se primeri za
primenu u praksi, a odnose se na:
- veliku važnost ranog sticanja iskustva,
- imperativ "koristi ili izgubi",
- fleksibilnost nervnog sistema dece i kako se nevežbanjem gube sposobnosti i funkcije,
- važnost radnji i aktivnosti,
- specifičnost ljudskih sposobnosti i talenta,
- mogućnost organizacijske uloge (u kognitivnom smislu) koju u ranom detinjstvu ima
muzika,
- ključna uloga emocionalnog šifriranja ...
Utisak je da bi se vežbe u priru čniku koji sledi mogle posmatrati kao dobar prakti čni izraz
Cecijeve teorije intelektualnih sposobnosti, odnosno kao primeri kojima i sam Ceci pokazuje

This document is...
 

da osobe ili populacije mogu izgledati kao da im nedostaju intelektualne sposobnosti, poput
izvođenja apstraktnih pravila, ali ako se na đu u zanimljivom i podsticajnom kontekstu,
pokazaće visok nivo sposobnosti. Ove vežbe su dobra potvrda ovih stavova.
Priručnik nudi dobre prakti čne postupke kojima se rešavaju pitanja integracije intelektualne
aktivnosti u koherentnije i me đusobno vezane akte, te bi se, u izvesnom smislu, mogao
posmatrati i kao primena Brunerovog i Pijažeevog shvatanja mogu ćnosti prevazilaženja
trenutnog nesklada u dinamizmu razvoja (od asimilacije do akomodacije) tehnikama
reprezentacije. Tako se u ovom programu prakti čno, putem vežbi, pokazuje kako se osnovne
operacije vezivanja za neposredno prisutno mogu ugraditi u reprezentacije predstavama i
perceptivnom organizacijom, operacijom ostenzivnosti, kako je logi čari nazivaju. Mape i
topografske karte, koje su po prirodi ikoni čke, slikama se prevode u lingvisti čki izraz i
vizuelnu formu. Vežbe su dobri primeri kako se, zasnovano na perceptivnoj organizaciji,
vezanoj za ono na šta se može ukazati, ikoni čko mišljenje može razvijati tehnikama
sređivanja informacija višeg reda, zanovano na doslednom zaklju čivanju koje prevazilazi ono
na šta može biti ukazano.
Ovo je ovde pomenuto, jer se želi ista ći da je program dobra pomo ć za progresivno
oslobađanje od neposrednog, što dalje omogu ćuje produktivne kombinatorne operacije u
odsustvu onoga što je govorom ozna čeno. Priručnik je, dakle, zasnovan na shvatanju zna čaja
unutrašnjih kapaciteta (za simbolizaciju ili za predstavljanje), ali i na Brunerovom davanju
značaja mogućnostima intelektualnnog razvoja deteta pomo ću tehnika kojima se detetov
razvoj podsti če.
Savremenost je obeležena zna čajnim nalazima nau čnika koji se bave umom, mozgom i
genima. Mnoga su znanja iz ovih oblasti ve ć akumilirana, ali malo je toga dobilo prakti čan
pedagoški izraz. Put do pedagoške prakse nikad nije neposredan. No, priru čnik koji je pred
nama mogao bi zna čajno da skrati vreme i lutanja, stranputice, jer nudi mogu ćnosti da se
tehnike probaju.

This document is...
 

1. UVOD
Poštovani vaspita či, pred vama je Priru čnik nastao u želji da podstaknemo našu decu da u što
većoj meri dosegnu svoje biološke potencijale. Činjenica je da inteligencija ne zavisi samo od
broja nervnih ćelija (genetski potencijal), nego i od broja veza me đu neuronima. Period do
sedme godine života je najdragoceniji za formiranje novih veza. „Kako stimulisati velike
potencijale naših mališana pre polaska u školu?”, pitanje je na koje odgovara program NTC
sistem učenja (NTC je skra ćenica od “Nikola Tesla centar” – odsek Mense za darovite).
Njegova osnovna ideja je da ukaže na zna čaj i neophodnost pove ćanja udela neurofizioloških
saznanja u formalnoj edukaciji dece. Neiskoriš ćeni potencijali ljudskog uma i snaga
detinjstva, udruženi sa posve ćenim i edukovanim roditeljima i vaspita čima, otvaraju vrata ka
kreativnijem u čenju, bržem saznavanju i lakšem otkrivanju i razvijanju sposobnosti. Na
ovakav na čin na vreme pripremamo našu decu za nove izazove u životu.
Zašto su potrebne promene?

Nova otkri ća u nauci teško probijaju put ka prakti čnoj primeni, posebno ukoliko je potreban
multidisciplinarni pristup. U radu sa decom se nedovoljno koriste najnovija saznanja iz
neurofiziologije, a od nau čnog otkri ća do njegove primene u svakodnevnom radu prolaze
decenije. Za to vreme odrastaju generacije kojima je uskra ćena dragocena pomo ć u razvoju, a
mogućnosti su nam na dohvat ruke. Name će se pitanje: šta će biti sa našom decom koja se još
uvek edukuju na na čin koji je zastareo, prevazi đen i daje slabe rezultate?
Bitno je da se u predškolskom uzrastu u svakodnevni rad unesu elementi koji dokazano

stimulišu mentalni razvoj dece, ali i specifi čne vežbe koje razvijaju koordinaciju pokreta i
motoriku i na taj na čin sprečavaju poreme ćaj koncentracije i pažnje u kasnijem periodu
života. Jednako je važno da se razvija i brzina razmišljanja i zaklju čivanja (funkcionalno
znanje) kroz koju pratimo darovitost dece.

This document is...
 

2. RAZVOJ DETETOVIH POTENCIJALA
Svako dete koje nau či svoj maternji jezik do tre će godine, ve ć je savladalo jedno od najtežih
mentalnih izazova i sigurno ima kapacitete i sposobnosti da dalje napreduje i razvija svoje
specifične talente. Mi samo moramo da mu pomognemo da to i uradi i tako dosegne svoje
biološke potencijale. Ukoliko ne radimo na takvoj stimulaciji, onda pojedina čno, ali i na
nivou čitave nacije, imamo manje talentovanih i darovitih, a poznato je da su oni najvredniji
resurs svake države.
2.1. ZNAČAJ PORODICE I VRTIĆA ZA RAZVOJ POTENCIJALA

DETETA
Razvoj potencijala, kao složen i dinami čan proces, zahteva saradnju, udruženo i sistemsko
delovanje velikog broja činilaca, među kojima porodica, sam pojedinac i društvena sredina
imaju presudnu ulogu i zna čaj. Naime, često se pretpostavlja da darovita deca imaju darovite
roditelje i da poti ču iz imućnijih, obrazovanijih porodica, ili porodica sa višim
socioekonomskim statusom. Istraživanja (Roedell, Jackson, Robinson) su opovrgla navedene
tvrdnje i potvrdila da je aktivan angažman vaspita ča i roditelja (tj. osoba koje su provodile
puno vremena sa decom) u vaspitanju dece zna čajniji u razvoju sposobnosti od statusa i
obrazovanja. To je objašnjeno činjenicom da osobe koje u zajedni čkim aktivnostima sa
decom provode dosta vremena (zajedni čko čitanje, traženje informacija iz knjiga, mapa,
enciklopedija, razgovor o pro čitanom, boga ćenje dečijeg rečnika, zajedni čke posete pozorištu,
izložbama, sportskim doga đajima i razgovor o tome i sl.), olakšavaju razvoj njihovih interesa,
odgovaraju na njihova pitanja i osiguravaju toplinu i podršku njihovim intelektualnim
istraživanjima, što ujedno podsti če razvoj dečije darovitosti. Pored navedenog, ukoliko dete

This document is...
 

ide u vrti ć, od velike važnosti je i stvaranje stimulativnog okruženja u kojem se u prvom redu
podstiče razvoj motivacije kod dece, pozitivni stavovi prema obrazovanju i znanju uopšte;
interes za uspeh deteta (ako roditelji prate razvoj i rezultate, pokazuju poštovanje za trud
deteta, ohrabruju, nude pomo ć), visoka o čekivanja od sebe i svoje dece itd. Aktivan angažman
vaspitača i roditelja ne podrazumeva samo koli činu zajedni čki provedenog vremena, ve ć i
jedan poseban stil podu čavanja koji se temelji na inicijativi i aktivnostima samog deteta.

This document is...
 

3. REALIZACIJA PROGRAMA I METODIKA RADA
Program se realizuje u više faza, u malim grupama (15-25) uz angažovanje stru čnjaka i
vaspitača sa sertifikatom „NTC SISTEM U ČENJA". Za svaki uzrast, uz primenu Programa,
rade se periodi čna testiranja radi usmeravanja i pra ćenja razvoja dece. Neke od ovih
aktivnosti ve ć postoje u radu sa decom predškolskog uzrasta, tako da su potrebne samo manje
modifikacije, a u Priru čniku su detaljnije opisane vežbe i igre koje su po našim istraživanjima
neopravdano zapostavljene. Nakon obuke odgovornog osoblja, Program može jednostavno da
se realizuje.
3.1. DODATNA STIMULACIJA RAZVOJA SINAPSI (I faza programa)

1. Kineziološke aktivnosti: akomodacija oka, rotacija, ravnoteža
2. Grafomotori čke vežbe
3.2. STIMULACIJA RAZVOJA ASOCIJATIVNOG RAZMIŠLJANJA (II faza programa)

1. Apstrahovanje, vizualizacija
2. Apstraktna klasifikacija i apstraktna serijacija
3. Asocijacije
4. Muzika
3.3. FUNKCIONALNO RAZMIŠLJANJE (III faza programa)

1. Zagonetne pri če
2. Zagonetna i problemska pitanja

This document is...
 

