Проблем страдања у књизи о Јову

Људи се одувек рађају и умиру. Од кад је човек постао свестан себе филозофи, писци,уметници и
осталимислиоци покушавају да да одговоре на велика питања зашто смо овде, шта долази после
смрти, да ли Бог постоји... Једно од најтежих питања је ако Бог постоји зашто допушта да недужни
идаље пате? Нажалост је довољно само окренути неколико страница новина како бисмо се
сусрели са гомилом вести о смртима,болестима и осталим недаћама најугроженијих. Тешко је не
запитати се ако је бог свемогућ зашто допушта да зло постоји?

О оваквим питањима се расправљало чак и у самој Библији у књизи о Јову. Јов је био побожан и
имућан. Имао је много деце, имање и стоке, али никада није био надмен и редовно је приносио
жртве богу. Међутим, сам Сатана је одлучио да га искушава што показује јачину његове вере.
Искушења су врло честа и она су пут ка јачању вере. Распрострањено је мишљење да бог кажњава
само због личних грехова,али он такође кажњава и због греха наших родитеља и прародитеља
Адама и Еве који су узели забрањено воће са дрвета спознања. У тренуцима искушења многи
људи се одричу бога и сумњају у његово постојање. Често окривљују бога за своја недаћа. Јов
никада није богохулио прихватио је својја недаћа када га је Сатана лишио богатства и порода.
Сотони то није било довољно па му је одузео здравље како би доказао Богу да ће му Јов окренути
леђа када остане без свега. Јовова душа је заправо била цела а вера у Бога нетакнута. Није
проклињао Бога него самог себе. Јер Бог има своје разлоге. Јов је лежао у прашини од које је и сам
начињен и јадиковао. У почетку је то била јадиковка због његових личних недаћа али се убрзо
претворила у јадиковку због патње читавог света. Желео је да се објасни са Богом, да му саопшти
како није крив, јер је живео по божанским заповестима. Није се сматрао већим од Бога зато што
он није био ту када је стваран свет нити може да призива муње и пушта дажд. На врхунцу очајања
схвата да све људе чека исти крај. Сви ће лећи у исту земљу из које су и настали. И Јов као и
већина људи је дошао до критичног питања који је смисао живота. Јовова вера је и тада била јака
и није веовао својим „пријатељима“ када су га убеђивали да је грешан. Човек када дође пред
оваква егзистнцијална питања упадне у кризу и најчешће оде једним од два пута: или схвати да је
живот заиста бесмислен или да је овај земаљски живот пивремен. Јов се каје и схвата да је живот
на земљи неважан у односу на вечни живот у царству небеском. Људи су бесмртни и само
најсавршенији они који су се покајали ће живети у царству небеском. Овоземаљске патње су
ништа наспрам награди у небеском животу. Бог куша најјаче и ако истрају у својој вери дупло им
враћа. Тако је и Јову вратио имање, стоку и подарио му 7 синова и 3 ћерке.

Јов је желео да чује, види, поразговара са богом и предвидео је да ће такав бог доћи на земљу.
Такав бог је Исус Христос и човек и Бог. Који је разумео људске патње и људску бол јер иако
безгрешан и божији син био је кушан од стране ђавола. Невин ће поднети највећу жртву и
страдати зарад свих човечанских грехова које је преузео на себе. Чак ће и он разапет на крсту у
тренуцима највећег очаја говорити Господе, жато си ме напустио? Стари завет учи људе како да
живе као хришћани а Нови како да уђу у царство небеско. Јов учи да је овоземаљки живот
таштина.