Prva Pomoc

Црвени крст србије
Првa
помоћ
Црвени крст србије
првa
помоћ
Рецензенти
проф. др Предраг Лалевић
проф. др Радмила Колак
проф. др Будимир Равић
Уредници
проф. др Драган Радовановић
Бранислав Ј. Ђерић
Одговорни уредник
др Слободан Г. Марковић
За издавача
Милољуб Албијанић, директор и главни уредник
Аутори
др Јелена Пешић (поглавља 1, 2 и 3)
др Љубица Алексић (поглавље 4)
др Бранислав Љиљак (поглавље 4)
проф. др Драган Радовановић (поглавља 5 и 7)
прим.. др Стеван Китанић (поглавље 6)
доц. др Сања Мазић- Радовановић (поглавље 8)
др Бисерка Обрадовић (поглавње 9)
др Милан Божина (поглавље 10)
Захвaљујемо се волонтерима Црвеног крста Србије

који су својим несебичним залагањем допринели стварању ове књиге.
Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ
САДРЖАЈ
1. поГЛАвЉе:
ОСНОВЕПРВЕПОМОЋИ
10/ Шта је прва помоћ
10/ Циљеви прве помоћи
11/ Значај прве помоћи
12/ Како се оспособити за пружање прве помоћи
12/ Одговорности особе која пружа прву помоћ
13/ Понашање особе која пружа прву помоћ
14/ Брините о себи и повређеном / оболелом
18/ Етички и правни основ прве помоћи
2. поГЛАвЉе
ПОСТУПАКНАМЕСТУНЕСРЕЋЕ
22/ План акције
26/ Поступак на месту саобраћајног удеса
31/ Поступак приликом пожара
33/ Поступак у несрећи изазваној електрицитетом
35/ Поступак при утапању
37/ Процена стања повређеног и утврђивање врсте повреде
40/ Симптоми и знаци
42/ Преглед од главе до пете
47/ Збрињавање и брига о повређеном
48/ Извештавање
48/ Картони за праћење и евидентирање виталних функција
3. поГЛАвЉе
ОСНОВНЕТЕХНИКЕПРВЕПОМОЋИ
ИСРЕДСТВАЗАПРУЖАЊЕПРВЕПОМОЋИ
52/ Технике које се користе у првој помоћи
53/ Уклањање одеће
56/ Провера знакова живота
59/ Средства за пружање прве помоћи
59/ Средства за збрињавање рана и начин њихове употребе
59/ Завоји
66/ Основни принципи завијања
68/ Кружни завоји
70/ Кружни завој за колено и лакат
71/ Кружни завој за зглоб ручја и скочног зглоба
72/ Тубуларни завоји ( еластичне мрежице )
72/ Троугла марама
76/ Завој за стопало и шаку
77/ Завој поглавине
78/ Средства за имобилизацију
79/ Троугла марама као средство за имобилизацију руке
80/ Употреба троугле мараме као повеске за подизање руке
83/ Употреба приручних средстава за имобилизацију
84/ Преношење и транспорт повређеног
85/ Процена ризика од померања повређеног
87/ Помагање повређеном при ходу
89/ Померање повређеног са столице на под
90/ Поступци за померање повређеног који је без свести
92/ Наменска средства за ношење и транспорт повређеног
92/ Носила и даске
4. поГЛАвЉе
МЕРЕЗАСПАСАВАЊЕЖИВОТА
96/ Нагли срчани застој
100/ Поступак кпр код одрасле особе
114/ Поступак кпр код детета и бебе
117/ Специфичности реанимације
118/ Примена аутоматског спољашњег дефибрилатора
123/ Бочни положај за опоравак
126/ Запуштеност горњих дисајних путева
5. поГЛАвЉе
КРВАРЕЊЕИРАНЕ
132/ Крварење
134/ Знаци и симптоми крварења
135/ Заустављање крварења
136/ Заустављање крварења у оквиру прве помоћи
142/ Обилно спољашње крварење
145/ Унутрашње крварење
147/ Модрице
148/ Крварења из телесних отвора
148/ Крварења из уха
149/ Крварење из носа
150/ Крварење из уста
152/ Вагинално крварење
153/ Крварење из проширених вена
154/ Ране
154/ Врсте рана
158/ Ране на горњим екстремитетима
159/ Ране на доњим екстремитетима
160/ Ране са страним телом
162/ Ампутација
165/ Отворене ране грудног коша
168/ Отворене ране трбуха
170/ Тешке пробојне ране
170/ Ране нанесене ватреним оружјем-стрелне ране
171/ Посебна места крварења
171/ Ране главе
172/ Ране длана
173/ Ране у пределу лакта и колена
174/ Повреде ока
175/ Посебне врсте повреда
175/ Краш повреда
6. поГЛАвЉе
ПОВРЕДЕКОШТАНОЗГЛОБНОГСИСТЕМА
178/ Повреде коштано зглобног система
181/ Преломи
185/ Ишчашења – уганућа
186/ Повреде мишића и тетива
187/ Преломи костију носа и вилице
188/ Прелом кључне кости
189/ Преломи и ишћашења рамена
190/ Преломи надлактице
191/ Повреде лакта
192/ Повреде подлактице и ручног зглоба
193/ Повреде шаке и прстију
194/ Преломи ребара
195/ Прелом бутне кости
197/ Ишћашење кука
197/ Повреде колена
199/ Повреде потколенице
200/ Повреде скочног зглоба
201/ Преломи карлице
202/ Повреде кичменог стуба
7. поГЛАвЉе
ОПЕКОТИНЕ - ПОВРЕДЕИСТАЊАНАСТАЛА
ДЕЈСТВОМЕКСТРЕМНИХТЕМЕРАТУРА
208/ Кожа и њена грађа
209/ Опекотине и опасност од опекотина
212/ Термалне опекотине
216/ Опекотине електричном струјом
218/ Хемијске опекотине
220/ Стања настала излагањем екстреминим температурама
220/ Исцрпљеност топлотом
221/ Топлотни удар
222/ Смрзотине
225/ Смрзавање
8. поГЛАвЉе
НАГЛОНАСТАЛЕБОЛЕСТИИСТАЊА
230/ Поремећаји дисајног система
244/ Поремећаји система за циркулацију
256/ Поремећаји система за варење
259/ Поремећаји функције нервног система
9. поГЛАвЉе
УЈЕДИЖИВОТИЊАИУБОДИИНСЕКАТА
273/ Убод крпеља
274/ Ујед паука и шкорпиона
275/ Уједи животиња
276/ Ујед змије
278/ Повреде настале морским организмима
10. поГЛАвЉе
ТРОВАЊА
280/ Отрови
282/ Принципи прве помоћи код тровања
283/ Поступци за елиминацију отрова из организма
283/ Неутрализација деловања отрова
284/ Тровање у домаћинству
286/ Пољопривредни отрови
287/ Индустријски отрови
287/ Надражљивци
290/ Загушљивци
291/ Тровања корозивима
292/ Акутна тровања лековима
293/ Акутна тровања метил-алкохолом, етил-алкохолом и дрогама
294/ Акутна тровања амфетаминима
295/ Акутна тровања опијатима
296/ Акутно тровање кокаином
296/ Акутно тровање марихуаном
296/ Тровање никотином
297/ Тровање гљивама
297/ Бојни отрови
6 УВОД
УВОД
Прва помоћ се састоји од низа веома једноставних, али у неким случајевима животно
спасавајућих техника којима могу да буду научени лаици. Њу пружају особе које се нађу на
месту незгоде.
Први историјски трагови о пружању прве помоћи враћају нас још у XII век, када се
појављују „калуђери болничари“ и „религиозни витезови“ који су пружали прву помоћ
рањенима на бојном пољу. Поред пружања прве помоћи рањеницима, организовали су и
обуке за витезове и ходочаснике како да пруже прву помоћ рањенима на бојном пољу.
Током средњег века прва помоћ пада у заборав и тек се поново јавља 1859. у Битци
код Солферина где је Анри Динан организовао локално становништво из околних
села да пруже помоћ повређенима током битке. Четири године касније, понети идејом
пружања помоћи рањеницима, Анри Динан и његови сарадници оснивају у Женеви прву
организацију Црвеног крста која ће касније прерасти у снажан међународни покрет.
Основни задатак прве организације Црвеног крста је био „помоћ болесним и рањеним
војницима на бојном пољу“. Од самог почетка до данас прва помоћ је парадигма и
симбол генезе Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца. На жалост
ратови су доминантне константе сваке епохе и управо у њима и због њих су се развијале
технике и стандарди прве помоћи. Нове елементе овим теоријама и техникама дала је
индустријализација, урбанизација, развој саобраћаја, једном речју технолошки развој
цивилизације. Данас вештине прве помоћи не обрађују само ратне повреде, већ и повреде у
саобраћају, на рандом месту у индустрији, на спортском терену, у кући. Прва помоћ се бави,
поред повреда, болестима и стањима који су чести у данашњим условима живота. За поједине
болести и стања правовремена и правилно пружена прва помоћ значи спасавање живота, а за
друге значи тренутно побољшање општег стања са предупређивањем озбиљних последица.
Ширење знања и вештина прве помоћи је најважнији корак у смањењу инвалидитета и

смртности после изненадних несрећа. За инфаркт миокарда прва помоћ у првим минутима
после његовог настанка је од кључне важности, иста ситуација је и са саобраћајним
незгодама где се највећи број смртних исхода јавља у првих осам минута после удеса.
Ширећи базу обучених људи у првој помоћи можемо постићи наш основни циљ- смањење
смртности после различитих акцидената.
7

Најважнији циљеви прве помоћи се стога могу сабрати у три групе:
1. Спасавање живота што је основни циљ

2. Превенција погоршања стања оболелог или повређеног
3. Убрзавање опоравка, смањење компликација и инвалидности
Сваки од ових циљева значи велику помоћ повређеном или оболелом који је у том
тренутку беспомоћан и не може сам себе да заштити. Не помоћи је исто што и одмоћи у
тренутку када се десила несрећа.
Ко може да помогне? Само онај ко је обучен и има знања из прве помоћи. Како да
пружи прву помоћ? Тако што ће да примени најједноставније поступке које добро зна, а
који могу да помогну повређеном или оболелом. Намера прве помоћи није медицинско
лечење професионалним медицинским поступцима и зато прва помоћ треба да буде
скуп једноставних поступака којим се уз минимум опреме постиже максималан резултат.
Пишући ову књигу аутори су водили рачуна да не изневере овај захтев, стога је она
намењена широком кругу читалаца, од ђака у основној школи, преко возача или радника
у индустрији до инструктора прве помоћи. Она ће послужити као основа за састављање
брошура и пратеће литературе наменских курсева прве помоћи.
Поред великог практичног значаја за јавност прва помоћ има велики и симболични значај
за организацију Црвеног крста у целом свету. Прва помоћ је персонификација хуманих
идеја које уједињују милионе људи на Земљиној кугли и регрутују милионе волонтера који
свакодневно учествују у разноврсним програмима и акцијама у оквиру породице Црвеног
крста и Црвеног полумесеца. Прва помоћ има дубоко, јединствено и симболично значење
за историју и садашњост Међународног Црвеног крста и Црвеног полумесеца. као и за
свако појединачно Национално друштво.
У првој помоћи се крије и извор јединственог задовољства кога читалац можда није
свестан. Онога тренутка када помогнете некоме коме је помоћ преко потребна или још
више- спасете људски живот осетићете задовољство које је дар само онима који помажу.
Београд, 09. 09. 2010. Проф. др Драган Л. Радовановић

1. поГЛАвЉе:
ОСНОВЕПРВЕПОМОЋИ
10/ ШтА је првА помоћ

10/ ЦиЉеви прве помоћи
11/ ЗнАЧАј прве помоћи
12/ кАко се оспособити ЗА прУЖАЊе прве помоћи
12/ оДГоворности особе којА прУЖА првУ помоћ
13/ понАШАЊе особе којА прУЖА првУ помоћ
14/ брините о себи и повреЂеном / обоЛеЛом
18/ етиЧки и прАвни основ прве помоћи
10 1 . П О Г Л А В Љ Е О С Н О В Е П Р В Е П О М О Ћ И
ШТАЈЕПРВАПОМОЋ
Прва помоћ је скуп мера и поступака које предузима онај ко је први у прилици да ту
помоћ пружи непосредно после повређивања или изненада настале болести с циљем да се
спаси људски живот и очува здравље повређене или оболеле особе (п/о).
Осим физичких поступака за постизање наведеног циља, што је за прву помоћ од су-
штинског значаја, прва помоћ у ширем смислу подразумева и примену мера за спречавање
несреће и мера за емоционалну и психичку подршку унесрећеној особи. У свему томе битно
је да се грађанин оспособи и обучи за пружање прве помоћи себи или другима у тренутку
несреће.
Прва помоћ није замена за медицинску помоћ, али има посебну улогу и значај у ланцу
спасавања. Чак и високо образовани медицински стручњак у усовима изненадне несреће
искористиће оно што има на располагању, а то су често само његово знање и његових де-
сет прстију.
ЦИЉЕВИПРВЕПОМОЋИ
Циљеви прве помоћи проистичу из њене дефиниције.
Основни циљ је да се правовременим и сврсисходним ме-
рама спаси или очува живот повређене особе. Затим, прва
помоћ има за циљ да спречи даље погоршање стања, убрза
излечење, смањи инвалидност и омогући да се повређени
врати у нормалне животне токове са што мање последица
због доживљене трауме.
Само правовремена и правилна прва помоћ коју пружа
обучена особа може да испуни овако високе захтеве.
Циљеви прве помоћи су:

–спасавањеживотаповређенеособе
–спречавањепогоршањаповредеилистања
–убрзањеизлечења
–смањењеинвалидности
–ранарехабилитација
11

ЗНАЧАЈПРВЕПОМОЋИ
Повређеној особи прва помоћ може
спасити живот или у најмању руку олакша
бол и патњу, спречити да дође до погорша-
ња постојеће повреде или додатних повре-
да и оштећења, било због утицаја околине,
било због погрешних манипулација с повре-
ђеним делом тела. Прва помоћ такође има
за циљ да спречи погоршање изненадно на-
стале болести или стања. Правовременим и
правилним пружањем прве помоћи може се
убрзати опоравак и смањити проценат трај-
ног инвалидитета повређеног или оболелог.
Поред тога, унесрећеном обезбеђује пси-
холошку подршку и смањује емоционалну слика 1.1. – несрећа на градилишту
патњу, затим штити од неповољних споља-
шњих утицаја и транспортује с места несре- цима помоћи, коју пружају спасилачке службе.
ће ако је то неопходно. На овој шеми видимо да је особа која
Значај прве помоћи може се сагледа- пружа прву помоћ носилац прве и друге ка-
ти и у односу на ширу заједницу. Обучени рике у ланцу спасавања. Особа обучена за
грађанин, тј. обучено становништво има примену апарата за аутоматску дефибрила-
способност да реагује у случају несреће, на- цију, може бити носилац и треће карике у
рочито уколико је она ширих размера, док ланцу спасавања, што је изражена тежња
здравствена служба и друге спасилачке последњих десетак година у свету, због
службе не стигну на место догађаја, што у немогућности да буду професионалне спа-
крајњој истанци унапређује безбедност за- силачке службе на месту несреће у првим
једнице. минутима од њеног настанка. Особа која
Улога прве помоћи у збрињавању може је пружала прву помоћ, доласком профе-
се сликовито представити карикама у ланцу сионалних спасилачких служби ставља се у
збрињавања (цртеж 1.1), где се јасно види ње- надлежност тих служби, и даље им помаже
но место и повезаност с организованим обли- ако им је то потребно.
Цртеж 1.1. – Ланац спасавања

КАКОСЕОСПОСОБИТИ
ЗАПРУЖАЊЕПРВЕПОМОЋИ
У нашем језику тешко је наћи прави израз за особу која зна, уме и жели да пружи
прву помоћ. Досадашњи назив „медицински лаик, обучен за пружање прве помоћи“ је
непопуларна формулација јер, с једне стране, реч лаик улива неповерење, а с друге стране,
овакав назив може унапред да квалификује сваког медицинског радника, да је оспособљен
и за пружање прве помоћи, што није увек тачно. У овом уџбенику користићемо термине
„спасилац“ и „особа која пружа прву помоћ“.
Ако прву помоћ схватамо као усвојену вештину која се стиче кроз одговарајуће програме
обуке и дообуке, с једне стране, и као поједностављене али стручно утемељене обрасце по-
ступака, с друге стране, онда можемо рећи да нема посебних ограничења за стицање знања и
вештина прве помоћи. То практично значи да не постоји ниједан посебан услов да се неко оспо-
соби за пружање прве помоћи, осим воље да се та вештина савлада.
Одлуку о томе да ли ће се некоме помоћи није лако донети. Мотиви су различити,
осећања противречна. Понекад су мотиви пренаглашени „помоћи по сваку цену“, као једна
крајност. Друга крајност је страх од „грешке, тј да не нашкодимо“, „неко други ће већ прите-
ћи у помоћ, не морам баш ја“ . Прва помоћ, која се ослања на медицинску науку, није потпу-
но егзактна, подложна је људским грешкама. Понекад је повреда толико тешка да, ма ко-
лики труд уложили, повређени неће реаговати као што очекујемо. Нека стања су, нажалост,
фатална и уз најбољи медицински третман, међутим, ако сте правилно пружили прву помоћ,
онда вам савест може бити мирна, јер сте унесрећеном помагали а нисте нашкодили. То мо-
жете постићи само ако сачувате присебност и следите препоруке обуке коју сте савладали.
ОДГОВОРНОСТИОСОБЕКОЈАПРУЖАПРВУПОМОЋ
Свако ко пружа прву помоћ има јасно установу уколико је неопходна даља ме-
дефинисане задатке и одговорности. Њи- дицинска помоћ;
хов редослед и садржај су следећи: 6. ако је потребна непосредна медицинска
1. брза и безбедна процена ситуације и хи- помоћ, останак уз повређеног, док не при-
тан позив за помоћ; стигне Служба хитне помоћи;
2. заштита повређеног и осталих присутних 7. подношење извештаја служби Хитне по-
на месту несреће од могућих опасности; моћи о својим запажањима и примење-
3. брзо препознавање стања повређеног, ним поступцима, као и пружање додат-
врсте повреда или изненадног обољења не помоћи у збрињавању повређеног
4. брза примена одговарајућих мера прве уколико је то потребно;
помоћи уз поштовање редоследа хитно- 8. спречавање преношења инфекције из-
сти, односно пружања помоћи прво онима међу учесника догађаја, односно између
који су у најтежем стању; особе која пружа прву помоћ и повређе-
5. организовање, припрема или спровође- ног, као и између осталих присутних на
ње транспорта повређеног у здравствену месту несреће.
13

ПОНАШАЊЕОСОБЕКОЈАПРУЖА
ПРВУПОМОЋ
Oсоба која пружа прву помоћ мора да улива повређе-
ном поверење. Свако ко је жртва неке несреће има потре-
бу да осети сигурност, да осети да се налази у сигурним
рукама. У току помагања повређенима то се постиже гра-
ђењем одговарајуће атмосфере:
–контролишете своје реакције и контролишете целу
ситуацију;
–понашате се смирено и логично;
–поступите пажљиво, и у исто време одлучно;
–комуницирате с повређеним љубазно, али и аутори-
тативно.
Док спроводите поступке прегледа и утврђивања ста-

ња повређеног, као и мере прве помоћи све време:
–објашњавајте повређеном шта тренутно радите и
шта ћете следеће да урадите;
–трудите се да одговорите искрено на питања повре-
ђеног, како би му отколнили страх, а ако не знате
одговор, то искрено реците;
–када сте завршили са поступком пружања помоћи
проверавајте опште стање повређеног;
–понудите повређеном да контактирате са његовом
породицом или пријатељем, или да му обезбедите
било какву помоћ која му је у том тренутку значајна;
–не напуштајте особу која је у тешком стању и не до-
зволите да осети да је напуштен.
Приликом обавештавања породице или пријатеља о

стању повређеног, прво проверите да ли је то права особа
са којом треба да разговарате. Што једноставније обја-
сните шта се догодило, где се повређени тренутно налази,
избегавајући непроверене информације (нарочито квали-
фикације повреде или болести) и непотребну панику. Боље
је не дати никакву информацију о повреди или болести
него погрешну.
У збрињавању деце треба бити посебно обазрив, јер су
дечје перцептивне способности изузетно развијене и она
лако откривају било какву несигурност. Обезбедите пове-
рење детета тако што ћете прво разговарати са неким ко- слика 1.2. – пружање помоћи детету
ме оно верује – родитељима или укућанима. Ако родитељи прихвате ваше намере и верују да
можете помоћи, поверење ће се пренети на дете. Што једноставније објасните детету шта се
дешава и шта намеравате да урадите. Не говорите преко његове главе неком другом, него се
баш обраћајте њему. Не одвајајте дете од његове мајке, оца или особе којој верује.
БРИНИТЕОСЕБИИПОВРЕЂЕНОМ/ОБОЛЕЛОМ
При пружању прве помоћи пре свега, важно је да:
–заштитите себе од повређивања и од могуће инфекције;
–заштитите повређеног и не пренесите му инфекцију, ако је имате;
–водите рачуна о сопственом психичком здрављу и успешно се изборите са стресом
кроз који пролазите.
Личнабезбедност
Увек прво процените ситуацију и будите сигурни да
не постоји никаква опасност по вас. Херојско спасава-
ње из ризичних ситуација не само да неће помоћи по-
вређеном него и сами можете да доживите исту судби-
ну. У стресним ситуацијама у организму се ослобађају
хормонске супстанце које повећавају узбуђење, лупање
срца, знојење, убрзано и продубљено дисање, што вас
понекад може онеспособити да разумно и смирено ре-
агујете. Потрудите се да смирите дисање, дишите споро
и дубоко, тако ћете постићи да се у потпуности смирите
и присетите свих поступака које сте научили о првој по-
моћи.
Заштитаодинфекције
Знатан део прве помоћи подразумева заштиту од
преношења инфекције са повређеног на особу која пружа
прву помоћ и обрнуто. То је веома значајно при збриња-
вању рана. Ризици су преношење вируса крвљу, као што
је: вирус хепатитиса Б, хепатитиса Ц и ХИВ-а. Они се могу
пренети ако постоји директан контакт крви повређеног
и крви онога ко пружа помоћ. Рецимо, ако заражена крв
из посекотине повређеног доспе на ситна оштећења ко-
же спасиоца, може му пренети инфекцију. Нема позна-
тих података о пренетом вирусном хепатитису или ХИВ-у
током вештачког дисања. Препоручљиво је да се особе
које су чланови спасилачких тимова вакцинишу против
мере за спречавање преношења инфекције: хепатитиса Б, јер за то једино постоји вакцина.
слика 1.3. – прање руку
15

Водичзаспречавањеунакрснеинфекције
Ако следите препоруке овог водича можете се
спречити преношење инфекција с повређеног на себе
или обрнуто:
1. ако околности допуштају, пре започињања збрињава-
ња повређеног оперете руке водом и сапуном;
2. увек носити рукавице за једнократну употребу и упо-
требите их при збрињавању рана. Ако их немате, упу-
тите повређеног како да сам збрине своју рану, или
уместо рукавица употребите чисте поливинилске ке-
се;
3. покријте посекотине и огреботине на својим рукама
водонепропусним ханзапластом;
4. употребите пластичне заштитне наочаре и заштитну
кецељу ако се сусрећете са великом количином теле-
сних течности;
5. немојте кашљати или кијати непосредно изнад ране
повређеног;
6. пазите да се не посечете или убодете на било ко-
ји оштар предмет у близини повређеног (поломље-
но стакло, употребљена игла) или приликом прања
предмета запрљаних крвљу;
7. ако имате на располагању џепну маску или друго
заштитно средство за лице употребите га при ве-
штачком дисању
8. сав отпадни материјал уклоните да не представља
ризик за околину.
Акостесеслучајноуболи,посеклиили
контаминиралиочи,исперитеобилно
теповршиневодомипотражите
медицинскупомоћ.
слика 1.4. – коришћење рукавица

слика 1.5. – Заштитна средства:

рукавице, џепна маска
Уклањањеотпадногматеријала
По збрињавању повређеног сав употребљени отпадни материјал уклоните, пажљиво,
На тај начин спречавате ширење инфекције. Чврсте отпатке и употребљене рукавице ста-
вите у пластичну кесу. Идеално је ако при руци имате наменску жуту пластичну кесу за би-
олошки опасан материјал. За уклањање оштрих предмета као што су игле, сечива, стакла
користите наменски чврсти контејнер за оштре предмете и сличне. Видиљиво обележите
да је у питању биолошки ризичан отпад. Овакав отпадни материјал се уништава спаљи-
вањем. Локалне власти за здравство и заштиту животне средине морају имати опрему за
уништавање биохазардног отпада.
слика 1.6. – кеса за

биохазардни отпад
17

Савладајтестрес
Природно је да пружање помоћи представља стресогену
ситуацију на коју ће појединци различито реагују. Важно је да
научите да поднесете ту врсту проблема како бисте очували
сопствено здравље и способност да унесређеном пружите по-
моћ. За сваког спасиоца пружање прве помоћи је посебно емо-
ционално искуство. Емоционална реакција може да се креће
од задовољства, преко усхићења, до нерасположења. Зави-
сности од типа несреће и крајњег исхода могу да вас обузму
различита осећања:
– задовољство и пријатност;
–конфузија и сумња;
–љутња и туга.
Не прикривајте своја осећања. Много је боље да о томе
разговарате са својим колегама, пријатељима или инструкто-
ром прве помоћи, па и са својим лекаром. Идеално је ако раз-
говарате са неким ко је такође био присутан у току несреће, јер
вас најчешће прожимају иста осећања. Видећете да ће ваша
непријатна осећања у вези са несрећом постепено нестати.
Одложенастресогенареакција
Понекад се може догодити да се ова реакција јави када се
вратите својим свакодневним активностима. Она се манифе-
стује на различите начине а неки од знакова јесу:
–подрхтавање руку;
–преобилно знојење;
–учестало враћање слика несреће;
–нарушен сан праћен ноћним морама;
–напетост, раздражљивост, плачљивост.
Ове тегобе времено ће проћи. Разне вежбе и технике за
релаксацију (медитација, јога) или било које друге активности
које користите за одмор и опуштање помоћи ће да напетост
попусти или да нестане.
Озбиљнастресогенареакција
Ако сте били суочени с озбиљном претњом по живот мо-
жете се десити да бурно реагујете на стрес. Може се догодити
да ћете неко време после несреће поново преживљавати дога-
ђај, избегавати људе, места и ситуације који су у вези са несре-
ћом. Потом, да будете хиперактивни или растројени. У случају да
симптоми дуже трају, потражите медицинску или другу стручну
помоћ.
ЕТИЧКИИПРАВНИОСНОВПРВЕПОМОЋИ
Дужностиимотивизапружањепрвепомоћи
Ако је брига о људима у заједници основни постулат развијеног друштва, онда је та
брига знатно израженија када је човек из било ког разлога немоћан, а посебно због нагло
нарушеног здравља. Зато прва помоћ, као етичка категорија треба да обавеже појединца
да притекне у помоћ, али обавезује и друштво да на институционализовани начин припрема
чланове своје заједнице за помоћ у несрећи било које размере, од несреће у кући односно
на радном месту до несрећа великих размера када сваки појединац или сваки организовани
спасилачки тим учествује у помоћи. На тај начин се размере последица несреће максимално
редукују.
Одређени правни прописи регулишу обавезу за обучавање и пружање прве помоћи.
Првапомоћнарадномместу
У оквиру очувања здравља и безбедности на радном месту, нарочито у радним проце-
сима високог ризика, у нашој земљи постоје прописи о хигијенско-техничко-технолошкој за-
штити. Део тих прописа односи се и на обавезу да се у таквим организацијама обезбеди, из
редова запослених, један број радника оспособљених за пружање прве помоћи и то опште
прве помоћи и специјализоване помоћи сходно специфичном професионалном ризику.
Првапомоћуоквирусаобраћаја
У процентуалном учешћу водећи трауматизам у свету и код нас је саобраћајни траума-
тизам. У прописима о безбедности у саобраћају обавеза је возача да се у случају саобра-
ћајног удеса обавезно заустави, обезбеди место несреће, пружи помоћ повређенима и оба-
вести надлежне службе о томе. Осим тога свако возило мора да има одговарајући комплет
за прву помоћ зависно од категорије возила.
Првапомоћприликоммасовнихокупљањаграђана
На местима окупљања великог броја грађана постоји повећан ризик од трауматизма.
То могу бити спортски и музички догађаји, различите манифестације с масовним окупљања
грађана, затим велики супермаркети, аеродроми и сл. Постоје одређене препоруке за по-
стизање безбедности учесника на таквим скуповима, које предвиђају:
–присуство једног спасиоца – лица обученог за прву помоћ на сваких 1 000 посматрача;
–присуство једног оспособљеног лекара за збрињавање на групним окупљањима сву-
да где је присутно више од 2 000 посматрача;
–присуство једног опремљеног амбулантог возила, на скуповима са више од 5 000 по-
сматрача;
–постојање једне просторије опремљене за пружање прве помоћи код сваког окупља-
ња већег броја људи.
Пожељно је да ове стандардне пропишу као обавезне од локалне само управе код из-
давања дозвола за масовна окупљања и спортске сусрете.
19

ПрвапомоћунесрећамаиулогаЦрвеногкрста
Спроводећи стратегију 2010. Међународне федера-
ције Црвеног крста и Црвеног полумесеца о припреми и
одговору на несрећу, Црвени крст Србије обавио је при-
преме и опремање својих екипа и тимова за збрињавање
у несрећама. Ове екипе су формиране тако да покрива-
ју територију целе земље и непосредно делују у свакој
несрећи било да је она локалног карактера било да је
ширих размера. Осим посебних специјализованих знања,
обавезно знање сваког члана ових екипа је знање прве
помоћи.
слика 1.7. – екипа Црвеног крста за деловање у несрећама у акцији

ДрУГо поГЛАвЉе
ПОСТУПАКНА
МЕСТУНЕСРЕЋЕ
22/ пЛАн АкЦије

26/ постУпАк нА местУ сАобрАћАјноГ УДесА
31/ постУпАк приЛиком поЖАрА
33/ постУпАк У несрећи иЗАЗвАној еЛектриЦитетом
35/ постУпАк при УтАпАЊУ
37/ проЦенА стАЊА повреЂеноГ и УтврЂивАЊе врсте повреДе
40/ симптоми и ЗнАЦи
42/ преГЛеД оД ГЛАве До пете
47/ ЗбриЊАвАЊе и бриГА о повреЂеном
48/ иЗвеШтАвАЊе
48/ кАртони ЗА прАћеЊе и евиДентирАЊе витАЛниХ ФУнкЦијА
22 2 . П О Г Л А В Љ Е П О С Т У П А К Н А М Е С Т У Н Е С Р Е Ћ Е
У било којој несрећи треба да имате јасан ПЛАН АКЦИЈЕ и да га доследно спроводите.
То ће вам помоћи да одредите приоритете у поступцима и да донесете исправну одлуку.
Основникораципоступањаусвакојнесрећијесу:
1.проценаситуације;
2.безбедностспасиоцаиповређеног;
3.меренеодложнепомоћи;
4.позивзапомоћ;
5.помоћкојуобезбеђујетеодстранедругих
Пре предузимања било какве акције потрудите се

да контролишете своја осећања и колико вам време
дозвољава да размислите. Важно је да себе не доведете
у опасност, зато не журите у потенцијално опасну ситуа-
цију. Поведите рачуна о могућем истицању опасне течно-
сти, гаса, избијању пожара, рушењу, затрпавању и сл. Не
трудите се да сами учините превише, може се догодити
да не учините ништа ако себе изложите повређивању.
слика 2.1. – саобраћајана незгода

23

Проценаситуације
У датој ситуацији поступајте брзо, али смирено и контролисано. Прво утвдите да ли
постоји нека опасност по вас, за повређеног и за остале учеснике или присутне на месту
несреће. Затим осмотрите какве све изворе помоћи имате у својој околини и каква вам је
помоћ потребна. Приликом контакта с унесрећеним реците да располажете знањем и спо-
собношћу за пружање прве помоћи. Ако на место несреће није стигла стручна екипа или
нема особе са сличним знањем и искуством, смирено преузмите збрињавање повређених
на себе.
Питањакојатребасебидапоставитеутомтренуткусу:
-далипостојинекасталнаопасност;
-далијебилочијиживотунепосреднојопасности;
-ималипосматрачакојиможебитиодпомоћи;
-далимијепотребнанекаспецијализованаврстапомоћи.
Безбедностспасиоцаиповређеног
Узроци и околности који су довели до
несреће могу и даље бити присутни и пред-
стављати сталну опасност. Запамтите, на
првом месту морате водити рачуна о својој
безбедности. Понекад су довољни мини-
мални поступци за обезбеђење места не-
среће, као што је искључење дотока елек-
тричне струје или контакт кључа у возилу.
Ако не можете да уклоните опасност која
животно угрожава присутне, покушајте да
повећате растојање између извора опасно-
сти и повређеног или поставите баријеру и
тиме отклоните опасност. Као крајње ре-
шење померите повређеног даље од изво-
ра опасности. Обично је потребна додатна
специјализована помоћ и опрема да би се
повређени ослободио и померио на без-
бедније место (ако је реч о непокретним
или тешко покретним повређенима). Ако је
повређени покретан, потребно га удаљити
на потпуно безбедно место од извора опа-
сности.
слика 2.2. – обележавање места саобраћајне
незгодне - постављање троугла
Пружањенеодложнепомоћи
Када је простор несреће осигуран и без- Засвакогповређеног
бедан неодложно треба спровести прву про- неопходнојеустановити:
цену стања повређеног. Сваки повређени -Далијесвестан?
који захтева неодложну прву помоћ мора се -Далимујепроходан
збринути одмах, без одлагања. Ако је могу- дисајнипут?
ће замолите остале присутне да позову или -Далидише?
обавесте надлежне службе.
У зависности од тог увида одредите приоритете у редоследу, врсти и обиму помоћи.
Додатнапомоћоддругихучесника,позивзапомоћ
Може се догодити да сте на месту несреће сами, тј. да сами решавате све проблеме:
- обезбеђивања места несреће;
- позив за помоћ;
- пружање прве помоћи.
По некад на месту несреће има више присутних очевидаца. Ако сте најискуснији за
пружање прве помоћи, укључите присутне у поједине поступке, као што је обезбеђење ме-
ста несреће, телефонски позив за помоћ, контрола саобраћаја, обезбеђење средстава за
пружање прве помоћи, контрола крварења, придржавање повређеног дела тела, транспорт
повређеног на безбедно место, обезбеђење приватности повређених.
слика 2.3. – пружање помоћи у саобраћајној незгоди

25

Реакције посматрача могу вам задати бриге или вас наљутити. Може се десити да при-
сутни немају никаквог искуства и знања о првој помоћи, па ће се осетити бескорисним или
ће, се плашити. Ако су били учесници или сведоци несреће могу бити повређени, а свакако и
растројени. Имајте све то у виду ако желите да их укључите да вам помогну.
Телефонскипозивзапомоћ
У зависности од врсте несреће треба позвати различите службе (полицију, хитну помоћ,
ватрогасно спасилачке јединице). За сада у нашој земљи не постоји јединствени телефон-
ски број за случај било какве несреће.
Обичносвипозивисеусмеравајунабројеве:
92–полиција;
94–службахитнемедицинскепомоћии
93–ватрогасноспасилачкејединице.
УземљамаЕУуспостављенјединственителе-
фонски број 112 за пријаву сваке врсте несреће
одакле се преусмеравају обвештења ка свим специјали-
зованим службама и сервисима. Када се нађу на терито- слика 2.4.
рији земаља ЕУ, сви грађани могу са свог мобилног те- – позив служби хитне помоћи
лефона да позову бесплатно овај број у случају несреће.
Такође на аутопутевима се на удаљеностима од пет ки-
лометара могу наћи телефони за хитне случајеве који се
једноставно користе. Подизањем слушалице аутоматски
се добија веза са спасилачком службом.
Ако ви одлазите да телефонирате, прво пружите мере
неодложене помоћи повређеном па тек потом потржите
телефон. Ако пошаљете некога да уместо вас телефоном
потражи помоћ, нагласите да је важно да се врати и по-
тврди да ли је позвао помоћ.
Штахитнојслужбитребасаопштити?
Треба се представити пуним именом и презименом и рећи да сте у особа која је
унесрећеном пружила прву помоћ. Важне су следеће информације:
1. ваш телефонски број;
2. тачна локација догађаја (ознака и број пута, најближа раскрсница, друга значајна ознака
на путу, ако сте удаљени од насеља);
3. тип и тежина несреће (на пример: број возила у несрећи и њихов положај, број повређених
и њихова локација, стање на саобраћајници);
4. број, старост, пол повређених и оно што знате о њиховом стању и врстама повреда;
5. детаљи о било ком ризику као што је: истицање токсичног гаса, токсичне течности, гори-
ва из возила, оштећење далековода, стање на саобраћајници (лед), временске прилике
(магла, снег).
ПОСТУПАКНАМЕСТУСАОБРАЋАЈНЕНЕЗГОДЕ
Тежина и озбиљност саобраћајног удеса су различити, од обичног пада са бицикла до
вишеструког судара већег броја возила са већим бројем повређених, избијањем пожара,
превртањем возила, пада са висине, упадања возила у воду. Место саобраћајне незгоде
често представља ризик по безбедност спасиоца и повређеног, али и по друге учеснике у са-
обраћају. Изузетно је важно да прво обезбедите место незгоде и упозорите остале учеснике
у саобраћају пре него што приђете повређенима. Тиме ћете избећи опасност, не само за вас,
који се налазите на месту удеса, већ и за возила која се крећу ка месту незгоде. После тога
процеите ситуацију и на основу тога одредите приоритете у поступцима. Прво пружите нео-
дложну помоћ повређенима којима је угрожен живот, затим осталима.
Обезбеђењеместанесреће
Прво заштитите себе и не покушавајте да учините ништа што би могло да вас доведе у
опасност.
- Паркирајте своје возило на безбедно место, довољно удаљено од места незгоде и
укључите трепћућа светла. Својим фаровима треба да осветлите место незгоде ноћу;
- Не претрчавајте преко ауто-пута, нарочито ако је на њему саобраћај жив;
- Ноћу треба да носите нешто што рефлектује светлост, како би вас уочили, док прила-
зите месту незгоде (флуоресцентни прслук који је обавезан у сваком возилу). Користи-
те неки извор светлости (батеријску лампу, хладну бакљу);
- Пошаљите неког од посматрача а ако сте сами, предузмите мере упозоравања оста-
лих учесника у саобраћају о незгоди, постављањем сигурносних троуглова испред
и/или иза места незгоде на прописану удаљеност.
27

Цртежи 2.1. и 2.2. – начин постављања
сигурносног троугла за обележавање
места незгоде
– Искључите контакт кључ и зауставите рад мотора оштећеног возила и понесите кључ са собом.
слика 2.5. –
Зауставити рад мотора
- Ако сте у могућности зауставите довод горива на мотоциклу.

- Обезбедите непокретност возила (повлачењем ручне кочнице или подметањем неког
предмета под точкове).
- Не покушавајте да вратите на точкове возило преврнуто на бок али покушајте да спречите
даље превртање, постављањем неке препреке.
- У случају да је возило у пламену не прилазите, јер постоји опасност од експлозије (употре-
бите апарат за гашење пожара).
- Не дозволите да било ко пуши цигарете на месту несреће.
- Проверите да ли постоји опасност од пада електричног далековода, изливања горива или
изливања токсичних материја. Уколико утврдите одмах обавестите спасилачке службе и
не прилазите месту несреће.
Изливањеопаснихматерија
Саобраћајна незгода може бити отежана услед изли-
Бројкојиозначава
врстуопасности вања опасних материја као што су гориво, испарљиви ток-
сични гасови и корозивне течности.
– Не прилазите оваквом месту несреће на удаљеност ма-
њој од 50 метара (где је потребно да се поставе све-
тлећи знаци троуглови), уклоните се са правца ветра,
заштитите евентуално горње дисајне путеве
– Упозорите остале учеснике у саобраћају (заставицама
којима се означава возило за превоз опасних материја),
на удаљености 100–150 метара, како би благовремено
могли да прилагоде брзину кретања своји;
– Уклоните било какав извор варнице или пламена, како
не би дошло до експлозије;
Бројкојиоблежававрстухемијскематерије – Хитно обавестите одговорајућe служби и дајте преци-
Цртеж 2.2. – специјална ознака којом
зне податке који су садржани на специјалној ознаци за
се обележава превоз опасне материје транспорт опасних материја.
радиоактивнаматерија отровнаматерија опаснаматерија
склоноекс
експлозији
и опасностодватре запаљивама
материја
Цртеж 2.3. – табле за обележавање опасних материја

29

Приступповређеном
иизвлачењеизвозила
По обезбеђењу места несреће приступи-
те возилу и брзо процените стање повређе-
ног. Ако је возило на точковима можете ла-
ко прићи отварањем врата возила, мада се
она, због врсте удеса, понекад блокирају. Ако
се возила приликом несреће окрену на бок
или кров приступ кроз врата је отежан и та-
да можете прићи возилу кроз предње стакло
пошто га разбијете. У случају дa je возило
потопљeнo ситуација је још деликатнија, јер
због великог притиска воде врата возила не
могу да се отворе док се притисци изван во-
зила и у возилу не изједначе. То се може по-
стићи разбијањем бочног стакла при врху од
споља или делимичним спуштањем бочног
стакла изнутра.
Повређеног можете затећи прикљеште-
ног у возилу или под возилом. У том случају
одмах позовите спасилачку службу. Осим у
возилу или под возилом, повређеног можете
затећи даље од возила, ако је испао из вози-
ла, или ако је у питању повређени и одбачени
пешак. Такође, због конфузног стања повре-
ђени може да одлута даље од места несреће слике 2.6. – преглед повређеног у возилу
тако да за повређеним треба трагати.
После приступа ослободите сигурносни
појас и обавите примарни преглед. Ако је
повређеном угрожен живот, примените мере
неодложне помоћи. Прво збрините повређе-
не с тешким вишеструким повредама, а тек
потом оне са лакшим повредама. Имајте увек
на уму да у саобраћајном удесу може довеси
до повреда врата или кичмене мождине због
механизма силе која делује (нагло зауста-
вљање возила или нагло покретање возила
унапред услед ударца отпозади).
Кад год то услови дозвољавају збрините
повређеног тамо где се налази, значи у ато-
мобилу или у непосредној близини.
слика 2.7. – постављање оковратника (колира) у возилу
Уколико повређеног је потребно да повређеног ипак извучете из возила послужите се

одређеним за хватима, уз пажљив однос према повређеном делу тела. Упутите посматраче
из околине да вам помогну и објасните им како да повређени део тела придржавају.
слике 2.8. и 2.9. – извлачење из возила коришћењем раутековог хвата

(о раутековом хвату почитајте више у трећем поглављу)
31

ПОСТУПАКПРИЛИКОМПОЖАРА
У току избијања пожара трезвене и брзе одлуке су од
животног значаја. Пошто се ватра веома брзо шири први задатак
је да се упозоре сви који су изложени ризику (укључивањем алар-
ма, или на други начин), и позивањем одговарајуће спасилачке
службе (ватрогасци - спасиоци). Људи захваћени пожаром су ус-
паничени. Искористите своје способности да их смирите, посебно
оне који панику преносе и на остале. Помозите при евакуацији из
зграде која гори ако сте се затекли у њој. У случају пожара ис-
кључиво користите обележене излазе. Не покушавајте да се вра-
тите у зграду која гори по ствари које сте заборавили. У зграду се
можете вратити тек када то ватрогасна служба дозволи.
Какосеборитисватром
Да би пожар избио и да би се одржавао неопходна су три
услова:
– електрична варница, отворени пламен, зажарени предмет;
– гориво (запаљива течност, дрво, тканина);
– кисеоник ( ваздух).
Уклањањем било којег од та три услова ватра се зауставља.

На основу овог знања можете деловати на неколико начина при-
ликом спречавања или санирања пожара. Можете урадити сле-
деће:
– Искључите контакт кључ аутомобила да бисте спречили пожар,
или повуците вентил за доток горива на моторбициклу.
– Уклоните са правца ширења ватре све лако запаљиве пред-
мете (папир, картон) који могу да помогну лаком разгоревању
ватре.
– Затворите врата просторије у којој је пожар да бисте спречили
даљи доток кисеоника.
– Прекријте отворени пламен неким материјалом (ћебе, шаторско
крило) који ће спречити доток кисеоника или искористите апарат
за гашење пожара, ако га имате у близини.
– Не отварајте прозор, да бисте спречили довод кисеоника.
Особа којој је запаљена одећа успаничена је и бежи.

