a

Ova knjiga analiziraosobenosti i potrebe dece uzrasta ocl sctlattr do dvanaest

godina, kai i period adolescencije (i2-1S). U detetu se ncgclc oko scdme godine
" podinju-buditi potrebe za apstraktnim razmisljanjen-r i ir-rtclcktualnim
aktiv;ostima. Ono podinje da se interesuje zamoralnu stranu svojih postupaka'.
Montesori twdi da, kada je obezbedeno odgovarajuce okruZenje, preadolescenti
sa lako6om mogu proudavati naudne oblasti obidno rezcrvisane za stariji uzrast.
Kao i u ostalimivojim delima, i ovde se Montesori bavi raznim aspektima
razvojamlade lidnosti. Knjiga takode sadrZi dodatak posvecen studentskom
uzrastu i nadinu na koji-bise livotnauniverzitetu mogao organizovati.

,,Adolescentna pobuna nije obavezna svuda prisutna poiava. Mudri roditelji

-i
omagutavaiu riscvetavoiiu indiridralnosti adolescenta; Porodicama mudrih
osvaianiem
!
slobode i potrebe da iivot bude
rodiTe$a niitane stoji iznidpotrebe za
ptodei liubatlju To pretpostavlia yazumevanje drugoga i samorazumevanie..
'lidlntkitz
nkvog porod.itnog kruga otporne su na nasilie komerciialne prirode i
'waf ;pai,litidkqg i ednrtumli a.'
(S. Bojanin, "Skola kao bolest")

Nf wwI wMp rs t e p s rid{ I 7'fid 9-5 2)

R*dena u ltaliji, bilaje prva |*"Bdoktcr rnedieine u
Ttnliii. Rervitre je sr'*ju mbrazovnu metodu jo$
,A'urV,^,\LR[iJA
p*detk#xm dr,'nd*set*g v#ka" P*s.vctila je *ivmt radu
sn ele**ffi? $ir*rn sveta i napravila skup materijaXa
k*ji s* i danas uspe5n* k*risti m.pred*kolskirn i $k*-
.t,astaxlflv&fnft
tskin.a futrmr:tesori tipa Hirclm sv*tft' Flo-
i:ilm $m n:rm*ga priunffi,nja i napisaie veliki hrmj knjiga
* snleu.*ru E:lm#imu rada. N*davn* . ftbjavljen preyoq
mjc*e k"aruiffim "{JpiJnjur*i ulrr" dmftiven jm usp*h i kerd
ilfi$
\,,
tr,.\,
'\
\\
li
t_l
jlilllulllllilLlililililll
llNflentnr
 Moja vizija budu6nosti nisu vi3e ljudi koji polaZu ispite
i tako stiiu diplome za svoja znanja stedena kroz sred-
nje obrazovanje i univerzitet, ve6 individue koje pro-
SadrZaj laze od jednog nivoa samostalnosti ka viSim, putem
sopstvene aktivnosti, kroz svoj spostveni napor volje,
koji je sastavni deo evolucije neke individue.
p-.:
MRRUe MoNrpsoRl
.i
1
l" Sukcesivni nivoi obrazovanja
D
2 Metamorfoze
11
3 Moralne osobine deteta od sedme do dvanaeste
15
4 Potrebe deteta uzrasta od 7 do 12 godina
23
5 Put ka aPstraktnom
3L
6 Voda
45
7 Ogledi iz hemije
5L
8 Ugljenik u Prirodi
59
9 Nekoliko ideja iz neorganske hemije
63
ro Nekoliko ideja iz organske hemije
73
1L Zakljuiak
75
12 Dodatak A: "Erdkinder"
89
13 Dodatak B: Plan rada i podudavanja
101
14 Dododdtak C: fi'utlkotJe univerziteta

{hr,rnaw'g*h)t-
 1

Sukcesivnr nlvol
obrazovanja

Sukcesivni nivoi obrazovanja dece i mladih moraju odgovarati nji-

hovim sukcesivnim lidnostima.
NaS metod nije okrenut niti jednom od ustanovljenih principa,
ve6 inherentnim karakterstikama razliditih uzrasta dece i mladih.
Ispada, Sto 6emo videti, da su i ove karakteristike same po sebi
slojevite.
Promene od jednog nivoa razvoja do drugog na razliditim uzras-
tima mogu se uporediti sa metamorfozom insekta. Kada se insekt
izIeL,e, veoma je mali, odredene je boje i oblika. Od tada, malo-
pomaio, on biva transformisan ostaju6i pri tome jedinka iste vrste,
istih potreba i navika. Ono Sto euolu'irajeste individua. Jednoga
dana ne5to novo se desi. Insekt istka svoju ko5uljicu i udauri se.
On, zatim, prolazi kroz dalju sporu evoluciju, sve dok na kraju ne
zbaci ko3uljicu i ne pojavi se kao leptir.
Mogli bismo uspostaviti paraielu izmedu Zivota insekta i Zivota
deteta. Medutim, promene u izgledu i ponaSanju deteta nisu tako
.jasno definisane kao u insekta. Bilo bi mnogo preciznije nazvati
promene u deteta 'ponovnim rodenjima'. U stvari, mi pred sobom
u svakoj novoj fazi imamo potpuno razliiito dete koje nam se
predstavlja novim osobinama, razliiitim od onih koje je pokazivalo
prethodnih godina.
 Oo pnuu;srvA Do ADoLESCENCTJE 1. Sukcesjvni nivoi obrazovanja

1. Prvi nivo obrazovanja, dakle, odnosi se na malo dete, od
rodenja do oko sedam godina. Po3to se tokom ovog vaZnog
perioda de5ava izvestan broj transformacija, ustanovili smo
slede6e podnivoe:
a) prve dve godine,
b) period od tre6e do pete godine,
c) Sesta i sedma godina.
2. Zaperiodod sedam do dvanaest godina, period koji neposre-
dno prethodi adolescenciji, koji se i sam moZe dalje deliti,
obezbedujemo plan obrazovanja razlidit od onog u prvom
periodu. Ako promene koje su se desile u prvom periodu
posmatramo kao rast, moglo bi se re6i da se u ovom drugom
periodu zaisla deSavaju preobraZaji.
porodici. Kad se zub potpuno rasklima, on biva izvaden. Tada
su ve6 svi uzbudeni, zub se obiino ostavlja na iuvanje i ta mala
ceremonija predstavlja prvi korak u novi period detetovog Zivota.
Pro6i puno vremena potom dok svi detetovi zubi ne poispadaju,
6e
a novi ne porastu. Ali, ako, na nesre6u, treba izvaditi jedan od
novih zuba, bi6e potrebno mnogo vi5e od obidnog svilenog kondi6a
da se to obavi; radi se o ekstrakcijijakog i stalnog zuba. Gubljenje
takozvanih mlednih zuba samo je jedna od mnogobrojnih mani-
festacija koje karakteriSu ovaj uzrast. Sve ove osobine, fizidke
koliko i psihidke, karike su u lancu koji predstavlja metamorfozu
deteta. Dete postaje jade i mrSavije, kosa mu vi5e nije mekana.
Psiholo5ki, ono postaje neposluSnije i manje ljubazno.

3. Od dvanaest do osamnaest godina: dovoljno je samo re6i -

period adolescencije.

U svakom od ovih pelioda posmatramo bi6e koje raste, koje

postaje razlilita lidnost u razlititim uzrastima.
Drugi i tredi period bi6e obradeni jedan za drugim. Prvi
pomenuti period ve6 je obraden u knjigama Otkriie detetai Tajna
deti.njstua.
Samo iscrpna analiza dovodi do uodavanja tih promena koje
se inabe stalno de5avaju kod deteta na njegovom putu rasta do
odraslog doveka. Upravo ove promene imaju najve6i uticaj na
sam metod obrazovanja.
Principi koji se uspe5no primenjuju u prvom periodu razlikuju
se od onih koje bi trebalo primeniti u drugom. trz ovoga osmi5ljava-
mo praktiini deo obrazovanja.
Pogledajmo jedan primer: Kad malo dete podne da ose6a da
6e mu zub ispasti, to je znak da se prvi period detinjstva polako
zavriava. Ovaj dogadaj obibno ne prati velika paZnja odraslih u
 2

Metamorfoze

U periodu od sedme do dvanaeste godine dete treba da pro5iri

poije svojih delatnosti. Kao Sto smo ranije videli (Tajna de-
ti,njstua) malom detetu pogoduje ogranideno okruZenje. U njemu
ono uspostavlja i prve odnose s drugima (prva socijalizacija). U
drugom periodu, detetu su potrebni Siri okviri za formiranje odnosa
s ve6im krugom ljudi. Razvoj se ne moZe dogoditi ako dete ostane
u svom prethodnom okruZenju.
Nophodno je da dete razume, izmedu ostalog, koju funkciju
ima novac. Bez novca, dovek moZe prodi pored najiudnovatijih
stvari, a da ne bude u mogu6nosti'ni da ih dotakne. Bez novca,
dovek je kao ptica slomljenog kljuna koja umire od gladi leZe6i
na gomili Zita. Novac je sredstvo pomo6u kojeg 6ovek pribavlja
potrebne stvari. Zato on i izaziva toliko interesovanje. On se mora
smatrati 'zlatnim kljudem' koji otvara vrata supra-prirodel.
Zbogtoga je neophodno da, u ovom periodu, deca podnu da
stiiu neposredno iskustvo u kupovini/prodaji stva"ri i da shvataju
Sta se moZe kupiti, recimo, jednom novdanom jedinicom zemlje u
kojoj Zive.
Sta s" moZe kupiti jednim novdi6em? Ako smo ga upotrebili
da kupimo novine na kiosku, na5 novdid nije nestao. On 6e ponovo
ffi okruZenje koje je dovek izgradio, okruzenje
kojim dovek dominira, a koje stvara uz pomoi svojih sopstvenih unutrainjih
resursa i resursa iz prirode.
 Oo neuu.lstvA Do ADoLEscENcTJE
biti upotrebljen za kupovinu neke stvari iste vrednosti. Uvek taj,
jedan isti, noviid prelazi iz ruke u ruku donose6i svaki put Zeljeni
predmet nekome. Koliko robe moZe kupiti jedan novdid, iskovan
pre pedeset godina, za sve vreme svog postojanja? Novac koiim
raspolaZemo rezultat je ljudskog rada, a njegova uloga uvek se
mora ograniciti samo na sredstvo.
Pored ovoga, dete treba da uspostavi odnose s ljudima u Siroj
zajednici. Skoh zatvorenog tipa, prisutna u dana5nje lrr"*",
vi5e mu nije dovoljna. Tir joS ne5to nedostaje za potpuni razvoj
njegove lidnosti. Primedujemo izvesne manifestacije regresije u
razvoju karakternih osobina koje nazivamo anomalijama; one su,
zaptavo, samo reakcija deteta na okruZenje koje je postalo ne-
adekvatno, ali mi to ne prime6ujemo. I, poSto se podrazumeva
da dete mora da radi ono Sto mu odrasli kaZe dak i ako nje-
govo okruZenje vi3e ne odgovara njegovim potrebama, ako ono
ne poslu5a nazivamo ga nevaljalim i poku5avamo da korigujemo
njegovo ponaSanje. U najve6em broju sludajeva nesvesni smo
uzroka ove detetove tneposlu5nosti'. Samo dete medutim, svo-
jim ponaSanjem, potvrduje ono Sto smo rekli. Tesno okruZenje u
kome se nalazi ono doZivljava kao ogranidenje slobode i zato vi5e
ne Zeli da ide u Skolu. ViSe voli da hvata Zabe ili se igra ispred
ku6e. Ovi, naizgled spolja5nji faktori dokaauju da su detetu sada
potrebne Sire granice nego ranije.
"Podajte, dakle, desarevo desaru i BoZje Bogu."2
Jedan deo na5eg Zivota pripada bogu, i na njega ne moZemo uti-
cati, ali drugi deo pripada nama i od nas zavisi, tj. od okruZenja
ciji smo deo i na5eg druStvenog Livota. Kada se dete nalazi u
uslovima Eivota koji mu pogoduju, ono pokazuje izuzetnu ak-
tivnost. Njegova inteligencija nas iznenaduje jer su sve njegove
sposobnosti udruZene i delaju zajedno, kao Sto bi to bilo normalno
za svakog 6oveka. U tom sludaju, nemamo potrebu da se bavimo
2"Jevandelje po Mateju",
91.22, stih 21.
2. Metantorfoze
problemom transformacije metoda obrazovanja: to je bisto Zivotni
problem.
Paukova mrela zauzima mnogo vi5e prostora nego sam pauk.
MreZa, sredstvo za hvatanje drugih insekata, predstavlja okvir
paukove delatnosti. Napravljena je prema planu. Vlakno koie
pauk izluduje povezuje dve grandice, dva kamendiia ili dva oslonca
bilo koje vrstel pauk, zatim, ispreda zrake. Gradenje se odvija po
planu. Na kraju, pauk istka vlakno oko centra idu6i okolo na
uvek taino proradunatour odstojanju. Ako su tadke oslonca blizu'
mrelaje mala. Sto je ve6e rastojanje medu njima, to ve6a mrdZa.
Ona 6e, medutim, uvek biti istkana sa istorn tadno36u i prema
preciznom planu.
Sliino paukovoj mreZi, i um deteta se gradi prema preciznom
pianu. Ta apstraktna konstrulccija pomaZe mu da shvati Sta se
de5ava u njegovour polju delanja' da otkrije ono Sto je prethodno
bilo van dometa njegovog razumevanja.
U zavisnosti od toga da li dete Zivi u jednostavnoj civilizaciji
ili u komplikovanom svetu, njegova mreZa bi6e rnanja ili ve6a i
pomo6i 6e mu da ostvari manje ili vi3e ciljeva.
Zbog toga moramo po5tovati proces unutra5nje izgradnje i nje-
gove manifestacije, iako nam one ponekad izgledaju beskorisno'
Ta izgradnja je neophodna. Zahvaljujudi njoj, dete uvedava svoje
psihidke mo6i, a zatim i svoje receptivne mo6i.
Smatrati Skolu mestom za obuku udenika samo je jedno glediSte;
smatrati je, medutim, priprernom za trivot' - drugo. U ovom dru-
gom sluOaju, Skola mora zadovoljiti sve potrebe hoje sam Zivot
name6e.
Obrazovanje koje potiskuje pravu prirodu deteta ieste obra-
zovanje koje vodi razvoju anomalija. Pozitivan primer aktivnosti
ko.fa, van redovne Skole, deci predstavlja organizovani oblik Zivota
jeste izvida5tvo; ono nas je, kao takvo, uvek interesovaio.
 On onrrN.rslrvA Do ADoLESCENCTJE 2. Metantorfoze

Prelaz na drugi nivo obrazovanjajeste prelazak sa dulnog, ma- ianedu sopstvenih dela i potreba drugih. Ose6aj za pravdu, koji
terijalnog nivoa na apstraktni. potreba za apstraktnom i intelek- tako iesto nedostaje odraslim ljudima, moZe se primetiti tokorrt
tualnom aktivno56u pobinje da se ose6a oko sedme godine. Do razvoja malog deteta. Samo neprepoznavanje ove dinjenice moZe
tog uzrasta, uspostavljanje odnosa medu objektima jeste ono Sto stvoriti kod dece pogreSnu predstavu o tome Sta je pravidno.
je detetu vaZno. To znadi da mu je bilo potrebno da klasifikuje i
Pravda koja se obidno sreie u Skoli i u porodici mogla bi se
upije spolja5nji svet koristeii iula.
nazvati'distributivnom pravdom' - onom koja manje-viSe znadi
Do okretanja intelektualnoj i moralnoj strani zivotadolazi oko
svima jednako, pa bila to raspodela kazni ili podela nagrada.
sedme godine.
Posebni tretman nekog pojedinca doZivljava se kao nepravdal ovo
Ova dva perioda imaju slidnosti, ali oni jo5 uvek ostaju na uvodi koncept formalnog prava. To desto znadi afirmaciju indivi-
razliditim nivoima. Kod deteta od sedam godina moze se primetiti dualnosti u smislu egoizma i izolovanosti. Takav koncept, mectutim,
zanimanje za moralna pitanja, za ocenjivanje razliditih postupaka.
ne podstide unutra5nji razvoj. S druge strane, ose6aj pravde -
Jedna od najzanimljivijih karakteristika za posmatranje jeste kada
mada besto nije viden u ovakvom svetlu - rada se upravo iz tog
dete podne da opada stvari koje ranije nije opaZalo. Tako sada unutra3njeg razvoja. Princip distributivne pravde i individualnog
podinje da brine o tome da li je ono Sto je uradilo dobro ili loSe
prava, disto nametnut spolja, uniStava urodeni prirodni ose6aj za
uradeno. Suodava se, takode, sa velikom zagonetkom postojanja pravdu.
dobra i zla u svetu. Ova preokupacija pripada jednom specijalnom
unutra5njem iulu, savesti. Takva senzitivnost je sasvim prirodna
pojava.
Period od sedam do dvanaest godina, zatim, veoma je vai,anza
obrazovanj 'probudenog interesovanja po pitanju morala. Odrasli
moraju biti svesni evolucije koja se u ovom uzrastu odvija u glavi
deteta i stoga adaptirati svoje metode da bi bile prilagodene tome.
Ako se vaspitac tokom prvog period a razvoja sluZio paZljivim
pristupom obradanja detetu trude6i se da ne prekida njegovu ak_
tivnost (aktivnost koja je, pre svega, bila motorne i dulne prirode),
sadaje trenutak da se taj pristup usmeri na novoprobudenooseia-
nje morala kod deteta. Ovde, zapravo, i leZi potencijalni problem
vezan za ovaj uzrast. Ako mislimo da se pitanje moralnosti po_
javljuje mnogo kasnije mi tada previdamo promenu koja se ve6
deSava. Ne pomognemo li detetu u ovom senzitivnom periodu,
problem morala kasnije moZe postati,mnogo teZi. prilagodavanje
Zivotu u dru5tvu zbog toga moZe biti trnovitije. Na ovom uzrastu
se, takode, rada i koncept pravde, zajedno sa razumevanjem odnosa
 3

Moralne osobine deteta od

sedme do dvanaeste godine

Tli do sada pomenute karakteristike - detetova potreba daizadeiz

zatvorenog okruZenja, prelazak na apstraktno misljenje i radanje
ose6aja za pravdu - sluZe kao baza za Semu obrazovanja u drugom
periodu i bi6e predmet bliZeg razmatranja'
Jednom kada se dete nade van ogranidenog okruZenja prvog
perioda, neophodno mu je obezbediti pristup kulturi i uve6ati
mogu6nosti za sticanje iskustva u odnosima sa Sirim krugom ljudi.
Istaknimo, najpre, neke vaZne zakljucke i zapazimo u isto vreme
paralelu koja postoji izmedu ovog' novog, i prethodnog perioda.
U prvom periodu videli smo dete zaokupljeno aktivnostima
koje smo nazvali veZbama iz praktidnog Livota. Njima smo poku5a-
Ii da Sto viSe uve6amo broj aktivnosti koje smo smatrali izvodljivim
na tom uzrastu deteta. Na ovaj nadin je dete, koje je maksimalno
uve6alo svoje iskustvo, izgradilo nezavisnost. Ovo je razlog zbog
kojeg su pomenute veZbe strpljenja, tadnosti i ponavljania toliko
va1ne.
Nastavljati sa veZbama ovog tipa bilo bi beskorisno sada kada
je dete nezavisno u pogledu prakti6nih radnji iz svakodnevnog
Zivota; Sto 6e re6i, ono sada zna kako da se posveti nekoj aktivnosti
za koju vi3e ne mora da traZi pomo6 odraslog i za koju je izgradilo

11
 T2 Oo nnrru;srvA Do ADoLESCENCTJE 3. Moralne osobine deteta od sedme do dvanaeste 13

- koordinaciju pokreta. Ali, pravila ophodenja sa drugima kojima je principe kako bi postalo ravnopravni dlan. Cinjenica da dete sada
udeno u prvorr periodu moraju sada biti podignuta na slede6i nivo. vidi sebe ujedinjeno s drugima koji su svojom voljom prihvatiii
Sada se postavlja pitanje pomo6i slabijima, starijima, bolesnima, odredene principe tog druitva, predstavlja glavnu privladnost ova-
na primer. Ovo vi3e nije treniranje detetovih pokreta: podinjemo kve organizacije. Granice sada vi5e nemaju formu zidova sobe ve6
sa uvodenjem etidkih kategorija, onih koje bude savest. Ako je do se pretvaraju u ogranidenja moralne prirode.
sada bilo bitno da nekoga ne zakabimo ili ne udarimo u prolazu, Dete time prihvata naOin Zivota dija stroga pravila daleko pre-
sada je mnogo vaZnije da tu osobu ne uvredimo. vazilazeono sto se uobidajeno smatra mogu6im za decu tog uzrasta.
I, ponovo, kada razmotrimo izvida5tvo, shvatamo da njegova Duga pe5adenja, no6i na otvorenom, odgovornost za sopstvene
popularnost i proistide iz moralnog okvira koji se deci pruZa, iz postupke, logorske vatre, kampovanje i ostalo, podrazumevaju
nagia5avania onoga Sto bi trebalo ili ne bi trebalo raditi. Deca kolektivni napor. Osnovni princip, dakle, zahteva posve6ivanje
koja pripadaju ovim grupama uglavnom ne rade stvari koie se u od strane pojedinca, posve6ivanje pojedinca grupi. To predstavlja
izvida5tvu zabranjuju. Po5tuju6i pravila, u detetu se rada novo suStinu.
ose6anje samopo5tovanja i samopouzdanja, Kao i u prvom periodu i u ovom moramo ttaliti pristanak
Fizicka aktivnost u formi dugih pe3adenia, takode bi trebalo da deteta da mu se odrZi Iekcija. Sada su iekcije apstraktne prirode
bude deo celokupnih aktivnosti ovog uzrasta. Deca se navikavaju dok su ranije bile senzorne.
na ve6e izazove jednog ozbiljnijeg i teZeg nadina Zivota. U drugom periodu, dakle, postoje mogu6nosti znadajnije od
I dok manje dete traZi podrsku i utehu, starije je sada spremno onih na koje smo navikli kod deteta. Ove nove mogu6nosti vi5e
da se suodi sa problemima. Problemi koje re5ava, medutim, moraju nisu pod kontrolom nekoga spolja ve6 pod kontrolom detetove
imati cilj. Uporedimo ponovo izvidade u prirodi sa grupom dece savesti.
iz Skole koja su takode izvedena u Setnju. Istina.le da nastavnik
izvodi decu iz zatvorenog okruZenja Skole i tera ih da peSade i
da razgledaju oko sebe. Ali, ovo ni na koji nadin ne podstide
samopo5tovanje i ose6aj uzvi5enosti kod deteta koje se zapravo
jo5 uvek nalazi u zatvorenom krugu. Ne6e pomoii ni pove6anje
broja ovakvih Setnji jer ih deca prihvataju pasivno. Ako, s druge
strane, grupa dece svesno izade iz Fkole imajuii utvrden plan i cilj
na umu, to je potpuno druga stvar.
Izvida5tvo ukljuduje decu koja su se dobrovoljno prijavila za
dlanstvo u organizaciji. Ta organizacija naglasava, iznad svega,
moraine ciljeve kojima se tezi, na primer za5titu slabijih i odrZava-
nje odredenog nadina pona5anja; ovde dete mora da odluii da ti
prihvata ili ne takav vid Zivota. Niko od nastavnika od njega ne
traZi da se pridruZi izvidadima, ali ako se upi5e, mora prihvatiti
 4
Potrebe deteta uzrasta od
sedam do dvanaest godina

Kakav je prakticni pristup obrazovanju sedrnogodi5njeg deteta?