3.1. DODATNA STIMULACIJA RAZVOJA SINAPSI
3.1.1. Kineziološke aktivnosti

Motoričke sposobnosti predstavljaju one sposobnosti deteta koje u čestvuju u rešavanju
motoričkih zadataka i uslovljavaju uspešno kretanje. One se ispoljavaju kako u jednostavnim
tako i u složenim pokretima.
Motoričke informacije podrazumevaju stepen usvojenosti pojedinih motori čkih zadataka na
nivou programa izvo đenja. Deci u grupi se prvo mora demonstrirati kompletno izvo đenje
određene vežbe, a potom i objasniti tehnika izvo đenja. U toku rada neophodne su korekcije
odnosno sprovo đenje sistema grupnog rada i individualnog pristupa. Racionalna tehnika
izvođenja vežbe prouzrokova će da funkcionalni potencijali svakog deteta do đu do punog
izražaja, a time ćemo postići željeni efekat vežbanja.
Metodika rada, kao skup znanja o metodama po kojima se odvija delatnost, je vrlo zna čajna
za praktični rad.
Principi vežbanja i metodi obuke

Zajedničko za vežbe ravnoteže, vežbe rotacije i vežbe akomodacije oka je ono što je i za
svako vežbanje u sportu, a to je metodi čki pristup svakoj od ovih aktivnosti.
Da bi to bilo ostvareno, moraju se poštovati slede ći principi:
• princip svakodnevnog treninga

• princip postupnog optere ćenja (Distervegovi principi)

This document is...
 

• princip ponavljanja (na osnovu višestrukog ponavljanja stvaraju se stabilnije motorne

navike i prethodno pomenuta racionalna tehnika izvo đenja pokreta)
• princip svesnosti (dete mora smišljeno i svesno da se odnosi prema svakoj vežbi, da
ume kritički da posmatra i ocenjuje svoje pokrete u procesu vežbanja)
• princip očiglednosti (mora se detetu stvoriti predstava o pravilnom izvo đenju svake
vežbe)
• princip svestranosti (u vežbanju koristiti motori čki zahtevnije vežbe)

• princip vaspitne usmerenosti (zaštitna i obrazovna funkcija vaspita ča prilikom
vežbanja)
Metodi obuke kinezioloških aktivnosti pomo ću kojih deca na racionalan na čin usvajaju i
zadržavaju pokrete su:
• Sintetički ili celoviti metod (materija koje se obra đuje pokazuje se u celini od po četka
do kraja i tako se i vežba).
• Analitički ili razdelni metod (složena materija koje se obra đuje, uvežbava se u
delovima, parcijalno, ne primenjivati ga dugotrajno). Ovim metodom se najbolje vrše
korekcije tj. greške u izvo đenju.
• Kompleksni metod ili kombinacija sinteti čkog i analitičkog metoda (prilikom primene
prvo se koristi sinteti čki pa analiti čki pa ponovo sinteti čki metod). Ovaj metod je
najefikasniji za obuku.
U okviru Programa NTC sistem u čenja, najčešće se primenjuje celoviti metod.

This document is...
 

Č a s vežbanja
Kineziološke aktivnosti treba da budu prethodno isplanirane kako bi sve njihove principe i
metode pravilno primenili.
Čas vežbanja treba da bude osmišljen na slede ći način:
• Uvodno-pripremni deo (organizacija grupe, mobilizacija pažnje, priprema

kineziološkog aparata dece kroz pripremne telesne pokrete) . Vremenski kra će traje.
Ovaj deo treba raditi bez ve ćih pauza i dodatnih objašnjenja.
• Glavni deo (u ovom delu rade se vežbe koje čine suštinu časa odnosno motori čkog
zadatka). Vremenski najduže traje. Deo koji se mora dobro osmisliti.
• Završni deo (u ovom delu ponoviti kroz jednu od lakših vežbi osnovnu temu časa i
jednu vežbu lakšeg intenziteta koja je deci dobro poznata).
Nakon uvodnih vežbi, odnosno nakon obrade nove teme na svakom času, koristiti igre
osmišljene u vidu poligon, štafetne igre, stanice i organizovati ih tako da po mogu ćstvu budu
takmičarske...
Posebnu pažnju posvetiti da svaki pokret bude kompletno i pravilno izveden, a zatim tokom
rada vršiti korekcije.
10

This document is...
 

Vežbe akomodacije oka
1. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe : Decu rasporediti u grupe od tri deteta. Vija če.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe : Svaka grupa ima vija ču. Dva deteta vrte vija ču, a treće
je preskače. Deca prvo preska ču vijaču sunožno unapred (licem ka vija či).
Napomene i predlozi : Važno je da deca ne vrte vija ču prebrzo i previsoko.
2. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe : Raspored je isti kao i u prethodnoj vežbi.
Vijače.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Deca preska ču vijaču sunožno postavljena sa strane
(bočno) u odnosu na vija ču.
3. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe : Raspored je još uvek isti.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Deca sada preska ču vijaču naizmeni čno jednom pa
drugom nogom, kao da kora čaju.
11

This document is...
 

4. (7-9 godina)
Ako postoji dovoljan broj vija ča deca mogu prethodne tri vežbe raditi i pojedina čno.
5. (3-5 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe : Decu rasporediti celom širinom prostorije u
2-3 kolone. Na udaljenosti od 3-4 metra postaviti 5-6 vija ča na pod koje me đusobno
treba da su udaljene jedna od druge 20-30 cm, a na 4-5 metara odatle postavimo jednu
vijaču na podu koja će predstavljati mesto odraza, a na 1 metar (prilago đavati uzrastu
dece) drugu vija ču koja će predstavljati grani čnik preko koga treba presko čiti (praktično
skok u dalj).
Tok i nač in sprovođ enja vežbe : Deca kre ću sa osnovne linije tr čeći i prelaze nekoliko
postavljenih vija ča (5-6) naizmeni čnim poskocima (jedna pa druga noga, kao da
koračaju) pri tom da ne dodirnu ni jednu od vija ča. To rade poskocima na prstima.
Zatim dolaze do mesta gde prakti čno rade skok u dalj, odrazom sa obe noge-sunožno.
Kolena treba da su blago savijena, a ruke pored tela povijene u laktovima vrše zamah
ka gore i napred. Prilikom doskoka zadržati ravnotežu. Nakon završene vežbe deca se
vraćaju na za čelje svoje kolone.
Napomene i predlozi : Voditi računa da deca ne dodiruju vija če prilikom preskoka.
6. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe : Decu rasporediti celom širinom prostorije u
2-3 kolone. Na udaljenosti od 3-4 metra postaviti 5-6 vija ča na pod koje me đusobno
treba da su udaljene jedna od druge 20-30 cm, a na 4-5 metara odatle postaviti jednu
vijaču na podu koja će predstavljati mesto odraza, a na 1 metar (prilago đavati uzrastu
12

This document is...
 

dece) drugu vija ču koja će predstavljati grani čnik preko koga treba presko čiti (praktično
skok u dalj).
Tok i nač in sprovođ enja vežbe : Deca kre ću sa osnovne linije tr čeći i prelaze nekoliko
postavljenih vija ča (5-6) koje preska ču sunožnim poskocima (sa obe noge istovremeno
ne razdvajaju ći stopala) pri tom da ne dodirnu ni jednu od vija ča. To rade poskocima na
prstima. Zatim dolaze do mesta gde prakti čno rade skok u dalj, odrazom sa obe noge-
sunožno. Kolena treba da su blago savijena, a ruke pored tela povijene u laktovima vrše
zamah ka gore i napred. Prilikom doskoka zadržati ravnotežu. Nakon završene vežbe
deca se vra ćaju na začelje svoje kolone.
Napomene i predlozi : Voditi računa da deca ne dodiruju vija če prilikom preskoka.
7. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe : Decu rasporediti u onoliko kolona koliko to
dozvoljava širina sale ili prostorije. Postaviti po jedan sanduk (visinu sanduka
prilagoditi uzrastu ili postaviti plasti čnu kutiju ili ve ć neko pomagalo koje će služiti
svrsi) i jednu visoku gredu (mogu to biti i dve stolice sa letvom koja ih po vrhovima
spaja ili već neko pomagalo koje će služiti svrsi) za svaku od kolona sa decom.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Deca tr čeći prvo dolaze do visoke grede ispod koje se
provlače, a zatim uspravivši se nastavljaju tr čanje ka sanduku na koji se poskokom sa
jedne noge, penju i sa koga ska ču dole (postaviti strunja če okolo radi bezbednosti) i
doskaču sa obe noge trude ći se da održe ravnotežu. Po završetku vra ćaju se na za čelje
svoje kolone.
Napomene i predlozi : Vaspitač mora biti prisutan na spravi sa koje se vrši doskok.
13

This document is...
 