Изузетно је важно да је што пре зауставите и оборите на тло.
Одмах прекријте одећу која гори неком тканином, чврсто је умо-
тајте и котрљајте по тлу како бисте онемогућили приступ кисео-
нику и зауставили горење.
Димитоксичнигасови
На месту пожара, нарочито у затвореном
простору, нагомилавају се велике количине ди-
ма и токсичног угљен-моноксида као продук-
та непотпуног сагоревања. Никада не улазите
у запаљену зграду и не отварајте врата собе у
којој је пожар, већ то препустите ватрогасцима.
Ако се налазите у просторији окруженој ва-
тром, добро затворите врата и изолујте про-
стор, тако да што мање дима продре унутра
(уроланим ћебадима, ћилимима или сличним
материјалом).
Пођите ка прозору и потражите помоћ. Ако
се крећете по задимљеном простору сагните се
што ниже (можете да пузите), јер је у нижим де-
ловима просторије количина дима најмања.
Поступакугаражииспуњенојдимом
Ако сте у прилици да спасавате повређе-
ног из гараже пуне дима, у којој је дуже радио
мотор аутомобила очекујте да у гаражи има и
токсичног угљенмоноксида. Процените своје
могућности пре него што се одлучите за помоћ.
Оно што треба да учините је следеће:
– Широм отворите врата гараже. слика 2.10. – изоловати простор од дима
– Не улазите са отвореним пламеном или вар-
ницом.
– Избегавајте да укључите струју на прекидачу,
јер би варница могла да изазове експлозију
(смеша угљен-моноксида и ваздуха је екс-
плозивна).
– Удахните дубоко ваздух пре уласка, прекрите
уста и нос неким заштитним материјалом (за-
уставите дах, ако можете) и притрчите ауто-
мобилу, само ако сте добро увежбани.
– Искључите контакт кључ и зауставите рад
мотора.
– Приступите повређеном и изнесите га ван га-
раже, да бисте му пружили прву помоћ.
слика 2.11. – тражити помоћ у случају пожара
33

ПОСТУПАКУНЕСРЕЋИ
ИЗАЗВАНОЈЕЛЕКТРИЦИТЕТОМ
У случају контакта особе са извором електричне
енергије могу настати бројна оштећења у организму.
Опште оштећење, односно оштећење виталних органа
настаје због проласка електричне струје кроз те ор-
гане, пошто повређени, као добар проводник спрово-
ди електрицитет најкраћим путем од места уласка до
места контакта повређеног са земљом. У том случају
може доћи до оштећења мозга (ошамућености), пре-
станка дисања и рада срца. На месту контакта при
уласку и изласку електрицитета могу се појавити опе-
котине (локална осштећења). У неким случајевима
електрична струја може да изазове грчење мишића
тако да спасилац не може да одвоји повређеног од
извора струје.
Повреде електрицитетом могу бити изазване деј-
ством струје ниског напона (у кући, на радном месту),
дејством струје високог напона (због рушења или оште-
ћења далековода или рушења каблова напајања елек-
тричне железнице, оштећења лифтова, разводних и
трафостаница) или природно насталим електрицитетом
(удар грома). Особе које доживе удар електричне стру-
је високог напона ретко преживе.
Када сте у прилици да пружате помоћ особи која је
повређена у несрећи изазваној елекртричном струјом,
веома је важно да мислите на сопствену безбедност.
Ударгрома
Природно створени електрицитет празни се из ат-
мосфере формирањем муње изузетног електричног,
светлосног и топлотног капацитета. Муња се у виду гро-
ма празни на површини земље кроз највишу или наји-
стакнутију тачку (дрво, далековод, торањ), а могуће је и
кроз особу која се налази у близини тих објеката. Удар
грома може да изазве: паљење одеће повређене особе,
механичке повреде услед пада на земљу и изненадну
смрт. Веома су важне мере превенције и уклањање сва-
кога са места могућег удара грома што пре.
Ударструјевисокогнапона
(преко1000волти)
Контакт с проводником високог напо-
на је најчешће фаталан због угрожавања
виталних органа (мозак, срце, плућа). Ако
је повређени преживео може имати озбиљ-
не опекотине и механичке повреде изазва-
не одбацивањем тела или изазваних ми-
шићним грчевима насталих ударом струје.
Струја високог напона ослобођена из оште-
ћених водова може у виду лука ширити на
удаљености од 18 m. (Волтин лук). то увек
имајте на уму ако намеравате да пружите
помоћ повређеном. У овом случају суво др-
во или сува одећа вас неће заштитити од
електричног удара. Изузетно је важно да
не прилазите повређеном, већ да обавести-
те електродистрибуцију, која ће искључити
напајање струјом те области и одговарају-
ћу спасилачку службу. Тек када је електро-
дистрибуција искључила напајање, приђите
повређеном.
Цртеж 2.3. – Ширење волтног поља
Ударструјенискогнапона(до1000волти)
Оваква несрећа може се догодити у – Ако вам је то недоступно или ризич-
кући или на радном месту, најчешће због но, уклоните неисправан кабл или елек-
неисправних елекртичних инсталација или трични уређај из руку повређеног на сле-
електричних уређаја. Деца могу да стра- дећи начин: употребите неки изолатор на
дају, због своје радозналости јер голим пр- који ћете стати (даска, гума, пластика) и
стима стављају металне предмете у утич- затим узмите дугачак дрвени штап и њи-
ницу. Вода као одличан проводник може да ме покушајте да издвојите повређеног из
потпомогне деловање електричне струје. струјног кола.
Контакт са извором струје мокрим рукама,
стајање на мокром поду може да узрокује После уклањања ризика за себе и по-
електрични удар. У том случају поступите вређеног приступите неизоставно прегледу
на следећи начин: повређеног. Проверите стање његове све-
– Прекините везу између извора елек- сти, проходност дисајних путева, дисање и
тричне струје и повређеног. То можете нај- пружите прву помоћ сходно налазу. Даље
безбедније постићи искључивањем осигура- следите остале препоруке о поступку на
ча или искључивањем уређаја из утичнице. месту несреће.
35

слика 2.12. –
одвојити повређену особу од извора струје
ПОСТУПАКПРИУТАПАЊУ
Утапање се, код деце, може десити због случајног пада у воду детета непливача, ка-
да се оно може да утопи чак и у плиткој води. Одрасли најчешће страдају ако се задесе у
снажној матици или вртлогу или веома хладној води. Утапање се често дешава приликом
купања или управљања чамцем после конзумирања алкохола.
Опасностиодхладневоде
Пад у хладну воду може да допринесе утапању, јер хладноћа делује неповољно на ви-
ше начина:
– услед грчевите борбе за дах жртва може да удахне воду;
– може доћи до изненадног скока крвног притиска, што доприноси развоју срчаног удара;
– може да наступи изненадна неспособност за пливање;
– због боравка у хладној води, може се развити хипотермија.
Опасностизбогнаглогуласкауводу
Беома је важно да се после дужег боравка на сунцу купач поступно расхлађује водом
пре него што започне са пливањем, јер у противном може доћи до озбиљног успорења ср-
чаног рада, који се завршава фатално.
Опасностиодскокауводуснепознатимдном
Пре скакања у воду, важно је утврдити дубину воде, конфигурацију и садржај дна, јер
постоје следећи ризици:
– скок у плитку воду с велике висине на главу може довести до удара главом о дно и тешке
повреде мозга и вратне кичме;
– скок у воду пуну алги и траве може вас онеспособити за пливање, успаничити и тиме до-
принети утапању.
Опасностиприупадањуподлед
Услед кретања по залеђеној површини може доћи до пуцања леда и упадања под лед.
У таквој ситуацији утопљеника је тешко спасавати. Зато је необично важно да добро прове-
рите чврстину леда пре ступања на залеђену површину.
Какопоступитисаутопљеником
Приоритет при приступу жртви утапања је да
га допремите на чврсто тло с минималним опасно-
стима по себе. Најсигурнији начин у спасавању уто-
пљеника јесте да то учините са обале, хватајући га
својим рукама или му додајући неки штап, грану,
конопац или бацати неки плутајући предмет (појас
за спасавање, лопту, плутајућу даску). Ако то није
могуће, онда покушајте спасавање уласком у воду,
али само ако сте обучени спасилац, добар пливач и
слика 2.13. – спасавање са ивице
базена бацањем конопца са бовом довољно снажне грађе. Ово можете обавити плива-
њем или ходањем по дну ако је вода плитка. Циљ је
да повређеног што пре допремите на тло. Ако изно-
сите повређеног који је без свести пливајући важно
је да му главу држите изнад воде, лицем нагоре, а
уста затворена, како би се спречио улазак воде кроз
нос и уста.
Ако извлачите утопљеника без свести ходају-
ћи по дну и носећи га на рукама обезбедите да му
глава буде нижа у односу на грудни кош, како би
се обезбедило истицање течног садржаја у случају
побвраћања (што је честа појава код упопљеника),
односно да би се избегло удисање повраћеног са-
слика 2.14. – Држње утопљеника држаја.
приликом спасавања
слика 2.15. – извлачење слика 2.16. – ношење утопљеника

утопљеника из воде са ивице базена када ходате по дну/чврстој подлози
37

Приликом извлачења особе која је пропала кроз лед ва-
жно је да се заштитите и не дођете у сличну ситуацију у којој
се нашла жртва. Ваши поступци су следећи:
– Упозорите унесрећеног да се ослони лактовима на ивице ле-
да и да мирује.
– Хитно упутите позив за помоћ.
– Уверите се да је лед чврст пре него што приступите спасава-
њу, јер лед треба да издржи вашу тежину и тежину повређе-
ног.
– Не приступајте спасавању док не обезбедите себе помоћу ко-
нопца за спасавање и другог спасиоца, који би вам помогао.
– Унесрећеном преко леда додајте неки лагани и широк пред-
мет за који може да се ухвати и који може да вам буде осло-
нац при извлачењу (мердевине, даска).
По допремању утопљеника на чврсто и суво тло, приоритети

су:
– примарни преглед повређеног и мере неодложне помоћи;
– хитан позив за помоћ;
– утопљавање, заштита од ветра и даљег расхлађивање орга-
низма.
ПРОЦЕНАСТАЊАПОВРЕЂЕНОГ
ИУТВРЂИВАЊЕВРСТЕПОВРЕДЕ
Први(примарни)преглед
Непосредно по приступу повређеном пошто сте обезбеди-
ли место несреће и уклонили опасности по себе и повређеног,
приступите без одлагања, првом (примарном) прегледу, ради
оријентације о стању повређеног и његовој евентуалној живот-
ној угрожености.
Овај преглед треба обавити на месту где је повређени за-

течен и у положају у коме се налази, не померајући га без пре-
ке потребе. Преглед се, у случају непосредне опасности, може
обавити на месту на које је повређени премештен, због без-
бедности. Пошто је овај преглед од кључног значаја за прежи-
вљавање повређене особе морате прецизно следите образац
за његово извођење, јер ћете само тако посао обавити пре-
цизно, обухватно и сврсисходно. Прописани образац вас води
кроз хитне, неодложне мере прве помоћи са циљем спасавања
живота.
Чим сте отклонили опасност по живот по-

1.ПРОЦЕНАСВЕСТИ вређеног, следи накнадни (секундарни) преглед
УНЕСРЕЋЕНОГ повређеног да би се утвдила озбиљност и врста
благо продрмати по раменима повреде.
Гласно питати: Да ли сте добро?
Да ли ме чујете? отворите очи! Накнадни(секундарни)преглед
После примарног прегледа и уклањања
Акоособареагује- претњи по живот повређеног приступите на-
Успоставитиконтакт, кнадном прегледу да бисте се оријентисали о те-
представитисеитражити жини, карактеру и врсти повреде или изненада
податкеотомештаседогодило настале болести. Ово ћете учинити на неколико
начина:
– узимајући податке од повређеног или оче-
Ако особа не реагује - видаца о томе како се незгода догодила;
2.ОТВОРИТЕДИСАЈНИПУТ – сагледавајући механизам повређивања у
УНЕСРЕЋЕНОГ наведеним условима;
притиснути чело – подигнути – испитивањем знакова и симптома болести
браду или повреде;
– детаљним прегледом повређеног и
– узимањем података о досадашњем здра-
3.ПРОВЕРИТИДАЛИ вљу унесрећеног уколико је то потребно.
ОСОБАДИШЕ
Гледати покрете грудног коша, Обим и садржај овог прегледа диктираће
слушати дисајни шум околности у којима се налазите и тежина повре-
осетити струјање ваздуха на да на које наилазите. О опсежним и ризичним
свом образу повредама морате се одмах побринути, а затим
(ова провера траје 10 секунди) трагати за евентуалним додатним повредама
мањег значаја. Уважавајте тегобе и симптоме на
Акоособадише- које се повређени жали и добро на њих обратите
Поставитијеубочниположај пажњу, јер ће вам то помоћи да донесете испра-
заопоравак,обавеститислужбу ване одлуке и закључаке. У условима хладноће
хитнепомоћииконтинуирано и невремена, уз очекивање брзог пристизања
пратитидисањеунесрећеног хитне помоћи само велике и тешке повреде из-
искиваће вашу пажњу. Важно је да обезбедите
заштиту повређеног од влаге и хладноће и само
Ако особа не дише уз надзор над положајем повређеног и одржа-
4.ЗАПОЧЕТИМЕРЕКПР вањем тог положаја испунитиће свој задатак у
(30 грудних компресија : потпуности.
2 вентилације)
Узимањеподатакаоисторијидогађаја
Ови подаци се односе на опис догађаја.
Цртеж 2.4 – примарни преглед - схема поступака
Подразумевају информације о томе:
39

слика 2.17. – Лекови и картони
–шта се догодило;
–како се догодило и
–где се догодило.
Овај опис прибављате од повређеног или од очевидаца. У опису акцидента сазнаћете и
о начину како је повреда настала или како је болест почела. Потрудите се да стекнете ком-
плетан увид у догађај. Питања која вам могу помоћи, осим већ наведених јесу:
–колико је снажна била сила која је изазвала повређивање и колико дуго је деловала;
–колика је старост повређеног (иста сила неће довести до истих повреда код младе и ста-
рије особе);
–да ли особа има неку хроничну болест или редовно узима одређене лекове;
–какви су микроклиматски услови били у тренутку када се догодила несрећа (да ли је особа
била у прегрејаној просторији или просторији пуној водене паре, дуго изложена сунцу или
дуго на киши и хладноћи);
–шта и када је особа последњи пут јела и пила (процена уноса алкохола, тровања храном,
тровања лековима);
–установите идентитет особе и ако је могуће где живи.
Прибележите све значајне податке које сте добили и предајте их одговарајућој хитној
служби.
Користите спољнепоказатеље,као помоћ при препознавању нагло настале болести
и стања. Ако је повређени без свести, ови показатељи могу бити од велике користи. Погле-
дајте да ли повређени има код себе неки лек, на пример нитроглицерин за болесно срце,
пумпицу - аеросол ако је асматичар, коцке шећера код дијабетичара. Да ли има неке по-
себне медицинске картоне, као што су картон дијабетичара, картон епилептичара, картон
пацијената који користе антикоагулантне лекове, или ознаку и телефонски број специјалне
болнице коју треба позвати у хитним случајевима (ако особа има пејсмејкер). Наркоман мо-
же да има код себе игле и шприцеве. Особа са алергијским проблемима носи аутоињектор
за примену антиалергијског лека (адреналин).
Механизамповређивања
Даље индиције о могућој повреди и њеној озбиљности можете добити проучавајући
околности у којима се повреда десила и правац, врсту и јачину силе која је деловала. На
основу овога може се предвидети настанак одређених повреда (пад са висине на чврсто
тло може предвидети повреду кичме). У многим случајевима, посебно ако је повређени без
свести ове податке може дати само онај ко је присуствовао догађају, а то је управо особа
која пружа помоћ.
Околностикојесудовеледоповређивањамогу да помогну да предвидите ка-
кве повреде се могу очекивати зависно од правца и механизма дејства силе. На пример, у
случају саобраћајне несреће повреде су знатно теже ако је дошло до бочног удара у возило
него у случају чеоног судара, јер је заштита аутомобила много мања на бочним странама. У
зависности од тога да ли је везано сигурносни појас у возилу, можете очекивати повреде
грудне кости, ребара или унутрашње повреде трбуха. У случају наглог заустављања возила
или наглог покретања возила глава се креће у супротном правцу од тела и могу се очекива-
ти карактеристичне повреде врата (вратне кичме) због снажног дејства силе.
Јачинасилекојаједеловалаунесрећије други значајан показатељ могуће по-
вреде. При паду са висине од 1m на чврсто тло можете очекивати лакше повреде (подливи
и нагњечења), док при паду са висине од 2m и више можете очекивати знатно озбиљније
повреде (прелом карлице, прелом ребара или унутрашње крварење).
Да бисте проценили околности и јачину силе повређивања можете се послужити сле-

дећим питањима:
– да ли је повређени избачен из аута;
– да ли је повређени имао правилно постављен појас;
– да ли је дошло до превртања возила;
– да ли је повређени имао заштитну кацигу;
– на коју удаљеност је повређени одбачен;
– на какву подлогу је повређени одбачен;
– да ли постоје подаци о удару о чврсте објекте као што су под, зид, ветробранско стакло;
Ова питања су изузетно важна, посебно тако повређени није у стању да сам опише на-
чин повређивања.
СИМПТОМИИЗНАЦИ
Повреде и обољења обично се манифестују (испољавају) врло јасним показатељима
које можемо сврстати у две групе:
–симптоми, на које се повређени жали и
–знакови, које можете сами установити.
Неки од тих показатеља су веома очигледни, за некима морате поступно трагати да
бисте донели прави закључак. Приликом процењивања симптома и знакова, будите брзи
41

али доследни и не доносите непотврђене закључке. Понашајте се са повређеним пажљиво
и нежно, али ваш додир мора бити довољно чврст да би проценио било коју неправилност,
болне тачке, влажност коже и слично. Ако је повређени свестан, замолите га да опише шта
осећа док га прегледате.
Проценасимптома
Симптомисутегобенакојесеповређенижали.Томогубити:
–бол –слабост
–вртоглавица –хладноћа
–врућина –жеђ
–светлуцање –мучнина
У случају да се повређени жали на болважно је да сазнате:

– како је бол започео,
– у ком правцу се шири
– да ли се дисањем погоршава.
Осим бола, унесрећени се може жалити на слабост, вртоглавицу, хладноћу, врућину,
жеђ, светлуцање пред очима. Неки од ових симптома могу се потврдити вашим прегледом.
Проценазнаковаповредаиболести
Користите своја чула да бисте установили присуство знакова. Знаци повреда или обо-
љења могу се видети, опипати, чути или омирисати. Трагајте за тим да ли постоје
црвенило, влажност коже (сува, знојава), температура коже (хладна, топла), знојење, крва-
рење, промена боје, деформитети. Опипајте пулс, послушајте дисање, нежно опипајте бол-
но место. Проверите да ли повређени, на ваш захтев, може да помера своје екстремитете
(удове). Употребите чуло мириса да бисте осетили мирис ацетона, алкохола, киселине код
повређеног/оболелог.
Знациповредаиболестисуоноштоможетесамидауочите
ипроцените.Томожебити:
–присуствокрварења;
–бојакоже,(бледило,модрило);
–деформитетнаекстремитетуилителу;
–квалитетпулсаидисања;
–покретањеделатела(назахтев)и
–карактеристичнимириси.
ПРЕГЛЕДОДГЛАВЕДОПЕТЕ
Пошто сте утврдили след догађаја и сазнали на које се тегобе унесрећени жали, потреб-
но је да обавите и детаљни преглед, како не бисте пропустили неку мање уочљиву повреду.
За време прегледа трудите се да не померате беспотребно повређеног. Ако треба, уклонити
одећу с места које испитујете. Започните преглед увек по одређеној процедури почевши од
прегледа главе, преко прегледа целог тела до стопала.
Глава – Преглед главе почните опипавањем поглавине обема шакама трагајући за

присуством крви, знојења или удубљења на кости поглавине, што вас може упутити на по-
стојање прелома. Урадите то веома пажљиво, не померајући главу повређеног, посебно ако
сумњате на повреду вратне кичме.
слика 2.18. – преглед главе
Уши – Испитајте слух повређеног говором. Проверите да ли из ушију истиче крв, бистра
течност или оба заједно. На овај начин можете закључити да ли постоји повреда унутар лобање.
Очи– Извршите преглед оба ока. Уочите да ли су очи отворене. Проверите величину
зеница, њихов изглед и реакцију на светлост. Нормално је да зенице буду округлог облика,
да су једнаке и да реагују на светлост сужавањем. Реакцију на светлост можете једноставно
проверити пратећи понашање зеница у моменту отварања очију. Погледајте да ли постоји
неко страно тело, крв или крвни подлив у оку.
Нос– Прегледајте нос и ноздрве трагајући за присуством крви, бистре течности или и
једног и другог што вас може упутити на повреде унутар лобање. Уочите било који дефор-
митет, подлив или видљиву рану на носу.
43

прегледајте предео поглавине.
прегледајте нос.
прегледајте очи.
проверите изглед коже на лицу.
проверите слух и прегледајте уши.
слика 2.19. – преглед главе
Кожаислузокожа – Проверите изглед коже на лицу, њену боју, топлоту и влажност.

Бледа, хладна и орошена кожа упућује на шок. Модре усне и језик сугеришу на недостатак
кисеоника.
6.Врат–Ослободите оковратник и провери-

те изглед врата да ли постоји индикатор обољења:
огрлица (или наруквица) на којима пише од чега је
особа болесна, присуство ожиљка који је последи-
ца хируршке интервенције. Прођите прстима дуж
вратног дела кичме, поступно од базе лобање на-
доле, трагајући за присуством било какве непра-
вилности (деформитета) и болних места. Избегавај-
те померање врата особе коју прегледате.
слика 2.20. – преглед врата

Грудникош– Замолите унесрећеног да дубо-

ко дише и пратите да ли се грудни кош равномерно
и симетрично шири. Опипајте ивице ребара и прове-
рите да ли постоји присуство деформитета, непра-
вилности и болних места. Ослушните да ли се чује
било какав неправилан звук приликом дисања (на
пример, пуцкетање). Проверите да ли дисање проу-
зре било какав бол. Испитајте присуство ране и мо-
гућег крварења из ње.
слика 2.21. - преглед грудног коша
Дисање – Испитајте дисање: брзину, дубину и

природу дисања (отежано дисање, бучно са свира-
њем и пиштањем, мирно). Проверите садржај усне
дупље и испитајте да ли постоји било шта што мо-
жеда изазове запушење горњих дисајних путева.
Ако унесрећени има вештачку вилицу која чврсто
пријања не треба је померати. Испитајте присуство
било какве ране у устима или неправилног положаја
зуба. Испитајте изглед усана и трагајте за евентуал-
ним опекотинама (корозивна средства).
слика 2.22. – процена дисања
Рамени појас – Опипајте нежно обе кључне

кости и рамена трагајући за деформитетом, непра-
вилношћу и болним местима.
45

Руке– Проверите покретљивост зглобова руку, помажући унесрећеном да покреће сваки
зглоб понаособ. Проверите да ли повређени има нормално чуло додира на прстима или осећа
неке неуобичајене сензације (трњење, боцкање, неосетљивост). Погледајте боју врхова прстију,
јер бледа или модроплава кожа може да упути на поремећај циркулације. Испитајте да ли има
трагова убода игала у пределу великих вена. Проверите квалитет пулса у пределу ручја.
Кичменистуб– Ако установите било какву отежану покретљивост или губитак осетљиво-
сти на екстремитетима (рукама и ногама) не померајте повређеног, јер наведени знаци упућују
на повреду кичме. У противном, нежно пређите својим прстима дуж кичменог стуба проверава-
јући присуство деформитета и болних места. Обратите пажњу на постојање рана.
Трбух– Нежно опипајте трбух повре-

ђеног да бисте открили болност и затег-
нутост мишића трбушног зида, који могу
указати на повреду унутрашњих органа.
слика 2.23. – преглед трбуха
Карлица – Опипајте нежно обострано

карлични појас трагајући за знацима прело-
ма. Проверите на одећи присуство знакова
инконтиненције (умокравања) и крварења из
мокраћно полних органа.
слика 2.24. – преглед карлице

Ноге– Замолите повређеног да подигне једну, па другу ногу и испитајте покрете у згло-
бовима. Испитајте присуство крварења, деформитета, осетљивости и бола.
Стопала – Испитајте покретљивост и осетљивост стопала и прстију ногу. Проверите

њихову боју. Сивоплава кожа може упутити на поремећај циркулације или оштећења због
хладноће. Опипајте пулс на гребену стопала.
слика 2.25. и 2.26. – преглед екстремитета

47

ЗБРИЊАВАЊЕИБРИГАОПОВРЕЂЕНОМ
После извршеног детаљног прегледа приступите смирено и систематски збрињавању
сваког установљеног стања и затечене повреде. Комуницирајте с повређеним у току збри-
њавања, слушајте његове коментаре и жалбе, како бисте уочили сваки новонастали симп-
том и избегли додатно повређивање због неправилности у раду.
ПРИОРИТЕТИУЗБРИЊАВАЊУПОВРЕЂЕНОГСУСЛЕДЕЋИ:
–примарнипрегледизбрињавањеживотноугрожавајућихстања;
–контролакрварења;
–накнадни,детаљнипреглед;
–збрињавањеопсежнихотворенихповреда(ране,опекотине);
–збрињавањекоштано-зглобнихповреда(имобилизација);
–збрињавањеосталихповредаистања;
–редовнинадзорипроценавиталнихзнакова;
(стањасвести,пулсаидисања)и
–припремазатранспортпослепруженепрвепомоћи.
Брига о повређеном по извршеном збрињавању је

саставни део прве помоћи. Треба проценити да ли је по-
требна даља медицинска брига о повређеном и позвати
одговарајућу службу, али не остављајући повређеног без
надзора (пошаљите некога по помоћ). У противном, треба
помоћи повређеном да безбедно стигне својој кући или
организовати контакт са породицом. Такође, треба се по-
бринути о личним стварима повређеног, тј. да оне стално
буду уз њега. Ако сте трагали за присуством показатеља
болести и стања (на пример, тражили лек у ташни и џепо-
вима капута), важно је да то обавите у присуству сведока.
РЕДОСЛЕДПРУЖАЊАПОМОЋИПОСТЕПЕНУХИТНОСТИ
IЖивотноугрожавајућастања(угроженевиталнефункције)
IIЈакакрварења
IIIОтворенеповреде(ране,опекотине)
IVКоштано-зглобнеповреде
ИЗВЕШТАВАЊЕ
У очекивању да стигне медицинка служба потрудите се да направите прибелешке о
несрећи и повређеном, које ћете проследити медицинском особљу. Можете се послужити
посебним обрасцем за извештавање у коме сте пратили стање животних функција: свести,
пулса и дисања (види образац ниже у тексту). Треба прибележити дужину трајања бесве-
сног стања, дужину трајања грчева, време било каквих промена насталих у стању повређе-
ног као и време интервенција и третмана које сте применили.
ЕЛЕМЕНТИЗАПОДНОШЕЊЕИЗВЕШТАЈА:
–имеипрезимеповређеногиадресастановања;
–краткаисторијаинцидентаилинаглонасталеболести;
–кратакописсвакеповреде;
–описнеобичногпонашања;
–врста,местоивремепружањапомоћии
–општестањеповређеног(нивореаговања,квалитетпулсаидисања).
КАРТОНИЗАПРАЋЕЊЕИ
ЕВИДЕНТИРАЊЕВИТАЛНИХФУНКЦИЈА
Да бисте прецизније пратили промене општег стања по-
вређеног и лакше сачинили извештај за медицинску екипу, мо-
жете користити стандардни тип картона за процену виталних
функција свести, дисања и пулса.
ПРОЦЕНАСВЕСТИ
Свест је најважнија психичка функција. Проценом свести ин-
директно можемо да оценимо да ли је снабдевеност мозга ки-
сеоником довољна, што је пресудно за његово функционисање.
Постоји оријентациона скала за процену стања свести која
се зове AVPU скала ( Alert – свестан, Voice – реаговање на говор,
Pain – реговање на болну драж и Unresponsive – не рeагује уоп-
ште). Ову скалу ћете користити за брзу процену стања свести
повређеног или оболелог на почетку прегледа.
Глазгов кома скала је прецизнији начин за утврђивање ни-
воа поремећаја свести и ту прцену можете обавити пошто сте
применили мере прве помоћи, док очекујете пристизање хитне
помоћи или транспорт повређеног.
49

ГЛАЗГОВКОМАСКАЛА
ДАТУМ __________________ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ: _____________________________
Интервали контроле од 10 минута 10 20 30 40 50

ОЧИ
Пратите реакци- Отвара спонтано 4
ју док тестирате Отвара на налог 3
остале одговоре Отвара на болне држи 2
Не реагује 1
ГОВОР
У току испитивања Одговара разумно 5
реакције на говор, Говори конфузно 4
говорите јасно и Говори неразумљиво 3
директно, близу Мрмља 2
уха повређеног Не реагује 1
ПОКРЕТИ
Примените неку Испуњава команде 6
болну драж (нпр, Локализује бол 5
штипањем у Савијање, повлачење 4
пределу корена Претерано савијање 3
косе, изнад уха Претерано опружање 2
или на надланици) Не реагује 1
ЗБИР(ГКС)
Збир бодова из наведене табеле чини Глазгов кома скор (ГКС). Уколико је ГКС мањи
од 8, то је знак тешког оштећења мождане функције. Глазгов кома скала од 9 до 12 је знак
умереног оштећења, а ГКС од 13 до 15 указује на лакше оштећење функције мозга.
ПРОЦЕНАДИСАЊАИПУЛСА
Проверадисањаипулсаизводисеуинтервалимаодпо10минута.
Функција Вредност Временски интервали (у минутима)

(фреквенција)
10 20 30 40 50
ДИСАЊЕ преко 40
Процените фреквеницију,
31– 40
затим да ли је дисање
мирно (М), звучно (З) или 21– 30
отежано (О) 11 – 20
испод 11
ПУЛС преко 110
Процените фреквецију,
101 – 110
а затим и да ли је пулс
слаб (С) или јак (Ј), 91 – 100
правилног ритма (П) или 81 – 90
неправилног (Н)
71 – 80
61 – 70
испод 61
При испуњавају овог картона, потребно је да упишете крстић у кућицу поред одговарајуће
вредности фреквенције дисања, односно пулса и да додате слово које одговара квалитету
дисања, односно пулса.
треће поГЛАвЉе
ОСНОВНЕТЕХНИКЕПРВЕ
ПОМОЋИИСРЕДСТВАЗА
ПРУЖАЊЕПРВЕПОМОЋИ
52/ теХнике које се користе У првој помоћи

53/ УкЛАЊАЊе оДеће
56/ проверА ЗнАковА ЖивотА
59/ среДствА ЗА прУЖАЊе прве помоћи
59/ среДствА ЗА ЗбриЊАвАЊе рАнА и нАЧин ЊиХове Употребе
59/ ЗАвоји
66/ основни принЦипи ЗАвијАЊА
68/ KрУЖни ЗАвоји
70/ крУЖни ЗАвој ЗА коЛено и ЛАкАт
71/ крУЖни ЗАвој ЗА ЗГЛоб рУЧјА и скоЧноГ ЗГЛобА
72/ тУбУЛАрни ЗАвоји ( еЛАстиЧне мреЖиЦе )
72/ троУГЛА мАрАмА
76/ ЗАвој ЗА стопАЛо и ШАкУ
77/ ЗАвој поГЛАвине
78/ среДствА ЗА имобиЛиЗАЦијУ
79/ троУГЛА мАрАмА кАо среДство ЗА имобиЛиЗАЦијУ рУке
80/ УпотребА троУГЛе мАрАме кАо повеске ЗА поДиЗАЊе рУке
83/ УпотребА прирУЧниХ среДстАвА ЗА имобиЛиЗАЦијУ
84/ преноШеЊе и трАнспорт повреЂеноГ
85/ проЦенА риЗикА оД померАЊА повреЂеноГ
87/ помАГАЊе повреЂеном при ХоДУ
89/ померАЊе повреЂеноГ сА стоЛиЦе нА поД
90/ постУпЦи ЗА померАЊе повреЂеноГ који је беЗ свести
92/ нАменскА среДствА ЗА ноШеЊе и трАнспорт повреЂеноГ
92/ носиЛА и ДАске
52 3 . П О Г Л А В Љ Е О С Н О В Н Е Т Е Х Н И К Е П Р В Е П О М О Ћ И И С Р Е Д С Т В А З А П Р У Ж А Њ Е П Р В Е П О М О Ћ И
ТЕХНИКЕКОЈЕСЕКОРИСТЕУПРВОЈПОМОЋИ
Технике које се користе у пружању прве помоћи подразумевају једноставне, али ефика-
сне и сврсисходне манипулације, усмерене ка збрињавању одговарајуће повреде или стања.
Оне су сублимација (збир) знања и вештина. Поступци у првој помоћи морају бити разу-
мљиви свакоме и тако да их може применити особа различитог степена општег знања и
способности.
У овом поглављу ћете сазнати више о правилима и техникама за завијање (препокри-
вање ране и учвршћивање средства којим је ране препокривена) и умиривање (имобили-
зацију) повређеног дела тела као и техникама за преношење (транспорт) повређеног или
оболелог на безбедно место у близини места несреће или до здравствене установе, ако је
то потребно.
Средства за пружање прве помоћи систематизована су тако да се са неколико врста
средстава могу збринути различите врсте повреда.
Општа подела средстава за пружање прве помоћи:
– средства за препокривање отворених повреда (рана) и завијање;
– средства за умиривање повређеног дела тела (за имобилизацију);
– средства за преношење и превожење.
Једна иста врста средстава за прву помоћ има различиту примену. Тако на пример, за-
војна трака или троугласта марама могу послужити као средство за збрињавање рана, као
средство за фиксирање материјала којим је рана прекривена и као потпора или средство за
фиксацију приликом имобилизације чак и за извођење одређених техника при преношењу
повређеног.
Средства за прву помоћ могу бити наменска и приручна. Наменскасредства су она
која су произведена с циљем да се њима примене одређене врсте прве помоћи, а прируч-
на су она средства која можемо наћи на повређеном, код себе или у најближој околини, а
могу да буду погодна замена за наменска средства.
Хронологијапоступакаупрвојпомоћијеследећа:
–проценастањаповређеног/оболелог;
–постављањеунајпогоднијиположајиобезбеђењетогположаја;
–уклањањеодећеиобућеакојетонеопходно;
–коришћењеодговарајућихтехникапрвепомоћиузависностиодврсте
повредеилиобољења;
–употребазаштитнихсредставазапрепокривањеранаизавојаакојето
потребно
–употребасредставаимобилизације;
–надзориевиденцијаподатакаостањусвести,пулсуидисању;
–применаодговарајућихтехниказапомерањеповређеногакојетонеопходнои
–обезбеђењестручнепомоћи,акојепотребнопозивањеслужбехитне
медицинскепомоћи.
53

УКЛАЊАЊЕОДЕЋЕ
Да бисте обавили комплетан преглед повређеног или оболелог ради препознавања по-
вреде или обољења и да бисте применили одговарајуће поступке прве помоћи, можда ће
бити потребно да уклоните нешто од одеће са повређеног. То треба пажљиво урадити са
минимумом померања повређеног и уз његов пристанак, ако је то могуће. Треба уклонити
онолико одеће колико налаже сама повреда и поступак са њом. Не треба оштетити одећу,
ако то није неопходно. Ако је потребно да прорежете или распарате део одеће по шавовима,
oбезбедите приватност повређеног и свакако га заштитите од хладноће. Ако започети по-
ступак уклањања одеће погоршава стање повређеног или угрожава саму повреду, појачава
бол, започети поступак обухватите.
Уклањањеодећеприповредигорњег Уклањањеодећеприповредигорњег
делатела(јакна,сако,кошуља) делатела(џемпер,дукс,мајица)
Ваш поступак је следећи: Код одеће која се не може раскопчати,
1. Раскопчајте дугмад или отворите ваш поступак је следећи:
рајсфешлус на одећи. 1. Прво ослободите руку с неповређене
2. Ослободите прво неповређену стра- стране, извлачењем руке из рукава.
ну пажљивим скидањем одеће пре- 2. Затим, уролајте скинути део одеће и
ко рамена, надлактице и дуж руке, и повуците га преко главе повређене.
ослободите целу руку. особе, растежући је у пределу око-
3. Повуците одећу око тела повређеног вратника како би је лакше скинуо.
и свуците је низ повређену страну 3. Сада скините одећу са повређене
трудећи се да што мање померате стране, свлачећи је низ руку.
тело на страни повреде (саветујте 4. Саветујте повређеном да све време
повређеног и да руку са повређене придржава повређену руку неповре-
стране ослања на крило). ђеном руком.
Уклањањеодећеиобућеприповредидоњегделатела
Скидање обуће скидајте на следећи начин:
– Раскопчајте обућу или је распертлајте, евентуално исеците пертле.
– Приликом скидања обуће придржавајте скочни зглоб и пажљиво уклоните обућу држећи
је за луб (петни део).
– Приликом скидања високих чизама некад ћете морати да их исечете дуж задњег шава.
– Приликом скидања чарапе, прво је уролајте, па је повуците преко пете и стопала. Ако је
чарапа тесна, одвојте је прстима од површине коже и просеците тупим врхом маказа, или
сеците дуж свога прста чиме контролишете да додатно не повредите унесрећеног.
Скидањеодећесаповређененоге
– Ако је повреда ниже на нози, нежно повуците ногавицу панталона на горе и тиме
ослободите потколеницу и колено.
– Ако је повреда у на вишим деловима ноге раскопчајте појас панталона и пажљиво
свуците панталоне наниже како бисте ослободили повређено место.
Уклањањезаштитнекапеиликациге
Ако није неопходно, најбоље је да не скидате заштитну капу или кацигу. Само у случа-
ју да не можете да одржите проходност горњих дисајних путева, одлучите се за скидање.
Водите рачуна да обезбедите потпору за главу и врат и очувајте положај главе, тако да све
време прати правац вратне кичме. Најбоље је да повређени сам скине кацигу ако то по-
требно и изводљиво. Уколико није могуће, биће вам потребан неко да вам помогне у томе.
Скидањекацигебез
штитниказалице
– Раскопчајте сигурносну тра-
ку која иде испод браде.
Придржавајте главу повре-
ђеног тако што ћете једном
руком обухватити доњу ви-
лицу, а другом руком при-
државати врат повређеног
постављајући је испод врата
– Објасните помагачу да клек-
не изнад главе повређеног,
да подвуче своје прсте ис-
под ивица кациге при бази
и онда повлачењем кациге
напред – пажљиво скине.
слике 3.1. и 3.2. –

скидање кациге без заштитника за лице
55

Скидањекацигесазаштитникомзалице
– Раскопчајте сигурносну траку испод браде (слика 3.3.)
слика 3.3.
– Поставите једну руку испод врата и обезбедите да

се врат не покреће.
– Поставите прсте друге руке испод базе кациге с
предње стране придржавајући чврсто доњу вилицу
како бисте учврстили главу и спречили њено поме-
рање (слика 3.4.)
слика 3.4.
– Објасните помагачу да клекне изнад главе повређеног и прихвати предњи део кациге
обема рукама те да забаци пажљиво кацигу уназад не померајући главу повређеног
и да нежно повуче предњи заштитник преко браде повређеног.
– Наставите непрекидно да придржавате врат и доњу вилицу повређеног. Замолите
свог помагача да забаци пажљиво кацигу према напред како би ослободио базу ло-
бање повређеног и затим да је повуче право ка себи скидајући је са главе (слика 3.5.).
слика 3.5.
ПРОВЕРАЗНАКОВАЖИВОТА
У току поступка с повређеним или оболелим некад је потребно да процените и пратите
знакове живота: свест, дисање и циркулацију. Овај поступак вам може помоћи да идентифи-
кујете специфичене проблеме и препознате одређене промене у стању повређеног. Проверу
и надзор над животним функцијама треба да спроводе континуирано. Резултате процене
треба прибележити а податке саопшити здравственој служби која преузима даљу бригу о
повређеном.
Проверастањасвести
Поремећај свести може се догодити код било које повреде или болести која оштећује
мозак, а свако оштећење мозга може бити озбиљно, јер угрожава живот повређеног. Да
бисте континуирано пратили стање свести повређеног или оболелог можете се послужити
кратким шематизованим поступком:
57

– Проверабудности – проверите да ли је повређени будан, да ли отвара очи и јасно од-
говара на постављења питања.
– Проверареаговањанаговор – проверите да ли повређени одговара на једноставна
питања и извршава једноставне наредбе.
– Проверареаговањанабол – проверите да ли повређени реагује на болне дражи иза-
зване штипањем надланице отварањем очију или покретом.
– Одсуствореаговања – повређени не реагује ни на једну од горе поменутих дражи и
поступака.
Ову шему можете вишекратно користити и на основу ње проценити да ли долази до

погоршања стања свести код повређеног или оболелог.
Проверапулса
Пулс је одраз срчаног рада. Пулсни талас на-
стаје са сваким срчаним ударом и показатељ је
правилности рада срца. Опипава се на местима на
којима се артерија налази близу коже. Код здраве
одрасле особе пулс износи 60 до 80 откуцаја у ми-
нуту, док је код деце нешто бржи, а код утренира-
них особа (спортиста) нешто спорији. Ненормално
брз или ненормално успорен пулс може бити пока-
затељ неке болести. Најдоступније место за пипа-
ње пулса код одрасле особе је на вратној артерији
(каротидни пулс) и артерији ручја (радијални пулс).
Код беба пулс се најбоље осети на надлактној ар-
терији (брахијални пулс).
Пулс треба опипавати јагодицама три до чети-
ри прста (осим палца), постављеним у правцу пру-
жања артерије на којој се опипава. Квалитети које
треба пратити и забележити јесу:
– фреквенција (број удара у минуту)
– јачина пулса (снажан или слаб пулс)
– ритам ( правилан или неправилан)
слика. 3.6. – провера брахијалног пулса

код бебе – поставите два прста са
унутрашње стране надлактице бебе
слика 3.7. – провера радијалног пулса поставите три прста слика 3.8. – провера радијалног пулса (изблиза)
у продужетку палца одмах иза зглоба ручја
слика 3.9. – провера каротидног пулса - поставите три пр-

ста бочно на врат у удубљење између гркљања и великог
вратног мишића (бочног прегибача врата)
Проверадисања
Приликом провере дисања потребно је кон-
тролисати број удаха у минуту и дисајни шум, од-
носно слушати да ли постоје било какве тешкоће
приликом удисаја или издисаја или необични звук
приликом дисања (свирање, пиштање, кркљање).
слика 3.10. – провера дисања

59

Нормалан број удисаја код одрасле особе је 12 до 16 у минуту, а код мале деце 20 до
30 удисаја у минуту. Приликом провере дисања ослушкујте дисање и пратите покрете груд-
ног коша. Код беба и мале деце послужите се постављањем длана на грудни кош, да бисте
боље осетили дисајне покрете. Потребно је да проверавате и евидентирате следеће пара-
метре квалитета дисања:
– број удисаја у минуту (успорено или убрзано);
– дубину дисања (дубоко или површно);
– лакоћу дисања (да ли се одвија лако или болно и отежано);
– звук при дисању (тихо или звучно, као и тип звука који се чује).
СРЕДСТВАЗАПРУЖАЊЕПРВЕПОМОЋИ
А–СРЕДСТВАЗАЗБРИЊАВАЊЕРАНАИНАЧИНЊИХОВЕУПОТРЕБЕ
ЗАВОЈИИЗАВИЈАЊЕ
Завојни материјал је једно од основних средстава за пружање прве помоћи. Помоћу
њега се може збринути највећи број повреда. Користи се као потпора или средство за фик-
сацију.
Основна улога завоја је у збрињавању отворених повреда – рана. Основна сврха поста-
вљања завојног материјала је:
– заштита ране, то јест спречавање продирања прљавштине, влаге, а то значи и различитих
узрочника инфекције;
– заустављање крварења, притиском који врши сам завој или додатним притиском преко
завоја дланом или неким предметом;
– помоћ у процесу згрушавања крви, ради трајног заустављања крварења;
– смањење бола на месту повреде.
Код збрињавања рана постоји неколико правила којих се треба придржавати:

– Употребите рукавице за једнократну употребу, како бисте спречили унакрсну инфекцију;
– Одаберите средство за покривање ране одговарајућих димензија, тако да обухватите по-
вршину ране у целини;
– Поставите стерилни завоја непосредно на саму рану;
– Својим прстима додирујте само ивице завојног покривача, како бисте избегли његову кон-
таминацију (загађење) и директни контакт својих руку са раном;
– У случају померања покривног јастучета са ране замените га новим;
– У случају јачег крварења на постављени покривни слој притиснуте то место дланом;
– У случају постојања јачег крварења, не скидајте постављени покривач, већ додајте сле-
дећи слој;
– Сав употребљени завојни материјал и рукавице за једнократну употребу уклоните на про-
писани начин у кесу за уклањање биолошки опасног материјала.
слика 3.11. – постављање компресе газе на рану слика 3.12. – постаљање јастучета
првог завоја на рану и притисак дланом
Стерилнизавојниматеријал
Стерилни завојни материјал је припре-
мљен тако да на себи нема никаквих микро-
организама (обескличен или стерилан). Пако-
ван је по пропису па дуго може да очува своју
стерилност. Најчешће коришћен стерилни за-
војни материјали у првој помоћи је индивиду-
ални завој за прву помоћ, популарно назван
први завој.
Првизавој се производи у више типова

(0, 1, 2, 3), те може да послужи за превија-
ње рана различитих димензија. Састоји се од
јастучета направљеног од више слојева га-
зе између којих се умеће санитететска вата и
две завојне траке, кратке (реп завоја) и дуге
(глава завоја). Стандардна дужина завоја је
5 метара. Пакован је у вишеслојни масни па-
пир, који га штити од влаге и притиска.
Први завој се користи на следећи начин:

– Одаберите завој одговарајуће величине и
скините заштитни омотач са завоја.
– Идентификујте делове (реп, глава, јастуче)
завоја и прихватите једном руком реп, а
слика 3.13. – први завој другом руком главу завоја, пазећи прстима
(запакован и отпакован) да не додирнете јастуче (слика 3.14.).
61

– Јастуче од газе поставите директно на ра-
ну (пазите да вам завој не испадне, не до-
дирујте јастуче својим прстима нити окол-
ним предметима).
– Обмотајте реп завоја око повређеног де-
ла тела, постављајући га мало искошено
– Обмотајте главу завоја, у супротном
правцу од репа завоја и укрстите обе
завојне траке повлачећи их у супротним
правцима, како бисте фиксирали јастуче слика 3.14.
на самој рани и спречили његово поме-
рање.
– Пребаците затим искошени део репа за-
воја преко јастучета (слика 3.15.).
– Направите једну кружну туру завојном
траком главе завоја.
– Притисните својим дланом преко овако
фиксираног јастучета како бисте помо-
гли заустављање крварења (слика 3.16.).
– Наставите даље да кружним турама об-
мотавате повређени део тела, док пот- слика 3.15.
пуно не прекријете и фиксирате јастуче
првог завоја.
– Завршите завијање фиксирајући завој
иглом сигурницом, сигурносном копчом
или подвостручавањем краја завојне
траке (слика 3.18).
– Проверите циркулацију испод места где
је постављен завој. Ако тај део тела оти-
че, модро је или бледи и боли, уз одсу-
ство пулса, завој треба попустити или га
заменити новим. слика 3.16.
слика 3.17.
Првизавојзатрбух има све каракте-

ристике „првог завоја“, само је већих димен-
зија и користи се за покривање рана већих
размера (трбух, грудни кош). На себи има
две завојне траке фиксиране за јастуче од
стерилне газе постављене под углом од 90
степени. Јастуче од газе је већих димензија
(25 x 25 cm). Завојне траке служе за фик-
сацију завоја. Краћа трака се поставља на
раме као трегер и пусти низ труп. Затим се
кружним продужним турама јастуче фикси-
ра на рану, на половини ових тура се кратка
завојна трака пребацује на супротно раме и
наставља се даље са кружним продужним
турама до завршетка завоја. Овако поста-
вљени „трегери“ спречавају спадање завоја,
нарочито ако је завој постављен на грудни слика 3.18. – први завој за трбух
кош (јер дисајни покрети повећавају могућ-
ност да постављени завој спадне).
Стерилнагаза има основне карактеристике као и остали стерилни завојни материјал,

осим што нема сопствену завојну траку. Прави се у више димензија (25 x 25 cm; 50 x 50 cm)
и служи за покривање површине ране. Oна се фиксира обичним завојним тракама или тро-
угластом марамом.
слика. 3.19.– Газа од 1м, 1/2 м и 1/4 м слика 3.20. – компресе газе
63

слика 3.21. – постављање газе на рану слика 3.22. – превијање ране повеском од
троугласте мараме
Првизавојзаопекотине је специјалне израде. Са-

стоји се од више слојева газе, а површина која се ставља
на опекотину је нелепљива (неатхерентна). Производи се
у различитим димензијама тако да може да покрије целу
руку, целу ногу, леђа, груди. Стерилисан је и пакован у за-
штитне омотаче од воштаног папира и поливинила који га
одржавају стерилним. Може да има придружене завојне
траке за фиксацију, или се може лабаво фиксирати завој-
ном траком од троугластих марама или обичним завојним
тракама.
слика 3.23. – први завој за опекотине (упакован и отпакован)

Адхезивни завојни ма-

теријалје погодан за покрива-
ње малих посекотина и огребо-
тина. Садржи јастучић од газе
или целулозе који је налепљен
на лепљив фластер. Може бити
стерилан и пакован у омот од
воштаног папира или пластифи-
цираног материјала. Различитих
је облика (за покривање врха
прста, пете, лакта и сл.) и одо-
отпоран.
слика 3.25. –
Адхезивни завојни материјал
слика 3.26. – Адхезивни завојни Приликом постављања адхезивног завојног мате-

материјал постављен на руци
ријала поступак је следећи:
– Очистите и осушите кожу у околини ране, извади-
те ханзапласт из омота, ухвате за крајеве заштићене
протективним папиром и принесите јастуче рани
– Одлепите протективни папир и ослободите јастуче
изнад саме ране. Поставите јастуче на рану, па зале-
пите фластер траке на кожу.
Нестерилнизавојниматеријал
У случају да не располажете наменским стерилним завојним материјалом, одаберите
најпогоднији материјал из околине који задовољава основне услове:
– да је довољно чист;
– да се не реса и не лиња;
– да добро упија (не користите најлон).
Ово могу бити компресе од нестерилне газе, платнена џепна марамица, платнена сал-
вета, памучна пелена или слично.
65

Постављање приручног завојног материјала (на пример платнена салвета):
– Прихватите изабрани материјал за ивице, распакујте га и пресавијте на одређену величи-
ну, у облику јастучета, тако да унутрашња површина, као најчистија, легне на саму рану.
– Прислоните импровизавано јастуче на рану. Ако је потребо додајте још смотаног ма-
теријала. Притисните преко ране дланом и држите тако једно време.
– Фиксирајте јастуче неком од обичних завојних трака или другим погодним материјалом.
слика 3.27.– коришћење импровизованог средства слика 3.28. – коришћење троугласте мараме као
(памучне салвете) за прекривање ране средства за превијање
Поступак постављања нестерилне компресе од газе идентичан је као и код другог не-
стерилног завојног материјала. Нестерилне компресе од газе могу се употребљавати као
вишеслојна подлошка за изолацију окрајака поломљене кости или страног тела.
Компресезахлађење
Хлађење неких повреда као што су подливи, нагњечења или истегнућа зглобова, мо-
же бити корисно јер спречава отицање повређеног дела тела и смањује бол (мада то није
основна мера прве помоћи код таквих повреда). Могу се припремати две врсте облога:
– хладне облоге, направљене од материјала који је натопљен хладном водом и
– облоге од леда, које садрже комадиће леда у платненом или пластичном омоту.
Хладнеоблоге сачините на следећи начин:

– Натопите фротир, пешкир или сличан материјал са што хладнијом водом, оцедите воду
и савите материјал у виду јастучета, које ћете чврсто притиснути на повреду.
– Поновити поступак натапања материјала сваких три до пет минута, да бисте га очува-
ли хладним. Хладите повреду најмање десет минута.
Облогеодледа,употребите тако што ћете:

– Делимично напунити поливинилску врећицу комадићима леда (или користите врећицу
са замрзнутим поврћем) и обмотајте је неком сувом тканином.
– Придржавајте облогу чврсто у пределу повреде, најмање десет минута. Замените па-
ковање леда, ако треба.
ОСНОВНИПРИНЦИПИЗАВИЈАЊА
Употреба завоја и других средстава за завијања, у првој помоћи има вишеструку на-
мену. Они се користе за фиксирање материјала којим је покривена рана, за контролу крва-
рења, за имобилизацију или потпору повређеног уда, за смањење отока на месту повреде.
Три су основна начина који се у првој помоћи користе за завијање:
–Кружнизавоји, који фиксирају покривни материјал на рани, и служе као потпора

код повреде уда.
–Тубуларни(цевасти)завојислуже за фиксацију покровних материјала на прстима
руку и ногу и као потпора за повређени уд.
–Завојипотипутроугластемараме служе за фиксацију пространих покровних ма-
теријала на ранама, као потпорна повеска и као средство за имобилизацију.
У недостатку типских средстава за завијање, она се могу лако импровизовати коришће-

њем било ког материјала из околине који има довољну дужину и чврстину и који се може
прилагодити облику завојне траке или троугласте мараме.
Правилакојихсетребапридржаватиприликомпоступказавијања
– Пре постављања завоја објасните повређеном шта намеравате да урадите.
– Сместите повређеног да удобно седи или лежи у зависности од његовог стања, врсте и
обима повреде.
– Обезбедите да повређени сам придржава повређени део тела док ви постављате завој
(или нека то уради неко од ваших помагача).
– Увек радите гледајући у повређеног спреда и постављајући се на страну повреде.
– Ако повређени лежи, користите природна телесна удубљења како бисте провукли завој
испод тела (на пример: вратно удубљење, струк или појас, колено, скочни зглобови) и онда
га лаганим померањем горе или доле доведите на место где је потребно да га фиксирате.
– Поставите завој чврсто, али не толико да зауставите циркулацију у делу тела испод завоја.
– Кад год је могуће, оставите прсте на рукама и ногама слободне, како бисте могли на њима
да контролишете циркулацију и чврстину стегнутости уда завојем.
– Користите „подвезни чвор“ за везивање крајева завојне траке. Пазите да чворови не жу-
љају повређеног и не везујте их непосредно изнад кости. Да чвор не би сметао повређе-
ном, никада га не постављајте на места ослонца тела. Подвуците крајеве завоја испод
чвора, ако је то могуће.
– Проверавајте редовно циркулацију у делу тела испод завоја. Ако је неопходно, одмотајте
завој док се не поправи циркулација испод места повреде, па поново поставите завој, али
нешто лабавије него претходни пут.
67

Проверациркулацијепослепостављањазавоја
Потом поставите завој или потпорну повеску одмах
проверите циркулацију испод места завијања. Поступак
понављате сваких десет минута после завршеног зави-
јања. Ова провера је неопходна, јер рука или нога после
превијања може да отекне, тако да завој веома брзо по-
стаје тесан, што отежава циркулацију у делу тела испод
њега. Прво долази до нарушавања венске циркулације, а
касније и до нарушавања артеријске циркулације.
Препознавањенарушенециркулације
Нарушену циркулацију, препознаћете по следећем
симптомима и знацима:
– отечен уд због заробљавања крви у њему;
– модрило коже са набреклим венама;
– осећај болног истезања коже.
Нешто касније, јављају се следећи симптоми и знаци:
– бела кожа, воштаног изгледа;
– хладноћа и укоченост уда;
– трњење праћено снажним болом;
– немогућност покретања захваћених прстију.
Када се јаве овакве промене неопходно је да што пре
одмотате део завојних тура (кругова) док се не поврати
топлина и боја коже захваћеног уда. Понеад је потребно
одмотати цео завој.
слике 3.29. и 2.30. – отечена шака због превише затегнутог завоја и нескинутог накита (прстења)
КРУЖНИЗАВОЈИ
Кружни завој служи за завијање олуча-
стих делова тела, ради фиксације покрива-
ча за рану или потпоре прилком одређених
повреда Поставља се веома једноставно,
мотањем кружних тура око обима повређе-
ног уда или главе. За то се могу користи-
ти наменски завоји или стандардне завојне
траке или неки приручни материјал који има
изглед завојне траке.
Стандарднизавојниматеријал
Данас се завојне траке производе од
више врста материјала и различитих типова
ткања и еластичности. Основна карактери-
стика завоја је да добро приања уз повре-
ђени део тела, али да нема превелика ела-
стична својства како не би компромитовао
циркулацију, затим да се не реса и да има
уткане ивице (калико завој). Ови завоји су слика 3.31. – еластични завој
стандардне дужине од пет метара а произ-
воде се у различитим ширанама тако да су
прикладни за завијање свих делова тела.
Завојне траке са ткањем отворе-

ногталаса користе се да придрже покри-
вач ране на месту где је постављен. Због
начина опуштеног ткања омогућавају добру
вентилацију ране али се не могу користити
за примену одговарајућег притиска на рану
или као потпора при повреди зглобова. За-
воји обогаћени еластичним влакнима
добро прате и приањају уз облик екстре-
митета. Користе се да учврсте покривач на
рани и да дају потпору меком ткиву. Креп
завоји се користе да пруже чврсту потпору
повређеном зглобу. слика 3.32. – калико завој
69

Избородговарајућеширинезавоја
Пре употребе завојне траке, проверите да ли је она чврсто умотана и да ли има одго-
варајућу ширину према делу тела који желите да завијете. За завијање прстију треба иза-
брати уже завоје, а за завијање масивнијих делова тела шире завоје. Мада је увек боље при
избору ширине завоја руководити се тиме да је правилније да завој буде шири за неки део
тела него ужи.
Постављањезавоја
Приликом постављања завоја придржавајте се следећих основних правила:
– Главу завоја (умотани део) држите у руци која вам је доминантна, а реп завоја у дру-
гој руци.
– Одмотавајте завој палцем, а не осталим прстима јер је тако мања могућност да вам
завој испадне из руку.
– Приликом постављања завоја станите испред повређеног на страни повреде.
– Током рада, повређени део тела се све време мора придржавати у положају у коме
ће остати и после завијања.
Техниказавијања
– Поставите реп завоја блого искошено, полазећи од унутрашње стране уда према спо-
ља. Начините две кружне туре и тада пресавијте искошени део репа завоја на по-
стављену туру и поновите кружну туру. Овако се завој најбоље фиксира да се не би
померао.
– Наставите са даљим кружним продужним спиралним турама покривајући са сваком
наредном туром једну половину до 2/3 претходне.
– Завршите завој једном завршном кружном туром и осигурајте крај завоја. Ако је по-
требно наставите завој додавањем завојне траке пратећи започети след радњи до
којих сте стигли с претходном завојном траком.
– Завршетак завоја се може обавити подвлачењем краја заваја под претходну туру,
удвостручавањем краја завојне траке чиме се добијају две траке које се крећу у раз-
личитим правцима те се могу везати у подвезни чвор, употребом игле сигурнице, си-
гурносне копче или леукопласта.
– Одмах по постављању завоја проверите циркулацију испод места завијања (изглед,
температура коже, бол, трњење). Нарочито при употреби еластичних завоја треба би-
ти пажљив да бисте могли да процените колико је завој затегнут, јер се дешава да
завој буде превише тесан, нарочито у случају појаве отока због повреде меких ткива.
Ако је потребно, одмотајте завој, олакшајте циркулацију и пажљиво поставите нови
завој.
КРУЖНИЗАВОЈЗАКОЛЕНОИЛАКАТ
Кружни завој се такође користи за завијање зглобова, с тим што је мало измењен у
односу на обични кружни продужни завој. Модификација прати изглед самог прегиба који
намеравате да превијете. Овај завој има двоструку намену: служи за фиксацију покривача
који је постављен на рану и као потпора при затвореним повредама меких ткива у пределу
зглоба. Приликом превијања прегиба, основно правило је да се зглоб постави у природни,
полусавијени положај, пре било ког пооступка збрињавања уколико повреда то допушта.
Техника
– Прихватите повређени уд и поставите
га у полусавијени положај, ако повре-
да то дозвољава (слика 3.33).
– Поставите реп завоја благо искошено
на спољашњу страну зглобног преги-
ба, размотавајте главу завоја и начи-
ните једну и по туру ради фиксирања
завоја, да се не би померао (слика
3.34).
– Наставите, по типу осмице, да са сва- слика 3.33.
ком наредном туром, прекривате јед-
ну половину до 2/3 претходне туре, јер
се на тај начин равномерно удаљава-
те од зглобног прегиба на горе и на
доле наизменично (слика 3.35).
– Пре завршетка завоја начините две
равне кружне туре на месту фиксаци-
је, па онда прикопчајте иглу сигурницу
или сигурносту копчу или на неки дру-
ги начин завршите завој (слика 3.36).
слика 3.34.
слика 3.36. слика 3.35.