Kao prvo, imajmo na umu ono Sto smo do sada rekli i Sto je
trebalo da nam pruZi bolju sliku deteta te da nas osposobi da
mu pomognemo u ispunjenju njegovih Lelja - Zelja koje ono ne
iskazuje direktno, ali koje smo pokuSali da spoznarno. Upravo
ova vrsta razumevanja potreba deteta trebalo bi da bude prisutna
od samog podetka. Moramo saose6ati sa deiakom ili devojdicom
koji doZivljavaju promenu) koliko u spolja3njim manirima (nadinu
obladenja, cedljanja i sl.) toliko i unutar lidnosti. Javlja se jedno
jako bi6e, bi6e koje ulazi u novi svet, svet apstraktnog, bogat i
kompleksan svet u kome 6e ga akcije i dela ljudi viSe zanimati
nego stvari. Dete je dostiglo novi stadijum i podinje da izra1ava
svoje stavove. To je novo za njega. Dok je ranije bilo zaintereso-
vano za stvari (menjanje vode za cve(e,6i56enje akvarijuma i sl.)
sada je postalo zainteresovano uglavnom za pitanja kako i zaito je
ne5to onakvo ka.ko jeste. Sve 5to je ranije bilo privlaino njegovim
dulima sada ga interesuje sa drugadijeg stanovi5ta. Ono razmi5lja
o tome Sta je potrebno uraditi u nekoj situaciji, tj. postaje svesno
uzrodno-posledicne veze medu stvarima.
Odraslima, medutim, ovo bi6e, bi6e tek pridoSlo u njihov svet
pomalo smeta. Stoga, a bez novih pedago5kih uputstava, dolazi
 16 Op onrrN;srvA Do ADoLESCENCTJE
-
do borbe izmedu odraslog i ovakvog, 'novog', deteta. Odrasli se
iscrpljuje i poku5ava da na bujicu pitanja odgovori ili tako ito pre-
klinje dete da 6uti ili davanjem neprikladno dugadkih objainjenja.
Pona5a se upravo onako kako se pona5ao ranije, kada je malo
dete podinjalo da hoda: pokuSava da ga zaustavi. Ili mu, s druge
strane i bez pravilne procene, dozvoljava da se previ5e uzbudi i da
radi Sta god ono hoie. Slitno nerazumevanje de5ava se na apstra-
ktnom planu: pri svakom svom novom rodenju dete se suodava s
novom borbom; pri svakom preduzimanju nove vrste aktivnosti,
ma kako vredne i korisne, nova vrsta nerazumevanja nagoni ga na
patnju. BaS kao Sto je neophodno pomo6i veoma malom detetu
kada poiinje da hoda, tako je neophodno pomoii detetu kada
pruZa prve korake ka svetu apstraktnog.
Obrazovanje bi trebalo da bude vodii kroz ova.j kriticni period
Skolovanja i Zivota. Nastavnik i u ovom sludaju mora biti svestan
sopstvenih ograniienosti kao Sto smo to ved rekli i za vaspitade
mladeg uzrasta. U slucaju rada sa malim detetom, on je morao
da 'broji s'"'oje redi'. Ovde mora biti siguran u ono Sto bi trebalo
uraditi ili reii, kao i u to do ko.ie mere bi trebalo odgovarati na
pitanja. Mora biti potpuno svestan daje njegova duZnost da kaie
malo, da govori iskljubivo istinu ali da ne ide u sve detalje. Takotle,
to Sto kaZe mora biti i 'potrebno i dovoljno'. Za dete je neophodno
da ose6a sigurnost koju mu odrasli moZe i mora pruZiti.
Neophodno je za dete, u svim periodirna njegovog Zivota, da
ima moguinost da samostalno obavlja neku vrstu aktivnosti kako
bi se oduvala ravnoteZa izmedu delanja i razmiSljanja. Jer, nje-
gove misli mogu da se izgube u apstraktnom ako se dete prepu5ta
razmi5ljanju bez kraja, poput malog deteta koje se moZe izgu-
biti u svetu fantazi.ie. U pripremljeno okruZenje malog deteta mi
stavljamo odredene objekte za njega. Tako ono stide nezavisnost
ulaZu6i sopstveni trud. Ovakve aktivnosti mu podiZu i samopou-
zdanje. Njegovo sopstveno zalaganje jeste ono koje mu otkriva i
pruZa odgovor na pitanja.
4, Potrebe deteta uzra,sta od 7 do 12 godina 17
Uloga obrazouanja je da i'stinski, za'interes,uje dete za nehu spo-
Ijainju akt'iunost kojoj 6e Ee ono posueti'ti koristeti sue suoje po-
tenc'ijale. Nastavnici bi, dakle, trebalo da se pobrinu da detetu
obezbede slobodu i omogu6e osamostaljivanje, a da ga u isto
vreme uspeSno zainteresuju za neku aktivnost kroz koju 6e ono
vremenom otkriti realnost. Za samo dete ovo je upravo nadin na
koji 6e se ono na kraju osloboditi odraslog i njegove kontrole.
Pogledajmo osnovne potrebe sedmogodi5njeg deteta. Ne5to se
promeniio na njegovom telu. Na prvi pogled, uodavaju se promene
na zubima i kosi, Nautimo ga dentalnoj higijeni i kako da se samo
brine oko svoje kose. Zatim, stopala i noge: sedmogodi5nje dete
ima jake noge i teZi da pobegne iz skudenog okruZenja. Umesto Sto
ga sputavamo, olak3ajmo mu kretanje. U stara vremena, dovek
je hoda.o mnogo vi5e prelaze6i velika rastojanja. Gostoprimstvo
putnicima-pesacima ukazivalo se brigom za njihova stopala i noge
pre nego Sto bi im se ponudila hrana. Zamislimo se za trenutak
nad ovim baziinim elementima ljudske istorije. Gabriel Danuncio
upotrebljavao je ove simboliine reii: "Ljubim tvoja stopala koja
hodaju ...".
Prema tome, kada nam dete izrazi Leliu da izade iz ku6e, skre-
nimo mu diskretno paZnju na stopala. Ono 6e tada, pre nego
3to krene napolje, postati svesnije toga Sta bi trebalo da uradi.
Skre6uii mu paZnju na taj vaZan deo njegovog tela, koji ga moZe
navesti da napravi i neku greSku, navodimo ga da razmi3lja o
potrebi za brigom o telu da bi se moglo kretati kako praktidno
tako i u figurativnom smislui. Ove aktivnosti moraju sada biti
postavljene na jednoj vi5oj ravni Bto 6e re6i, moramo obrazovati
dete na apstraktnom polju.
Stopalo je otmeno. Hodati je otmeno. Zahvaljuju6i stopalu,
dete koje ve6 hoda moZe sada od spoljaSnjeg sveta odekivati odgo-
vore na svoja unutra5nja pitanja.
lsliino ovome mnoge moderne Bkole podudavaju decu pravilima bezbe
dnosti u voZnji bicikla, kao i kako da odrZavaju bicikl.
tu,'sw.**JSZ-
 l8 On nprIN.lstvA Do ADOLESCENCIJE
Ali, neophodno je pripremiti se za izlazaknapolje. Dete, obuze-
to Zeljom da izade, otvara vrata i izlazi. TJfuli ga neophodnim
pripremarna, mi ga obavezujemo da zastane i razmisli. Ono sada
razume da je 'iza6i napolje' aktivnost koja podrazumeva prvo
prikupljanje informacija i materijala.
S tim u vezi, mole se smisliti ditav'a serija praktidnih veZbi.
I dok za veoma malu decu briga o odeii ostaje strogo estetske
prirode, za sedmogodi5njaka odeia dobi.ja vaZnost koja je u direk-
tnoj vezi sa ciljem koji dete Zeli da postigne.
Prva stvar koju bi trebalo uraditi jeste pojednostaviti ovaj
izla,zak napolje. Neophodno je poneti Sto je mogude manje stvari
te, prema tome, i 'izabrati' ono Sto 6e se nositi. Usredsredivanie
misli na ove materijalne stvari eliminiiu ideju 'bekstva', obuzetosti
izlaskom. Aii, po5to instinkt koji pokrede ovu obuzetost postoji,
on je upravo taj koji proizvodi veoma aktivno interesovanje za
same pripreme. Korak po korak, poiinjemo da dobijamo odziv
od deteta, a njegovo razmi5ljanje podinje da sagledava uzrodno-
poslediene veze medu stvarinra.
Ne smemo, medutim, nikada izgubiti iz vida da cilj kojem
teZirno nije neposredan - to je proces u kome se stvara .iedno
duhovno bi6e, naudeno i sposobno da se samo snalazi.
Da bismo razumeli znalaj ovih veZbi koje bi trebalo detetu
da omogu6e sticanje iskustva u dru5tvu, ne smemo se zadovol.jiti
samo time Sto smo detetov izlazak prihvatili kao aktivnost korisnu
po njegovo zdravlje. Ove veZbe su smi5ljene da bi oZivele detetove
prirodne sklonosti. Jedino na ovaj na6in one prodiru direktno do
deteta. A to je ono Sto nazivamo iskustvom.
Dete zatvoreno u ma koliko Siroke okvire ipak ostaje onemogu-
ieno da ostvari svoje pune potencijale i samim tim ono ne uspeva
da se adaptira na spolja5nji svet. Da bi dete brzo napredovalo,
njegov praktiini svakodnevni Zivot u dru5tvu mora biti povezan s
njegovim kulturnim okruZenjem. Mogla bi se dati uop5tena opaska
da je detetov dan vei toliko ispunien razliditim aktivnostima, da
4. Potrebe deteta uzrasta od 7 do 12 godina 19
ne preostaje nimalo vremena da se u njega ukljude i aktivnosti
praktitne prirode. Ovakvo videnje je pogre5no jer je daleko teZe
sluZiti se samo polovinom onoga Sto nam je priroda poklonila' To
je kao kada bismo hodali na jednoj nozi ne Zele6i da se duplo viSe
zamaramo na dve. Dakle, sticanje znanja i dru5tvena aktivnost
moraju seobavljati u isto vreme.
Izlazak biji cilj nije u potpunosti ni lidne prirode ni praktiinog
karaktera nego onaj koji donosi jedno Zivo iskustvo, udini6e dete
svesnim realnosti. Na vaspitabu je da odabere ona dru5tvena zbi-
vanja \z kojih proistidu poudne moralne situacije.
Moral ima svoju praktidnu stranu koja upravlja odnosima medu
l.iudima ali i svoju spiritualnu stranu' koja upravlja budenjem
savesti kod individue.
Veoma je teSko pribliZiti detetu druStveni Zivot koristedi samo
maStu; neophodno je neposredno iskustvo' Savest se ne moZe
probuditi razgovorom o njoj. Dete mora stalno razmiSljati o sop-
stvenim aktivnostima. Tako i sam sistem obrazovanja re3ava svoje
probleme i formira se pomodu ovih aktivnosti.
I, po5to hodanje iziskuje vi5e od pukog kori56enja stopala,
neophodno je pomagati detetu pri hodanju kako bi ono postalo
spremno i sposobno da funkcioni5e u svemu Sto formira celinu
ovog ume6a. Ne smemo zaboraviti da ovaj usmereni napor utide
na detetovo poznavanje sveta.
Tako, ako se penjemo na neki vrh i razmiSljamo samo o tome
kako da stavimo jednu nogu ispred druge, umor 6e nas savla-
dati mnogo pre nego Sto dostignemo cilj' AIi, ako Setamo u
grupi, sredni pri pomisli na divan pogled koji nas oiekuje na vrhu,
dosegnu6emo Zeljeni cilj bez zamlra, doZiveti radost i joS osetiti
pozitivan uticaj na zdravlje. Sve vreme bili smo svesni moralne
strane sopstvenog napora.
Ovaj element svesnosti nije proizveo dodatni zamlr. Dete
mora postati svesno svojih vrednosti i tako se osetiti slobodnim.
Sav njegov trud vi3e mu ne6e predstavljati napor.
 20 Oo nnrtu;slvA Do ADoLEscDNcIJE
U Holandiji, petogodiSnja deca voze bicikle po ulicama. Takode,
idu i na dasove plivanja. Kada dete napu3ta kuiu, neophodno je
da razmi5lja o samoodbrani. Potrebno je da se pripremi, 'naoruZa'
i naudi nova ume6a. Neophodno je i da naudi da se stara o svojoj
odeii, proveri da li je sve u redu, naudi da pri5ije dugme, obriSe
fleku i sl. Za to smo pripremili razne vrste materijala kao Sto
su vuna. svila, Ian, pamuk i ostale koje smo isprljali na razlidite
nadine. Deca su veoma zainteresovana za ovakvu aktivnost. Sta-
rija deca ne samo da 6e nauditi kako da odiste ode6u, vei 6e ste6i i
naviku da uvek pre polaska napolje provere da li im je garderoba
u potpunom redu.
Onaj ko nije naviknut da na odedi nosi fleku oiistiie ie cim je
primeti. On poseduje posebnu senzitivnost, jednu vrstu aktivnog
senzibiliteta koji mora da se razvije. Dete podudeno na ovaj nadin
naudiie da prepozna i drugu osobu iste senzitivnosti. Ovo mu
pomaZe da razvije i ose6aj brige za ispravnost sopstvene lidnosti i
konstantnu samoinspekciju. Ono ne6e Zeleti da nosi makar i jednu
Ilrvu neurednosti na svojoj lidnosti niti 6e Zeleti da za sobom
ostavi trag neurednosti.
JoS jedna korisna veZba je uvijanje paketa. Da bi se napravio
dobar paket, mora se prvo uzeti mera i raditi postupno. Takode,
potrebno jeznati kako da se pripremi i spakuje sve Stoje potrebno
za obrok koji se, na primer, nosi napolje (tanjiri, 6a5e, pribor i
slidno).
Za dete koje izlazi napolje veoma je vaZno da zna i kako da
prostoru, da prepozna poloZaj Sunca, glavne strane
se orijenti5e u
sveta, kako da odredi pribliZno vreme itd. Potrebno mu je pokazati
da se mahovina nalazi uglavnom na severnoj strani drve6a u Sumi,
nauditi ga da predvidi vreme prema oblacima i odredi pravac ve-
tra. Sve ovo budi njegovu paZnju i pretvara se u znanje. Je-
dnom kada postanu zainteresovani za ove stvari oni govore o tome
mladima prenose6i tako svoje bogato iskustvo na njih. Na ovai
nacin, kada starije dete krene napolje, ono sa sobom nosi znanje
4. Potrebe deteta unasta od 7 do 12 godina 2T
i civilizovanost, drugim redima - progres. Oko njega se kreira at-
mosfera superiornosti.
Sve ove aktivnosti opisuju sam Zivot. Po5to se Zivot napolju
razlikuje od onog u zatvorenom okruZenju, neophodno je imati
neku vrstu uputstava i neki postavljen cilj' IIi, ukratko, da bi
dete izaSlo napolje, ono mora biti spremno za to.
Ako bismo za ovaj drugi period imali isti koncept kao za prvi,
pustili bir.rto dete da ide kuda Zeli. Ono bi se ve6 na podetku
izgubilo.
Prethodno, smatrali smo sawsenim onog nastavnika koji je
dozvoljavao detetu da dela ukloniv5i sebe potpuno. Ovakvo pona-
Sanje sada nije primenljivo. U ovom, drugom periodu, dete Zivi
dva paralelna Zivota: Zivot kod kuie i Zivot u dru5tvu. Ovo drugo
je ne3to novo. Ponovo, izvidadi ovde nude neke korisne elemente.
Kada idu u Setnju, oni izvode veZbe koje doprinose okretnosti'
Yel:be iz svakodnevnog praktidnog Zivota takode su korisne za ovai
uzrast. Dok Setaju, deca prime6uju objekte koje je neko pre njih
namerno postavio. Ovi znakovi pored puta pomaZu im da pronadu
traZeni pravac. Takode, i svi oni koji nezavisno prolaze znaju da,
prema poloZaju odredenog objekta koji se smatra pokazateljem,
odrede pravac kojim bi trebalo da se kre6u' Ovo je ne5to sasvim
drugo u odnosu na Setnju s detetom dok ga drZimo za ruku.
JoSjedna aktivnost izvidadaje i praienje Zivotinjskih tragova'
Tlebalo bi i najmanju decu nauiiti da prime6uju detalje iz prirode'
Na ovaj nadin, ona nauie da se kreiu ume5no i sa paZnjom' da
dodiruju objekte, a da ih pri tom ne uni5te ili obore itd. Tako
dete na jednom vi5em nivou svesti posmatra sve oko sebe i razvija
se. Izbor ovakvih i slidnih veZbi zavisi od uzrasta deteta. U
ovom izboru, jedan od prvih kriterijuma jeste razmatranje fizibke
prirode deteta. VeZbe koje se tidu fizidke aktivnosti odreclene su
vi3e uzrastom deteta nego nivoom njegove inteligencije.
Primer: malo dete u jednoj'Skoli u Holandiji znalo je kako da
izrabuna kvadrat binoma. Ovo ie odgovaralo nivou znanja mnogo
 22 Oo npurq.lsrvA Do ADOLEscENCTJE

starijeg deteta. Ali, iednog dana, po6to je dete traZilo od uditeljice

da prikuplja upotrebljene Sibic;e sa svojim drugarima u Sumi, ono
je ispoljilo ponaSanje koje se nije razlikovalo od pona5anja dece
njegovog uzrasta. Kao i ostali, i ono je bilo zaokupljeno idejorn
ko 6e prikupiti najvi5e, bez razmi5ljanja o obja5njenjima koja je b
vodid davao. Ovo je odavalo njegov uzrast. Malo dete se uvek
interesuje za male stvari, iako je njegova inteligencija sposobna
da stremi ka mnogo naprednijim konceptima. Moglo bi se reii Put ka apstraktnom - uloga
ma5te ili 'izlazak napolje'
da, iako dete uspeva da na intelektualnom planu pobegne svojim
vr5njacima, ono na praktidnom, fizidkom planu ostaje vezano za
svoj uzrast.
kao kljud za kulturu

Kada razmi5ljamo o pripremi dece za izlazak iz zatvorenag okruZe-

nja u kojem su bila podudavana do sedme godine, mnoge stvari
padaju nam na pamet. Izlazak iz uiionice i ulazak u spolja5nji
svet sa svim onim Sto on podrazumeva otvara vrata uvodenju
velikog broja pravila. Dogadaj je uporediv sa pojavom knjige
Komenskog Orbis Sensual'i,um P'ictus (Svet obja5njen u slikama)
u istoriji pedagogije.
Pre Komenskog, ono malo znanja Sto je posedovano prenosilo
se iskljudivo reiju. Komenski je zamislio da deci otvori ditav uni-
verzum pomoiu slika - a to je postalo kamen temeljac nove metode
obrazovanja. Kolidina znanja posle toga narasla je upravo za-
hvaljuju6i novoj pedagogiji.
Komenski je sastavio knjigu sa slikama koje su predstavljale
sve Stoje sadinjavalo svet: biljke, Zivotinje, stene, ljude, geografske
mape, istorijske cinjenice, industriju, trgovinu, medicinu, higijenu,
reprodukcije prvih ma5ina i nadina na koji su one funkcionisale
itd., pri iemu je svaka ideja bila predstavljena slikom i kratkim-
komentarom. Izgledalo je mnogo jednostavnije zamozak da usvoji