8. (7-9 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe : Raspored i postavka vežbe su isti kao i u
prethodnoj vežbi.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Postepeno pove ćavati visinu sanduka, a smanjivati
visinu grede (u kasnijem vežbanju dva deteta mogu držati vija ču na određenoj visini
kako bi se dete koje vežba provla čilo) do te granice da dete puze ći mora da pro đe ispod,
pri tom da ne dodirne ni jednim delom tela gornji grani čnik (gredu ili letvu ili
vijaču....).
Napomene i predlozi : Vaspitač mora biti prisutan na spravi sa koje se vrši doskok.
9. (7-9 godina)
Raspored je isti kao i u prethodnoj vežbi kao i postavka vežbe s tim da se umesto
sanduka postavlja niska greda koja se iz poskoka sa jednom nogom preska če. Postepeno
povećavati visinu koja se preska če (mogu se postaviti dva deteta koja drže vija ču na
određenoj visini).
10. (7-9 godina)

Raspored za vežbi materijalne potrebe : Decu rasporediti u parove i svaki par treba da
ima jednu loptu. Postaviti ih na udaljenosti od 2-3 metra jedno od drugog.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Deca se dodaju me đusobno i to prvo sa dve ruke
(suručno) direktno dodaju ći loptu svom paru u visini grudi. Dete koje hvata loptu treba
da postavi ruke blago savijene u laktovima u visini grudi, a šake postavi sa dlanovima
okrenutim ka svom paru prave ći tako malu korpicu. Dete koje dodaje treba da obuhvati
loptu dlanovima i to tako da svi prsti budu maksimalno rašireni. Loptu podiže do visine
grudi i izbacuje je tako što ispruža ruke u laktovima, a loptu izbacuje iz zgloba šake
14

This document is...
 

tako da dlanove okrene sa strane-spolja (šake budu spojene svojim spoljnim delom
nakon izba čaja).
Napomene i predlozi : Neophodno je da vaspita č vrši korekcije u tehnici dodavanja
prilikom samog izvo đenja vežbe.
Vežbe rotacije
1. (3-5 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Deca se rasporede u jednu kolonu.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Deca u koloni tr če laganim tempom po krivim linijama
terena koje odredi vaspita č ili po linijama koje vaspita č nacrta ili obeleži markerima.
Napomene i predlozi: Važno je da je položaj glave uspravan i distanca izme đu dece
dovoljna da svi nesmetano tr če.
2. (3-5 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Isti raspored dece kao u prethodnoj vežbi.
Markeri.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Deca tr če cik–cak do postavljenih grani čnika-markera.
Vaspitač određuje, u odnosu na uzrast, udaljenost markera. Dakle, do đu do markera
npr. desnog (ako je stabilniji dodirnu ga) i nastavljaju tr čanje u levo do slede ćeg
markera i tako do kraja dužine kojom se kre ću.
15

This document is...
 

Napomene i predlozi: Uvek prvo kre ću onom nogom u kom pravcu treba da nastave
kretanje.
3. (3-5 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Isti raspored dece kao u prethodnoj vežbi.
Markeri.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Deca tr če cik–cak ali sada oko postavljenih
graničnika/markera. Do đu do markera npr. desnog, optr če ga prilaze ći mu sa desne
strane, a potom nastavljaju tr čanje u levo do slede ćeg markera kome prilaze sa leve
strane, optr čavaju oko njega i tako do kraja dužine kojom se kre ću.
Napomene i predlozi: Vežbu raditi 2-3 minuta.
4. (3-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u linije odmaknute jedno od
drugog za dužinu ruku.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Na znak vaspita ča deca počinju da se vrte u desnu
stranu (jedan dan u jednu, a drugi dan u drugu stranu), sa otvorenim o čima u trajanju od
10-15 sekundi. Ruke su u odru čenju. Na znak vaspita ča, deca se zaustavljaju i
pokušavaju da održe ravnotežu.
Napomene i predlozi: Ovo se ponavlja u trajanju od 1-2 minuta. Deca moraju da drže
otvorene oči.
5. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u parove.
16

This document is...
 

Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Deca zauzmu položaj da su okrenuti jedno naspram
drugog, uhvate se za ruke, stopala spoje i stanu tako da im se vrhovi prstiju stopala
skoro dodiruju tj. na 5-10 cm jedno do drugog i po činju da se vrte u jednu stranu kao
vrteška. Nakon 15-20 sec. se zaustavljaju i pokušavaju da zadrže ravnotežu.
Napomene i predlozi : Vežbu ponavljati u trajanju od 2 minuta. Deca moraju da drže
otvorene oči.
U raznim varijanata vežba je prilagodljiva i nižem uzrastu. Npr. ako se uhvate za
laktove mogu se okretati bo čno što je lakše izvodljivo mla đim uzrastima, mogu se
držati za podlaktice, za jednu maramu ili traku...
6. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu podeliti u grupe i rasporediti ih u
kolone. Postaviti ne više od 2-3 markera pravolinijski.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Takmiče se po grupama. Deca koja su prva u svojim
kolonama kre ću na znak vaspita ča tr čeći. Prilaze prvom markeru sa desne strane i tr če
ceo krug oko njega i nastavljaju dalje da tr če ka drugom markeru. Isto se radi i kada
dođu do drugog markera, a potom nastavljaju sa pravolinijskim tr čanjem do kraja
terena. Kada do đe do druge strane terena (ili prostorije ili odre đenog prostora za
vežbanje) kre će dete iz kolone koje se nalazilo na drugom mestu i tako redom dok svi
ne pređu na drugu stranu terena.
Napomene i predlozi: Da se ne bi narušio ritam vežbe markeri se ne smeju pomerati.
7. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolone. Markeri.
17

This document is...
 

Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Postaviti marker na drugom kraju terena ili na dužinu
koji vaspitač sam odredi. Takmi če se po grupama. Deca koja su prva u svojim
kolonama, kre ću na znak vaspita ča tr čeći. Prilaze markeru sa leve strane i tr če ceo krug
oko njega i nastavljaju dalje da tr če ka delu terena gde se nalazi njihova grupa. Na dodir
ruke kreće drugo dete iz kolone i čini isto što i prvo.
Napomene i predlozi: Da se ne bi narušio ritam vežbe markeri se ne smeju pomerati.
8. (3-5 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Podeliti decu po grupama i odrediti prostor
na terenu za svaku od grupa. Marama ili šal.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Jedno dete će biti „ćorava baka“ te mu se vezuje povez
preko očiju i vaspitač ga zavrti u jednu stranu. Ono se trudi da zadrži ravnotežu, a
potom nastavlja da juri svoje drugare. Prvog koga uhvati postaje „ ćorava baka“.
Napomene i predlozi: Voditi računa da se deca ne vrte prejako kako ne bi pala.
Vežbe za ravnotežu
1. (3-5 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Svu decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u
prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogu ćnost postavi markere
koji će označavati početak i kraj zamišljene prave linije.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Dete koje je prvo u koloni zapo činje hodanje po
pravim linijama terena odnosno onim linijama koje pokaže vaspita č (koje moraju biti
18

This document is...
 

prave). Deca se mogu kretati jedno za drugim u razmaku od 2 do 3 metra. Kada do đu

do drugog kraja terena ili do ta čke koju odredi vaspita č, vežba se završava.
Deca treba da se kre ću koracima ne dužim od širine ramena i pri tom treba da zadrže
ravnotežu prilikom kretanja. Ritam hoda treba da bude ujedna čen.
Napomene i predlozi: Ovu vežbu deca mogu da rade i raspore đeni jedno do drugog
celom širinom prostorije. Vežbu treba ponavljati 2-3 puta prilikom jednog časa. Važno
je da glava bude uspravna tj. pogled pravo. Deca perifernim vidom treba da prate liniju
kojom se kreću.
2. (3-5 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Svu decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u
koji će označavati početak, sredinu i kraj zamišljene krive linije.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Dete koje je prvo u koloni zapo činje hodanje po krivim
linijama terena.
Deca, krivom linijom treba da se kre ću koracima ne ve ćim od širine ramena i pri tom
zadrže ravnotežu.
Napomene i predlozi: Sve kao i u
prethodnoj vežbi. Vežba je pogodna za po četak časa.
Važno je da glava bude uspravna tj. pogled pravo. Deca perifernim vidom treba da
prate liniju kojom se kre ću.
3. (5-7 godina)
19

This document is...
 

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored

i na čin izvođenja je isti kao i u
prethodnoj vežbi. U ovoj vežbi svako dete treba da ima knjigu ili svesku na glavi
(važno je da su tvrde korice).
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Isti kao i u prethodnim vežbama.
Deca pri hodanju moraju da paze da im knjiga ne padne s glave. Ruke moraju biti
odručene ili pored tela (knjiga se ne sme pridržavati rukama).
Napomene i predlozi: Kretanje se može sprovoditi po pravim i krivim linijama. Deca se
mogu rasporediti u više kolona tako da prva dva deteta u koloni imaju knjige. Kada
prvo završi svoju kretnju po linijama vra ća se u kolonu i prvom slede ćem daje svoju
knjigu. Knjiga se ne sme pridržavati rukama.
4. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao u prethodnim vežbama.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Isti kao i u prethodnim vežbama.
Napomene i predlozi: Sada treba postepeno pove ćavati dužinu koraka, a da se pri tom
održi ravnoteža (i knjiga na glavi, ako radimo vežbu sa knjigom). Ovu vežbu raditi i na
pravim i na krivim linijama.
5. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u
koji će označavati početak i kraj zamišljene prave linije.
20

This document is...
 

Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Prvi iz kolone kre će i započinje kretanje kratkim
sunožnim poskocima (obe noge spojene) po pravim linijama terena. Nakon što prvo
dete pređe 2-3 metra, slede će dete iz kolone zapo činje sa sunožnim poskocima.
Deca treba da se kre ću sunožnim poskocima, ne dužim od širine ramena i pri tom
zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje dužinom cele
širine prostorije. Važno je da pogled bude pravo i položaj glave podignut. Deca
perifernim vidom treba da prate linije.
6. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u
koji će označavati početak, sredinu i kraj zamišljene prave linije.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Prvi
iz kolone kre će i započinje kretanje kratkim
sunožnim poskocima (obe noge spojene) po krivim linijama terena.
Deca treba da se kre ću sunožnim poskocima, ne dužim od širine ramena i pri tom
zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da
pogled bude pravo i položaj glave podignut. Deca perifernim vidom treba da prate
linije.
7. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Rasporediti decu duž širine cele prostorije u
kolone.
21

This document is...
 

Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Sunožnim poskocima unapred (jedan skok levo, a drugi
desno), deca treba da stignu do suprotne strane sale.
Deca treba da se kre ću sunožnim poskocima cik-cak, a istovremeno unapred, ne dužim
od širine ramena i pri tom da zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala treba da
budu spojena sve vreme.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da
pogled bude pravo i položaj glave podignut.
8. (5-7 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored dece je isti kao u prethodnoj vežbi.
Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Deca poskocima na jednoj nozi ne dužim od širine
ramena, treba da do đu do polovine terena. Na polovini vrše promenu noge kojom vrše
poskoke i tako nastavljaju kretanje do kraja terena.
Deca treba da se kre ću poskocima na jednoj nozi ne dužim od širine ramena. Rukama
treba da na čine zamah odozdo ka gore pri svakom odrazu. Ruke treba da su blago
savijene u laktovima i istovremeno u odru čenju kako bi njima deca održavala
ravnotežu.
Napomene i predlozi: Obavezno
rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da
je položaj glave prav i da sve vreme održavaju ravnotežu ne odstupaju ći od
pravolinijskog kretanja.
9. (4-6 godina)
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po celoj prostoriji
odmaknuti me đusobno za širinu raspona ruku.
22

This document is...
 

Tok i nač in sprovođ enja vežbe: Na znak vaspita ča deca zapo činju stajanje na jednoj
nozi i isto tako na znak vaspita ča vrše promenu noge na kojoj stoje.
Na znak deca treba da podignu jednu nogu (savijaju ći je u kolenu), npr. prvo desnu, pri
tom stojeći na punom stopalu leve noge. Ruke moraju da budu u odru čene (raširene i
ispružene). Položaj glave prav. Tako deca treba da stoje na jednoj nozi pri tom
održavajući ravnotežu 3-7 sekundi. Na znak vaspita ča deca poskokom sa noge na koju
se oslanjaju vrše promenu noge sa kojom su u kontaktu sa podlogom. Tako nastavljaju
da stoje na stopalu druge noge 3-7 sekundi.
Napomene i predlozi: Ovu vežbu ponavljati u trajanju od 3-5 minuta. Važno je da
pogled bude pravo i položaj glave uspravan.
Koristiti razne varijante: da je noga odnožena, savijena u kolenu, zanožena....
Napomene i preporuke:
• Klasifikacija vežbi prema uzrasnim kategorijama nije strogo odre đena. To je
promenljiva varijabla, zavisna od pojedina čnih (individualnih) motori čkih sposobnosti
dece i već stečenih motoričkih stereotipa.
• Pri svakoj vrsti aktivnosi pa tako i kinološkim najvažnija je sigurnost dece. Iz tog
razloga, osnovno je pre po četka vežbanja obezbediti sigurnost svakom detetu prilikom
izvođenja svake vežbe.
• Prilikom izvođenja vežbi, kao i pri planiranju časa, koristiti metodi čke principe
objašnjene na po četku Priručnika.
• Na početku svakog časa prvo raditi vežbe u mestu.
23

This document is...
 

• Prilikom vežbanja prilagoditi udaljenosti koje se prelaze, visine koje se savla đuju,
dužinu trajanja pojedine vežbe, dužinu perioda odmora izme đu vežbi (ono treba da
traje 1/3 vremena od onog vremena u kojem je najsporiji izvo đač vežbe završio celu
vežbu) i intenzitet.
• Upotrebljavati što više rekvizita tipa razli čitih lopti, traka, marama, kanapa,
postavljanje određenog poklona na cilj.
• Većina ovih vežbi se može prilagoditi i sprovoditi kao malo takmi čenje između grupa,
kolona, linija, čime se kod dece pospešuje voljni momenat za njihovo vežbanje i
razvija takmičarski karakter. Od svake vežbe ili njihovim povezivanjem može se
napraviti takmi čenje, na kraju koga se može proglasiti pobednik i obavezno to mora da
bude svako dete makar po jednom.
• U zavisnosti od motori čke sposobnosti dece, svaka vežba je primenljiva na +/- 1
godinu uzrasta.
• Kombinacijom i spajanjem 2, 3 navedene vežbe može se napraviti kompleksna vežba.

• Kompleksna vežba koja bi mogla da predstavlja sublimaciju prethodno navedenih
vežbi je vežba sa lastišem. Može se raditi u grupama od tri deteta uz postavljanje
zadatka koji bi demonstrirale neke od devoj čica tj. da pokažu neku od igara sa lastišem
koju one svakodnevno igraju.
• Takođe, sublimaciju prethodnih vežbi bi predstavljala jedna kružna vežba koja bi bila
sačinjena od stanica koje bi činile vežbe ili segmenti prethodno navedenih vežbi.
• Sublimaciju prethodnih vežbi mogu da predstavljaju vežbe u obliku poligona,
prestrojavanja, stanica ili štafetne vežbe.
24

This document is...
 

3.1.2. Grafomotoričke vežbe

Kada se govori o motori čkim veštinama, treba razlikovati krupnu i finu motoriku. Krupna
motorika podrazumeva sposobnost izvo đenja pokreta ruku, nogu ili tela sa odre đenom
kontrolom. Aktivnosti koje podsti ču razvoj krupne motorike kod dece su razne vrste igara na
otvorenom, igre loptom, skakanje, plesanje, plivanje ili tr čanje. S druge strane, fina motorika
je sposobnost da se prave precizni sitni pokreti rukom uz zadržavanje dobre koordinacije
između prstiju i oka. Fina motorika se razvija rastom - od po četnih nespretnih pokušaja
deteta da samostalno koristi kašiku, pokreti ruke tj. šake vremenom postaju precizniji, sve do
momenta kada dete može da uzme olovku i da je kontroliše. Za uspešno ovladavanje
procesom pisanja koje dete čeka u školi, potrebno je najpre razviti finu motoriku miši ća šake i
prstiju. Dakle, fina motorika je od suštinskog zna čaja za pisanje, što predstavlja dovoljan
razlog da se ta veština razvija i kod ku će, mnogo pre polaska u školu. Razvoj grafomotori čke
sposobnosti zapo činje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u školu. Grafomotorika je
važna i za razvoj dodatnih sinapsi u mozgu, a samim tim i za razvoj detetovih
potencijala.
Doprinosi razvoju grafomotorike na ranom uzrastu daju razne svakodnevne aktivnosti kao što
su: hvatanje, držanje i ispuštanje igra čaka, držanje kašike i samostalno hranjenje, hvatanje
sitnih predmeta čime se razvija pincetni hvat, te svla čenje i obla čenje odeće i obuće.
Međutim, dodatno možemo stimulisati razvoj grafomotornih sposobnosti na ranom uzrastu
kroz odgovaraju ću stimulaciju igračkama tj. igrom. Najbolje vežbe za razvijanje fleksibilnosti
šake i prstiju su: držanje kocke i premeštanje iz ruke u ruku, povla čenje igračke na uzici,
ubacivanje plo čica u praznu kutiju, listanje slikovnica, uvla čenje pertle u cipele, navijanje
igračaka, stavljanje šibica u kutiju, sakupljanje sitnih predmeta ili iscepkanih papiri ća,
otvaranje poklopca na kutiji, crtanje, bojenje, seckanje, lepljenje, obla čenje malih lutki… Te
25

This document is...
 