71

Неопосредно по завршетку постављања завоја, проверите циркулацију пипањем пулса
испод места завијања, поступак понављајте сваких десет минута. У случају отицања уда или
губитка пулса, што је знак поремећаја циркулације, одмотајте завој, допустите да се поправи
циркулација и поставите поново нешто лабавији завој.
КРУЖНИЗАВОЈЗАРУЧЈЕИСКОЧНИЗГЛОБ
Кружни завој за ручје и скочни зглоб служи за фиксацију материјала којим је покривена
рана или за потпору у случају оштећења меког ткива (на пример, при нагњечењу или угану-
ћу). Завој који служи као потпора, треба поставити довољно широко, да би се прекрила цела
повређена област изнад зглоба и испод њега.
Техника
– Прихватите шаку с повређене стране и ста-
ните испред повређеног. Поставите реп за-
воја с унутрашње стране зглоба, у пределу
базе палца, благо укосо и одмотавајте гла-
ву завоја од унутра ка споља. Начините две
кружне туре, да бисте учврстили почетак за-
воја (слика 3.37.).
– Крећући се од унутра ка споља, начините
дијагоналну туру по горњој страни длана до слика 3.37.
нокта малог прста (слика 3.38).
– Подвуците завој са доње стране длана и
прстију, тако да доња ивица завоја допре
до нокта кажипрста. Оставите палац слобо-
дан.
– Поставите затим завој дијагонално на горњој
страни длана у супротном правцу, од унутра
ка споља и навише обмотавајући га по типу
осмице око зглоба ручја. Сада од споља пре-
ма унутра. Начините кружну туру око злоба.
слика 3.38.
– Наставите с дијагоналним турама око ша-
ке покривајући ½ до 2/3 претходне туре, све
док не прекријете целу шаку (слика 3.39).
Завршите завој кружном туром око зглоба
ручја. Исти принцип важи и за завој скоч-
ног зглоба и стопала. Разлика је у томе завој
почиње на унутрашњој страни скочног згло-
ба у правцу базе палца. Оставите пету не-
покривену, осим ако сама рана није на том
месту. Завршите завој на скочном зглобу.
слика 3.39.
– Непосредно по завршетку постављања за-

воја проверите циркулацију испод места
завијања. Понављајте проверу сваких де-
сет минута: пратите изглед и топлоту коже
као и сензације које осећа повређени (бол,
трњење). Ако је циркулација нарушена, од-
мотајте завој, допустите да се циркулаци-
ја успостави, па поново поставите лабавији
завој (слика 3.40).
слика 3.40.
ТУБУЛАРНИЗАВОЈИ(ЕЛАСТИЧНЕМРЕЖИЦЕ)
Овај завојни материјал произведен је од безшавног тубуларног материјала. Његова
употреба је веома једноставна, не захтева посебну вештину приликом постављања. При-
кладан је за завијање оних делова тела где је постављање обичног завоја теже извести, то
јест где је потребно више вештине и увежбавања (на пример, на глави, зглобовима и трупу).
Постоје два типа ових завоја:

– тубуларни завој обогаћен еластичним влакнима, тако да служи и као потпора код по-
вреди меких ткива и зглобова (лакат, скочни зглоб, колено).
– обичан тубуларни завој, који служи за фиксирање стерилног покривача постављеног на
рану, али не може да изврши додатни притисак ради контроле крварења или потпоре.
ТРОУГЛАСТАМАРАМА
Троугласта марама има вишеструку уло-
гу у пружању прве помоћи. Једна од могућно-
сти је да се користи као завојни материјал. У
том смислу, она је одлична фиксацију стерил-
ног покривача од газе на пространој рани, јер
јастуче првог завоја није погодно због својих
ограничених димензија. Такође, због могућ-
ности лаког прилагођавања њеног облика,
служи као фиксациони материјал и код свих
осталих рана мањих димензија. Најпогоднија
је за брзо извођење завоја поглавине, шаке,
стопала или колена.
Троугла марама производи се од памуч-
ног материјала, чврстог ткања, растегљива је
по својој бази, па лако приања уз део тела који
желимо да покријемо.
73

слика 3.41. – троугласта марама (запакована) слика 3.42. – отворена троугласта марама
Троугласта марама се може брзо импровизовати од

сваког довољно чврстог материјала квадратног облика
савија по дијагонали или сече по њој (обична марама).
Мараме се може користити потпуно раширена, савијена у
виду широке повеске или савијена у као уже повеске за-
висно од дела тела или врсте повреде која се збрињава.
Препорука је да се направи се што шира повеска јер на тај
начин максимално користимо овако типизирани завојни
материјал.
слика 3.43. и 3.44. – повеске од троугласте мараме – уска и широка повеска

Везивањемараме
Приликом учвршћивања троугласте мараме увек користите подвезни чвор. Он је безбе-
дан и неће се одвезати. Належе равно на подлогу и веома је удобан за повређеног, а и лако
се развезује. Избегавајте подвезивање чвора око саме повреде или непосредно над њом.
Везивањеподвезногчвора
– Поставите леви (светли крај) преко десног (тамног краја), па га повуците надоле и испод десеног
краја, непосредно изнад места повреде на којој је постављена троугласта марама (слика 3.45).
– Повуците сада оба краја завојне траке од троугласте мараме нагоре изнад остатка ма-
раме (слика 3.46).
– Поставите затим десни крај (тамне боје) с предње стране, преко левог краја (светле бо-
је), па га подвуците под тај леви крај (слика 3.47)
– Повуците сада оба краја да бисте учврстили чвор и потом подвуците чвор испод самог
завоја, водећи рачуна да не належе на повреду (слика 3.48)

75

Одвезивањеподвезногчвора
– Затегните један крај троугласте мараме изнад чвора, и исти, припадајући део мараме ис-
под чвора, чврсто да бисте га исправили (слика 3.49).
– Придржите чвор и повуците исправљени део мараме кроз њега. На тај начин ћете веома
лако одвезати мараму (слика 3.50).

ЗАВОЈЗАСТОПАЛОИШАКУ
Троугласта марама употребљена за завијање стопала или шаке, служи за фиксирање сте-
рилног покривача постављеног на рану, али није у могућности да успостави контролу крварења.
Техника:
– Раширите троугласту мараму и поставите шаку на њу, тако да вам прсти буду у правцу врха
мараме, а база мараме у висини зглоба ручја. Савијте врх мараме преко прстију и поставите
га преко целог длана, пазећи да не померите стерилни прекривач који покрива рану.
– Поставите крајеве мараме унакрст, око шаке и зглоба ручја. Обмотајте један круг око
зглоба и вежите подвезни чвор у пределу зглоба. Повуците врх мараме изнад чвора и под-
вуците га под чвор.
Цртеж 3.1. – Завој за шаку од троугласте мараме
На исти начин поставља се и завој стопала од троугласте мараме, с тим што се марама
тада везује око скочног зглоба.
Цртеж 3.2. – Завој за стопало од троугласте мараме

77

ЗАВОЈПОГЛАВИНЕ
Троугласта марама се може користити за
завијање поглавине, као успешна замена за
компликоване завоје сачињене од завојне тра-
ке типа капе. Служи за фиксирање стерилног за-
војног покривача, постављеног на саму рану. С
троугластом марамом се не може постићи дово-
љан директан притисак на рану за упостављање
контроле крварења. У случају јачег крварења
користите кружни завој за главу.
слика 3.51.
Приликом постављања мараме замолите
повређеног да седне, како бисте лакше извели
следеће радње:
– Пресавијте ивицу базе троугласте мараме

како бисте направили набор ширине два
до три cm. Раширите мараму и поставите
је преко целе поглавине, тако да пресави-
јена база мараме допире неопосредно из-
над обрва, односно да покрије чеоне квр-
ге (слика 3.51).
– Обмотајте крајеве мараме око главе по-

вређеног, пазећи да не покријете уши, већ
да набор базе мараме иде непосредно из- слика 3.52.
над ушних шкољки. Укрстите их на потиљ-
ку, испод потиљачних кврга, а преко врха
мараме. Тако укрштене крајеве вратите
око главе и чела на средину чела. Вежите
крајеве подвезним чвором и подвуците их
под чвор.
– Придржавајући главу повређеног, затегни-

те угао (врх) троугласте мараме да бисте
потпуно приљубили мараму уз поглавину.
Затим га подврните и повуците према горе
и напред. Учврстите га иглом сигурницом
на темену (слике 3.52 и 3.53).
слика 3.53.
СРЕДСТВАЗАИМОБИЛИЗАЦИЈУ
Средства за имобилизацију служе да би се повређени део тела умирио, да би се спре-
чили непотребни покрети који могу да погоршају повреду или да доведу до појаве бола,
односно појачања постојећег бола. Да би се постигло умирење повређеног дела тела треба
одабрати средство које је:
– довољно чврсто, у зависности од дела тела који желимо да имобилишемо,
– довољно дугачко, односно толико дугачко да обухвати најмање два суседна зглоба од
места прелома кости или, ако је у питању повреда зглоба да досгне до суседних зглобова, и
– погодног облика, зависно од дела тела који желимо да имобилишемо.
Средства за имобилизацију могу бити приручнаина-

менска. У оквиру прве помоћи, нарочито оне коју пружа
обучени лаик, најчешће се користе приручна средства за
имобилизацију. Њих можемо импровизовати од материја-
ла који нађемо код повређене особе, затим код особе која
пружа помоћ или у најближој околини. То могу бити дело-
ви одеће, ћебад, чврсти чаршави, троугласте мараме, кућне
алатке, картон, слојеви новина, даска и друго.
Организоване и обучене спасилачке екипе, осим при-
ручних средстава, могу да користите и наменска средства
за имобилизацију која су прописана као саставни део њи-
хове опреме. То могу бити различите жичане удлаге, пне-
уматске удлаге, колир за вратну кичму од пластичне масе
слика 3.54. – стандардно стредство или стиропора, вакуум мадрац за имобилизацију целог те-
за имобилизацију врата: оковратник
ла, наменска носила, даска за кичму и друго.
(колир)
Примери стандардних средстава за имобилизацију
приказани су на сликама: вакуум мадрац (слика 3.55.) и
даска за кичму (слика 3.56.).

79

ТРОУГЛАСТАМАРАМАКАОСРЕДСТВОЗАИМОБИЛИЗАЦИЈУРУКЕ
ПОВЕСКАЗАРУКУ
Повеска за руку сачињена од троугласте мараме придржава подлактицу у хоризонталном
или лаком подигнутом положају обезбеђујући потпору за повреду надлактице, подлактице, руч-
ја, једноставног прелома ребара и повреде лакта које дозвољавају његово савијање. Такође
може да послужи и као повеска за подизање (елевацију) подлактице и шаке у виши положај.
Техникапостављањатроугластемараме
радиимобилизацијеруке
– Поставите повређену руку у савијени положај у

лакту и замолите повређеног да је здравом руком
придржава. Раширите троугласту мараму, подву-
ците је испод повређене руке на груди повређеног
тако да база мараме буде постављена паралелно
са телом повређеног водећи рачуна да врхови пр-
стију остану слободни. Повуците горњи крај ма-
раме око врата повређеног, затим повуците угао
(врх) мараме у пределу лакта и затегните је (слика
3.57).
слика 3.57.
– Пресавијте доњи крај мараме преко повређене

подлактице, подигните га навише да се сусретне
са горњим крајем и вежите подвезни чвор у пре-
делу надкључне јаме с повређене стране. Подву-
ците крајеве мараме под чвор (слика 3.58).
слика 3.58.
– Пресавијте угао мараме у пределу лакта ка на-

пред. Поравнајте све неравнине и наборе и учвр-
стите угао мараме помоћу игле сигурнице. Ако
немате иглу сигурницу можете да уврћете угао
мараме све док она чврсто не легне на лакат, а
потом тако настао „чвор“ подвуците под мараму
(слика 3.59).
слика 3.59.
– Кад завршите са постављањем троугласте

мараме проверите изглед врхова прстију да бисте
проверили циркулацију. Проверавајте циркулаци-
ју сваких десет минута. Уколико се циркулација
погорша скините повеску, попустите завој и поно-
во поставите повеску.
слика 3.60. – рука имобилисана троугластом

марамом у физиолошком (природном) положају
УПОТРЕБАТРОУГЛАСТЕМАРАМЕКАОПОВЕСКЕ
ЗАПОДИЗАЊЕРУКЕ
Ова врста повеске чини потпору за подлактицу и шаку када повређену руку треба да
поставите у положај елевације, тако да се врхови прстију ослањају на супротно раме. Ова-
кав положај помаже контролу крварења из повреда шаке и подлактице, смањује појаву
отока и чини потпору приликом компликованих прелома ребара.
81

Поступак је следећи:
– Поставите руку с повређене стране тако да лежи
на грудном кошу савијена у зглобу лакта и да се
прсти ослањају на супротно раме. Замолите по-
вређеног да здравом руком придржава повређе-
ну у пределу лакта (слика 3.61).
слика 3.61.
– Раширите мараму и поставите је тако

да један крај пребаците преко непо-
вређеног рамена. Прихватите угао ма-
раме и поставите га тачно над лактом
с повређене стране (слика 3.62).
слика 3.62.
– Замолите повређеног да склони здраву руку ко-

јом је до тада придржавао повређену. Подвуци-
те базу мараме испод његове шаке, подлактице
и лакта. Оставите палац слободан (слика 3.63).
слика 3.63.
– Доњи крај мараме пребаците дијагонално пре-

ко леђа и привежите крајеве подвезним чвором
у пределу наткључне јаме (слика 3.64). Подвуците
крајеве мараме под саму мараму (слика 3.65).
– Затегните и уврните угао мараме над лактом докле год

не легне чврсто и равно на зглоба (слика 3.66). Затим
подврните набор који сте направили и учврстите иглом
сигурницом (слика 3.67).
– Пратите изглед палца јер тако контролишите цир-

кулацију, ако треба попустите повеску и завој и по-
новите поступак.
83

УПОТРЕБАПРИРУЧНИХСРЕДСТАВАЗАИМОБИЛИЗАЦИЈУ
У недостатку троугласте мараме свака тканина квадратног или троугластог облика до-
вољних димензија може да послужи као импровизација стандардне троугласте мараме.
Импровизација се такође и то веома једноставно може сачинити од одеће. Ево неколико
предлога:
–Посувраћени(пеш)угаојакне:Раскопчајте са-
ко или јакну повређеног. Посувратите пеш на го-
ре тако да подлактица и шака леже у сачињеном
лежишту. Учврстите иглом сигурницом угао јакне.
Вишак материјала у виду набора или фалте савијте
тако да лакат чврсто лежи у постављеном лежи-
шту и такође у пределу лаката. Причврстите иглом
сигурницом (слика 3.68).
слика 3. 68. – имобилизација импровизованим

средствима – савијени угао јакне
– Полураскопчана јакна или сако: раскоп-

чајте једно дугме јакне у висини руке савијене у
лакту. Провуците повређену шаку кроз сачињени
отвор и реците повређеном да руку ослања на до-
ње закопчано дугме (слика 3.69).
слика 3.69. – имобилизација импровизованим

средствима – полураскопчана јакна
–Кошуље са дугим рукавима: поставите повре-

ђену руку преко груди тако да се прсти ослањају
на раме са супротне стране. Прикачите манжетну
повређене руке за кошуљу. Употребите довољно ве-
лику иглу сигурницу, да би издржала тежину шаке и
подлактице (слика 3.70).
Важно је да, уколико сумњате на постојање пре-

лома костију, будете увежбани да брзо и вешто упо-
слика 3.70. – имобилизација
импровизованим средствима – требите платнену повеску типа троугласте мараме
кошуља са дугим рукавима и зихернадла или неку од импровизација од одеће.
ПРЕНОШЕЊЕИТРАНСПОРТ
ПОВРЕЂЕНОГ
При пружању прве помоћи важи опште прави-
ло да се повређени не помера с места на коме се
повреда десила, нити из затеченог положаја до при-
стизања стручне медицинске помоћи, осим ако то
незахтевају сама повреда и стање повређеног или
у случају постојања опасности по живот и здравље
повређеног или спасилаца у околини где се пружа
помоћ.
У случају да мора да се повређни помера, ва-

жно је да тај чин не представља опасност за особу
која пружа помоћ и да спасилац за то има неопходна
потребна знања, и вештине, и опрему. Такође је по-
жељно, а у неким ситуацијама и неопходно да спаси-
лац има и обучене помагаче.
85

ПРОЦЕНАРИЗИКАОДПОМЕРАЊАПОВРЕЂЕНОГ
Пре него што се приступи процени о потреби померања и доношењу плана о померању
повређеног, важно је утврдили да не постоји непосредна опасност која прети повређеном и
која би била разлог да се ова акција не изведе.
Постоје четири ризичне ситуације, које налажу неодложно померање односно

уклањање повређеног с места несреће. Те ситуације су:
– ако је повређени у води и прети му непосредна опасност од утапања;
– ако је повређени у зони пожара или простору препуњеном димом;
– ако је повређени изложен ризику од експлозије или пушчане паљбе;
– ако је повређени у близини објеката којима прети урушавање.
У овим ситуацијама можете приступити спасавању повређеног само ако не постоји

ризик да се повредите, односно ако располажете одговарајућом спасилачком вештином и
опремом за ту врсту збрињавања. У противном, позовите одговарајуће спасилачке службе,
и одустанете од спасавања.
Уколико закључите да повређеног треба померити, утврдите:

– каква вам је помоћ потребна;
– каква су вам помагала потребна, као и
– какве би се тешкоће могле јавити у току рада, како бисте направили најбољи план при
померању повређеног.
Размотрите следеће чињенице:

– Ако је померање неопходно, да ли повређени може сам да се помери? Упитајте по-
вређеног да ли може да се помери. Направите процену његовог стања користећи се
својим знањем из прве помоћи.
– Колика је телесна тежина повређеног?
– Какве су повреде у питању и могу ли се померањем погоршати?
– Имате ли неког ко може да вам помогне. Да ли сте увежбани за планирани поступак
и да ли сте за то физички способни?
– Да ли вам је потребна било каква заштитна опрема да бисте приступили простору у
коме се повређени налази и да ли такву опрему имате?
– Да ли постоје нека помагала којима бисте лакше извели померање? Имате ли све што
је потребно за овакав поступак?
– Имате ли довољно простора у околини за померање повређеног?
– Преко каквог терена треба да померате повређеног?
Свако нестручно померање може да погорша његово опште стање, као и повреду ко-
ју је задобио. Зато померајте повређеног пажљиво, као бисте што више смањили могуће
штетне последице тога чина. Да бисте тај поступак правилно извршили користите Водичза
безбеднопомерањеипремештањеповређеног.
– Изаберите метод који је у складу са ситуацијом у којој се повреда десила и са стањем
у коме се повређени налази. Користите расположива средства и помагаче.
– Радите тимски, тако што ћете једног од чланова тима именовати за координатора
тог поступка. Важно је да сви у тиму знају шта треба да раде, односно које кораке да
предузимају.
– Припремите расположиву и потребну опрему и проверите да ли су опрема и чланови
тима, спремни за поступак премештања.
– Увек примењујте испробане технике рада, тиме ћете смањити ризик од додатног по-
вређивања особе којој пружате помоћ, својих помагача и самог себе.
– Покушајте да обезбедите потпуну сигурност за повређеног, себе и за остатак тима
током померања и премештања повређеног
– Охрабрите и укључите повређеног да сарађује, колико год може. Објашњавајте повре-
ђеном сваки поступак који намеравате да изведете.
Поступакипраксатокомпомерањаипремештањаповређеног
– Поставите се што ближе телу повређеног
– Заузмите што стабилнији и избалансиран положај, са ногама растављеним у ширини
својих рамена
– Одржавајте стабилан положај тела све време док повређеног премештате.
– Померајте се лагано, користите најснажније групе мишиће руку, ногу и леђа како би-
сте имали што већу снагу док премеште повређеног.
– Сви наведени поступци су увод у практичну обуку после које можете сматрати да сте
спремни да извршавате овакве задатке.
Може се такође догодити да се нађете у улози помагача спасилачкој служби приликом

преношења повређеног, уз коришћење наменске опреме. Поред тога можете и сами бити
члан неког спасилачког тима, тако да ћете све горе наведене препоруке користити у раду
у свом тиму.
Ако спасилачки тим стиже хеликоптером за транспорт повређеног придржавајте се не-

колико основних правила о раду у таквим условима. Ваша задатак је да водите рачуна о
безбедности посматрача, који морају бити удаљени најмање 50 метара од места за слета-
ње. Забраните пушење. Клекните на тло док се хеликоптер приземљује и водите рачуна да
будете довољно удаљени од елисе ротора. Избегавајте било какву близину с елисом док се
хеликоптер потпуно не приземљи, јер постоји присуство статичког еликтрицитета. Не прила-
зите хеликоптеру, све док се посада не искрца.
87

ПОМАГАЊЕПОВРЕЂЕНОМПРИХОДУ
Ако је повређени при свести и способан да хо-
да, можете му помоћи при ходу придржавајући га
и обезбеђујући му стабилност. При том се служите
својим рукама и телом или користите посебну опре-
му, као што је појас за трансфер или другу опрему за
помоћ при ходу (наравно, ако располажете таквом
опремом).
Придржавањеповређеногприходу
– Станите иза поверђеног са поверђене стране
или оне која је слабија. Прихватите руку по-
вређеног која вам је ближа употребом захвата
„длан-палац“: поставите свој длан испод длана
повређеног и склопите своје прсте и палац око
палца повређеног. Придржавајте руку повре-
ђеног ка напред и право испред тела (слика
3.71 и 3.72).
слика 3.72. – Захват „длан-плац“ слика 3.71.
– Поставите другу руку око појаса повређеног.

Прихватите њен каиш или појас или део одеће
и придржавајте га од позади.
– Када повређени буде спреман за ход, корачај-

те заједно са њим у ритму његових корака.
– Ако у било ком тренутку приметите да ће по-

вређени пасти, примените технику за контро-
лисани пад.
Контролисанипадповређеног
Ако приликом вођења повређеног приметите да ће се
повређени онесвестити тј. да ће се срушити, не покушавајте
да га одржите у усправном положају. Напротив, предузмите
поступак „помоћи при контролисаном паду“. Тако ћете свести
могућност повређивања при паду на најмању меру.
1. Ослободите руку којом сте водили повређеног и

поставите се иза повређеног што брже можете.
Ставите своје руке око повређеног, тако да њима
диригује
ригује
гујете падање повређеног.(слика 3.73.).
слика 3.73.
– Направите раскорак између својих стопала у ширини рамена,

како бисте имали стабилан ослонац, али тако да једно стопало
буде мало испред другог. Нека вам колена буду полусавијена.
Допустите сада да повређени леђима пада низ ваше тело и не
покушавајте да га подигнете (слика 3.74).
слика 3.74.
– Остајући и даље у усправном положају пустите да

повређени склизне у потпуности на тло у седећи
положај. Омогућите му да се ослања на ваше ноге
и допустите му краткотрајни одмор.
– Клекните иза или уз повређеног на тло и прилаго-
дите свој положај, тако да се повређени што удоб-
није смести. Придржавајте га рукама да не би пао.
(слика 3.75). слика 3.75.
89

ПОМЕРАЊЕПОВРЕЂЕНОГСАСТОЛИЦЕНАПОД
Ако се повређени који седи осећа лоше и има знаке несвестице саветовати га да седне
или легне на под. Некад му и то може помоћи да се осећа боље и да се опорави. Много је
теже повређеног који се већ онесвестио спустити са столице на под. За то вам је потребно
знање и вежба, и бар још два помагача.
Ако је повређениприсвести,поступак је следећи:

– Саветујте повређеном да лагано склизне са столице, по странце, тако да може да
клекне на једно колено
– Из клечећег положаја треба да заузме полуседећи положај на поду, а затим може да
седне или легне, у зависности како му одговара.
Ако је повређени безсвестипоступак је следећи:

– Клекните са стране столице на којој је повређени и прихватите његову главу, одржавају-
ћи је у усправном положају у правцу вратне кичме (Слика 3.76.). Потребна су вам два по-
магача и неко помоћно средство као што је поливинилски чаршав или гумирана мушема
са површином малог отпора или наменски глатки чаршав из опреме за прву помоћ;
– Подвуците чаршав под карлицу и ноге повређеног тако што ће помагачи клекнути са
обе стране повређеног, „унутрашњом“ ногом, а ослањати се стопалом „спољне“ ноге о
под, како би учврстили свој положај;
– Сада помагачи хватају својом спољном руком, одећу повређеног у пределу карлице, а
унутрашњу руку подвлаче под колена повређеног (Слика 3.77.);
– Док одржавате положај главе, ваши помагачи треба да свуку повређеног наниже, низ
постављени чаршав, пребацујући своју тежину уназад ослањањем на пете, с тим да
на крају повређеног поставе у седећи положај на поду;
– Уклоните затим столицу даље од повређеног, спустите повређеног наниже, придржа-
вајући му све време главу и поставите га у одговарајући лежећи положај.

ПОСТУПЦИЗАПОМЕРАЊЕПОВРЕЂЕНОГКОЈИЈЕБЕЗСВЕСТИ
У принципу, повређњног не треба померати са места несреће, све док није доведен
у опасност његов живот или ако он својим положајем блокира пролаз или излаз, те су
угрожени животи других особа. У случају да је повређени изгубио свест, може бити потребно
да га окренете у бочни положај за опоравак или да га из тог положаја поставите у положај
за извођење КПР (ако је престао да дише). За те поступке вам је поребан одговарајући
простор.
Ако је неопходно да померате повређеног, потребно вам је неколико помагача. Такође
је потребно да савладате процедуру за померање и краткотрајно преношење повређеног
без свести, било помоћу ћебета или посебног „чаршав-носила“ за ношење. Обичан најлон
чаршав може да послужи само за повлачење повређеног по поду, јер нема довољну чврстину
за ношење повређеног.
Постављањеповређеногнаћебеилиначаршав-носила
– Уролајте ћебе по дужини, до половине његове ширине.
– Распоредите помагаче с обе стране тела повређеног и замо-
лите помагаче да окрену повређеног у страну.
– Поставите уролану страну ћебета дуж леђне стране повређе-
ног (слика 3.78).
– Пребаците повређеног ролајући га по поду преко уролане
стране ћебета на само ћебе и окрените га на супротну страну.
– Одмотајте уролану страну чебета и наместите повређеног у
жељени лежећи положај (слика 3.79).

91

Особе за које сумњамо да су повредили кичму морају се померати по прописима важе-
ћим за такву врсту повреда (видети поглавље број 6 – повреде коштано-зглобног система).
У случају подизања тако постављеног повређеног са пода ради ношења треба коор-
динирати своје поступке тако да сви помагачи у исто верме прихвате посебне хватаљке на
„чаршаву-носилу“ или пак углове и ивице ћебета, да подизање изврше на команду, истовре-
мено како би избегли исклизавање повређеног. При ходу такође сви помагачи се морају
кретати координирано с усклађеним кораком, најбоље уз команду једног од њих ради си-
гурности повређеног у носиљци.
Ако се налазите сами уз повређеног без свести, кога из безбедносних разлога морате
померити на друго место, можете то учинити користећи се Раутековим хватом на начин као
што је приказано на сликама 3.80–3.83.
слика 3.80. – клекните иза слика 3.81. – полако

повеђеног и пажљиво подвуците му померите горњи
руке испод његових леђа (између део тела ка напред,
лопатица), лагано му померајући ослањајући га на себе
главу пут напред
слика 3.82. – пређите из слика 3.83. – Чврсто га

клечећег положаја у чучањ, држећи за подлактицу
савијте руку повређеног у из чучња лагано пређите
лакту и прихватите је својим у стојећи положај (са
шакама (у пределу подлактице, широким раскораком,
и то у близини ручног зглоба и ради одржавања
зглоба лакта) стабилности) и повлачите
повређеног уназад,
ослањајући све време
повређеног на себе
НАМЕНСКАСРЕДСТВАЗАНОШЕЊЕИ
ТРАНСПОРТПОВРЕЂЕНОГ
Постоје различита наменска средства произведена
с циљем да се њима преноси и транспортује повређени.
Део тих средстава може бити саставни део опреме за
прву помоћ као што је глатки чаршав и „чаршав-носила“,
тако да се могу користити у оквиру прве помоћи и неге
повређеног и оболелог. Неки од начина коришћења ових
помагала већ су описани.
Глаткичаршавје простран, ојачани најлон чаршав
с доњом површином која је глатка и ствара мали отпор
те лако клизи. Овај чаршав омогућава извођење разли-
читих процедура померања повређеног: окретање повре- слика 3.84. –
носило бело склопиво
ђеног с једне на другу страну, спуштање повређеног у бе-
свесном стању са столице на под, повлачење повређеног
дуж пода или при промени положаја оболелог у постељи.
Чаршав-носила је ојачани најлонски чаршав који
има више хватаљки постављених с обе стране које служе
за прихватање приликом подизања повређеног с подло-
ге и ношења повређеног. Хватаљке помажу да се теле-
сна маса повређеног равномерно распореди на 6 до 8
помагача при ношењу. Неки чаршави - носила имају боч-
но постављене џепове кроз које могу да се провуку мот-
ке чиме се носила ојачају. На мотке се могу прикачити слика 3.85. –
метална ојачања што још више учвршћује таква носила. носило склопиво војно
НОСИЛАИДАСКЕ
Ова опрема се обично користи у службама хитне ме-
дицинске помоћи, али и у спасилачким службама. Она
служе за преношење повређеног до амбулантних кола,
слика 3.86. – импровозација носила од ћебета
здравствене установе или простора ван зоне опасности.
Постоји читава палета ове опреме од обичних платнених
носила ојачаних металним пречкама и моткама, до спе-
цијализоване опреме за спасилачке акције с недоступ-
них места или специјалних дасака (spinal board) за повре-
де кичме и вакуум мадраце.
слика 3.87. – израда импровизованог

носила од ћебета (детаљ)
93

Ортопедсконосилојесклопиво-расклопиво метал-
но носило које се користи за подизање повређеног са ме-
ста повреде на покретно амбулантно носило у положају у
којем је затечен, с минималним померањем тела. Не може
да служи за дуже ношење повређеног.
Носило се расклапа и склапа по дужини. Свака посеб-
на половина, која је глатка и чврста подвуче се под тело
повређеног и аутоматским „закључавањем“ претвара се
у носило. Када се повређени допреми до санитетског но-
сила у возилу делови транспортног носила се растављају
извлаче испод повређеног и користе за новог повређеног.
Вакуум мадрац је сачињен од чврстог пластифи-

цираног материјала у виду вреће или навлаке величине
мадраца. Испуњен је ситним пластичним гранулама. Има
бочно постављене хватаљке и вентил прикључак за уређај
којим се испумпава ваздух. (слика 3.89).
Пошто се поставља повређени на овакав мадрац,
приступа се испумпавању ваздуха тако да носило потпуно
очврсне а тело повређеног заузме потпуно физиолошки
слика 3.88. – ортопедско метално
положај у овом носилу. носило
слика 3.89. – вакум мадрац слика 3.90. – Даска за кичму

Наменска даска за кичму је специјално средство

које омогућава имобилизацију целог тела код сумње да
је повредђен кичмеи стуб (слика 3.901). Повређени се
преносе на ово носило поступком који је предвиђен за
преношење повређеног код кога се сумња на повреду
кичме, учврсти се сигурносним каишевима и потом по
диже са подлоге и носи на покретно амбулантно носило.
Повређени се не скида са ове даске све до доласка у
здравствену установу.
Специјално спасилачко носило је специјално но

сило намењено за извлачење повређеног са недоступ
них места и простора као што су рудници, ровови, високе
зграде, кањони и слично. У пракси постоји много типова
оваквих носила, а за коришћење је потребна специјална
обука.
Четврто поГЛАвЉе
МЕРЕЗАСПАСАВАЊЕ
ЖИВОТА
96/ нАГЛи срЧАни ЗАстој

100/ постУпАк кпр коД оДрАсЛе особе
114/ постУпАк кпр коД ДететА и бебе
117/ спеЦиФиЧности реАнимАЦије
118/ применА АУтомАтскоГ споЉАШЊеГ ДеФибриЛАторА
123/ боЧни поЛоЖАј ЗА опорАвАк
126/ ЗАпУШтеност ГорЊиХ ДисАјниХ пУтевА
96 4 . П О Г Л А В Љ Е М Е Р Е З А С П А С А В А Њ Е Ж И В О ТА
НАГЛИСРЧАНИЗАСТОЈ
У својој улици наилазите на комшију који ле
жи непомично наgомак улаза у зграgу... На плажи су
купачи изнели gете које се gавило... Ваш колега је
gобио јак бол у груgима и убрзо игубио свест...
Наглисрчанизастој (cardiac arrest) је један

од најчешћих узрока смрти данас. У Европи 700
000 људи годишње доживи ово озбиљно, стање у
коме је живот непосредно угрожен. Забрињава-
јућа је чињеница да до пријема у болницу пре-
живи само 5–10 % људи. Медицина и друге науке
озбиљно се бави проучавањем метода и начина
како би се повећале шансе за преживљавање љу-
ди после наглог застоја срца.
слика 4.2. –
Губитак свести након наглог
застоја срца
слика 4.1. – Акутни инфаркт срца

97

Особасанаглимсрчанимзастојем
Запамтите да особа код које је дошло до наглог престанка дисања и рада срца захтева
најхитнији могући третман. Мере прве помоћи које се примењују да би се неко са застојем
срца и дисања одржавао у животу, називају се мере оживљавања или кардиопулмонал-
нареанимација(КПР).
Кључна последица престанка срчаног рада је прекидциркулацијекрви. Сваки пре-
кид циркулације, подразумева прекид у снабдевању ткива и органа кисеоником, а кисео-
ник је неопходан да би се у нашем организму одвијали различити процеси, који нас одржа-
вају у животу и омогућавају нам да мислимо, крећемо се, осећамо.
Недостатак кисеоника (хипоксија) изазваће озбиљне поремећаје у нашем организму.
Најосетљивији је у том смислу мозак, чије се ћелије трајно оштећују већ после 3 до 4 ми-
нута од престанака циркулације, то јест од престанка у снабдевању кисеоником. Функције
мозга тада почињу да слабе и да се гасе: долази до губитка свести, престаје рад срца и ди-
сање и може доћи до смртног исхода.
Абецедаживота
Да би се мозгу и дугим органима обезбедио кисеоник неопходно је да:
–дисајнипутеви, буду проходни да би ваздух из спољне средине доспео у плућа;

–дисање, буде очувано како би кисеоник из удахнутог ваздуха у плућима прешао у крв.
–циркулација, којом се кисеоник преноси до ткива и органа да буде очувана.
На енглеском језику, дисајни пут – Аirwаy, дисање – Breatihing и циркулација – Circulatin,

имају почетна слова абецеде, те је лако запамтити да су ова три елемента АБЕЦЕДАживота.
ЦиљКПР-а
Кардиопулмоналном реанимацијом обезбеђујемо допремање кисеоника до мозга и
других виталних (за живот важних) органа, тиме омогућавамо да се живот одржи до успо-
стављања спонтаног дисања и рада срца жртве или до интервенције стручних лица сложе-
ним мерама медицинске помоћи.
Брзина–кључуспехаКПР
Истраживања показују да највећу шансу да преживе срчани застој имају оне особе ко-
јима су КПР и дефибрилација примењене унутар првих 3–5 минута од губитка свести. Сваког
наредног минута, могућност преживљавања смањује се за 10%.
У чему је тајна? Стручњаци су открили да особе које су доживеле срчани застој, у првим
минутима после губитака свести, често имају извесну активност срца. Међутим, она је не-
довољна да обезбеди организму (пре свега мозгу) потребан кисеоник који му је неопходан.
Често се може утврдити тешка аритмија срца која се назива треперењесрчанекоморе
(вентрикуларна фибрилација – ВФ). За време фибрилације, срчани мишић „трепери“ уместо
да се ритмично грчи и опушта. Он на тај начин практично не обавља своју функцију, те жртва
показује знаке и симптоме срчаног застоја.
Најефикаснији пут да се фибрилација коморе „преведе“ у нормалан срчани ритам јесте

примена електричнедефибрилације.
Шта се дешава са жртвом уколико се ништа не учини у првим минутима после колапса
(губитка свести)? Фибрилација комора, убрзо прелази у потпуни престанак срчаног рада
(асистолију), што драстично смањује шансу да се оболели врати у живот.
Зато је веома важно одмах почети са поступком КПР и раном дефибрилацијом. Уколико
се ове мере примене у првим минутима од колапса (губитка свести), двоструко и више пута
се повећава могућност преживљавања.
Коначно, ако пођемо од претпоставке да Служба Хитне помоћи може да стигне до
оболелог за 5 до 10 минута, онда је сасвим јасно да судбина човека са наглим застојем ср-
ца умногоме зависи од правовремене интервенције лица која се налазе на месту несреће.
Узроцинаглогсрчаногзастоја
Узроци наглог престанка рада срца су различити. Најчешће су:
– срчана обољења;
– западање страног тела у дисајне путеве (загушење);
– утапање;
– мождани удар;
– повреде главе;
– удар струје или грома;
– гушење;
– предозирање наркотицима;
– изненадна обилна крварења;
– хипотермија (смрзавање);
– анфилактички шок.
Требаиматиувидудасуболестисрца(например,срчаниинфаркт),најче-
шћиинајзначајнијиузрокизненадногпрестанкарадасрцакододраслих.
Знациакутногсрчаногзастоја
Престанак рада срца, односно престанак циркулације, веома брзо доводи до следећих
знакова:
–губитаксвести, настаје на око 15 секунди по прекиду циркулације крви;

–престанакдисања, настаје убрзо по престанку срчаног рада. Томе може да прет-
ходи неколико хроптавих агониских удисаја;
–промена боје коже и слузокоже је такође битан показатељ. У одсуству модре
обојености (цијанозе), лице и видљиве слузокоже су бледе или сивопепељасте;
–престанаккрварења (на месту повреде крвног суда).
99

Одсуствопулса на великим крвним судовима такође је један од знакова акутног за-
стоја срца, али се у домену прве помоћи коју лаик пружа, пулс не проверава ради утврђи-
вања срчаног застоја.
Провера пулса је стандардни и најстарији метод за процену рада срца. Међутим, пракса
је показала да пипање пулса није поуздан тест за утврђивање срчаног застоја. Ралог томе
биле су честе грешке у процени особе која пружа прву помоћ. Касније су се развиле друге
методе процене као што је „трагање за знаковима циркулације“, али ни ова метода у пракси
није била поузданија од претходне. Зато је провера циркулације изостављена из поступка
КПР за лаике, односно за она лица којима то није свакодневна професионална пракса.
Раширене зенице такође могу бити један од знакова срчаног застоја, мада није
сасвим поуздан. Разлог је што време потребано да дође до ширења (дилатације) зеница ни-
је увек исто. Чак и сужене зенице не искључују застој срца (нпр. код особа под опијатима).
Међутим, реакција зеница на светлост је користан показатељ ефикасности реанимације
(раширене зенице се скупљају!).
Ланацпреживљавања
Проценат преживљавања наглог срчаног застоја нажалост није велики. Извесно је да
та могућност постоји и да се може чак утростручити уколико је помоћ указана у првим ми-
нутима од губитка свести, односно:
– Ако је брзо установљено одсуство дисања и позвана Служба хитне медицинске помоћи;
– Ако је одмах потом започета КПР;
– Ако је у кратком року изведена дефибрилација;
– Ако је у кратком року указана стручна медицинска помоћ.
Овај ланац пружања помоћи особи са акутним застојем срца назива се ланацпрежи-
вљавања.Да би укупан поступак спасавања био успешан, неопходно је да све те карике
буду међусобно повезане и условљене.
рана процена и рано започета

позив хитној служби виша животна потпора
рано започета кпр рано примењен АеД
Цртеж 5.1. – Ланац преживљавања

Mере КПР које се примењују у првој помоћи, било да их изводи обучени лаик било ме-
дицинско особље, зову се основне мере КПР. Оне су од непроцењивог значаја у критичним
моментима непосредне животне угрожености. Рани приступ жртви, рано спроведене основ-
не мере КПР и рана дефибрилација чине Основнуживотнупотпору (Basic Life Suport
- BLS). Мере стручне медицинске помоћи у оквиру реанимације чине такозвану Вишужи-
вотнупотпору (Advance Life Suport - ALS). Погледајте још једном шему ланаца преживља-
вања и повежите карике основне и више животне потпоре.
ПОСТУПАККПРКОДОДРАСЛЕОСОБЕ
Суштина КПР поступка је да одређеним поступцима
– ритмичним механичким притисцима на грудни кош (што
зовемо компресије грудног коша) и удувавањем соп-
ственог издахнутог ваздуха у плућа жртве (што зовемо ве-
штачкодисање), одржавамо процесе дисања и рада срца
и снабдевамо жртву кисеоником неопходним за живот.
Свака ситуација са сумњом на срчани застој је веома
стресна за спасиоца. Истовремено то захтева ваше брзо и
ефикасно деловање јер правилном интервенцијом можете
спасити људски живот. Зато наредне редове треба добро
упамтити и практично увежбати, да их можете по потреби,
без оклевања применити.
АкостезапамтилиАБЕЦЕДУживотасапочетка
овогпоглавља,лакоћетесавладатипоступак
оживљавања,јеримаистеелементе:
А–Обезбедитипроходностдисајнихпутева
Б–Одржаватипроцесдисања
Ц–Одржаватициркулацију.
101

1. Безбедност
Прво, увек мислите на то да ли је место догађаја безбедно за вас и за жртву. Трудите
се да будете прибрани и да правилно организујете помоћ уколико има више присутних. (при-
ступ на месту несреће детаљно је описан у другом поглављу.)
слика 4.3. –
провера свести
2. Процена свести
Брзо и пажљиво процените стање свести жртве.
Ова процена је веома важна, али имајте на уму да
не сме да вам одузме превише времена и тако одло-
жи пружање помоћи.
Процена свести се обавља покушајем успоста-

вљања контакта са жртвом, и то:
-додиром, тако што ћете оболелог протрести
по раменима;
-говором, тако што ћете га гласно питати: Да
ли сте добро? Да ли ме чујете?Отворите очи!
Ако сумњате да је особа имала повреду главе

или врата трудите се да је не померате, јер је може-
те додатно повредити.
Уколико особа не реагује ни на глас, ни на додир
закључићете да је без свести.
3. Позив за помоћ
У случају да је жртва без свести, позовите неко-
га из окружења да вам помагне (уколико за то има
могућности), а затим учините следећи корак у про-
цени.
слика 4.4. – позив за помоћ из окружења

4. Дисајни пут
Особи без свести треба одмах успоставити проходност дисајног пута и проценити да ли
дише. За процену дисања жртва треба да лежи на леђима на чврстој подлози. За то време
спасилац се поставља с леве или с десне стране жртве.
Напомена! Ако затечена жртва лежи на стомаку, при окретању на леђа треба обратити
пажњу да се глава, рамена и труп окрећу истовремено (тиме се избегава увртање трупа).
Код бесвесног стања, због смањеног тонуса (чврстине) и опуштености мишића, језик и
поклопац душника (епиглотис) могу да западну на задњи зид ждрела и да тако блокирају
пролазак ваздуха. Поред тога, при покушају спонтаног удаха они могу, механизмом залист-
ка, да произведу негативан притисак у дисајном путу. То је најчешћи узрок затварања (об-
струкције) дисајног пута особе у бесвесном стању.
Цртеж 5.2. – Затворен и отворен дисајни пут
Да би се отворио дисајни пут, примењује се поступак „притисничело–подигнибра-

ду“ : једном руком се притиска чело, а другом руком се подиже брада жртве. Тако се дово-
ди до забацивања главе и одвајања језика од задњег зида ждрела (видети слику).
слике 4.5. и 4.6. –

ослобађање дисајних путева,
поступком „притисни чело –
подигни браду“
103

Код несрећних случаја где постоји могућност да жртва
задобије прелом вратног дела кичме (нпр. саобраћајна несре-
ћа, скок у воду на главу, пад са висине), треба бити веома
опрезан и избећи грубо забацивање главе.
Уколико постоји сумња на повреду вратног дела кичме

дисајни пут се може ослободити и поступком који се назива
троструки хват. Он се изводи на следећи начин: спасилац
стане иза жртве са четири прста обухвати углове доње вили-
це и подигне је навише, палчевима отварајући уста. Истовре-
мено, својим длановима и подлактицама држи главу жртве у
неутралном положају и обезбеђује мировање главе и врата.
Иако је поступак веома ефикасан, тежи је за учење, а уколико
се невешто изведе може да изазове нежељено померање
вратне кичме. Зато се овај поступак не препоручује лаицима,
већ га може примењивати само здравствено особље коме је
то свакодневна професионална пракса. Спасиоци лаици при-
мениће поступак „притисни чело-подигни браду“ било да је
реч о особи са траумом или без трауме!
слика 4.7. – троструки хват

5. Процена дисања
Процена дисања обавља се тако што спаси-
лац приближава своје ухо носу и устима жртве и:
–гледа покрете грудног коша;
–слушадисајни шум;
–осећадах жртве на свом образу.
Та провера треба да траје око 10 секунди.
За то време спасилац треба да утврди да ли

жртва нормалнодише. Наглашавамо да то ни-
је увек једноставан задатак. Наиме, постоје си-
туације у којима се суочавамо с дисањем које је
слика 4.8. – провера дисања: значајно измењено. То се може десити код осо-
Гледај, слушај и осети нормално дисање бе са срчаним застојем, у првим минутима после
колапса. Она често има такозвано агонално ди-
сање, које се описује као слаб или хроптав по-
кушај удисања. Жртва може имати ненормално
дисање и због запушености горњег дела дисај-
ног пута. Отклањањем узрока нормално дисање
се враћа. Зато је за вас, као спасиоца, веома
важно да препознате нормално дисање и да га
разликујете од измењеног (абнормалног), које је
у суштини увод у потпуни престанак дисања.
Дакле, уколико утврдите да особа без свести
не дише или да нема нормално дисање, одмах
започните КПР, односно спрољашњу масажу срца.
6. Позив Служби хитне

медицинске помоћи
Уколико имате могућности замолите другу
особу да обавести Службу хитне медицинске по-
моћи. Ако сте сами, то учините ви. Приликом по-
зива дајте кратке и јасне информације о догађају
и стању особе којој пружате помоћ (подсетите се
из другог поглавља садржаја позива служби хит-
не помоћи), а затим се вратите жртви и примени-
слика 4.9. –
те следећи корак у пружању помоћи.
позив служби хитне медицинске помоћи
105

7. Спољашња масажа срца – грудне компресије
Спољашња масажа срца подразумева да се крв снабдевена кисеоником допреми до
ћелија мозга, срца и других органа. Масажа срца надокнађује одсуство спонтаног рада срца
као мишићне пумпе.
Срце се налази у грудној дупљи, између задњег зида грудне кости и предњег зида кич-
меног стуба. Притиском на грудну кост и њеним потискивањем, крв се истискује из срца
имитирајући нормалан рад.
Сматра се да се механизам деловања спољашње масаже срца базира на повећању
притиска унутар грудне дупље или на директом деловању (притиску) на срце.
Место на коме се код одраслих врши притисак јесте доња половина грудне кости (стер-
нума), односно спој средње и доње трећине грудне кости. Веома је важно да се притисак
изводи управо на наведеном месту, зато што се на тај начин могу избећи компликације и
уједно постићи максималан ефекат масаже срца.
Какоправилнопоставитирукезагруднекомпресије
Длан једне руке поставите на средину грудног коша жртве, између брадавица (видети
слику), тако да прсти не додирују грудни кош. Длан друге руке поставите преко претходно
постављеног длана. Прсти су укрштени и не притискају грудни кош. Руке су испружене у
лактовима и постављене под углом од 90 степени у односу на грудни кош жртве. Рамена
спасиоца требало би да буду изнад грудне кости жртве, јер се на тај начин, тежином тела,
лакше потискује грудна кост право надоле. Обратите пажњу да вам дланови не буду поста-
вљени сувише ниско, и да не притискају врх грудне кости или горњи део трбуха (правилно
положени дланови се налазе на споју средње и доње трећине грудне кости, не притискајући
њен врх – ксифоидни наставак).
слика 4.10. –
како поставити руке
слика 4.10. на грудни кош
Притисак треба да је равномеран и толико сна-

жан да може да потисне грудну кост за 5–6 cm.
Притисак на грудни кош је оптималан уколико мо-
же да обезбеди пипљив пулс на вратној артерији (ово
могу да провере само здравствени радници уколико
КПР изводе у пару). После притиска следи опуштање,
да би се грудној кости омогућило да се врати у прво-
битан положај. За време опуштања руке се не одижу
од грудног коша жртве.
Спољашња масажа срца изводи се ритмчино, бр-
зином од 100-120/мин. и то 30 пута узастопно, пазећи
да притисак и релаксација трају поједнако. После 30
грудних компресија приступа се вештачком дисању.
слика 4.12. – Грудне компресије
8.Вештачко дисање
Вештачко дисање омогућава снабдевање крви кисеоником. Оно се изводи методом
„уста на уста“, „уста на нос“ и „уста на уста и нос“ (код мале деце). Ова метода се показала
као најефикаснија од свих метода које се изводе без додатне опреме. Заснива се на „по-
зајмљивању“ свога даха жртви. Ваздух при нашем издаху садржи око 16% кисеоника, што
је сасвим довољно да се жртва која не дише спонтано одржи у животу.
За примену вештачког дисања спасилац би требало прстима (палцем и кажипрстом)
руке која се налази на челу, да затвори ноздрве жртве, како ваздух који се удувава на уста
не би излазио на нос. Уколико спасилац жели да избегне директан контакт са лицем жртве,
може да користити марамицу или комад газе који ће јој пребацити преко лица. Спасилац
затим широко отвори уста, удахне, чврсто приљуби своја уста преко уста жртве и удувава
ваздух у њена/његова плућа. Веома је важно да се при удувавању сав ваздух усмери ка
дисајним путевима, то јест да не долази до „цурења“ ваздуха у околину. После удувавања
ваздуха, уста се склањају омогућавајући пасивни издах жртве.
Битно је да сваки дати удах при вештачком дисању на прави начин испуни плућа жртве
ваздухом, што се осликава подизањем грудног коша. У просеку је код одраслих особа по-
требно да ова количина буде 400 – 600 ml (6-7ml/kg). Једно удувавање требало би да траје
једну секунду. На тај начин се добија довољна снабдевеност плућа кисеоником, а притисак
удувавања није велики, те се смањује могућност пуњења желуца ваздухом. Важно је да се
вештачко дисање даје после сопственог удаха, јер се на тај начин оптимализује концентра-
ција гасова у издахнутом ваздуху (пре свега кисеоника).
107