23

24 Or opuN;srvA Do ADoLEScENCTJE
ono Sto je bilo predstavljeno slikama u ovoj knjizi, Bio je to zaista
prvi primer onoga Sto 6e se kasnije nazvati enciklopedijom; jedino
Sto 6e se enciklopedija vratiti vise upotrebi redi a orb'is sensualium
Pictus 6e ostati unikat u istoriji pedagogije.
Ipak, sama ideja ie opstala. U svrhu udenjer otpodelo se sa
rupotrebom opipljivih obejkata koji su laki za rukovanje. Ali ba5
kao Sto ideja gubi na jadini kada postane iiroko rasprostanjena,
metod Komenskog (koji je znao mnogo) oslabljen je od nastavnika
koji su svoje skromno znanje ilustrovali slikama.
Kasnije se mislilo da je prezentacija u dve dimenzi.ie nedo-
voijna da bi dete dobilo potpuno razumevanje nedega. Tada su
mu ponudeni predmeti u svojoj prirodnoj formi. Ali, da bi se
prevazi5le tesko6e u nabavci takvih objekata i njihovoi zastiti i
duvanju, oni su smesteni u muzeje. Svaka moderna Skola koja
drZi do sebe trebalo bi da ima muzej, taho da, iako zatvoreni,
predmeti budu nadomak dece dija je sloboda takode ograniiena.
Odrasli, potcenjujuii mogu6nosti deteta, obidno ga okruZuiu de-
presivnom atmosferom. Ono Bto mu je zapravo potrebno jeste da
u'id'i stvafi da bi ih razumelo. Kapacitet detetovih mogu6nosti u
delinjstvu tako ostaje skriven. Ono Sto mi pokuSavamo - mi, ko-
jima je dete otkrilo mo6 svoje inteligencije - jeste da povratimo
ideju Komenskog i detetu poklonimo sam svet.
Kada dete krene napolje, sam svet mu se i otvara. povedi-
mo dete napolje i pokaZimo mu realne stvari, umesto da pravirno
predmete koji predstavljaju ideje i da ih slaZemo na police.
U svojoj osnovi, svet se ponavlja kroz nekoliko manje-viie istih
elemenata. Ako proucimo, na prirner , Livot biljaka ili insekata u
svom okruZenju, ste6i iemo predstavu o Zivotu biljaka ili insekata
svuda, u celom svetu. Ne postoji niko ko poznaje baS svaku biljku;
dovoljno je videti jedan bor pa predstaviti sebi Zivot svih ostalih.
Kada smo se upoznali sa karakteristikama i,ivota insekata koje
neposre,dno vidamo, u stanju smo da formiramo sliku Zivota svih
ostalih isekata. Nikada nije postojao niko ko je imao prilike da
5. Put ka apstraktrunt 25
vidi sve mogu6e insekte u univerzumu. Svet se upoznaje i psi-
holo5ki, posredstvom imaginacije. Neposredna realnost proudava
se u detaljima, azatim se cela slika sklapa i zarni5lja. Detalj ima
sposobnost da raste u na5oj ma5ti; tako se stide znanje' Tako je
proces udenja na neki naiirr vrsta meditacija bazirane na detalju.
To znaii i da se osobine dela prirode duboko utiskuju u svest
individue.
PoSto smo videli jednu reku ili jezero, da li'ie neophodno da
vidimo sve reke i jezera sveta da bismo znali kako izgledaju?
Pomodu ma5te, u moguinosti smo da formirarno koncept sveta.
Maiina, covek koji peca ili radi i sl' - sve su to detalji uz pomo6
kojih se formira znanje. Ovo je univerzalno sredstvo organizo-
vanja kulture. Odigledno je da posedovanje i kontakt sa realnim
stvarima donose sa sobom, pre svega, odredenu koliiinu znanja.
Inspiracija koju ono podstaknei revitaiizuje inteligenciju koja je
Zelela i bila zainteresovana da sazna' Na bazi ovih jednostavnih
koncepata rada se novo intelektualno interesovanje (klima' vetrovi
itd). Podudavanje prerasta u konkretan susret s realnim' Umesto
da se ne5to ilustruje, oZivljava se. Drugim redima, izlazak napolje
jeste kljui za oboga6ivanje klasiirrih predavanja u Skolama'
Ne postoji opis ili slika koii mogu zameniti susret s pravim
ilrvetom i svim onim prateiirn Zivotom oko njega u nekoj Sumi'
Ova drveta odaju ne5to Sto govori o samom duhu' i toje ne5to Sto
nijedna knjiga ili muzej ne mogu pruZiti. Odlazak u Sumu otkriva
nam da u njoj ne postoji samo drve6e, ve6 daje to iitavjedan skup
isprepletenih i medusobno povezanih Zivih bi6a. Odredena vrsta
zemlje, odredena klima i odredena kosmibka energija neophodni
su za razvoj ovakvog Zivota. Bezbroj razliiitih vrsta koje Zive oko
drveta, njihova velidanstvenost i raznovrsnost jesu stv-ari koje se
moraju pronaii i koje se ne mogu doneti u Skolu'
Koliko puta je dovekova du5a, a narodito deija du5a', uskra6ena
nepostojanjem dodira s prirodom. Ako se kontakt s prirodom i
razmatra, to je obiino u kontekstu zdravlia. Kako bi dete moglo
26 Oo onttu;srvA Do ADoLEscENcTJE
da zna razliku u izgledu Sume danju i no6u, na primer, kada ono
mora bez pogovora podi rano na spavanje?
eula sam komentar iz usta osmogodi3njeg deteta, koji me je
duboko impresionirao: "Da,o bih sve da mogu jedne no6i da po-
smatram zvezde!" Dete je o njima bulo, ali nije imalo prilike da ih
vidi. Njegovi roditelji smatrali su da je neophodno da ni pod
kojim okolnostima dete ne ostaje do kasno nijednu noi. Ova
takozvana higijena usredsredena samo na fizidku stranu doveka
udinila je svet neurotidnim. Primedujemo da se mentalno zdravlje
pogor5ava uprkos progresu koji je doveo do unapredenja fizidkog
zdravlja. To Sto se tenzija medu odraslima veoma poveiala, rezul-
bat je pogreSne ideje koju su formirali o Zivotu. Ove predra-
sude takode stvaraju prepreke razvoju intelektualnog Zivota de-
teta. Kakva je Steta pustiti dete da izjutra spava duZe, ako mu
je jednom, izuzetno, omogu6eno da zadovolji radoznalost posma-
tranjem zvezda ili oslu5kivanjem noinih zvukova? Pokazalo se da
je um deteta na ovom uzrastu dostigao apstraktni nivo mi5ljenja.
Dete se ne zadovoljava prostim skupom iinjenica; ono poku5ava
da otkrije uzroke pojavama. Neophodno je iskoristiti ovo posebno
psiholo5ko stanje koje omogu6ava videnje stvari u celini i predociti
detetu da je sve u univerzumu povezano. Tako da, kada dete
poZeli da razume uzroke celog kompleksa posledica, svet kojim je
okruZeno mo1e zadovoljiti tu njegovu prirodnu potrebu.
Predstaviti celinu nije uvek lako kao i objasniti detalje. Takode,
nije dovoljno kada se nastavnica ogranidi samo na razumevanje de-
teta i ljubav prema njemu. Ona prvo mora i sama voleti i razumeti
svet oko sebe. Zato se mora pripremiti i na tome raditi. Naravno,
dete je i dalje u centru svega toga. Ali, nastavnik sada mora
zadovoljiti onu stranu deteta koja se odnosi na svet apstraktnog.
Kada je dete bilo malo, bilo je dovoljno pozvati ga po imenu pa
privudi njegovu paZnju. Sada se moramo obratiti unutraSnjem
bi6u deteta. Da mu samo govorimo, nije dovoljno; potrebno je da
ga zainteresujemo. Ono Sto uii mora biti zanimljivo, mora biti
5. Put ka apstraktnom 27
f'ascinantno.Mi mu moramo pruZiti uvid u velibanstvenost sveta
koji ga okruZuje. Za podetak, predstavimo mu vasionu.
U "Postanju" se kaZe: "U podetku stvori Bog nebo i Zemlju."
Ovoje veomajednostavno obja5njenje, ali nosi izvesnu velibanstve-
nost i dete je zainteresovano da slu5a dalje. Kada se detalji pred-
stave tako da izgledaju kao deo celine, oni postaju interesantni.
Interesovanje raste proporcionalno sticanju znanja. Osim ovoga,
znanje koje se predodava i prenosi ne sme biti na istoj skali kao
ranije. Ne sme vi5e biti bisto iulne prirode, Sada dete mora imati
konstantni 'prolaz' za svoju ma5tu. Imaginacija je ona .tto6 koj.
obeleZava ovoj uzrast. Po5to nismo u mogu6nosti da mu sve pred-
stavimo, dete mora koristiti svoju ma5tu. Podueavanje deteta
na uzrastu od sedam do dvanaest godina mora podsticati ma5tu.
Shvatanje organizacije realnosti mora izrastati iz imaginacije de-
teta. Neophodno je zato biti veoma precizan. T'adnost u obliku
broja i sve€la onoga Sto sadinjava matematiku, posluZi6e da se
ova konfiguracija realnosti pravilno izgradi. Sta;e to Sto podstide
ma5tu? Pre svega - velidanstvenost, a zatim i misterija. Bazirana
na ovome, masta moZe da rekonstrui5e stvarnost uz pomo6 datih
detalja.
Ma5ta nije data ioveku samo radi pukog zadovoljstva fan-
ta,ziranja, kao Sto ni betiri karakteristike zajedniike svim ljudima
(jezik, religi.ia, obiCaji i umetnost) nisu dati sarno radi meditacije.
Imaginacija ne moZe postati Ziva sve dok je dovek, ohrabren i
osnaZen, ne iskoristi u procesu stvaranja, Ako se ovo ne desi,
maSta je upu6ena samo na duh koji se vrti u prazno.
Mnoge su prepreke u svetu oko nas. Ali, Covekov duhovni
Zivot daje mu snagu da prebrodi ove prepreke i postigne svoj cilj.
Ljubav prema domovini, na primer, bazirana je na imaginaciji.
Zar nije ma5ta ta koja nam daje ideju o tome kako naSa zemlja
izgleda i kalcvi su na5i sunarodnici? NaSe zalaganje za decu takode
zahteva mai;tu jer mi sami poznajemo samo ograniden broj dece.
Domovina ili deca koju zamiSljamo zaista postoje i mi to znamo.
 28 Op rnrrwrsrvA Do ADoLEScENCTJE
Onaj ko ne poseduje svet maSte siroma5an je. Medutim, dete
sa previ5e fantazije u glavi, jeste dete s problemima. Ne znamo
kako da ga smirimo, ali ne kaZemo: "Potisnimo ma5tu ovog de-
teta", vei radije: " Detetoua maita je nead,ekuatno razuijena za
njegou unl'. Moramo pothraniti drugu stranu njegove inteligen-
cije, onu koja se tide spoljnog sveta i detetove aktivnosti. Na ovaj
nacin pomoii 6emo mu da raste u miru.
Detetova ma5ta je bezoblicna, neprecizna i nema granica. Me-
dutim, od trenutka kada se dete nade u kontaktu sa spolja5njim
svetom, njemu je neophodna prec'iznost Potreba za precizno56u
je takva da odrasli ne mogu da je nametnu. Njen puni poten-
cijal leZi unutar deteta. Kada je detetovo na realnosti bazirano
interesovanje podstaknuto, Lelja da se sazna viSe rada se zajedno
sa ovim interesovanjem. U tom trenutku, detetu se mogu redi pre-
cizne definicije. Deca izraiavaju potrebu za takvim definicijama
na svoj nadin. Na primer, u jednoj od naSih Skola, postojao je
sedmogodiSnjak koji je izabrao da proudava Rajnu. Nastavnik je
pripremio mapu reke i njenih pritoka, ali debak nije bio zadovo-
Ijan. Zahtevao je da zna relativne duZine svake od pritoka. (Ovde
vidimo budenje matematidkih ideja.) Uzeo je milimetarski papir
i nacrtao bolju mapu. Na ovaj nadin su se ose6aj za proporcije
i LeIja za proudavanjem rodili istovremeno. Ostao je tako radedi
na istoj stvari, prema sopstvenoj Zelji, viSe od dva meseca. Nije
bio zadovoljan dok do detalja nije kompletirao temu. Njegovo
zadovoljstvo proizilazilo je iz njegove sposobnosti da izrazi ove
koncepte u matematidkoj formi.
Ovde bismo mogli povuii paralelu sa decom mladeg uzrasta
koja uveZbavaju ruku rukovanjem raznim predmetima sve dok
njihovo iulo dodira ne postane istandanije. VeZbe koje biraju
kao da odgovaraju nekoj unutra5njoj potrebi deteta. eulo dodira
je za mladi uzrast dece isto Sto i ma5ta za stariju decu. Na onom
mladem uzrastu, mi bismo se bavili dbcom na senzornom planu,
dok u starijem radimo na planu imaginacije. Tako se na razlibitim
5. Put ka apstraktnom 29
nivoima susre6emo sa razliditim fenomenima. Sa manjom decom,
odziv je bio detinjast. Medutirn, jo5 uvek vaZi da se znanje moze
roditi jedino ako se probudi interesovanje kod dece. Detalj iz flzike
ili hemije dovoljan je da ovo interesovanje podstakne. Zatim sledi
odreden broj eksperimenata i zakljubaka kroz koje se udi dublje i
detaljnije.
Um se oslanja na maStu, a ovo postavlja stvari na vi5i nivo,
nivo apstrakcije. Ali maiti je potrebna podr3ka. Potrebno je da
se izgradi, da se organizuje. Samo tada dovek moZe dostidi novi
nivo. On se probija do beskonadnog.
Ovde se moZe uoditi plan udenja: stuoriti sl'iku cel'ine pomodu
'pred,stauljanja detalja. Na primer, kada Zelimo da se pozabavimo
proudavanjem Zivih bi6a, najvainije je da se prvo ustanovi klasi-
Iikacija. Poku5aj da se ona potisne je pogre5an. Klasifikacija je
oduvek vadila za srrvi5e suvoparnu i suvi5e komplikovanu, i ako
sadrZi preciznu Semu za prouiavanje celine. Klasifikacija ne samo
da pomaZe razumevanju? nego i zapamdivanju. Stoga, ona pred-
stavlja bazu koja se pre bilo iega drugog mora ustanoviti.
Da bi bila u stanju da detetu prenese velidanstvenost celine,
nastavnica mora sebi dozvoliti da je ova velidina i samu potpuno
ispuni. Nije samo klasifikacija pojedinih detalja tadka od koje
se polazi, ve6 klasifikacija Celine. A ova Celina, koja se lagano
pojavljuje, posluZi6e lrao baza, tako da svaka oblast i detalji u
njoj mogu biti postavljeni na svoje mesto u glavi deteta. Na
primer, pretpostavimo da na5 svet saiinjava samo ova iopta na
dijoj povr5ini Zivimo. Medutim, ova planeta dobija reflektovanu
svetlost sa zvezda. Dakle, ne moZemo se izolovati od celine; ne
moZemo biti zadovoljni ako je posmatramo samu za sebe. Ap-
straktnim razmatranjem, moZemo je zamisliti kao imperiju tri
kraljevstva - Zivotinjskog, biljnog i mineralnog. PokaZimo globus,
potpuno razlidit od onih koje se koriste u geografiji. Braon bo-
jom obeleZimo zemlju, a plavom vodu. Ovakav globus ne sluZi
izutavanju geografije, ve6 je namenjena stimulaciji ma5te koja
 30 On onrrw;srvA Do ADoLEScENciJE
podinje da s,e razvija oko ovakve predstave.
Govoriti o Zivotinjama, biljkama, mineralima jeste apstrakcija.
Ali, mi ovdt; moZemo re6i: "eovek Zivi u ovom svetu i mora ga
pokoriti." eovekova inteligencija mora savladati svet oko sebe na
slidan nadin na koji inteligencija malog deteta savladava prepreke
u njegovom neposrednom okruZenju.
Sve je nil ovoj planeti strogo povezano. MoZemo zapaziti da
svaka od nauka proudava samo delove op5teg znanja. Govoriti
o Zivotu lju<li na povr5ini ove planete zna[i govoriti o istoriji. A
svaki detalj drZi detetovu paZnju baS zbog svoje povezanosti sa os-
tatkom, sa celinom. Ovo moZemo uporediti sa tapiserijom: svaki
detalj je deo veza na slici; celina je sama ova krasna slika.
Da bismo detetu na uzrastu od sedam do dvanaest godina
predoiili iderju celine prirode, na primer planete na koioi Zivimo,
moramo poileti tako Sto 6emo mu dati brojeve.
Da bi se: dobila ispravna ideja, neophodno je teZiti predsta-
vijanju svih nauka, ali ne do najsitnijih detalja, ve6 vi5e kroz
utisak koji dete prima. Su5tina je u tome da se 'poseju semena
naukama' na ovom uzrastu, kada postoji neka vrsta senzitivnog
perioda za razvoj maSte. Jednom kada je ideja predstavljena,
moramo polcazati da se nauka sastoji iz ovih grana: mineralogije,
biologije, fizrike, hemije itd. A, kao Sto smo videli, prouiavanje
detalja podstide proudavanje celine.
Podrazumeva se da je obavezno podeti od proudavanja detalia.
Medutim, po5to ni5ta ne egzistira odvojeno od celine, dovoljno
je izabrati bilo koji detalj koji 6e tada postati polazna tacka u
izudavanju celinel.
lKasnije jer dr Montersori napravila neSto drugatiji globus za malu
Dedijoj kuii. je kopno bilo prekriveno peskom (zalepljenim
.Na ovom globusu
po povr5ini), a vodeni delovi bili su predstavljeni glatkim, plavim slojem
boje. Ovaj globus, sada viSe deo senzorne grupe materijala, imao je i 6ulni
doZivljaj kao dodatak na vizuelni (veZbe hrapavo-glatko sa materijalima za
iulo dodira).
6
Voda
Za poletak, potrebno je izabrati elernent koji je veliki u kvanti-
tativnom smislu; jer, ako je neki element prisutan u ogromnirn
kolidinama, njegova f'unkcija mora biti znadajna. Stoga.le voda
jedan od najimpresivnijih elemenata na Zemlji. Recimo, na poie-
tku, da mnoge Zivotinje Zive u vodi, naroiito u okeanima, i one
same za sebe izazivaju veliko interesovanje, I po5to sama ma5ta
nikada ne moZe da stvori ideju o broju ovih Zivotinja, decimaini
sistem koji nam omoguiuje da konstruiSemo ogromne brojeve,
siuZi ovome. Tako, matematika pomaZe ma5ti.
Da bi se dobila ideja o koliiinama, moZe se, na primer, re6i
da neke ribe svake godine polaZu 70 x 104 ikre. MoZe se zatim
dodati da i druge veoma male Zivotinje postoje u tolikom broju,
da ni najve6i broj koji ume da napi5e neko dete ne bi bio dovo-
ljan da predstavi ovu veliiinu. PokaZite ove sitne Zivotinje detetu
mikroskopom i kaZite mu da ponekad grupa ovih stvorenja stvara
veliku mriju na povrSini mora, mrlju toliko veliku da je brodu
potrebno Sest dana da je obide. Detetovom umu je tada pruZeno
decu. u
mnogo vi5e pomo6i nego samo reiima: "Ova koliiina je veoma
veilkat ogromna je."
Deci bi, zatim, trebalo naglasiti da se bi6a koja Zive na kopnu
mogu nadi sarno na povr5ini, dok se ona o kojima smo upravo
govorili nalaze na svim dubinama u vodi; da je dubina iesto takva
31
 32 Oo nntrN;srvA Do ADoLESCENCTJE
da bi mogla sadrZati najvi5e planine. Ovo pomaZe da se stvori
ideja odnosa koji postoii izmedu biia koja Zive na kopnu i onih
koja Zive u morima. Kontrast je jo5 ve6i kada kaZemo da na Zemlji
postoje velike pustinje, skoro potpuno nenaseljene, dok voda u
morima obiluje Zivotinjama u skoro svim svojim delovima.
Sta je to Sto odrZava uslove za Zivot u prirodi? Ako se analizira
voda iz mora, moZe se zakljuditi da je sastavljena svuda na isti
nacin. Ovaj sastav moZe biti odreden tadno, matematiiki. Koliko
dugo je voda bila ovakvog sastava? Oduvek. Zalto? Ako bi se
ikada promenila, iak i najmanje, sva Ziva bi6a koja se u njoj nalaze
uginula bi.
I tako je nadinjen uvod u vitalnu temu vode.
Podela proudavanja vode na oblasti
Voda je veoma zanimljiva. Potrebno je da je poznajemo. Kao
i gotovo sva druga tela, ona mole zauzeti tri agregatna stanja:
dvrsto, tedno i gasovito. To je potrebno naglasiti jer nam se voda
predstavlja u ova oiigledna tri stanja mnogo 6e56e nego ostale sup-
stance. Cak i u dvrstom stanju ona uzima razlidite oblike (sneg,
led). Mi moZemo da proizvedemo ova tri stanja odvodenjem ili
dovodenjem toplote (tj, hladenjem ili zagrevanjem). poSto je ove
transformacije lako posti6i, zar nije logiino da ih iskoristimo kao
naSu standardnu meru? Stoga ovo koristimo za merenje temper-
ature, pa kaZemo: "0oC je tadka na kojoj se voda pretvara u led;
100oC je tadka na kojoj se voda pretvara u paru. Interval izmedu
ove dve taike deli se na 100 jednakih delova i tako dobijamo skalu
u stepenima Celzijusa."
MoZemo praktidno videti kako se voda pretvara u paru. Kada
dode do promene, ona postaje mnogo lak5a nego kada je bila na
niZoj temperaturi. Ova osobina joj je zajednidka s ostalim sup-
stancama, samo Sto, za vodu, ovo vaZi samo kada se podne od 4oC
6. Voda 33
iznad nule. Ispod 4oC postaje ponovo lak5a. Ovo je specifiina
osobina vode. Iz ovog razloga, kada voda u tednom stanju ude u
Supljine stena, ona poSto se zaledi pove6ava zapreminu i uzrokuje
pucanje stena, ba5 kao Sto i vodovodne cevi mogu pudi kada se
voda u njima zaledi. Ovakvi dogadaji se stalno deiavaju oko nas.
Voda, dakle, ovaj svo.i rad nastavlja stalno.
Ova pojavaje veoma sredna okolnost zabi6a koja Zive u vodi
jer ako bi voda bila teZa u bvrstom stanju, zgnjeiila bi ih po
zamrzavanju. Umesto toga, ona postaje realna za5tita za ova bi6a.
Zapazimo da zakoni prirode nisu apsolutni. Neophodno je da voda
postane lakSa po prelasku u ivrsto stanje i to se de5ava suprotno
svim zakonima. Da je voda, recimo, Zivotinja, mogli bismo reii
da se ova pojava de5ava kao rezultat adaptacije. Pojave u prirodi
su uvek poudne ako se izudavaju bez predrasuda.
Kada se u vodu stave dvrste supstance, sa,mo voda ispari a one
ostanu u avrstom stanju. Na ovaj naiin i voda'isparava iz mora,
formira oblake i ponovo pada na zemlju kao kiSa. evrsta tela
koja je ostavila za sobom, ostaju i dalje u moru. Oblaci sami po
sebi, zatim, izazivaju dosta irrteresovanja; ovu zainteresovanost
uzrokuje njihova velidanstvenost. A ono Sto poburluje joi vi5e
radoznalost jeste voda u neteinom stanju.
Uvedimo temu vode - tednosti polaze6i od problema reka koje
nose dvrste materije da bi ih deponovale u moru. U stvari, redna
voda obiluje solju. Ovde ponovo rnatematika moZe da pomogne
ma5ti. Re6i da reke nose veliku kolicinu soli, tadno je. Ali, re6i
da samo reka Misisipi deponuje 70 miliona kilograma kre[njaka
dnevno u more, a da i ostale reke proporcionalno obavljaju istu
stvar, odmah izaziva pitanja: 'Kuda sav taj kreinjak ode? Od
kada se sve ovo de5ava? Kako to da morska voda nije zasi6ena
svom tom solju? Kako uspeva da odrZi tadan sastav neophodan
da se Zivot riba nastavi? Sta se zbiva? Da li taj materijal nekako
nestaje? Da nije u pitanju neko dudo?' Ne. De3ava se ne3to
Sto omoguiava kontinuitet postojanja Zemlje. Tako, kada vidimo
 34 Op onrIN.lstvA Do ADor,EscENCrJE
brodove kako plove u daljini, ponovo pomislimo na vodu u ko-
joj se odigrava iitav niz procesa, a koji odrZavaju njen sastav
nepromenjenim.l
Ideja se dakle uvodi na ovaj nadin. Sve je povezano i, po5av5i
od detalja, pomodu medusobne povezanosti stiZe se do celine.
Voda je takode i rastvarad. U njoj se mogu rastvoriti neke
materije. Kada se rastvore, one se viie ne mogu videti (na primer
5e6er).
Zna(ajna je uloga vode u rastvaranju stena. Ona, u stvari,
rastvara ogromne koliiine stena, jednake planinama visokim na
hiljade metara, za koje inade smatramo da su najtrainije stvari
na zemlji.
Ovaj deo prouiavanja vode, najmisteriozniji zato Sto se tiie
nevidljivh stvari, ujedno je i najinteresantniji. Objasni6emo, dakle,
tada da voda rastvara krecnjak sadrZan u stenama. Ova zani-
mljiva funkcija daje ideju o ogromnoj koliiini krednjaka koji egzi-
stira na povr5ini zemlje.
Da bi se shvatilo kolike su te kolidine, uporedimo ih sa prizmom
cija je baza dva puta veia od povr5ine Evrope, a 10000 stopa
visoka. Ovakva precizna poredenja pomaZu maSti.
Pogledajmo kako se ovaj proces odigrava. Voda skuplja kre6-
njak, rastvara ga i nosi sa sobom. Mi ne vidimo da se ovo de5ava
zato Sto vodi treba mnogo vremena da obavi svoj rad, a mi smo
naviknuti da prime6ujemo samo trenutni rad. Medutim, iskustvo
nam omogu6ava da utvrdimo da se voda zaista pona5a na ovaj
nadin - na starim kamenim spomenicima, plodnicima i tome slidno,
mogu se primetiti sitne rupe ili oZiljci. Ovoj temi iemo se vratiti
kada budemo razmatrali rad vode na zemlji.
Voda, najve6i skulptor na stenama, nosi materiju na vi5e naiina;
jedan od njih su reke. Ako Zelimo da predoiimo koliko je reka na
lOvaj kosmitki princip dolazi iz, u Italiji veoma poznate knjige: Acqua ed
Antonija Stopanija (18241891), ujaka Renilde Stopani,
,4rza slavnog geologa
majke M. Montesori.
6. Voda 35
zemlji, tada ovu temu ne treba diniti te5kom i nepristupadnom.
Bacimo pogled na mapu. Samo jedna reka sa svojim pritokama
prekriva veliku povr5inu zemlje. Deca su impresionirana velikim
rekama koje skupljaju vodu sa svih delova Zemljine povr3irre i nose
je u mora zajedno sa svim rastvorenim supstancama. tebalo bi
pokazati 5to viSe ovakvih reka. Nije potrebno imenovati pritoke,
ali njihove slike svakako stimuli5u ma5tu.
Poku5ajmo, zal,im, da pomognemo deci da primete da se skoro
ulivaju i odnose so u jedan iedini okean,
sve velike reke na zemlji
Atlanski, bilo direktno, bilo preko drugih mora (Arktidko more,
Mediteransko more itd.) koja su u stalnoj komunikaciji sa ovim
okeanom. A ako se neke velike reke ulivaju negde drugde, na
primer u Tihi okean, tada se na u56ima ovih reka obrazu.ju mala
ostrvca, barijere ko.ie Stite Tihi okean. U torn sluia.lu moZemo redi
da je Atlanski okean sakupljai svih supstanci koje stiZu iz reka.
Ved smo pomenuli ogromnu kolidinu soli koju sama reka Mi-
sisipi nosi u more. Sve druge reke funkcioni3u na isti nadin. Voda
se, zatim, pretvara u paru, ali pri tome ostavlja supstance koje
je nosila. Voda vr5i promene, neZni je vajar, uvek je sveZa i
dela lagano. Velike koliiine kalcijurnske (krednjadke) supstance
deponuju se na dnu mora. Razlog zbog kojeg Atlanski okean nije
do sada napunjen jeste taj 5to su supstance raznesene po svim
drugim morima. Ovaj fenomen distribucije sadinjava, opet, drugu
granu izuiavanja koja se moZe delom ukljuditi u fizicku geografiju
(na primer, okeanske struje). Ovo 6emo diskutovati ne5to kasnije,
Ono Sto je zaista impresivno je to da sav kreinjak nano5en u
more tokom stotina hiljada godina nije ni na koji nadin prome-
nio sastav vode. Zivoti svih bi6a u njoj zavise od ove stalnosti.
Kosmiiki problem se stoga sastoji od 'evakuacije' tog kalcijum
karbonata da bi voda ostala nepromenjena. Ali kako se, ono Sto
je rastvoreno, moZe eliminisati? Nemogu6e je dovesti do kljutanja
ditavo morel Ovde uzima uie56e jedna druga aktivna sila u samom
moru. To je jedna 'energija' iiji je zadatak da koristi sve rastvorene
36 On nutrNrstvA Do ADoLEScENCIJE
supstance. Ova energijajesam Zivot. Postojg zapravq Zivotinje
koje koriste kalcijum karbonat.
Znat| na jednoj strani su destruktivne fiziike sile, a na dru-
goj Zive rekonstruktivne sile. Od davnina postoje Zivotinje koje
obavljaju ovu funkciju. To su one koje se odevaju u oklope i koje
sadinjavaju realnu snagu zaduZenu za kori5ienje suvi5nog kalcijurn
karbonata i njegovo ugradivanje.
Proubavanje morskih Skoljki veoma je deci interesantno. Po-
stoje Skoljke toliko velike da samo jedan od poklopaca moZe teZiti
300 kilograma; postoje i one minijaturne, mikroskopske, kao, na
prirrler, foraminifere, iiji ee delovi deci rnogu pokazati pomo6u
mikroskopa jer su nevidljivi golim okom. Ovo su jedno6elijska
bi6a koja formiraju vrstu pra5ine slidnu onoj u pustinji. Kada se
skupi, ova pra5ina obrazuje kalcijum-karbonatski depozit.
Zivotinje koje u ovom domenu igraju najvaZniju ulogu jesu
korali budu6i da oni imaju vaZnu osobinu da su statiini. Dok
apsorbuju kreEnjak, oni se razmnoZavaju i rastu sve dok ne stignu
do povr5ine i formiraju ostrva velikih povr5ina. Ukazuju6i, s jedne
strane, na postojanje reka na zemlji a, s druge, na postojanje
koralnih formacija, moZe se otkriti da su ove sile u medusobnoj
vezi: jedna predstavlja snage koje razaraju, a druga energije koje
u isto vreme ponovo izgraduju.
Sama velidina koralnih ostrva, opet, jeste jedna interesantna
prida na koju bi trebalo skrenuti deiju paZnju. S jedne strane,
kontinenti nestaju, a s druge pak, novi se stvaraju. Mi poznajemo
ova ostrava danas dobro i moZemo re6i da ona u Pacifiku formiraju
kontinent uporediv sa Azijom. Ono Sto je zanimljivo, sva ova
konstrukcija odigrava se u Tihom, a ne u Atlanskom okeanu gde,
u stvari, reke deponuju materijal. Pogledajmo za5to.
Poznato je da je koralima za ilivot potrebna mirna i 6ista voda.
Neophodan materijal nalazi se u Atlantiku, a bi6a koja ga koriste
Zive veoma daleko od mesta na kome je on uskladi5ten. NeSto
sliino de3ava se u industriji (proizvodnja se odvija na jednom
6. Vada t-
dl
mestu, a daleko odatle, na nekom mirnijem mestu, ljudi koriste
proizvode). Potrebna je izvanredna organizacija da bi se proizvo-
dnja ili skladi5tenje obavijali na jednom, prilidno turbulentnom
mestu, a potro3nja i rekonstrukcija na drugom. Ko, onda, trans-
portuje materije tako daleko do nepokretnih korala? Sredstvo ko-
munikacije mora postojati, ba5 kao Sto mora postojati i sredstvo
distribucije ovih matrijala (sli6no distribuciji i transportu indu-
strijskih proizvoda). Tako pocinjemo da proudavamo organizaciju
Zivog sveta - misterioznu, ali jednostavnu za razumevanje. Dotakli
smo fi,zi,iku geogrffiu,; zatim zoologaTu - ob.iasnili smo funkciju
divol,a u svetul pozabavili se i m'ineralogi,jom; takocle rekli srno
neito o fi,zi,ikim zakonima koji se tidu osobina vode; uvedeni su
i elementi hcmije koji obja5njavaju na koji n^aiin voda uni3tava
stene.
Svi ovi delovi saiinjavaju celinu, izuz,etno interesantnu kao
temu za prouiavanje. Oni 6e nam ispridati priiu o Zemlji.
Cesto se predaje klasifikacija Skoljki. Ali, tolika ie njihova
raznovrsnost a imena su im toliko teSka, da je besmisleno sma-
trati da je ucenje ove materije vaLno za decu. Ipak, ono Sto se
deci mora odmah predoditi nije opis svih Skoljki - univalve, bivalve
itd. - ve6 ideja o ogromnoj raznovrsnosti formi koje priroda uzi-
ma. Ono Sto stimulise ma3tu ieste upravo to, ba5 kao i umetnidki
talenti ovih stvorenja koja se ne pokrivaju lju5turama samo pokri-
vanja radi, ve6 'dizajniraju' svoje oklope u razliditim oblicima,
ukra5avaju6i ih na veliki bro,i naiina; pri tome je svaka vrsta ra-
zlidita od svih drugih, baS kao Sto ni dovek ne zida kui:u samo da
bi imao krov nad glavom. Privucimo dedju paZnju ovirn izuzetnim
stvarala5tvom prirode. 'Io je ono Sto je vaZno. Ako bi Zivotinje
posedovale inteligenciju i bile u stanju da razumeju svrhu svoga
rada, one bi, bez sumnje, pomislile: "Mi radimo da bismo odrZali
cisto6u okeana,; ulaZemo znaiajan napor da se utro5i sav kalcijum
karbonat koji bi, bez nas, izazvao smrt svih morskih stanovnika."
Ali, one ne bi mogle ni da zamisle da su graditelji novih zemalja,
38 On lEtrw;srvA Do ADoLESCENoTJE
novih planinskih lanaca, te da baS one formiraju ostrva na kojima
6e nova stvorenja pronaii svoj habitat. Pravi cilj Zivih bi6a ima
zapravo malo veze s onim odiglednim. Na prvi pogled, dini se da
im je cilj da pronadu najbolje, najsreinije uslove za svoj opstanak.
Na primer, za korale se moZe misliti da su u potrazi za idealnim
okruZenjem. Zalstaie interesantno videti kako se oni bore da Zive
udobno, pri odredenoj temperaturi, duvajuii se vode koja sadrZi
puno hlora; Zive u zdravim okolnostima (slidno nama kad odemo
na selo), daleko od turbulentnih i prljavih uslova reka koje dolaze
sa kopna. Kao da im nije vaZno Sto upravo reke donose materijal
koji im je potreban. Tlude se da budu Sto je mogu6e dalje od
njih, na izvanrednim lokaciiama sa umerenim i zdravim uslovima
Zivota. 1ele da Zive u disto6i. Njihov rad - koji je veoma vaZan
- sastoji se od apsorpcije vode, zadrlavanja kalcijum karbonata i
oslobadanja prodi5iene vode. I sva ostala bi6a koja izlucuju imaju
isti cilj. Koliiina vode koju ona apsorbuju ogromna je. Poredenja
radi, ekvivalentna je dovekovom konzumiranju trideset litara vode
u sekundi.
Korali obavaljaju toliko velik posao da im je potrebna pomo6.
U tu svrhu postoje alge koji stalno proizvode kiseonik za korale.
MoZe se napraviti poredenje sa gazdom i slugama. Sve ovo izgleda
kao fantasticna priia. Ipak, sve je to realnost, ali realnost koja bi
trebaio da zadovolji maStu.
Korali ostaju nepokretni. Neko mora doneti kalciium kar-
bonat do njih. Tako otkrivamo ogroman broj transportnih organi-
zama (valar, deo pride koji je ekvivalentan sredstvima transporta
i komunikacije u ljudskom dru5tvu). Na ovaj naiin dolazimo do
povrSinskih i podvodnih struja. Pogledajmo ih na r'napi. One su
sredstvo komunikacije izmedu okeana.
Kretanje vode, koje je komplikovano, zavisi od velikog broja
faktora (od kojih su mnogi kosmidki). AIi, same struje nisu do-
voljne da obezbede svo kretanje potrebno za isporuku kalcijum
karbonata do Zivotinja koje ga koriste. Stoga, takode, moramo
6. Voda 39
razmotriti i kretanje Zivotinja. Ovo nas dovodi do visih Zivotinja,
riba, koje se pojavljuju u beskrajnoj raznovrsnosti, ali koje se
uop5teno mogu opisati na slededi naiin: kao dva -r"Ii[s rniiiira,
tkiva u stalnom pokretu, nalik kretanju Seiera na dnu 6a3e koji se
zavrti kada se ka5idicom me5a teinost.
Tako moZemo pomenuti dve velike grupe Zivotinja: te5ke ko-
rale koji ostaju na dnu, a da se nikada, ili gotovo nikada, ne
pokrenu i ribe koje se neprestano kredu. Ribe imaju laki skeleton
koji jedva da je dovoljan kao podrska mi5idima u pokretu.
Beskrajna raznovrsnost sveta riba formira grupu koja ima po-
sebne medusobne odnose. Dakle, proudirno Zi,uot m'ba u nloru.
Zivot riba veoma je interesantan. JoS je zanimljivije njihovo
stalno kretanje iiji je kosmieki cilj da pokrede vodu. A koliko ovo
kretanje dini prijatnim Zivot riba! ("Sre6an i slobodan kao riba
u vodi!") Ya1no.ie primetiti da ispunjenje velikog rada podinje
zadovoljstvom onih Zivih bi6a koja su odgovorna za njega. Ova
ideja te5ko se moZe objasniti bez logike koja je dini odiglednom.
Da bi se obavio veliki posao, moraju se imati najbolji moguii
uslovi.
Prouiavanie razlibitih morskih struja komplikovano je. Aii
je, zato, jednostavno gledati ih nacrtane na dijagramu. Deci se,
takocle, molerctida ogromne reke ne postoje samo na kopnu; njih
ima i u okeanima.
Kako je mogu6e imati vodene struje u samoj vodi? Mora su
prosto ispresecana strujama. Mogli bisrno se posveteti nekoj vrsti
anatomskog proudavanja okeana da bismo taino utvrdili puteve
tih struja.
Voda u okeanima ima i svoje precizne, vedne zakone' Jedna
struja ide uvek u jednom pravcu, dok druga ide u dmgom- Nji-
hovo proubavanje, otkriva postojanje jo5 dubljih struja. Postoje
spolja5nji faktori (kao Sto su temperatura, osunianost, privlaienje
izmedu Sunca i Zemlje i Meseca i Zemlje), kao i neki unutra5nji
faktori koji odreduju ovo kretanje. Medu unutra5njim faktorima
 40 Or oruu;srvA Do ADoLESCENCTJE
je i rad Zivotinja koje povlace vodu s povr5ine i prouzrokuju njeno
vraianje ponovno ka povr5ini. Ova cirkulacija moZe se uporediti
sa krvotokom u telu neke Zivotinje neiista krv putuje ka pludirna
gde se prodi56ava i vra6a se dista. Na slican nadin, Zivotinje sa
izluiivanjem o kojima smo govorili predstvaljaju pluca okeana.
One biste vodu od kalcijum karbonata i to rade bez prestanka.
Proces se izvodi na velikoj skali, kao da je Zemtja Zivo bi6e. Ova
ideja ostaje zauvek u ma5ti deteta, ali potice pravo iz realnosti.
Bude li se bilo koji od ovih detalja kasnije proudavao, dete 6e se
setiti ove slike celine. Znanje sa svojim zakljudcima kao da se Siri
poiako iz centra, kada se seme malo po malo razvija.
Proudavanie povr5inskih struja dovodi nas do geografi,je. Struje,
prikazane na mapi crvenom bojom ako su tople i plavom ako su
hladne, lako su uobljive za dete. Njegovu maStu moZemo podstadi
ako mu kaZemo da je svaka od struja ogromna reka, ekvivalentna
hiljadama reka Misisipija i Amazona uzetih zajedno. pratimo, na
primer, ekvatorijalnu struju od Meksickog zaliva. Kada se ona
razdvoji, jedna od grana formira Golfsku struju, a druga se delom
vra6a dok ne zatvori krug. Kretanje struja moZe se uporediti sa
veZbama iz praktiinog Zivota. Kada se soba bri5e metlom, tada
se sva prljavStina skupi na jedno mesto pre nego Sto se sakupi u
Iopaticu. Na slidan naiin nestaje kalcijum karbonat. Na kraju
struje, u stvari, nalazi se 'lopatica' a to je more Sargaso.
Po5to struje uzrokuju kruZno kretanje, moZe se primetiti da
predmeti koji se nalaze na obodu bivaju izbadeni po tangenti iz
same struje. Ti predmeti bivaju izbadeni zbog centrifugalne sile
(na primer, komadi drveta pa i cela drveta), a putanja ko.lu zauzi-
maju uvek je ista. Voda vredno radi i uvek nanosi 'otpad' na isto
mesto. Zbog ovoga, i pored toga Sto u zaledenim oblastima nema
vegetacije, delovi drveta se ipak i tamo mogu na6i. Stanovnici
ovih predela koriste to drvo za izgradnju ditavih gradova kao i
za obezbedivanje goriva za grejanje. Ovakve anegdote deci su
interesantne kao i basne.
6. Voda 41
Zadr1imo se na ovoj mapi jo5 koji trenutaL- Stva.rj je potrebno
dovoljno dugo izlagati deci kako bi se privukla njihova pai,nja.
Po5to deca asimiluju okruZenje instin-ktivno, ona asimiluju ono
demu su izIolena. Svako dete se normalno posve6uje radu na
onome Sto je samo izabralo. Medutim, mapa je stalno tu. Ona
intrigira dete. Prime6ujemo da su sve struje u Pacifiku, koji ie
topao, paralelne. Na drugim mestima, medutim, njihovi tokovi se
uvijaju.
Vizuelnom opservacijom struja moZe se zakljuiiti da je hladna
voda teZa i da pada na dno, dok se topla voda, kao lak5a, podiZe.
Takorle, voda odi56ena od kalci.iuma lak5a je od one koja jo5 nije
prodi56ena pa se diZe ka povr5ini. '
Anegdota o boci s porukom koju je u more bacila osoba s
broda potopljenog u brodolomu na vrhu Kejp Horna, a nadena je
u Irskoj, predsbavlja dokaz o kretanju vode.
Zehmo da prouiimo misteriju i veliianstvenost svojstvene vodi.
Tako se rada i Zelja da se ona opeva i u pesmi. Naiini na koje
voda dela, njeni uzvi5eni ciljevi, rrjena grandiozna misija, ukazuiu
na njenu materinsku funliciju. Zar ona, zapravo, i nije majka svih
Zivih bi6a koja rada u ime Tvorca? Sveti Flanja AsiSki ovo je
veoma dobro shvatao kada je, u nastupu odinske ljubavi prema
elementima prirode, pevao u slavu "sestre Vode koja je veoma
korisna, ali skromna i dragocena". Svi je vole jer su sva Ziva
bi6a, biljke i Zivotinje, Zedna i ne mogu bez vode. Zaito joj se ne
bismo divili i bili zahvalni i za5to ne bismo Zeleli da Sto viSe o nioj
znamo? Proubavanje vode, na ovaj nafin, moZe postati strast,
a precizni zakljucci koji se izvode direktnim upoznavanjem vode
dalje produbljuju ovakvo proudavanje.
Pogledajmo sada vodu sa razlidite tadke gledi5ta. Ve6 s.mo deci
govorili o vodi kao rastvaradu i videli da je njena velika kosmiika
uloga da rastvara stene. To je ved jedan precizan zakljudak: voda
je rastvarab. Ako sada razmotrimo mehanizam ove osobine to 6e
nas prirodno dovesti do hemi,je.
 42 Oo ppux.lsrvA Do ADoLEscENcIJE 6. Voda 43