aktivnosti treba da budu deo svakodnevne igre malog deteta jer doprinose ja čanju mišića šake,
njene spretnosti, razvijanju koordinacije oko-ruka, razvoju opažanja i koncentracije.
Neke od korisnih igara su:
1. Zakopčavanje i otkop čavanje dugmadi i patenata, vezivanje pertli, vezivanje čvorova od

kanapa razli čite debljine.
2. Mešanje testa, plastelina i gline, pravljenje razli čitih figurica. Deca mogu od plastelina da
prave određene zastave, marke automobila itd.
3. Bockalice. Detetu možemo dati priliku da putem bockalica napravi neku jednostavniju
zastavu.
4. Savijanje papira (pravljenje aviona, šatora, kapa) i seckanje makazama za papir sa
zaobljenim vrhovima. Kada se naprave avioni na njima se nacrtaju zastave, organizuje se
takmičarska igra u kojoj se deca takmi če čiji avion će dalje odleteti, čiji će duže leteti itd.
5. Ređanje kocki i slagalica.
6. Na olovku ili štapi ć fiksirati i namotati konac dužine 60cm na čijem kraju se nalazi
zakačen neki laki predmet, npr. ribica napravljena od papira. Zatim se organizuje
takmičarska igra u kojoj se deca takmi če ko će pre spustiti ribicu u „vodu“, a nakon toga
spašavaju ribicu, tako što će brzo odmotavati i namotavati konac na čijem je kraju ribica.
U igri treba da su angažovani prsti obe ruke.
7. Klikeri!
3.2. STIMULACIJA RAZVOJA ASOCIJATIVNOG RAZMIŠLJANJA

3.2.1. Vežbe za prepoznavanje apstraktnih pojmova
Vežba 1.
U prvim mesecima primene Programa deci se pokazuju prepoznatljivi apstraktni
simboli i to vežbaju svakog dana. To mogu biti zastave, simboli i amblemi sportskih
26

This document is...
 

klubova (Partizan, Inter, Zvezda, Real, Liverpul…), automobila (Zastava, Reno, Fijat,
BMW…), raznih proizvoda (Smoki, Mirna, Barbie, Milka, Minaqua, Pionir, Takovo
itd). Igre sa simbolima, zastavama, imenima firmi su izuzetno dobre za razvoj
funkcionalnog razmišljanja, pa se koriste opet u vežbama u kasnijim fazama programa
(klasifikacije, serijacije, asocijacije, analogije...).
Vežba 2.
Kada deca ovladaju odre đenim brojem zastava, može se pre ći na asocijacije. Deci se
pokazuju zastave država, a ona pronalaze i otkrivaju asocijacije za te države. To su
obično osobine, ponašanje, sport, muzika vezani za tu zemlju.
Lopta na
zastavi
Fudbal
Karneval
Brazilska muzika
Ples
Primer deč jih asocijacija na Brazil
27

This document is...
 

Vežba 3.
Detetu se daju delovi zastave neke države (npr. za zastavu Kanade su pripremljena 2
pravougaonika crvene boje, 1 pravougaonik bele boje i crveni list). Zadatak deteta ja da
pravilno složi dobijene delove u celinu-zastavu. U po četku se detetu može ponuditi
gotov model zastave. Kasnije deca mogu da sastavljaju delove bez mogu ćnosti da
gledaju model. Tokom vremena aktivnost postaje složenija. Detetu se daju pomešani
delovi dve ili više zastava, a njegov zadatak je da od tih delova sastavi zastave (vaspita č
može da kaže koje su to zastave, da istakne samo broj zastava ili da pusti dete da samo
dođe do rešenja).
Vežba 4.
Vežba za prepoznavanje i razlikovanje oblika slova. Dete opisuje kako slovo izgleda
(npr. slovo Ш je sastavljeno od tri uspravne linije i jedne horizontalne linije koja ih
spaja). Može se igrati u paru; jedno dete opisuje kako slovo izgleda, drugo poga đa koje
je to slovo. Kada je dete sposobno da prepozna više slova, može da pravi pore đenja
među njima (npr. Н i Њ se razlikuju po tome što Њ ima polukruži ć).
Primeri igara sa apstraktnim simbolima:
Vežba 5.
Čaralice. Na sto ili pod se raspu kartice sa aplikacijama zastava, marki automobila,
zatim deca izvla če kartice i kroz pitanja (odakle će ti biti muž, gde ćete živeti, koja kola
ćete voziti) uče i prepoznaju zastave i druge apstraktne simbole.
Vežba 6.
28

This document is...
 

Putovanja. Od stolica ili balvana u dvorištu ili sobi se napravi "automobil", zamišljaju
zemlju u koju se putuje, njen glavni grad, kakve marke automobila se mogu videti, koje
znamenitosti i sl.
Vežba 7.
Twister sa zastavama. Poređaju se zastave po podu i daju uputstva za prostorne

relacije (umesto brojeva koriste se zastave).
Vežba 8.
Šetnje. Tokom izleta ili šetnji gradom, uo čavaju se marke automobila i saobra ćajni
znaci, zastave pored nov čanih valuta na menja čnicama.
Vežba 9.
Igra sa zastavama. Vaspitačica zalepi zastave sa donje strane stolice i deca poga đaju iz
koje su države. Kada pogode o kojoj državi je re č, odlaze po auti ć iz te države i imaju
zadatak da ispri čaju šta znaju o toj državi (Italija - pica, Rim, Venecija; Francuska -
Ajfelova kula, vino; Nema čka - pivo, Audi, Mercedes itd).
3.2.2. Vežbe zamišljanja, serijacije i klasifikacije

Naučeni apstraktni simboli (marke automobila, zastave, logo oznake raznih kompanija,
amblemi fudbalskih timova…) su izuzetno sredstvo za po četni razvoj funkcionalnog
razmišljanja, kada uz inteligenciju mora da se koristi prethodno ste čeno znanje za rešavanje
problema. Npr. deca koja su nau čila zastave mogu veoma lako da ih raspoznaju, ali mogu se
29

This document is...
 

ispitati bez mogu ćnosti da gledaju zastave i tada se postavljaju pitanja: na kojoj zastavi je
krug, na kojoj zastavi su zvezde ili na kojoj zastavi je ptica i sl.
Vežba 1.
Prepoznavanje zastava na osnovu njihovog opisivanja.
Vežba 2.
Pronalaženje zastava koje su po ne čemu slične npr. boji, simbolima na njima.
Vežba 3.
Igra tipa „isključi trećeg“, npr. dve zastave na sebi imaju zvezdice, tre ća nema.
Vežba 4.
Identifikacija, sparivanje i razlikovanje zastava po odre đenim obeležjima.
Vežba 5.
Formiranje skupova, podskupova (marke automobila i države; skupovi zastava koje na sebi
imaju zvezde)
Vežba 6.
Sa ili bez gledanja u kartu (u zavisnosti od uzrasta 1 ) upoređivanje država po veli čini i slaganje
od najmanje do najve će (serijacija) npr. „Pore đaj države po veli čini: Andora, Rusija i
Belgija“.
1
Uzrast 5-6 god. radi ove zadatke sa gledanjem u kartu, a stariji uzrast 6-7 god radi zadatke bez gledanja u kartu.
30

This document is...
 

3.2.3. Vežbe asocijacije i analogije

Vežba 1 .
Igra memorije (klasična + tehnika dvostrukih asocijacija). Karte se pore đaju u 4
reda po 4 karte (za uzrast 4-5 godina) ili u 4 reda po 5 ili 6 karata (za uzrast 6-7 godina).
Prvi igrač podiže 2 karte i ako su par, uzima ih sa stola i podiže još dve karte. Ukoliko
karte nisu iste, na potezu je slede ći igrač. Svako od igra ča se trudi da zapamti gde stoji
karta i tako traži par istih karata. Ovaj postupak se ponavlja naizmeni čno dok se karte
nalaze na stolu. Pobe đuje igrač koji ima više karata. NAPOMENA: Karte se prilikom
okretanja ne uzimaju u ruku, nego ih igra č ostavlja na stolu na istom mestu, da ih ostali
vide. Nakon par sekundi, karte se okre ću licem nadole. Za mla đi uzrast nije potrebna
posebna taktika prilikom igranja, ve ć se samo trude da zapamte gde su karte. Me đutim,
već kod starije dece (koja su prošla I i II nivo programa NTC sistem u čenja), potrebno
je igrati sistemom dvostrukih asocijacija, tj. svaki red mora da ima neko zna čenje (npr.
prvi red je ku ća u kojoj živi, drugi red je put od ku će do vrtića, treći red je vrti ć, a
četvrti red je bakina ku ća). Kaže se detetu da je u prvom redu, gde je njegova ku ća,
svaka karta na odre đenom mestu (prva karta ozna čava ulazak u ku ću, druga karta je
predsoblje, tre ća karta je dnevna soba, a četvrta karta je kuhinja), a za drugi red isto
tako karte su na odre đenim položajima (prva karta je ulica ispred ku će/stana, druga
karta je neka prodavnica usput, tre ća karta je neka gra đevina usput i četvrta karta je
ulazak u zgradu vrti ća) itd. Prilikom igranja, ako dete otvori drugu kartu u prvom redu
(kuća, predsoblje) i na toj karti se, recimo, nalazi Rumunija - dete zamišlja da je drakula
u predsoblju i da ne može da u đe u dnevnu sobu ili ako je asocijacija za Rumuniju
automobil Dacia, onda zamišlja da mama i tata voze malu Daciu u predsoblju.... što je
asocijacija čudnija i nerealnija, dete je lakše pamti. Ukoliko se u drugom redu na
četvrtom mestu pojavi zastava Švajcarske kažemo detetu da zamisli da je na ulasku u
vrtić brdo čokoladica i da sva deca čekaju u redu da uzmu po jednu čokoladicu. Po činje
se sa igrom 4 x 4 karte, ali kada dete savlada ovakav na čin igranja pove ćava se broj
31

This document is...
 

karata u svakom redu (onda, recimo, na mestu pete karte u prvom redu, kažemo detetu
da je to terasa ili dvorište od ku će, a peta karta u drugom redu su ulazna vrata od vrti ća
itd.).
Vežba 2.
Slagalice (puzzle). Karta Evrope sa zastavama svih država (didakti čka igra NTC sistem
učenja), sparivanje delova slike koji čine celinu.
Vežba 3.
Analogija. Zastava Norveške je u odnosu na zastavu Finske, kao zastava Italije prema
zastavi….(jedan od ta čnih odgovora je Irska).
Šta je zajedni čko za zastave Italije i Ma đarske, a nije za zastave Francuske i Rusije.
32

This document is...
 