слика 4.13. и 4.14. –
Давање вештачког дисања
На почетку давања вештачког дисања жртви се дају два удувавања. Док узимате ва-
здух после првог удувавања, грудни кош жртве ће се вратити у почетни положај, након тога
изведите друго удувавање. При том пратите подизање и спуштање грудног коша, ослушкујте
и осетите струју ваздуха који излази из плућа. То су показатељи да су дисајни путеви про-
ходни и да је ваш поступак давања вештачког дисања ефикасан.
Штаучинитиакосегрудникошнеподиже
приудувавањуваздуха
Уколико је почетни покушај удувавања неуспе-
шан учините следеће:
– проверите да ли је глава жртве у одговара-
јућем положају, јер је слабо забачена глава
чест узрок неуспеха;
– проверите има ли видљивог садржаја у усној
дупљи жртве. Уколико постоји, одстранити
га. Спасилац ће течан и полутечан садржај
да избаци користећи прсте „пресвучене“ тка-
нином или рукавице, а чврсту материју изва-
слика 4.15. – код сумње на постојање диће кажипрстом савијеним у удицу, чувају-
станог тела у дисајним путевима, немојте ћи језик и доњу вилицу другом руком.
„на слепо“ чистити усну дупљу, већ
уклоните само садржај који се види.
Без обзира на неуспех удувавања, наставите

са мерама КПР, односно наизменичним понавља-
њем грудних компресија и вентилације. У том
случају важно је да сваки пут, пре но што поново
удахнете, проверите има ли садржаја у усној ду-
пљи и ако га откријете – одстраните га .
Уколико особа има вештачку вилицу која не
стоји стабилно треба је извадити (мада то ка-
сније може донекле да отежа вештачко дисање
„уста на уста“).
У неким ситуацијама дисање „уста на уста“
није изводљиво (особа без зуба, чврсто стегнуте
вилице, повреда у пределу уста и др.). Тада би
требало прећи на дисање „уста на нос“. Током
примене ове технике, у пасивном издисају (екс-
пиријуму) отворите уста жртве како би лакше
слика 4.16. – примена приручних
средстава за вештачко дисање (џепна маска) изашао ваздух. Овај метод се такође препоручује
при спасавању утопљеника, тј. при извлачењу из
воде.
Вештачко дисање се може изводити и помо-
ћу приручних средстава (џепна маска или airway
tubus). Ипак, употреба поменуте опреме препору-
чује се само ако су спасиоци добро обучени за
њихову примену.
9. Наставите са извођењем КПР

Изводите наизменично 30 компресија и два вентилације без престанка, односно преки-
ните само уколико дође до повратка спонтаног дисања, доласка стручне екипе или премора
спасиоца.
КомбинованатехникаКПРподразумеванаизменичноизвођење
спољашњемасажесрцаивештачкогдисањауодносу30компресија:
2вентилације.
КПРкојуизводедваспасиоца
Уколико се на месту несреће налазе две особе оспособљене да изведу реанимацију,
препоручује се да то раде на смену, при чему је оптимално да се мењају после два минута
извођења КПР.
109

Уколико реанимацију изводе две особе истовреме-
но, најбоље је да се налазе на супротним странама жр-
тве (једна преко пута друге), при чему ће проверу стања
жртве (проверу ефикасности реанимације) радити спа-
силац који изводи вештачко дисање. Спасиоци ће ра-
дити КПР наизменичним понављањем две вентилације
и 30 компресија. Пошто је за овакво извођење КПР по-
требна посебна увежбаност, препорука је да тај метод
примењује само професионално особље.
КПРсамосамасажомсрца
Уколико спасилац није у могућности или из неких
разлога не жели непознатој особи да да вештачко диса-
ње методом „уста на уста“, може да примени КПР само
масажом срца, односно грудним компресијама. Ова ме-
тода није подједнако ефикасна као комбинована метода
КПР, али ће бити од веће користи жртви срчаног застоја
него неуказивање помоћи. Наиме, показало се да уколи-
ко је дисајни пут отворен, чак и сасвим мала размена га-
сова (која се дешава приликом повремених слабих удаха
или пасивних покрета грудног коша), може да задовољи
минимум потреба за кисеоником (оксигенацијом) особи
код које је тек наступио срчани застој. Имајте у виду да
код особе код које је управо наступио нагли застој ср-
ца, у крви и даље постоји довољна количина кисеоника.
То практично значи да је код срчаног застоја који је на-
стао услед обољења срца, у првим минутима од губитка
свести, значајнија спољашња масажа срца од вештач- слика 4.17. – кпр изводе два спасиоца
ког дисања. Особа која није обучена за извођење КПР
поступка, помоћ пружа следећи инструкције диспечера
службе хитне медицинске помоћи. Та особа ће према
датим упутствима изводити само грудне компресије.
Акодефибрилаторниједоступанупрвих5минутаодколапсажртве,
груднекомпресијесуодкључневажности.Онеобезбеђујумали,али
животноважанпротоккрвиумозгуисрчаноммишићу.
Акојенаглизастојсрцанастаозбогозбиљногпроблемасадисањам,
односнонедостаткакисеоника(хипоксије),каоштосенајчешћедогађа
коддецеиликодутопљеникаилиособапредозиранихнаркотицима–
вештачкодисањеупрвимминутимајеважнозапреживљавање.
Кадаотићипопомоћ
Уколико се на месту несреће налази једна особа, она би, пошто установи да је жртва
без свести и да не дише, требало да обавести Службу хитне помоћи, и то:
– одмах,ако је реч о одраслој особи или детету за које знамо да има болест срца;
– после једног минута извођења КПР,уколико је у питању дете до пубертета или одра-
сла особа која је жртва утапања, трауме или тровања наркотицима.
Уколико се на месту несреће затекну две особе, једна ће одмах започети КПР, а друга
обавестити Службу хитне помоћи.
КоликодуготребарадитиКПР
Реанимацију би, по правилу, требало радити до:
– појаве спонтаног дисања;
– доласка стручног лица (служба хитне помоћи) или друге особе обучене за КПР која би
могла да замени спасиоца;
– pојаве јаког физичког замора спасиоца.
НајчешћегрешкеприизвођењуКПР
Приликом извођења вештачког дисања најчешће се чине следеће грешке:
– недовољно забачена глава жртве (с циљем отварања дисајног пута);
– нос жртве није добро затворен или уста нису добро прекривена, па ваздух „цури“ у
околину;
– дата премала или превелика количину ваздуха;
– сувише брзо удувавање ваздуха;
– не сачекати потпуно враћање грудног коша у првобитан положај између два удува-
вања ваздуха.
Приликом извођења спољашње масаже срца, могуће су следеће грешке:

– погрешно постављене руке на грудни кош жртве;
– сувише слаб или сувише јак притисак на грудну кост, неприлагођен конституцији жр-
тве;
– не постићи препоручену фреквенцију грудних компресија;
– не сачекати да се грудни кош врати у првобитан положај после компресије.
КомпликацијеКПР
Најчешће компликације извођења вештчког дисања и спољашње масаже срца су:
Пуњење желуца ваздухом који се удувава при вештачком дисању. Већи ризик носи ди-
сање уста на уста при брзом удувавању и превеликој количини удахнутог ваздуха;
Оштећење грудног коша и суседних органа може се догодити услед неправилног изво-
ђења грудних компресија. Притисак који се изврши сувише ниско може да доведе до повре-
ди јетру и друге трбушне органе, док притисак поред грудне кости може да изазове прелом
ребара и слично.
111

КПРАЛГОРИТАМКОДОДРАСЛЕОСОБЕ
–Проверитебезбедностместанесреће
Не заборавите да је битан услов за указивање по-
моћи безбедност спасиоца и безбедност жртве. При из-
вођењу реанимације жртва треба да лежи на леђима на
чврстој подлози (нпр. на поду).
–Проверитестањесвестижртве
Покушајте да успоставите контакт: додиром благо
протресите рамена жртви и разговором гласно је питај-
те: Да ли сте добро? Да ли ме чујете? Отворите очи! и
слично.
–Потражитепомоћиз
окружења.
–Отворитедисајнипутжртве
Забаците главу уназад: Потисните чело, подигните
браду.
–Проверитедалижртванормалнодише
Гледајте покрете грудног коша, ослушкујте дисајни
шум, осетите дах жртве на свом образу. Ова провера тра-
је до10 секунди.
–Акожртвадише:
а) поставите је у бочни положај за опоравак;
б) обавестите Службу хитне медицинске помоћи;
в) пратите дисање.
–Акожртванеманормалнодисање,обавеститеСлужбу
хитнемедицинскепомоћи.
–Започнитеспољашњумасажусрца
После правилног постављања руку на грудни кош, извршите 30 при-
тисака брзином од 100/мин, потискујући при том грудну кост за 4–5 cm.
–Започнитевештакодисање
Дајте два удисаја методом „уста на уста“ у
трајању од по једну секунду, пратећи да ли се
подиже грудни кош
–Наставитесаизвођењем30компресијаидвавентилације
113

КПРКОДДЕТЕТАИБЕБЕ
Реанимација детета и бебе у основи нема великих одступања у односу на поступак реа-
нимације одраслих, уколико је изводи спасилац-лаик. Уколико особа која пружа помоћ није
посебно оспособљена за извођење КПР-а код детета (а познаје КПР процедуру код одра-
слих), може да примени исти поступак, само што ће пре почетка масаже срца дати детету
5 иницијалних удаха.
Уколико пред собом имате дете без свести и дисања, почните реанимацију и замолите
некога из окружења да обавести Службу хитне медицинске помоћи. Уколико сте сами, по-
зовите Службу хитне медицинске помоћи после једног минута од извођења реанимације.
Уколико је то могуће понесите дете са собом.
Важно је да знате да поступке у реанимацији детета и бебе треба прилагодити конти-
туцији жртве (дубина притиска на грудни кош, количина датог ваздуха итд).
слике 4.20., 4.21., и 4.22. – притисак на грудни кош прилагодити конституцији детета
(млађе дете, старије дете и беба).
Специфичности КПР поступка код детета и бебе приказане су у следећој табели.
Узраст БЕБА ДЕТЕ

(1-12месеци) (од1годинедопубертета)
положај главе Неутралан Забачена
отварање дисајних пу- повлачење браде – „притисни чело –
тева повлачене доње вилице подигни браду“
вештачко дисање – метод уста на уста и нос уста на уста
Грудне компресије – доња трећина гр. кости – доња трећина гр. кости
– место притиска – два прста – једна или две руке
– техника – 1/3 дубине грудног коша – 1/3 дубине грудног коша
– дубина притиска
слике 4.18. и 4.19. – место притиска на грудни кош код детета и бебе.
Поступак реанимације код детета и бебе неопходно је да познају припадници спаси-

лачких служби и лица која су због природе посла свакодневно у контакту с малом децом.
ПОСТУПАККПРКОДДЕТЕТАИБЕБЕ
–Проценитибезбедност.
–Проценитиреаговање–стањесвести.
Благим додиром и гласним питањима: „Да ли си добро? Да ли ме чујеш? Отвори очи и
слично. Уколико постоји сумња на повреду вратног дела кичме, дете/бебу не смете грубо
померати (дрмусати).
Акодетеодговаранапитањаипомерасе:
– оставите га у затеченом положају;
– покушајте да утврдите шта се догодило и урадите преглед, позовите помоћ, пратите
стање детета.
115

Ако је дете без свести:
–потражитепомоћизокружења;
–отворитедисајнипут.
Дисајни пут код детета отворите методом „притисни чело-подигни браду“, а код бебе
повлачењем браде, одржавајући главу у неутралном положају.
–Проверитедисање
Гледајте покрете грудног коша, ослушкујте дисајни шум, осетите дах на свом лицу. Про-
вера траје око 10 секунди.
Ако је дисање нормално, поставите дете у бочни положај и проверавајте (пратите) ди-
сање. Ако је дисање одсутно или није нормално, замолите некога из окружења да позове
Службу хитне медицинске помоћи.
–Изведите5иницијалнихудаха.
Пратите да ли се при удувавању ваздуха грудни кош детета подиже.
–Започетнитеспољашњумасажусрца.
Изводите 30 компресија на грудни кош брзином од око 100/мин.
–НаставитиКПР.
Изводићете спољашњу масажу срца и вештачког дисање у односу 30:2.
Уколико сте сами, после једног минута извођења КПР, отрчите да позовете Службу хит-
не помоћи, а онда наставите реанимацију.
Здравствени радници и професионални спасиоци који су посебно обучени за реанима-
цију детета и бебе примењују нешто сложенији поступак БЛС. Они су најчешће обучени да
реанимацију изводе у пару и примењују однос компресија и вентилација 15:2.
117

СПЕЦИФИЧНОСТИРЕАНИМАЦИЈЕ
Кодутопљеника
– Безбедност особе која пружа помоћ је веома важна и углавном је омогућена у плиткој во-
ди или ван воде. (на то нарочито треба да пазе особе који нису професионални спасиоци).
– Најбитнији корак у спасавању је што хитније давање вештачког дисања. Чим се обез-
беди дисајни пут, пре започињања грудних компресија дати 5 иницијалних удаха
– Нема потребе чистити дисајни пут од „удахнуте“ воде. Велики број дављеника не удах-
не воду ни мало због грча душника (ларингса), а извесне количине удахнуте воде се
ресорбују у плућима.
– Хајмлихов маневар се рутински не примењује при спасавању утпљеника, већ искључи-
во ако постоји сумња на западање страног тела у дисајне путеве. Чак и у том случају
грудне компресије су се показале ефикаснијим од Хајмлихевог захвата;
– Повраћање је веома често приликом извођења КПР код утопљеника. Оно може да угрози
одржавање дисајног пута проходним јер повраћени садржај може да уђе у њих. Уколико
дође до повраћања, окрените главу жртве на страну и пустите да повраћани садржај
изађе. После повраћања течни садржај који остане у устима одстраните прстом умота-
ним у марамицу, газу или комад тканине. Уколико постоји сумња на повреду вратног дела
кичме, окрећите жртву пажљиво, тако да се глава, врат и торзо ротирају истовремено.
Кодсрчаногзастојаудруженогстраумом
– Код политрауме или повреде главе и врата, КПР се изводи уз обавезну имобилизацију кичме;
– Очекивано је да се у усној дупљи нађе крв или садржај повраћања, те тај садржај
треба пажљиво одстранити.
– Уколико поновљени покушаји давања ваздуха жртви нису успешни могућ разлог је
пнеумоторакс (слободан ваздух у плућној марамици) или хематоторакс (крв у плућној
марамици), па је хитна стручна помоћ неопходна.
– Удахе дајте споро због ризика од повраћања и надувавања желуца;
– Зауставити постојећа спољашња крварења привременим директним притиском;
– Нажалост, преживљавање срчаног застоја удруженог са политраумом (с унутра-
шњим крвављењем из више ограна) је веома ретко без обзира на благовремену и
одговарајућу указану прву помоћ.
Кодтруднице
– Спољашња масажа срца је неефикасна у последњем тромесечју трудноће уколико је
трудница у лежећем положају на леђима. Зато се трудница поставља на леви бок са ле-
ђима наслоњеним на импровизовани наслон који стоји под углом од 30 до 40 степени у
односу на подлогу. Под главу и врат треба јој поставити одговарајућу подлошку (јастук);
– Један спасилац клечи са њене леве стране, пажљиво потискујући трбух бочно, а други
врши грудне компресије.
– При извођењу грудних компресија руке се постављају нешто више на грудној кости (изнад
средине грудне кости), али не постоји прецизно дефинисано место. Зато у току спољашње
масаже срца обавезно проверити каротидни пулс (апомена важи за здравствене раднике).
ПРИМЕНАСПОЉАШЊЕГАУТОМАТСКОГ
ДЕФИБРИЛАТОРА
Дефибрилација је једна од четири кључне карике у
ланцу преживљавања (погледајте почетак овог погла-
вља). Она је спасоносна мера у реанимацији особа које
су доживеле срчани застој због болести срца
Особе са акутним инфарктом срца могу да имају
озбиљне поремећаје срчаног ритма. Најопаснији је тре-
перење (фибрилација) комора (вентрикуларна фибрила-
ција– ВФ). Она представља један од облика наглог за-
стоја срца.
Најефикаснији третман фибрилације комора
јеелектричнадефибрилација. Она ће бити утолико
ефикаснија уколико се примени што пре после настанка
фибрилације. Велики проценат особа са фибрилацијом
комора може да преживи срчани застој, ако је дефибри-
лација примењена у првим минутима од губитка свести.
Однастанкасрчаногзастојадо
обезбеђењадефибрилаторанеопходноје
извођењеКПР.МереКПРмогудапродуже
времезапочетакдефибрилације,чувајући
функцијумозга,алинемогудаизмене
фибрилацијуунормаланритамсрца!
Развој апарата за аутоматску спољашњу дефи-

брилацију (Automated External Defibrilator - АЕД) који
примењују обучени лаици омогућила је огроман напре-
дак у помоћи особама с изненадним срчаним застојем.
ШтајеАЕД
Аутоматски спољашњи дефибрилатор је апарат који
има две основне функције:
1. анализира срчани ритам и
2. емитује електрошокове.
119

Део АЕД апарата за анализу срча-
ног ритма је софистицирани микропро-
цесор који препознаје нормалан ЕКГ
запис и идентификује типичне промене
срчаног ритма.
У примени АЕД апарата, кључне су

три тачке:
1. одлука о примени АЕД;
2. пажљиво праћење инструкција;
3. безбедност спасиоца и околине.
слика 4.33. – АеД апарат
Одлуку о примени апарата за дефибрилацију доносите на основу процене стања жртве:

прoцене свести и процене дисања.
слика 4.34. – приступ жртви
слика 4.35. – процена свести

Уколико сте утврдили да је особа без свести и да не

дише, одмах обавестите Службу хитне помоћи. Затим мо-
жете употребити апарат за аутоматску дефибрилацију,
уколико вам је доступан.
слика 3.36. – провера дисања слика 3.37. – позив служби хитне помоћи
Применаапаратазааутоматскудефибрилацију(АЕД)
Поступак коришћења АЕД састоји се из четири једноставна корака.
Првикорак – укључитеАЕД.
Апарат се укључује притиском на дугме POWER ON
или подизањем/откривањем монитора (екрана). Код ве-
ћине апарата се убрзо чује дигитализовани глас који во-
ди кроз наредне кораке (или се појави порука на екрану);
слика 4.38. –
ослободите грудни кош жртве
Другикорак –поставитеелектроде.
Брзо отворите и поставите самолепљиве јастучиће
електрода директно на кожу грудног коша жртве. Код
неких модела АЕД-а електроде су већ повезане са кући-
штем апарата, док други захтевају повезивање каблова
са кућиштем или повезивање каблова са самолепљивим
јастучићима.
слика 4.39. –
поставите електроде на грудни кош
121

Електродесепостављајуна:
–горњојдеснојивицагруднекости,одмах
исподкључњаче,
–поредлевебрадавице,сбочнестране
грудногкоша(горњаивицајастучетаје
око7cmисподпазушнејаме).
Обичнојеправилнапозицијаелектрода
нацртананасамимјастучићимаилина
другомместунаапарату.
Трећикорак –анализирајтеритам.
Код неких апарата анализа ритма почиње одмах по
постављању електрода, док код дргих треба да се при-
тисне одговарајуће дугме (ANALYZE). Сам процес анализе
траје 5–15 секунди. За то време треба се одвојити од
тела жртве и спречити било какво њено померање, како
не би дошло до грешке у тумачењу ЕКГ-а. Уколико постоји
треперење комора (ВФ), апарат ће о томе дати информа-
цију (визуелну или аудио) и затражити емитовање елек-
трошокова.
слика 4.40. – Анализа ритма

Четвртикорак –Емитујтеелектрошокове.
После анализе ритма , АЕД апарат даје једну од ових
инструкција:
– EЛЕКТРОШОК ЈЕ ПОТРЕБАН – Постоји треперење
коморе (ВФ)
– ЕЛЕКТРОШОК НИЈЕ ПОТРЕБАН – Срце стоји, не тре-
пери (асистолија), односно нема могућности за ефи-
касно успостављање нормалног срчаног ритма де-
фибрилацијом. У том случају наставите са КПР.
– ЕЛЕКТРОШОК НИЈЕ ПОТРЕБАН – Постоје знакови
циркулације. Проверите дисање. Уколико је присут-
но, поставите жртву у бочни положај и пратите је.
Нико не сме да буде у додиру са жртвом. У том сми-

слике 4.41.– емитовање шока
слу, проверите непосредну околину жртве и упозорите
присутне. Када је то учињено, притиска се дугме за дава-
ње електрошокова (SCHOCK). Електрошок ће изазвати и
одговарајућу реакцију скелетних мишића жртве.
После емитовања електрошока

треба наставити са извођењем КПР.
слике 4.42. и 4.43. – наставите са извођењем кпр
ПрименаАЕДкоддеце
Стандардни АЕД апарат може се применити код деце старије од 8 година. Уколико је
у питању дете узраста од 1–8 година, треба применити посебне електроде прилагођене
узрасту. За бебе, односно децу млађу од годину дана примењује се специјалан АЕД апарат.
Обратитепажњу!
–Кожанагрудимагдесепостављајуелектроденесмедабудевлажна.
(акојевлажнатребајепажљивообрисатипрепостављањаелектрода)
–Акосунагрудимаприсутнилековиуобликуфластера,требаихуклонити.
–АкоособакојојјепотребанАЕДимапејсмејкер,електроденетреба.
поставитинаместогдесеонналази,већсастранеилииспод.
–Електроденесмејудадодирујубилокакавметалнинакитнакожи
особекојојсеапликујеАЕД.
ПрименаАЕДодобученихлаика(PAD–PublicAccessDefibrilation)
Када је реч о обуци немедицинског особља (лаика) за примену АЕД, Европски савет за
реанимацију дефинисао је три нивоа, односно три популационе категорије које би требало
да буду обухваћене обуком.
1. Припадници одређених служби као што су: полиција, ватрогасци, радници обезбеђе-
ња, спортске судије, летачко особље и слично.
2. Одређена лица у радним срединама, посебно код послова са високим ризиком или у
великим радним колективима.
3. Чланови породица срчаних болесника или одређена лица у малим локалним заједни-
цама, територијално удаљеним од болнице/Службе хитне помоћи.
123

БОЧНИПОЛОЖАЈЗАОПОРАВАК
Бочни положај за опоравак (бочни кома положај) примањује се код особе која је у бе-
свесном стању и има очувано дисање. Сврха постављања жртве у бочни положај је дасе
дисајнипутодржиотворенимидасеомогућиотицањетечногсадржајаизуста.
Уколико спасилац, приликом прегледа утврди да је жртва без свести, да има нормално
дисање, потребно је да поступи на следећи начин (погледајте: алгоритам поступка оживља-
вања у овом поглављу):
– да жртву постави у бочни положај за опоравак;

– да замоли некога из окружења да обавести службу хитне медицинске помоћи или да
то учини сама;
– да стално проверава дисање жртве.
У првој помоћи се користи неколико варијанти бочног положаја, при чему свака вари-
јанта има своје предности и недостатаке. Због тога до сада није измишљен идеални бочни
положај, али су договорени критеријуми за квалитет бочног положаја.
Квалитетанбочниположајтребалобидазадовољиследећезахтеве:
–даобезбедујепроходностдисајнихпутеваиомогућаваотицање
течногсадржајаизуста;
–дајестабилан;
–данеометадисајнепокрете;
–дасежртвабрзоможевратитиналеђарадизапочињањаКПР
(пажљивоуслучајусумњенаповредувратнекичме!);
–даомогућавалакопраћењедисања;
–дасамположајнеузрокуједаљеповређивање.
На слици приказујемо модел

бочног положаја који се најчешће
користи у првој помоћи јер је јед-
ноставан за учење:
слика 4.44. – бочни положај за опоравак

слика 4.45.
Како поставити жртву у бочни
положај са слике (жртва лежи на
леђима с опруженим ногама).
– Уклоните јој наочаре (ако их но-

си). Отворите јој дисајне путеве.
Руку жртве која је ближе вама
савијте у лакту под правим углом
и дланом постављеним нагоре
(слика 4.45).
– Руку жртве са ваше супротне

стране поставите преко грудног
слика 4.46. коша и држите је надланицом
уз њен образ (са ближе стране
вама). Другом руком прихватити
натколеницу жртве која је да-
ља од вас и повуците је навише,
тако да стопало стоји равно на
подлози (слика 4.46).
– Држећи руку жртве на њеном

образу, повуците јој натколеницу
слика 4.47. и окренуте је бочно ка себи (сли-
ка 4.47).
125

– Забаците јој главу уназад да би дисајни путеви остали проходни. Ногу која је горе наме-
стити тако да у куку и у колену буде под углом од 90 степени (слика 4.44 и 4.48).
Напомена! Повремено проверавајте циркулацију на руци на којој жртва лежи. Уколико

би особа треба да проведе дуже време у бочном положају, после 30 минута, пажљиво је
окрените на други бок.
Код детета бочни положај је исти као код одраслих, а уколико је дете мало или је у
питању беба може се у одговоарајућем положају држати у наручју. Уколико је трудница у
бесвесном стању треба је поставити на леви бок.
слике 4.49. – бочни положај код детета
4.50. – бочни положај код бебе

ЗАПУШЕНОСТГОРЊИХДИСАЈНИХПУТЕВА
Потпуна запушеност (опструкција) горњих дисајних путева је стање које захтева хитну
интервенцију, јер може за веома кратко веме да доведе до смрти.
Узроцизапушеностигорњихдисајнихпутева
Запушење горњих дисајних путева страним телом најчешће се дешава у току јела (за-
падање залогаја), а код деце у току игре ситним предметима. Уколико млада здрава особа
нагло престане да дише, постане модра, и изгуби свест, може се посумњати на страно тело
у дисајним путевима. Овакво стање може се погрешно протумачити као акутни срчани за-
стој због срчаног удара.
Запушење горњих дисајних путева можемо срести и код особе у бесвесном стању, а
настаје западањем језика. Такође је могуће и запушење крвљу (код повреда главе) или са-
држајем из желуца (због повраћања).
Треба знати да запушеност горњих дисајних путева није уобичајен проблем код жртава
утапања. Вода не делује као страно тело и не затвара дисајне путеве. Зато не покушавајте
са „пражњењем воде из плућа“. Жртве утапања захтевају брзу примену КПР, пре свега ве-
штачког дисања, ради кориговања недостатка кисеоника (хипоксије). Код таквих особа не
препоручује се примена Хајмлиховог захвата.
Симптоми,знациипрвапомоћпризападањустраногтелаудисајнепутеве
Страно тело може узроковати делимичну или тоталну запушеност дисајног пута.
При делимичнојзапушености, жртва може имати добру или лошу размену гасова.
Уколико је очувана размена гасова, жртва ће бити:

– способна да одговара;
– да снажно кашље;
– између кашља ће се чути писак при спонтаном дисању.
Првапомоћ: Спасилац би требало да подржи жртву у њеним покушајима форсираног

кашља и спонтаног дисања у циљу избацивања страног тела.
Ако жртва има лошу размену гасова она ће показивати следеће знаке:
– кратко, неефективно кашљање,
– висок тон при удаху и издаху,
– све веће проблеме при дисању, а можда и модру боју коже и слузокожа (цијанозу).
Ову особу теба третирати као да има тоталну запушеност дисајних путева.
Слика особе са потпунозатворенимдисајним путевима је веома драматична:

– она не може да одговара, ни да кашље ни да дише,
– често се држи рукама за врат.
127

Првапомоћ– Спасилац треба да пита осо-
бу да ли се гуши. Уколико она клима главом, спа-
силац је пита да ли може да говори. Уколико не
може, спасилац треба брзо да јој укаже помоћ.
Уколико помоћ закасни, особа која се гуши убрзо
ће изгубити свест.
Ослобађање дисајних путева од страног те-

ла изводи се следећим редоследом:
– до 5 удараца дланом између лопатица жр-
тве и
– до 5 абдоминалних притисака – Хајмлихо-
вих захвата.
слика 4.51. – Ударци у леђа при загушењу
КакосеизводиХајмлиховзахват
Код особе која стоји или седи, Хајмлихов захват се изводи тако што спасилац стоји иза
жртве, обухвати је рукама које састави испод грудне кости жртве. При том једна шака спа-
сиоца потискује другу шаку која је у песници. Затим спасилац снажно, клинасто изврши при-
тисак ка назад и горе. Тиме се повећава притисак у грудном кошу до нивоа који има снагу
кашља, те је довољан да избаци страно тело и ослободи дисајни пут.
слика 4.52. – Хајмлихов захват слика 4.53. – место притиска изблиза код
извођења Хајмлиховог захвата
Хајмилхев захват може да се изведе и у виду самопомоћи, при чему се за ослонац могу
користити неки делови намештаја (нпр. ивица стола). Уколико је жртва веома гојазна особа
или трудница, може се применити модификовани поступак притиска на грудни кош, преци-
зније, на средину грудне кости. Ако спасилац не може својим рукама да обухвати тело жр-
тве, требало би да је постави на леђа, да стане са њене стране (као за КПР) и да притисне
на грудну кост.
У случају да поступак није био успешан, може се поновити још једанпут (5 пута ударац
између лопатица и 5 пута Хајмлихов захват).
Уколико није изведен правилно Хајмлихов захват може за изазове извесне компли-
кације(повреде унутрашњих органа, на пример, повреда јетре или повреда плућне мара-
мице). Зато при извођењу овог поступка треба избегавати притисак на ребарне лукове и
врх грудне кости. Чак и правилно изведен Хајмлихов захват може имати последице (нпр.
повраћање).
Поступакослобађањадисајнихпутевакодособеубесвесномстању
Уколико је особа са страним телом у горњим дисајним путевима изгубила свест, спаси-
лац би требало да почне притиске на грудни кош, односно да отпочне КПР поступак.
Уколико при првој вентилацији не дође до подизања грудног коша, треба проверити по-
ложај главе, проверити усну дупљу и одстранити видљиви садржај. Затим дати други удах
и без обзира на његову успешност, наставити са наизменичним компресијама и вентилаци-
јама. Код сваког новог циклуса (после грудних компресија) требало би проверити да ли има
станог тела у усној дупљи и одстранити га.
Поступак ослобађања дисајних путева код детета практично се не разликује од на по-
ступка са одраслим.
слика 4.54. – Ударци у леђа

код детета са загушењем
слика 4.55. – Хајмлихов захват код детета

129

Код бебе поступак се изводи следећим редоследом:
– благо ударање кореном длана између лопатице бебе,
која лежи трбухом на другој руци спасиоца, са главом
у неутралном положају, нагнутом према доле. После 5
удараца проверава се има ли страног тела у устима и у
случају да постоји оно се одстрањује.
– притисак на грудну кост са два прста. Глава бебе је
у неутралном положају, нагнута према доле. Прстима
исте руке обухвати се доња вилица детета. Притисак
се изводи 5 пута. Потом се проверава да ли је страно
тело у устима.
слика 4.56. и 4.57. – поступак ослобађања дисајних путева код бебе

са загушењем страним телом
пето поГЛАвЉе
КРВАРЕЊЕИРАНЕ
132/ крвАреЊе
134/ ЗнАЦи и симптоми крвАреЊА
135/ ЗАУстАвЉАЊе крвАреЊА
136/ ЗАУстАвЉАЊе крвАреЊА У оквирУ прве помоћи
142/ обиЛно споЉАШЊе крвАреЊе
145/ УнУтрАШЊе крвАреЊе
147/ моДриЦе
148/ крвАреЊА иЗ теЛесниХ отворА
148/ крвАреЊА иЗ УХА
149/ крвАреЊе иЗ носА
150/ крвАреЊе иЗ УстА
152/ вАГинАЛно крвАреЊе
153/ крвАреЊе иЗ проШирениХ венА
154/ рАне
154/ врсте рАнА
158/ рАне нА ГорЊим екстремитетимА
159/ рАне нА ДоЊим екстремитетимА
160/ рАне сА стрАним теЛом
162/ АмпУтАЦијА
165/ отворене рАне ГрУДноГ коША
168/ отворене рАне трбУХА
170/ теШке пробојне рАне
170/ рАне нАнесене вАтреним орУЖјем-стреЛне рАне
170/ посебнА местА крвАреЊА
171/ рАне ГЛАве
172/ рАне ДЛАнА
173/ рАне У преДеЛУ ЛАктА и коЛенА
174/ повреДе окА
175/ посебне врсте повреДА
175/ крАШ повреДА
132 5 . П О Г Л А В Љ Е К Р В А Р Е Њ Е И РА Н Е
КРВАРЕЊЕ
Крварењеје истицање крви из озлеђеног крвног суда,
односно срца, у унутрашњост организма или у спољашњу
средину кроз природне отворе и ране.
У употреби је више подела крварења, и свака подела
говори о одређеним карактеристикама крварења које су
значајне за њихову дијагностику, прву помоћ и дефеини-
слика 5.1. тивно лечење. Навешћемо неколико подела крварења:
– Артеријско крварење
Поделакрварењапремаврстиповређеногкрвног
суда:артеријско,венскоикапиларно.
Артеријскокрварење се јавља у виду испрекиданих
млазева светлоцрвене крви који као водоскок излазе из
ране, из које се понекад чује и хук, ако су већи крвни суд-
ови у питању (слика 5.1).
Венско крварење се јавља у виду континуираног ис-
слика 5.2.
– венско крварење тицања тамно црвене крви без појаве било каквих скоко-
витих млазева. Тамно црвена крв се једноставно прелива
и разлива из ране. Поред начина истицања крви, најупе-
чатљивија разлика артеријског и венког крварења је боја
крви, артеријска крв је светло црвена, а венска тамно цр-
вена. (слика 5.2)
Капиларно крварење се јавља у виду ситних капљ-
ица крви по зидовима ране који подсећају на капи росе по
лишћу (слика 5.3).
Артеријска крварења су најозбиљнија и зато се мор-
ају прва третирати при пружању прве помоћи.. Капиларна
слика 5.3.
– капиларно крварење крварења су, на срећу, најчешћа и она се јављају у скоро
свакој рани и обично престају сама од себе..
Поделакрварењапремаместуистицањакрви:
спољашњеиунутрашње
Спољашњакрварењасу сва она која се региструју
споља на телу било да се јављају из новостворених рана
било из природних отвора на човечјем телу (нос, уста, ухо,
чмар, мокраћни отвор, вагина). Појава крви у излучевина-
ма такође спада у ово крварење (столица, мокраћа, ис-
пљувак, повраћени садржај)
Унутрашњакрварења се јављају у телесним дупљ-
ама, телесним просторима, ткивима и органима и нису
видљива споља. Телесне дупље су: лобањска, грудна, трб-
ушна.
133

Када се крварење јавља у ткивима оно се зове по-
длив (у мишићима, кожи, покосници итд.). Крварење у
просторе као што су срчана и плућна марамица или згло-
бна овојница, зове се излив (хематоторакс у плућну ма-
рамицу, хематоперикард у срчану марамицу, хемартрос у
зглобну капсулу).
Типичан пример унутрашњег крварења је повреда
слезине или јетре у саобраћајној несрећи, где крв из ране
на јетри или слезини цури у трбушну дупљу. Унутрашња
крварења су много опаснија, јер дуго могу да остану не
препозната, а да због значајног губитка крви озбиљно угр-
озе живот повређенима.
Крварење не мора да настане само као последица
повреда, већ може да се јави и услед различитих болести.
Пример за то је крварење из чира на желуцу или двана-
естопалачном цреву када се крв региструје у столици или
повраћеном садржају.
Поделакрварењапремаколичиниизгубљнекрви:
лако,средње,тешко,животноугрожавајуће
Укупна количина крви код одраслог човека износи
7–9% телесне тежине, то јест око 5 литара крви. Око пола
литре крви можемо изгубити без последице по здравље,
а то је количина коју можемо дати и као давалац крви.
Губитак крви до једног литра организам младе и здраве
особе може релативно лако поднети, без већих последица
по здравље. Међутим, ако је реч о старијој, исцрпљеној
или болесној особи, знаци искрварења почињу да се ја-
вљају и при малим губицима крви, јер они тешко подносе
губитак и мале количине крви.
– Лако крварење је када се изгуби до 15% крви

– Средње крварење је ако се изгуби 15-30% крви
– Тешко крварење је ако се изгуби 30-40% крви.
– Животно угрожавајуће је ако се изгуби преко
40% крви
Када се изгуби трећина од укупне количине крви (1,5l

или 30% укупне количине крви), код човека се развија
хеморагични шок или шок због искрварености. Ако ос-
оба изгуби 2 l крви за 24 сата (40% укупне количине крви)
живот јој је угрожен.
ЗНАЦИИСИМПТОМИКРВАРЕЊА
Знаци крварења су објективни показатељи и региструју их они који пружају помоћ.
Могу бити локални и општи.
–Локалнизнаци подразумевају видљиво истицање крви из ране или природних отв-
ора. Локални знак крварења је и видљиви крвни угрушак у рани без тренутног активног
истицања крви.
–Општизнаци крварења су последица реакције организма на губитак крви. У којој
мери ће бити испољени зависи од количине изгубљене крви и способности организма да то
поднесе. Најзначајнији општи знаци су:
– узнемиреност и уплашеност,
– упадљиво бледило коже и видљивих слузокожа,
– влажна и хладна кожа (на пример, чело орошено хладним знојем),
– убрзано и плитко дисање,
– убрзан и ослабљен пулс
Симптомису субјективни показатељи,па их зато повређ-
ени описују. То су најчешће жалбе на:
– општу слабост,
– мучнину,
– осећај жеђи,
– светлуцање пред очима,
– појаву шумова у ушима,
– осећај страха, итд
У односу на тежину крварења јављају се следећи знаци:

– Лако крварење се добро подноси и нема знакова
искрварености
– Код средњег крварења јавља се убрзан али добро пуњен
пулс, а кожа је бледа и хладна,
– Тешко крварење прати убрзан и ослабљен пулс, крвни
притисак пада, кожа је бледа и орошена хладним знојем,
долази до поремећаја понашања, и поремећаја свести
– Животно угрожавајуће крварење карактерише пулс који
се не палпира на периферним крвним судовима, већ са-
мо на врату, притисак је немерљив на периферним крв-
ним судовима, настаје дубоки поремећаји свести
Симптомиизнациблискесмртиодискрварењасу:тешкодисање,глад
заваздухом,поремећајисвести,широкезеницекојенереагујунасв-
етлост,невољнопражњењебешике,дебелогцреваидруги.
135

ЗАУСТАВЉАЊЕКРВАРЕЊА
Природнимеханизмизазаустављањекрварења
Када настане крварење из озлеђеног крвног суда, одмах се укључују заштитни механ-
изми организма који покушавају да зауставе или смање крварење. Механизми којима се
организам бори да заустави крварење јесу:
– грч повређеног крвног суда (вазоспазам) и
– формирање крвног угрушка.
Грчкрвногсуда на месту повреде је први одбрамбени механизам којим се спречава

доток крви, а тиме и истицање и губитак крви кроз дефект на зиду крвног суда. У колико се ра-
ди о повреди веома малих крвних судова ова реакција може у потпуности да заустави крваре-
ње. Што је крвни суд већи то је ефекат грча крвног суда на заустављање крварења слабији. На
смањење протока крви кроз повређени крвни суд може се утицати локалнимпритиском
споља(дигиталнакомпресија)иподизањемделателакојикрвари(елевација).
Стварањекрвогугрушка почиње одмах по настанку грча крвног суда (вазоспазма).

Прво се ствара привремени а затим и трајни угрушак. Крвни угрушак на месту озледе крв-
ног суда затвара отвор на зиду суда и тиме зауставља крварење.
Редослед свих дешавања у систему за крвоток, којима организам настоји да заустави
крварење је следећи:
– Прво се јавља сужење крвног суда (вазоконстрикција).
– На месту где је повређен крвни суд, скупљају се крвне плочице (тромбоцити) да помо-
гну процес згрушавања крви.
– Фибрин, настао дејством фактора за згрушавање, формира густу мрежу на месту
озледе суда у којој се накупља још тромбоцита који формирају желатинозни угрушак
крви који зачепи крвни суд. Ово траје десетак минута.
– Када се формира, угрушак се нагло скупља и ослобађа водњикаву супстанцу – крвни серум.
– Мобилише се крв из крвних резерви у организму.
– Крвни притисак се снижава.
крвне плочице Фибрин
Црвена крвна зрнца краста
бела крвна зрнца
ожиљно ткиво
1. крване плочице се 2. стварање густе 3. Формирање 4. скупљање угрушка и

лепе за оштећени зид фибринске мреже - желатинозног угрушка. формирање красте
крвог суда
Цртеж 5.1. – механизам стварања крвног угрушка

Да ли ће природни механизми заустављања крварења бити довољни или не, зависи од

величине повређеног крвног суда као и од величине оштећења зида. Када ови механизми
нису у стању да обуздају крварење, а то се види веома брзо по настављању активног крв-
арења и несмањивању обилности крварења, потребно је применити неке од метода зауст-
ављања крварења (хемостазе).
Постоје три степена заустављања крварења (хемостазе):
Iстепен–тренутнапривременахемостаза која представља низ различитих по-

ступака којим се зауставља крварење до успостављања дефинитивне (хируршке) хемостазе.
Она се успоставља одмах при регистровању места крвављења и њен задатак је тренутно
спречавање даљег губитка крви и куповина времена да се правилно уради други степен
хемостазе.
IIстепен–правапривременахемостазасе примењује у оквиру прве помоћи на
терену (у кући, на послу, на улици, или на било ком другом месту где се догодило крварење)
или у здравственој установи у којој нема услова да се успостави дефинитивна хемостаза
(амбуланте, мањи Домови здравља итд)
IIIстепен–дефинитивнахемостазакојасе обезбеђује у одговарајућој здравстве-
ној установи. Она представља коначно заустављање крварења хируршким поступцима.
ЗАУСТАВЉАЊЕКРВАРЕЊАУОКВИРУПРВЕПОМОЋИ
Циљевипрве помоћи у случају крварења су:
– Заустављање крварења;
– Спречавање настанка или смањење последица шока услед искрварења;
– Припрема за транспорт уз пратњу.
У оквиру прве помоћи у случају крварења примењују се поступци привремене хемостазе.
Методезапривременозаустављањекраврења
Методе за привремено заустављање крварења
које се примењују у оквиру прве помоћи могу дело-
вати у два правца:
- методе чији је циљ прекид или смањење до-
тицања крви на место повређеног крвног су-
да (елевација, дигитална компресија, притисак
манжетном апарата за мерење крвног прити-
ска),
- методе којима се врши притисак на рану са ци-
љем спречавања истицања крви из повређеног
крвног суда (директни притисак руком на рану
преко стерилне газе; компресивни завој)
137

Директанпритисакнарану
Директан притисак (компресија) на рану вр-
ши се руком у рукавици преко стерилне газе (јед-
ним или два прста треба јаче притиснути место
најјачег крварења у рани) (слика 5.4). Овај посту-
пак се примењује у склопу првих мера привреме-
не хемостазе (тренутна привремена хемостаза)
како би се тренутно спречило истицање крви и
добило у времену да се припреми завојни мате-
ријал којим ће се начинити дефинитивна привре-
мена хемостаза (нпр компресивни завој). Још јед-
ном напомињемо да пре било каквог поступка
са повређеним који крвари спасилац првомора
данавучерукавице(ако немате рукавице, на
руке треба навући чисте најлон кесе које се нађу
у близини)
Елевација
Елевација подразумева максимално подиз-
ање у вис екстремитета (руке или ноге) који крв-
ари. Поједина венска крварења се могу зауст-
авити само елевацијом екстремитета. Елевација
се не примењује ако постоји сумња на прелом
костију, због опасности од компликација прел- слика 5.4. – Директан притисак на рану
ома. Елевеција се може применити истовремено
у комбинацији са другим мерама привремене хе-
мостазе као што су директни притисак на рану,
дигитална компресија или компресивни завој.
На слици 5.5 виде се три поступка привреме-
не хемостазе примењених истовремено: директан
притисак на рану, дигитална компресија на над-
лактици и елевација руке. Истовремена примена
различитих метода хемостазе повећава ефика-
сност привременог заустављања крварења и за-
то их треба комбиновати увек када је то могуће.
слика 5.5. – елевација

Компресивнизавој
Компресивни завој се користи у првој помоћи за заустављање јачих крварења, која не
престају на прве мере заустављања крварења као што су директан притисак на рану, елева-
ција и дигитална компресија. Применом компресивног завоја највећи број крварења може
се дефинитивно зауставити. Компресивни завој ћете поставити на следећи начин:
– Преко ране се стави стерилна газа, а затим неразвијена ролна завоја или други одг-
оварајући материјал који се, уз довољан притисак обмота завојем;
– Ако крв пробије све слојеве компресивног завоја и појави се на површини, притисак
се може појачати још једним котуром завоја, који треба јаче притегнути новим намо-
тајима завоја. То пректично значи да се постављени завој не скида већ се на њега
ставља нови;
– После постављања компресивног завоја повређени део тела се имобилише.
слика 5.6. слика 5.7. слика 5.8.
Слике од 5.6–5.11 показују детаљан поступак постављања компресивног завоја. Прво

се стави стерилна газа на рану (5.6), затим се на газу преко саме ране постави ролна не-
развијеног завоја (5.7), потом се уз повећани али дозирани притисак обмота завој (5.8, 5.9).
Слика 5.10 показује завршен компресивни завој. На последњој слици (5.11), види се начин
деловања компресивног завоја, односно начин вршења притиска на место крварења.
Неопходно је стално проверавати циркулацију испод места постављања компресивног
завоја, и то регистровањем пулса на великим артеријама и праћењем боје коже (нарочито
на врховима прстију руке или ноге). Уколико је претегнут завој повређени се може жалити
на осећај трњења испод места завоја.
Није препоручљиво да компресивни завој стоји дуже време, јер вршећи притисак околних
крвних судова у близини места крварења може да угрози прокрвљеност дела или целог ек-
стремитета (оптимално време је 2–3 сата). Компресивнизавојсенепостављанаврат.
139

Дигиталнакомпресија
Дигитална компресија је притисак једним или више прстију, шаком или песницом на од-
ређени крвни суд и то на типичним местима где крвни суд пролази поред кости које пружају
добру подлогу за постизање адекватне компресије на артерију. Дигиталном компресијом
зауставља се крварење из већих артерија Притисак на мале артерије није тако делотво-
ран, изузимајући артерије главе. На врату је могуће ово применити само на једној страни.
На цртежу 5.2 види се шематски приказ пружања највећих артерија у човековом телу, а
такође и тачке на којима је могуће направити дигиталну компресију. Ради лакшег памћења
и примене у пракси истичемо места компресије која се најчешће користе. За заустављање
крварења на подлактици и шаци користи се дигитална компресија надлакатне артерије.
Притисак се врши са три или четири прста са унутрашње стране надлактице испод тела
двоглавог мишића (sulcus bicipitis је медицински назив места компресије) (види слику 5.12).
Компресија на овом месту је нарочито погодна јер се може комбиновати са елевацијом руке
(слика 5.5) За крварење на надлактици компресију треба правити песницом у пазушној јами
уз истовремену елевацију руке. Најпогодније је то извести кад повређени лежи За крваре-
ње на нози најбоље место за заустављање крварења дигиталном компресијом је притисак
песницом са унутрашње стране бутине испод препонске бразде (слика 5.14) Најпогоднији
положај за овај начин заустављања крварења је лежећи.
слика 5.12.
– Дигитална компресија на руци
слика 5.14. –
Дигитална
компресија на нози,
у пределу препоне
слепоочна артерија
подвилична артерија
вратна артерија
потпазушна артерија
надлакатна артерија
лакатна артерија
радијална артерија
(артерија ручног зглоба)
бутна артерија
затколена артерија
Цртеж 5.2. – тачке дигиталне компресије
Пресавијањеекстремитета(флексија), као једна

од метода подразумева да се екстремитет (рука или но-
га) постави у положај максималног савијања (максимал-
не флексије) и у том положају фиксира. За компресију на
крве судове у савијеном зглобу може се користити не-
развијена ролна завоја, смотуљак газе или слични ма-
теријал. Обично се ова метода користи за заустављање
крварења у пределу лакатне или затколене јаме, или за
смањење дотока крви у подлактицу и шаку или потко-
леницу и стопало у случају постојања артеријског крва-
рења на тим деловима тела. На слици 5.15 види се по-
стављање ролне завоја у лакатну јаму и савијање руке у
зглобу лакта.
слика 5.15 – пресавијање екстремитета

у циљу заустављања крварења
141

Положајособеустањуискрварености
Заустављањем већих крварења није завршено лечење
слика 5.16. повређених у болницама, већ се оно наставља надокнадом изг-
– положај аутотрансфузије
убљене крви – трансфузијом. Сходно томе, у првој помоћи се
ппосле
осле пр
привременог
ивременог ззаустављ
аустављања крварења примењује мера –
аут
аутотрансфузија.
отрансфузија. То поподраз
дразумева одговарајући положај тела
ччији обезбеди
ији је циљ да обе збеди ддово
овољно крви у оним органима који су
вважни
ажни за ододржавање
ржавање ж живота
ивота – мозак, срце и плућа. У положају
аутотрансфузије,
аут отрансфузије, пповређени
овређени лежи на леђима, са ниско постављ-
еним уузглављем
зглављем и ууздигн
здигнутим ногама. На слици 5.16. види се
положај
положај аутотрансфузије
аутотрансфузије где за ослонац ногу служе надколени-
це спасиоца ако нема другог ослонца
(столица, савијена одећа, ранац, и сл).
Треба знати да страх од искрвар-
ења погоршава слику болесног стања
особе која крвари, тако да све време
ттоком
оком пружања прве помоћи треба
умиривати и психолошки подржавати
повређеног.
РЕДОСЛЕДПОСТУПАКАПРВЕПОМОЋИПРИЛИКОМКРВАРЕЊА
ТРЕНУТНА ПРИВРЕМЕНА ХЕМОСТАЗА
ПРАВА ПРИВРЕМЕНА ХЕМОСТАЗА
ИМОБИЛИЗАЦИЈА
МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ШОКА