Ka7emo da voda, zbog svoje osobine da rastvara, postaje ra- ona kopa podzemne galerije i buna,re. Ali, kada izade na povriinrl
stvor. Pokazujemo da mo6 vode da rastvara ima dobro definisane voda deponuje sav kalcijum karbonat koji je sakupila pod pri-
granice koje se mogu izmeriti. Ovde se u igru ponovo ubacuje tibkom. Tako ona na povr5ini zemlje stvara ogromne mineralne
matematiCki faktor. Opisujemo vodu koja ostaje na vrhu kao formacije. TYavertin predstavlja primer ovakvih naslaga. Ovaj
'zasi6eni rastvor' a vi5ak koji ostaje na dnu nazivamo talogom proces ekvivalentan je onome kada iz boce pod pritiskom pri otva-
ili depozitom. Zatim pome5amo s vodom jo3 jednu poznatu su- ranju izleti ugljen dioksid, pri 6emu pritisak opada.
pstancu, skrob, i pokaZemo da on, dak i u malim kolidinama, nije Voda, dakle, odlazi pod zemlju gde se napuni stenom koju,
rastvorljiv. MeSa se s vodom, ali se nikada ne rastvara. Kalemo zatim, nosi na povr3inu i tu je deponuje. Stena 6e, poput pravog
tada da skrob ostaje u 'suspenziji' (visi) u vodi i tako upotrebimo graditelja, sagraditi modne konstrukcije.
joS jedan precizan termin. Posle toga, stavimo kameniid u vodu Voda je aktivna, ima zdrav apetit i moZe sadrZati ogromne
da bismo videli da se ne rastvara. kolitine ovog gasa za kojim Zudi i koji je njen sa,radnik u vaZnom
Voda je, i pored toga, odlidan rastvarad. Istina, postoje su- procesu rastvaranja kamena. Zato, tokom obilnih kiSa, voda koja
pstance koje ona ne moZe rastvoriti, ali je zanimljivo to da one pada zasidenija ugljen di,oksidom nego kada s6 sslazila u stanju
koje rastvara lagano 'guta'. Najve6i apetit ona ima za stenarna i vodene pare, ostavlja tragove na stenama.
nikada ne prestaje da ih sa uZivaniem l<onzumira. Putuje dak u
dubinu zemlje u potrazi za njima.
ZaSto se onda kamendii lio.ji stavimo u vodu ne rastvara? Kakva
je to misieriia? Ovde se po.lavljuie jo5 neSto Sto zahteva dodatno
obja5njenje. Voda ne rastvara samo dvrste supstance: ona ras-
tvara i izvesne gasove) naroiito ugljen-dioksid. Sve Zivotinje na
zemlji oslobadaju ovaj gas disanjem, a i sama Zemlja kontinualno
ga emituje. Da bi mogla da pobne da rastvara karnen, voda mora
sadrZati ovaj gas, koji je takode prisutan i u okeanima.
Po5to voda sama ne moZe da odnese stenu, ona je prvo rastvori
uz pomoi gasa. To jest, stena se prvo sitno 'izmrvi', a onda je voda
odnese.
Ovakve transfbrmacije raalikuju se od onih koje se dobija.ju
prostim rastvaranjem. Voda deluje na stene na nadin koji je isto-
vremeno i fiziiki i hemijski.
Tada se molepokazati boca napunjena vodom koja sadrZi ve-
Iiku kolidinu ugljen dioksida pod pritiskom - dugim redima veoma
zasiien rastvor ugljene kiseline. Voda koja prodire u zemlju, ba5
zato Sto je pod pritiskom, moZe isto tako sadrZavati ovaj gas. 'Iako
 7
Ogledi iz hemije

Na osnovu urape vodenih struja deca su stvorila ideju o torne da

su neke teinosti teZe od drugih te da lakSi sloievi IeZe iznad teZih.
Ponudimo im sada veiu preciznost putem veZbi koje 6e uvesti
tehniike i nau6ne termine, dak i neke koji nemaju veze s onima
kori5denim za obja5njenje struja. Ove veZbe ekvivalentne su oni-
ma iz praktiinog Zivota, koje pomaZu manjoj deci da uveZbaju
precizne pokrete. Tako, kori36enje epruveta i levaka predstavlja
nove manuelne veZbe na ovom novom uzrastu. Neki pokreti mogu
se porediti s onima kada dete presipa vodu u ca5e. Ovde se,
medutim, zahteva vetapatrnjajer su posude manje.
Sipajmo dakle tednosti razliditih teLina u jednu epruvetu -
pri tome se uvodi termin specifidna telina. Najbolji naiin da se
razume ovaj termin jeste da se pogledaju razliiiti slojevi koje ove
teinosti formiraju: na dnu jetriva, zatim sipamo vodu, potom ulje
i, na kraju, metil alkohol. Da bi se bolje identifikovale, oboiimo
ove teinosti razliditim bojama.
Uzmemo, zatim, dve epruvete i stavimo vodu i kristal 3e6er
u jednu, a vodu i skrob u drugu. Se6er se rastvara polako, tako
da se usput moZemo pitati da li 6e se rastvoriti. Ako zagrevamo
epruvetu, 5e6er ubrzo nestaje iz vida. Umesto h,ladnog rastuora,
dobili smo topao rastaor.
Ovi procesi, koji fasciniraju manju decu, zahtevaju odredenu
paZnju. Dajemo im praktidne informacije - da je kristal 5e6er

45
 46 Oo oprlxrsrvA Do ADoLESCENCTJE
Slika 1.
w
Stika 2.
rastvorljiv u toploj vodi, a slabo rastvorljiv u hladnoj, dok se u
isto_weme, radi na izgradivanju strpljenja dece.
Sto se tide skroba, on ostaje nerastvoren dak i ako prodrmamo
epruvetu. Njegovo prisustvo vodu iini neprozirnom, kaZemo da
'visi' (suspenzija).
Stoga, rastvor moZe biti obojen, ali ostaje transparentan, dok
tednost koja sadrZi 'vise6e'supstance postaje neprozirna. Ovo se
jasno moZe videti iz dve pripremljene epruvete.
Uzmimo sada plavi rastvor bakar sulfata u vodi da bismo videli
da li je mogude osloboditi vodu od rastvorene supstance. Da bismo
7. Ofledi iz hemije 47
HH Slika 3.
ga profiltrirali, moramo prvo pokazati kako se priprema filter i
stavlja u levak, kako se kadi papirni filter i kako meri da ne bi bio
suviSe velik za levak. Papir ne sme dodirivati rub levka. Da bi
eksperiment bio Sto upedatljiviji, prvo isfiltriramo vodu koja sadrZi
skrob. Vidimo da ona ponovo postaje prozirna. Na ovaj nadin smo
zapravo demonstrirali kako se veoma lako voda moZe osloboditi
supstance koja u njoj 'visi'. Uradimo to isto sa rastvorom bakar-
sulfata. Primeiujemo da voda, mada profiltrirana, ostaje obojena.
Ovo znaii da je i sam rastvor postao nova supstanca.
Videli smo da, filtriraju6i tednost u kojoj supstanca 'visi', ona
postaje bistra. Ipak, supstanca kojaje bila u rastvoru nije nestala.
Da bismo je uklonili, moramo zagrevati rastvor do kljudanja. Ako
nemamo aparaturu potrebnu za destilaciju, neiemo uspeti da odi-
stimo rastvor i dobijemo vodu. A ako voda ispari, mo6i 6emo
da vidimo ostatke rastvorene supstance. Ovaj proces naziva se
'kalcinisanje'. Setimo se kalcijum karbonata koji ostaje na dnu
mora po isparavanju vode.
S druge stlane, ako talog ostane u epruveti, mi smo u moguino-
sti (dodu5e na nesavrsen nadin), da oslobodimo teinost ovog ta-
Ioga kroz proces 'pretakanja'. Ovi termini su precizni i mo6i 6emo
da ih zapi5emo u svesku ili na posebne kartice i da ih debaljno
objasnimo.
 48 Oo npTtw;srvA Do ADoLESCENcTJE
Deci zatim pokaZemo kako, da bismo zagrejali tednost do klju-
danja, uvek postavimo za5titni sloj izmedu plamena i posude; to
pokazuje da se mora veoma paziti na to da se posuda dalje ne
zagreva jednom kada je teinost isparila.
Ovaj eksperiment pokazuje da je voda isparila bez mogu6nosti
da sa sobom bilo Sta 'ponese'. Bakar sulfat koji ostaie je dvrsta
supstanca koju moZemo uzeti i ponovo rastvoriti u vodi, pri demu
se dobija rastvor isto tako plav kao i prethodni. Zanaii, uspeli
smo da iz vode izvudemo supstancu koju moZemo staviti u drugu
vodu.
Ovi eksperimenti su veoma jednostavni, ali zahtevaju vreme
jer je neophodno strpljivo dekati da se rastvor slegne ili da se
supstanca rastvori ili da voda ispari. Potrebni su mir i paZnia.
Psiholo5ki efekat na decu ovog uzrasta rnoZe se uporediti sa efe-
ktima 'igre ti5ine' na decu mladeg uzrasta. Mala deca potpuno
prestanu da se kre6u, dok se starija moraju odmereno kretati pa
se dakle, moraju skoncentrisati na svoje pokrete.
Sada moZemo preii na drugu veZbu koja nije ni komplikovana
ni te5ka za tazumevanje, ali koja zahteva strpljenje, paZnju i si-
gurnu ruku. To je sipanje vode u epruvete. Kada je epruveta
skoro puna do vrha, ako se paZljivije pogleda, moZe se zapaziti da
je povr5ina vode konkavna, voda se naime 'lepi' za staklo. Ova
pojava nazivase kohez'ija. JoS teZi zadatak sastoji se u dodavanju
maie kolicine vode u epruvetu koja je ve6 puna. Kada je ovo
ucinjeno, moZe se videti da je povrSina vode postala konveksna.
Ovaj fenomen uzrokovan je moinom silom kohezije same vode. Iz
ovog razloga voda koja pada ima oblik kapljica, tj. sferni oblik.
Kapljica je u isto vreme i konveksna i konkavna.
MoZemo podsetiti decu na formiranje stalagmita i stalaktita.
Ovo, takode, fiksira paZnju dece na vodu.
Pomozimo im da otkriju, kroz eksperiment, princip spojenih
sudova. Uzmemo epruvetu u obliku slova U i objasnimo deci da
voda moZe do6i na povr5inu zemlje jer teZi da se izniveliSe sa
7. Ogledi iz hentije 49
podzemnim vodama. Mnogobrojni izvori vode rezultat su dejstva
ovog fenomena. Tako, da bismo na jednom brdu koristili vodu diji
je izvor na drugom brdu, dovoljno je da uspostavimo vezu medu
njima. Da su Rimljani znali za ovaj princip, ne bi gradili ogromne
akvadukte kojima se danas divimo. Bilo je dovoljno da se jedna
taika jednostavno spoji s drugom.
UkaZimo, zatim, na to da je povrSina vode horizontalna ravan.
Da bismo ovo pokazali uzmimo epruvetu oblika slova V. U kosom
kraku oblik povr5ine vode je elipsast. U drugom, koji se drii
uspravno, povrdinaje kruZnog oblika. Ovo pokazuje da povrsina
vode uvek zauzlma hrizontalnu ravan. Zapravo, da bi se postavila
u horizontalnu ravan, vodu je dovoljno ostaviti da se umiri. Iz
ovih demonstracija proizilaze principi koji nam dozvoljavaju da
kasnije, kada se upustimo u prouiavanje nauinih instrumenata,
uvedemo matematidke pojmove.
Razmotrimo sada hemijski sastav vode. Dete se mora upoznati
sa naukom kojaje u dana5nje vreme postala toliko vaZna. JoS uvek
ne moZe proudavati velike teorije ili preciznu hemijsku nauku, to
dolazi kasnije. Na ovom uzrastu, dete mora dobiti seme koje 6e
isklijati kasnije. Potreban mu je utisak, ideja koja pre svega budi
interesovanje. Ako postane zainteresovano, kasnije (ebrzo moii da
proudava i razume raziidite oblasti nauke. Ako se interesovanje ne
probudi, tada ie im nauka, kojaje dostigla takav stepen razvoja i
koja ima ogroman uticaj na dana5nji livot ljudi, ostati nerzumljiva
i nedostupna.
Moramo traiiti, dakle, sve ono Sto je pristupaeno uzrastu de-
teta kako bi se stvorila osnova za njihov budu6i razyoj. Zna(i,
moramo posejati interesovanje pre detaljnijeg upoznavanja sa na-
ukom. Moramo prona6i puteve do maSte deteta kako bismo os-
tavili utiske u njoj, te da bi se malo-pomalo stizalo do zakljucaka,
Da bi se ovo postiglo, moramo tragati za simbolima razumljivim
detetu, koji pobuduju prostu logiku koja 6e mu pomo6i da razmi3lja.
Ni5ta se bolje ne obra6a detetovoj ma5ti od nauke jer je ono
 50 Oo opuN.lsrvA Do ADoLESCENCTJE
doZivljava kao magidnu. einjenica da jedno telo u dejstvu sa
drugim, kao Stoje to sludaj kod vode, na tajanstven nadin proizvodi
ne5to treie. ostavlja utisak nedeg magidnog. Pred iinom stvaranja
budi se svest deteta.
Vodonik, lak i nevidljiv gas koji teZi da pobegne, i kiseonik,
drugi gas kojeg uvek ima u vazduhr,r; nijedan ne moZemo videti,
ali su nam neophodni zaLivot i sva deca su iula za njih, udiiu svi,
dak i ribe u vodi. Kiseonik nas iznenaduje svojim osobinama, jer
on omoguiava iak i gorenje.
Vazduh je sastavljan jednom petinom od kiseonika, kao i od
detiri petine azota koji razblalava kiseonik. Bez njega, kiseonik
bi sve spalio. Mi poznajemo azot; iesto se duje o azotnim sup-
stancama. Za vreme rata, Nemabka je koristila azot iz vazduha
za pravljenje eksploziva. Interesantno je da, od dva gasa od kojih
je saiinjen vazduh jedan gori, dok drugi eksplodira. I jo5 ne5to:
kiseonik i vodonik zajedno daju vodu.
8
Ugljenik u prirodi
eisto6a vazduha koji udi5emo umanjena je ugljen-dioksidom koji
izdi5emo. Ugljen dioksid je otrovan i za nas i za Zivotinje. Kako
to da se nikada nismo ugu5iii? Ovo je jo5 jedna misterija, nalik
onoj s vodom. Postoji jedan elemenat koji prodi3dava vazduh i
tako je od vajkada.
Moglo bi se pretpostaviti da su postojali samo vodonik i kiseo-
nik, oba nevidljiva gasa; da je doSlo do eksplozije, nebo se otvorilo
ki5om i da je tako stvorena voda. Voda je sastavljana od dva dela
vodonika i jednog dela kiseonika. Voda, koja ranije nije posto-
jala, mogla je iznenada nastati pomo6u varnice groma. Zapravo,
mogu6e je i nabiniti vodu na ovaj nadin. Ove eksperimente ne bi
trebalo jo5 zapoiinjati. Pojava se, medutim, ntoie opisati deci kao
neka predivna bajka, obja5njavaju6i kako voda, koja je providna
ali se moZe osetiti dodirom, nastaje od dveju supstanci, od kojih
su obe nevidljive.
I kad smo kod teme stvaranja supstance, kaZemo detetu da je
hemija nauka o novostvorenim supstancama. Da bismo ovo ilu-
strovali, stavimo komad 5e6era u staklenu posudu i preko njega
sipamo tednost koja ima izgled vode, sumpornu kiselinu. Dobro
prome5amo supstance. Seder se rastvara u vodi; u ovom sludaju,
medutim, odjednom vidimo kako iz posude izlazi dim. Posma-
tramo'kako, kao magijom, nastaje nova supstanca - ugljenik. Beli
51
 52 Oo pntlw;srvA Do ADOLESCENCTJE 8. Ugljenik u prirodi 53

af
5e6er je, u suStini, komad uglja. Ugalj se, u zavisnosti od svojih
razliditih oblika i aspekata, razliiito upotrebljava i ima razliiite
osobine.
MoZemo da kaZemo da sve supstance koje gore postaju ugalj:
drvo postaje ugalj; pecenje zaboravljeno u rerni postaje ugalj. Mi
sami smo kombinacija ugljenika i ostalih supstanci. Ugalj se moZe
{105'l
naii svuda naokolo. On je veoma vaZna supstanca. Deca uvek
pokazuju Zelju da otkriju izvesne karakteristike ovih elemenata.
\

o
Cak i malo dete ve6 moZe da koristi simbole. Slova u azbuci su
takode simboli. Broj slova je relativno mali, ali se njihovim kom-
binovanjem dobijaju redi, pesme. Muzidke note su, takode, sim- HzO { vodal
boii. Muzika nas 6ini sre6nima, Zelimo da pevamo i igramo. Za5to
onda ne bismo predstavili simbolom joi jedan fenomen, fenomen
stvarania? Slika 5.

eetiri elementa koje predstavliamo simbolima tako da ih deca

na ovom uzrastu mogu usvojiti, zapravo su kljud univerzuma.
S druge strane, ugljenikkoji ima ietiri ruke koristi po dve da
bi se zakadio sa po jednim kiseonikom i stvorio ugljen dioksid.

I
Njega predstavljamo na slede6i nadin:

vodonik
@w+
kiseonik azot ugljenik S'l.,W
CO2 tusljen dioksidl
Slika 4.
Slika 6.
Lako ih je zapamtiti jer imaju jednu, dve, tri, ili cetiri linije.
Oni, zapravo, i lice na kljuceve.
MoZemo ih opisati kao tela koja imaju ruke koje jedna drugu Ova dva elementa su fundamentalno vaZna. MoZemo smatrati
mogu drZati. Neki elementi se neodoljivo privlade. Tako se vodonik da su to dva aktivatora univerzuma.
kombinuje sa kiseonikom koji, poSto ima dve ruke, moZe drZati dva Azot, koji ima tri ruke, kombinuje se sa tri vodonika i gradi
vodonika. Stoga, vodu predstavljamo na sledeii na6in: relativno vaZno jedinjenje, amonijak.
 54 Oo pprrx.lstvA Do ADoLEScENcTJE 8. Ugljenik u prirodi 55

()

e/
,^

\_/
Ht{o3 (azotna
+-=kisetina) w
€

NH3 {amonijakl ( \
\) Slika 8.