3.2.4. Muzika
U okviru Programa povezuje se auditivna dimenzija sa simbolima apstraktnih pojmova
(pre svega zastave, a zatim i obeležja zemalja) i njihovim prostornim predstavljanjem
(na karti sveta, globusu, i sl.). Uz ovakav na čin rada dodatno se razvija memorija, kao i
analitičko saznanje odnosa o osnovnim sredstvima muzi čkog izraza: ritma, melodije,
harmonije, dinamike itd.
Mogućnost izvođenja i realizovanja razli čitih sadržaja kroz muziku predstavlja specifi čan vid
pojačavanja deč jeg doživljaja prilikom usvajanja razli čitih znanja. Dokazano je da deca
koja imaju poteško će u usvajanju odre đenih termina i njihovih zna čenja, ukoliko su isti dati
kroz pevanje, ona ih lakše savladavaju. Ovde su opisani neki od na čina stimulacije razvoja
elementarnih muzič kih sposobnosti (slušnih, ritmičkih, vizuelno-motrnih, manuelnih) na
predškolskom uzrastu, za koji se smatra da je "kriti čan period" u razvoju istih. Objašnjeni su i
neki od na čina za usvajanje odre đenih muzičkih termina kao što su dinamika, tempo, razli čita
trajanja nota...
U skladu sa idejom usvajanja apstraktnih pojmova (zastave zemalja...) i savladavanja njihovih
obeležja, ove vežbe mogu da poja čaju dejstvo brzog i trajnog usvajanja istih kroz adekvatne
muzičke sadržaje.
Zadatak 1.
Vaspitač kroz tekst pesme ili brojalice predstavlja simbole zastave ili u vidu "klju čnih
reči" izlaže osnovna obeležja odre đene zemlje, a sve to kroz igru asocijacija i
zagonetki.
Primer: odabrana zemlja JAPAN: (klju čne reči koje se odnose na obeležja zastave su:
beli pravougaonik, crveni krug (izgled zastave), fazan kao nacionalni simbol, ikebana
kao tradicionalna veština)
33

This document is...
 

• Vaspitač formira brojalicu ili pesmu sa adekvatnim melodijsko – ritmi čkim

sadržajem koji je uskla đen sa osmišljenim tekstom.
Leti beli tepih
ko da ima čini,
sa crvenim krugom
tačno u sredini.
Fazan gnezda gradi,
pravi ikebanu,
vrlo rado leti
po celom Japanu.
Kao podršku zamišljenoj melodijsko-ritmi čkoj strukturi deca koriste instrumente

Orfovog instrumentarijuma sa neodre đenom visinom tona (bubanj, činele, kastanjete,
štapiće, zvečke...) i na taj na čin savladavaju predvi đene muzičke elemente (ritmi čke).
Zadatak 2.
Tokom izvo đenja različitih muzičkih sadržaja vaspita č kroz asocijacije pomaže
usvajanje i funkcionalno razumevanje i upotrebu muzi čkih oznaka i izraza.
Uz pomoć priče usvojiti termin forte, a uz adekvatan tekst pesmice ili brojalice koji
govori o glasnosti ,,asocirati na zna čenje muzi čkog termina forte (jako).
Predlog modela teksta za pesmicu ili brojalicu:
Glasno nas zagluši

I nažulja uši.
34

This document is...
 

Kraj jake glasno će

Nervoza te hoće.
Glasno je kad škripa
Po sluhu te štipa.
Glasno je kad zvuci
Izlažu te muci,
Pa ti uvo zine
Za malo tišine.
Zadatak 3.
Pored usvajanja apstraktnih simbola jedne zemlje, mogu se podržati i adekvatnim
kompozicijama obeležja muzike te zemlje, i to sa akcentom na kompozitorima koji su
favorizovali elemente tradicionalne muzike.
Primer: slušati kompoziciju „ Labudovo jezero“ od P.I. Čajkovskog (upoznavanje sa

obeležjima tradicionalne ruske muzike). Prilikom slušanja stimulisati "aktivno"
slušanje muzike koje se odnosi na pitanja: ko su izvo đači (razlikovanje horskog i
orkestarskog zvuka, muški, ženski ili de č ji hor; razlikovanje izgleda i boje zvuka
različitih grupa instrumenata, ži čanih, duvačkih instrumenata...); prepoznavanje
različitih tempa; prepoznavanje razli čitih dinamičkih odnosa; analiziranje karaktera
kompozicije...
Zadatak 4.
Kroz aktivno slušanje himni, upore đivati ih ne samo me đusobno, ve ć i sa drugim
muzičkim oblicima razli čitih perioda, kultura... (npr.valcer, uspavanka, kora čnica...),
ostvarujući korelaciju sa drugim aktivnostima (fizi čkim uz kreativnost pokreta,
likovnim uz izražavanje vizuelnog doživljaja crtanjem...)
35

This document is...
 

Sa povećanjem uzrasta deteta usložnjavaju se zadaci, odnosno težina kompozicija

za stimulaciju pokretljivosti prstiju uz melodijsko-ritmi čko usklađivanje sa
zadatim tempom.
3.3. STIMULACIJA RAZVOJA FUNKCIONALNOG RAZMIŠLJANJA
Najnovija istraživanja govore da logi čko razmišljanje i brzo rešavanje problema može da se
vežba i da mozak može da ostvari odre đeno “stanje forme”. Pri če (deca su im dala ime
ZADATKOVI) su zamišljene tako da prirede trenutke razmišljanja i slatke muke, ali i radost
posle uspešnog rešavanja.
3.3.1. Zagonetne priče
Primer 1.
Bio je početak jeseni, pa su Nikola i Nina otišli do obližnje šume da potraže pe čurke.
Bio je lep dan i znali su da će ih naći jer je nekoliko dana padala kiša. Nikola je rekao
da neka živa bi ća i predmeti po obliku li če na pe čurke. Nina nije mogla da se seti, pa je
Nikola rekao da ima nešto što li či na pečurku i skuplja se posle kiše.
(Dodatak za mla đi uzrast: Nina je „to nešto“ često koristila prethodnih dana)
Primer 2.
Devojčica je šetala po jednom proplanku koji se uzdizao pored njenog naselja. Bilo je
lepo vreme koje je najavljivalo prole će.
(Dodatak za najmla đi uzrast: Otopio se sneg i sve od snega...)
(Dodatak za mla đe razrede osnovne škole: Zna či, upravo su se završili hladni zimski
dani...)
36

This document is...
 

Šetajući tako, devoj čica je nabasala na jedan neobi čan skup.

“Gle, tu su šargarepa, lonac i nekoliko komadi ća uglja! Otkuda te tri razli čite stvari
zajedno?”, pitala se ona. U okolini nije bilo nikoga. Lonac je bio crven, sa belim
tufnama. Šargarepa je bila duga čka i narandžasta, a komadi ći uglja mali i obli.
“Hmm, mora da postoji valjan razlog otkuda baš ove stvar čice zajedno, nasred ovog
brdašca...”, razmišljala je devoj čica.
Vaspitač: “Zna li iko otkuda ove stvari zajedno?” (Deca koja imaju ideju podižu dva
prsta)
Dramatizacija ( primer ) verovatan sled odgovora:
Dečak 1: “Neko je kuvao ru čak!”
Vaspitač: “To je dobra ideja! Ali, zar bi ostavio šargarepu, koja je jako zdrava? Pa
valjda bi i svoj lonac poneo sa sobom, ne bi ga tek tako ostavio nasred proplanka...”
Devojčica 1: “Neko je vozio kola i to mu je ispalo!”
Vaspitač: “I to je dobra ideja! Ali otkud nekom na kolima baš lonac, šargarepa i
komadi ći uglja, i baš to da ispadne. Ko bi se vozio posred brdašca, gde nema puta?”
Dečak 2: “Neko je napravio zamku za zeca!”
Vaspitač: “Sjajno razmišljanje! Ali, tu nam nedostaje konopac i štap... Ima li još neko
neku ideju?”
Devojčica 2: “Otopio se Sneško Beli ć!”
Vaspitač: “Aplauz, rešili STE prvu pri ču! Evo i nagrade, baš STE bili pametni!”
(Vaspitač hvali čitavu grupu, hrabre ći timski rad i aludiraju ći na zajedni čko rešavanje!
Jako je bitno i zaštititi dete koje je pokušalo da reši zagonetku i izgovorilo neki odgovor
koji bi mogao biti predmet podsmeha ostale dece - vaspita č hvali svaki odgovor, re čima
da je to odgovor kojeg bi se mogao setiti samo neki filozof, pesnik itd...)
3.3.2. Zagonetna i problemska pitanja
37

This document is...
 