(положај аутотрансфузије, утопљавање, психолошка подршка)
5.1. Шема – редослед поступака прве помоћи код спољашњег крварења
Призбрињавањуранениједозвољено:
–додириватиранупрстима;
–изнадранедисатиилиговорити;
–испиратиипратирану;
–вадитистранателаизране;
–наранустављатимастиипрашкове;
–покриватиранунечистимматеријалом,илинањудиректностављативатуилифластер;
–датиповређеномдапије,једеилипуши.
ОБИЛНОСПОЉАШЊЕКРВАРЕЊЕ
Обилно крварење из артерија, због великог губитка крви изазива озбиљан поремећај
функције за живот важних органа (мозга, срца и плућа). Повређени може да изгуби свест
или може да настане стање шока. У најтежим случајевима обилно крварење може бити
узрок до смрти. Старије особе, болесне, гојазне или неухрањене особе, као и мања деца
веома су осетљиви на губитак крви. Споро крварење с прекидима организам подноси лакше
од наглог губитка веће количине крви.
Циљевипрвепомоћи
– контрола крварења;
– спречавање настајања шока;
– обезбеђивање транспорта повређеног у одговарајућу здравствену установу.
Мерепрвепомоћи
– мере самозаштите, које подразумевају коришћење рукавица за једнократну употребу;
– одстранити одећу са ране и око ране да би омогућили несметан приступ месту крварења.
– тренутну привремену хемостазу извршити одмах притиском на рану директно, прстима
или шаком, преко газе или сличног материјала (у случају да неморате стандардни
завојни материјал). Ако постоји страно тело у рани, рану притиснути с обе стране
страног тела, никако не притискати преко страног тела. Ако се директним притиском
крварење не заустави применити паралелно и друге начине заустављања крва-
вљења као што су дигитална компресија и елевација. Дигитална компресија се врши
најчешће на великим артеријама као што је већ описано (надлакатна, бутна). Диги-
тална компресија се не сме примењивати дуже од 10 минута.; На слици 5.17 види се
директан притисак на рану прстима преко газе.
слика 5.17.
– Директни притисак преко газе на рану
143

– Подигните (елевирајте) и подупр-
те повређени део тела у положај
изнад нивоа срца да бисте успо-
рили прилив крви у тај део тела.
Пазите на могуће постојање пре-
ломе костију када елевација тог
екстремитета није дозвољена.
Слика 5.18 показује истовремену
директну компресију на рану,
елевацију и дигиталну компресију
на надлакатну артерију уз кост.
слика 5.18. – елевација
– Поставите повређеног у лежећи положај са подиг-

нутим ногама (слика 5.19). То ће омогућити довољан
прилив крви у животно важне органе (мозак, срце,
плућа) и умањити симптоме шока, а такође делује
смирујуће на повређеног.
слика 5.19. – постављање повређеног

у лежећи положај
– Поставитекомпресивни завој (слика 5.20). Ако крв проб-

ије овај завој, поставите још један слој, али чвршће сте-
гните. Ако рана има страно тело са свих страна страног
тела поставити јастучиће газе како компресивни завој
не би притискао страно тело. На слици 5.20 види се
како је све време постављања компресивног завоја
повређена рука елевирана чиме се додатно помаже
заустављање крварења компресивним завојем. Овај
поступак увек треба примењивати на рукама и ногама
када је то могуће (ако нема прелома кости). слика 5.20. – постављање компресивног завоја
– Спроведите мере за спечавање шока,

ако је потребно. слика 5.21 показује
положај аутотрансфузије где су исто-
времено елевиране и руке и ноге као
мера спречавања шока
слика 5.21 – положај аутотрансфузије
– Проверити повремено да ли крв пробија завој и да ли

је завој прекомерно стегнут.
– Обезбедите брз и удобан транспорт повређеног до

одговарајуће здравствене установе с обавезним прат-
иоцем.
Услучајујакогартеријскогкрварењаније
дозвољенопоставитиповеску.
Подвезивањемсеможепоспешити
крварењеизвенаилиузроковати
неповратноизумирањеткива(гангрена).
145

УНУТРАШЊЕКРВАРЕЊЕ
Унутрашња крварења се јављају у телесним дупљама, телесним просторима,
ткивима и органима и нису видљива споља. Телесне дупље су: лобањска, грудна, трбушна.
Када се крварење јавља у ткивима оно се зове подлив(у мишићима, кожи, поко-
сници итд). Крварење у просторе као што су срчана и плућна марамица или зглобне
овојнице, зове се крвни излив (хематоторакс у плућну марамицу; хематоперикард у
срчану марамицу, хемартрос у зглобну капсулу). Крварење унутар телесних шупљина
најчешће прати повреде унутрашњих органа, али може бити и последица болести
(тумори, анеуризме крвних судова итд). Унутрашња крварења су опасна зато што дуго
могу остати не препозната, све до тренутка када озбиљно угрожавају живот. Последице
унутрашњих крварења не зависе само од количине истекле крви ван циркулације, већ и
од места где се крварење догодило. Тако на пример и најситније крварење у можданом
ткиву, услед повреде или пуцања оболелог крвног суда, као непосредну последицу,
може имати одузетост појединих делова тела, па и наглу смрт због прекида животно
важних функција као што су дисање и рад срца. Теже унутрашње крварење у срчану
кесу (перикард) може такође изазвати смрт (тампонада срца) због онемогућавања рада
срца. Уопштено говорећи нагомилана крв у телесним шупљинама може вршити притисак
на унутрашње органе - плућа, мозак или друге, и тиме проузроковати озбиљне пор-
емећаје и последице. Када се говори о унутрашњим крварењима често се паралелно
говори и о крварењима из унутрашњих органа која се појављују на природним отворима
(уста, нос, ухо, мограћни канал, вагина итд). Према медицинској подели због чињенице да
су крварење из унутрашњих органа која се појављују на природним отворима, видљива
на површини тела она се сврставају у спољашња крварења. Појава крви на природним
отворима може бити у два облика: у облику појаве саме свеже крви или се крв појављује
у садржају органа који се излучује (столица, мокраћа, повраћени садржај). Због појаве
крви на природним отворима ова крварења се уочавају на време, крв се не нагомилава
у унутрашњости и због тога тога не врши притисак на друге унутрашње органе. Крв-
арења из унутрашњих органа која се појављују на површини тела су најчешће последица
обољења, а ређе последица повреда. Јасно се види да крварења из унутрашњих органа
не спадају у унутрашња крварења према медицинској подели, иако лаицима изгледа
да су сва крварења из унутрашњих органа сврстана у унутрашња крварења. Најбољи
пример унутрашњег крварења је повреда јетре или слезине у саобраћајној несрећи или
после пада са велике висине где због тупог ударца долази до пуцања ткива слезине
или јетре и истицања крви у трбушну шупљину. Код крварења из унутрашњих органа
крв се може јавити на природним отворима или у телесним излучевинама. Пример за то
је крварење из чира на желуцу или дванаестопалачном цреву, и тада се крв појављује
у повраћеном садржају и столици (те је столица црна као катран, а повраћени садржај
налик талогу црне кафе). Пример за повреду унутрашњих органа, где се крв појављује на
површини тела је повреда бубрега и појава свеже крви у мокраћи.
Знациунутрашњегкрварења
– када, после повреде, настану знаци хеморагичног шока (шока због искрварења), а не пост-
оје видљиви спољашњи знаци крварења.
– када се на месту велике повреде јаве „шарени крвни подливи“ – мрље које садрже отиске
одеће или предмета којим је повреда нанесена:
– бледило коже и видљивих слузокожа.
– кожа хладна и влажна.
– пулс убрзан и слаб.
– осећај жеђи.
– појављује се бол на месту повреде (трбух, слабине, груди, глава итд.).
– код крварења у трбуху, може се уочити изразита напетост трбушних мишића, „трбух тврд
као даска“ (мишићни дефанс), али се овај знак развија тек након одређеног временског
периода.
– појава свеже крви на телесним отворима или
– повређени постаје узнемирен и збуњен, а може настати и стање колапса и губитака свести.
– крварење из унутрашњих органа које се појављује на површини тела.
– појава свеже крви на телесним отворима (уста, нос, ухо, чмар, мокраћни канал, вагина)
– појава садржаја повређенихоргана с примесама крви (крв у мокраћи, столици, сад-
ржају који се повраћа, испљувку,итд)..
– ублажити симптоме шока.
– обезбедити што бржи транспорт у здравствену установу.
– помозите повређеном да легне на леђа. Подигните му ноге увис и ослоните их на неку
подлогу, руке придржавајте уздигнуте, а узглавље држите, ако је могуће, на нешто нижем
нивоу – „положај аутотрансфуз-
ије“.
– раскопчајте одећу око врата, гру-
дног коша и струка;
– утоплите унесрећеног;
– проверавати сваких пет минута
дисајне покрете и пулс;
– забележите постојање, врсту,
количину и порекло крварења из
телесних отвора;
– Обезбедите што бржи и удобнији
транспорт уз пратиоца, који треба
да настави започете поступке.
слика 5.22. – повређени с подигнутим ногама, покривен ћебетом
147

МОДРИЦЕ
Модрице, крвни подливи или хематоми проузроков-
ани су унутрашњим крварењем у ткива (кожа, поткожно
ткиво,мишићи, слузнице итд). Модрице се региструју
на кожи. Могу указати на постојање повреда у дубљим
ткивима. Крв напушта крвне судове, прожима ткива и
испод коже изазива оток, напетост и промену боје коже
или видљивих слузокожа у плавкласто-црвенкасту.. Гран-
ице хематома обично нису оштре. Могу се споро развијати
и појавити сатима или данима после повређивања, када
крв излази из вена и капилара. Модрице које се укажу
одмах после повређивања последица су повреде артер-
ија, јер крв излази у ткива под притиском. Модрице не-
стају (ресорбују се) споро.
слике 5.23., 5.24. и 5.25. – модрице (крвни подливи)
Циљевипрвепомоћи:
– смањите доток крви у повреду.
– смањите оток компресијом (притиском) и хлађењем.
Мерепрвепомоћи:
– подигните и подуприте повређени део (елевација) ако се не сумња на прелом кости.
– на модрицу поставити хладан облог.
– у случају брзог увећања отока и модрице преко хладног облога повите нешто чвршће
завој (најбоље еластични завој).
– ако сумњате да иза модрице постоји нека озбиљна повреда, прелом, на пример, тр-
ажите медицинску помоћ уз претходну имобилизацију.
КРВАРЕЊАИЗТЕЛЕСНИХОТВОРА
КРВАРЕЊАИЗУХА
Крварење из унутрашњости уха обично настаје после пробијања (перфорације) бубне
опне што отежава комуникацију с повређеним. Бубна опна ће пући деловањем страног тела,
ударцем у главу или услед дејства експлозије. У тренутку пуцања бубне опне повређени
може да осети оштар бол који временом слаби а појављује се наглувост. Ако из уха цури крв
после повреде главе, она може бити воденаста, што указује на паралелно истицање кичм-
ено-мождане течности (ликвор) што је знак повреде (прелома) базе лобање.
– Дозволити истицање крви и ликвора.
– Смањити опасност од инфекције.
Спровођењемераипоступакапрвепомоћи
– помоћи повређеном да заузме полуседећи положај са
главом нагнутом на повређену страну како би крв могла
несметано истиче (слика 5.26);
– прекријте ухо стерилном газом (слика 5.27) и благо пов-

ијте завојем (слика 5.28);
– упозорите повређеног да не издувава нос.
– обезбедите повређеном транспорт у здравствену устан-

ову у истом положају у којем му је указана прва помоћ.
слика 5.26. – повређени седи и – Уколико се сумња на истовремену повреду вратне кичме
наслоњен је на своју руку (механизам повређивања и бол у врату) обавезно као
први поступак поставити колир.
слика 5.27. –
Ухо прекривено
газом
слика 5.28. – Лабаво

превијено завојем
149

КРВАРЕЊЕИЗНОСА
Крварење из носа (епистаксис) условљена је прскањем крвних судова носа које може
да настане из више разлога:
– због повреда главе, посебно коштаних структура, као што је прелом базе лобање или
носних костију;
– као последица високог крвног притиска;
– после инфекција носне слузнице и
– услед склеротично промењених крвних судова због чега постају крти и лако крваре.
Када крварење из носа наступи после повреде главе, а крв која истиче је водњикава и ре-
тка, јер садржи ликвор, значи да постоји прелом базе лобање због чега прети посебна опасност.
Циљпрвепомоћи
- спречите затварање дисајних путева крвљу која
истиче из носа.
- зауставите крварење.
– помозите унесрећеном да заузме седећи став, гл-
авом лако нагнутом према напред (слике 529 и
5.30).
– упутити га да дише на уста и да притисне ноздрве
са два прста.
– упутите га да не говори, гута, кашље, пљује или шм-
рче јер то омета процес згрушавања крви. Треба
му дати чисту крпу или пешкир да се брише.
– нос треба да престане да притиска после десетак
слике 5.29. и 5.30. – крварење из носа
минута. Уколико крварење није престало поступак
– положај главе и притисак на ноздрве
притиска на ноздрве поновити. Ако крварење траје
дуже од 30 минута, омогућити транспорт повређ-
еном у здравствену установу у пол-
ожају у коме му је пружана помоћ.
– после заустављања крварења,
посаветујте унесрећеног да
мирује неколико сати, да избег-
ава напрезање, а нарочито да
не брише нос, како не би дошло
до поновног крварења.
Акокрвикојаистичеимапримесаликворапоступакјеследећи:
– седећи положај повређеног, ако дозвољава опште стање и евентуално постојање
других повреда, глава нагнута напред као на слици.
– ставити јастуче газе, или пешкир испод носа да скупља крв и ликвор.
– уколико крв инетзивније тече, онда треба спровести поступак заустављања крварења
притиском на ноздрве, као што је горе описано.
– упутити га да не говори, гута, кашље, пљује или шмрче што би могло ометати процес
згрушавања крви.
– провера пулса и дисања.
– обезбедити транспорт у здравствену установу уз пратњу и проверу виталних функција.
У колико се сумња на истовремену повреду вратне кичме (механизам повређивања и

бол у врату) обавезно као први поступак поставити колир.
КРВАРЕЊЕИЗУСТА
Најчешћи узрок крварења из уста су повреде језика, усана и слузоложе уста. Повређив-
ање најћешће изазивају зуби повређеног – приликом пада или ударца. Крварење може бити
обилно и деловати алармантно. Када крв истиче из зубне шупљине онда је то последица
избијања или вађења зуба из његовог лежишта.
– зауставите крварење;
– обезбедите проходност дисајних путева, спречавањем њих-
овог запушења крвљу која истиче.
Спровођењепрвепомоћи
– поставите унесрећеног у седећи положај, с главом нагнутом
мало према напред и на једну страну, најбоље повређену,
како би крв несметано истицала (слика 5.31):
– да би крварење било под контролом, поставите јастуче газе

преко ране и замолити повређеног да га притисне уз рану и
држи притиснутог десетак минута; ако је рана на образу пот-
могнути притисак изнутра притиском споља преко образа пр-
стима исте руке (слика 5.32) или другом руком.
151

– ако крварење не престане промените јастучић. Унесрећеног
треба упутити да дозволи да крв несметано истиче из уста.
Ако је гута изазваће повраћање.
– када крварење престане посаветујте унесрећеног да у наре-

дних 12 часова не уноси ништа топло преко уста нити да исп-
ира уста.
– ако је рана велика или ако крвари више од 30 минута обезбед-

ити медицинску помоћ.
слика 5.31. – крв несметано отиче из угла усана слика 5.32. – палцем руке притиска образ преко газе
Крварењеизлежиштазуба
Крварење из лежишта зуба може да настане после повреде механичком силом, после
вађења (екстракције) зуба и као последица општих поремећаја организма као што су бол-
ести крви.
Када је избијен стални зуб, треба га пронаћи и послати заједно с повређеним зубару.
Ако је зуб изгубљен, неко треба да га потражи док спасилац пружа прву помоћ. Избијени
зуб не сме да се чисти, јер се чишћењем повређују ткива која могу да се регенеришу. Пост-
оји и могућност пружања помоћи тако да се зуб врати у своју шупљину и притисне преко
јастучићем газе, како би се зауставило крварење (то не важи за зуб који је испао из уста).
Препоручујемо да зауставите крварење директним притиском на место крварења (на леж-
иште зуба) јастучетом газе, у трајању од десет минута и да се зуб пошаље с повређеним
(нпр. у шољи млека) Затим обезбедите транспорт повређеном у одговарајућу здравствену
установу.
Крварење после вађења зуба може да престане после испирања уста хладном водом
с додатком неког благог антисептика, према препоруци зубара. У случају јачег крварења,
шупљину извађеног зуба која крвари треба тампонирати – притиском преко тампона супро-
тним зубима што одговара компресивном завоју.
ВАГИНАЛНОКРВАРЕЊЕ
Крварење из вагине, често праћено грчевима у стомаку, најчешће је менструалног пор-
екла. Вагинално крварење може бити последица претећег или скоро обављеног абортуса,
гинеколошког обољења, повреде, сексуалног злостављања, итд. Подаци о настанку крвар-
ења, које може пружити жена са овом тегобом су веома значајни за пружање прве помоћи.
Током пружања прве помоћи спасилац треба да има на уму могућност да је жени која
крвари непријатно присуство мушке особе. Тада треба потражити особу женског пола да
пружи помоћ.
– омогућите да се жена смири и да јој буде, што је могуће, удобније.
– стална контрола основних животних параметара дисања и пулса, како би се по потр-
еби започела борба против шока.
– омогућите транспорт у здравствену установу.
– сместите жену на неко заклоњено место или импровизован параван.
– дајте јој, ако има на располагању, хигијенски уложак или пешкир.
– обезбедите да удобно лежи, уздигнуте и подупрте главе и рамена, а савијених и под-
упртих ногу, како би смањила напетост трбушних мишића. (слика 5.33.).
– ако жена зна да су болови изазвани менструалним грчевима омогућите јој да попије
лек који ублажава болове.
– ако је крварење обилно и ако дуго траје може довести до хеморагичног шока, те је
неопходно да обезбедите медицинску помоћ.
слика 5.33. – положај жене и пружање

неге у случају вагиналног крварења
Сексуалнозлостављање
Веома је важно, ако је жена сексуално злостављана, да се не уништи доказни матер-
ијал – свлачењем, прањем или одбацивањем одеће. Жени треба објаснити, ако је могуће, да
се не пере и да не користи тоалет до лекарског специјалистичког прегледа.
153

КРВАРЕЊЕИЗПРОШИРЕНИХВЕНА
Залисци у венама обезбеђују да крв тече само смером према срцу. Када венски залисци
на ногама оболе иза њих се сакупља крв у венским проширењима која се због тога форм-
ирају (варикозитети). Варикозно проширена вена је испупчена, затегнутих и танких зидова.
Растеже кожу и даје јој чворноват изглед. Варикозна вена лако прсне и од ударца јер се
налази непосредно испод танке коже. Повреде проширених вена обилно крваре. Ако се
такво крварење не заустави постоји опасност од настанка хеморагијског шока.
– Зауставите крварење.
– Обезбедите транспорт у здравствену установу.
– одстраните делове одеће који могу да спрече ток крви према срцу – подвезице, чар-
апе с еластичним рубом и слично.
– положите повређеног на леђа. Подигните повређену ногу што је могуће више (елевац-
ија), као на слици 5.34. Спровођење само ових поступака некада може да смањи или
заустави крварење.
– преко места повређене вене ставите стерилну газу или боље јастучић од стерилне
газе. Преко стерилне газе или јастучића од газе извршити притисак руком на место
крварења. На слици 5.34 види се истовремена елевација ноге и директан притисак на
вену која кврари
слика 5.34. – крварење слика 5.35. – крварење

из вене – прекривање из вене – заустављено
– ако је претходно стављена само једна газа, преко ње ставите велики јастучић од газе,
како би се постигао притисак на већу површину око крвареће вене. Ако је претходно
већ стављен јастучић од газе који је натопљен крвљу преко њега додати нови јаст-
учић не скидајући претходни. Јастучић причврстите завојем који неће бити лабав, али
истовремено неће ни спречавати проток крви (слика 5.35). Све време завијања нога
треба да је у елевацији (високо подигнута као на сликама).
– обезбедите транспорт повређеног у здравствену установу. Током транспорта повређ-
ена нога треба да је подигнута.
РАНЕ
Повреда(траума) је свако оштећење ткива или органа настало дејством неке спољ-
ашње силе. Према врсти те силе повреде се деле на:
– механичке, које могу бити: затворене и отворене;
– термичке: опекотине (цомбустио), смрзотине (цонгелатио);
– хемијске;
– радијационе;
– повреде електричном струјом (електрокуција).
Ране су отворене механичке повреде код којих долази до оштећења коже и других
ткива по дубини испод ње. Према врсти оруђа или оружја која су узроковала до настанак
рана, оне се деле на: огуљотине, посекотине, раздерине, убодине, уједине, трауматске амп-
утације, ране настале дејством ватреног оружја и експлозивних направа, у које спадају:
устрели, прострели и експлозивне ране. С појавом рана уско је повезан и појам крварења, о
коме је већ било речи.
ВРСТЕРАНА
Огуљотине су повреде код којих је згуљен површински слој коже. Најчешће су про-
узроковане клизајућим падом или опекотинама од трења. Јављају се у облику црвенкастих
пруга по кожи које обично не крваре или имају облик капиларног крварења које не прети
губитком крви. Ове ране брзо зарастају и пролазе без икаквог ожиљка.
Цртеж 5.3. – огуљотина слика 5.36. – огуљотина

155

Посекотине настају дејством сечива (нож, жилет, стакло, листови танког метала итд.).
Рана је овалног облика, крвљу неподливених ивица, глатких зидова, зјапи и из ње могу да
се јаве сви видови крварења, што зависи од врсте и величине повређених крвних судова.
У просеку крварење је најинтензивније из посекотина у односу на све остале врсте рана,
због потпуног пресецања крвних судова дејством сечива. После правовремене дефинитивне
хируршке обраде посекотине зарастају са естетски прихватљивим ожиљцима.
Цртеж 5.4. – посекотина слика 5.37. – посекотина
Раздерине су ране настале дејством тупе механичке силе (ударац штапом, безбол пал-
ицом, или било којим тупим предметима као и падом на чврсту подлогу). Рана је неправи-
лног облика, крвљу подливених ивица, с подливима на кожи у околини ране. Крварење може
имати облик артеријског, венског или капиларног и обично није обилно. Рана не зјапи, већ
се простор ране састоји из више џепова који су покривени режњевима коже. Уколико је ра-
здерина настала падом на тврду подлогу у њој могу да се нађу нечистоће као што су песак,
земља, прашина, прљавштина итд. Склоне су инфекцији. Поред правилне обраде ових рана
после њих може да, остане груб ожиљак.
Цртеж 5.5. – раздерина слика 5.38. – раздерина

Убодине настају дејством шиљатих предмета (шило, шрафцигер, ексер, шиљак прел-
омљено стакло, итд.). Ране су округлог или овалног облика, крвљу неподливених ивица, рел-
ативно уског канала ране, која не зјапи. Могуће су све врсте крварења. Обилност и врста
крварења зависе од величине и врсте повређених крвних судова. Могу бити веома дубоке,
па чак се у њима може налазити страно тело. тј. оруђе којим је изазвана, на пример: шило,
шрафцигер, стакло, ексер.
Цртеж 5.6. – Убодна рана слика 5.39. – Убодна рана
Уједине су ране настале механизмом уједања тј уједом зуба. Ујед може бити животи-
њски и људски. Најчешћи животињски уједи су од мачке, пса, стоке, глодара. Изглед ових
рана зависи од облика зуба, обично их има више, и личе на лакше раздерине. Сматра се да
су такве ране инфициране чим су настале.
Цртеж 5.7. – Ујед слика 5.40. – Ујед

157

Трауматскеампутације настају откидањем делова
тела под дејством спољашње силе. Постоје две врсте ових
ампутација: гиљотинске и смрскавајуће. Гиљотинске
настају дејством интензивне оштре силе (индустријски
слика 5.41. – Ампутација
ножеви, велики комади тешког стакла, итд.). Смрскавај-
уће настају дејством сила великог притиска. Гиљотинске
ампутације се лакше хируршки реконструишу операције те
врсте имају више шанси на успех од смрскавајућих.
Раненасталедејствомватреногоружјаиекпл-
озивнихнаправа: устрели и прострели, настају дејством
пројектила (метака). Устрелнеране имају улазни отвор
и канал ране на чијем крају је пројектил који се задржао
у телу. Прострелнеране имају улазни отвор, канал ране
и излазни отвор, тако да метак није остао у телу. Експл-
слика
сл ика 5.42.
озивнеране нанете су деловима екплозивне направе или – прострел-
прострел-
материјала који је подигла и понела сила екплозије. На улазна и излазна
улазна излазна рана
рана
телу има више ових рана, неправилног су облика и обав-
езно су удружене са затвореним механичким повредама.
Заједничка карактеристика свих рана је бол.. Јачина бола зависи од механизма
повреде, места на коме се налази рана и индивидуалне осетљивости на бол. Бол је мањи
што је предмет рањавања оштрији, то јест, што има мање нагњечења ткива у околини ране.
Најболније су ране прстију и усана. Када повређени део тела мирује бол се ублажава, због
тога је имобилизација у збрињавању веома значајна мера.
Рана представља опасностзбог:

– крварења;
– оштећења околних и дубљих слојева ткива;
– представља улазно место за продор инфекције у организам
– заустављање крварења.
– заштита ране од инфекције и сушења.
– обезбеђење механичке потпоре повређеном ткиву (имобилизација).
Припружањупрвепомоћи,ниједозвољено:
–Вађењестраногтелаизране;
–Стављањемасти,кремаипрашкованарану.
РАНЕНАГОРЊИМЕКСТРЕМИТЕТИМА
Приступипроцена
Повређеном треба прићи смирено, уз представљање и постављање питања којима би
требало да се упознајемо са механизмом повређивања и временом када је оно настало. Пр-
оверити да ли у рани постоји активно крварење и страна тела (трн, стакло, метални опиљци
итд.). Проверити опште стање повређеног у првом реду због процене степена искрварености.
Проверити постојање и других побвреда у колико механизам повређивања то дозвољава.
Тренутнапривременахемостаза
Ако је крварење активно и нема страних тела, на рану се ставља стерилна газа а пов-
ређени се упћује да притиска газу на рану неповређеном руком уз истовремено подизање
повређене руке увис (слика 5.43). Ако повређени није у могућности да врши довољан при-
тисак на рану, спасилац мора то да учини својом руком (слика 5.44).
слика 5.43. – самопомоћ при збрињавању слика 5.44. – прва помоћ при
ране на на руци збрињавању ране на руци
Трајнапривременахемостаза
Око газе која је постављена директно на рану поставља се компресивни завој у сле-
дећим случајевима:
- уколико је требало дуже да се држи јака компресија руком да би крварење стало
- уколико после поновљеног притиска руком од 10 мин и даље постоји крварење
Ако компресивни завој прокрвари поставља се други без скидања предходног. После
стављања компресивног завоја проверити циркулацијом испод њега, тј да ли постоје знаци
претегнутости завоја:
- одсуство пулса на великим артеријама,
- бледило коже или модра пребојеност коже,
- осећај трњења.
159

Уколико је крварење стало на умерену ком- Имобилизација
пресију руком нема потребе за компресивним У принципу, рука се имобилише тр-
завојем и око већ постављене газе премотава се оугластом марамом, савијена у лакту, с
обичан завој који мора да буде довољо стегнут. положајем елевације. Може се имоби-
Када се проверава да ли је крварење престало лисати и приручним средствима , нај-
после притиска руком, не скида се постављена боље капутом, сакоом, кошуљом...
газа са ране како би се видело крварење у њој,
већ се прати појава свеже крви на површини газе. Положајповређеног
Када се понавља притисак руком преко поставље- Препоручени положај у збрињав-
не газе која је натопљена крвљу такође се не ски- ању је седећи, а уколико постоје знаци
да газа, већ се преко ње поставља нова. Ако се на искрварења повређеног треба пост-
рану стави јастуче од газе и оно после поновљене авити у лежећи положај с уздигнутим
компресије од 10 мин буде натопљено крвљу, то је ногама (положај аутотрансфузије).
знак да обавезно треба ставити компресивни за- Са свим манипулацијама треба
вој. Код превијања шаке треба се трудити да врхо- бити веома опрезан поготову ако
ви прстију остану откривени како би се контроли- постоји и најмања сумња на прелом
сала циркулација и стегнутост постављеног завоја. костију.
РАНЕНАДОЊИМЕКСТРЕМИТЕТИМА
У случају постојања рана на доњим екстремитетима важе општи принципи приступа
повређеном и упознавање с временом и механизмом повређивања. Неопходно је, затим,
утврдите активности и врсте крварења, опште стање повређеног (степен губитка крви) и
постојања страних тела.
Тренутнапривременахемостаза
Подразумева покривање ране стерилном газом и упућивање на самопомоћ (да особа
сама преко газе притисак на рану), уколико то околности дозвољавају (слика 5.45). Елев-
ација ноге може се извести подметањем смотане одеће, ћебета, столице, торбе итд. На
слици 5.46 притисак на рану уз истовремену елевацију врши спасилац (локализација ране
не дозвољава самопомоћ).
слика 5.45. – рана на нози - самопомоћ слика 5.46. –

рана на нози -
помоћ спасиоца
Трајнапривременахемостаза
Око газе која је постављена директно на рану поставља се компресивни завој, уколико
рана много крвари. Уколико је крварење слабије, преко газе рану треба превити обичним
завојем. Види предходно објашњење за крварење на руци.
Имобилизација
Нога мора бити у стању мировања и благо подигнута на неку подлогу. Имобилизација
ноге за транспорт се обавља по свим описаним принципима уз другу ногу.
Положајповређеног
Препоручује се удобан седећи положај – са ослоњеним раменима. Уколико постоје зн-
аци губитка крви, повређени се поставља у лежећи положај с уздигнутим ногама.
У случају постојања страних тела применити поступке који важе за рану са страним
телом. Уколико се дигитинална компресија користи као метода хемостазе места дигиталне
компресије на нози су: препона, затколена јама, иза унутрашње кврге скочног зглоба, рис
стопала.
РАНЕСАСТРАНИМТЕЛОМ
Уколикопостојестранателау
рани,приликомпружањапрве
помоћи,несметеихвадити,
збогмогућностидасејави
јакокрварење.
слика 5.47. – рана са страним телом

161

Имобилизацијастраногтела
Рану покријте стерилном газом око страног тела,
а страно тело у рани фиксирајте: смотуљцима газе или
колутовима завоја који се постављају око њега (слика
5.49) или посебно импровизованим колутом („ђеврек“)
(слика 5.48). Рану затим превијте завојем. Битно је издићи
материјалом за имобилизацију површину око страног
тела, како завој којим превијате не би директно притискао
страно тело. Ако не можете да издигнете околину забод-
еног предмета ставите завој око њега, с тим да претходно
поставите смотуљке газе око страног тела, као неку врсту
имобилизације.
слике 5.48., 5.49. и 5.50. – имобилизација ђевреком
слике 5.51., 5.52. и 5.53. – имобилизација смотуљцима завоја

Хемостаза
Не врши се директна компресија на рану. Уколико постоји
активно крварење (што је ретко) заустављате мерама дигита-
лне компресије удаљено од ране и уз елевацију екстремитета.
Ако је крварење интензивније и не стаје на ове мере треба
пажљиво извршити директан притисак на рану руком преко
газе са обе стране страног тела. Места дигиталне компресије
за ране на руци су: пазушна јама, усек двоглавог мишића с
унутрашње стране надлактице, лакатна јама.
Положајповређеног
Препоручује се удобан седећи положај. Уколико постоје
знаци губитка крви, повређени се поставља у лежећи положај
с уздигнутим ногама.
слика 5.54. – Збринута повреда:
рана са страним телом Имобилизација
Нога и рука морају бити у стању мировања према горе
наведеним препорукама (на слици је рука имобилисана тро-
угластом марамом).
АМПУТАЦИЈА
Снага и правац рањавајуће силе могу бити такави да у потпуности од тела одвоје неки
његов део, не пример прст, један део или цео екстремитет. У том случају настаје ампутац-
ија. Пошто је данас, микрохируршким методама, могуће реимплантирати (поново пришити)
ампутирани део, пружање прве помоћи повређеном укључује и бригу о ампутираном делу.
Битно је да унесрећени и ампутирани део што пре стигну до одговарајуће здравствене
установе.
– зауставите крвављење.
слика 5.55 – Директан притисак
– сачувајте ампутирани део. на рану, елевација
– брига о повређеном.
– обезбедити транспорт уздравствену установу
– Тренутна привремена хемостаза,
директним притиском на рану и елев-
ацијом, и то по следећем редоследу:
преко стерилне газе дланом (у рукав-
ицама) притиснути ампутирану пов-
ршину и подигните део тела (руку или
ногу) увис – елевација (слика 5.55),
163

– Трајна привремена хемостаза се постиже
постављањем компресивног завоја (слике
5.56 и 5.57).
сликa 5.56. –
компресивни
завој
сликa 5.57
– Имобилизација уз елевацију је главна мера

против болова! Положај повређеног треба
да буде што удобнији. То је седећи положај
с удобно наслоњеним раменима или лежећи
положај (слика 5.58).
слика 5.58. –
положај повређеног
– Примените мере против хеморагичног шока

Уколико постоје знаци губитка крви поставите
повређеног у лежећи положај са подигнутим
ногама – аутотрансфузија (слика 5.59). слике 5.59. –
положај повређеног
– Обезбедите што бржи и удобнији транспорт повређеном уз пратиоца до одговарајуће

здравствене установе.
Пратилац мора посебну пажњу обратити на могућност да патрљак почне да крвари

после попуштања грча (спазма) крвних судова.
НиједозвољенаупотребаЕсмархове
повеске,збогмогућностиоштећења
ампутационогпатрљка,штоби
отежалоилионемогућилохируршку
реконструкцију.
Поступаксаампутиранимделом
– Откинути или одсечени део ставите у полиетиленску кесу, кухињску фолију или неки
сличан материјал. Затворите га тако да не пропушта ваздух (слике 5.60. и 5.61.).
– Преко тога кесу поново умотајте у газу или неки сличан мекани материјал – ради мех-
аничке заштите (слика 5.61.).
– Све заједно ставити у неки други суд или другу полиетиленску кесу испуњену ком-
адићима леда (слика 5.63.). Хлађење је потребно да би се ампутирани део што боље
сачувао. Кесу затворити тако да не цури вода од леда који се топи.
– Све заједно поново обмотајте неким материјалом, на пример пешкиром, да бисте сач-
ували потребну ниску температуру леда који се топи (+4оC).
– На омоту упишите време повређивања и име повређеног и предајте га заједно са по-
пвређеном особом, екипи за транспорт (слика 5.62.).
слике 5.60. – 5.63. – поступак са ампутатом

165

Припостојањуампутацијениједозвољено:
–прати,идезинфиковатиоткинутидео;
–дозволитидаоткинутидеодођеу
директандодирсаледом.
Враћање ампутиранх прстију и шаке микрохируршким поступцима (реимплантација)

могуће је и за 20 сати, а за делове тела који имају више мишића у од 6 до 12 сати од повр-
еђивања.
ОТВОРЕНЕПОВРЕДЕГРУДНОГКОША
Зид грудног коша (торакс) штити органе који су смештени у грудној дупљи, а пружа изв-
есну заштиту и органима горњег дела трбуха (абдомена).
Отворенуповредугрудногкоша карактерише оштећење свих слојева зида грудног
коша и плућне марамице. То могу бити устрелне ране или прострелне ране грудног коша (у
зависности од тога да ли постоји само улазна или и улазна и излазна рана). Узрок настанка
отворене повреде грудног коша може бити убод ножем, а ређи узрок су отворени преломи
ребара услед пада или ударца. Кроз рану на зиду грудног коша улази ваздух у грудну дупљу
и то стање се назива пнеумоторакс (цртеж 5.8). Код отворених повреда зида грудног коша
главна карактеристика је накупљање ваздуха у грудном кошу. Од количине накупљеног
ваздуха зависи озбиљност последица и животна угроженост. Колико ће се ваздуха накупити
зависи од величине ране, врсте ране и времена указивања помоћи. Код ових повреда у циљу
спечавања уласка већих количина ваздуха важно је прву помоћ пружити што пре.
излив крви
у плућној марамици
Цртеж 5.8. – отворена рана грудног коша

Само плућно ткиво нема свој мишићни слој чијом се контракцијом плућа шире и скупљају.
Плућа пасивно прате покрете грудног коша (растежу се), што је условљено негативним, тачн-
ије субатмосферским притиском који влада у грудној дупљи. Ако се успостави комуникација
између грудне дупље и спољашње средине, не постоји сила која омогућава ширење плућа и
она, због карактеристика свога ткива, колабирају – скупљају се. Колабирано плућно ткиво не
учествује у процесу дисања. Суштина отворене повреде грудног коша је у колабирању плућа и
смањењу капацитета за преузимање кисеоника у крв. Што више ваздуха улази у грудни кош,
то је притисак на плућно ткиво већи и већа површина плућа се скупља и испада из функција.
Код појединих врста пнеумоторакса толико се ваздуха накупља у грудном кошу да је цело
плућно ткиво колабирано, такво стање је због великог недостатка кисеоника у крви опасно
по живот. У таквим случајевима се може толико повећати притисак у повређеној половини
грудног коша да се врши притисак на друго, здраво плућно крило. Настале промене притиска
спречавају одговарајуће пуњење срчаних шупљина крвљу, ремете циркулацију, нарушавају
нормалну функцију плућа, срца и крвних судова и стога живот постаје веома угрожен те су
хитна прва помоћ и медицинска помоћ од животне важности.
Знаципрепознавања
А–Сигурнизнаци:
– рана на грудном кошу, из које се при дисању чује шиштање ваздуха;
– дисање праћено јаким болом, je отежано, убрзано и површно;
– паничне реакције повређеног – осећај глади за ваздухом.
Б–Могућизнаци:
– искашљавање пенушаве црвене крви;
– усне, нокти и кожа поплаве (цијаноза);
– пуцкетање испод коже (крепитације) у околини ране као последица присуства ваздуха
у ткивима;
– из ране се виде мехурићи уколико је реч о „отвореном пнеумотораксу“;
– појављује се крварење.
– затворите рану и одржавајте дисање.
– ублажите симптоме шока.
– омогућите функционисање неоштећеног дела плућа.
– обезбедите што бржи и што удобнији транспорт у здравствену установу.
167

– рану привремено затворите дланом, а ако је повређени при свести и има довољно
снаге наместите његов длан на рану (слика 5.64.).
– ако је повређени при свести поставите га у полуседећи положај, нагнуте главе и тела
на страну повреде (слика 5.65.).
– рану прекријте стерилном газом (слика 5.65.).
– преко ње поставите пластичну или металну фолију која не пропушта ваздух, и потом
залепите фластером са три стране, а четврту оставите слободну, како би се спречио ул-
азак ваздуха у току удисаја, и омогућио пасиван излазак ваздуха (5.66.). Имобилисати
руку уз повређену страну тела троуглом марамом како би се потпомогло затварање
ране и олакшало дисање са супротне стране (слика 5,67)
– Проверавајте дисање, пулс и стање свести сваких 10 минута
– Ако је особа без свести, поставите је у бочни кома положај на страни повреде како би
се омогућило здравом плућном крилу да боље функционише (слика 5.67.).
– Спроведите борбу против шока.
– Што хитније обезбедите транспорт са пратиоцем у одговарајућу здравствену установу.
слика 5.64. – слика 5.65. –

рану затворити рану прекрити
дланом газом
слика 5.66. – слика 5.67. –

Херметизација рана грудног
ране коша збринута
ОТВОРЕНЕРАНЕТРБУХА
Отворена (пенетрантна) рана трбуха подразумева да су повређени сви слојеви зида
трбушне дупље укључујући и трбушну марамицу. Због прекида континуитета свих слојева
зида постоји комуникација између спољашње средине и трбушне шупљине. Код пространих
повреда трбушног зида у најтежим случајевима може да доћи до испадања трбушних орг-
ана. Отворене повреде трбуха настају у рату, као последица дејства експлозивних средст-
ава. У мирнодопским условима најчешће су последица убода ножем, приликом саобраћајних
и индустријских несрећа, зрнима ловачке пушке или револверским мецима. Код отворених
рана трбуха ризик од инфекције је висок. Приликом настанка пенетрантних повреда трбуха
могу бити истовремено повређени и у унутрашњи органи: јетра, слезина, желудац, црева итд.
Знаципрепознавања
– Рана на трбушном зиду са крварењем (најчешће).
– Кроз рану се у ретким случајевима могу видети вијуге црева или ређе да црева (дел-
имично или потпуно) испадну из трбуха кроз рану.
– Јак бол.
– Смањити ризик од инфекције.
– Смањити шок.
– Поставите повређеног у лежећи положај савијених
колена (испод њих поставите подршку, на пример,
савијено ћебе) како би се опустили мишићи трб-
ушног зида (слика 5.68.). Откопчајте каиш, тј. раск-
омотите одећу око појаса
слика 5.68.
169

слика 5.69. и 5.70. – повреда трбуха – прекрити рану газом и превијање широким завојем
– Прекријте рану стерилном газом, а затим је повијте

широким завојем (слике 5.69 и 5.70.).
– У случају испадања вијуга црева из трбушне дупље, пр-

екријте вијуге црева стерилном газом, преко ње ставите
најлон који спречава испаравање воде и сушење црева,
а потом све повијте широким завојима.
– Стална борба против шока.
– Што хитније позовите медицинску помоћ и обезбедите

што скорији транспорт повређеног у одговарајућу здра-
вствену установу, у истом положају као и за време пр-
ужања помоћи.
Кодотворенихранатрбуха,ниједозвољено:
–враћатииспалеорганеутрбух,већих
требаоставитиузатеченомположају;
–даватиповређеномдауноситечностили
хранупрекоуста.Уснетребаквасити
мокримубрусом.
ТЕШКЕПРОБОЈНЕРАНЕ
Ако повређивање настане падом на неки предмет, на пример, као што је део ограде, није дозв-
ољено у оквиру прве помоћи покушати ослобађање особе од забоденог предмета. Покушај ослоб-
ађања може да доведе до нових унутрашњих повреда или до новог, тешко заустављивог, крварења.
– Спречите настанак нових повреда и погоршавање постојећих.
– Позовите медицинску помоћ саопштавајући начин повређивања унесрећеног.
– Умирите повређеног.
– Подуприте га обезбеђујући му што удобнији положај.
Ниједозвољенодавати повређеном да пије или једе.
РАНЕНАНЕСЕНЕВАТРЕНИМОРУЖЈЕМ–СТРЕЛНЕРАНЕ
Прострелне ране (vulnus sclopetarium) могу бити тангенцијалне, устрелне и прострелне.
Тангенцијална рана настаје када је путања пројектила приближно паралелна с површином
тела. Тако настала рана је у највећем броју случајева површна и има облик жлеба.
Устрелнеране имају улазну рану и канал у којем се налази пројектил који је изазвао
рањавање. Величина канала устрелних и прострелних рана зависи од количине пренесене
енергије пројектила, од начина проласка пројектила кроз ткива (модификовани пројектили,
дум-дум, итд) и еластичности повређеног ткива. Што је канал ране дужи то је већа могућност
да пројектил постане нестабилан и да проузрокује веће разарање. Приликом упуцавања из
близине улазна рана је већа, раздерана, а око ње постоје трагови барута и опекотине.
Прострелнарана настаје када пројектил уђе и изађе из тела. Има улазну и излазну
рану. Излазна рана је обично већа од улазне, нарочито ако је пројектил испаљен из даљине.
Она широко зјапи, а из ње испадају згњечена ткива, помешана са страним телима и крвним
угрушцима. Спољашњи изглед ране може бити варљив; мали улазни и излазни отвори могу
се удружити с великим унутрашњим оштећењима.
– Зауставите крварење
– Обезбедите што хитнији транспорт повређеног у болницу.
– Превирите рану и имобилиште повређени део тела.
– Смирите повређеног.
– Борба против шока.
171

ПОСЕБНАМЕСТАКРВАРЕЊА
Неке од повреда имају посебне карактеристике које их одвајају од општих принципа у
збрињавању, посебно повреде које много крваре.
РАНЕГЛАВЕ
Кожа главе лежи уз кост, добро је прокрвљена те услед ударца лако прска и настаје
рана која зјапи и обилно крвари. Ово се посебно односи на кожу поглавине. Рана изгледа
тежа него што стварно јесте и може скренути пажњу од симптома много тежих повреда.
Ране коже главе у зависности од механизма настанка могу бити удружене са озбиљнијим
повредама: преломом костију, повредама мозга или вратног дела кичме.
– Обезбедите транспорта у одговарајућу здравствену установу.
– Извршите директан притисак на предео који крвари преко стерилне газе и потом чв-
рсто повијте завојем (слика 5.71. и 5.72.).
слика 5.71. и слика 5.72. – рана главе – газа постављена на рану и превијено троуглом марамом
– Ако се завој накваси рану поново превијте не скидајући претходни завој.

– Ако је повређеном очувана свест, поставите га у полуседећи или седећи став са благо узди-
гнутом главом и раменима (30–45 степени у односу на подлогу). Ако је изгубио свест пост-
авите га у бочни „кома положај“. Ако се види истицање крви из носа или уха поставити на
то место само стерилну газу. Није дозвољено заустављати отицање крви. Исти поступак
спроведите и када је крв водњикава – значи да садржи цереброспиналну течност.
– Свака тежа повреда главе, посебно ако је праћена губитком свести, захтева имобил-
изацију врата оковратником. Повреде главе (лобање и мозга) су у 5–20% случајева
праћене повредама вратног дела кичме.
– Обезбедити транспорт повређеном у одговарајућу здравствену установу, уз обавезног
пратиоца, а у истом положају у којем је указана прва помоћ.
РАНЕДЛАНА
Длан је, такође добро прокрвљен, тако да при повређ-
ивању може обилно да крвари. Дубока рана длана може да
пресече нервна влакна и тетиве.
– Заустављање крварења
– Обезбеђивање транспорта повређеном у одговарај-
ућу здравствену установу.
– На длан чврсто притисните јастуче газе и преко њега
поставите котур завоја. Замолите повређеног да пр-
еко тога стисне песницу или притисак на рану може
извести неповређеном руком (слика 5.73. и 5.74.).
– Поставите завој преко прстију тако да прсти обухват-
ају јастуче и завој у шаци (слика 5.75).