Slika 7. U ugljen-dioksidu, o kojem smo govorili, ugljenik je glavni ele-

ment. Kada smo govorili o kalcijum karbonatu, i to je bilo vezano
za ugljenik. Da li su, dakle, i same stene ugljenik? PokaZimo
Amonijak je zavr5ni oblik koji uzimaju azotne supstance u
formulu kalciium-karbonata potev3i od samog kalci.juma:
procesu raspadanja organizma.
Nadin na koji se elementi spajaju jeste ono Sto odrZava paZnju
deteta. Na slededoj strani je simbolidno predstavljen a azotna
kiselina (slika 8). Azot (u ovom sluiaju) ima pet ruku: sa ietiri
drZi dva kiseonika od kojih svaki, kao Sto smo videli, ima po dve
ruke. Peta ruka azota drZi ruku jo3 jednog kiseonika koji drugom
rukom drZi vodonik. Za nas je veoma te5ko iskoristiti amonijak
-@- kalcijum
za pravljenje azotne kiseline. Ali, u prirodi se ovo dogada stalno.
Ovaj proces se dogada na posredan nadin, kao rezultat rada izve- Slika 9.
snih bi6a - mikroba, koji imaju mo6 koju mi ne posedujemo. Oni
izdvajaju vodonik iz amonijaka i zamenjuju ga kiseonikom. Kada Ugljenik koji ima betiri ruke, koristi dve da drZi kiseonik, a pre-
mikrobi ne bi postojali, zemlja bi se napunila amonijakom, a biljke ostalim dvema drZi joi dva kiseonika. Svaki od njih jo5 uvek ima
ne bi imale hranljive materije, one se naime hrane nitratima koji po jednu slobodnu ruku kojima drZe dve ruke kalcijuma (slika 10).
dolazeiz azotne kiseline. Mikroorganizmi, dakle, doprinose ishrani Kada ki5a koja sadrZi anhidrid ugljenikal pada po stenama
biljaka jer se zahvaljauju6i njima deSavaju hemijske transforma- koje su sastavljane od kalcijum karbonata, formira se bikarbonat
cije. lanhidrid ugljenika ili ugljeni anhidrid je isto Sto i ugljen dioksid
 56 Oo nprtx;srvA Do ADoLESoENoTJE 8. Ugljenik u prirodi 57

i;*: 6ffix
-St'..
)lr::$
fi:
f t- "------ffitrwt
i;."
\J WW"-

O coco3 {rrarcijum karbonat)

ffi'
-'w
Ttr@
Slika 10.
-*-ffi'
$gwu6
W
YW--

}_-0'
1W

Utr@
*=O \r -w Co{hlC0rb {t<alciium bikar:bonat}

Slika 12.
G -J H2co3 (usrjenakiserina)

Hemijske reakcije koje igraju ulogu u procesu degradacije krei-

Slika 11.
njadkih stena su, dakle, slede6e:

kalcijuma. on je rastvorljiv u vodi i zbog toga se stene dezinte- HzO * CO2 -' HzCOe (ugljena kiselina)
griSu. HzCOs * CaCOa -- Ca(HCO.)2 (kalcijum bikarbonat)
U isto vreme, de5ava se i suprotna pojava; formiraju se, naime,
novi kontinenti. Kada su anhidrid ugljenika i voda eliminisani iz Hemijske reakcije koje igraju ulogu u procesu u kome se stvaraju
kalcijum bikarbonata (tj. kada se eliminise ugljena kiselina), on se kalcijumske (kreinjaike) strukture je potom:
transformiBe u kalcijum karbonat. posto je nerastvorljiv, on stvara
krednjadke strukture kao ito su stalaktiti, stalagmiti, madrepore Ca(HCOr), -- COz * HzO * CaCOg
i razne wste korala i stoga dovodi do formiranja atola (slike 11 i Ugljeni anhidrid odlazi u vazduh u ovom procesu. Mada pro-
12), koralnih sprudova.
cesi ova dva ciklusa (degradacije i stvaranja) nemaju medusoban
Ovo je velika drama prirode zahvaljujuii kojoj se planine ras_ reciproian odnos, ove dve hemijske reakcije (dekompozicije i kom-
padaju i stvara se novo kopno. Tako voda stalno rastade i iznova pozicije), koje predstavljaju ovaj neprestani i dramatidni 'ciklus
stvara. stena', mogu se svesti na jednu povratnu reakciju koja sledi:
i:::iii.iib;1t:
I +'i:t:r'l
 58 Oo nnrtx.lsrvA Do ADOLESCENCIJE

HzCOs * CaCO3 *-+ Ca(HCOr)2

Interesantno je prisustvovati kombinovanju ovih elemenata koji

se mogu smatrati kljudem koji odreduje unutra5nje zakone prirode.
Ako ove ideje deci uvedemo na jednostavan naiin, ona postaju
I
zainteresovana da razumeju Sta se de5ava. Kada se jednom upo-
znaju sa supstancama, postaje lako predstavljati ih jednostavnim
simbolima.
Nekoliko ideja iz
neorganske hemije

Tadka gledi5ta sa koje deci predstavljamo ove nauke u njihovom

embrionalnom stanju mora se dobro razumeti. NaSe predstavlja-
nje mora biti senzorno po tipu i ma5tovito, izneto pomo6u jasnih
vizuelnih simbola koji dozvoljavaju da se odrede detalji.
Poku5avamo da probudimo interesovanje kod dece. Ako to ne
uspemo da postignemo odmah, tada se moramo i dalje drZati ovih
istih principa dok predstavljamo odredenu temu u specifiinom
okruZenju i dekati reakciju dece. Ako entuzijazam i dalje izostaje,
ne odlaZemo ve6 nastavljamo dalje. A ako se entuzijazam probudi,
otvorili smo vrata i na podetku smo dugog puta kojim 6emo puto-
vati s detetom. Ono Sto bismo, medutim, svakako preporudili je da
se ne poiinje isuvi5e kasno. Na primer, sa predstavljanjem hemije
moZe se poieti na uzrastu od devet godina. Detetovo interesovanje
moZe se dak pojaviti i pre toga.
Pitanje koje mi - odrasli sebi uvek postavljamao jeste da li
de ove probleme koji nam se ve6 ionako 6ine dovoljno te5kima,
deca mo6i da razumeju. "Da li ie razumeti Sta je molekul, atom?
Da li 6e razumeti formule?" Izgleda nam nezamislivo da ie dete
uspeti da prati atomsku teoriju. Ali, mi ne Zelimo da mu u tom
trenutku predstavimo celu nauku. Ono Sto Zelimo da mu usadimo

59
 60 Op onrrrq.lsrvA Do ADO.LESCENCIJE
nije niSta viSe od semena iz kojeg 6e kasnije proklijati i razviti
se interesovanje. Preporudujemo da se, pre svegar detetu ne daje
suvi5e obja3njenja, ve6 da se ponude precizna imena. Evo jedne
anegdote za ilustraciju: dete pita zasto je lis6e zeleno. sieian
Sto ima priliku, otac se upu5ta u objaSnjenja hlorofila, vazduha,
svetlosti i nikako da zavrSi. Dete ijubazno slu5a, ali misli: ,'Kako
li sam samo uspeo da isprovociram sve ovo?,,
A Sto se tide pitanja molekula i atoma, moZemo ga ovako obja_
sniti: PotraZimo najmanji delii nedega! Na primer, delimo neku
geometrijsku figuru na viSe manjih sve dok ne postane nemoguie
nastaviti dalje. Atom je deo materije koji se ne moZe dalje deliti.
Poredenja radi, recimo; "Za tove1anstvo, jedan bovek je atorn.
coveka ne moZemo dalje deliti jer u tom sludaju presta.ie da bude
6ovek." ProSirujuii ovaj primer, kaZemo da su mu5karac i Zena
dva atoma dru5tva. Njih dvoje zajedno obrazuju molekul. sto 6e
re6i, molekul je sastavljen od najmanje dva atoma.
Deca, Stavi5e, ne postavljaju ova (tehnieka) pitanja jer njih
interesuje simbolidko predstavljanje stvari. ono sto im se dopada
vezano za vodu jeste to Sto kiseonik i vodonik zele da ostanu za-
jedno i Sto traZejedan drugog kao da postoji medusobno dopadanje.
Na sliian nadin ugljenik se ujedinjuje sa kiseonikom i lormira
ugljen dioksid.
Vodonik ima samo jednu mogu6nost za ujediniavanje, kiseonik
- dve i tako redom. Tako mogu imati jednu, dve, tri ili cetiri
ruke i svaka grabi po jedan elemenat. Da su atomi sami, oni bi
se medusobno ujedinjavali tako da uvek budu zadovoljeni. Ali,
umesto da pominjemo ruke, moZemo reii da elementi imaju vre_
dnosti jedan, dva, tri ili detiri i da se ta vrednost naziva 'valent-
nost'. Tako kaZemo da je vodonik jednovalentan, kiseonik dvova-
lentan itd.
Moramo se osloboditi i re6i deci Sto vi5e imena i nepoznatih
reci. Sto su imena teLa, tosu deci privlabnija. MoZemo, na primer,
re6i da je vodonik univalentan, kiseonik bivalentan itd. Mnogo je
9. Nekoliko ideja iz neorganske hemije 61
jednostavnije objasniti ova.i koncept tako nego govoriti o jednoj,
dve ili tri ruke.
Elementi se, medutim, ne ujedinjavaju samo prema svojoj va-
Ientnosti. Oni, takode, moraju imati afiniteta jedni prema drugi-
ma, koji ih tera na sjedinjavanje. MoZe se reii da poseduju izve-
stan instinkt zbog kojeg tragaju za jednim a rte ze drugim ele-
'
mentima. Tajna je u ovom izboru, a ne u valentnosti. Iz tog
razloga se ne moZemo igrati sa elementima. Simboli pokazuju
koji elementi su prisutni u nekom jedinjenju, kao i strukturu tog
jedinjenja. Na ovaj nadin stiZemo do pisanja formula.
Kada su sve valentnosti zasi6ene, zadovoljene, jedinjenje je sta-
bilno.
Dva elementa se ne mogu sjediniti ako nema medusobnog afinite-
ta. Tako se kiseonik i azot koji su oduvek prisutni u atmosferi
ne sjedinjuju. Kao da u atomima postoji nekakva unutraSnja sila
koja im pruZa mogu6nost izbora. Siedinjenje odgovara energijama
atoma, sto 6e re6i da su ove osobine inherentne samim atomima'
Oni su 'motivisani' da biraju, kako bi formirali stabilna jedinjenja
koja postaju nove supstance.
Stena se sastoji od kiseonika, ugljenika i kalcijurna. Ipak, ni
merrnel ni alabaster nisu kiseonik, on je gasovit; ni ugljenik, ni
kalcijum. To je potpuno drugi materijal, nov proizvod, kamen.
Sve stvoreno - voda, stene, itd - ptoizilazi iz atoma koji se
medusobno traZe, koji teZe da se sjedine i da, zajedno, naiine ovu
novu tvar. Atomi tragaju uvek za istim elementima, ba5 za tim,
a ne za drugim. Granice su odrettene zakonima. Svi ovi detalji
stvaranja sadinjavaju iudo koje moramo deci predoeiti; u tome ne
smemo zakazati.
Posredstvom vizuelne reprezentacije pomo6u oblika i boja' slo-
va azbuke ili mrrzidkih nota, uvodimo ideju stabilnosti jedinjenja.
Izvodedi eksperimente u mogudnosti smo da pokaZemo stvaranje
supstance, ba5 kao Sto smo videli na primeru ugljenika. Ovo je
nesto potpuno iulno (iskustveno) i budi deije interesovanje. Dalje
 Oo optrN.lsrvA Do ADoLEscENcTJE

od ovoga ne postoji potreba da se prodire dublje u prouiavanje

neorganske hemije kojoj pripada proudavanje svih mineralnih jedl-
njenja.

10
Nekoliko ideja iz organske
hemije

Deci se, takode, mogu pruZiti i neki pojmovi iz organske hemije'

Pogre3no se misli da je ovo teZe, pa se ponekad ne predaje pre
univerzitetskog uzrasta. Ako bismo, medutim, neke formule iz or-
ganske hemije predstavili vizuelno (kao do sada), one ne bi morale
biti teZe od onih prethodnih.

a
+A
C2HaO2 t"i.d"ba kiselina)

Slika 13.

63
 64 Oo onrrN"lsrvA Do ADoLESCENCTJE 10. Nekoliko ideja iz organske hemije 65

Sta je toliko komplikovano u ovoj formuli, formuli sir6etne

kiseline? MoZemo sada dodati i formulu maslene kiseline, koja 9AaaAQAAqAAAAAQ .t
se od prethodne razlikuje samo po tome Sto ima dve ugljenikove o++++++++++++++ +<:L-o
grupe vi5e1. Zatim nastavimo sa ilustrovanjem palmitinrk" kir"-
iine koja ima dugadak lanac ugljenikovih atoma. OH grupa se
oooddoooooooo00
naziva hidroksi,lnom. Cl6q2oz (palmitinska kiselina)

Slika 15.

a a a
+++
Slidno ogrtabu po kojem se veze koncima razliditih boja. Ono
-, Sto odreduje raznovrsnost jeste ma5ta vezilje. To je manje pitanje

o o o }C valentnosti, to jest boda u veziJ) a vi5e ume6a i ma5te, rada same

CIHBO2 (maslena kiselina)
Slika 14.
Prime6ujemo da je ugljenik koji je sastavni deo ovih organ-
skih jedinjenja neka vrsta kiime, a da ono Sto se oko njega nalazi
su prosto elementi vode. I to je sve. Sa istim elementinra _
vodonikom, kiseonikom, ugljenikom - postoji veliki broj razliditih
kombinacija.
lUmesto formule C2IJ'aO2, sir6etne kiseline, prava
formula je CH3-COOH
je poZeljnija jer ilustruje funkcionalnu karboksilnu grupu COOH koja karak_
teri5e zasi6ene masne kiseline.
Tako, umesto formule maslene kiseline CaHaOz moZemo koristiti
CaH7-COOH ili, jo6 bolje, CH3-(CH2)2-COOH. Ove formule predoiavaju
funkcionalnu grupu sastavljenu od metil radikala CH2 koja se u sredini pt-
navlja.
Sto se tiie palmitinske kiseline, umesto formule C16H3202, bolje
je CrsHar-COOH ili kao Sto je i gore pomenuto bolji je oblik
CH3-(CH2)1a-COOH.
prirode. Ono Sto bismo ovde pomenuli, a kasnije 6erno objasniti,
je iinjenica da nije unutra5njost atoma ta koja odrZava atome na
okupu na odreden naiin, ve6 da je to neka sila izvan njih. Nije
hemijski afinitet taj koji odreduje koji atomi i u kojoj formi 6e biti
zajedno ve6 sam princip 1ivota. Verovatno je ovaj koncept teZak,
a ne sama formula. Molekuli mogu biti ogromni, talco da svaki od
njih sadrZi tri ili vi3e stotina atoma.
Neophodno je zapamtiti da stabilnost nekih formiranih jedi-
njenja specijalna osobina neorganske hemije. Specifidnost organske
hemije, s druge strane, je nestabilnost (prirodno) formiranih je-
dinjenja. Sto 6" reii, ove supstance se formiraju od grupa atoma
koje se zajedno drZe na okupu 'spolja5njom silom' tako da atomi
mogu menjati mesta dok tip jedinjenja opstaje.
Postoje druge, ne5to komplikovanije formule u kojima atomi
ugljenika nisu prisutni kao brada koja se drle za ruke. I u njima
nalazimo ugljenik i hidroksilne grupe, ali i novinu: neki atomi
kiseonika se ubacuju, kao, na primer, u slede6oj formuli skroba:
66 Oo nprtrq.lsrvA Do ADoLESCENcTJE 10. Ifeko/jko ideja iz organske henti,ie 67

ot-
-J+ -{)
6l

('!
a -*>
?,
j
?\-
O,
d
r'/

+
t
6

C6Hl206 {slukoza}
6
Slika 17.

Ovde imamo Sematski prikaz koji se moZe iskorisiti kao primer

da bi se obiasnile ove ideje. 'Io je drvo sa korenom, stablom,
granama i li56em - slika 18.
Akcija o kojoj smo ve6 govorili de5ava se u svim delovima
drveta. Dtvo, zaptavo, dobija svoje hranljive materije iz zernlje
posredstvom korena. Hemija nam dozvoljava da otkrijemo da ko-
ren upija hranljive sastojke od kojih su voda i azot dva glavna.
Slika 16.
S tim Sto se azot, da bi predstavljao hranljivu supstancu, mora
na6i u posebnom hemijskom sastavu. Ovo je esencijalni problem.
Ili u ovoj formuli glukoze: Sta, dakle, kontinualno obezbeduje azot u potrebnoj formi da bi
ga biljke apsorbovale i koristile? Stu iti ko nadoknaduje aaot u
zemlji? Ni5ta se u prirodi ne rnoZe objasnjavati, a da ovo pitanje
ne iskrsne.
 68 Oo psrrN.rsrvA Do ADoLESCENCTJE
Slika 18.
1iuim bidima potrebno je neSto ili neko ko bi im pomogao da
opstanu. Ovde se pred nas postavlja problem tajne prirode, toliko
vadan u obrazovanju.
Organske supstance koje vi5e nisu Zive padaju na zemlju. Ako
organske supstance viSe nisu Zive, sila koja je drlala atome za-
jedno, kao velike molekule, viSe ne postoji. Molekuli se, dakle,
raspddaju, atomi se odvajaju i slede svoje 'instinkte': uglienik
uzima sa sobom dva kiseonika itd.
Na ovaj nadin organske rnaterije postaju neorganske, uz pomoi
veoma si6u5nih bi6a. Veoma malo ostaje od Zivih bi6a generalno:
neSto ugljen dioksida, malo amonijaka i ne6to vode. Organske
supstance nestanu. Sav ovaj rad na dezintegraciji odvija se pod
zemljom.
10. Nekoliko ideja iz*organske hemije 69
Jednom sam u Rimu prisustvovala ekshumaciji ostataka sa
groblja za siroma5ne, akciji koja se, u cilju oslobadanja grobnih
mesta, de5ava svakih desetak godina. Gledala sam radnike koji
kopaju ne nalaze6i niSta sem povremeno ponekog otpatka. Ono
Sto su kopali bila je crna, 6ista, plodna i zdrava zemlja bez ikakvog
neprijatnog mirisa.
Ove nitrifikovane organske materije iz zemlje biljke apsorbuju
pomodu korena. Amonijak ostaje. Biljke ga ne mogu apsorbovati
u takvoj formi. Neophodno je da se jedinjenja azota i vodonika
promene u jedinjenja koja sadrZe kiseonik. Ovo je veoma te5ko
reprodukovati u laboratorijskim uslovima. Ali u prirodi, mikrobi u
zemiji neprestano se posve6uju ovom zadatku. Rezultat njihovog
rada su nitriti i nitrati koje biljke mogu apsorbovati. Bez mikroba,
ovaj prolaz od smrti ka Zivotu bio bi zatvoren. Kada sve organske
supstance nestanu, ugljen dioksid, voda i azot ostaju. A kada se
azot ve;ze u odgovaraju6e jedinjnje i biljke mogu da ga koriste.
Zeleno li56e nalazi se na drugom kraju drveta. Supstanca
koja im daje zelenu boju jeste hlorofil. Uloga hlorofila je da ap-
sorbuje ugljen dioksid (otrov koji stalno emituju sve Zivotinje i
Ijudi na planeti, pa 6ak i sama Zemlja) iz vazduha i da ga ras-
tavi na delove: da zadri,i ugljenik i oslobodi kiseonik2. Drvo
tako postaje pravi magacin ugljenika. Ovo znamo jer koristimo
drvo kao gorivo. I'akode znamo da fosilni ostaci drveta predsta-
vljaju zalihe ugljenika. Zbog toga je li56e neophodno za apsorpciju
ugljenika i probi56avanje vazduha.
Sam hlorofil ne bi bio u stanju da obavi ovaj posao. Neophodna
je saradnja i porno6 sunbevih zraka. eak ni drvo ne bi moglo
da obavi svoj vaZan zadatak da nije ove spolja5nje sile, sundeve
energije.
2Savremena biohemija opisuje fotosintezu kao vrlo sloZen proces u kome
se iz ugljen dioksida i vode, uz pomo6
energije svetlosti, proizvodi 3e6er -
glukoza. Kiseonik koji se pri tome oslobada potide iz molekula vode, a ne
ugljen dioksida. Prim. prea.
 70 Oo lnrrx;stvA Do ADOLESCENCTJE
Drvo tako postaje veza izmedu, s jedne strane, nevidljivih
mikroba, a s druge strane sunca. Mnoge dobre i lepe stvari duluju
svoje postojanje kontaktu sa mikrobima: cveie i vo6e ... Ku[.
je drvo dareZljivo! Kako naporno ono radi! Stvara ugljenik;
prodi56ava vazduh; daruje nam voie, proizvodi cve6e. Sve biSke
u nama podstidu ovakvo razmiSljanje. Cak i biljke skrornnije
od drveta posveduju se ovom korisnom poslu i poput istinskog
proizvodaia, stvaraju hranljive sastojke. pomenimo samo krom_
pir, p5enicu, skrob, repu, Sedernu trsku, itd.
To je priroda stvaranja.
Vidimo da se biljke posve6uju svom zadatku isto kao i ko_
rali izgradnji kontinenata. oni su proizvodaii koji crpu svoju
hranu i tragaju za najboljim uslovima opstanka. Ovo-je lanlc
i'ivota, slidan lancu izgradnje stena koji smo ranije pominjali. sva
i:iva bita sazdana su tako da dopri'ose opstanku ostaiih Zivih
bi6a. Tesko je napraviti paralelu izmedu prirodnih fenomena i
onih u ljudskom Zivotu. Ali, paralela postoji u principu i zato
5to ljudi kao grupa moraju imati vaZan zadatak u stvaranju, iako
na nivou znadajno vi5em od nivoa prirodnog stvarala5tva. Svaki
covek radi za druge ljude. MoZemo smatrati da se industrija i
trgovina nalaze u aktivnom odnosu uporedivom s nekim pro""_
sima u prirodi. zar ne bismo mogli pogledati na ljudsku istoriju
sa ovog novog stanovi5ta?
Ako prouiimo prirodu i supraprirodu koju grade Ijudi kao za_
jednica, sve Sto se desava u ovom supraprirodi odslikava ono
st.
se de5ava u prirodi.
MoZe se pomenuti razlika u gradi biljne i Zivotinjske ielije.
Biljne delije su pravougaone ili, bolje rebeno, u obliku su prizme.
Membrane su im debele, jake, i samo malo propustljive. Odaju
utisak dvrsto6e biljaka i mogu6nosti samozastite. Isto tako, ako
rastu, one se Sire u svim pravcima. Karakteri5e ih grananje.
Korenje se ukopava u zemlju i drZi biljku bezbednom. Upija.ju
10. Nekoliko ideja iz organske hentije 7t
je lepa i dista. Poseduje
sundeve zrake, narodito kroz li56e. Biljka
mnogo boja i mirisa. Njen koren transformi5e ruZno6u u lepotu.
Zivotinje zapodinju svoj ciklus kao sferoidne ielije, sa mem-
branama veoma finim, veoma laganim, te izgledaju konstantno
ugroZene i u opasnosti. BojaZljive, one ogranidavaju same sebe
i, suprotno biljkama, ne osvajaju spoljaSnji prostor. Kako rastu,
tako se savijaju jedna preko druge formiraju6i slojeve. Kompleks-
nost njihovih funkcija uvek se nalazi u unutra5njosti. Dodatno,
Zivotinja nije u mogudnosti da dobija supstance za svoju ishranu
a da se ne kre6e.
Koja od ovih dveju vrsta ima superiornije karakteristike? Sma-
tramo da su Zivotinje na vi5em prirodnom stupnju razvitka; ipak
osobine biljaka obibno posmatramo kao superiorne. Zivotinje'oda-
ju utisak skrornnosti i bespomo6nosti, uvek su u pokretu, s vre-
mena na vreme u te3kim uslovima. Ipak, upravo iz ovih razloga,
Zivotinje sir na vi5em stupnju razvojd. Nazivaino ih Zivotinjama3
jer u njima pqstoji nedto Sto ih vodi, pokrede. {J stalnoi opasnosti,
Zivotinja mora da lovi svoju hranu. Zavisi od sveta biljaka, bilo
zbog ishrane, bilo 2bog prodi3i4vanja vazduha koji udi3e. Ne pose-
duje disbo6u biljaka, koje su, uvek potpuno diste. MoZe se re6i da
su Zivotinje uvek u sukobu s biljnim svetom, a da su obe vlste
bi6a ipak neophodne jedna drugoj i da se uzajamno podrZavaju.
Sa ovim, interesovanje dece podinje da raste u pogledu ljud-
skog pona5anja. Priroda obelodanjuje da je onaj ko jo istinski
superioran i jak, uprkos svojim slabostima, onaj ko uspeva.
3anima lat. duia, duh prrm. prea-
 11
Zakljudak

Sve Sto smo do sada predlagali zapravo je samo primer primene

naSe metode. Mi, medutim, ho6emo da pomognemo detetu da
dosegne uzvi5enije ideje. Najpre moramo razumeti Sta je na5 cilj;
a to je Sto bliZe i Sto je mogu6e sveobuhvatnije slediti potrebe
rasta, razvoja i samog ?ivota.
Dotakli smo nekoliko ciklusa kao Sto je, na primer, ciklus kalci-
jum karbonata. Ali, u prirodi je sve medusobno povezano' a ono
Sto je potrebno jeste sposobnost orijentacije medu ovim korelaci-
jama. Ako deci predstavljamo odvojene koncepte, to im stvara
konfuziju. Potrebno je da odredimo veze koje postoje medu njima'
Kada se veze medu pojmovima uspostave, kao karike u lancu, de-
talje je mogu6e naknadno dodavati u cilju uivr56ivanja ovih veza.
Um je tada zadovoljen i rada se Zelja za daljim istraZivanjem.
Tada, pokazavSi detetu korelacije medu stvarima, zadovoljava-
ju6i tako jedan od esencijalnih poriva ljudskog uma, stvaramo za
njega filozofiju. Za3to dete ne bi moglo da dozofira?
Po5to ljudski um ima matematitku i filozofsku prirodu, poku-
Sajmo, u razumnim proporcijama, da dete okrenemo matenlatici
i filozofiji.

lr)
 74 Oo pn:ttN;srvA Do ADoLEscENCTJE

ovde leZi esencijalni princip obrazovanja: pocludavati decu de-

taljima, znabi unositi konfuziju; uspostavljati odnose medu poj_
movima znadi graditi znanje.l

L2
Dodatak A:
" Erdkinder"

rZa dalie iitanje: Dr Marija Montesori: ,The
Montessori Elementary Ma_
terial' (Elementarni Montesori materijali), New york; schocken noorc, igzg i
'To Educate the Human Potential, (Razvijanje ijudskog potenciiala),
India: Kalakshetra Publications. 1962.
Op5ta razmatranja
Jaka potreba za reformisanjem srednjih Skola nije samo pitanje
obrazovanja ve6 i pitanje svakog pojedinca kao i dru3tva u celini.
Ovo se moZe saZeti u iednoj redenici: 5kole, kakve su danas,
nisu prilagodene ni potrebama adolescenata ni vremenu u kojem
Zivimo. DruStvo se ne nalazi samo u stanju velike sloZenosti i
ekstremnih kontrasta, ve6 je i u stanju krize u kojoj su ugroZeni
mir u svetu i sama civilizacija. Ova kriza svakako je povezana
sa ogromnim progresom u nauci i njegovim prakticnim prime-
nama, ali nije njime i uzrokovana. ViSe od svega' ona je posledica
cinjenice da razvoj samog doveka nije u skladu sa razvitkom nje-
govog okruZenja.
Iako je matrijalni napredak bio ekstremno brz, a druitveni
Zivot potpuno transformisao, Skole su ostale u stanju zarobljenog
se
razvitka, organizovane na nadin koji dak nije zadovoljavao ni potre-
be iz proilosti, a danas je i u suprotnosti s ljudskim progresom.
Reforma srednjih Skola moZda nede re3iti sve na5e probleme, ali
Uuar*, je svakako neophodan korak: onaje i praktidan, mada ograniden'
doprinos urgentnoj potrebi rekonstrukcije iitavog dru5tva. Sve Sto