Zagonetna pitanja se prave da bi omogu ćila minut ili dva intenzivnog razmišljanja,
povezivanja i zaklju čivanja. Pri takvom pristupu, dolazi do rane primene znanja i koriš ćenja
podataka koji su dati i koji su od ranije poznati detetu, a na osnovu kojih dolazi do novih
znanja ili zaklju čaka. Pitanje je uspelo ako se, pri grupnom radu, na njega odgovori posle više
od šesdeset sekundi. Pitanje bi trebalo da izazove bar jedno povezivanje podataka i
zaključivanje bar jednog novog. Nisu dobra pitanja na koja ne može dati odgovor onaj ko nije
čuo ili naučio sve podatke.
Dobra su pitanja na koje može dati ta čan odgovor i onaj koji nije imao sve podatke, ve ć je
pravilno upotrebio i povezao ono što zna i ono što je tek čuo.
Pravila za uspešno pitanju jesu:
Pravilo 1. Pravi se pitanje na koje postoji samo jedan smisleni odgovor .
Primer:
Podatak: Beli luk je dobar u spre čavanju simptoma gripa.
Loš primer pitanja: Šta je korisno u spre čavanju gripa?
Ovo pitanje ima više ta čnih, smislenih odgovora. Protiv gripa korisni su i čajevi, šal ili
pranje ruku.
Dobar primer pitanja:
Šta je korisno u spre čavanju gripa, a zovemo ga belim, da bi ga razlikovali od crnog?
Ovako sastavljeno pitanje isklju čuje ostale tačne odgovore, i svodi ga na jedan.
38

This document is...
 

Pravilo 2. Izbegavaju se pitanja koja će izazvati puko nabrajanje. Nabrajanje je

nepoželjno u obe krajnosti:
Ukoliko postoji mali broj mogu ćnosti (npr. pitanja: „Kojim danom u nedelji se naj češće
ide na izlet?“ ili „Koje je boje ve ćina insekata?“) onda će deca brzo naizmen čno
nabrajati ili naga đati dane u nedelji ili boje koje znaju, i izosta će dragocene minute
razmišljanja i zaklju čivanja. Jasno je, pitanje na koje su odgovori "da" ili "ne", je
sasvim neprikladno.
Ako postoji veliki broj mogu ćih odgovora, tada dolazi do beskrajnog nabrajanja ili
nagađanja, bez pravih pokušaja povezivanja i zaklju čivanja. Ukoliko se postavi pitanje
„Koja namirnica se vremenom ne kvari?“, to će izazvati nabrajanje svih namirnica za
koje su deca čula, a ne će dovesti do razmišljanja i povezivanja. Pravilno pitanje
napravljeno od podatka da se med ne kvari, glasilo bi: " Šta može da se radi sa medom
koji je napravljen pre sto godina, a ne može da se radi ni sa jednom drugom
namirnicom?"
Pravilo 3. Pravi se pitanje na koje može dati ta čan odgovor i onaj koji nije imao sve
podatke, već je pravilno upotrebio i povezao ono što zna i ono što je tek čuo.
Na primer, na pitanje " Kako se zove mreža koja je povezla ra čunare širom sveta?"
može odgovoriti samo dete koje je čulo ili znalo za naziv svetske mreže "internet".
Pravilno pitanje bilo bi "Koji pojam se koristi i za nešto što se nalazi na fudbalskom
terenu, ali i kao uobi čajeni naziv za internet?". Izbegnuta je asocijacija sa paukom, jer
je prelaka, čak i za mla đu decu.
Pitanje je uspelo ako izazove jedan do pet minuta intenzivnog razmišljanja i
povezivanja, uz vidnu radost deteta koje je pronašlo odgovor. U dosadašnjoj praksi se
39

This document is...
 

mnogo često doga đalo da se deca potcene, tj. da im je pitanje prelako. U manjem broju
slučajeva, pitanje im je bilo preteško, tj. nisu dala odgovor ni posle nekoliko minuta.
Što je manja grupa dece sa kojom se radi, pitanja bi trebalo da budu lakša i prijem čivija.
Primer 1. (uzrast 6 do 8 godina)
Loše formulisano pitanje: Šta radi šumski medved preko zime?
Podatak: Mnogi medvedi zimu provedu i zimskom snu. Iz zimskog sna se bude u prole će.
Predlog dobro formulisanog pitanja: Zašto je šumski medved svakog prole ća jako mršav?
Loše formulisano pitanje: Gde živi beli medved, a gde pingvin?
Podatak: Beli medvedi nastanjuju Severni pol i isklju čivi su mesojedi, jer na Severnom polu
nema biljaka. Omiljena hrana su im foke, kojima prave zamke u ledu i čekaju kada izrone po
vazduh. A pingvine ne mogu uhvatiti, jer oni žive na Južnom polu.
Predlog dobro formulisanih pitanja: Zašto beli medved ne jede pingvine?
Loše formulisano pitanje: Šta p čela proizvodi? Ko pravi med?
Podatak: Sve što je lekovito u nekoj biljci p čela sakuplja, i uz brojne korisne sastojke iz svog
organizma, preta če u med.
Predlog dobro formulisanog pitanja: Koje prirodno blago čuva preko 1000 lete ćih čuvara?
40

This document is...
 

Loše formulisano pitanje: Koja životinja ima 3000 bodlji? Koliko jež ima bodlji?
Podatak: Šumski jež na le đima ima 3000 bodlji.
Predlog dobro formulisanog pitanja: Koji šumski borac nosi 3000 kopalja?
Loše formulisano pitanje: Koje životinje se izlegu iz jaja?
Podatak: Kornjače u toku parenja izlaze iz vode i traže pogodna mesta u blizini obale gde
polažu 8 do 10 izduženih jaja po leglu, koja su duga čka od 15 do 22 milimetra.
Predlog dobro formulisanog pitanja: Šta je zajedni čko za kornja ču i kokošku? (ovde ta čan
odgovor može da bude i da su životinje, zato se mora proširiti pitanje i omogu ćiti jedan
odgovor). Šta povezuje kornja ču i kokošku, ali ne i zeku i medu? (jaja)
Loše formulisano pitanje: Gde živi beli medved? Šta radi beli medved preko zime?
Podatak:. Polarni medvedi žive samo na severu Arktika gde ve ćinu vremena provode na
ledenim bregovima. Hrane se fokama i morskim kravama, drugim sisarima, jajima i biljnom
hranom i nikada ne piju vodu. Polarni medvedi ne spavaju zimski san.
Predlog dobro formulisanog pitanja: Ako neko vidi tragove medveda u snegu, može znati i
koje je boje medved. Kako ?
41

This document is...
 

BELEŠKA O AUTORU I PROGRAMU "NTC SISTEM UČENJA"
Ranko Rajović, lekar specijalista, rođen 1964. godine u Beogradu, osnivač MENSE JUGOSLAVIJE
(danas Srbije) i Odseka za darovite NTC (Nikola Tesla centar), član Borda direktora svetske MENSE i
član Komiteta svetske MENSE za darovitu decu. Živi i radi u Novom Sadu, oženjen, otac četvoro
dece.
Mensa je organizacija koja okuplja osobe sa IQ od 148 i više, tako da je 100% članova u grupi
potencijalno darovitih, ali nemaju svi razvijene osobine darovitih. Ima ih oko 12-25% u svakoj Mensi,
što je znatno više nego u opštoj populaciji (od 0,3-1%). U okviru Mense Srbije postoji i Odsek za
darovite (NTC), koji prakti čno može da posluži kao izvanredni dokaz o zna čaju darovitih, o njihovim
postignućima i vrednostima u odnosu na kontrolnu grupu (studenti bilo kog fakulteta). Naime, skoro
svi članovi NTC-a su studenti sa izuzetnim rezultatima, državni i međunarodni prvaci, studenti na
najprestižnijim svetskim univerzitetima (Oxford, Cambridge, Columbia, Harvard, LSE, St. Petersburg,
Yale, MIT, Stanford...), kao i priznati stru čnjaci u cenjenim svetskm kompanijama i na fakultetima
(Mercedes, Porsche, Motorola, Oxford, Heidelberg...). Iskustva najuspešnijih članova Mense vezana
su za lično i društveno poimanje darovitosti, odrastanje i obrazovanje tih ljudi i mogu će probleme koje
su imali na putu ka ostvarenju svojih ciljeva, a to su dragoceni putokazi za kreiranje modela koje
koristi ovaj Program.
Dosadašnja iskustva Mense u nekoliko zemalja i rezultati u radu sa decom predškolskog uzrasta
pokazuju vrednost i praktičnu primenu Programa, jer je jasno uočeno da deca brzo napreduju i da
roditelji apsolutno podržavaju primenu i pristup koji koristi Mensa.
42

This document is...
 

Program je akreditovan odlukom Zavoda za unapre đivanje vaspitanja i obrazovanja Republike

Srbije X/457-2009. godine kao obavezan program za stručno usavršavanje (predškolski uzrast).
Odlukom zavoda proram se primenjuje skolske 2009/2010 i 2010/2011 godine.
LITERATURA:
• Buzan T., Use your Head, London: BBC Books, 1974.

