ДИГИТАЛНИ ОСЦИЛОСКОПИ

Улазни систем дигиталног осцилоскопа је исти као и код аналогних осцилоскопа. Разлика
се појављује одмах после тога. Дигитални осцилоскопи садрже аналогно - дигитални
претварач (конвертор, ADC) који претвара аналогни сигнал у дигитални и тај претворени
сигнал иде у меморију па на обраду. После обраде сигнал иде на приказивање преко
система који може садржати и D/А претварач ако приказује слику аналогно. Генерално
сигнал се приказује на LCD или LED дисплеју као и на савременим ТВ пријемницима.

Када на улаз дигиталног осцилоскопа доведемо неки сигнал вертикални систем се

аутоматски прилагоди амплитуди тог сигнала, Слика 1. Аналогно дигитални претварач је
део система за прикупљање података који узоркује сигнал. Претварач узима вредности
сигнала у одређеним временским интервалима, заокружује њихове вредности на неки од
могућих напонских нивоа, и претвара тај напон у одређене дигиталне сигнале. Такт
импулса хоризонталног система одређује којом брзином ADC узоркује. Брзина такта се
зове учестаност узорковања (семпловања) и мери се у секундама.

Узорци сигнала из ADC-а претворени у битске низове се чувају у меморији и могу се при-
казивати на екрану или слати на даљину преко стандардних комуникационих интерфејса.

Слика 1. Блок дијаграм дигиталног осцилоскопа

Група узорака сигнала чини један запис таласног облика сигнала. Број тачака који се
користи за снимање таласног записа назива се дужином записа (record length). Систем
окидача – тригера одређује почетну и зауставну тачку записа. Екран прима ове
дигитализоване записе након што се меморишу у меморију. У зависности од могућности
осцилоскопа, може се извршити додатна обрада узорака, побољшавајући приказ.
У основи, код дигиталних осцилоскопа, као и код аналогних, потребно је извршити
вертикална, хоризонтална и подешавања синхронизације (тригер).

Методе узорковања

Методи узорковања дефинишу начин прикупљања података у осцилоскопу. За споро

промењиве сигнале је лако прикупити податке и направити прецизну слику на екрану.
Међутим, за брзе сигнале осцилоскоп не може прикупити довољно узорака. Осцилоскоп
тада може урадити две ствари:

- Прикупити онолико узорака сигнала колико му његова брзина дозвољава

(узорковање у реалном времену) и прибећи интерполијацији. Интерполијација је техника
за процењивање како ће таласни облик изгледати на основу неколико тачака.

- Правити временску слику таласа узимањем узорака у неколико узастопних

циклуса, (equivalent-time мод узорковања), што је могуће код периодичних сигнала.

Узорковање у реалном времену са интерполацијом

Дигитални осцилоскопи користе узорковање у реалном времену као стандардни метод

узорковања. У реалном времену осцилоскоп прикупља колико може узорака, током
појаве сигнала. Слика 2 показује такав начин узорковања. Ово је једини начин рада за
једнократне или пролазне сигнале који се не понављају у времену.

Слика 2. Узорковање у реалном времену са интерполацијом

Дигитални осцилоскопи користе интерполацију за приказивање сигнала који су тако брзи

да осцилоскоп може сакупити само неколико узорака. Интерполација "повезује тачке".

Линеарна интерполација једноставно повезује узорке са правим линијама. Синусна

интерполација (или sinx/x интерполација) повезује узорке са кривинам линијама, Слика 3.
Sinx/x интерполација је математички процес сличан "оверамплинг" који се користи у
компакт-дисковима. Са синусном интерполацијом тачке се израчунавају да попуне време
између стварних узорака. Користећи овај процес, сигнал који се узоркује само неколико
пута у сваком циклусу може прецизно приказати слику или, у случају CD, тачно
репродукуковати звук.
 Слика 3. Дијаграми са линеарном и синусном интерполацијом.

Узорковање у еквивалентном времену

Неки дигитални осцилоскопи за хватање врло брзих периодичних сигнала користе

узорковање које слику сигнала комплетира у неколико циклуса узимања узорака. То је
мод узорковања у еквивалентном времену, које траје онолико циклуса колико је
потребно да се слика сигнала комплетира (Слика 4) и зависи од брзине узорковања
осцилоскопа и учестаности сигнала који се приказује на осцилоскопу.

Слика 4. Узорковање у еквивалентном времену

Узорковање у еквивалентном времену конструише слику понављајућег сигнала тако што

прикупља део информација о сигналу у сваком понављању. Таласна форма сигнала се
формира у више циклуса узорковања са по неколико узорака који се узимају на
различитим деловима сигнала. Са секвенцијалним узорковањем тачке се појављују с лева
на десно у низу, а са случајним узорковањем појављују се насумично дуж таласног
облика.