75
 76 On onrrn.rsrvA Do ADOLESCENCIJE 12. Dodatak A: "Erdkinder" 77

se dotiie obrazovanja u danasnje vreme poprima sveopsti zna(aj

Danas se ne smeju prevideti nove te5ko6e koje se radaju iz neizves-
i mora predstavljati okvir i praktidnu pomo6 razvitku bovekal
nosti modernih uslova Livota. Svet je delimidno u stanju dezin-
drugim redima, mora se teZiti pobolj5anju svakog pojedinca da
tegracije, a delimidno u stanju rekonstrukcije. Upravo ova smena
bi se pobolj5alo i dru5tvo kao celina.
progresa i regresije proizvodi karakteristidnu nestabilnost. Svet je
Ali, pre svega, upravo je vaspitanje adolescenata ono Sto je danas kao komad tla koji prolazi kroz neprestana podrhtavanja.
vazno; ier adolescencija je vrerne kada dete ulazi u svet odraslih U takvom sbanju dru5tva nloramo imati na umu da postoji
i postaje dlan drustva. Ako pubertet sa fiziike strane predstavlja jedna stvar koju sistem obrazovanja moZe tretirati kao svoj pouz-
prelaz od infantilnog ka stanju odraslog, postoji takode, .ru pri dani vodic; to je lidnost svakog deteta koje Zelimo da obrazujemo.
holoSkoj strani, prelaz od deteta koje mora da Zivi u porodici, ka
Neophodno je pripremiti dovekovu lidnost za nepredvideno, a
doveku koji mora da Zivi u drustvu^ Iz ovih dveju potreba adole-
ne samo za ono 3to se moZe anticipirati kroz paZljivu analizu i
scenta, potrebe za zaititom u vreme napornih fizidkih promena pianiranje. Ova lidnost ne bi trebalo da bude potpuno ogranidena
kao i potrebe za razumevanjem od dru5tva u koje se pripiema da jednostranom, krutom specijalizacijom' ve6 da, u isto vreme, stide
ude u ulozi odraslog doveka - proizilaze dva podjednalio vaZna pro-
razvijenu mo6 brze i lake samoadaptacije. U ovoj surovoj borbi
blema koji se tidu vaspitanja i obrazovanja u ovom uzrastu. Ako
u svakodnevnom Zivotu dovek mora imati jak karakter i mo6 ra-
treba da specifikujemo koje od drustvenih prilika imaju najve6i
sudivanja, kao i hrabrost; mora se, pomo6u moralnog vaspitanja,
efekat na probleme koje ovde razmatramo rnoramo, pre svega,
osnaZiti u svojim principima, ali i posedovati praktibna ume6a
pomenuti dinjenicu da bududnost izgleda nesigurno i neizvesno.
da be se suodio sa Zivotnim problemima' Adaptibilnost je onaj
Materijalni svet je u procesu rapidne evolucije i sadrZi opasnosti i
najsu5tastveniji kvalitet. Jer, stalrri napredak u svetu neprestano
neizvesnosti koje donose stalna promena i prilagodavanje na nove
otvara i nudi nove karijere dok, u isto vreme' gasi ili potpuno
uslove. Oovek je izgubio onai ose6aj sigurnosti koji je imao u
menja tradicionalne vrste poslova.
proslosti' Dovoljno je samo pomisliti na razlike izmedu vremena
To ne znadi da u srednjim Skolama ne treba da postoji priprema
kada su ume6a postepeno preno5ena sa generacije na generaciju i
onog koji odlikuje konfuzija iznenadnih, neodekivanih zahteva koji
za intelektualne profesije, ili da kultura treba da bude u dru-
gom planu. Naprotiv, obrazovanje mora biti veoma Siroko, veoma
unose potrebu za profesionalnim traganjem i promenom posla uz
temeljno, ne samo u slubaju profesionalnih intelektualaca, ve6 za
dodatnu obuku. I u oblasti fiziekog rada i u intelektualnim profe-
sve ljude koji su se na5li u vremenu karakteristicnom po napretku
sijama (mada u ovim ne5to kasnije), nestala je ona sigurnosi stal_
nauke i njenim tehnidkim primenama. Znati, i obibnim radnicima
nosti posla, kojaje trebalo da bude nagrada zazavrsenestudije ili
potrebno je obrazovanje. Oni moraju razumeti kompleksne pro-
specijalizovanu obuku. Takvu osiguranu buduinost mladima
'eku bleme dana5njice jer, u suprotnom, postaju samo par ruku koje
vi5e ne mogu obezbediti njihove porodice, kao Sto je to bilo u
pro5losti. Tlenutno stanje vi5e nije stanje izvesnosti ni u po_ delaju bez mogu6nosti sagledavanja mesta svog rada u sveuku-
gledu obezbedenog budu6eg zaposlenja onima koji se priprema;u
pnoj Semi dru5tva. Kakvi su oni danas, moZemo re6i da su bez
glave. U isto vreme, intelektualci dana5njice mogu se smatrati
za superiornije profesije kao Sto je to bilo nekada, obezbedivanjem
hendikepiranima sve dok ne pobnu da koriste sopstvene ruke' Nji-
specijalizovanih ekskluzivnih Bkola sa specijalizovanom obukom.
hov duh ie se osu5iti ako je lepota praktibne realnosti dana5njice
 78 Oo pprrN;srvA Do ADoLESCENCT.IE 12. Dodatak A: "Erdkinder" 79

potpuno odsedena od njih, kao da ne postoji. Covek s rukama,

a meri, poput robe na pijaci, o njemu se ne sudi kao o proizvodu
bez glave, kao i onaj s glavom, a bez ruku, pod.lednako su odvojeni
samog Zivota.
od dana5njeg modernog dru5tva.
A od tih ocena zavisi budu6nost udenika. Tako udenje, umesto
Problem reformisanja srednjih skola ne6e biti resen zakidanjern
da predstavlja privilegiju uvodenja u svet znania koje je ponos
na kulturi niti gubljenjem iz vida neophodnosti obrazovanju p*r"-
telaki nepodno5ljiv teret mladom Zivotu.
na5e civilizacije, postaje
sionaiaca u intelektualnim disciplinama. Neophodno.ie, medutim,
Omladina, ljudi budu6nosti, trpaju se u kalup ogranibenosti, izve-
da ovo obrazovanje ne proizvede ljude uspavane laZnim ose6anjem
Stadenosti i
egoizma. Kakav uZasan Zivot beskonainog samoka-
sigurnosti, nesposobne da se suode sa neodekivanim te3koiarnu r"- proma5enog uni5tavanja najboljih sopstvenih teZnji!
Znjavanja,
alnog Zivota i potpuno nesvesne okolnosti u svetu u kojern su
JoS jedna opsaka vezana za srednje Skole dana5njice tiie se
predodredeni da zive. Kao 6to su sportovi na otvorenom
deni ne tako davno da bi se obezbedilo fiziiko vezbanje mladim
uve- onretanja fizidkog razvoja adolescenata. Period Zivota u kojem
se doseZe fizitka zrelost delikatan je i teZak period zbog btzog
ljudima koji su dotle vodili sedentaran Zivot u zatvorenim pro-
storima, tako danas postoji potreba za dinamiinijim treniranjern razvitka i promena kroz koje organizam mora pro6i. Ljudski or-
ganizam postaje toliko delikatan' da lekari smatraju da se ovaj
karaktera i razvi.ianjem bistrije svesti o drustve'oj rearnosti.
period moZe uporediti sa periodom po rodenju i brzim razvojem
Glavna preokupacija srednjih Skola, kako su danas organizo_ do tre6e godine Zivota. Postoje dak i odredene predispozicije za
vane. jeste priprema za odredenu profesiju, kao da su druStvene se zajedno nazivaju
izvesne bolesti i odredene forme slabosti koje
okolnosti i dalje nepromenljive i sigurne. Ne postoji nikakva pose-
adolescentskim bolestima. Predispozicija prema tuberkolozi, na
bna briga oko iidnosti mladih ljudi niti se tokom adolescencije primer, predstavlja narobito veliku opasnost u vreme ovog prelaza
posveiuje neophodna palnja fizidkoj strani. Stoga, ove Skole ne
od detinjstva ka odraslom dobu'
samo da ne odgovaraju dana5niirn uslovima u dru5tvu, nego ne
S psiholo5ke tadke gledano, ovo je i kritican period' Raclaju se
uspevaju ni da zastite onaj glavni potencijal od hojeg budu6nost
sumnje i oklevanja, burne emocije, obeshrabrenost, te neodekivani
zavisi: ljudski potencijai, mo6 svake individue. Mladiliudi u sre-
pad intelektualnih kapaciteta. Problemi koncentracije pri udenju
dnjim Skolama teraju se na udenje kao na ispunjenje duZnosti ili
nisu stvar nemanja volje, ve6 su zaista psiholoske karakteristike
potrebe. Oni ne rade sa interesovanjem, niti sa bilo kakvim pose_
ovog uzrasta. Asimilativne moii uma, kao i memorija koje mladoj
bnim neposrednim ciljem koji bi se mogao odmah ispuniti ikoji
deci omogu6avaju udubljivanje u detalje i objekte oko sebe, kao
bi im mogao pruZati zadovoljsLvo i obnavljati interesovanje u nji_
da menjaju svoju prirodu. Glavni simptom adolescencije jeste
hovom stalnom stremljenju. Oni su usmereni na rad spotlaSn;om I
stanje iSdekivanja, tendencija ka kreativnom radu' kao i potreba
neprirodnom silom, dok se njihova najbolja individualna energija
za ucvr5divanjem samopouzdanja. Odjednom, dete postaje veoma
rasipa. Adolescenti i mladi ljudi skoro sve do zrelosti tretiraju se
osetliivo na gmbost i omalovaZavanje koje je ranije podnosilo sa
kao mala deca u osnovnoj skoli. Mladi6i i devojke od detrnaest
strpljivom ravnodu5no5iu. Ove reakcije' ose6anjagordine i pobune
ili Sesnaest godina, jo5 uvek su predmet omalovaZavaju6eg tret_ ponekad proizvedu karakter s moralnom anomalijom' Ovo je,
mana lo5im ocenama kojima nastavnici mere njihov rad, melodom
u stvati, 'senzitivni period' kada se razvijaju najplemenitije os-
slicnoj onoj kojom se vaga teZina neZivih objekata. N.iihov rad se
obine koje pripremaju boveka zafivot u dru5tvu: ose6anje pravde
 80 Oo onrtN.lsrvA Do ADoT,EScENCIJE
i lidnog dostojanstva. Samo zbog toga Sto je ovo period u kojem
se
stvara dru5tveno bi6e, koje jos uvek nije dostiglo svoj pun iaruoj,
u njemu leZe koreni praktiino svakog dei.ekta u adlptaciji na
drustveni zivot. ovi defekti mogu imati veoma opasne posledice,
kako za bududnost individue (stidljivost, uznemirenost, depresija,
kompleks inferiornosti) tako i za druStvo (nemanje ,ua"og f."_
paciteta, lenjost, zavisnost od drugih, cinizam i kriminal).
Sve
ove opasnosti koje poticu pravo iz dovekove prirode postaju jo5
ozbiljnije u vremenima kada je dru5tveni Zivot toliko po."-L6* i
neizvestan kao Sto je danas.
Postoje, dakle, dve razlidite grupe problema koje bi trebalo
razmotriti:
1. One koji se tidu sada5njeg stanja dru5tva.
2. One koji se tidu vitalnih potreba adolescenta.
Livot ne sme ostati ,nepoznata velidi'a' tako da kada na kraju
ostanemo sami da se osetimo izgubljenim ili da imigrant ocajnicki
traZi utodi5te u obavljanju svoje jedine specijalnosti i onda kada
za njega nema posla. Jer, uspeh u Zivotu u svakom sluiaju zavisi
od samopo,zdanja i poznavanja sopstvenih kapaciteta, *rrugo._
tranih mo6i adaptacije. svest o mogudnosti da se bude korisian,
da se doprinese dovedanstvu na mnogo nadina, ispunjava du5u ple_
menitim ose6anjem samopouzdanja, gotovo religiozne uzvi5enosti.
ose6anje nezavisnosti mora se vezati za nroi oslanjanja na sebe,
a ne za neku nejasnu formu slobode koja proizilazi iz dobrovoljne
pomo6i i ljubaznosti drugih. postoje dve vere koje mogu uziiii
coveka: vera u boga i vera u samoga sebe. A one moraju egzisti-
rati jedna pored druge: prva pripada unutra5njem Zivotu doveka
dok se druga odnosi na njegov Zivot u dru5tvu.
12. Dodatak A: "Erdkinder" 81
Reforme koje proizilaze iz dru5tvenog
Zivota dana5njice
Su5tina reforme je u slede6em: usmeriti adolescenta na put ostva-
rivanja ekonomske nezavisnosti. MoZemo ovo nazavti 'Skolom
iskustva u elementima dru5tvenog Zivota'.
Ova 'nezavisnost' ima vi5e edukativnu nego praktidnu vre-
dnost; 3to 6e re6i, ima bliZu vezu sa psihologijom adolescenta
nega sa krajnjom dobiti. Tako, iak iako je mlad 6ovek toliko
bogat da njegova ekonomska sigurnost ne izgleda ugroZena stal-
nim neodekivanim promenama u druitvu, on bi ipak zadobio ve-
liku licnu korist ako ga neko uputi u ekonomsko osamostaljivanje.
Jer, ovo bi dovelo do 'vrednovanja'njegove licnosti i do ose6anja
mogu6nosti sopstvenog uspeha u Zivotul.baziranog na lidnim na-
porima i talentima, dok bi ga, u isto vreme' dovelo u direk-
tan kontakt s istinskom realnoS6u dru5tvenog Zivota' Govorimo,
dakle, o zaradivanju novca sopstvenim radom. Ako verujemo da
je Ziveti bez rada ispod dostojanstva 6oveka, pa u na5em moder-
nom druStvu dajemo Sansu dak i onima koji prose da zarade to
5to su primili, za5to se isti princip ne bi primenio i na mlade ljude
koji dobijaju besplatno obrazovanje?
Ali, red'rad' mora imati posebnu interpretaciju u ovom slucaju.
Izraz 'rad za platu' odmah asocira na trgovinu i podrazumeva
tehnidka ume6a i konkurenciju. Umesto toga, ovaj rad bi trebalo
da bude veZba 'korisnih kvaliteta', op5tih vrednosti i ume6a koja
su izvan granica odredene specijalizacije, pro5le ili budu6e.
Ova koncepcija rada ukazuie na opSti princip koji smatra sam
rad vaZnijim nego vrstu rada. Svaki rad je plemenit, jedina nedasna
stvar je Livetlbez rada. Postoji, dakle' potreba da se shvati vred-
nost rada u svim svojim oblicima, bilo da je manuelni bilo da je
intelektualni, da se bude deo nekog posla, da se izgradi naklonost
prema radu i razumevanje svih formi aktivnosti. Obrazovanje
mora ukljuiiti obe vrste rada, manuelni i intelektualni, za svakoga,
 82 Oo tnrrx;srvA Do ADOLEScENCTJE
i tako praktidnim iskustvom udiniti razumrjivim zakrjudak da ove
dve forme rada dopunjavaiujedna drugu i da su podjednako
vaZne
za odrdavanje civilizovanog Zivota.
ova direktna edukativna koncepcija razrikuje se ponesto od
analogne prakse koja postoji ve6 dugo vremena u modernim ameri_
ckim skolama, kako srednjim skolama tako i na univerzitetima. a
zove se 'samopomo6'. Ova praksa zapodela je radom Meri
La_
jons 1837. godine i ima iskljucivo praktidnu svrhu,
da omoguii
siromasnim studentima koji Zere da se skoluju da sopstveni* rulo*
zarade za Skolarinu, umesto da zavise od stipendija kojih je, priro-
dno, mali broj. Ovaj praktidni plan, koji o*og,riurru au Uro;
inteligentnih ljudi uZiva jedno vise obrazovanje, skore su""eiusvojile
i realizovale i to doprinosi direktnom pobolj5anju zivota rntadih.
Sto 6e re6i, Skola sarna dobija, rasporeduje, nadgleda i Stiti rad
koji se obavlja kao samopomod. Ovaj posao se pronalazi ili u
samoj Skoli, Sto.ie jednostavnije ako je skola lokarna, ili van skole,
ali za neka zanimanja koja su vezana za organizaciju Skole. Ovaj
plan je veoma razraden u Skolama u Americi; to jL eksperimeni
koji ie urodio plodom.
Samopomod je pokazala dve stvari: 1. da ima veliku moralnu
vrednost jer 'budi savest iz usnulosti' u kojoj se obidno nalazi kod
mladih ljudi pasivno tretiranih od strane njihovih porodica; da
ih podudava, na praktidan nadin, vrednosti vrerilena i sopstvenih
snaga. 2. da rad ne stoji na putu u6enju, ve6 omoguiava da se
uii dak i bolje; zapravo, udenici koji su bili obavezni da rade, bili
su uglavnom oni koji su postali najbolji i najuspe3ni.ii.
MoZemo, dakle, pomenuti uspeh ovog eksperirnenta kao argu_
ment za tvrdnju da se produktivan rad za platu, koji omoguiava
nezavisnost, tj. predstavlja prvi stvarni poku5aj da se dostigne
ekonomska nezavisnost, moZe naiiniti op5tim principom u korist
obrazovanja adolescenata i mtadih ljudi za druitvo.
Ako razmotrimo plan sa stanoviita na3e metode, on se moZe
gledati kao nadovezivanje na princip koji je vei postigao veliki
us-
12. Dodatak A: "Erdkinder" 83
peh u na3im Skolama za mladu decu sve do Skolica u kojima imamo
've\beiz prakticnog Zivota'. Deca od tri godine u 'Deijim kudama'
ude i izvode takve veZbe kao Sto su ii56enje, brisanje pra5ine,
redanje stvari, postavljanje stola za obroke, posluZivanje, pranje
sudova itd., a u isto vreme uie da se osamostaljuju u pogledu
libnih potreba, da se umivaju, tu5iraju, be5ljaju, kupaju, da se
obuku i svuku, da okace ode6u u ormar ili poslaZu u fioke te da
izglancaju cipele. Ove veZbe deo su naSe metode obrazovanja i ne
zavise od druitvenog statusa deteta. eak i u 'Dedjim ku6ama' u
koje idu bogatija deca kojoj se pomaZe na sve nadine kod ku6e i
koja su navikla da budu okruZena gomilom slugu - ta deca uzimaju
ute36e u ovim veZbama. One imaju bisto vaspitno-obrazovnu, a
ne utalitarnu svrhu. Reakcija dece moZe se opisati kao 'eksplozija
irclje zaosamostaljivanjem' od svake nepotrebne pomodi od starne
odraslih koja sputava njihovu aktivnost i spredava ih da demon-
striraju sopstvene kapacitete. Upravo ova, 'samostalna' deca u
naSima Skolama iesu ona koja nauie da pi3u sa ietiri i po go-
dine, koja spontano naude da iitaju i koja sve zadivljuju svojim
napredovanjem u aritmetici.
Ova deca izgledaju nadarena u svom intelektualnom razvojul
ona to potvrduju istovremeno radeii vise od ostale dece bez za-
ma^ranja. Upravo nam ona otkrivaju najvitalniju potrebu svog
razvoja, govore6i nam: 'Pomozi mi da uradim sam!'
U slubaju adolescenata, samostalnost se mora posti6i na dru-
gom planu jer je kod njih u pitanju ekonomska samostalnost na
druitvenom planu' I ovde bi princip 'Pomozi mi da uradim sam!'
trebalo primeniti.
Ova samostalnost nije apsolutna samostalnost. Ona je viSe
stanje doveka koji, uzdaju6i se u boga, jo5 uvek mora delati uz redi
'Pomozi mi da uradim sam!' ka.o u kakvoj molitvi zaptevanila1enie
svoiih sopstvenih ljudskih slabosti.
 84 Oo oprtN.lsrvA Do ADOLEscENCIJE
Reforme koje proizilaze iz vitalnih
potreba adolescenta
suitina reforme s ove taike gledista moze se definisati na slededi
nalin: za vreme adolescencije, teikog i napornog perioda, korisno
je za adolescenta da napusti uobidajeno porodieno gnezdo
u gradu
i ode u mirnije okruZenje, u selo, bliZe prirodi. Tamo, Zivot na
otvorenom, individualna briga o sebi i netoksidna ishrana moraju
imati prioritet u organizovanju njegovog ,centra za udenje i radl.
Ova teorija bazirana je na planu koji je eksperimentalno pri_
hva6en Sirom sveta, kroz takozvane bording Skole (inter'ate, sred_
nje Skole za adolescente) koje su smestene dalje od velikih gradova,
na selu ili u manjim sredinama. ove bording skole cvetlle su u
velikom broju u Engleskoj, i bile su dostupne svim klasama, pa
i najpriviiegovanijim (kao Sto su Iton i Harou), a istog tipa su
i univerziteti oksford i KembridZ. ove institucile su bile ioliko
uspe5ne u Engleskoj i Americi da su, kao Sto znamo, iitavi gradovi
izgradeni oko ovih, nekada izolovanih univreziteta. ovo je srudaj
i sa velikim brojem modernih univerziteta u Americi. Nas pr"a-
log ne predstavlja, dakle, ni5ta iznenadujude; nema potrebe da
se dalje eksperimentise kako bi se ustanovila praktidna vrednost
ovog princip a. Livot na otvorenom, na suncu i sa visoko hranljivim
obrocima ciji sastojci dolaze sa okornih polja, poborjsavaju nlieto
zdravlje dok mirno okruZenje, tisina i lepota prirode zadovoljavaju
potrebu adolescenta za razmi5ljaniem i meditiranjem. Zatim, na
koledZu, ceo dnevni raspored moZe se prilagoditi zahtevima za
ucenjem i radom, dok je rutina porodiinog Zivota kod kuie pri_
marno prilagodena potrebama roditelja.
Ali, na5 plan nije prosta reprodukcija obidnih bording Skola
na selu ili u manjim gradovima. Jer, samo selo nije orro Sto
1"
najvrednije u ovome; to je rad na selu i rad uop5te, sa svojim
12. Dodatak A: "Erdkinder" 85
Sirokim dru5tvenim implikacijama, produktivno5iu i sposobno56u
zaradivanja. Posmatranje prirode nema samo filozofsku i naudnu
stranu, ve6 i onu vezanu za sticanje socijlanog iskustva, udenje o
civilizaciji i Zivotu doveka.
Pod radom na selu ne podrazumevamo obavezu udenika da
rade kao poljoprivredni radnici. Intenzivne agrikulturne metode
dana3njice proizvode cuda velika kao i sama duda prirode. Pobolj-
Sanje prirode koje se ne postiZe samo obidnim radom, ve6 i inven-
tivno56u doveka uz pomoi nauke, izgleda kao neka vrsta 'nadstva-
ranja', proisteklog iz napora civilizacije. Prva faza civilizacije i
jeste ta tranformacija prirode na vi5i nivo lepote i korisnosti njenih
proizvoda, kao i naizgled iudotvorna upotreba tajni prirode. Ovo
je zaista 'suprapriroda', proizvedena od strane coveka. Ona uklju-
6uje ogroman naubni progres u biologiji i hemiji, uzastopni napre-
dak svake nove generacije koji izaziva divljenje prema veliiini
doveka kao i prema velicini boga.
Stoga je rad na farmi uvod u obe stvari, i u prirodu i u civi-
Iizaciju, te pruZa neogranideno polje za proubavanja nauke i isto-
rije. Ako se proizvod moZe komercijalno iskoristiti, onda ovo
uvodi fundamentalni mehanizam dru3tva, mehanizam proizvod-
nje i razmene ili potro5nje, na kojem je baziran ekonomski Zivot.
To znadi da postoji mogudnost da se i akademski i kroz praktidno
iskustvo naude elementi Zivota u dru5tvu.
Ovu decu nazvali smo Erdkinder (land-children, deca prirode)
jer ona ude o civilizaciji kroz njene korene u agrikulturi. Ude
o poiecima civilizacije, o vremenu kada su se razliiita plemena
ustalila na plodnim poljima i zapodela miran Zivot i progres, dok
su, u isto vreme, nomadi ostali varvari i ratnici. Priea o civi-
Iizaciji razotkriva se u okruZenju prirode i podstice ove 'novajlije
u dru5tvu' na ispravni nadin Zivota. BaS kao 5to je i priroda
podignuta na vi5i nivo lepote i korisnosti radom doveka, tako i
dovek mora uzdi6i sebe na nivo koji je vi5i od njegovog prirodnog
stanja, a na5a deca prirode moraju videti daje druitvo, startujuii
 86 Oo ontrN;srvA Do ADoLEscENCTJE
od prirode, na uzlaznoj putanji te da ona, kao civilizovana i reli-
giozna bi6a moraju u tome udestvovati.
Skoh u kojoj deca i Zive, tj. njihova ku6a u prirodi, takode
im moie pruZiti priliku za sticanje socijalnog iskustva jer je to
institucija organizovana na velikoj skali i sa ve6om slobodom od
porodiinog doma. Ova Skola se moZe organizovati, Sto se mena-
dZmenta i n<ontrole tide, u obliku hotela. U nekim aspektima
se moZe i tretirati kao pravi hotel, ili ka,o 'hostel dece prirode'.
Uiestvuju6i u njegovom vodenju, mladi ljudi mogu ste6i iskustvo
odrZavanja hotela u svim njegovim razliiitim granama, organizo-
vanju komfcrrnog sme5taja i reda i minimiziranju napora za odria-
vanje, zatim u bezbroj drugih odgovornosti kao i u upravljanju
finansijama. I zaista, a"ko mala deca mogu da odrZavaju ku6u
urednom i distom, posluZuju za stolom, peru sudove i slidno, onda
adolescenti svakako mogu nauditi da vode hotel; to je karijera za
koju se danas zahteva specijalna Skola i obuka. Ovo voclenje hotela
moZe se zatim dalje pro5iriti sa sopstvenog hostela na druge manje
'hotele', u koje na nekoliko dana moZe odsesti rodbina uienika da
bi videla kako im deca Zive. Ostaju6i na ovakvim mestima na ko-
jima bi provela kratke i prijatne raspuste, roditelji i rodbina mogu
dati svoj doprinos ekonomskom podrskom ovim institucijama.
Hotel voden na moderan nadin, jednostavno i s rado3du i bez
veStadkih ograniienja, trebalo bi da obezbedi interesantnu i pri-
jatnu aktivrrost kao i mogu6nost da se razvije dobar ukus i efika-
snost u donra6im poslovima.
Na kraju bismo Zeleli da predloZimo jo5 jedan oblik organi-
zacije koji rnoZe postati valan, a to je prodavnica. Prodavnica se
moZe otvoriti u najbliZem gradu gde bi deca prirode lako mogla
da donose i prodaju proizvode sa svojih polja i baita ili druge
stvari koje su napravila. Isto tako, mogu sakupiti i u prodavnici
prodavati predmete koje su napravili drugi ljudi, siroma5ni ali
sa ume6em izrade lepih ili korisnih objekata koje sami ne mogu
unovditi na uobidajeni naiin. Ovo bi bio istinski socijalni rad koji
12. Dodatak A: "Erdkinder" 87
bi podsticao proizvodnju u manjim selima koja danas, zbog do-
minirajuie upotrebe mehanizaci.je za masovnu proizvodnju, nes-
taje. Ovakva trgovina bi imala i specijalni efekat u oiuvanju
nedega iz pro5lih vremena, kada se lidnost pojedinaca mogla ogle-
dati kroz stvaranje najprostijih objekata.
Sama prodavnica se moZe posmatrati i kao oZivljavanje starin-
skog centra za trgovinu, mesta za okupljanje i dru5tveni Zivot,
ukra5enog i osve6enog, gde se kupovina i prodaja obavljaju savesno
i otvoreno. Ovakva mesta bila su ona na kojima su sitniji trgovci
davali posebne popuste koji su, takode, bili baza za upoznavanje
Ijudi i sticanje prijateljstava, za dru5tveni Zivob. U davna vre-
mena, same crkve bile su rnesta trgovine, ba5 kao i ulice, u kojima
je redak saobra6aj ostavljao dovoljno prostora za izlaganje i pro-
daju robe, onda kada su manje transakcije bile u pitanju.
Mnogo toga i danas ukazuje na starinski obiiaj u kojem su se
trgovina i prijateljstvo me5ali. Ovaj obiiaj bi se mogao oZiveti od
strane mladih ljudi - sre6ni, puni entuzijazma i ieljeza iskustvima
razliiitih vrsta.
Prodavnica bi, takode, obezbedila i neophodnu obuku u tr-
govini, umetnosti odredivanja potraZnje i njenom ispunjenju, kao
i u striktnim i rigidnim pravilima hnjigovodstva. Ali, ono Sto je
najvaZnije iznad svega jeste to da adolescent mora imati Zivot is-
punjen aktivno56u i raznovrsno56u te da bi jedna aktivnost treblo
da bude 'odmor' od druge. Prodavnica bi, u odnosu na ekonomske
i politidke nauke, predstavljala objekat izutavanja, poput akvari-
juma ili terarijuma u sludaju biolo5ke nauke.
 13
Dodatak B:
Plan rada i podudavanja

Planovi za rad i podudavanje

Nemogu6e je a priori utvrditi detaljan prograrn rada i udenja,.
Mogude je jedino dati op5ti plan. To je zato Sto se program moZe
sastaviti samo postepeno, tako Sto nas iskustvo koje stidemo vodi
u daljem gradeniu plana.
Ucenje ne mora da bude ogranideno utvrdenim programom za
srednje Skole; jo5 je manje potrebno koristiti propisane metode
postepenog uvodenja ideja i rada s decom. Moramo odmah re6i
da nam je cilj da se obrazovanje pro|iri, a ne da bude ogranideno.
NaSa reforma podrazumeva Sirenje kulture i metoda poduiavanja.
PIan, pre svega, ima za cilj 'valorizaciju liinosti' u konkretnim
druStvenim okolnostima. Ne bi ga trebalo ograniciti samo na iz-
bor specijalizovane obuke koja 6e osigurati dobro pladeni posao u
budu6nosti. Potpuno je oiigledno da takva potreba postoji i da
se mora razmotriti, ali samo kao sredstuo, kao praktican metod
postajanja clanom dru5tva, a ne kao cilj pred kojim se Zrtvuju i
vrednosti individue i njena osedania odgovornosti prema dru5tvu
kao celini.