173

– Имобилишите руку троугластом марамом у положају
елевације.
– Обезбедити транспорт повређеном у одговарајућу
здравствену установу.
– Код повреда шаке потребно је скинути прстење,
како касније не би настале компликације у случ-
ају последичног отока прстију и угрожавања цирк-
улације прста прстеном. Тада је немогуће скинути
прстен, зато се мора исећи посебним алатима.
РАНЕУПРЕДЕЛУЛАКТАИКОЛЕНА
Крвни судови се у зглобним прегибима лакта и колена налазе непосредно испод коже.
Ако се повреде обилно крваре.
– Обезбедите транспорт повређеног у здравствену установу.
– Рану притисните јастучићем газе и јастуче причврстите завојем. Пресавијте екстрем-
итет у зглобу, па га у том положају фиксирајте још једним завојем (слике 5.76. 5.77. и
5.78.).
слика 5.76., 5.77. и 5.78. – рана у пределу лакатне јаме - збрињавање
– Повређени екстремитет (руку или ногу), ако не постоји сумња на коштани прелом, ел-
евирајте.
– Обезбедите транспорт уколико је потребно.
ПОВРЕДЕОКА
Око може бити повређено ударцем тупим предметом, оштрим страним телом (најч-
ешће повређена вежњача или рожњача) или може настати пробојна (перфоративна) рана
ока. Нису ретке повреде хемијским средствима, топлотом и ултраљубичастим зрацима. Све
повреде ока су потенцијално опасне у првом реду због смањења или губитка вида.
Пробојна рана ока може да раздере очну јабучицу и да доведе, поред крварења, и до
изливања чистог течног садаржаја – очне водице. У том случају битно је хируршки интерв-
енисати унутар 6–12 сати од времена наношења повреде.
Знаципрепознавања:
– Јак бол у повређеном оку са затварањем очних капака (спазмом).
– Видљива рана.
– Закрвављеност повређеног ока без видљиве ране.
– Делимичан или потпун губитак вида.
– Изливање крви или бистре течности (очне водице) из ране.
– Спречите даље оштећење ока.
– Смирите унесрећеног.
– Сузбијте бол.
– Обезбедите транспорт у стационарну специјализовану установу.
– Положите повређеног на леђа. Држите му главу да је не би померао. Упозорите повр-
еђеног да не помера обе очне јабучице (здраву и повређену) како не би долазило до
даљег оштећења, јер померање јабучице неповређеног ока условљава померање јаб-
учице и повређеног ока.
– Покријте повређено око стерилном газом и лабаво превијте завојем. Уколико и поред
умиривања повређеног да не покреће оба ока, он то чини, треба прекрити завојем и друго око
како би се онемогућило померање очних јабучица (слике 5.79, 5.80 и 5.81.).
слика 5.79. – Газа преко једног ока слика 5.80. – превијање једног ока слика 5.81. – превијана оба ока
175

– При повреди ока каустичним материј-
ама пресудно је, у оквиру прве помоћи,
обилно испрати око великим количинама
чисте воде, најбоље испод чесме тек-
ућом хладном водом, главом нагнутом на
страну повређеног ока најмање 20 мин-
ута (слика 5.82). При повређивању хеми-
јским средствима боље је оставити око
незавијено да би сузе могле испирати
око током транспортовања до болнице.
слика 5.82. – испитање ока
Обезбедите транспорт повређеног у здравствену установу у најповољнијем положају.
Ниједозвољеноодстрањиватизабоденостранотелокојејеизазвалоповреду.
ПОСЕБНЕВРСТЕПОВРЕДА
КРАШПОВРЕДЕ
Краш повреде, или повреде нагњечења су тешка, механичком силом, настала оштећења
ткива и органа. Спадају у затворене повреде, јер кожа остаје неповређена. Дуготрајан мех-
анички притисак на део тела повређеног, најчешће на екстремитете, омета или зауставља
крвоток у том делу тела. Упоредо са заустављањем протока крви нагомилавају се штетни
продукти метаболизма и распадни делови оштећеног ткива.
Краш повреде настају услед затрпавања или укљештења, и то најчешће у саобраћају
и на грађевинама, али се јављају и у условима ратних разарања, приликом земљотреса и
у рударским несрећама. После ослобађања од притиска штетни продукти из притиснутог
дела тела улазе у циркулацију, оштећују унутрашње органе, највише бубреге.
Код краш повреда, као и код бласт повреда тежина видљивих оштећења није у сразм-
ери с општим стањем повређеног. После отрпавања повређени може тренутно добро да се
осећа и способан је да се самостално креће што може да завара спасиоца.
Симптомиизнаци
После неколико часова од нагњечења настају видљиве локалне промене.
– Отичу екстремитети, а кожа постаје затегнута и хладна.
– На повређеном екстремитету периферни пулс је ослабљен или недостаје.
– Касније настају знаци поремећаја опште циркулације крви и шока: снижен крвни притисак,
убрзан и ослабљен (филиформан) пулс, мокраћа је тамноцрвене или боје рђе и излучује се
у минималној количини, а лучење може и изостати (анурија). Могућ је чак и смртни исход.
Циљпрвепомоћије што брже отрпати повређеног (уколико околности то омогућав-

ају), пружити помоћ и транспортовати га ради указивања специјалистичке помоћи.
– Ако је нагњечење наступило пре кратког времена, до 15 минута, треба што пре пру-
жити неопходну помоћ. Ослободите од притиска нагњечене делове тела и извуците
унесрећеног са места повређивања, уз најмање потреса и покрета.
– Проверите опште стање повређеног, да ли постоје преломи костију или унутрашње
крварење.
– Ако је нагњечење трајало дуже од 15 минута, не отрпавати унесрећеног, већ само
обезбедити медицинску помоћ. У међувремену умирите повређеног.
– Не дозволите устајање и кретање повређеном, иако се он добро осећа; обезбедите му
потпуно мировање.
– Повређени екстремитет прекријте хладним облозима, елевирајте га и имобилишите.
– Спречите настанак шока.
– Омогућите што бржу евакуацију у лежећем ставу, уз пратиоца.
– Стално проверавајте виталне знакове и знакове евентуалне појаве шока.
слика 5.83. – краш повреда
Ниједозвољенодауноситечност,уколикопостојимогућностповреде
трбушнихоргана.ТакођејезабрањенопостављањеЕсмарховеповеске,
јертопродужававременедостаткапрокрвљеностииствараусловеза
појаву„краш“синдрома.
Шесто поГЛАвЉе
ПОВРЕДЕКОШТАНО
ЗГЛОБНОГСИСТЕМА
178/ повреДе коШтАно ЗГЛобноГ системА

181/ преЛоми
185/ иШЧАШеЊА – УГАнУћА
186/ повреДе миШићА и тетивА
187/ преломи костију носа и вилице
188/ преЛоми кЉУЧне кости
189/ преломи и ишчашења рамена
190/ преЛоми нАДЛАктиЦе
191/ повреДе ЛАктА
192/ повреДе поДЛАктиЦе и рУЧноГ ЗГЛобА
193/ повреДе ШАке и прстијУ
194/ преЛоми ребАрА
195/ преЛоми бУтне кости
197/ иШЧАШеЊе кУкА
197/ повреДе коЛенА
199/ повреДе поткоЛениЦе
200/ повреДе скоЧноГ ЗГЛобА
201/ преЛоми кАрЛиЦе
202/ повреДе киЧменоГ стУбА
178 6 . П О Г Л А В Љ Е П О В Р Е Д Е К О Ш ТА Н О З Г Л О Б Н О Г С И С Т Е М А
Коштано-зглобни систем састављен je од комплек

са костију, зглобова и лигамената, мишића и тетива,
живаца и крвних судова, поткожног ткива и коже.
Његова је функција да својом коштаном „корпом“
штити телесне дупље – лобањску дупљу, грудну дупљу,
карлицу, кичмени канал и важне органе који се у њима
налазе: мозак, срце, плућа, органе за варење и мокраћ
но-полне органе. Поред тога, он има кључну улогу у об
лику и ставу тела и кретању.
Због своје комплексне грађе, коштано-зглобни си
стем је углавном изложен повредама које захватају
више његових саставних делова (полиморфни траума
тизам).
До повреда костију и зглобова најчешће долази
под дејством механичке силе. При том, битно је зна
ти да нису све кости једнако „ломљиве“. Неке кости су
крхке грађе, док друге могу да поднесу дејство веома
јаке механичке силе (бутна кост, на пример, трпи опте
рећење по дужној оси и до 1000 kg).
Квалитет костију и зглобова такође зависи од жи
вотне доби, од пола, као и од других фактора (као што
су неке болести, стања и сл.). Зато се одређене повреде
чешће срећу, нпр код деце или код старијих жена, док
су код осталих релативно ретке.
За оне који уче прву помоћ, важна је чињеница да
скоро 95% свих повреда, како у мирнодопским тако и
ратним у условима и ванредним ситуацијама, припада
повредама коштано зглобног система.
У првој помоћи, повреде костију и зглобова спа
дају у четврти ред хитности у збрињавању (изузимају
ћи компликоване преломе I и II вратног пршљена, који
су разврстани у први ред хитности). Међутим, иако у
тренутку повређивања најчешће нису животно угрожа
вајуће, повреде коштано зглобног система могу бити
компликоване за лечење и као последицу имати трај
ни инвалидитет. Из тог разлога оне захтевају одлично
савладане вештине прве помоћи, веште импровизације
у коришћењу материјала за имобилизацију и обавезно
присуство двају или више лица која пружају помоћ. По
ред тога за повреде костију и зглобаова необично је
важан удобан транспорт.
179

- лобања
- вилица
СКЕЛЕТ - вратни део кичме
Скелет представља носећи - зглоб рамена
рам око кога је саздано људско - грудна кост и ребра

тело. Он му обезбеђује облик и за- - грудни део кичме
штиту и функцију кретања. Кости
- надлактица
су спојене системом зглобова, који
уз мишићне припоје на костима и - зглоб лакта
лигаментарни апарат омогућава- - слабински део кичме
ју извођење различитих покрета.
- подлактица
Сви покрети су координирсани из
мозга, одакле снопови нерава, пру- - зглоб кука
жајући се преко кичмене мождине - ручни зглоб

долазе до сваког мишића и зглоба - шака
у телу.
- натколеница
- ручни зглоб - скочни зглоб
- зглоб колена
- потколеница
- скочни зглоб
- стопало
кости и зглобови шаке кости и зглобови стопала
Цртеж 6.1. – скелет
КИЧМЕНИСТУБ
- вратни део кичме Кичмени стуб представља ланац од 33 кости – кичмена пр-
шљена. Пршљенови су међусобно повезани меким ткивом – фи-
брозним дисковима. Кичмени стуб је важан орган с вишеструком
функцијом – осим што носи главу, затим тежину горњег дела тела
- грудни део кичме и омогућава његову покретљивост (флексибилност), он својим ко-
штаним каналом штити и осетљиву структуру кичмене мождине.
- међупршљенски
дискус
- слабински део кичме
- желатинозно
језгро
- фиброзни прстен
- тело пршљена
- репни део кичме (сакрум)
- међупршљенски
лигаменти
Цртеж 6.2. – кичмени стуб Цртеж 6.3. – Грађа кичменог стуба
шавови (спојеви костију)

темена кост
чеона кост
потиљачна кост
ЛОБАЊА носна кост
Коштана структура лобање шти-

ти мозак, очи и мишиће лица. доња вилица
Доња вилица омогућава покрете
при исхрани и при говору.
Цртеж 6.4. – Лобања
ЗГЛОБОВИ
Зглобови представљају место сусрета
суседних костију, и у односу на своју по-
кретљивост они могу бити:
– Непокретни (на пример, лобања и
карлица),
– Покретни (каква је већина), који се
састоје из зглобне чашице и зглобне
главице. Оне су међусобно спојене
фиброзним ткивом, које се назива
зглобна капсула и која је појачана
околним лигаментима и мишићима.
Цртеж 6.5. – скелет човека, са

означеним покретима, који се врше у
свим већим зглобовима тела
181

ПРЕЛОМИ
Прелом је поремећај континуитета
једне или више костију настао дејством
силе одређеног интензитета. Код млађих
здравих особа сила мора бити веома ја-
ка како би довела до прелома, јер здра-
ва кост због своје структуре има изузетну
чврстину. С друге стране, код деце, стари-
јих особа и неких обољења костију, чак и Цртеж 6.6. Цртеж 6.7.
мањи интензитет силе може довести до – стабилан прелом кука – нестабилан прелом кука
прелома.
Прелом може бити изазван директ-
ним ударом или индиректно, на пример
при паду. Прекид кости може бити дели-
мичан, када говоримо о напрснућу. Ово
је честа повреда код деце у доба раста.
Прелом може бити потпун (са помаком
или без њега). У односу на стање коже
изнад места повреде, описујемо отворен Цртеж 6.8. Цртеж 6.9.
или затворен прелом. – Затворени прелом – отворени прелом
Сви преломи с помаком преломље- бутне кости бутне кости
них окрајака, као и они с више комадића

костију чине нестабилне преломе. Код
њих постоји опасност од повређивања 1.
околног меког ткива – мишића, нерава и
крвних судова.
Знаципрелома
2.
– Деформитет, оток, крвни подлив у
пределу прелома.
– Бол и немогућност активних покрета.
– Скраћење или кривљење дела по-
вређеног уда.
3.
– Шкрипање при благом притиску на
место повреде (притисак на место
повреде се не препоручује при пре-
гледу!). 4.
– Шок, нарочито код повреда великих,
шупљих костију и костију карлице. Цртеж 6.10. – врсте прелома
1. отворен прелом, без видљивог коштаног окрајка
– Рана праћена крварењем код 2. отворен прелом, са видљивим коштаним окрајком
отворених прелома. 3. затворен прелом, нестабилни
4. затворен прелом, стабилни
Опасностикодпрелома:
– Затворени стабилни преломи могу због непажње у пружању помоћи да пређу у не-
стабилне.
– Затворени нестабилни и преломи са више фрагмената (делова кости), увек оштећују
околна ткива (мишиће, крвне судове и лигаменте). Кожа изнад места прелома је озле-
ђена (огуљотина, нагњечење, крвни подлив), али није прекинута.
– Отворени преломи су увек нестабилни. Уз сва оштећења ткива која постоје и код
затвореног прелома, код њих постоји и прекид кожног омотача, односно рана која
је праћена већим или мањим крварењем. Опасност код отворенихпрелома је у мо-
гућности већих губитака крви, затим може узроковати појаву шока, а с обзиром на
постојање ране, прети опасност од инфекције.
ЗАТВОРЕНИПРЕЛОМИ:
– Спречите непотребна померања повређеног дела,
– Ублажите бол и спречите шок.
– Обезбедите удобан транспорт у болницу по 4. ре-
ду хитности.
Приоритетиупрвојпомоћи:
– проценити стање повређеног.
– имобилисати повређени део.
– спречити појаву шока.
– позовати Службу хитне помоћи (одмах или по
пруженој првој помоћи).
слика 6.1. – имобилизација руке уз груди
слика 6.2. – имобилизација ноге уз ногу.

183

– Саветујте повређеном да мирује. Прихватите повређени део рукама – изнад и испод
места повреде, или нека то уради особа која вам помаже, док ви припремате и ура-
дите имобилизацију.
– Имобилишите (ставите у непокретан положај) повређени део тела. За горње удове -
најбоље руком уз тело, а за доње – нога уз ногу, користећи троугласте мараме или
завој. Чвор на марами поставите преко подлошке или у међупростору. Уколико по-
седујете стандардне шине или удлаге (осим пнеуматских) оне су добро средство за
имобилизацију у оквиру прве помоћи.
– Спречите развој шока: утопљавањем, применом аутотрансфузије и психичком подршком.
– Проверите циркулацију на периферији, испод места прелома, сваких 10 минута и у
случају сметњи, попустите завој (мараме).
Непомерајтеповређеногдокнеобавитеимобилизацију,осимакопрети
непосреднаопасност(например,усаобраћају,пожаруисл.),
Немојтедаватиповређеномдаједеипије(можетемукваситиусне
влажноммарамицом)инемојтедозволитидапуши–јерћемуможда
уболницибитипотребнаанестезија,
Приимобилизацијикостијуважиправило,дајеместоповредеимобилисано,
уколикомирујудвасуседназглоба–изнадиисподтогаместаповреде.
Услучајевимакадапостојивеликидеформитет(ангулација)повређеног
екстремитета,дозвољеноједаповлачењемтогаделаподужнојосовини
исправитедеформитет,штоћесмањитиболикрварење.
слика 6.3. – повлачење по дужној оси слика 6.4. – имобилизација потколенице

ОТВОРЕНИПРЕЛОМИ
Код отворених прелома постоји прекид континуитета коже, у склопу оштећења ткива
која се налазе у близини места прелома кости. То значи да код тих прелома потребно збри-
њавати и рану с мањим или јачим краварењем. Отворени преломи спадају у компликоване
преломе, код којих прети опасност од инфекције, губитка веће количине крви и последичног
развоја шока.
Циљпрвепомоћи:
– Спречитe губитак крви и инфекцију ране.
– Обезбедитe стање мировања повређеном делу тела.
– Обезбедитe транспорт у здравствену установу.
– Помозите повређеној особи да легне.
– Рану прекриjте газом и превијте je.
– Имобилишите повређени екстремитет фиксирајући два суседна зглоба.
– Спроводите мере за спречавање шока (пратите свест, дисање и пулс, утоплите повре-
ђеног пратите циркулацију испод места повреде и поставите у положај аутотрансфу-
зије, уколико је потребно).
Уколикоотворенипреломимавидљивкоштаниокрајаку
рани,поступитекаосараномсастранимтелом.Прекријте
ранугазом,акоштаниокрајакокружитесмотуљцимагазе
иликолутовимазавојаилиимпровизованимколутом
(„ђевреком“).Ранузатимпревијтезавојем.Уколикокошта-
ниокрајакзначајнопроминираизнаднивоакоже,важно
једаодпрепорученогматеријаласачините„заштитнизид“
окоњега,какозавојнебидиректнопритискаона
коштаниокрајак.
Припостојањуотвореногпрелома:
–Непомерајтеповређеногпренегоштозбринете
повреду,осимуколиконепретиозбиљнаопасност
побезбедностибезбедностповређеног;
–Недозволитеповрђеномдаједе,пијеилипуши;
–Непритискајтекоштаниокрајак,уколиковириизране.
185

ИШЧАШЕЊА–УГАНУЋА
Кости се зглобљавају у тзв. „зглобној чашици“ једне кости, са „зглобном главицом“ друге
кости. Њихов положај се при томе обезбеђује преко зглобне капсуле која је састављена од
меког ткива, а појачана околним лигаментима и мишићима.
После повреде, зглоб може бити делимично (цртеж 6.12) или потпуно (цртеж 6.13) изве-
ден из свог нормалног положаја.
Ове веома болне повреде најчешће погађају: скочнизглоб,зглобраменаизглобове
шаке. Код јаке труме могу страдати и остали зглобови.
Цртеж 6.11. – Зглоб са

неоштећеном зглобном
капсулом
покидани лигамент
скочног зглоба
Цртеж 6.12. – повреда зглоба са
делимично покиданом зглобном
капсулом
Цртеж 6.13. – повреда зглоба Цртеж 6.14. – повреда лигамената

са потпуно покиданом зглобном скочног зглоба, који су најчешће
капсулом повређени код ишчашења и уганућа
Знаци Циљпрвепомоћи
– Јак бол. – Спречити свако померање, јер прово-
– Оток, модрица, могуће оштећење коже, цира болове и продубљује шок.
– Смањена или потпуно онемогућена – Омогућити обавезан и удобан тран-
функција зглоба. спорт у болницу.
– Видан деформитет.
– Код отвореног ишчешења – рана,
крварење, види се коштани део зглоба.
– На место повреде поставите хладне облоге (лед преко одеће или хладно паковање).
– Имобилишите повређени део у положају који је повређеном најудобнији. Имобилиза-
цију обавите на погодан начин, користећи троугласте мараме, делове одеће и слично.
– Елевација, уколико дозвољава врста ишчашења (на пример, елевација скочног зглоба).
– Уз стални надзор, што подразумева праћење свести, дисања, пулса радите на спреча-
вању развоја шока.
– Контролишите пулс испод места имобилизације и то на 5 до 10 минута.
– Организујте транспорт у болницу.
–Непокушавајтедавратитизглобна„својеместо“
(репозиција),јертоможедапогоршаповреду.
–Непомерајтеповређеног,осимакојеуживотној
опасности,пренегоштозавршитеимобилизацију.
–Немојтеповређеномдаватитечност.
ПОВРЕДЕМИШИЋАИТЕТИВА
Осим коштаних елемената, приликом
повреда, често страдају и мека ткива. Она
могу бити:
– нагњечена;
– делимично прекинута или Цртежи 6.15. – повреда тетива на прсту шаке
– потпуно прекинута.
– Осетљивост на притисак.
– Бол, оток, модрица.
– Ослабљена и болна функција.
– Поставите лед или хладан облог на
повређени део тела.
– Имобилисати.
– Положај елевације.
– Мировање.
– Удобан транспорт уз негу. Цртеж 6.16. – повреда мишића листа
Ове повреде, нарочито су честе код спортиста и људи који се баве рекреацијом. У сва-
кодневном животу можемо их срести, на пример, код жена које ходају на високим потпети-
цама. Повреде мишића и тетива увек треба да буду озбиљно схваћене, јер често део тетиве
откида и свој припој на кости, што ове повреде води ка преломима костију. Иако је прва
помоћ код ових повреда једноставна, евентуална грешка у третману изискује касније дуго-
трајно и компликовано лечење.
187

ПРЕЛОМИКОСТИЈУНОСАИВИЛИЦЕ
Повреде костију носа и вилице настају директ-
ним ударом и увек су компликоване повредом меких
ткива (коже и слузокоже), с обзиром на то да се ко-
сти овога предела налазе непосредно испод коже.
Оне су често праћене крварењем различитог интен-
зитета, које може да поремети пролазност дисајних
путева. При прелому доње вилице осим наведеног,
отежан је и говор и онемогућено жвакање.
– Бол, оток, крвни подлив (модрица).
– Површинске или унутрашње ране праћене кр-
варењем.
– Смањена проходност дисајних путева.
Уколикојеистицање
– Зауставите крварење. (видети у поглављу 5) крвиизносабледе
– Хладна облога на место отока. боје,требапомислити
– Имобилисати. намогућуповреду
– Обезбедите проходност дисајних путева. лобање.
– Обезбедите транспорт у болницу.
слика 6.5. – праћка за нос, слика 6.6. – праћка за доњу вилицу.

ПРЕЛОМКЉУЧНЕКОСТИ
Прелом кључне кости је веома чест прелом. Настаје као резултат директног ударца
или индиректно при паду на раме. Код млађих људи се обично дешава при спортским ак-
тивностима (борилачки спортови). Због танког кожног покривача, преко кључне кости, ови
преломи су често отворени.
– Болна осетљивост при покушају покрета или на локални притисак.
– Оток са крвним подливом.
– Повређени најчешће придржава свој лакат (руке на страни повреде), с главом нагнутом
ка повређеном рамену које је спуштено.
– Повређеног поставите у седећи положај.
– Повређеног упутити да придржава руку са повре-
ђене стране, другом руком
– У пазух с повређене стране ставите јастуче газе
или сличан материјал (слика 6.7.).
– Руку с повређене стране ставити на грудни кош, (у
положај елевације, са шаком ка супротном рамену).
– Имобилишите руку у том положају – са две троу-
гласте мараме или на други начин (слика 6.8.).
слика 6.7.
Имобилизација(марамомувидуупртача
илисадвађеврека)сенепрепоручује,јер
отежавациркулацијуупределупазухаса
утрнулошћуиотокомруке,као
последицама,уколикоимобилизацијаније
постављенадовољношироко.
Положај имобилисане руке код прелома кључне кости

захтева положај с лактом савијеним под 45° (положај еле-
вације ради превенције отока подлактице). Имобилизација
руке савијене у лакту с благом елевацијом, из истог разлога
могао би да примени и приликом повреде подлактице која
је локализована близу ручног зглоба (прелом подлактице на
типичном месту) . Код осталих прелома подлактице и свих
слика 6.8.
189

прелома надлактице, положај имобилисане руке је са лактом савијеним под углом од 90° (јер
је то такозвани неутралан положај за мишиће који се припајају на надлактици). Други положај
повређене руке могао би да изазове померање преломљених окрајака.
ПРЕЛОМИИИШЧАШЕЊАРАМЕНА
Директан ударац (на пример, у тучи) или пад на раме, најчешћи су узроци настанка ових
повреда. Код старијих особа, чешћи је прелом горњег зглобног окрајка надлактне кости, а код
младих углавном долази само до ишчашења. У оба случаја знаци и прва помоћ су слични.
– Бол, нарочито провоциран при покушају покрета. Иаконекеособе
– Видна деформација предела рамена. кодтзв.„повратних
– Повређено раме је спуштено, а глава нагнута ишчашењарамена“
на страну повреде. знајуисамекако
– Здрава рука придржава лакат повређене руке. данекимманеврима
вратенаместо
Мерепрвепомоћи ишчашенораме,
ниједозвољено
– Повређеног поставите у седећи положај.
ономекопружа
– Између повређене руке и грудног коша поста-
првупомоћда
вите меки подметач у најудобнијем положају
покушавада
за повређеног.
„вратирукуна
– Имобилишите повређену руку, најбоље тро-
својеместо“.
угластом марамом и обезбедите му удобан
транспорт.
Како код свих тако и при ишчаше-

њу рамена, говоримо о најчешћим, ти-
пичним ишчашењима (позиција где рука
виси низ тело). Зато код оних који пру-
жају прву помоћ, постоји дилема да ли
имобилисати руку испружену у лакту или
руку савијену у лакту. С обзиром на то
да зглоб лакта није повређен, а да бисмо
избегли оток шаке при дугом транспор-
ту (сливање крви под утицајем земљине
теже), саветујемо имобилизацију руке са
лактом савијеним под углом од 90°. Код
нетипичних ишчашења важи правило:
Имобилиши у затеченом положају. слика 6.9. – 6.11. – иишчашење рамена – поступак збрињавања
ПРЕЛОМИНАДЛАКТИЦЕ
Настају дејством директне силе (на пример,
услед ударца) или приликом индиректне трауме
(пад на лакат). Најчешћи су у средњем делу над-
лактице, што може да угрози живце и крвне судове
у околини.
– Бол, оток, крвни подлив.
– Немогућност покрета или ограничена
покретљивост.
– Поставите повређеног у седећи положај.
– У случају угаоног деформитета, благим повла-
чењем за лакат, по дужној осовини, поставите
надлактицу у природан положај. слика 6.12. – прелом надлактице –
имобилизација троугластом марамом
– У пазух на страни повређене руке ставите слој
мекане компресе.
– Имобилисати руку уз грудни кош са две троу-
гласте мараме – лакат у неутралном положа-
ју, под углом од 90° (слика 6.12. и 6.13.).
– Обезбедите транспорт у болницу у седећем
положају.
– Не дозволите повређеном да једе и пије (дозво-
љено је само квашење усана).
Потребно је да разликујте преломе надлактице

код младих, који су најчешћи у средњем делу (с ве-
ћом или мањом ангулацијом) и који код јачих узрока
повреде могу бити отворени. Насупрот томе, преломи
код старијих особа најчешћи су у горњем окрајку (ис-
под рамена), и то без помака костију (тзв. стабилни),
па се у почетку тешко препознају. Исто тако ови пре-
ломи се често мешају с повредама рамена (угануће)
или због масивног крвног подлива на страни грудног
слика 6.13. – Фиксација руке за грудни кош
коша – с повредом ребара. коришћењем приручног средства (џемера)
191

ПОВРЕДЕЛАКТА
Преломи или ишчашења лакта, увек су последица пада на руку. Преломи су увек не-
стабилни, често са више комада костију. Карактеристични су по томе што често повређују
крвне судове и живце лакатног предела.
– Бол који се повећава при покушају покрета.
– Осетљивост у пределу прелома.
– Деформитет праћен отоком и крвним подливом.
– У неким случајевима губитак периферног пулса.
– Поставите повређеног у лежећи положај.
– Одмах обавестите Службу хитне помоћи.
– Контролишите периферни пулс испод места повреде све до доласка хитне помоћи.
– Не померајте повређену руку, осим веома благо у случају изостанка пулса (док се не
појави пулс).
– Руку имобилишите у затеченом положају, облажући је са свих страна меканим мате-
ријалом. (слике 6.14 и 6.15.).
слике 6.14. и 6.15. – имобилизација лакта
Уколико је циркулација
на руци озбиљно угрожена, Никаданепокушавајтедапреломљени
а хитна помоћ убрзо долази, лакатнасилупоставитеусавијен(угаони)
избегавајте робусну имоби- положај.Увекпроверитепулснаповређеној
лизацију. Руку стабилизуј- руци.Акосепулснепипа,благимпомера-
те придржавајући је испод њемисправителакатикадасепулспојави,
повреде и изнад ње, уз пси- пажљивоимобилишитерукуутомположају.
хичку подршку повређеном.
ПОВРЕДЕПОДЛАКТИЦЕИРУЧНОГЗГЛОБА
Подлактица садржи две паралелно постављене кости. Повреде подлактице могу наста-
ти услед дејства директне силе (на пример у тучи или спорту) или у дејством индиректне
силе (при паду на отворен длан). Ове повреде су честе и карактерисане видном ангулацијом
(искривљеношћу), а неретко настају и као отворени преломи, због помака оштрих окрајака
костију. Прелом у ручном зглобу најчешће захвата само жбицу (радијус) и обично се јавља
код старијих жена. Називамо га прелом подлактице на типичном месту или типичан прелом
подлактице. Овај прелом најчешће настаје зими, по поледици, при паду на шаку. У млађем
узрасту исти механизам повреда доводи до прелома тзв. чунасте кости доручја.
– Бол, који се појачава при покрету,
– Типичан деформитет, оток и крвни подлив,
– Код отворених прелома типична рана, крварење
и често део кости који штрчи из ране.
– Повређеног поставити у седећи положај,
– Повређену руку пажљиво приближите уз тело

повређеног, савијену под углом од 90 степени
слика 6.16. (ако је прелом у близини ручног зглоба може-
те руку и благо подићи) (слика 6.16).
– Збринути крварење и рану, уколико постоје.
– Имобилисати подлактицу у наведеном поло-

жају и обезбедити удобан транспорт (слика
6.17.).
Ишчашења ручног зглоба и ситних костију до-

ручја нису тако честа и углавном се срећу код мла-
ђих људи. Одликују се болним отоком и поремећа-
јем циркулације шаке. Тешко су препознатљива за
лаике. Прва помоћ се састоји у хладним облогама,
слика 6.17. имобилизацији и транспорту у болницу.
193

ПОВРЕДЕШАКЕИПРСТИЈУ
Ове, не тако честе повреде великог броја костију шаке или прстију, углавном су после-
дица дејства директне силе (нпр. при тучи прелом пете кости ручја малог прста) или инди-
ректне силе (при паду код зимских спортова). Ређе су ови преломи отвореног типа.
– Бол, ограниченост покрета,
– Оток, крвни подлив, деформитет,
– Код отворених прелома крварење и рана.
– Уклонитите прстење, наруквице и слично.
– Обложите шаку меким подлошкама (вата и слично), (слика 6.18.).
– Благо поставите шаку на грудни кош у положај елевације (превенција отока).
– Имобилишите, најбоље са две троугласте мараме. (слика 6.19.).

ПРЕЛОМРЕБАРА
Једно или више ребара може бити сломљено при ди-
ректном удару или при паду, као и при краш повредама.
Уколико при дејству јаче силе дође до отвореног пре-
лома, дисање може бити озбиљно угрожено (видети по-
глављу пето – отворена рана грудног коша). Вишеструки
прелом ребара са исте стране, озбиљна је повреда, често
праћена тзв. „парадоксалним дисањем“ када се при уди-
сају грудни кош увлачи а при издисају шири. Увек треба
имати на уму да преломи доњих ребара могу бити праће-
ни унутрашњим крварењем различитог интензитета, због
повреда органа у трбуху (јетра, слезина).
– Бол на повређеној страни грудног коша.
– Бол се појачава при дисању.
– Отежано, плитко и убрзано дисање.
– Код отворених прелома, чује се шиштање ваздуха
уз видљиве мехуриће у рани.
– Парадоксално дисање, евентуални посредни знаци
унутрашњег крварења.
– Поставите повређеног у полуседећи положај наг-
нутог на страну повреде (ради лакшег дисања).
– Руку са повређене стране, савијену у лакту, са ша-
ком ка здравом рамену, фиксирајте уз грудни кош.
– Транспортује повређеног у болницу у полуседећем
положају или лежећем на повређеној страни.
Уколико је у питању отворена повреда, те на грудном

кошу постоји видљива рана, примените поступак који је
приказан за отворене повреде грудног коша у петом по-
глављу.
Постављање повређеног у бочни положај, у случају
губитка свести, захтева лежање на страни повреде како
би се обезбедило максимално ширење плућа при диса-
њу, на неповређеној страни.
195

ПРЕЛОМБУТНЕКОСТИ
Прелом бутне кости је веома озбиљна повреда, јер је потребна снажна сила да би
преломила ову кост. Могу се срести и отворени преломи, као и преломи са више уломака.
Они су праћени повредом мишића и околних важних крвних судова, праћених унутрашњим
крварењем и знацима шока. Имајте у виду да и затворени прелом може апсорбовати ве-
лику количину крви (чак и до 800 ml крвног излива). Посебан значај имају преломи „врата“
бутне кости. Они су чести код старијих особа, нарочито жена услед кртости костију чак и
при безазленом паду, или неопрезном покрету. У неким случајевима ових прелома долази
до сабијања (импактирања) преломљених окрајака, тако да повређена особа може чак и
да хода!
– Јак бол на месту прелома.
– Немогућ ослонац на повређену ногу.
– Угаони деформитет или скраћење натколенице у односу на другу, неповређену ногу.
– Знаци шока.
– Помозите повређеном да легне.

– Благим повлачењем за колено или чланак, исправите
деформитет и привуците ногу уз ногу. (слика 6.20).
слика 6.20.
– Поставите имобилизационо средство са бочне стране тела (на стани повреде), одговарајуће
дужине (од пете до пазуха)
– Ставите мекане подлошке између колена и чланака (слика 6.21.) и фиксирајте ногу уз ногу
са више троугластих марама, почев од стопала да би спречили да стопало пада ка споља
(један од знакова прелома), (слика 6.22.).
слика 6.21.
слика 6.22.
– Спроведите мере за превенцију шока.

– Обавестите Службу хитне помоћи или обезбедите тран-
спорт у болницу, уз стални надзор.
Положајаутотрансфузиједозвољенје
јединокадајеповређеничврстофиксиран
заподлогу.Произвољноподизање
недовољноимобилисаненогеможеда
проузрокујегрубеповредемекихткива.
Уколико је Служба хитне помоћи доступна у кратком

временском року, имобилизација ноге није потребна, већ
је довољно само мировање повређене особе, уз лагану
тракцију ноге од стране спасиоца и психичку подршку.
Уколико је потребно повређеном организовати транспорт
у болницу. Он мора бити имобилисан на носилима или чвр-
стој подлози у димензијама носила или тела повређеног.
197

ИШЧАШЕЊЕКУКА
Ишчашење кука се често среће код особа средње доби у саобраћајним удесима. Веома
је болно, и праћено шоком који се брзо развија.
– Јак бол.
– Немогућност покрета у куку уз карактеристичан деформитет. Он зависи од положаја
главе бутне кости према зглобној чашици. Најчешће је то положај полусавијеног коле-
на са ногом ротираном упоље.
– Знаци шока.
– У лежећем положају, погодним меким предметима заштитити повређену ногу у зате-
ченом положају, а затим је фиксирати за здраву ногу.
– Обезбедити хитан транспорт на равној подлози (фиксирати повређеног за подлогу).
Непокушавајтебилокаквуманипулацију
саповређеномногомунамерида
исправитедеформитет,јерћетосамо
потенциратиразвојстањашока.Све
тврдеподлогеобложитемеканим
материјалом(ћебе,делови
одеће)радиудобностиповређеног
приликомтранспорта.
ПОВРЕДАКОЛЕНА
Колени зглоб, који се налази између кости натколенице и костију потколенице један је
од најдинамичнијих зглобова. С горње и доње стране окружен је веома јаким мишићима, с
предње стране коштаном чашицом а између костију уметнуте су фиброзне полумесечасте
формације (менискуси). Свака од тих структура може бити повређена било дејством директ-
не силе, било посредно (нпр. сабијања). То се посебно односи на чашицу и менискусе (честе
повреде у спорту). Приликом повреда веома честа су и крварења у коленом зглобу, која се
одликују јаким отоком и ограниченом и болном покретљивошћу.
– Бол.
– Брз развој отока.
– Делимично или потпуно ограничени покрети.
– Помозите повређеној особи да легне.
– Ставите ћебе (меку подлошку) под лако савије-
но колено (слике 6.23 и 6.24).
слика 6.23.
слика 6.24.
– Обмотајте колено меким материјалом.

– Поставите хладну облогу на место повреде.
– Фиксирате троугластим марамама (слика 6.25).
– Обезбедите санитетски транспорт (или тран-
спорт на носилима).
слика 6.25.
199

ПОВРЕДАПОТКОЛЕНИЦЕ
Потколеница се састоји од две кости (голењаче и лишњаче), које су са задње стране
покривене масивном мишићном масом и кожом, али са предње стране само кожом. Ово је
битно да се зна јер при дејству јаче силе, делови преломљених костију често повређују кожу,
тако могу лако да настану отворени преломи. Могући су и преломи само једне кости, и то
најчешће лишњаче у нивоу скочног зглоба. Повреде потколенице често се срећу у саобра-
ћајним незгодама, али се јављају и у спорту, као и при паду са висине.
Симптомиизнаци Мерепрвепомоћи
– Бол у пределу повреде, – Помозите повређеном да легне,
– Видан деформитет, оток и – Bлаго повлачите по дужној оси уз
крвни подлив, фиксирање колена и предела скочног
– Код отворених прелома, рана зглоба.
и крварење, често са видљи- – Док један спасилац непрестано одр-
вим делом коштаног ткива жава овај положај, други спасилац
треба да привуче здраву ногу уз по-
вређену, (слика 6. 26.).
– У предео између колена и глежње-
ва поставите меку подлошку, а затим
фиксирајте ногу уз ногу (почев од сто-
пала).
– У случају отвореног прелома, један спа-
силац одржава положај повређене ноге,
а други поставља компресивни завој,
– Фиксирајте троугластим марамама
(слика 6.27.).
– Организујте удобан транспорт у бол-
ницу, уз надзор.
Не заборавите да су за пружање помо-

ћи код ових повреда потребне две особе.
Један спасилац све време држи повређену
потколеницу у стању мировања, док други
слика 6.26. и 6.27. – имобилизација потколенице
обавештава хитну помоћ и обавља имоби-
лизацију (било импровизованим било стан-
дардним средствима). Ако је Служба хитне
помоћи доступна првих 15 минита од по-
вређивања, довољно је придржавати пот-
коленицу рукама на два места, као што је
претходно наведено, уз психичку подршку.
ИШЧАШЕЊА–УГАНУЋАСКОЧНОГЗГЛОБА
Угануће скочног зглоба је најчешћаповреда коштано-зглобног система. Готово свако
од нас је бар једном имао ову повреду, која најчешће настаје „извртањем“ скочног зглоба
при непажљивом ходу. Код јачих извртања често настају делимична или потпуна кидања
лигамената у околини зглоба или локалне повреде делова костију.
– Бол, оток и крвни подлив.
– Немогућ или делимичан и болан ослонац на ногу.
– Помозите повређеном да легне.
– Поставите еластичну компресију (преко сунђера) фиксираног еластичним завојем или
троуглом марамом (слика 6.28 и 2.29.).
слика 6.28.
слика 6.29.
– На повређен зглоб поставите хладну облогу.

– Забраните повређеном да се ослања на повређену ногу.
Подсетникзазбрињавањеповредескочногзглоба
ОЛКЕформула:О–одмор,Л–лед,К–компресијаиЕ–елевација
201

ПРЕЛОМИКАРЛИЦЕ
Прелом карлице се најчешће јавља као последица пада, затрпавања или при саобра-
ћајном удесу. Ова повреда је значајна, јер пљоснате кости карлице уоквирују важне мекот-
кивне органе (мокраћну бешику, полне органе, дебело црево, и др.). Повреда карлице може
бити праћена унутрашњим крварењем и знацима шока.
– Бол и оток у пределу кука и препона, који се појачава при покрету.
– Немогућност стајања и хода, иако су ноге неповређене.
– Застој мокрења или појава крви у мокраћи.
– Знаци унутрашњег крварења.
– Развој шока.
– Помозите повређеном да легене на леђа и обезбе-
дите му полусавијени положај у куковима и колени-
(слика
ма (сли ка 6.30.).
слика 6.30.
– Поставите меку тканину између колена и глежњева

и фиксирајте ногу уз ногу (у случају транспорта фик-
сирај
си рајте повређеног за подлогу).
– Ме
Мерере спречавења шока.
– Обезбедите удобан транспорт у болницу, уз сталан
надзор.
надзор.
Иако се у новије време не препоручује имобилизација самог предела карлице (чврстим

умотавањем помоћу чаршава или ћебета), у немогућности да се у дужем периоду обезбеди
стручна помоћ, пожељно је да се повређена карлица имобилише.
ПОВРЕДЕКИЧМЕНОГСТУБА
Кичмени стуб се састоји из низа коштаних пршљенова повезаних фиброзним дисковима,
лигаментима и мишићима. Он омогућава покрете горњег дела тела, чинећи уз то и солидну за-
штиту како стаблу кичмене мождине, тако и нервним кореновима. Оштећење било ког дела ових
структура под дејством силе, представља озбиљну повреду, пре свега, због могућности повреде
кичмене мождине. Настале повреде могу да захвате један или више сегмената кичменог стуба,
а најчешће се јављају у најпокретљивијим деловима (вратном и слабинском делу).
Повреде кичменог стуба настају дејством јаких сила, савијања напред или уназад, или
сила сабијања преко граница издржљивости коштаних делова и веома јаких лигамената, или
меких ткива кичменог стуба (на пример, падови са висине, саобраћајне незгоде, затрпавања).
Карактеристика ових повреда је бол, који обавезно треба пажљиво анализирати, с об-
зиром на то да су болна стања у овом пределу веома честа (на пример, лумбалгије, ишијас).
Као помоћ у препознавању повреде, веома је важно да се зна како је до пвреде дошло.
Имајући у виду различита мека ткива у околини пршљенастих тела, увек постоји мо-
гућност удружених повреда. У том смислу, посебну групу заузимају повреде где је дошло
до оштећења, односно прекида кичмене мождине. Она су праћена мишићно – сензитивном
парализом испод места повреде, нажалост најчешће трајном.
стабло кичмене мождине
коренови кичмених нерава

(предњи и задњи)
тело кичменог
пршљена кичмени нерви
Цртеж 6.18. – повреда кичме
без оштећења кичмене мождине
наставци
кичменог
пршљена
Цртеж 6.19. – повреда кичме са

Цртеж 6.17. – Грађа кичме оштећењем кичмене мождине
203

Симптомиизнаци,уколикониједошлодоповредекичменемождине
– Бол, најчешће локализован у пределу вратног или слабинског дела кичме.
– Неприродна искривљеност.
– Оток на месту повреде.
– Отежани или немогући покрети.
– Моторна и сензитивна функција (покрети руку и ногу и осећај бола на надражај) јесу
очуване.
Симптомиизнаци,услучајудапостојииповредакичменемождине
– Уколико је уз повреду кичме оштећена и кичмена мождина, јавља се делимична или
потпуна млитава одузетост (парализа) испод места повреде, уз остале локалне знаке
као и код претходне повреде.
– Код повреде кичмене мождине оштећене су и функције мокрења и столице, а уколико
је повреда локализована у горњем делу кичменог стуба, може бити угрожено и дисање.
– Поставите повређеног у лежећи положај.
– Одмах позовите Службу хитне помоћи.
– Код повреде вратног дела кичме, клекните изнад
повређеног, обухватите главу и део врата шакама
и благом тракцијом у неутралном положају фик-
сирајте положај главе. Овај положај уз психичку
подршку одржавајте до доласка хитне помоћи
(унутар 15 минута), (слика 6.31.).
слика 6.31.
– Ако хитна помоћ не може да стигне за кратко вре-

ме, онда први спасилац треба да стабилизује главу
и врат (на горе описани начин), a други да импро-
про
визује или постави типски колир ради имобилиза-
имобилиза-
ције главе и врата, (слике 6.32. и 6.33.).
слика 6.32. слика

слика 6.33.
– Код повреда слабинског дела кичме саветујте повређеном да лежи на леђима.

– Ставите мекану подлошку под слабински део, ради очувања природних кривина кичме.
– Пружите психичку подршку до доласка хитне помоћи.
– Повређеног не померајте до доласка Службе хитне помоћи, осим у случају да је жи-
вотно угрожен.
Уколико је потребно да импровизујете колир, обрати-

те пажњу на одабир материјала који одговара по величи-
ни, чврстини и облику (слика 6.34).
У условима када не можете очекивати скори дола-
зак Службе хитне помоћи, повређени се, уз помоћ 3–4
спасиоца пребацује на чврсту подлогу (даска, носила),
(Слика 6.35.) за коју се фиксира, а затим брзо и удобно
транспортује у болницу.
слика 6.35.
слика 6.34. – елементи

за импровизацију колира
205

ПОВРЕДЕКИЧМЕУБЕСВЕСНОМСТАЊУ
Повреда кичме код особе без свести је веома трешка (често и немогућа) за препознава-
ње. Зато саветујемо да према начину повређивања бесвесно стање код тешких удеса увек
третирате као да је повређен кичмени стуб. То практично подразумева потребу имобилиза-
ције вратног дела кичме и мировања, са што мање непотребног померања.
– Обезбедите пролазност дисајних путева.
– Позовите некога из окружења у помоћ.
– Позвите Службу хитне помоћи.
– Стабилизујте главу и врат обема шакама,
уколико је потребно да се примене мере
оживљавања.
– Уколико постоји нормално дисање, поста-
вите колир.
– Континуирано пратите свест и дисање.
– Уз помоћ најмање 5 особа, уз сталну благу
тракцију по дужној оси (глава-глежњеви),
синхроном командом, поставите унесре-
ћеног у лежећи положај на боку на равној
тврдој подлози. (слика 6.36).
Одржавајтедисајнипутпроходним.
Устаунесрећеногнесмејубити
затворена(притиснутаузподлогу).
Одржавајтебочниположај
унесрећеногстабилним.Особиу
овомстањупотребанјехитани
удобантранспортуболницу,уз
обавезногпратиоцаисталну
контролусвестиидисања.
слика 6.36. – померање особе са
повредом кичме која је без свести
сеДмо поГЛАвЉе
ОПЕКОТИНЕ
ПОВРЕДЕИСТАЊАНАСТАЛА
ДЕЈСТВОМЕКСТРЕМНИХ
ТЕМЕРАТУРА
208/ коЖА и ЊенА ГрАЂА

209/ опекотине и опАсност оД опекотинА
212/ термАЛне опекотине
216/ опекотине еЛектриЧном стрУјом
218/ Хемијске опекотине
220/ стАЊА нАстАЛА иЗЛАГАЊем екстреминим темперАтУрАмА
220/ исЦрпЉеност топЛотом
221/ топЛотни УДАр
222/ смрЗотине
225/ смрЗАвАЊе
208 7 . П О Г Л А В Љ Е О П Е К О Т И Н Е - П О В Р Е Д Е И С ТА Њ А Н А С ТА Л А Д Е Ј С Т В О М Е К С Т Р Е М Н И Х Т Е М Е РАТ У РА
Кожаињенаграђа
Кожа, као један од највећих органа човековог тела, представља површни заштитни
омотач тела. Она је веома важан орган и има вишеструку функцију:
– представља прву баријеру која нас штити од продора штетних и непожељних матери-
ја у наше тело (неповређена кожа прави препреку за улазак бактерија у организам,
спречавајући тако инфекцију);
– спречава прекомерни губитак течности из унутрашњости тела испаравањем;
– остварује улогу у одржавању сталних услова у унутрашњости тела;
– има улогу у одржавању сталне телесне температуре (температура тела с различитим
механизмима одржава се у распону од 36 до 37 степени C).
пора на кожи
Длаке (изводни канал знојне жлезде)
површински део коже

(епидермис)
нервни завршеци
Лојна жлезда
Знојна жлезда
Фоликул длаке
Дубоки део коже
нерви (дермис)
мале вене
мале артерије
Цртеж 7.1. – Грађа коже
Кожа је изграђена од два слоја, површног чији је назив епидермис и дубоког чији је
назив дермис.
У површном слоју се налазе различите врсте ћелија поређаних у више слојева. Површни
слој ћелија покривен је танким масним филмом који је чини водонепропусном. У дубоком
слоју налазе се крвни судови, нервни завршеци као и специфични кожни састојци, као што
су корени длака, лојне и знојне жљезде. Корени длака се зову фоликули и из њих током жи-
вота расту длаке. У случају дубоких повреда или неких обољења оне нестају, а тиме нестаје
и маљавост тог дела коже. Густина длака на кожи одређена је генетски.
209

У површном слоју коже (епидерму) налазе се отвори-поре кроз које истичу на површи-
ну излучевине знојних и лојних жлезда или кроз њих расту длаке ка површини коже. Преко
нервних завршетака који се налазе у кожи човек добија веома важне информације као што
су разноврсни квалитети додира, осећај топлоте и хладноће, осећај бола итд.
Опекотинеиопасностодопекотина
Опекотина је повреда коже која је настала под дејством прекомерне количине топлоте, хе-
микалија, електрицитета или различитих зрачења. Степен оштећења коже опекотином зависи од:
– јачине извора топлоте;
– дужине изложености;
– узраста и здравственог стања повређеног.
Нарушавајући грађу коже, опекотине омогућавају продорбактерија у тело уз исто-

времено повећано губљењетечности испаравањем. Што је опекотина већа, тј. што је по-
вршина коже коју захвата већа и опасност од инфекције је већа а губљење воде значајније.
Код веома пространих опекотина губи се велика количина воде из организма. Због губитка
велике количине течности настаје шок, који представља веома тешко опште стање органи-
зма које може да се заврши смрћу.
Према дубини оштећења коже, опекотине се деле на три степена.
Првистепенопекотина
Први степен опекотина захвата најповршнији слој коже. Карактерише се црвенилом,
локално повишеном температуром и болом тог дела коже. Бол је слабог или умереног ин-
тензитета (слике 7.1. и цртеж 7.2.). Најбољи пример су опекотине од сунца. Оне пролазе за
недељу дана без икаквих последица са лечењем и без лечења.
слика 7.1. и слика 7.2. –

опекотина првог степена
Цртеж 7.2. – опекотина првог степена

Другистепенопекотина
Опекотине другог степена праве дубље оште-
ћење коже, али није оштећена читава њена де-
бљина. Пликови су карактеристичан налаз овог
степена и јављају се тренутно или у року од неко-
лико сати (слика 7.3. и цртеж 7.3). Пликови су испу-
њени бистром течношћу, која представља серум,
који истиче из крвних судова опеченг дела коже.
Од броја и величине пликова зависи количина из-
губљене течности. Она је најчешће мала. Ове опе-
котине у ретким случајевима могу бити простране
Цртеж 7.3. – опекотина другог степена
а ако захвате више од 20% површине коже настаје
шок. То је веома опасно стање, које може да се
заврши и смрћу. Болови код опекотина другог сте-
пена су умереног или јаког интензитета, због оште-
ћења нервних завршетака. Опекотине другог сте-
пена зацељују за 15–20 дана.
слика 7.3. –
опекотина другог степена
Трећистепенопекотина
Код опекотина трећег степена оштећена је чи-
тава дебљина коже. У најтежим случајевима оште-
ћена су и ткива испод коже: мишићи, тетиве, велики
нерви, већи крвни судови итд. Ова опекотина има
различит изглед, најчешће делује као црна, угљени-
сана плоча или сјајна, воштана површина (слика 7.4
и цртеж 7.4). Нема бола јер су нерви потпуно ра- Цртеж 7.4. – опекотина трећег степена
зорени, те ова опекотина при непажљивој процени
може да се потцени. Губитак течности је већи него
код опекотина другог степена. Што је опекотина
већа, губитак течности је већи, те некад достиже
размере које болесника уводе у стање шока. Опа-
сност од инфекције у овом степену опекотина је
највећа.
слика 7.4. –
опекотина трећег степена
211

Величинаопекотина
Јасно је да су величина и дубина опектина главни фактори који одређују утицај опек-
тине на опште стање повређеног. Приликом пружања прве помоћи на терену, веома је ва-
жно да се добро процени површина опекотине, како би се сагледала могућност јављања
озбиљних последица. ’’Правило деветке’’служи за најгрубљу, али и најбржу оријентацију о
површини тела која је захваћена опекотином.
Правилодеветке: глава и рука износе 9% , а груди, леђа и свака нога 18% укупне повр-
шине тела. Правило деветки важи за одрасле особе, док се за децу мора модификовати (видети
цртеж 7.6). Пример: ако су опечени десна рука и половина леве ноге, значи да је опечено 18%
површине тела.
18
18 18
9 9
14 14
Цртежи 7.5. и 7.6. – правило деветке код одрасле особе и код детета
За оријентационо одређивање величине опечене површине, може се користити и длан,

чија површина близу једног процента укупне површине тела.
Приликомпроценеособесаопекотинама,веомајеважнодасесагледа:
–Захваћеностдисајнихпутева и потенцијална опасност за одржавање нормалног
дисања, што захтева хитан транспорт у болницу;
–Постојањеудруженихповреда (политраума);
–Дубина опекотине и опасност од губитка течности, јаких болова и развоја инфекције;
–Површина тела која је захваћена опекотинама. Што је површина већа то је већа
могућност развоја најтежих компликација, као што су шок, сепса па и губитак живота.
Циљпрве помоћи при постојању опекотина је да се:

– спречи инфекција,
– спречи прекомерни губитак воде и
– ублажи бол.
Врстеопекотина
Према врсти узрока који је довео до њиховог настанка, опекотине могу бити:
–топлотне(термалне), које су изазване дејством екстремних температура;
–хемијске, настају дејством киселина или база и
–електричне које настају дејством електричне струје.
ТЕРМАЛНЕОПЕКОТИНЕ
Термалне опекотине настају дејством високих тем-
пература. У свакодневном животу ове опекотине најче-
шће настају у домаћинству (рингла, рерна, роштиљ, вре-
ле течности, отворени пламен, жар свеће или цигарете и
друго). Уколико је опекотина настала услед пожара у за-
твореном простору постоји и реална опасност од трова-
ња угљен-моноксидом који се развија при дејству отво-
реног пламена. Ову чињеницу треба имати у виду како
би се предузеле мере заштите повређених и оних који
пружају помоћ. Код опекотина насталих у пожару треба
посебно обратити пажњу на проходност дисајних путева,
који могу бити оштећени димом или врелим ваздухом.
– Обезбедити сугурност терена
(постојање отровних гасова).
– Уклонити извор топлоте и спречити
ширење опекотине.
– Обезбедити пролазан дисајни пут.
– Проценити дубину и површину опекотине.
– Ублажити бол.
– Спречити инфекцију.
– Спречити прекомерни губитак
течносте и настанак шока.
– Утврдити постојање других повреда.
– Обезбедити транспорт у болницу.
213

– Помозите повређеном да легне или заузме удобан полуседећи положај. Опекотина не
сме да додирује земљу или другу подлогу.
– Хладите опечену површину

хладном течношћу најмање 10
минута до момента умањења
бола или транспорта у болницу
слика 7.5. (слика 7.5).
– Прекријте опечену површину

стерилном газом или посебним
завојем за опекотине и лабаво
превијте. Ако немате ништа од слика 7.6.
стандардног стерилног матери-
јала, можете користити други,
што чистији материјал, на при-
мер, троугласту мараму, чисту
кухињску фолију и слично.
– Урадите имобилизацију и елевацију
– Збрините друге повреде, ако их има
– Док се чека транспорт, контролишите пулс, дисање, проверите завој и пружите

повређеном психолошку подршку.
Хлађење се може спровести испирањем хладном во-

дом (текућа хладна вода са чесме) или потапањем опеченог
дела тела у хладну воду или стављањем убруса натопљених
у хладну воду на опечену површину. Хлађење има вишестру-
ки ефекат. Оно скраћује штетно дејство високе температу-
ре, продубљивање и проширивање опекотине, смањује оток
и ублажава бол. За хлађење се првенствено користи обич-
на текућа вода. Уколико није доступна, може се употребити
нека друга нешкодљива течност, као што је хладно млеко,
хладан сок и слично.
Ако су присутни пликови водите рачуна да се пликови
не пробуше, јер док су цели нема опасности од инфекције.
После хлађења пликови се обавезно (по могућству стерилно)
покривају. Пликови треба да се прекрију газом која их у це-
лини покрива и штити од механичког оштећења. Пожељно
је да газа покрива и непосредну околину плика, како би си-
гурно био заштићен од механичког оштећења. Пликови, као
и други делови опекотине не смеју се покривати „лепљивим“
покривачима (на пример, директно стављање фластера), ка-
ко се приликом њиховог скидања не би оштетио плик или
ткиво опечене површине.
слика 7.7. – Хлађење опекотине на чесми Одећу која се налази преко опекотине треба уклонити
(исећи је, ако треба). Уклања се одећа која је врућа (ти-
ња) или стеже део тела који може да отекне услед опекоти-
не. Међутим, одећу која је залепљена за опечену површину
(„стопљена“ с опекотином) не дирајте и не покушавајте да је
уклоните, јер може да откине ткиво ране и изазове крваре-
ње.
Такође уклоните прстење, сат, наруквице (код опекоти-
на на руци), ципеле (опекотина на нози). Нарочито водити
рачуна о опекотинама на шакама где ће сигурно доћи до
отока прстију, тада што хитније скините прстење, јер ће ка-
сније то бити немогуће, без сечења посебним алатом.
Повређеног који има велику опекотину по површини, па
чак и ако је првог степена, морате третирати као повређеног
у стању шока и одвести у здравствену установу.
Опекотине на лицу се не завијају због затварања
дисајног пута. Такве опекотине се само хладе и остављају
откривене до доласка у болницу.
слика 7.8. – Уклањање одеће