• Buzan T., The Mind Map Book, London: BBC Books, 1993.
• Gojkov G., Didaktika darovitih, Vršac: Visoka škola za obrazovanje vaspita ča, 2008.
• Hannon P., Developmental neuroscience: implications for early childhood intervention
and education, Current Paediatrics, Volume 13, Issue 1 Feb 2003, Pages 58-63,
University of Sheffield, UK
• Hartley L., Body Moving, Berkeley, CA: North Atlantic Books, 1995.
• Henderson L.M.; The Biological Basis for early Intervention with Gifted Children
PJE. Peabody Journal of Education, Vol 72, 1997, TN, USA
• Herman N., The Creative Brain, Lake Lure, NC: Brain Books, 1989.
• Geake J.; Neuromythologies in education. Educational Research, Volume 50, Issue 2
June 2008, pages 123 – 133, Oxford Brookes University, Oxford UK
• Juriševič M., U č na motivacija in razlike med uč enci, Ljubljana: Pedagoška fakulteta,
2006.
• Mahne M., Na valovih ustvarjalnosti, Koper: UMMI, 2007.
• Margulies N., Mapping Inner Space, Tuscon, AZ: Zephyr Press, 1991.
• McLaren K., Integrated Reading Program, Auckland, New Zealand: KFK, 1999.
• Montesori M., La mente del bambino, Italija, 1949.
• Mukerjea D., Superbrain Mind Mapping, Singapore: OUP, 1997.
43

This document is...
 

• Rajovic R., REM sleep deprivation, Journal of Neuroscience, Abstract book 61.30,
Berlin 1998.
• Rajovic R., Mensa i darovita deca, Bilten Mense Jugoslavije, br. 5, str 12-13, 1998.
• Rajovic R., Stimulacija darovitosti, U: Zbornik radova, 3. Međ unarodna konferencija
o negovanjutalenata, Kanjiža, str. 138-147, 2009.
• Svantesson I., Mind Mapping and Memory, London, Kogan page, 1989.
Autor: Ranko Rajovi ć,

član Borda direktora i član Komiteta Mense internacional za darovitu decu
Konsultant: Uroš Petrovi ć,
predsednik Mense Srbje, de čiji pisac
MENSA – NTC SISTEM UČENJA
NAPOMENA:
Program je autorizovan i ne može se koristiti bez dozvole autora.
Svaka zluopotreba (presnimavanje, umnožavanje, distribuiranje ili bilo koja druga
komercijalna upotreba)
predstavlja povredu autorskih prava i kažnjiva je zakonom.
44
Reward Your Curiosity

Everything you want to read.
Anytime. Anywhere. Any device.
Read free for 30 days
No Commitment. Cancel anytime.
Share this document

    

This document is...
 
You might also like
Document 100 pages
kladim-se-da-mozes.pdf
Selma Imamović
No ratings yet
Document 54 pages
Metodičko oblikovanje integriranog predškolskog kurikuluma

Nijaz Murgic
No ratings yet
Document 5 pages
Pedagogija, Odgoj
Marta Jušić
No ratings yet
Document 34 pages
Ntc Sustav Ucenja u Ranom i Predskolskom Odgoju i Obrazovanju Kata Saric 2020
zglogovic
No ratings yet
Document 15 pages
Intelektualno vaspitanje i nastava.docx

Tijana Papović
No ratings yet
Document 14 pages
2015_Loncaric_Novak_NTC_sistem_sustav_1faza_u_tisku
BP
No ratings yet

This document is...
 
Document 1 page
IQ_deteta_-_briga_roditelja
Vladimir Kljajevic
No ratings yet

Document 3 pages
Razvoj-ucenje_djece_predskolske_dobi
zima005
No ratings yet
Document 15 pages
Uvod u Pedagogiju
Vola
No ratings yet
Document 49 pages
Kultura Komunikacije
dmaricperunicic
No ratings yet
Document 7 pages
Opća pedagogija- predškolski odgoj 1. godina

bulldog18
No ratings yet
Document 41 pages
Program Za Jaslice
Valentina Špehar
100% (1)

This document is...
 
Related titles
Document Document Document Document Document
kladim-se-da- Metodičko Pedagogija, Odgoj Ntc Sustav Ucenja Intelektualno

mozes.pdf oblikovanje… Added by Marta Jušić u Ranom i… vaspitanje i…
Added by Selma… Added by Nijaz Murgic Added by zglogovic Added by Tijana…
0 ratings 0 ratings 0 ratings 0 ratings 0 ratings
About Support Legal Social
About Scribd Help / FAQ Terms Instagram
Press Accessibility Privacy Twitter
Our blog Purchase help Copyright Facebook
Join our team! AdChoices Cookie Preferences Pinterest
Contact us Publishers Do not sell or share my

personal information
Invite friends
Gifts
Scribd for enterprise
Get our free apps
Audiobooks • Books • Documents • Magazines • Podcasts • Sheet music • Snapshots
Language: English
Copyright © 2023 Scribd Inc.

This document is...
 

Prirucnik Za Vaspitace Skolska 2011 2012 - PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Vaspitace Skolska 2011 2012 - PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

31/07/2023, 18:25 Prirucnik Za Vaspitace Skolska 2011 2012 | PDF

Search Read free for 30 days

Uploaded by aleksandar975 on Feb 05, 2014

PRiručnik za vaspitače Full description

Download now  Search document 

METODIČKI PRIRUČ NIK ZA VASPITAČE, NTC SISTEM UČENJA

 Useful  Not useful

Zašto su potrebne promene?

Bitno je da se u predškolskom uzrastu u svakodnevni rad unesu elementi koji dokazano

2. RAZVOJ DETETOVIH POTENCIJALA

2.1. ZNAČAJ PORODICE I VRTIĆA ZA RAZVOJ POTENCIJALA

3. REALIZACIJA PROGRAMA I METODIKA RADA

3.1. DODATNA STIMULACIJA RAZVOJA SINAPSI (I faza programa)

3.2. STIMULACIJA RAZVOJA ASOCIJATIVNOG RAZMIŠLJANJA (II faza programa)

3.3. FUNKCIONALNO RAZMIŠLJANJE (III faza programa)

3.1. DODATNA STIMULACIJA RAZVOJA SINAPSI

3.1.1. Kineziološke aktivnosti

Principi vežbanja i metodi obuke

• princip svakodnevnog treninga

• princip ponavljanja (na osnovu višestrukog ponavljanja stvaraju se stabilnije motorne

• princip svestranosti (u vežbanju koristiti motori čki zahtevnije vežbe)

• Uvodno-pripremni deo (organizacija grupe, mobilizacija pažnje, priprema

Vežbe akomodacije oka

10. (7-9 godina)

prave). Deca se mogu kretati jedno za drugim u razmaku od 2 do 3 metra. Kada do đu

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored

• Na početku svakog časa prvo raditi vežbe u mestu.

• Kombinacijom i spajanjem 2, 3 navedene vežbe može se napraviti kompleksna vežba.

3.1.2. Grafomotoričke vežbe

Neke od korisnih igara su:

1. Zakopčavanje i otkop čavanje dugmadi i patenata, vezivanje pertli, vezivanje čvorova od

3.2. STIMULACIJA RAZVOJA ASOCIJATIVNOG RAZMIŠLJANJA

Primer deč jih asocijacija na Brazil

Primeri igara sa apstraktnim simbolima:

Twister sa zastavama. Poređaju se zastave po podu i daju uputstva za prostorne

3.2.2. Vežbe zamišljanja, serijacije i klasifikacije

3.2.3. Vežbe asocijacije i analogije

• Vaspitač formira brojalicu ili pesmu sa adekvatnim melodijsko – ritmi čkim

Kao podršku zamišljenoj melodijsko-ritmi čkoj strukturi deca koriste instrumente

Glasno nas zagluši

Kraj jake glasno će

Primer: slušati kompoziciju „ Labudovo jezero“ od P.I. Čajkovskog (upoznavanje sa

Sa povećanjem uzrasta deteta usložnjavaju se zadaci, odnosno težina kompozicija

3.3. STIMULACIJA RAZVOJA FUNKCIONALNOG RAZMIŠLJANJA

3.3.1. Zagonetne priče

Šetajući tako, devoj čica je nabasala na jedan neobi čan skup.

3.3.2. Zagonetna i problemska pitanja

Pravilo 2. Izbegavaju se pitanja koja će izazvati puko nabrajanje. Nabrajanje je

BELEŠKA O AUTORU I PROGRAMU "NTC SISTEM UČENJA"

Program je akreditovan odlukom Zavoda za unapre đivanje vaspitanja i obrazovanja Republike

• Buzan T., Use your Head, London: BBC Books, 1974.

Autor: Ranko Rajovi ć,

MENSA – NTC SISTEM UČENJA

Reward Your Curiosity

Read free for 30 days

No Commitment. Cancel anytime.

Share this document

You might also like

Document 100 pages

Metodičko oblikovanje integriranog predškolskog kurikuluma

Intelektualno vaspitanje i nastava.docx

Opća pedagogija- predškolski odgoj 1. godina

Document Document Document Document Document