89
 90 Oo opriu;srvA Do ADoLESCENCTJE
Postoje dva principa koja bi trebalo razmotriti:
1. Da bi se odmorilo nije potrebno i6i na 'holidej,i koji je
gubljenje vremena i prekida kontinuitet svkodnevnog Zivota.
Odmor bi, jednostavno, trebalo da bude promena aklivnosti
i okruZenja, a to se moZe obezbediti razliditim zanimanjima
i interesovanjima (hobijima).
2. Da je udenje rezultat potrebe iovekove inteligencije i, skro-
jeno prema individulanoj dovekovoj psihiikoj prirodi, ne za-
mara nego osveZava i ojaiava um tokom njegovog razvoja.
Ova dva principa su vei demonstrirana kroz 'Dedije ku6e' u
kojima rad i uienje nisu rezultirali zamorom ve6 porastom energi.ie
tako upedatljive, da su ova neumorna deca nastavljala sa radom i
kod ku6e. (U prvoj 'Deiijoj ku6i'ostajalo se od osam izjutra do
Sest popodne, ali su deca i pored toga odnosila materijal ku6i da
bi i tamo mogla s njim da rade.) Ovo bi trebalo da je io5 i vi5e
sludaj sa starijom decom, mladim ljudima koji poseduju ogromnu
prednost sa aspekta poznavanja kulture i obrazovanosti. Da bi
se ovo postiglo, neophodno je po5tovati prirodu rasta i razvoja,
pomoii joj odazivanjem na posebne potrebe koje se manifestuju
na razlidite nadine na razliditim uzrastima, te stoga razmotriti
posebno dve teme:
1. Moral i briga za fizi(ku stranu prirode dece.
2. Program i metode rada poduiavanja dece.
rodmor u smislu organizolanog odlaska negde radi odmaranja
13. Dodatak B: Plan rada i podu(avanja 97
Moral i briga za frziLku stranu prirode
dece
Pod moralom se ovde podrazumeva pre svega odnos izmedu dece,
nastavnika i okruZenja. Nastavnici moraju gajiti najveie po5tova-
nje prema mladim lidnostima shvatajuii da se u du5i adolescenta
kriju velike vrednosti i da u glavama ovih momaka i devojaka leZe
sve na3e nade u bolju budu6nost kao i sud o nama samima i na5em
vremenu. Dubinska preokupacija postajarrja COVEKOM ta.lna
je adolescenta. Ako se dru5tveni progres ostvaruje kroz smenu
generacija onda ova deca, kako rastu, postaju bolja i razvijenija
od svojih ucitelja. Kada bismo samo svako dete mogli zamisliti
kao sliku mladog Isusa u hramu koji je svojom mudro56u zadivio
starce i koji je, u tom ostvarivanju svoje veze sa nebeskim Ocem,
potpuno zaboravio na svoje zemaljske roditelje. Ne bi trebalo
zaboraviti ni ostatak pride: "I side s njima i dode u Nazaret; i
be3e im poslu5an", dok se pripremao za svoju budu6u misiju.
Ovo po5tovanje prema deci je od najve6e vaZnosti i mora se
primenjivati u praksi . Adolescenb se nikada ne sme tretirati kao
dete jer je to faza 1ivota koju je ve6 pro3ao. Bolje ga je tretirati
kao da ima ve6u vrednost nego Sto pokazuje nego manju i time ga
omalovaZiti, umanjiti njegovo samo-pouzdanje i vrline.
Mladi ljudi moraju imati dovoljno slobode da delaju na so-
pstvenu inicijativu. Ali, da bi individualna akcija bila u isto vreme
slobodna i korisna, ona se mora ograniditi u izvesne okvire i prav-
ila koja predstavljaju neohodan vodii. Ova pravila i ogranidenja
moraju biti ona koja se odnose na zajednicu u celini, ne samo na
odrede ilanove zajednice: svi poseduju ose6aj odgovornosti i mogu
podvrgnuti svoju vol.iu utvrclenim pravilima. Pravila rnoraju biti
samo ona neophodna, i dovoljna za oduvanje reda i omoguiavanje
progresa.
Organizaciia ie, dakle, neophodna da bi se kod mladih razvi-
jala mo6 samo-prilagodavanja okruZenju u kome se nalaze; ova
 92 Oo ouurv;slvA Do ADoLESCENcTJE
adaptacija rezultira6e hooperacijom i sre6nim dru5tvenim Zivotom
koji 6e omoguditi individualni napredak. OkruZenje mora obezbe-
diti jednostavnost slobodnog izbora aktivnosti; na taj nadin elimi-
niSe se gubljenje vremena i energije na pradenje nejasnih i neizves-
nih puteva. Rezultat svega ovoga bi6e ne iedino samodisciplina,
ve6 i dokaz da je samodisciplina jedan aspekt individualne slo-
bode, kao i glavni faktor uspeha u Zivotu.
Veoma vaZnu stvar predstavlja osnovni raspored zanimanja
koja se smenjuju preko dana kao i vremena za 'promenu aktivnosti'.
Ovo je u podetku potrebno iskustveno odrediti, a zatim pretvoriti
u utvrdenu rutinu; pokaza6e se ono ito je neophodno, zahte-
vajuii da se uvrsti u organizaciju ko.ia se na ovaj nadin stvara.
Potrebno je ne samo razmotriti aktivna zanimanja, ve6 i potrebu
za samoiom i mirom koje su esencijalne za razvoj skrivenih vre-
dnosti du5e.
Fiziika briga mora posvetiti posebnu paZnju fiziolo5kom stanju
adolescenta. Ovo je vreme krize, kada su probudene sve Zlezde sa
ununtra5njim ludenjem, a preko njih i ceo organizam. Telo na-
glo raste, ali ne uniformnom brzinom, a ovo izbacuj e iz tavnotele
pojedine funkcije organizma. U podetku, noge rastu brZe od os-
tatka tela, narodito od trupa i grudi, pa se kao posledica toga
deSava optere6enje srca i plu6a, Sto izaziva palpitaciie i smanjenu
pulmonarnu otpornost. Ni muskulatura se ne razvija u proporciji
sa visinom zbog pove6anja duZine nogu. Fiziiku stranu perioda
adolescencije mogu6e je podeliti otprilike u tri dela:
1. razvoj nogu,
2. razvoj tela, naroiito grudnog ko5a,
3. razvoj mi3i6a.
Kako se ove promene de3avaju u kratkim uzastopnim peri-
odima u okviru dve godine, potrebno je nadzirati rast adolescenta,
13. Dodatak B: Plan rada i podudavania 93
uzimati antropometridke podatke i pregledati srce i plu6a povre-
meno, iak i kada devojka ili mladi6 izgledaju potpuno zdravo.
Posebna pa?nja mora se posvetiti ishrani. Netoksiina hrana
bogata vitaminima i Sederom pogodna je za ovaj uzrast. Hranljivih
materija bi trebalo da bude u izobilju, ali ne mesa, vei samo vege-
tarijanskih proizvoda, ukljucujuii i sirovo povrie, a narodito voie,
zatim mleko, mleine proizvode i jaja. Prirodno gajeno voie i
povr6e koje je potpuno sazrelo pravo su blago i uglavnom su do-
stupni samo onima koji Zive na selu. Ustajalo povrde i veitaiki
gajeno vo6e koji se kupuju u gradskim supermarketima, manje su
vredni i ne sadrZe sve Sto je potrebno.
Otrovi koji se uobitajeno konzumiraju, kao Fto su alkohol i
nikotin, moraju se skloniti od adolescenta. Umesto niih, slatki5i
se mogu jesti, jer je 5e6er veoma vaZna materija u ovom sludaju,
baS kao i u slucaju male dece.
Zivot napolju i na suncu, kupanje i plivanje, bi trebalo upra-
Znjavati Sto je vi5e moguie, kao u sanatorijumu.
U vreme kada je telo neravnomerno razvijeno, bolje je Ziveti u
ravnidarskom kraju u (ili blizu) prirodi nego na brdovitom terenu,
tako da su moguie duge Setnje pored mora ili kroz Sumu. Penjanje
uzbrdo i planinarenje mogu optereti srce adolescenta.
Obrazovanje: program i metode
Program obrazovanja moZe se bazirati na op5tem planu koji ga
deli na tri dela:
L Omoguiavanje razliiitih nadina izrai,avanja koji kroz veZbe
i spoljaSnju pomoi olak5avaju komplikovan razvoj lidnosti.
2. Ispunjavanje onih fundamentalnih potreba za koje verujemo
da su deo 'formativnog procesa' u evoluciji dovekovog duha.
 94 Oo pprrN;srvA Do ADoLESCENCTJE
3. Teorijsko znanje i praktidno uveZbavanje koje 6e podi6i indi-
viduu na nivo trenutne razvijenosti civilizacije - opSte obra-
zovanje.
Prvi deo: mogudnosti za samo-izraZavanje
U ovu svrhu potrebno je obezbediti slobodan izbor svih vrsta
umetnidkih zanimanja i u pogledu vremena i u pogledu prirode
posla. Neke od ovih aktivnosti bi6e individualne, a neke zahtevaju
saradnju u grupi. One angaZuju umetnidke i jezicke sposobnosti i
ma5tu, pa tako imamo:
Muziku:
SluSanje muzike tako da deca naude da prepoznaju kompoziciiu,
kompozitora, period u kome je nastala, sli[no proudavanju litera-
ture.
Jezik:
Dikcija, izgovor, izvoclenje prida i pesama. VeZbanje drZanja gov-
ora, logidkog izno5enja ideja, debatovanje, diskusije. VeZbanje
drZanja govora pred publikom, tako da se postigne jasno6a i privuce
paLnja publike. Otvorene diskusije tokom kojih se mogu iznositi
sopstvene ideje.
Umetnost, crtanje;
Vajanje (plastelinom i sl.) bilo za ukrasne svrhe, reprodukovanje
predmeta iz prirode, bilo kao kreativni rad ma5te. Ovo nije prava
obuka iz umetnosti, ve6 vi3e sredstvo kojim se pojedincu pruZa
mogu6nost izra1avanja individualnog estetskog ose6anja s pose-
bnim naglaskom na rad rukama i udenje savremenih tehnika.
Drugi deo: obrazovanje vezano za psihieki razvoj
'Formativno' obrazovanje koje ie izgraditi osnovu za r azvoj kar a-
ktera, sadinjeno je od tri predmeta: moralnog vaspitanja, mate-
matike i jezika.
13. Dodatak B: Plan rada i podudavanja 95
Moralno uasp,itanje predstavlja izvor duhovne ravnoteZe od de-
ga sve ostalo zavisi i koja se moZe uporediti sa fizickom sta-
bilno56u, tj. oseiajem ravnoteZe bez kojeg je nemoguie stajati
uspravno ili se pomeriti iz jedne pozicije u drugu.
Matemati,kaje neophodna jer inteligencija danas vi5e nije priro-
dna, vei matematidka, abez razvoja i obrazovanja u matematici
nemogu6e je razumeti ili udestvovati u posebnim oblicima progresa
karakteristiinog za na5e vreme. Osoba bez matematidkog obra-
zovanja u dana5nje vreme je kao nepismena osoba u vremenima
kada je sve zavisilo od pisane kulture. eak i u prirodnom stanju,
dovekov um ima sklonost ka matematici, teZi preciznosti, merenju
i uporedivanju, koriste6i svoje ograniiene mo6i da otkrije razlidite
'efekte' kojima priroda pred dovekom skriva i maskira svet uzroka,
Zbog ovog vitalnog znataja matematike, Skole moraju koristiti
specijalne metode za poduiavanje dineii tako jasnim i razumljivim
elemente matematike, uz pomo6 obilja materijala koji demonstrira
'materijalizovanu apstrakciju' matematike.
Jezik: Razvoj jezika je deo razvoja lidnosti jer su redi prirodno
sredstvo izralavanja misli i razumevanja medu ljudima. U pro5lo-
sti, jedan jezik bio je dovoljan; danas je, medutim, postala neka
vrsta dru5tvene konvencije da obrazovanje ukljuduje udenje ditanja
i pisanja ispravno na nekoliko jezika.
Treii deo: obrazovanje kao priprema za Zivot
odraslog
OpSte obrazovanje moZe se kla"sifikovati u tri grupe:
l. Prouiauunje Zemtje i, ii,ui,h bi,6a, tj. geologija, geografija (uklju-
duju6i i praistorijske periode), biologija i kosmologija, botanika,
zoologija, fiziologija, astronomija, komparativna anatomija.
2. Prouiauanje ljud,slcog progresa i izgrad,njre ci,ui,lizaci,jekroz fiziku
itremiju, mehaniku, inZenjerstvo, genetiku. Predavanja moraju
 96 Oo porrx;stvA Do ADoLEscENcTJE
biti naubno ispravna i u vezi sa jednostavnim svakodnevnim fa-
ktima, tako da se uvek mogu testirati i potvrditi opservacijom ili
eksperimentom, Sa ove osnove postaje mogu6e razumeti kompli-
kovanija pitanja koja se ne mogu demonstrirati u Skoli. Teoriju
mora smenjivati praktidan rad da bi se ona utinila zanimljivijom
i da bi se bolje razumela.
U Skoli bi trebalo da postoji 'muzej ma5ina'. Ma5ine bi trebalo
da budu odgovarajude velidine, tako da ih deca mogu rasklopiti,
koristiti i popravljati. Odavde proistiie filozofsko razmi5ljanje:
ma5ine su doveku dale mo6i daleko ve6e od onih koje su za njega
prirodne, te da se sam dovek molerazvijati uporedo s napredova-
njem u radu na gradenju civilizacije. eovek'supra-prirodnih'mo6i
moZe videti, kroz sodiva, stvari koje su veoma sitne ili veoma
udaljene i moZe matematidki proradunati, kroz 'supra-prirodan'
ili ve5taiki razvoj svog mozga, tadnu prirodu dogadaja koji su
bili potpuno nedostupni ili nezamislivi primitivnom ioveku. Tako
danas 6ovek moZe slu5ati glasove koji dolaze iz nepremostivih
daljina i izmeriti talase koji omogu6avaju ovakvu komunikaciju.
Pomo6u tehnike bovek moZe primeniti neverovatne sile, ravne
snazi fantastidnih heroja iz bajke. Pomodu ma5ina, on moZe puto-
vati sve ve6om brzinom, leteti nebom i ploviti dubinama okeana.
Civilizovan dovek postaje sve vi3e 'supra-prirodan', pa i dru3tveno
okruZenje mora napredovati na odgovaraju6i natin. Ako obrazo-
vanje ne pomogne doveku da dobije ulogu u ovom 'supra-priro-
dnom' svetu, on 6e ostati po strani. 'Supra-prirodan' iovek je
kralj planete, vladalac nad stvarima vidljivim i nevidljivim, on
razotkriva tajne Zivota, stvara nove vrste biljaka i Zivotinja, svoje
superkreacije, pobolj5ava pomo6u hemije prirodna svojstva zemlje
transformi5u6i stvari kao da poseduje darobne mo6i. Ovo su dokazi
velidine kolektivnog ljudskog rada: svaki dovek daje svoj doprinos.
Umetnidka dela, pak, rezultat su genijalnosti izolovane jedinke s
prirodnim darom superiornijim od onog u ostalih ljudi.
13. Dodatak B: Plan rada i poduEavanja 97
Ove i slilne ideje koje de probuditi razumevanje dovekovih moii
i velicine civilizacije bi trebalo predstaviti u obliku koji izaziva
prave emocije jer ose6anja ovog tipa moraju postojati danas upore-
do sa religiozno5iu i ose6anjimapatriotizma. U naSe vreme, naime,
nauka je kreirala novi svet u kojem je celo dovedanstvo povezano
univerzalnom naudnom kulturom. Stoga se deca moraju prividi
na upotrebu rna5ina kroz svoje obrazovanje.
Tehnika je skoro kao produZena ruka dana3njeg ioveka, sluga
civilizacije. Ali, mora se paziti: ljudi zlih namera mogu postati
opasni ako se opreme tehnikom; njihov uticaj moZe biti ogroman
kako brzina komunikacija raste. Stoga, nova vrsta morala, Iidnog i
druStvenog, mora postati na5a glavna briga u ovom novom svetu.
Taj novi moral mora davati nove ideje o dobru i zlu i ukazivati na
odgovornost prerna dovedanstvu koje svaka individua preuzima na
sebe kada dode u posed mo6i toliho ve6e od onih kojima je prirodno
obdarena.
3. Prouiauanje istorije ioueianstua. Ova tema se mora treti-
rati koliko je to god moguie kao celina iz koje se pojedini peri-
odi mogu izvu(i za proudavanje. Potrebni materijali ukljuduju
istorijske knjige o specifibnim temama, geografske atlase kao i
muzeje istorije u kojima se mogu videti slike, portreti, reprodu-
kcije istorijskih dokumenata i praistorijskih objekata. Deo istorije
koji je najvaZniji tokom prvog perioda adolescencije je istorija,
naucnih otkriia i geografskih ekspedicija, TYebalo bi pruZiti uvid
u pride o najvaZnijim otkridima, zajedno sa slikama koje svedode
o druStvenom Zivotu pre i posle otkri6a. Ovo bi pokazalo kako se
Zivot doveka pobolj5avao kroz civilizaciju.
JoS jedan aspekt istorije (pogodan za slede6i period) jeste
onaj koji se bavi uticajima geografskog okruZenja na ljude, efe-
ktima kontakta razliditih ljudi ili medurasnih brakova kao i asimi-
laclie odredenih kultura. Ra,tovi i osvajanja raznih imperija treba
proucavati u kontekstu njihovih vladaju6ih ideja i moralnih stan-
darda; trebalo bi posmatrati uticaj religije i patriotizma na ljudsko
98 Oo onrrN;slrvA Do ADoLEScENcTJE
pona5anje. Ova prouiavanja trebalo bi da se bave onirn kreta-
njima bi6a iovedanstva koja teZe smanjenju surovosti i nasilja kao
i ujedinjenju sve ve6ih grupa ljudi.
Osim uopitenih prikaza na ovu temu, trebalo bi nadiniti i de-
taljno proubavanjejednog perioda, dogadaja ili Zivota neke lidnosti
koja je izazvala posebno interesovanje kod dece. To iziskuje kori-
56enje i uporedivanje dokumenata, hronika, portreta, sve dok se
ne postigne istinsko razumevanje predmeta proudavanja.
Osim toga, potrebno je i posebno prouditi temu 'Dana5nje
vreme i nacija', ukljucuju6i ustav, zakone, njihove vrednosti i
moralne karakteristike. Ovo prouiavanje bi trebalo da bude do-
bro ilustrovano primerima iz teku6e literature i posetama mestima
koja imaju istorijski znataj.
PraktiEna realizacija
Realizacija jedne ovakve dalekoseZne Seme moZe se ostvariti u
malim koracima. Svako dete koje je zavr5ilo osnovnu Skolu moZe se
prikljutiti, a ne samo decaiz posebnih Skola. Skola je nameniena
deci sa normalnim razvojem, ali i ono.f sa usporenim ili zaostalim
razvojem, te onoj koja pate od izvesne psiholoSke neprilagodenosti
(mentalne barijere, stidljivost); svi oni se mogu prikljuditi sa pou-
zdano5du da 6e napredovati i da 6e im koristiti. Broj ove dece,
medutim, morao bi biti takav da dozvoljava funkcionisanje celine.
Dedaci i devojdice zajedno se mogu smestiti u jedan hostel: ali,
u ovom sludaju, vodenje hostela bi trebalo prepustiti oZenjenom
paru, doma6ici i doma6inu, koji bi ostvarili moralan i za5titniiki
uticaj na razvoj dece.
Najpogodnije mesto za Skolu ovog tipa jeste veliko imanje, po
moguistvu sa Sumom ili u blizini mora. Izvestan broj nastavnika
bi trebalo da Zivi zajedno sa dacima izatzvrat rukovodi svakodne-
vnim Zivotom institucije. Neophodna je stroga disciplina koja bi
ustanovila sve ono Sto ometa svakodnevni Zivot i ciljeve Skole, kako
13. Dodatak B: Plan rada i podueavanja
za prisutne odrasle tako i za decu, koja 6e se naueiti da se povinuju
zahtevima uredenog okruZenja. Ovo znaci da odra^sli moraju biti
odgovorni za sprovodenje discipline sve dok se ne ustanovi vol.ina
samo-disciplina.
tebalo bi da postoje i mladi nastavnici koji poseiuju Skolu,
muSkarci i tene koji dolaze da drZe dasove. Oni moraju imati
odgovaraju6e obrazovanje i kvalifikacije za predavanje u srednjim
Skolama; to, medutirn, ne znaii da su oni slobodni da koriste
sopstvene metode u radu. Moraju se sloZitii usvojiti preporudene
specijalne metode radi saradivanja u eksperimentu. Stoga bi ovi
nastavnici trebalo da budu mladi i otvoreni za novo) spremni da
udestvuju u eksperimentu i daju, svoj doprinbs. Ovakvih nasta-
vnika ne bi trebalo da bude mnogo, ve6 minimalan broj koji moZe
predavati grupu povezanih predmeta, koji se mogu po potrebi
razdvojiti na posebne.
Osim nastavnika za uobidajene predmete, trebalo bi da postoje
i tehnidki instruktori. Na primer, instruktor za obradivanje zemlje
i vrtlarstvo, biznis instruktor za prodavnicu i hotel kao i instruktor
za rudni rad. Ostali dlanovi kolektiva moraju biti posebno obudeni
za praktiine aktivnosti kao kuvanje, Sivenje i krpljenje, a trebalo
bi ukljudivati i inteligentnog savtenika koji bi davao instrukcije iz
razliditih oblasti dok i sam pomaZe u svakodnevnim poslovima.
Tako da, deca koja u na5im prethodnim Skolama naude da saviju
ode6u ili ne5to pri5iju, ovde nastavljaju sa 'ostavljanjem stvari
na mesto' kada je to potrebno, da podese ma3inu ili motor auta,
poprave polomljen prozor ili bravu na vratima. Takode bi trebalo
da naude da naprave stazu, izgrade drvenu ku6icu, nacepaju drva
ird.
NIoZe se postaviti pitanje: 'Kako ie oni da zarade novac?' Ovo
se ne moZe uraditi direktno i uvek ie za decu biti tebko da za-
rade novac za vreme svoje obuke. Moraju postojati odrasli koji
zapocinju preduze6e pokazujudi kako se to radi, dozvoljavaiu6i
deci da do izvesnog stepena udestvuju u organizaciji i knjigovo-
F
100 Oo oerrx;s'rvA Do ADoLESCENcUE

dstvu kao i u samom radu. Primeri su moderna f'arma ili proizvo-

dnja cve6a gde se ono prodaie pa se ovo moZe nadiniti preduzedem.
Ili, nekoliko odraslih dobrovoljaca, moZda rodaci dece, mogu os-
novati prodavnicu, analognu onoj za podsticanje izrade raznih
predmeta, ruinog rada. Jedna odrasla osoba mora preuzeti odgo- L4
vornost za organizaciju. Ali, deca mogu uzeti ude56a pomaZu6i u
radu, dine6i mesto atraktivnim samim svojim prisustvom i zado-
voljstvom ba5 kao i svojim radom i kreativno3du. Tako bi se posao Dodatak C:
razvijao, korak p.o korak, kooperacijom roditelja, instruktora i
same dece. F\rnkcij e unive rziteta

Medu obrazovnim institucijama jasno moZemo razluditi dve kate-

gorije Skola: jednu za decu i adolescente i drugu, univerzitet, na-
menjenu odraslima.
Ako razmotrimo prirodni razvoj ljudske jedinke, moZemo re6i
da je 'priprema organizma' zavr5ena do kraja osamnaeste go-
dine, kada se zavr5ava adolescencija. Zakon potvrduje ovu fizidku
zrelost dozvoljavajudi brak od te godine. S dvadeset jednom godi-
nom, osoba postaje oslobodena nadzora i deklari5e se zrelom.
Student obicno zapocinje studiranje na univerzitetu negde posle
osamnaeste godine, i tu provede dve do tri godine posle ulaska u
zrelost (21). Sioga moZemo reii da je univerzitet zaista Skola za
odrasle.
'Ovo
disto psiholodko razmatranje vezano za studente staylja
univerzitet u poziciju koja je razlitita od one u kojoj su ostale
Skole. Onako kako je zami5ljen, univerzitet se, medutim, ne ra-
zlikuje mnogo od ostalih Skola, nije ni5ta drugo do nastavak ovih
prethodnih. Student nastavlja da pohada nastavu, slu5a profe-
sore, polaZe ispite i, kao i do tada, uspeh studija zavisi od ocena
koje dobije. Jedina razlikaje u tome Sto se studenti ne teraju da
ponavljaju lekcije ili da rade doma6i zadatak, dok su pre toga bili