215

Призбрињавањуопекотина,никаконесмете:
–скидати„одећуприљубљенунаопеченуповршину“;
–додириватиопеченуповршинурукомилидругимпредметима;
–бушитиилиуклањатипликовејерсетимеотварапутинфекцији;
–стављатинаопеченуповршинумасти,гелове,помаде,прашковеислично.
Опекотинедисајнихпутева
Опекотине лица увек треба да побуде сумњу на постојање опекотина дисајних путева,
због веома брзог проласка врелог ваздуха кроз уста, грло и дисајне путеве. Код опечених
у пожару, нарочито ако је он у затвореном простору, такође треба посумњати на опекотину
дисајних путева врелим ваздухом или димом.
Опекотине дисајних путева су веома озбиљне и забрињавајуће, јер стално растући оток
дисајних путева знатно смањује отвор кроз који пролази ваздух, тако да повређени убрзо
почиње да се гуше. Ако се оток дисајних путева и даље погоршава настаје потпуно запуше-
ње дисајних путева и угушење због непроласка ваздуха. Веома је важно, када се посумња
на опекотину дисајних путева, да се одмах обезбеди транспорт у здравствену установу.
Када можете посумњати на опекотине дисајних путева:

– опекотина на лицу, нарочито око уста и носа. Опечене носне длаке;
– опекотине задобијене у пожару (нарочито у затвореном простору);
– присуство дима у просторији у којој је повређени затечен;
– отежано дисање и субјективни осећај недостатка ваздуха. Бол при дисању;
– црвенило и оток слузнице уста, оток и црвенило језика услед проласка врелог ваздуха;
– бесвесно стање као резултат пожара.
– Обавестите хитну помоћ.
– Поставите повређеног у релаксирајући
.полуседећи положај.
– Ослободите одећу, нарочито ону која сте-
же око врата, грудног коша и трбуха.
– Дати лед или ледену течност да испере
уста, како би се смањио оток почетног де-
ла дисајних путева.
– Стално контролишите дисање, пулс и ста-
ња свести.
– Стално бодрите повређеног.
слика 7.9. –
опекотина дисајног пута
ОПЕКОТИНЕЕЛЕКТРИЧНОМСТРУЈОМ
Опекотине настале дејством електричне струје могу би-
ти веома озбиљне и животно угрожавајуће. При удару елек-
тричне струје на телу увек постоји место уласка струје, затим
њен пут кроз ткива и органе у телу и излазно место на телу,
где га струја напушта. Улазноместо, је место контакта тела
са извором електричне струје. То је најчешће шака, то јест пр-
сти на руци. На свом путу кроз тело, струја долази у контакт
са течностима у ткивима и органима и варничи стварајући
високу температуру која изазива „ефекат кувања“. Кувањем
се оштећују мишићи, нерви, крвни судови, крв, унутрашњи ор-
гани и друге структуре. На излазномместу, то јест на месту
контакта тела и земље такође постоји опекотина, слична оној
на улазном месту.
При проласку струје кроз тело, због њеног утицаја на
спроводни систем срца настају поремећаји срчаног ритма,
који могу бити веома озбиљни, до тога да се у потпуности
заустави рад срца.
На месту уласка и изласка струје, опекотине су углавном
дубоке (трећег степена) и обично су оштећена и ткива која
су смештена непосредно испод коже. Колико је раширена и
слика 7.10. – опекотина
електричном струјом озбиљна унутрашња повреда, може се индиректно процени-
ти преко удаљености улазног и излазног места струје и ре-
кострукције правца проласка струје на основу тога. Поред
опекотина на улазном и излазном месту, могуће је стварање
опекотина и у прегибним површинама коже, јер услед про-
ласка струје на тим местима може настати варничење. Зато
увек треба прегледати лакатне јаме, пазушне јаме, препоне,
затколену јаму.
Пре пружања помоћи, мора се утврдити да ли спасио-
цу прети непосредна опасност од удара струје. Затим треба
утврдити да ли повређени има и даље контакт са извором
струје.
Уколико је удар струје настао преко неког уређаја, треба
га пажљиво искључити из струје. Најбоље је ако може да се
искључи главни прекидач или осигурач како би се сигурно
прекинуо доток струје на месту где се пружа помоћ (детаљ-
није о поступку на месту несреће изазване електрицитетом
прочитајте у другом поглевљу - Поступак на месту несреће).
217

слика 7.11. и 7.12. – искључивање осигурача
– Осигурајте да место несреће буде безбедно.
– Поставите повређеног у лежећи или удобан седећи положај.
– Опекотине на месту уласка и изласка струје третирајте хлађењем (хладном водом),
како би се ширење опекотине спречило. Имајте у виду да бол у овим случајевима
обично не постоји, јер је реч о трећем степену опекотина.
– Прекријте опекотину стерилном газом, лабаво превијте завојем и урадити имобили-
зацију.
– Контролишите дисање, пулс и стање свести.
– Стално пружајте психолошку подршку повређеном.
Поступаксповређенимбезсвести,којије
доживеоударелектричнеструје:
–Прекиитеконтакттелаповређеногсизвором
струје.
–Обезбедитепролазностдисајногпута.
–Поставитигаубочнирелаксирајућиположај.
–Сталноконтролишитепулсидисање.
–ПрипремитеповређеногзаКПР.
–Хитнотранспортујтеуболницу.
ХЕМИЈСКЕОПЕКОТИНЕ
Хемијске опекотине настају дејством коро-
зивних средстава, киселина и база. Најчешће се
дешавају у домаћинству или у индустрији. Ду-
бина и величина хемијске опекотине зависе од
дужине деловања хемијског средства на кожу
односно ткива уопште. Због тога је веома важна
брзина уклањања корозивног средстава са по-
вршине тела. То указује на значај пружања прве
помоћи у овим ситуацијама.
Суштина прве помоћи код хемијских опеко-
тина је издашно испирање места на коме је де-
ловало корозивно средство, великом количином
чисте воде, најмање 20 минута. Не трудити се
да пронађете „антидот“, тј. специјално средство
којим се неутралише корозивно средство (за ки-
слика 7.13. – Хемијска опекотина
селину одговарајућа база или за базу одговара-
јућа киселина). Чиста вода која има неутралну
киселост, може да послужи за неутралисање и
киселина и база. Ефекат испирања великим ко-
личинама чисте воде је разблаживање корозив-
ног средства и његово механичко отклањање
са површине тела. Што је испирање корозивног
средства водом количински већа и временски
дужа то се његов даљи штетан утицај губи, јер
долази до потпуне неутрализације.
Хемијске опекотине могу бити у сва три сте-
пена дубине оштећења. За разлику од топлотних
развијају се споро, те ако се хемијско средство
не уклони и остави да делује, доћиће до оште-
ћења читаве дебљине коже, па и ткива која се
налазе испод (масно ткиво, мишићи, нерви, крв-
ни судови итд.).
Акојеречосувомкорозивнмсредству(упраху),првогатреба
очеткати,какосаодећетакоисакоже,патекпотомиспрати.
Уколико је одећа натопљена корозивним средством или се на њој налази хемијско

средство у облику праха, замолите повређеног да одећу скине.
219

При тим овим манипулацијама, мора се водити рачуна о самозаштити спасиоца, у сми-
слу да онај ко пружа помоћ не дође у додир с корозивним средством.
Изглед хемијске опекотине зависи од степена дубине оштећења и варира од црвени-
ла, отока, пликова, до знакова трећег степена који се ређе јављају, због споријег настанка
оштећења. Пошто су углавном у питању опекотине првог и другог степена, симптомима до-
минира веома јак бол.
– Уклоните извор корозивног средства на безбедно место. Идентификујте, ако је могу-
ће, врсту корозивног средства и забележите је. При уклањању корозизвног средства,
спасилац мора да води рачуна о самозаштити, да се и он не би повредио.
– Скинуте одећу која је натопљена тим средством.
– Обилно испирајте чистом водом најмање 20 минута, односно до одласка у болницу
– Покрите стерилном газом и поставите лабав завој.
Хемијскаповредаока
Хемијска повреда очију може да буде веома опасна и имати озбиљне последице. Таква
повреда изазива несносно јак бол, појачано сузење, црвенило вежњаче (коњуктиве) и бео-
њаче, осећај замућености видног поља или чак слепило тог ока.
Треба што хитније почети са испирањем ока, млазом воде, који треба да траје најмање
20 минута. Током испирања око мора бити отворено све време, а испирање почети из уну-
трашњег угла ока како би се вода сливала према спољашњем углу. Млаз воде треба повре-
мено усмеравати и према спољашњем углу. Водити рачуна да млаз воде не буде непријатно
јак. Такође треба водити рачуна да се при испирању повређеног ока, истовремено вода не
прелије према здравом оку и повреди га. Скрените пажњу повређеном да прстима не трља
око, јер на тај начин дубље утискује корозивно средство и погоршава повреду ока. Не за-
боравите да чистом водом исперете и цело лице повређеног, како бисте спречили и друга
могућа оштећења по кожи лица.
– Уклоните корозивно средство на безбедно ме-
сто. Обратите посебну пажњу на самозаштиту
спасиоца.
– Испирајте око најмање 20 минута или до од-
ласка у здравствену установу.
– Стерилном газом прекријте повређено око и
лабаво завити.
– Транспортујте повређеног у болницу, са еви-
дентираном/забележеном врстом корозивног
средства.
слика 7.14. – испирање ока над чесмом
СТАЊАНАСТАЛАИЗЛАГАЊЕМЕКСТРЕМНИМТЕМПЕРАТУРАМА
Стања која настају продуженим дејством повишене температуре на читаво тело после-
дица су поремећаја физиолошких механизама регулисања топлоте тела. Нормална темпе-
ратура тела обично се креће у од 36 до 37 ℃. За функционисање свих органа и ткива веома
је важно одржавати унутрашњу температуру тела константном. За ту сврху постоји велики
број природних (физиолошких) механизама. У условима када се тело прегрева услед пови-
шене спољашње температуре постоји појачано одавање топлоте из тела:
– механизмом појачаног знојења;
– појачаним испаравањем (зрачењем) са површине тела и
– појачаним дисањем.
Болесна стања услед веома повишене спољашње температуре не јављају се све док
регулаторни механизми тела могу да се боре са њом. Онога тренутка када то није могуће,
настају озбиљни поремећаји. Уколико се на време не интервенише може настати и смрт.
ИЗЦРПЉЕНОСТТОПЛОТОМ
Ово специфично стање, разликујемо од топлотног
удара по интензитету симптома. Може да настане када
човек дуго борави у простору на температури већој од 26
℃ и када је влажност ваздуха висока.
Овакво стање је последица немогућнсти тела да
одаје топлоту (да се хлади) зрачењем (радијацијом) и ис-
паравањем (евапорацијом). Као последица тога настаје
појачано и дифузно знојење, које проузрокује тегобе а
препознаје се по карактеритичним знацима који прате
губитак воде и соли.
Знаци исцрпљенсти топлотом су:
– појачано знојење по читавом телу;
– малаксалост;
– вртоглавица;
– несвестица;
– мучнина;
– слабији пулс, због пада крвног притиска, који је
последица губитка велике количине течности зно-
јењем;
– непромењена температура тела.
221

Циљпрвепомоћије
– Склањање угрожене особе на хладније и сувље место.
– Надокнада воде и соли.
– Обезбедите особи хладније и сувље место. То у првом
реду подразумева заклон од директног дејства сунца,
најмање хладовина неког дрвета или трема. Пожељно је
да то место буде изложено струјању ваздуха, које сма-
њује влажност и омогућава одавање топлоте евапора-
цијом и радијацијом.
– Поставите особу да лежи с подигнутим ногама (у поло-
жају аутотрансфузије), који ће јој одговарати због пада
крвног притиска, услед губитка течности
– Датјте јој да пије течност, која је, по могућству охлађене
и благо посољена. Можете је сами направити, тако што
ћете на један литар воде ставити кафену кашичицу ку-
хињске соли. Повређена особа треба да пије гутљај по
гутљај воде, никако нагло.
– Стално пратите виталне знаке, нарочито квалитет пулса
– Обезбедите транспорт у здравствену установу
ТОПЛОТНИУДАР
Топлотни удар настаје услед дужег боравка у прегрејаној средини, када топлота тела
превазилази капацитет знојења. Услед прегревања тела долази до оштећења мозга, које
се манифестује у поремећају рада можданог центра за регулисање топлоте. Овај озбиљни
поремећај, уколико се на време не заустави, може узроковати смрт.
Знаци топлотног удара су:

– црвенило коже;
– јако повишена температура коже читавог тела;
– кожа је сува, то јест немазнојења (што је основна разлика у односу на исцрпљеност
топлотом);
– свест може бити поремећена од нивоа дезорјентисаности, преко поспаности до без-
свесног стања.
Поред ових, карактеристичних знакова постоје и други неспецифични знаци, који указу-
ју на поремећеност општег стања, тј. на последице прегревања других органа и органских
система. То су: главобоља, мучнина, повраћање, малаксалост, слабост.
Температура тела, измерена топломером у стању топлотног удара износи више од 40 ℃.

Све време, пулс је убрзан.
Циљпрвепомоћи је уклањање прегрејане особе на хладније место и хлађење тела,

како би му се спустила температура на нешкодљиву меру и обезбедио што хитнијем тран-
спорт у здравствену установу.
– Брзо склоните такву особу на хладније место.
– Уклоните непотребну одећу и обућу (јакну, капут, кошуљу, чизме ципеле, патике).
– Увијте прегрејану особу у влажан чаршав и заливајте чаршав хладном водом све
време. Ако немамо чаршав или нешто слично њему, поливајте прегрејану особу хла-
дом водом по читавом телу све док температура тела не падне испод 38 ℃ (наравно,
ако сте у могућности мерите температуру тела топломером). Уколико немате топло-
мер, процените брзину пада прегрејаности тела на основу смањивања црвенила коже
и додиривања коже (која би требало да почне да се хлади).
– Уколико је повређени свестан и нема мучнину ни стомачних тегоба, можете му дати по
мало хладне воде да пије полако, гутљај по гутљај.
– По постизању задовољавајуће темепретуре тела, мокре чаршаве замените сувим
– Пратите све време виталне параметаре, свест, дисање, пулс.
Ако је особа без свести поставите је у бочни релаксирајући положај и пратите све вре-
ме дисање и будите спремни за КПР. У овом положају се тело хлади на горе описан начин.
СМРЗОТИНЕ
Смрзотине настају када су одређени делови тела из-
ложени у дужем периоду веома ниским температурама.
Најчешће су то шаке, стопала и лице, а то практично зна-
чи периферни делови тела. Најподложнији смрзавању су
прсти на рукама и ногама (посебно палчеви), уши и нос.
У зависности од температуре и брзине ветра смрзотине
могу да настану за веома кратко време. Приликом пре-
гревања тела, топлота и влажност појачавају узајамно
дејство, а приликом смрзавања, хладноћа и јачина ве-
тра појачавају узајамно дејство. Повећање брзине ветра
има исти ефекат као и смањење температуре. Тако на
223

пример, ако на температури од +2℃, дува ветар брзине
30 km/h даје еквивалент смрзавања као температура од
-12℃. Старији људи, затим особе са тешким хроничним
обољењима, као и исцрпљене особе посебно су осетљиве
на дејство ниских (и уопште екстремних) температура.
Услед излагања ниској температури долази до грча,
а затим и оштећења крвних судова, што може довести до
одумирања ткива (гангрене), због неисхрањености, која
потиче од неснабдевеноти ткива крвљу. Први знак оште-
ћења ткива је губитак осетљивости (на пример, престаје
осетљивост на додир). То је знак аларма да, ако се не
прекине штетно дејство ниске температуре, настаје непо-
вратно изумирање ткива.
Знацисмрзавања
– На почетку се јавља осећај мравињања и боцкања
у смрзнутом делу.
– Затим се развија бледило коже смрзнутог дела које
прелази у укоченост и тврдоћу потпуно неосетљиве
коже. Читав део тела се укочи.
– Уколико се дејство хладноће настави, настаје гангре-
на (неповратно изумирање ткива) и тада боја коже и
читавог смрзнутог дела постаје тамна – скоро црна.
Циљ прве помоћи је споро и пажљиво загрева-

ње ткива. Смрзнути део тела не сме се трљати (рукама
спасиоца, одећом, снегом и слично). Трљањем се гранична
оштећења погоршавају и претварају у неповратна. Најбоље
загревање смрзнутих делова тела је на температури соп-
ственог тела (на пример, прсте и шаке ставити под пазух).
Загревањем се поново успоставља проток крви кроз смр-
знути део тела. С појавом протока крви, мења боја коже,
враћа се осетљивост, температура смрзнутог дела расте.
На тај начин, спречава се изумирање ткива. По повратку
нормалне прокрвљености, на кожи смрзнутог дела могу да
се јаве пликови као знак претходног оштећења коже.
Кaрактеристичне промене боје коже током дужине дејства хладноће:

бледа – шарена (бледо-модро прошарана) – модра – црна
Карактеристичне промене боје коже приликом загревања:

бледа (или шарена, модра) – црвена – нормална.
Приликом загревања, осим промене боје коже јављају се болови, као знак поновне
прокрвљености ткива. Враћа се загрејаност коже, која може да постане и топлија него
нормално (због наглог дотока веће количине крви него што је уобичајено). Неповратно изу-
мрло ткиво, не мења своју боју нити постаје болно приликом загревања, зато што су у њему
потпуно уништени крвни судови и нерви а ткиво је мртво.
– Поставите особу са смрзотинама у топлу просто-
рију.
– Уклоните све оно што може да стеже и омета доток
крви: рукавице, наруквице, сат, прстење, чизме, ци-
пеле, чарапе са јаким ластишем (исеците ластиш).
– Загрејте пажљиво, без трљања сопственим рукама
смрзнути део тела. Уколико су руке смрзнуте по-
саветовати повређеног да стави шаке у сопствени
пазух, како би се загрејале на температури тела
– Ставите смрзнути део тела у топлу воду на темпе-
ратури 39–40℃. Важно је да вода буде топла, а не
врела (како би се избегла даља оштећења ткива).
– Превити сувом газом у дебљем слоју и лабаво
превити завојем.
– Направите елевацију ектремитета како би се избе-
гао оток смрзнутог дела (после загревања).
Приликомзбрињавањасмрзотинаниједозвољено:
–трљањесмрзнутогделателабилочиме;
–одмрзавањеделатела,акопостојимогућностпоновногсмрзавања;
–постављањесмрзнутогделаблизујакогизворатоплоте(ватра,пећ);
–стављањесмрзнутогделателауврелуводу.
225

СМРЗАВАЊЕ
Смрзавање или хипотермија се јавља када температура тела падне испод 35℃ (тем-
пература телесног језгра). То се дешава у стањима када тело није у стању да производи
довољно топлоте која одржава температуру тела у нормалним границама.
Благахипотермијанастаје код телесне температуре испод 35 до 32℃. Карактери-

стични симптоми и знаци су дрхтавица, убрзан пулс и дисање, затим безвољност (апатија)
или збуњеност (конфузност).
Умеренахипотермија настаје када се температура тела креће од 32 до 30 степени.
Тада настаје модрило коже, јака дрхтавица, праћена укрућеношћу мишића, успорен пулс и
дисање, пад крвног притиска, поремећај срчаног ритма, губитак памћења, дезорјентација и
ступор. Умерена хипотермија је стање из кога човек може да се повратити.
Тешкахипотермија настаје када температура тела падне испод 30 степени. То је ве-
ома тешко стање организма, у коме долази до озбиљног успоравања пулса и дисања, пада
крвног притиска и настанка озбиљних срчаних аритмија.
Главни фактори који доводе до хипотермије су ниске спољне температуре, ветар и ста-
ња организма која га чине нарочито осетљивим на расхлађивање. Поред набројаног, пот-
хлађивању може допринети неодговарајућа или влажна одећа. Стари људи, изнемогли, из-
гладнели, тешки хронични болесници и особе у алкохолисаном стању, имају већу склоност за
развој овог стања. Ветар такође погодује настанку потхлађивања. Ветар подстиче феномен
смрзавања, чак и када су спољашње температуре изнад 0℃ (види у претходном тексту).
Боравак у хладној води такође погодује потхлађивању, тако да боравак у воденој средини
30 пута брже доводи до смрзавања, него при истој температури на сувом ваздуху, јер тем-
пература тела опада знатно брже.
Знацисмрзавањасу
– Осећај хладноће, дрхтавица.
– Поремећај свести (неорјентисаност, поремећај понашања, поспаност).
Дрхтавица је обавезни знак који прати субјективни осећај хладноће. Дрхтањем тело по-
кушава да створи вишак топлоте како би се загрејало. Поремећај свести најчешће се јавља
у виду неоријентисаности, а понекад и поспаности. Поремећај понашања манифестује се у
виду безвољности или у супротном правцу – као агресивно понашање. У каснијим фазама
смрзавања долази до летаргије или потпуног губитка свести (сматра се да губитак свести
настаје када температура тела падне испод 32℃). После губитка свести треба бити веома
опрезан због могућег застоја срца. Срчани застој настаје када температура падне испод
28℃, код неких особа се може догодити и на вишим температурама. Због тога треба стално
пратити дисање и квалитет пулса. Када дисање постане плиће и спорије, а пулс слабији и
спорији може се очекивати настанак срчаног застоја, то јест озбиљних поремећаја срчаног
ритма (фибрилација комора) и зато се треба припремити за КПР.
– Спречити даљи губитак топлоте.
– Полако загрејте смрзнутог, водећи рачуна о очувању топлоте телесног језгра, а спре-
чавати одавање топлоте преко периферије тела (коже и мишића).
– Обезбедити транспорт у здравствену установу.
У затвореном простору
– Ако је могуће, унесите особу у топлији простор.
– Скините јој влажну одећу и замените је сувом и топлом одећом.
– Особу утоплите топлим прекривачима. Обавезно водите рачуна да лежи на топлој
подлози.
– Дајте јој топле напитке – заслађени чај или супу (уколико нема мучнине и повраћања
и уколико је особа потпуно свесна).
– Пратите виталне знаке – свест, дисање, пулс.
– Пружите психолошку подршку и смирите такву особу, нарочито ако је агресивна јер
тиме непотребно губи топлоту и не дозвољава да јој се укаже помоћ.
– Организујте транспорт у здравствену установу.
У спољашњим условима:
– Поставите смрзнутог на заклоњено место.
– Скините влажну одећу, умотајте га у ћебад и покријте главу, водећи рачуна да се не
покрију нос и уста, због несметаног дисања.
– Не дозволити смрзнутом да лежи на голој земљи. Најбоље је да га ставите у врећу за
спасавање, ако је то могуће. Покријте га ћебадима и новинама и ставите га у најлон
или изотермални фолију/врећу за спасавање, ако су доступне.
– Дајте му топле напитке, ако је свестан, нема мучнине и не повраћа. Никако не сме
да пије алкохолна пића, јер она изазивају ширење крвних судова (вазодилатацију) на
површини тела и тиме омогућавају још веће одавање топлоте и хлађење организма.
– Пратите виталне знаке – свест, дисање, пулс.
– Пружите таквој особи психолошку подршку јер ће је то смирити.
– Што пре позвите помоћ и транспортујте га у здравствену установу.
Код умерене и тешке хипотермије, кључ спасавања је у очувању топлоте телесног је-
згра (срца, плућа и осталих унутрашњих органа). То се постиже загревањем тела у пределу
витално важних органа и истовремено спречавањем повратка хладне крви са периферије
тела у ове органе. Циљ је да се сачува унутрашња топлота тела и да топла крв циркулише
ка периферији, а не обрнуто.
227

Хиблеров(немачки)топлотниомот
Овај метод је веома ефикасан у збрињавању унесрећеног који је доживео смрзавање.
Он омогућава:
– загревање телесног језгра и центрифугално ширење унутрашње (ендогене) топлоте
према периферији;
– имобилизацију целог тела и
– заштиту од даљег одавања топлоте.
За постављање Хиблеровог топлотног омота потребна су: 4 ћебета, 1 изотермална фо-

лија, 1 чаршав, 1 врећа за спавање, врућа вода, термос или хемијска топла облога.
Поступак је следећи:
– Прострите врећу за спавање на подлогу.
– На врећу поставите четири ћебета, једно преко другог на смицање, тако да захвате
дужину већу од висине повређеног.
– У пределу где ће бити груди и трбух смрзнуте особе, поставите изотермалну фолију
– Смрзнуту особу поставите да лежи на средини ове подлоге.
– Чаршав, савијен петоструко и натопљен врућом водом поставите између доњег веша
и џемпера.
– Учврстите фолију око тела повређеног.
– Наизменично чврсто умотајте ћебад, слој по слој (исправљајте сваки набор), тако да
се глава, рамени појас руке и ноге у потпуности ставе у стање мировања.
– Затворите врећу за спавање.
– Обезбедите транспорт смрзнутог.
Цртеж 7.7. – постављање Хиблеровог топлотног омотача

Уколико се не обезбеди овакав начин спасавања смр-

знутог а дозволи се непотребно померање руку и ногу,
може настати накнадни изненадни пад температуре теле-
сног језгра, због мешања хладне периферне крви с топлом
централном крви. Ова појава позната је као афтердроп и
доводи до смртног исхода код смрзнуте особе.
Ниједозовљено:
–стављатисмрзнутогпоредјакихизвора
топлоте(ватра,усијанапећ);
–даватисмрзнутомалкохолнапића,јерсе
тимепостижејошвећеодавањетоплоте;
–сувишнопомератирукуиногукодособа
стешкомхипотермијом,јерсетиме
подстичецирулацијаохлађенекрвика
телесномјезгру.
Срчани застој услад смрзавања настаје када темпе-

ратура тела падне испод 28℃. Када се то догоди, треба
одмах започети КПР. Никада не треба одустати од спаса-
вања смрзнутог, већ треба радити КПР смрзнуте особе и
истовремено је утопљавати.
осмо поГЛАвЉе
НАГЛОНАСТАЛЕ
БОЛЕСТИИСТАЊА
230/ ПОРЕМЕЋАЈИДИСАЈНОГСИСТЕМА
Хипоксија,хипервентилација,колапсплућа,фушење,задављивање,
дављењеуводи,круп,асматичнинапад,бронхијалнаастма,
анафилактичкинапад,алергија,удисањедима,гасаиотровних
испарења
244/ ПОРЕМЕЋАЈИСИСТЕМАЗАЦИРКУЛАЦИЈУ
Ангинапекторис,срчаниудар,изненаднизастојсрца,шокизазван
поремећајемсрчанерадње,наглигубитаккрви
256/ ПОРЕМЕЋАЈИСИСТЕМАЗАВАРЕЊЕ
Болутрбуху,мука,повраћање,пролив,тврдастолица
259/ ПОРЕМЕЋАЈИФУНКЦИЈЕНЕРВНОГСИСТЕМА
Главобоља,несвестица,можданиудар,конвулзијеифебрилне
конвулзије,епинапад,хистеричнинапад
230 8 . П О Г Л А В Љ Е Н А Г Л О Н А С ТА Л Е Б О Л Е С Т И И С ТА Њ А
ПОРЕМЕЋАЈИДИСАЈНОГСИСТЕМА
Дисање је размена гасова између организма и његове околине. При том се у организам
убацује кисеоник, а избацује угљен-диоксид. Удахнути кисеоник се непрестано троши током
хемијских процеса који су извор енергије за одржавање живота.
У ужем смислу речи, назив дисање или респирација употребљава се за означавање ди-
сајних покрета. Дисајни или респираторни систем је скуп органа који омогућавају дисање.
Дисајнисистем
Плућа су најважнији орган дисајног система јер се у њима размењују гасови. Састоје се
од два плућна крила, левог и десног, која су смештена у херметички затвореној грудној ду-
пљи. Плућа су изграђена од многобројних душничких цевчица које се гранају у све мање до
најситнијих. Најситније – бронхиоле, завршавају се у плућним мехурићима, алвеолама, где
се непосредно размењују гасови.
Кисеоник из атмосферског ваздуха дисајним путевима (нос, ждрело, гркљан, душник,
душнице, алвеоле), преко крвних капилара који их обавијају, прелази у крв. Везан са хе-
моглобином из крви доспева до свих ћелија организма. Угљен-диоксид, настао у ћелијама,
транспортује се у супротном смеру: преко крви долази до плућа, преко плућних капилара
прелази у алвеоле и дисајним путевима у спољну средину.
Цртеж 8.1. – механизам дисања

231

Дисање се састоји од покрета удисаја (инспирације) када се плућа шире (ваздух испу-
ни плућне мехуриће) и издисаја (експирације) када плућа колабирају и истисну ваздух. Из-
међу удисаја и издисаја је кратка пауза. Нормално током мировања одрастао човек удахне
и издахне 16 до 20 пута у једном минуту. Једним удисајем током мировања одрастао млађи
човек прими у плућа око пола литра ваздуха.
Дисајни покрети су рефлексни и регулисани су дисајним центрима смештеним у проду-
женој мождини. Удисај је активан процес који током мирног дисања омогућавају пречага
(дијафрагма) и мишићи грудног коша, док се током форсираног дисања укључују и друге
мишићне групе (мишићи трбуха). Издисај је током мирног дисања пасиван процес док се
током форсираног дисања користе мишићи.
Свако стање организма код кога кисеоник престане да долази у крв представља по-
тенцијалну опасност за живот. Поступак збрињавања унесрећеног почиње мерама прве
помоћи.
Поремећајидисања
Поремећаје дисања изазивају стања болести која ремете размену гасова на нивоу плу-
ћа, ткива или крви. Резултат је поремећај основне функције дисања: снабдевање ћелија ки-
сеоником и елиминацију угљен-диоксида.
ХИПОКСИЈА
Смањење кисеоника у ткивима организма назива се хипоксија. У хипоксији ћелије ор-
ганизма врло брзо пропадају. Мозак је орган најосетљивији на хипоксију. Мождане ћелије
изумиру ако прекид кисеоника траје дуже од 5 минута.
Узроцихипоксије
– Недовољна концентрација кисеоника у ваздуху који се удише (удисање дима или
отровних гасова, промена атмосферског притиска);
– Затварање дисајних путева (страним телом у дисајним путевима, као при задављењу;
спољним притиском на дисајне органе, као при затварању носа и уста или вешању;
сужењем дисајних путева, као код астме и анафилактичког шока;
– Повреде грудног коша (прелом ребара, спољни притисак на грудни кош, затрпавање,
опекотине);
– Поремећене функције плућа (повреде, колапс плућног ткива, запаљење плућа);
– Оштећење центара који регулишу дисање;
– Поремећаји преузимања кисеоника од стране ткива (тровање угљен моноксидом или
цијанидом).
Знацихипоксије,зависно од узрока, могу бити:

– убрзано, продубљено дисање;
– јака главобоља;
– мука;
– конфузност, раздражљивост, агресивност;
– модрило коже (цијаноза);
– бесвесно стање;
– застој дисања и срчаног рада.
При збрињавању особе са хипоксијом најпре утврдите и ако је могуће отклоните узрок,
затим примените одговарајуће мере (зависно од узрока), уз смиривање особе и, по потреби,
транспортујте је у здравствену установу.
ХИПЕРВЕНТИЛАЦИЈА
Продубљено и убрзано дисање назива се хипервентилација. Узроци су најчешће: узне-
миреност (анксиозност), напад панике и хистерија, али може се јавити и код шећерне боле-
сти, шока, неких тровања и код висинске болести.
Знацихипервентилације
– Убрзано и дубоко дисање;
– Вртоглавица, омамљеност до губитака свести;
– Дрхтање руку и ногу или грчеви у рукама и ногама.
Циљ прве помоћи је отклањање узрока и смиривање болесника.
– Отклоните узпок хипервентилације;
– Оболелом се обратите љубазно али одлучно;
– Склоните га на мирније место;
– Дати му парирнату врећицу у коју треба да дише. Врећица треба да буде одговарајуће
запремине, која је већа од запремине просечног удаха одрасле особе (око 1 литар).
Потребно је упутити особу да својом руком држи врећицу испод ивице отвора, да
приљуби отвор врећице својим устима и да дише неколико дисајних циклуса (удах-издах)
у врећицу, не дозвољавајући да ваздух из врећице цури у околину. На тај начин, особа
ће удисати ваздух који има већу концентрацију угљен диоксида, што ће умањити ефекте
метаболичког поремећаја који настаје у хипервентилацији (метаболичка алкалоза).
У случају да је узрок хипервентилације узнемиреност, охрабрите особу да дише спорије,

користећи мишиће стомака, на следећи начин: удисај кроз нос, задржати дах неколико се-
кунди, полако издахнути.
233

КОЛАПСПЛУЋА
Колапс плућа, у склопу пнеумоторакса, настаје про-
дирањем ваздуха у грудни кош, у простор плућне мара-
мице. Најчешће је последица отворене повреде грудног
коша (настале убодом ножа или неког оштрог предмета),
где комуницирају ваздух из спољашње средине и унутра-
шњост грудне дупље. Може се јавити и приликом пуцања
ваздушног мехура (буле) у плућима, када ваздух из плу-
ћа улази у грудну дупљу и прави спонтани пнеумоторакс.
Поступак тбрињавања повреде отвореног грудног коша
детаљно је приказан у петом поглављу.
излив крви
у плућној марамици
Цртеж 8.2. – отворена рана грудног коша

СМЕТЊЕУДИСАЈНИМПУТЕВИМА
Дисајни путеви могу се „затворити“ потпуно или делимично; споља (затварање уста и
носа, вешање) или изнутра (страно тело, несажвакана храна, повраћени садржај, језик у
стању губитка свести, слана – слатка вода, оток у грлу, запаљење, алергиска реакција).
Знациделимичногзатварањадисајнихпутева
– Отежано и бучно дисање.
– Тешкоће при говору.
– Суви кашаљ.
– Зајапуреност лица.
– Особа се држи за врат.
– При дисању грудни кош се увлачи, а трбух истура.
– Стварају се мекана удубљења изнад кључне и грудне кости.
– Међуребарни простори се увлаче.
– Површина коже поприма плавкасту боју.
– Узнемиреност.
ГУШЕЊЕ
Гушење је општи појам којим се описује стање када ваздух не може да доспе до плућа.
Узроци су најчешће: физичка препрека у носу или устима или удисање ваздуха богатог ди-
мом или отровним гасовима.
Знацигушења Мерепрвепомоћи
– Отежано и бучно дисање. – Одстраните све што може да отежа
– Упоран сув кашаљ. дисање (откопчати одећу, олабавити
– Повећано лучење пљувачке. оковратник и кајиш).
– Пренесите особу на свеж ваздух.
Циљпрве помоћи је успостављање до- – Ако је особа свесна, смирите је до мо-
вода свежег ваздуха у плућа. Уколико то ни- гућности пружања медицинске помо-
је могуће потражити медицинску помоћ. ћи, као и у току транспорта.
Гушење настало западањем страног тела у дисајне путеве назива се задављење. Бло-
каду пролаза ваздуха може да изазве само страно тело или грч глатких мишића које оно
изазива. Задављивање код одраслих најчешће изазива недовољно сажвакан комадић хра-
не, а код деце, играчке или њима доступни предмети (поступак прве помоћи код задављења
видети у четвртом поглављу – Мере за спасшавање живота).
235

ДАВЉЕЊЕУВОДИ–УТАПАЊЕ
Приликом утапања особа се налази у озбиљној животној опасности, која је последица
недостатка кисеоника – хипоксије. Она настаје пре свега због грча дисајне мускулатуре да-
вљеника. Присуство воде у плућима нема битног значаја за процес утапања, те не треба гу-
бити време на избацивање воде из плућа, јер и ако се тамо налази она се не може избацити.
Може се појавити избацивање воде преко уста, али та вода пре потиче из стомака него из
плућа. Дављеник увек мора да добије медицинску помоћ, због тзв. секундарног дављења,
тј. иритације плућног ткива.
Уколико је дављеник свестан, он показује следеће знаке:

– Кашаљ;
– Тешко дисање;
– Бол у грудима;
– Плава боја језика и усана;
– Пенаст испљувак;
– Мучнина.
Циљевипрве помоћи су спречавање и лечење недостатка кисеоника, утопљавање и

организовање пружања медицинске помоћи.
– Ако дављеника носите, глава му мора бити постављена ниже од тела и окренута на
страну.
– Дављеника положите на леви бок.
– Проверите да ли је свестан, да ли постоји дисање и да ли је очувана срчана радња.
– Примените КПР ако је потребно.
– Проверите постојање других повреда, на пример, задобијених при скоку у воду.
– Предузмите мере против расхлађивања (утопњаваље).
– Будите упорни у спасавању.
– Обезбедите му хитну медицинску помоћ или транспорт у здравствену установу.
– Спроводите стални надрзор над унесрећеним, до обезбеђења медицинске помоћи.
Непритискајтемустомак,јерможете
покренутинагоннаповраћања,
аповраћенисадржајможеизазвати
задављење.
ВЕШАЊЕ
Вешање подразумева се тело обеси омчом око врата. Притисак на спољњи део врата
сужава ваздушни пут и онемогућава пролазак ваздуха у плућа. Појам гушење означава при-
тисак на врат или грло када тело није обешено о омчу.
Знацивешањасу
– Стегнута омча око врата.
– Маснице око врата.
– Неједнако и убрзано дисање.
– Делимични губитак свести.
– На лицу су истакнути крвни судови уз могуће црвене тачкице, како на кожи лица тако
и на беоњачама ока.
Циљевипрве помоћи су: успостављање дисања и пребацивање у најближу здравстве-

ну установу.
– Придржите тело, ако још виси и пресеците омчу.
– Стабилизујте главу и врат унесрећеног и поставите колир (оковратник) или одговарајућу
импровизацију.
– Поставите унесрећеног у релаксирајући бочни положај.
– Ако је унесрећени без свести проверите функције дисања и пулса.
– Примените КПР уколико је потребно.
– Транспортујте унесрећеног у здравствену установу, уз примену одговарајућих посту-
пака током транспорта или обезбедите хитну медицинску помоћ.
Не уклањајте ни један детаљ који може послужити као доказ полицији која ће вршити
увиђај!
Обратите пажњу да није дошло до повреде кичме.
КРУП
Круп је напад отежаног дисања код деце као последица запаљења гркљана и душника.
Напад се јавља најчешће ноћу. Може да изгледа веома драматично а најчешће прола-
зи без већих последица. Ако напад траје дуже, праћен је изузетно отежаним дисањем или
високом температуром. Треба позвати Службу хитне помоћи.

237

Знаципојавекрупа
Основни знак је отежано и поремећено дисање код малог детета, али се могу
јавити и:
– повишена температура;
– кратак кашаљ сличан лавежу;
– звучно дисање слично звиждуку посебно при удисајима;
– плаветнило коже;
– у тежим случајевима при покушају дисања напрегнути су мишићи око носа,
врата и горњег дела руку.
Циљпрве помоћи је стављање детета у одговарајући положај, умиривање детета као

и тражење савета лекара.
– Дете поставите да вам седи у крилу подупртих леђа.
– Однесите га у просторију где тече топла вода (кухиња, купатило), да би удисало наста-
лу пару (то му олакшава дисање).
– Пожељно је да просторија у којој се дете даље опоравља буде испуњена влажним
ваздухом.
– Код тежег напада позвите Службу хитне помоћи.
Несметегуратипрстедететуугрло!
Постојимогућностдаизазоветегрчгрлаи
даблокиртедисајнипут.Неиспољавајте
страх!Стањедететасетимеможесамо
погоршати.
слика 8.1. – круп – Удисање паре

АСТМАТИЧНИНАПАД
Астматични напад је изненадни напад гушења, настао сужењем
дисајних путева. Смирује се спонтано или после примене лекова.
Кључни поремећај је у дисајним путевима, у којима се током напа-
да јако грче глатки мишићи, што сужава дисајне путеве. Истовремено
је појачана секреција слузи у слузници дисајних путева, чиме се су-
жење још више погоршава. Последица сужења је отежан довод вазду-
ха у плућа, односно кисеоника као и избацивање угљен-диоксида из
организма. То практично значи да је онемогућена правилна размена
гасова у плућним мехурићима-алвеолама.
Знациастматичногнапада:
– изненадни напад отежаног дисања са звиждањем и тегобом у
грудима, посебно израженим током издисаја (чује се писак то-
ком издисаја) Поред тога, могу се јавити:
– кашаљ и искашљавање жилавог секрета;
– особа не може да изговори реченицу у једном даху;
– дисање је убрзано (број удаха и издаха је око 25 у минуту);
– срчана радња је убрзана (број откуцаја изнад 100–110 у минуту);
– за дисање болесник користи помоћне дисајне мишиће;
– код тежег напада кожа и слузокоже су плавичасто пребојене;
– јављају се страх, узнемиреност, презнојавање;
– ређе настаје губитак свести и престанак дисања.
Узроци су веома различити:

– алергија
– инфекције
– аерозагађење
– хладноћа
– емоционални стрес
– физички напор
Астматични напад обично траје неколико минута, мада може тра-

јати више часова (и до 24 часа).
Свакинападкојитраједужеод20минутазахтевабол-
ничколечење.
239

Циљпрве помоћи је олакшати дисање, умирити оболелог и по по-
треби позвати Службу хитне помоћи.
– Поставите оболелог у што удобнији положај. Ослоните га на неки ослонац у седећем
ставу и благо нагнути према напред (слика 8.2.);
– Ослободите одећу која може да стеже при дисању (крагна, појас, капут, кајиш итд)
– Обезбедите свеж ваздух;
– Ако оболели има лек код себе, помозите му да га узме. Унослекаинхалационим
путем-пумпицаимаапсолутнупредност(слика 8.3.);
– Дозирање: 2–4 удаха кроз пумпицу; ако не делује, понављјте удах на 3 минута;
– Проверавјте и бележите вредности дисања и пулса на сваких 10 минута;
– При израженом модрилу коже, губитку свести или престанку дисања, примените од-
говарајући мере прве помоћи (КПР) и позвите Службу хитне помоћи;
– Ако је напад блажи није потребна није потребна интервенција лекара;
– У случају да напад дуже траје, да не реагује на лек, да су тегобе веома изражене, или
ако траје дуже од 20 минута, позвите Службу хитне помоћи.
а астматичаразнака
Већинааст а зна какотре
о требадасепо
а нашаутокунапада.
слика 8.3. – слика 8.2. –

Узимање лека Астматични напад
инхалационим - оболели седи у
путем столици, благо наг-
нут према напред,
напред рукама се
ослања на наслон
столице
АЛЕРГИЈСКАРЕАКЦИЈАОРГАНИЗМА
(АНАФИЛАКТИЧКИШОК)
Алергијска реакција је измењена реакција организма која се
јавља после поновљеног контакта преосетљивог организма с од-
ређеном супстанцом (која се иначе не сматра штетном). Може се
појавити одмах – за неколико секунди или минута после контакта,
или ређе одложено – до 24 часа након контакта. По свом интен-
зитету може бити блага, или озбиљнија, све до форме која може
довести и до смрти.
Узроци
– Осетљивост на лекове (нарочито кад су примењени у виду
инјекција, најчешће антибиотици, мада скоро сви лекови мо-
гу дати алергијске реакције);
– Убоди инсеката (посебно директно у крвни суд);
– Ујед змије;
– Удисањем неких супстанци;
– Неке врсте хране (на пример, ораси, јагоде, риба, махунасто
поврће);
– Додаци храни;
– Хемикалије у домаћинству.
Супстанца која доводи до алергијске реакције назива се алер-

ген. При првом контакту осетљивог организма с одређеном суп-
станцом у организму се стварају специфичне материје – антитела.
Блажи облик испољавања алергијске реакције је у виду оспи
тј. копривњаче (уртикарије). Супстанце ослобођене при алер-
гијској реакцији делују на крвне судове коже и поткожног ткива
који се шире. Течност излази у околно ткиво и настају плоче – ур-
тике, различите величине. Плоче су у средини бледе са црвеном пе-
риферном границом. Праћене су пецкањем и сврабом, трају 12–24
часа.
Најтежи облик алергијске реакције назива се анафилаксија
илианфилактичкишок. Ово стање је веома опасно по живот, и
развија се до 30 минута после контакта са алергеном.
Као што је речено, алергијска реакција може почети одмах,
већ после неколико минута (од 1 до 15) ређе након 24 часа. Њено
дејство је јаче што је краћи временски интервал од момента деј-
ства алергена до појаве симптома. Најтежи облик је анафилактич-
ки шок, који представља једно од најтежих и најхитнијих стања у
медицини.
241

Знациблажихалергијскихреакција
Зависно од места уноса алергена:
– узнемиреност и страх;
– убрзан пулс;
– пад крвног притиска;
– велике црвене мрље и свраб по кожи;
– сузење очију и цурење носа;
– оток око очију, делова лица и врата;
– отежано дисање, од благе до изражене форме;
– оштар кашаљ;
– знојење.
Треба да знате да увек постоји удруженост реакције од више орган-
ских система.
Знацианафилактичкогшока
– Општа слабост, ошамућеност, вртоглавица, страх, узнемореност;
– Стезање у грудима, лупање срца, једва опипљив пулс или неопи-
пљив;
– Отежано дисање, свирање у грудима;
– Оток лица, врата, усана, грла;
– Промуклост, тешкоће при гутању;
– Оспа по телу, знојење, свраб;
– Пролив, губитак контроле мокрења;
– Може настати губитак свести, престанак дисања и рада срца, што
изискује хитну КПР.
Циљпрве помоћи је отклонити алерген ако је то могуће,затимолак-

шати дисање, умирити оболелог и по потреби позвати ХМП. Код анафилак-
тичког шока што пре обезбедити хитну медицинску помоћ и транспортова-
ти оболелог у медицинску установу.
– Код сумње на анафилаксију одмах позовите Службу хитне помоћи или
обезбедите хитан транспорт с пратиоцем до најближе здравствене
установе (у току транспорта стално проверавајте виталне функције –
свест, дисање и рад срца и по потреби примените мере КПР);
– При враћању свести, дисања и рада срца унесрећеног поставити у
бочни релаксирајући положај;
– Једина делотворна терапија је давање адреналина, путем
самопомоћи (ако је могуће), а коју даје здравствени радник на
терену или у здравственој установи.
Ако су виталне функције очуване

– Унесрећеног ставите у седећи положај који највише олак-
шава дисање;
– Ослободите га тесне одеће;
– Ако се жали на вртоглавицу, малаксалост и мучнину, стави-
ти га у лежећи положај с подигнутим ногама;
– Многи људи, када знају да постоји могућност да дођу у
контакт са алергеном (нпр. пчеле на излету) и да постоји
опасност од анафилактичне реакције имају при себи сет
за помоћ (ампула адреналина са упутством за коришћење),
– Код израженог отока лица, усана или врата, стављајте
хладне облоге и дајте унесрећеном да сиса лед;
– Све унесрећене и са анафилаксијом и са уртикаријом
упутите лекару.
слика 8.5. – спасилац мери пулс на врату
слика 8.4. – оболели у седећем положају сиса лед

243

УДИСАЊЕДИМА,ГАСАИОТРОВНИХИСПАРЕЊА
ЕФЕКТИУДИСАЊАГАСОВА
Назив гаса Порекло Ефекти
Угљен-моноксид Испуштање гасова из мо- Лакши облик: главобоља, конфу-
торних возила. Дим настао зија, мучнина и повраћање.
приликом пожара. Тежи облик: модра и црвена
пребојеност коже, убрзано и
отежано дисање, стање свести
је измењено, особа може бити и
без свести.
Дим Дим је чешћи узрок смрти Убрзано чујно дисање. Кашаљ.