101
 102 Oo untrx;srvA Do ADoLEScENCTJE
prisiljeni na rad pod strogom kontrolom. To znadi da, po5to je na
univerzitetskom nivou ova hontrola ukinuta. studenti obiino ne
ude redovno. JoS jedna karakteristika je da studenti imaju veoma
duge raspuste. Oni nastavljaju da budu, kao i prethodnih godina,
ekonomski zavisni od svojih porodica. Sa ovog stanovi5ta kudnog
budZefa, porodica prati uspeh studiranja svoje dece, izraienkroz
ocene i diplome. Rezultat ovoga je da na univerzitetu imamo
odrasle jedinke koje Zive pod istim uslovima kao da su deca, s
tom razlikom Sto njihova fizidka zrelost dovodi do problema, za
koje oni desto nalaze reSenje u tajnom nemoralnom Zivotu.
U srednjem veku, univerziteti su nosili peiat velidine i dosto-
janstva. Postojali su centri studiranja kao Sto je poznati Uni-
verzitet u Bolonji, u koji su studenti dolazili iz razli1itih evropskih
zemalja kao i iz razliditih itali.ianskih drZavica.
Studenti ovog univerziteta su imali ose6aj intelel<tualne odgo-
vornosti prena svojoj naciji ili drZavi koja je, za uzvrat, bila
ponosna Sto je neke od studenata mogla ubrojati u svoje gradane.
Bolonjski univerzitet bi po zidovima svoje velike svedane dvorane
izlo1io grbove razliditih gradova i dri,ava iz kojih su dolazili stu-
denti, izradene od porcelana i zlata.
Studenti su udestvovali u filozofskim i politidkim debatama
koje su ih podsticale da ostvare svoje soptvene vrednosti i moralnu
odgovornost. Ovakvo udenje, slavni profesori, njihovi ogrtabi sa
krznom, svedane funkcije - stalno su podseiali na posebno do-
stojanstvo ovih centara uienosti. Na ovim univerzitetima nisu
postojali ispiti osim diplomskog, pri dobijanju zvanja. Studenti
su se posve6ivali svojim studijama intenzivno, vodeni Zeliom da
osvoje bogatstvo znanja, akumuliraju6i godine provedene u studi-
ranju, koristedi svaki sat. F'estivali na univerzitetima, koji su imali
umetnidki karakter, predstavljali su javne manifestacije.
Univerziteti su tada, u pravom smislu reii, bili 'centri kulture'
od kojih se civilizacija Sirila po celom svetu, pri 6emu su studenti
postajali propagatori.
14. Dododatak C: F\snkcije univerziteta
Univerziteti danas, medutim, nisu jedini centri iz kojih se
kultura Siri. Danas se kultura i civilizacija Sire svuda na druge
naiine koji postaju sve rasprostranjeniji i jednostavniji. Kultura
se prenosi pomoiu novina i drugih sredstava brze komunikacije,
Sto donosi univezalnu rasprostanjenost.
Tako su univerziteti postepeno postali obidne profesionalne
Skole koje se razlikuju od drugih samo po vi5em stepenu obra-
zova\ja. Izgubili su, medutim, uzvi5enost i poseban znataj koji ih
je dinio centralnim instrumentom progresa i civilizacije. Studenti
diji je cilj samo da dostignu prostu i opskurnu licnu poziciju vi5e
ne mogu ose6ati da su na onoj uzvi5enoj misiji koja vodi ka sve
ve6em napretku ljudske civilizacije, a koja se nekad shvatala kao
'duh univerziteta'. Izbegavanje rada Sto je vi5e mogu6e postala
je desta praksa kod studenata. Njihov glavni cilj je gotovo samo
da na bilo koji nadin poloZe ispite i dobiju diplomu koja 6e zado-
voljiti njihove lidne interese. Tako, iako se desio veliki napredak u
kulturi i nauci koji je transformisao Zivot ljudi, sami univerziteti
doZiveli su regresiju. Istinski centri progresa danas su naudne labo-
ratorije, koje su pristupadne samo malobrojnima i veoma udaljene
od prosednog nivoa kulture.
Smatra se da kvalitet Skola danas opada ne zato Sto je predmet
obrazovanja nevaZan, ve6 zbog toga Sto Skole vi5e ne odgovaraju
po svojoj organizaciji potrebama dana3njeg vremena i ostaju is-
pod generalno dosegnutog nivoa civilizacije. Ona je danas toliko
izmenjena u svojoj osnovi da se do5lo do podetka sasvim nove civi-
lizacije, dok covek jo5 nije prona5ao nadin da prilagodi svoj Zivot
novim uslovima.
Zbog toga je sada5nji period ljudske istorije veoma kritidan.
Problemi reforme obrazovanja danas leZe u pronalaZenju sredstava
koji 6e omogu6iti Zeljenu i potrebnu adaptaciju.
Obrazovanje se ne sme ogranibiti samo na traganje za novim
metodama za efikasno preno5enje znanja: cilj obrazovanja mora
biti i neophodna pomo6 razvitku doveka. Dana5nji svet, fan-
 r04 Op nrrrNrsrvA Do ADoLESCENcTJE
tastidan u svojoj mo6i, zahteva 'novog doveka'. Stoga se Zivot
doveka i njegove vrednosti moraju uzeti u obzir. Ako 'formiranje
doveka' postane osnova obrazovanja, tada odredivanje pravca svih
Skola, od ranog detinjstva do zrelosti, od zabaviSta do univerziteta,
postaje jedna od najvaZnijih potreba: jer, svaki covek je posebna
jedinka, individua koja prolazi kroz razlidite medusobno povezane
faze razvoja. Svaka faza priprema je za slede6u, formira osnovu,
oplemenjuje energije koje vode ka periodu koji zatim sledi.
Nedostatak koordinacije izmedu uzastopnih faza obt azovanja
uzima se za ozbiljnu prepreku i u Skolama kakve su danas.
Univerziteti imaju svoju Semu studiranja; oni smatraju, medu-
tim, da srednjo5kolci nisu dovoljno pripremljeni da je slede. Sre.
dnje Skole se, opet, nalaze u slidnoj situaciji u odnosu na uienike
koji im dolaze iz osnovnih Skola, tako da svi ose6aju teret nepripre-
mljenih individualnosti.
Ovo je sluiaj Sto se tide predmeta obrazovanja, preno5enja
kulture. Ali, ako cilj obrazovanja postane razvoj Ijudske lidnosti, a
ne samo usko obezbedivanje kulturnog sadrZaja, tada koordinacija
svih perioda Zivota postaje jo5 vaZnija i neophodna. Naie iskustvo
sa decom u osnovnim Skolama pokazu.je da bi na uztastu od 6 do 12
godina trebalo postaviti osnove svim naukama. Ovo je period koji
je, psiholo5ki, naroiito senzitivan i moZe se nazvati 'senzitivnim
periodom za kulturu (u Sirem smislu)'; za vreme ovog perioda,
postavlja se apstraktna podloga ljudskog uma.
Upravo tada 'seje' se seme.
Ovaj interesantan period organizacije ljudskog duha moZe se
porediti sa poljem na kojem se mora posaditi seme svega onoga
Sto Zelimo da poraste i napreduje u budu6nosti. Cilj obrazovanja
mora biti pronalaZenje svih mogu6ih naiina da se 'poseje seme'
u odgovaraju6oj ljudskoj epohi. Ne samo srednje Skole, vei se i
univerziteti moraju zaintersovatiza ovo polaganje osnovaT uprkos
tome Sto se dini da je to potreba niZih Skola izvan njihovog dome-
na. Ni5ta naizgled nije udaljenije od mirnog Livota na selu od
74. Dododatak C: F\nkci.je univerziteta 105
mehanidke buke i zvonjave ma5ina u fabrikama: ipak, proizvodad
ode6e se mora zainteresovati za prizvodnju lana jer bi u supro-
tnom bilo uzaludno imati dobru opremu za fabrike ako materijal
za obradu ne postoji.
Slicno je i sa psihiikim Zivotom: postoje izvesni periodi kada
neka unutra5nja aktivnost polaie u du5i korene inbelektualnog
razvoja, proizvode6i entuzijazam i butlenje mogudnosti koje bi
inaie ostale nerazvijene. Svi ovi centri interesovanja, koii kroz
Zivahnu aktivnost vode napredovanju individue, razvile se u pot-
punosti tokom ostatka mladosti. AIi, ako se klice znanja ne poseju
u odgovaraju6em dobu, bogatstvo mogu6nosti se gubi, inercija i
praznina se useljavaju, individua se protivi bilo kakvom obliku
intelektualnog napora, a studiranje se pogor5ava.
Nesposobnost da se uode ovi posebni periodi predstavlja greh
protiv zakona i,ivota. Rad postaje tegoba, slidno Adamovom pro-
kletstvu iz Biblije. Odigledno je da nije sam rad, vei rad pro-
tiv prirode onaj koji doZivljava boZansko prokletstvo. Studiranje,
kakvo je danas, predstavlja rad protiv prirode, tako da ga studenti
obavalju s mukom i pod prisilom, bez interesovanja. Ogroman
podsticaj i naddovedanski napor potrebni su da se ove du5e' ve(.za-
hva6ene inercijom i greSkama, probude, To se, medutim, ne moZe
posti6i onim tipom neinteresantnih Skola koje potcenjuju liinost
studenta i koje samo nastavljaju da produbljuju obeshrabrenost i
inerciju.
Jasno je tada da, iak i samo zbog kulture, samo zbog distog
zadovoljstva intelektualnog napredovanja, ove razlicite kategorije
Skola imaju zajednidki interes. Ili, bolje re6i, visoke Skole moraju
se zainteresovati za odredivanje nadina na koji se energije mladih
kanali3u u niZim Skolama.
Ako se ovo ne dogada, univerzitetski profesori de se uvek su-
sretati sa mladima 6iji um odbija sve 3to im se predstavlja i pri6a,
indiferentno i po inerciji; omladina biva nemirna i mora se silom
odrZavati na okupu kao stado. Ako se, pak, ide normalnim putem
 106 Op pprrN;srvA Do ADoLESCENcTJE
i univerziteti uzmu uceS6a u pripremanju mladih u srednjim i os-
novnim Skolama, studenti 6e postati vredni sledbenici, inteligentni
kritidari i takore6i saradnici svojih profesora.
Kao Sto rekosmo, ovo je sludaj kada je u pitanju intelektu-
alna strana obrazovanja. Saradnja je joS neophodnija ako se Zeli
pripremiti ne samo intelekt, vei i liinost mladih u celini. Ljudski
Zivot se ne moZe ispuniti samo kulturom.
Ako se pozabavimo ovim pitanjem, vide6emo da usvajanje kul-
ture podrazumeva ideju prijemiivosti. Zivot, medutim, nije uvek
prijemdiv; iesto je to jedna aktivna i ekspanzivna energija koja teZi
da ostvari sopstvene kreacije na spoljaSnjem okruZenju. Drugim
redima, samo studirati ne znadi Ziveti, vei Ziveti predstavlja naj-
osnovniji uslov studiranja.
Ovo smo videli u na5irn eksperimentima. Kultura koja se u
svakom sludaju pruZa, i u svakom sludaju usvaja i apsorbuje, ne
zadovoljava ljudsku liinost. Postoje i druge potrebe koje, ako su
nezadovoljene, uvek prouzrokuju unutraSnje konflikte, koji utidu
na mentalno stanje i smanjuju jasnoiu uma.
Radost, ose6anje vrednosti i postignu6a, ljubav i po5tovanje
drugih, osedanje korisnosti i umeia stvaranja, sve su faktori od
ogromne vaZnosti za ljudsku du5u. Ne samo obezbedivanjem kul-
ture, vei delanjem vezanim za pomenute faktore, novi tip uni-
ver ziteta obnovi6e dostoj anstvenost i znadaj za r azv o j lj udske civi-
Iizacije.
U podetku su univerziteti bili bazirani na moralnom i filozof-
skom shvatanju Zivota i na 'misiji ioveka'. Kultura je tada bila
odlibno sredstvo dato ljudima kako bi oni dosegnuli vi3e nivoe
razvoja. Danas se, medutim, filozofiranjem i razmatranjem meta-
fizidkih koncepata napredak ljudskog roda ne moZe desiti: potrebna
je aktivnost, sticanje iskustva i delanje. Interesantno je zapaziti
koliko su praktidne aktivnosti privladne dak i tokom razvoja koji
prethodi adolescenciji.
Koristiti sopstvene ruke, imati unapred odreden cilj koji bi tre-
14. Dododatak C: Fbnkcije univerziteta r07
balo postidi jeste ono Sto zaista daje unutra5nju disciplinu. Kada
se ruka uveZba na nekom radu slobodno izabranom i kada se rodi
lelja za uspehom, zajedno sa voljom da se savladaju sve prepreke
i teSko6e: tada dolazi do onoga Sto je razlicito od intelektualnog
udenja. U svesti doveka rada se shvtanje o sopstvenim vredno-
stima.
Interesantno je zapaziti da cak i od najranijeg uzrasta, dovek
nalazi najveie zadovoljstvo u ose6anju nezavisnosti. Ovo uzvi5eno
oseianje samodovoljnosti dolazi kao veliko otkri6e. To je, bez sum-
nje, fundamentalni element dru5tvenog Zivota: jer, kada je neko
kompletno zavisan od drugih, a ose6anje sopstvene nesposobnosti
preraste u ubedenje, ne moZe se pojaviti ona potreba da se bude
od koristi ili da se udruZivanjem sa drugima upotrebi sopstvena
energija.
Ukratko, samopotvrdivanje i sposobnost da se uzme ude56e u
dru5tvenoj organizaciji grade Zivotnu snagu. Ovaj moralni kon-
cept ne moZe se posti6i prostim ubenjem lekcija napamet ili re5ava-
njem problema koji nemaju nikakve veze sa stvarnim Zivotom.
Kultura mora biti sredstvo jer ni5ta ne pokazuje njenu vaZnost jas-
nije od iskustvenog dolaZenja do Cinjenice o njenoj neophodnosti
za jedan smislen i inteligentan Zivot; sam Zivot, a ne kultura je
u centru obrazovanja. U takvim okolnostima kultura zadobija
veliku vaZnost.
Postati svestan neophodnosti kulture, oseiati koliko je vaZno
teZiti savrienosti, doZiveti uspeh, a samim tim i radost duha: sve
ovo sadinjava vaZnu potrebu za studiranjem.
Upravo ovaj odnos izmedu Livota i kulture nam je omogudio
da shvatimo da deca mogu mnogo viSe nauditi od onoga Sto Skole
danas sa svojim programima od njih oiekuju te da je neophodno u
detinjstvu probuditi prvu radoznalost, pobuditi interesovanja za
sve nauke.
Svaka individua razvija se u celini i ako razvitak nekog esen-
cijalnog elementa izostane radaju se kompleksi u duSi i svesti.

108 Oo rnrru.lsrvA Do ADoLESCENCTJE
Spoznavanje sopstvenih vrednosti jeste upravo ono Sto tera na
udruZivanje sa drugimal jer, onaj ko je svestan svojih mogu6nosti
pobeduje Zivotne te5ko6e, poseduje potrebnu energiju. MoZemo
primetiti spontano nastale asocijacije dak i kada je u pitanju samo
razmi5ljanje i razumevanje. Kao da je kapacitet da se ne5to razume
povezan sa diskusijom, kritikom, ili odobravanjem drugih. Zado-
voljstvo znanja mora se odmah preneti drugima, a u toj komu-
nikaciji se poveiava entuzijazam. Pravo ueenje i razmi5ljanje
zahtevaju udruZivanje analogno udmZivanju u manueinom radu.
Zna se da se svako ko radi neki teZak posao mora organizovati
s drugima; u sludaju male dece, videli smo da je iak neophodno
pridruZiti se drugima kako bi se do5lo do razumevanja. Spon-
tana saradnja u svirn manifestacijama Zivota jeste dinjenica koja
se pojavijuje kao pravo otkriie. UdruZivanje ubrizgava novu snagu
stimuliSu6i Zivotnu energiju. Zajednidko delanje sa drugima u mi-
slima ili praktidnom radu jeste jedini nadin na koji ljudska priroda
moZe ostajati aktivna. Sve ovo jasno ukazuje na to da se obra-
zovanje ne moZe drdati zatvoreno u okviru jedne sobe u kojoj je
student neaktivan i uvek zavistan od profesora, a razdvojen od
svojih kolega studenata. Ovakvo, ograniieno obrazovanje nedo-
voljno je bak i maloj deci.
Prva reforma obrazovanja mora ponuditi Sire okruZenje i mul-
tiplikovati mogu6nosti udruZivanja i aktivnosti. BaS u toku ado-
lescencije, u svesti mlade individue rada se 'klica' interesovanja
za na(ir izgradnje i funkcionisanja dru5tva. Dru5tvo je, medutim,
bazirano na razliditim aktivnostima, a ne samo intelektualnim.
Najve6i element njegove izgradnjeje onaj uvek rastuii nivo svesti
individue koji se pove6ava kroz dru5tveno iskustvo.
Inertno dete koje nikada ne radi sopstvenim rukama, koje
nikada nije imalo ose6aj daie korisno i sposobno da uloZi trud, koje
nikada nije iskustvom spoznalo da Ziveti znadi Ziveti u dru5tvu, te
da misliti i stvarati znaii iskoristiti harmoniju du5a; ovakvo dete
posta6e sebidan mladi dovek, pesimista i melanholidan, uvek na
{ 14. Dododatak C: Funkcije univerziteta 109
i
I ivici gordosti koji ie tragati za zame\om izgubljenog raja.
Takav, umanjen dovek, pojavljuje se pred vratima univerziteta.
Sta on odekuje? ... Odekuje profesiju koja 6e mu omogu6iti da
stvori svoj dom u dru3tvu u kojem se ose6a kao stranac i koje mu
ne znaci niSta; ulazak u dru5tvo da bi udestvovao u funkcionisanju
civilizacije za koju nije stvorio nikakav osedaj.
Ne, nije mogu6e uticati na neko ljudsko bi6e jednom kada je
odrastao dovek, njime se mora pozabaviti mnogo ranije. Onaj ko
Zeli da pred sobom jednog dana vidi doveka, mora se pre toga
pozabaviti detetom. Razdvajati razlidite Zivotne faze potpuno je
besmisleno.
Odrastao 6ovek je rezultat ili poslednja faza rt razvoju deteta.
Svaka odrasla osoba je postignu6e odraslog deteta; uzroci dobrog
i lo3eg kod odraslog moraju se potraZiti u kratkom periodu odra-
stanja deteta.
Razlika izmedu interesovanja deteta i odraslog doveka, kako u
obrazovanju tako i u pogledu drustvenih pitanja, podse6a me na
raspravu iz srednjeg veka izmedu dva grada od kojih oba poseduju
poznate relikvije: jedan je tvrdio da ima lobanje Tli mudraca sa
istoka kada su bili deca, a drugi da ima lobanje Tli mudraca sa
istoka kada su bili odrasli.
Ovaj pogubni kriterijum, ova vrsta psihicke barijere koja stro-
go razdvaja dva interesovanja, uzrokuje te5ke gre5ke i proizvodi
opasnosti koje uticu na ditavo civilizovano dru3tvo. Medu sred-
stvima koja mogu spreiiti ugroZavanje ljudi ovim opasnostima,
medutim, retko se razmatra ojadavanje i ispravljanje ljudi na sve
nadine dok su u svom formativnom periodu.
Ono Sto naSoj, inade sjajnoj civilizaciji, nedostaje danas je
snaga duhovnog bi6a, stanje savesti koja ose6a odgovornost, a
pre svega ose6anje da iovekov Zivot trijumfuje nad kosmosom:
ljudska vrsta bi trebalo da se ose6a vladarom svega stvorenog,
preobraziteljem zemlje, graditeljem nove prirode, saradnikom u
univerzalnom poslu stvaranja.

110 Op pnuN.rsrvA Do ADoLESCENCTJE
Onaj ko dolazi na univerzitet, ostavlja za sobom detinjstvo i
adolescenciju: formirana je osoba. Veliki deo njegove sudbine u
druStvu i uspeha u studiranju, zaviside od toga kako je formiran.
Ono Sto ga sada interesuje je 'misija ljudske vrste'.
Svakako da se ne smemo ograniditi samo na prikuplianie znanja
koje 6e mu biti potrebno u obavljanju prof'esije. Univerzitetski
studenti su odrasli ljudi, pozvani da izvr5e uticaj na civilizaciju
svog vremena.
Medu univerzitetskim profesorima, dakle, vodidima nove gene-
racije, pojavljuju se lideri nove vrste civilizacie. Sa univreziteta
potidu oni koji ie povesti mase u odbranu civilizacije.
Kada studenti budu polagali ispite za dobijanje zvanja, oni
6e biti na vratima dru3tva i moraju posedovati veliku moralnu
pripremu. Oni nisu ostajali u Skolama jednom poSto su ve6 postali
odrasli samo da bi mogli ste6i neSto viSe znanja od ostalih. Kul-
tura je veliki sastavni deo njihove pripreme, to je istina, aii su
kulturu mogli na6i svuda oko sebe; kultura je danas rasprostra-
njena u ditavom druitvenom okruZenju. Funkcija univerziteta bila
je da kulturu pojada i uEini je prijemdivom za svest ovih mladih
ljudi kao sredstvo odbrane vrednosti dru5tva i civilizacije.
Poput postojanja religije za sve - mada sveStenici i misionari
religiju poseduju intenzivnije, religiju koja radi u korist ljudi - i
kultura je svuda rasprostanjena i dostigla je sliian nivo kod svih
civilizovanih ljudi; ipak neki odabrani ljudi u nju su ukljuieni
dublje te postaju apostoli u ulozi duvara civilizacije.
Takode, na univerzitetu, priprema mo1e biti Sira, op5tija. Ako
je istina da se dak ni deca ne mogu obrazovati u detiri zida neke
Skole, tim se ovo pre odnosi na odrasle. Neophodno je dak i za dete
da se ose6a nezavisnim: odrasli stoga mora vei imati ostvarenu
svoju nezavisnost.
Druitveni eksperiment zapoi,et ranije mora se nastaviti jer oso-
ba koja nikada nije radila, koja nikada nije poku5ala da zaradi za
Zivot, koja se nikada nije me5ala sa ljudima razliditih uzrasta i
i
il
{ 14. Dododatak C: Fbnkcije univerziteta
I
{
\ razliditih dru3tvenih slojeva, uz velike te5ko6e 6e posti6i lidersku
i,fi
ulogu u bilo iemu. Ova 'vrlina liinosti' morala je biti podsticana
kroz aktivni napor i pozitivno iskustvo same individue.
:l Samo filozofiranjem i meditiranjem ne moZe se formirati savest
i modernog ioveka.
1
Sto se tice kulture, sama su5tina univerziteta je u 'uienju kako
l
da se udi'. Diploma je dokaz da smo naudili da uiimo i da moZemo
l
,il nastaviti traganje za znanjem samostalno i bez pomo6i drugih, da
rl!
smo postavljeni na put naudnog istraZivanja. Ovo je jo5 jedan
dokaz da osnovni zadatak univerziteta nije ograniden samo na da-
vanje instrukcija. Da bismo nastavili sa uienjem, mi srno udili da
I udimo.
ii
.} Osoba koja je dobila diplomu poseduje znanje kako da se otisne
t u more kulture koje plavi iitav svet. Orra je dobila orjentaciju. To
je, znadi, studiozna osoba koja poseduje kompas koji joj omogu6uje
da se upusti u komunikaciju sa zvezdama koje odrecluju pravac.
Takva je osoba koja je stekla diplomu. A ako diploma, 3to se
tide njene vrednosti, oznalava kapacitet za udenje, za5to bi onda
studiranje na univerzitetima bilo ogranideno na tri do Sest godina?
Onaj koji studira na univerzitetu zna da 6e morati ceo Zivot da
udi ili gubi svoju vrednost. Cemu bi sluZio toliki trud u toku ovih
nekoliko godina, ako 6e usvajanje kulture morati da prestane?
Mora stoga postojati joS neka vrsta formativne pomoii, trud da
se postane svestan potreba specifiinog vremena i da se potpuno
uroni u specifidna civilizacijska dostignuda.
Od velikog je znacaja i prednosti da se student angaZuje na
postizanju ekonomske nezavisnosti za vreme studiranja na uni-
vrezitetu. Mnogi mladi ljudi dok studiraju ve6 daju dasove ili
pi5u za novine, bave se umetno36u ili trgovinom, ili su cak obidni
radnici ili konobari. Neki sticu iskustvo u raznim medijskim kom-
panijama ili u diplomatiji.
Ovi radnici pre studiraju zbog ljubavi prema udenju i ljudskom
progresu nego samo zbog neposrednog i direktnog profesionalnog
 tt2 Oo onrrN;srvA Do ADOLESCENCTJE 14. Dododatak C: F\tnkcije univerziteta 113

cilja. Ako i studiraju jednu ili dve godine dt1e, zar je to vaZno? skrivene sposobnosti i da u isto vreme radi i bude posve6en u
Uzimaju6i u obzir da njihovo ucenje nikada ne6e prestati, za5to bi neku profesiju.
se mudili da u najkra6em roku dobiju diplomu kada moraju, ako Najzad dolazi eovek koji se priprema za sopstvenu misiju u
Zele da prate uvek rastuii nivo razvoja, da prate nove trendove u ovom svetu.
grani svoje profesije? Sta On dini da bi se pripremio?
eovek moZe studirati i dok radi da bi zaradio za Zivot. Svi On se suprotstavlja Zlu i pobeduje ga. To je Njegova priprema!
oni koji Zele, na primer, da postanu univerzitetski profesori to i Svako ljudsko bi6e poseduje ume6e prepoznavanja opasnosti i
dine. Oni stalno studiraju, ali ne idu u Skolu. Oni zaraduju za suodavanja sa isku5enjima oko sebe tako da se na njih navikne
skroman Zivot da bi bili u stanju da dalje ude i dosegnu vi5a zvanja kako bi ih mogao savladavati.
u budu6nosti. Isku3enja koja treba prevazidi su bukvalno ona pomenuta u
Odrasla osoba koja studira ne bi trebalo da se kao dete pla5i Svetom pismu: isku5enje posedovanja i isku5enje mo6i.
ispita niti prekora roditelja koji ga pomaZe svim rasploZivim sred- Postoji ne3to u ljudskom rodu Sto stoji iznad njih samih i Sto
stvima, ma koiiko mala ona bila. Ne bi trebalo ni da poseZe za razume Sta je potrebno da bi se izgradio veoma mo6an, plodan i
lukavstvima da bi dobila dobre ocene niti da se stidi jer ne moZe proii56en svet.
biti besprekorna. Postoji samo jedan nadin: da svaka individua zna kako da
Univerzitetski student pre svega mora znati kako da postigne prevazide isku5enje mo6i i posedovanja.
sopstvenu samostalnost i moralnu ravnoteZu. To je put njegovog kraljevstva.
Verujem da je neophodno stvoriti sve uslove da se obezbedi Ali da bi se dosegao ovaj nivo kroz obrazovanje, neophodno je
neka forma rada koja omogu6ava ekonomsku nezavisnost stude- prona6i dete i pogledati ga u drugadijem svetlu.
nata na univerzitetima tako da je svaki od njih slobodan da studira
itra1i svoje mesto u skladu sa svojim sposobnostima.
Zavr5i6u ovu knjigu uporedivanjem Zivota jednog ljudskog biia
sa tri faze u Zivotu Hrista.
Pogledajmo prvo iudotvorno i inspiri3uie Dete.
Ovo je period 'kreativnih senzibiliteta', konstrukcije uma, pe-
riod toliko intenzivne aktivnosti, da je u ovom Zivotnom dobu
neophodno posejati seme za ditavu kulturu.
Zatim dolazi period adolescencije, period unutra5njih otkri-
vanja i'dru5tvenih senzibiliteta' (osveS6ivanja). Hrist, kao dedak,
zaboraviv5i na svoju porodicu, diskutuje sa odraslima. On ne go-
vori kao dak, ved kao Uiitelj, obasjan Svojom svetloSdu. Kasnije
On posve6uje Sebe manuelnom radu i zanatskom iskustvu. On
pokazuje da adolescent mora imati rnogudnosti da ispolji svoje