него сама ватра. Дим са- Опекотине и гар око уста и носа.
држи мало кисеоника зато Губитак свести.
што се кисеоник троши за
процес сагоревања у коме
се стварају и токсичи га-
сови.
Угљен-диоксид Накупља се у дубоким под- Осећај недостатка кисеоника,
земним просторима, као главобоља, конфузија и губитак
што су рудници угља, буна- свести
ри и подземне пећине.
Разређивачиигорива Лепак, средства за чишће- Главобоља и повраћање, поре-
ње, плин за камповање, мећај свести, могућ је и застој
боца с пропаном.. срчаног рада.
Удисање дима, гаса и отровних испарења у већим количи-

нама, као и дужа изложеност мањим количинама може да буде
смртоносна. У затвореном простору у којем постоје ови агенси
спасилац несме да предузима никакве мере, па ни мере КПР
уколико нема заштитну опрему.
У случају пожара, спасилац мора прво да брине о својој без-
бедности, што значи да непружапомоћаконијенаправи
начинзаштићен. Исто важи и за отровна испарења и гасове,
без заштитне маске и опреме неулазите у просторије у којима
се налазе ова испарења.
Циљевипрве помоћи су: упостављање правилног дисања

и обезбеђивање што брже хитне медицинске помоћи.
– Позовите хитну медицинску помоћ и по потреби,
ватрогасну службу;
– Ако процените да је за вас безбедно или ако имате
одговарајућу заштитну опрему, изнесите унесреће-
ног на чист ваздух;
– Ако је свестан, на чистом ваздуху поставите особу у
седећи положај са подупретим леђима, обезбедите
апсолутни мир, и охрабрите га да дише нормално;
– Ако је без свести положите га у бочни релаксирају-
ћи положај и проверавајте дисање и пулс;
– Ако је потребно примените мере КПР,
– Обрадите повреде ако постоје;
– До доласка медицинске помоћи проверавајте ста-
ње свести, дисање и пулс.
Ако постоји могућност отклоните узрок дима – гаше-

њем или пригушивањем ватре. Подсетите се поступка у
случају пожара из другог поглавља и поступка у случају
тровања отровним гасовима у десетом поглављу.
ПОРЕМЕЋАЈИСИСТЕМА
ЗАЦИРКУЛАЦИЈУ
Срце с крвним судовима чини организовани затворе-
ни кружни систем за циркулацију крви (кардиоваскулар-
ни систем), који у току читавог живота омогућава сталан
проток крви кроз све органе и ткива.
Улога система за циркулацију је:

–транспортна – што значи да омогућава довод
кисеоника (О2) из плућа у ткива, а угљен-диоксида
(СО2) у обрнутом правцу;
–преносихранљивематерије из цревног тракта,
неопходне за обнављање ткива и енергије;
–преносиштетнеотпаднепродукте метаболи-
зма до бубрега који их излучују мокраћом.
245

срце, централни орган Аорта, главна срчана артерија у телу
система за циркулацијуи
његова главна моторна
снага
вене, покрећу крв са

периферије тела ка срцу,
Атерије, допремају крв
користећи активност
богату кисеоником из
мишића и венских залистака
срца до органа и ткива
целог тела
Десна коронарна
артерија
Лева коронарна
артерија
најмањи крвни судови:

артериоле, венуле и мрежа
крвни судови који „исхрањују“ срце
капилара путем којих се врши
размена гасова
Цртеж 8.3. – систем за циркулацију
Срце
Срце је главна моторна снага циркулаторног система. Срчани мишић ради током чи-
тавог живота складно и равномрно, без прекида. Има улогу пумпе која покреће крв и тиме
обезбеђује размену материја, такозвани ћелијски метаболизам.
Аорта
плућна артерија
плућне вене
Десна преткомора Лева преткомора
Лева комора
Десна комора
Цртеж 8.4. – срце

Срце је шупљи мишићни орган, смештен у грудном кошу. Лежи између левог и десног
плућног крила. Подељено је на четири шупљине: леву и десну преткомору и леву и десну
комору. Преткоморе и коморе функционишу као целина. У срчаном циклусу наизменично се
јавља фаза контракције –скупљања (систола) и фаза релаксације– опуштања (дија-
стола).
Између преткомора и комора, као и између комора и крвних судова – артерија, налазе
се отвори са залисцима. Они играју улогу вентила, који усмеравају ток крви стално ка напред,
односно спречавају враћање крви уназад.
Крвнисудови
Артеријски крвни судови доводе крв богату кисеоником до сваке ћелије, док се отпадни
продукти метаболизма и угљен-диоксид враћају у срцевенским крвним судовима.
Највећи крвни суд је аорта. Потиче из леве коморе срца, грана се у све мање артерије
све до артериола. Артериоле и венуле су међусобно повезане мрежом најситнијих крвних
судова – капилара. У капиларима се непосредно размењују гасови, кисеоник и угљен-диок-
сид, између крви и ћелија. Ослобођене отпадне материје из ћелија се венским капиларима,
венулама и венама враћају у десну половину срца, па у плућа. У плућима се, преко капилар-
не мреже плућних мехурића, размењују гасови, ослобађа се угљен-диоксид из крви, а улази
кисеоник из ваздуха.
Цртеж 8.5. – мали и велики крвоток

247

Крвнипритисак
Крвни притисак је притисак који крв врши на зидове
крвних судова. Променљиве је вредности, јер зависи од
срчане акције. Највећу вредност има током истискива-
ња крви из срца (систола). За време релаксације срчаног
мишића (дијастола) има најмању вредност.
Крвни притисак се изражава у милиметрима живи-
ног стуба (mmHg). Нормална вредности за артеријски
притисак у систоли је 100–140 mmHg, а за дијастолни
60–90 mmHg Повећање крвног притиска преко ових
вредности сматрамо повишеним крвним притиском (хи-
пертензија), а смањење испод нормалних вредности се
назива хипотензија.
Пулс
Пулс је талас притиска у артеријама који стварају
откуцаји срца. Пипа се на жбичној (радиалној) артерији
помоћу три прста преко жбичне кости, и то на улегнућу
одмах изнад доручја или базе палца (радијалнипулс).
Када је срчани рад ослабљен, па је крвни притисак низак,
пипа се на врату навише и упоље од адамове јабучице,
а испред великог вратног мишића (стерноклеидомасто-
идни) помоћу три прста, без јаког притиска (каротидни
пулс). Код беба се пипа на унутрашњој страни надлакта.
слика 8.6. – радијални пулс слика 8.7. – каротидни пулс

Убрзан пулс се јавља код: повишене температуре, физичког напора, страха, непосред-
но после губитка крви итд. Успорен пулс се јавља: при губитку свести, притиску можданих
структура, при неким обољењима срца итд.
Бројсрчанихоткуцајау1минуту:
код одојчета 110–160

код предшколског детета 100–140
код школског детета је 80–120
код одрасле особе је 60–100
Незаборавитедазавремепружањапрвепомоћи
проверитеизабележитекарактеристикепулса:
–бројударауминуту,
–снагуудара–снажанилислабоопипљив;
–ритам–правиланилинеправилан.
Поремећајиурадуциркулаторногсистема
Неадекватни проток крви кроз крвне судове срца – ко-
ронарне артерије, доводи до неодговарајући исхране срча-
ног мишића и његове немогућности да истискује крв из срца.
Смањени проток манифестује се у виду делимичног (ангина
пекторис)или потпуног сужења крвног суда срца (срчани
удар). Последица је оштећење или дефинитивно пропадање
ћелија срчаног мишића које исхрањују сужени крвни судови
(инфаркт–изумирање ткива настало као последица непро-
крвљености ткива).
Сужење крвног суда најчешће је условљено нагомилава-
њам материја у његовом зиду. Ова промена назива се ате-
росклероза,и нормално се јавља у току старења. Сужење
може изазвати и крвни угрушак на зиду крвног суда – тромб.
249

СРЧАНИНАПАД(АНГИНАПЕКТОРИС)
Пекторална ангина је изненадна појава слабијег или јачег бола иза грудне кости (сте-
нокардија), коју болесници често описују као „притисак на грудни кош“, стезање, паљење
итд. Бол је најчешће изазван неким физичким напором (при брзом ходу, при кретању узбр-
до или уз степенице), узбуђењем, обилним оброком или хладноћом. Настаје као последица
недостатка кисеоника у срчаном мишићу. Недостатак кисеоника је последица делимичног
сужења срчаних крвних судова – грч, запушење (емболија), смањен доток крви. Трајање бо-
ла је изражено у минутима, максимално 20 минута. Ако бол траје дуже од 20 минута, онда
је реч о срчаном удару (инфаркту)
Циљпрве помоћи јесмањење оптерећења срца – мировањем.
Знаци,који се јављају у току срчаног напада:

– бол иза грудне кости у виду стезања, паљења, при-
тиска, гушења,
– у 80–90% случајева, нелагодност се шири улево од
грудне кости, најчешће према левом рамену и гор-
њој половини леве или обе руке, ређе према доњој
вилици, врату и међулопатично;
– бол никада није у облику пробада нити је ограничен,
– најчешће траје у минутима – оболелом се чини и ду-
же, (максимално до 20 минута);
– престаје одмах по престанку напора, када оболели
седне или узме лек;
– оболели осећа страх од смрти;
– такође се могу јавити поремећено дисање и осећај
телесне слабости.
слика 8.8. – срчани напад

– Помозите оболелом да удобно седне;
– Пустите га да се одмори;
– Ако оболели има лек помозите му да га узме;
– Делујте умирујуће;
– Пратити дисање и пулс, у случају потребе (срчаног
застоја) примените КПР;
– Ако бол не прође за неколико минута, посебно после
узимања лека, или се поново јави, обезбедите хитну
медицинску помоћ.
слика 8.9. – Давање лека особи са

срчаним нападом
СРЧАНИУДАР(ИНФАРКТ)
Инфаркт срца настаје као последица изненадног потпуног прекида довода крви у јед-
ном делу срчаног мишића због зачепљења крвног суда срца. Најчешће је последица за-
кречења крвних судова (атеросклероза је разлог у 90–95% случајева) или крвног угрушка
у неком од крвних судова срца (јавља се у 5% случајева). Неисхрањени део срчаног ткива
пропада.
Највећа опасност која прети је срчанизастој. Инфаркт срца је водећи узрок смртно-
сти у високо развијеним земљама.
Знацисрчаногудара
– Веома јак и упоран бол иза грудне кости, који се
шири у леву руку, врат и вилицу. Болови су нека-
да локализовани у горњем делу стомака. Инфаркт
може, ређе, настати и без болова;
– Нагли пад крвног притиска (нарочито за време шо-
ка);
– Отежано дисање (осећај недостатка ваздуха);
– Изненадна малаксалост, несвестица или вртогла-
вица, могућ изненадни губитак свести;
– Страх од смрти;
– Знојење;
– Могуће је повраћање;
– Кожа је сиво бледа, прекривена хладним знојем;
– Усне су модре;
– Пулс је веома убрзан, временом све слабији;
– Шок настаје код 25-50% болесника.
Како да разликујете срчани напад од срчаног удара, према настанку, трајању и природи
бола:
СРЧАНИНАПАД СРЧАНИУДАР
Бол се јавља при напору. Бол се може јавити изненада и у миру.
Траје у минутима максимално до 20 минута. Траје дуже од 20 минута, и до неколико сати.
Смањује се од мировања или узимања лека. Не смањује се од мировања и узимања лека.
Циљ прве помоћи, код особе са срчаним ударом је

обезбедити строго мировање и медицинско збрињавање.
251

– Оболелог поставите у удобан полуседећи положај, главу
и рамена подупрете, а колена савијте;
– Одмах обезбедите медицинску помоћ и скрените им па-
жњу на сумњу да је реч о срчаном удару;
– Строго мировање;
– Умирити оболелог;
– Дајте му лек ако га има;
– Стално проверавајте дисање и пулс и будите спремни
за КПР;
– У случају губитка свести, обезбедите бочни релаксира-
јући положај.
слика 8.10. – срчани удар – положај и провера виталних функција
Изненаднизастојсрца
Изненадни застој срца (Cardiak arrest) може настати при
поремећају срчаног ритма (фибрилација), престанку дисања,
дављењу, задављењу, срчаном нападу, после великог губит-
ка крви, струјног удара, смрзавања или уношења у организам
прекомерне количине наркотика. Циљ прве помоћи је одржа-
вање живота, то јест снабдевање кисеоником мозга и срча-
ног мишића до обезбеђења хитне медицинске помоћи. Знаци
изненадног застоја срцасу: нагли губитак свести и престанак
дисања.Мерепрвепомоћисастоје сеу мерама основне жи-
вотне потпоре-КПР (видети поглавље о мерама за спасавање
живота).
ШОК(УЗРОКОВАНПОРЕМЕЋАЈЕМ
СРЧАНЕРАДЊЕ)
Када циркулаторни систем закаже, ткива се недо-
вољно снабдевају кисеоником, тада настаје стање срча-
ногиликардијалногшока.
Узроци
– Губитак у запремини циркулишуће крви (изненадно
обилно крвављење);
– Губитак других телесних течности (повраћање, про-
лив, опекотине);
– Немогућност срчаног мишића да пумпа крв (срчани
напад, срчано попуштање, болести срца);
– Алергијске реакције (анафилактички шок);
– Одређена инфективна стања;
– Хормонски поремећаји;
– Смањена количина шећера у крви (хипогликемија);
– Расхлађивање организма (хипотермија);
– Предозираност лековима и наркотицима;
– Повреде кичмене мождине.
Знаци
– пулс је убрзан;
– бледило, посебно унутрашње стране усана;
– оболели је обливен хладним знојем.
С погоршањем стања шока јавља се:
– плавичаста пребојеност коже (цијаноза);
– када притиснете ушне шкољке или корен
нокта, а затим пустите, пребојеност ових по-
вршина се споро враћа;
– слабост и вртоглавица;
– оболели осећа мучнину и неретко и повраћа,
– жали се на жеђ;
– убрзано и плитко дисање – „глад за вазду-
хом“;
– слаб, убрзан пулс;
– Може се јавити узнемиреност, па и агресив-
ност, може доћи до губитка свести, а касније
престаје рад срца.
253

– Утврдити и проценити стање шока,
– Отклонити узроке настанка шока ако је могуће,
– Побољшати доток крви у виталне органе – мозак, срце, плућа,
– Обезбедити хитно медицинску помоћ, позивом или транспортом у најближу здрав-
ствену установу.
– Према постојећим знацима утврдите посто-
јање шока,
– Отклоните сваки могући узрок;
– Побољшајте прилив крви у виталне органе –
плућа, срце, мозак, постављајући угроженог у
лежећи став с подигнутим ногама (положај
аутотрансфузије); (слика 8.11.)
– Ослободите оболелог од тесне одеће и свега
што може да стеже (каиш, оковратнике, тре-
гере и слично);
– Утоплите оболелог;
– Непрестано смирујте оболелог;
слика 8.11. – положај
– Ако се жали на жеђ овлажите му усне воводом;
дом; аутотрансфузије
– Стално проверавајте виталне знаке;
– По потреби, примените вештачко дисањесање и
мере основне животне потпоре;
– Хитно обезбедите медицинску помоћ;
– Уколико је транспорт до здравствене уста-
нове неопходан мора се обавити у лежећем
жећем
положају.
Немојтедозволитидасеоболелинепотребнопокреће,једе,пијеили
пуши.Незагревајтегатоплимпредметима.Немојтеостављатиоболелог
безнадзора.
ШЕЋЕРНАБОЛЕСТ
Шећерна болест (дијабетес мелитус) је болест у којој недостаје хормон панкреаса ин-
сулин. Улога инсулина је да омогући улазак основног енергетског извора глукозе (шећер) у
ћелије. У случају да се не лучи довољно инсулина, шећер се нагомилава у крви и неискори-
шћен излучује мокраћом.
Постоје два типа шећерне болести: Тип1 (младалачки, јувенилни или инсулин-зависни
дијабетес), који се јавља у детињству и карактерише се доживотном потребом узимања
или убризгавања инсулина. У случају да не добију инсулин, код ових особа може доћи и до
смртног исхода; Тип2 (старачки или инсулин-независни дијабетес) је облик дијабетеса, где
оболеле особе не морају да узимају инсулин.
Поремећај равнотеже између количине шећера у крви и количине унетог или излученог
инсулина, условљава појаву која се назива хипергликемија(повећана концентрација ше-
ћера у крви). Поремећај равнотеже између количине шећера у крви и количине инсулина у
драстичним случајевима може довести и до дијабетичне(хиперглигемијске)коме или
хипогликемије (смањена концентрација шећера у крви) која може бити веома озбиљна и
довести до тзв. инсулинског„шока“.
ХИПОГЛИКЕМИЈА
Смањена концентрација шећера у крви назива се хипогликемија.
Узроцимогубити
– Гладовање или неадекватан унос храљивих материја;
– Интензиван физички напор;
– Исцрпљеност врућином или хладноћом;
– Стање после епилептичног напада; Циљ прве помоћи: повећати ниво
– Давање инсулина. шећера у крви.
Знацихипогликемије Мерепрвепомоћи
– Слабост; – Дајте шећер (коцка шећера,
– Несвестица; чокалада, бомбона, слатко,
– Осећај глади; заслађени напитак);
– Презнојавање; – Проверавајте виталне знаке;
– Бледа, хладна и влажна кожа; – Ако се стање не поправи за
– Снажан и убрзан пулс; 15 минута, потражите меди-
– Површно дисање; цинску помоћ.
– Губитак координације;
– Подрхтавање мишића, све до појаве грчева;
– Поремећај понашања, агресивност, некада
конфузија или дезоријентација;
– Смањен степен реаговања, евентуални губитак свести.
255

ХИПЕРГЛИКЕМИЈА
Повећана концентрација шећера у крви назива се хипергликемија. Може бити увод у
дијабетичну кому.
Узроцихипергликемијемогубити Знацихипергликемије
– Недовољна количина инсулина; – Изражена жеђ;
– Претеран унос хране; – Често мокрење;
– Физичка неактивност; – Сува, ружичасто пребојена кожа;
– Нека обољења; – Повраћање;
– Стрес; – Дах који мирише на ацетон;
– Комбинација побројаних узрока. – Отежано дисање.
Циљпрве помоћи је утврдити стање и његов узрок и предузети одговарајуће мере прве
помоћи.
– Ако нисте сигурни да ли је хипо или хопергликемија, дајте особи неки облик шећера;
– Ако се за 15 минута не побољша стање, транспортујте оболелог у болницу.
ХИПЕРГЛИКЕМИЈА ХИПОГЛИКЕМИЈА
(висок ниво шећера у крви) (низак ниво шећера у крви)
Дијабетична кома Инсулински шок
Узрок превише шећера недовољно шећера

Ниво инсулина недовољан превисок
Почетак симптома постепен изненадан
Кожа црвена, сува, топла бледа
Дах мирише на ацетон уобичајен
Жеђ изражена уобичајена
Мокрење учестало уобичајено
Понашање могућа узнемиреност, агресивност,
конфузност
Други симптоми отежано дисање, повраћање, напад глади, могућ губитак реаго-
могућ губитак свести вања
Третман ако нисте сигурни у узрок стања дати шећер,
– дајте шећер, потражити медицинску помоћ
дајте да пије течност, одведите
оболелог у медицинску установу.
ПОРЕМЕЋАЈИСИСТЕМАЗАВАРЕЊЕ
Систем за варење или дигестивни систем има улогу да разложи и апсорбује (упије) нео-
пходне материје које се храном и пићем уносе у организам. У неопходне материје спадају
угљени хидрати, масти и беланчевине (то су храњиве материје које непосредно ослобађају
енергију) као и вода, минералне соли и витамини.
Систем органа за варење (дигестивни систем) чине уста, ждрело, једњак, желудац, тан-
ко и дебело црево. Несварени делови хране избацују се у виду столице (фецес). Процес ва-
рења помажу пљувачне, желудачне и цревне жлезде, својим продуктима – ензимима, као и
јетра и гуштерача (панкреас).
Знациобољењаутрбухусу:
–болутрбуху,различитогкарактера;
–мукаиповраћање;
–пролив(дијареја)илитврдастолица(констипација).
Тегобе и обољења могу бити пролазни и без значаја али могу бити веома озбиљни и по жи-
вот опасни, као што су нека стања која се лече хируршким путем (прскање слепог црева, чира на
желуцу и дванаестопалачном цреву, нека обољења црева, жучне кесе и гуштераче).
БОЛУТРБУХУ
Бол у трбуху је пратећи симптом многих стања. Да би се олак-
шало откривање узрока бола, обавезно узмите следеће податке:
– када је бол почео, да ли је сталан или повремен;
– где је локализован (где се јавља);
– да ли је бол праћен муком, гађењем на храну или је апетит
нормалан;
– да ли је особа повраћала или имала пролив;
– да ли има осећај надутости и да ли има гасове;
– да ли је имала температуру;
– да ли је неко у околини имао сличне тегобе;
– код жена, да ли постоји могућност да је жена у другом стању
(упамтите да сваки бол током трудноће захтева медицинску
помоћ!);
– да ли је трбух тврд као даска (ако јесте, одмах обезбедите
медицинску помоћ).
257

– Поставите особу у положај у којем је бол најмањи
(обично је то лежећи положај са савијеним ногама);
– Ако постоји могућност да особа повраћа, треба да
лежи на левом боку;
– Можете ставити топле облоге на стомак или особа
може да урони у каду с топлом водом;
– Дајте јој да пије само воду (осим ако је потребно
водити болесника у болницу), када није пожељно да
једе и пије.
Потражите медицинску помоћ:

– уколико бол траје дуже од 6 часова;
– ако особа не може да узима течности;
– ако је особа у другом стању;
– ако је трбух тврд као даска;
– ако је трбух отечен;
– ако се бол појачава када после притиска прстом на
стомак, нагло пустите;
– ако постоје крваве столице, црна столица као ка-
тран, крв у повраћеном садржају (свежа или у обли-
ку талога црне кафе);
– особа има високу температуру;
– ако се бол који се јавио око пупка помера према десно
доле (знак упале слепог црева).
Немојте давати лаксативе, чврсту храну, млечне про-

изводе, течност (сем воде) док се не утврди узрок бола у
трбуху.
МУКА,ПОВРАЋАЊЕ
Мука (nausea) и повраћање (vamitus) чести су пратећи симптоми поремећаја општег
стања. Јављају се код болести путовања (кинетоза), боравка на великим надморским ви-
синама, емоционалних стресова, претераног уноса хране или пића, стомачних инфекција,
повреда главе, али и код по живот опасних стања као што су запаљење слепог црева, тро-
вања, везаних црева. У принципу, ове тегобе се губе за 1–2 дана, а ако се то не деси треба
потражити медицинску помоћ.
Здравствена опасност повраћања је дехидратација(губитак течности из организма),
која може бити посебно опасна код новорођенчади и деце, као и код старих особа.
– Поставите особу у одговарајући положај (код опасности од повраћања, да лежи на
левом боку), и спречити да„удахне“ повраћени садржај;
– Појите особу бистрим течностима, у малим количинама (не давати млеко);
– Уносите мале количине лако сварљиве хране (треба избегавати месо, бар 48 сати);
– Особа треба да мирује и не треба да се излаже физичким напорима.
Потражитемедицинскупомоћ
– ако се у повраћеном садржају налази свежа крв или црна течност (као талог кафе);
– ако особа не уноси течност дуже од 24 сата;
– ако постоји дуготрајни или изражени бол у трбуху;
– ако повраћа у јаком млазу;
– ако је особа имала скорашњу повреду главе.
ПРОЛИВ
Када особа више од четири пута дневно има воденасту, неформирану столицу кажемо да
има пролив. То је у већини случајева одбрамбена реакција којом организам избацује микроорга-
низме који му штете. Поред инфекције, може бити и последица тровања храном или алергијске
реакције. Као и приликом повраћања, здравствена опасност је дехидратација (губитак течно-
сти из организма), праћена губитком електролита (соли) неопходних за функцију органа и орган-
ских система. Посебно је дехидратација опасна код новорођенчади и деце као и код старих особа.
– Надокнадите течност сталним уносом бистрих раствора;
– Кад особа може да уноси храну дајте јој банане, пиринач, кашу од јабука и тост (тзв.
БРАТ дијета (Bread, Rice, Apple, Toast).

– ако се у столици налази свежа крв или је она обложена црном течношћу (као катран),
– нема побољшања за 24 сата;
– ако се особа жали на јак бол у трбуху;
– ако постоје знаци дехидрираности;
– ако особа има температуру.
Немојтедаватимлеко,млечнепроизводеи
месо48сатипопрестанкупролива.Такође,
кофеин–кафујеронаутиченамокрењеи
повећаваопасностдехидрације.
259

ТВРДАСТОЛИЦА
Тврда столица или затвор (констипација) је по дефиницији кад особа има две или ма-
ње од две столице недељно. Јавља се код здравих људи и најчешће представља само не-
лагодност, а не медицински проблем. Најчешће је последица навика у исхрани, промењеног
начина исхране или психичког стреса.
– Дајте храну богату дијеталним влакнима (целулозом),
– Повећајте унос течности,
– Подстичите физичку активност (ходање).

– ако постоји изражени бол у трбуху;
– ако је надувен трбух;
– ако особа повраћа и има температуру.
Немојтедаватисредствазаизбацивањестолице(лаксативе),акопостоји
стомачниболилиповраћање.Такође,особатребадаизбегаваалкохоли
одређененамирнице(банане,сир,кашуодјабука).
ПОРЕМЕЋАЈИФУНКЦИЈЕНЕРВНОГСИСТЕМА
Нервни систем је најсложенији систем организма. Прима утицаје из спољашње и уну-
трашње средине и прилагођава реакцију органа и органских система на њих. Зато често
кажемо да је то регулаторни систем (уз жлездани – ендокрини). Изграђен је од нервних ће-
лија. Због своје сложености, то су најосетљивије ћелије организма. Веома су осетљиве на
недостатак кисеоника. Оне почињу трајно да изумиру ако прекид довода кисеоника траје
дуже од 3 до 5 минута. Једини енергетски извор за ове ћелије је глукоза, зато су изузетно
осетљиве и на недостатак шећера у организму. Још једна важна карактеристика је да су то
једине ћелије у организму, које се током живота не размножавају већ само изумиру тако да
се њихов број стално смањује.
Нервни систем је сачињен од централног и периферног нервног система. Централни
нервни систем чине мозак у коме су смештени центри виших нервних делатности (ми-
шљења, учења, памћења, говора, осећања), затим продужена мождина, где се налазе
центри основних животних функција дисања и рада срца и кичменамождина која преко
нерава повезује мозак са свим деловима тела и која је центар рефлексних радњи.
Нерви који полазе из мозга (12 пари) и кичмене мождине (31 пар) чине периферни
нервнисистем који инервише све органе у телу и њихови огранци долазе до сваке ћелије.
мождани нерви
велики мозак нервно влакно
(12 пари), излазе
директно из мозга и мали мозак
важни су за пренос мождано стабло сноп нервних влакана
информација о
чулима (вида, мириса, овојница нерва
укуса) и раду за (потпорни
живот битних органа и заштитни
(срце, плућа, део омотач)
органа за варење) кичмена мождина
кичмени нерви Грађа нерва

(31 пар), излазе из
кичменог канала на
месту између два
пршљена и преносе
Функционално, нервни систем може се
информације везане поделити на соматски (који је под утица-
за покрет и осећај јем наше воље) и вегетативни (аутономни)
за одређену групу
мишића нервни систем (који није под утицајем на-
ше воље). Вегетативни нервни систем чине
симпатички и парасимпатички нервни
систем. Он контролише рад унутрашњих ор-
гана (срце, желудац, бронхије, крвне судове,
очи) који функционишу без непосредног уче-
Цртеж 8.6. – нервни систем шћа воље. Уопштено, сматра се да надражај
симпатичког нервног система стимулативно
делује на организам (спрема се за одбра-
ну и бег) док парасимпатични систем делује
успоравајуће (инхибиторно).
сива маса
бела маса великог мозга
великог мозга мождана течност (ликвор)
мождане опне
кости лобање
мождано стабло
мали мозак
тело кичмених пршљенова
наставци кичмених пршљенова
кичмена мождина
Цртеж 8.7. – Централни нервни систем

261

Најчешћисимптомиизнаци обољења централног
нервног система су главобоља, несвестица, кома, конвул-
зије, трњење руку и ногу, немогућност покрета, немогућ-
ност говора и други.
Узроци обољења централног нервног система су ве-

ома различити:
– повреде главе,
– запаљенски процеси,
– поремећаји циркулације,
– тумори мозга.
ГЛАВОБОЉА
Главобоља је једно од најчешћих „обољења“, односно тегоба код људи. Може се јавити
самостално, али и у оквиру различитих стања и обољења.
Узроци главобоље могу бити веома различити:

– умор, нервна напетост, емоционални стрес;
– боравак у загушљивим, претоплим или јако бучним просторијама;
– напрезање очију током читања (лоше осветљење, неодговарајуће наочаре);
– неадекватна прокрвљеност или исхрањеност можданог ткива;
– повишена температура (инфекције);
– алкохолисаност;
– болести мозга и мождане опне, кости лобање и поглавине (тумори мозга, крвављења
у мозгу, запаљење можданица).
Циљпрве помоћи је ублажавање бола, затим утврђивање узрока и по потреби упући-

вање у здравствену установу.
– Оболелом обезбедите да седне или легне;
– Обезбедите мир и тишину, свеж ваздух;
– Отклоните јаку светлост и буку (могу бити узрок главобоље);
– Хладне облоге се могу ставити на чело;
– Благонаклоно и смирено приступите оболелом;
– Одрасла особа може да узме таблете против главобоље, без обзира на узрок настанка.
Посебан вид главобоље је мигрена коју карактеришу:

– предзнаци за напад у виду светлуцања или тамних мрља пред очима (аура),
– јака главобоља у виду пулсирања,
– главобоља може да захвати само једну половину главе,
– смањење или губитак вида на захваћеној страни,
– болесник не подноси јаку светлост и буку,
– мука, повраћање, бол у стомаку.

– ако бол наступи нагло;
– ако је бол оштар и неподношљив;
– ако се главобоља упорно понавља;
– ако је јака главобоља праћена укоченим вратом;
– ако се главобоља јави после повреде главе;
– ако је праћена губитком свести.
НЕСВЕСТИЦА
Несвестица (синкопа) је краткотрајан губитак свести због пролазне смањене прокр-
вљености можданог ткива. Најћешће је проузрокована падом артеријског притиска (велика
топлота, нагла промена положаја тела) или смањене концентрације шећера у крви. Може
је проузроковати и дуго стајање у месту, загушљив или загрејан ваздух, врућина, топлота,
замор, неиспаваност, глад и исцрпљеност, снажни емотивни утисци, стрес, разне болести
(срчане, плућне, поремећаји мождане циркулације, малокрвност, хипогликемија).
Опоравак би требало да буде брз и потпун.
Знацинесвестице развијају се на следећи начин:

– на почетку се јавља зујање у ушима праћено зевањем,
– осећај недостатка ваздуха,
– вид се замагљује и јавља се светлуцање у видном пољу,
– слабост, обливеност хладним знојем, а затим долази до
– краткотрајног губитка свести;
– особа пада;
– бледа је;
– пулс је веома успорен (разликујте ово стање од шока, када је пулс убрзан) и брзо се
нормализује.
Циљпрве помоћи је да побољша прилив крви у мозак .

263

– Поставите онесвешћеног у удобан лежећи став
подуприте и подигните ноге;
– смирујте га током опоравка;
– обезбедите му довољно свежег ваздуха;
– проверите да ли има неку повреду и збрините је;
– помозите му да постепено заузме седећи положај,
тек пошто се освести.
Уколико не дође до брзог повратка свести:

– поставите онесвешћеног у релаксирајући бочни по-
ложај;
– проверите дисање и пулс;
– примените вештачко дисаље, и спољашњу масажу
срца, ако је потребно;
– обезбедите хитну медицинску помоћ.
слика 8.12. – положај особе са несвести-
Ако се онесвешћеном повратила свест, а он

након опоравка и даље осећа благу вртоглицу, по-
ставите га у седећи положај, са главом спуштеном
између колена и реците му да дише дубоко.
слика 8.13. – вртоглавица након несвестице

МОЖДАНИУДАР
Мождани удар је инфаркт мозга, односно пропадање можданог ткива изазвано непрокр-
вљеношћу. Прати га губитак функција, које је контролисао изумрли део можданог ткива (најче-
шће губитак моторних функција, због којих наступа парализа – немогућност покрета).
Мождани удар је чешћи код старијих особа. У 80% случајева настаје због зачепљења
крвног суда (тромб или емболус). У 20% изазива га прскање крвног суда (последица, на при-
мер, наглог скока крвног притиска), које је праћено и изливањем крви у мождану масу или
мождану шупљину (цереброваскуларни инсулт).
Знаци,зависно од места оштећења можданог ткива, могу бити:

– изненадна, јака главобоља;
– слабост, несвестица, губитак свести, могуће је и стање коме;
– поремећај мишићних функција; асиметрија лица, млитавост половине тела, слабост
сва четири екстремитета;
– окретање главе и поглед очију у једну страну („гледа“ према жаришту),
– неједнаке зенице, поремећај вида, јаче изражен на једном оку,
– немогућност говора или разумевања говора;
– губитак равнотеже;
– поремећај слуха, отежано гутање или сметње у дисању;
– У већини случајева знаци обољења настају нагло, али могу се испољити и поступно у
току неколико сати, ретко се развијају дуже од 24 сата.
Циљпрве помоћи је ослобађање дисајних путева и смањење оштећења мозга на нај-

мању могућу меру обезбеђивањем хитног транспорта до здравствене установе.
– Поставите особу у лежећи положај с благо подигнутом главом и раменима,
– Главу окренуте према одузетој страни, поставити пешкир испод уста и браде (због мо-
гућег истицања пљувачке);
– Олабавите одећу која може да отежава дисање;
– Утоплите га;
– Пратите виталне функције;
– Ако је без свести, поставите га у бочни релаксирајући положај;
– По потреби примените мере основне животне потпоре (КПР);
– Позвите Службу хитне помоћи.
Немојте давати пиће и храну, јер постоји могућ-

ност парализе грла.
слика 8.14. – мождани удар: Лежећи поло-
жај са благо подигнутом главом и рамени-
ма. Глава окренута према одузетој страни,
спасилац држи пешкир испод уста и браде.
265

ГРЧЕВИ(КОНВУЛЗИЈЕ)
Грчеви (конвулзије) су невољне контракције скелетних ми-
шића, које су проузроковане поремећајем стимулације нерава.
Може да их прати губитак свести.
Узроцигрчева
– Епилепсија;
– Топлотни удар;
– Тровања,укључујући алкохол и дроге;
– Електрични шок;
– Пад шећера у крви (хипогликемија);
– Повреде главе;
– Обољења која оштећују мозак (тумор);
– Недостатак кисеоника у мозгу;
– Висока температура, код мале деце.
Циљпрве помоћи спречити повређивање, ако су у питању

генерализовани грчеви, обезбедити проходност дисајних путе-
ва, пратити виталне знаке, по потреби обезбедити медицинску
помоћ.
ДЕЧЈИГРЧЕВИ(ФЕБРИЛНЕКОНВУЛЗИЈЕ)
Јављају се само код мале деце, када је телесна темпера-
тура изнад 39℃. Обично се јављају на почетку неке заразне
болести или код упале грла и ува. Делују застрашујуће, али су
ретко кад опасни.
Знаци
– Врућа зажарена кожа, могуће презнојавање;
– Снажно трзање мишића, стиснуте песнице и леђа лучно
извијена;
– Могу се јавити трзаји лица са укоченим или преврнутим
очима навише;
– Задржавање дисања, навала крви у лице и врат, бале на
устима.
Циљ прве помоћије заштита детета од повреде, расхла-

ђивање, смиривање родитеља, организовање превоза до бол-
нице.
слика 8.15. – Фебрилно Мерепрвепомоћи

стање - мајка влажним
пешкиром расхлађује – Обезбедите меку подлогу да се при трзаји-
тело детета
ма дете не повреди;
– Око детета поставити јастуке;
– Скините са детета сву одећу или покриваче,
– Влажити дете убрусом потопљеним у мла-
ку воду, почиње се од главе наниже (ради
расхлађивања);
– Обезбедити свеж ваздух;
– Ослободити дисајне путеве стављањем де-
тета у бочни положај, ако је то могуће (кад
се заврше грчеви);
– Позовите хитну медицинску помоћ.
ЕПИЛЕПТИЧНИНАПАД
Типичан епилептични напад јавља се у оквиру епилепсије, болести која се одликује сма-
њеним прагом надражаја нервних ћелија. Сам напад може да се одигра без непосредног
узрока, али и јаки надражаји, бука, светло, стрес могу да изазову напад.
Малинапад(нападтипаптимал)
То је лакши облик епилепсије, чији су симптоми следећи:
– тренутно сужење свести, особа делује одсутна, загледана испред себе (Absent)
– обично су без губитка свести;
– невољна контракција једне групе мишића, обично лагано трзање усана, очних капака,
главе или удова;
– могући грчеви вилице - угриз за језик;
– покрети, пуцкетање уснама, жвакање, испуштање необичних гласова;
– умокравање;
– после престанка напада, аутоматски може да се настави започета радња;
– траје 5–15 секунди;
– неке особе имају ауру – предосећај да ће добити епилептични напад.
Циљпрве помоћи је заштитити особу од повређивања све док се не поврати.

267

– Ставите особу да седне на неко мирно место, уклоните све чиме може да се повреди;
– Обраћајте се мирним, охрабрујућим гласом;
– Заштитите особу све док се потпуно не поврати, саветујте да се обрати лекару, ако не
зна ништа о стању у коме се нашла.
Великинапад(нападтипаграндмал)
То је тежи облик напада, који карактеришу поновљени изненадни напади, праћени гр-
чевима целог тела и пролазним губитком свести. Код појединих особа присутан је предзнак
напада – аура, који се обично испољава као необичан осећај, или специфичан мирис или укус.
Знацивеликогнападасу
Тоничка фаза, фаза грча(траје 10–15 секунди)
– особа изненада пада, ничице, обично на леђа или потиљак, често испушта неки крик
(због изненадног пада поред саобраћајнице, реке, вреле воде, штедњака, могуће су и
тешке повреде, приликом пада);
– без свести је;
– тело постаје укочено, леђа лучно извијена;
– јавља се модра пребојеност усана (цијаноза), набрекле вене лица и врата, може да
дође до престанка дисања.
Клоничка фаза
– напетост попушта, јавља се дрхтање и почиње ритмичко грчење у свим мишићима;
– може се јавити колутање очима, вилице могу бити стегнуте, а дисање бучно,
– на устима може да се појави пњувачка или крвава пена (настала угризом језика или
усне);
– може доћи до неконтролисаног мокрења и пражњења црева.
Фаза опоравка (обично траје неколико минута)

– мишићи се опуштају, дисање постаје нормално;
– свест се враћа обично после неколико минута, након чега особа може бити ошамуће-
на или се понаша као аутомат пошто није свесна својих радњи;
– напад може бити праћен и дубоким сном, као видом фазе опоравка.
Циљпрве помоћи језаштита особе да се не повреди за време напада, обезбеђивање

неге после повратка свести
слика 8.16. – конвулзије – одрасла особа
– Ако постоје предзнаци напада – аура, особа ће се сама сместити у одређени положај;
– Ако видите особу да пада, покушајте да је придржите или ублажите пад, ослободите
простор око ње, уклоните предмете који могу да изазову повреду;
– Олабавите одећу око врата, заштитите главу (подметањем нечег меканог);
– Забележите време и трајање напада;
– Када престану конвулзије поставите особу у бочни релаксирајући положај,
– Пратите виталне знаке.
Потражитемедицинскупомоћ
– ако напад траје дуже од 5 минута;
– ако је особа била без свести дуже од 10 минута;
– ако је то особи први напад;
– ако су напади учестали.
Немојте:
–подизатиипомератиособу,изузевакоје
унепосреднојопасности;
–покушатидазауставитегрчењемишића;
–стављатичврстепредметеууста.
269

ХИСТЕРИЧНИНАПАД
У свакодневном говору, термин хистерична реакција
или хистерични напад користи се да означи особу која
претерано реагује на неки догађај. Најкарактеристични-
је је да се напад увек догађа пред публиком и да особа
подсвесно, жели да скрене на себе пажњу и оствари не-
ку корист. Обично се јавља код психички незрелих и не-
стабилних особа.
Знацихистеричногнапада
– Пад у присуству посматрача и без повређивања
(особа виче, вришти, ваља се по земљи, чупа косу,
удара се у груди);
– Губитак свести је привидан, особа га подражава,
– Може се јавити хистерично слепило ( зенице реа-
гују на светлост);
– Особа може да поцрвени од напрезања,али нема
недостатка кисеоника (нема модрила коже);
– Може да говори, нема угриза језика и крваву пену
на устима;
– Трзаји нису синхрони ни ритмички;
– Напад траје знатно дуже од епилептичног.
Циљпрве помоћи је смиривање узнемирене особе.
– Одведите особу даље од посматрача на тихо место;
– Енергичним држањем и сугестијом напад се може
прекинути;
– Не показујте пренаглашено саосећање;
– Останите са особом док се не поврати.
Никаконемојте полити особу водом, немојте је ша-

марати, користити физичку силу.
Девето поГЛАвЉе
УЈЕДИЖИВОТИЊА
ИУБОДИИНСЕКАТА
273/ УбоД крпеЉА

274/ УјеД пАУкА и ШкорпионА
275/ УјеДи ЖивотиЊА
276/ УјеД Змије
278/ повреДе нАстАЛе морским орГАниЗмимА
272 9 . П О Г Л А В Љ Е У Ј Е Д И Ж И В О Т И Њ А И У Б О Д И И Н С Е К АТА
УЈЕДИ–УБОДИИНСЕКАТА
Већина инсеката који живе на нашем подручју нису толико отровни да би угрозили жи-
вот човека. Уједи комараца, крпеља, паука, кукаца (пчеле, осе, стршљена), више су болни
и узнемиравајући, него опасни. Од кукаца, једино пчела оставља своју жаоку, која садржи
отров.
Међутим, постоје људи који су преосетљиви на убоде и отрове које излучују ови инсе-
кати. Они могу добити алергијску реакцију после уједа, која је некад веома озбиљна и има
слику анафилактичког шока. За појаву озбиљне реакције значајно је место убода. Опасни су
убоди у пределу врата, главе, усне шупљине или директно у крвни суд. Тада могу да отекну
горњи дисајни путеви, што ремети продирање ваздуха, односно снабдевање кисеоником.
Настаје поремећај у дисању, шок, чак и смрт.
Отрови опнокрилаца садрже ензиме који изазивају локалну реакцију на месту убода.
Вишеструки убоди могу довести до кумулативног ефекта. Ипак, човек може да поднесе и
већи број убода, уколико није алергичан на њих.
Какваћереакцијаубоденеособебитизависиодњенепреосетљивостина
унетиотровиместоуједа.Обично се на месту убода јавља оштар бол који траје неко-
лико минута. Убрзо се јавља мало црвено испупчење (папула) с околним црвенилом и изра-
женим сврабом. Код алергичних особа, реакција је много снажнија.
слика 9.1. – Ујед пчеле на руци слика 9.2. – пчела
– Смирите повређеног и ставите га да лежи на мирном и топлом месту;
– Уклоните жаоку.
– Скините накит.
– На место убода ставите лед или хладну облогу да умањи бол и оток.
– Уколико је реч о убоду у пределу руке или ноге, треба је имобилисати и држа-
ти испод нивоа срца.
– У случају убода на глави, врату и устима, са алергијском реакцијом, повређе-
ном дајте да сиса лед.
– Континуирано пратите дисање и рад срца.
– Код застоја рада срца и дисања, почните КПР.
273

УБОДКРПЕЉА
Крпељ је мали инсекат јајолике грађе. Личи на
паука и живи у трави или шумама. Храни се сисају-
ћи крв гмизаваца, птица и сисара. Чести су преносио-
ци микроорганизама (рикеција, протозоа, спирохета и
бактерија), које код људи могу да изазову различите
болести. Неке од њих могу бити и потенцијално веома
опасне: вирусно запаљење мозга и можданих овојни-
ца, лајмска болест, Q-грозница, туларемија. Ако се кр-
пељ не уклони или при уклањању остане глава, може
доћи до појаве неке од ових инфекција.
Неки људи могу да доживе крпељску парализу-
-слабост и бол у ногама и поремећај дисања, али се то
веома ретко догађа. Болест се сузбија едукацијом ста-
новништва и личном заштитом.
– Избегавајте пределе заражених крпељима.
– Носите одећу светле боје која покрива ноге и руке. слика 9.3. – Ујед крпеља
– Ставите панталоне у чарапе.
– Ако се налазите на зараженом подручју свака
3–4 сата прегледајте тело.
У почетку је крпељ веома мали (1–1,5 милиметар),

а када се „напије“ крви, достиже величину зрна грашка
и онда га је лако уочити. Место убода обично не боли,
осети се само свраб. После три и више дана, на кожи
се јавља промена у виду црвеног уздигнућа које се по-
степено шири и достиже пречник до 5 cm.
Цртежи 9.1. – Ујед крпеља
Мерепрвепомоћи–скидањекрпељасатела
– Крпељ се скида помоћу дезинфиковане пинцете (с равним врховима), опрезним поте-
зањем у смеру супротном кретању казаљке на сату.
– Крпеља треба хватати што ближе глави, да би се избегло његово кидање
– На крпеља најбоље ништа не стављати (уље, лак за нокте и слично) да не би делова-
ло иритирајуће и изазвало грчење и повраћање крпеља. На тај начин би се повећала
могућност продора, потенцијално зараженог материјала у убодну раницу.
– Особу треба упутити у здравствену установу, уколико се после убода крпеља дуже
задржи изражена реакција на кожи.
УЈЕДПАУКАИШКОРПИОНА
Уједи отровних паукова и шкорпиона изазивају оток и бол на месту убода, а у зависности
од врсте отрова који излучују, могу изазвати и веома озбиљне симптоме, чак и угрозити
живот. Најотровнији је паук црна удовица. Има га у многим крајевима света, а у нашим кра-
јевима веома сличан постоји на Јадранском приморју.
Уједпаукацрнаудовица
Ова врста паука је најотровнија. Посебно је опасан ујед женке паука. Отров паука де-
лује штетно на нервни систем (неуротоксичан је). Ујед је мали и у почетку се осећа бол на
месту уједа. Грчење мишића трупа и трбуха јавља се у року од 30 до 60 мин. Пулс је у првим
сатима убрзан, а касније успорен. Јавља се осећај страха, температура и знојење.
– Особу поставитe у седећи положај.
– Стављaјте хладне облоге на место уједа, да умање бол и оток.
– Пратите свест, дисање и пулс.
– Ако дође до губитка свести и престанка дисања, започети КПР.
Уједпаукапустињака
Ову врсту паука можете срести на таванима, у старим, тамним просторијама и у старом
дрвету. Отров изазива локално разарање ћелија и ткива (цитотоксичан је). Његов ујед се
увек једва примећује.
Болови почињу после два до три часа. Прво се јавља црвенкасти круг на кожи на месту
уједа, с малим отврднућем у центру (пустула)
За три до четири дана, та промена толико нарасте да личи на кратер. Овако настали
дефект коже, тј рана споро зараста.
Уједшкорпиона
Шкорпиони који живе у нашим крајевима су углавном безопасни и изазивају само ло-
калну реакцију, али постоје и врсте које изазивају тешко тровање организма. Отров шкорпи-
она оштећује нервни систем човека (неуротоксичан је). Убод је изузетно болан. Реакција на
кожи настаје у року од 2 сата. Прво се јавља црвенило, па оток, а касније локално пецкање
и стезање. У тежим случајевима јавља се оток лимфних жлезда, повраћање и бол у трбуху.
Симмптоми су узнемиреност, неконтролисани покрети, конфузност, пискаво или храпаво дисање.
– Поставите повређеног у седећи положај.
– На месту уједа ставите хладне облоге (или лед).
– Ако је реч о убоду на глави или врату и постоје знаци алергијске реакције, повређеном
дајте да сиса лед.
275

УЈЕДИЖИВОТИЊА
Овакве повреде најчешће настају уједом домаћих жи-
вотиња (пса, мачке, свиње), затим животиња у зоолошком
врту или дивљих животиња у природи. Повреде настају
случајно или када су животиње оболеле. Штитећи себе,
своје маладунце, храну или територију оне нападају чове-
ка. Уједи су махом локализовани на прстима шака, а код
деце могу бити и на глави и леђима.
Повреде нанете овим путем могу бити обимне, опа-
сне, могу проузроковати озбиљне инфекције – тетануси
беснило. Уједи животиња могу бити у виду модрице, по-
вршинских рана (огреботина), али и дубоке угризне ране,
раздеротине с тешким оштећењем крвних судова, мишића,
тетива и нерава. Могућност инфекције је велика, уколико
дивља животиња у пљувачки има вирус беснила или те-
тануса.
слике 9.4. и 9.5. – Ујед пса
– Обезбедите сопствену сигурност и повређеног.
– Смирите повређену особу.
– Уколико рана не крвари много, добро је исперите
водом (3 до 5 минута).
– Рану стерилно прекријте и превијте.
– Ако је потребно, примените мере за заустављање
крварења.
– Забележите време и природу повреде.
– Ако је могуће идентификујте животињу која је нане-
ла повреду и упутите је одговарајућој ветеринарској
служби због проматрања и испитивања на вирус бе-
снила.
УЈЕДЗМИЈЕ
Међу потенцијално опасним животињама, змије
отровнице заузимају значајно место. У свету, од уједа
змија отровница годишње умре око 40 000 људи. У нашој
земљи постоје две врсте змија отровница. То су шарка и
поскок.
Сваки ујед змије третира се као ујед отровнице иако
се, на срећу, не дешава увек да змија уједом у рану изба-
ци отров. Исто тако, количина и дејство отрова могу бити
слика 9.6. – Ујед змије различити.
Отров може изазивати разарањећелија

(цитотоксично дејство):
– разара црвена крвна зрнца;
– повећава пропустљивост зидова крвних судова;
– утиче на згрушавање крви.
Отров реметифункцијунервногсистема (неуро-
токсично дејство):
– може да блокира нервну спроводљивост;
– изазива трњење у мишићима (парестезије) и
малаксалост;
– може да изазове парализу дисања.
слика 9.7. – Змија шарка
На месту уједа змије виде се две убодне ранице, раз-

макнуте 6 до 15 милиметара. Оне могу бити једва примет-
не или могу слабо да крваре.
Ранизнациисимптоми
– Јак, дубински бол у пределу уједа;
– Оток који се јавља после неколико минута, нагло се
увећава и представља најкориснији знак да се ради;
о уједу отровнице;
– Оток лимфних чворова;
– Појава модрих пега, а често и цео оток помодри.
слика 9.8. – Змија поскок

277

Симптомиопштегтровања(јављају се после продирања отрова у крв) Зависе од
локализације уједа. Уколико је место уједа удаљеније од виталних органа знаци наступају
спорије. Ако је ујед ближи срцу (раме, глава) много брже долази до појаве општих симптома
тровања. То су:
– слабост, дрхтавица, вртоглавица;
– убрзано и површно дисање;
– убрзан или слабо пипљив пулс;
– мучнина, повраћање, понекад и пролив;
– поремаћај говора;
– поремећај вида (дупле слике);
– губитак свести (у најтежим случајевима).
Смрт може да наступи због парализе центра за дисање. Ретко је и зависи од количине
убризганог отрова и места уједа.
– Жртву прво смирите и обезбедите јој строго мировање (кретањем се убрзава крвоток
и разношење змиског отрова по организму).
– Рану оперите водом и сапуном, ако за то имате могућности.
– Екстремитет на којем је ујед, треба да имобилишите и држите у нивоу срца.
– Стављајте хладне облоге на место уједа.
– Обезбедите хитан транспорт до здравствене установе.
– Све време пратите свест, дисање и пулс.
Услучајузмијскогуједа,никаданестављајте
повеску,невршитерасецајтенаместоуједаи
неисисавајтесадржајизуједа.
ПОВРЕДЕНАСТАЛЕМОРСКИМОРГАНИЗМИМА
Морски организми могу нанети различите врсте повреда. Најчешће страдају купачи,
риболовци мање, јер познају опасности које им прете од риба. Рањена риба може бити врло
агресивна, а поједине врсте својим снажним чељустима могу нанети обимне ране које доста
крваре. Неки морски организми имају отровне органе смештене у бодљама, шкргама, пипци-
ма или перајама. Повреде у том случају, могу настати убодом „отровног органа“. Он садржи
одређене ћелије, које приликом убода улазе у рану, а чијим се распадањем ослобађа отров.
Отров је осетљив на високу температуру (термолабилан). Симптоми су углавном локалног
карактера, ређе се јавља и општа реакција организма.
Најчешћи морски организми, који могу повредити човека јесу морски јеж и морска
звезда. Њиховим убодом настају промене локалног карактера. Треба обратити пажњу при
прегледу, јер преломљена бодља може остати у рани. Групу отровних животиња које могу
бити јако распрострањене при обали и морском дну, чине власуље и медузе. Од риба, најо-
тровнији је морски паук, а мање отровне су рибе из групе жутуља и голубанке. Рибамури-
на својим снажним чељустима може да нанесе обимне ране које јако крваве. Није отровна
али може настати инфекција након уједа.
Знациисимптоми:
- При убоду се осећа јак бол
- Јављају се црвенило и оток
- Ако је дубља рана , може јако да крвари
- Може доћи до појаве опште слабости
- Смиривати повређеног
- Преко убоденог дела тела сипати алкохол и кухињско сирће да би се умртвиле жарене
ћелије које се нису излиле.
- Напрашити рану сувим прахом (талком) да би се преостале ћелије слепиле.
- Намазати рану пастом (направљену од поједнаких делова соде бикарбоне и воде).
- Убодени део тела уронити у воду онолико топлу колико повређени може да издржи
најмање 30 минута, стално доливати врућу воду.
- Ако је могуће извадити бодље.
- Ако је повреда обимна и крвари, зауставити крвављење, имобилисати и транспортова-
ти до здравствене установе уз сталну контролу виталних знакова.
- Ако постоје знаци алергијске реакције одмах транспортовати особу у здравствену
установу
Десето поГЛАвЉе
ТРОВАЊА
280/ отрови
282/ принЦипи прве помоћи коД тровАЊА
283/ постУпЦи ЗА еЛиминАЦијУ отровА иЗ орГАниЗмА
283/ неУтрАЛиЗАЦијА ДеЛовАЊА отровА
284/ тровАЊе У ДомАћинствУ
286/ поЉопривреДни отрови
287/ инДУстријски отрови
287/ нАДрАЖЉивЦи
290/ ЗАГУШЉивЦи
291/ тровАЊА короЗивимА
292/ АкУтнА тровАЊА ЛековимА
293/ АкУтнА тровАЊА метиЛ-АЛкоХоЛом, етиЛ-АЛкоХоЛом и ДроГАмА
294/ АкУтнА тровАЊА АмФетАминимА
295/ АкУтнА тровАЊА опијАтимА
296/ АкУтно тровАЊе кокАином
296/ АкУтно тровАЊе мАриХУАном
296/ тровАЊе никотином
297/ тровАЊе ГЉивАмА
297/ бојни отрови
280 1 0 . П О Г Л А В Љ Е Т Р О В А Њ А
Отрови су хемијске материје које, уколико се унесу у организам, могу довести до ма-
њих или већих оштећења. Њихово штетно дејство је различито и ако се благовремено не
предузму мере прве помоћи и лечења, тровање се завршава и смрћу.
Цртеж 10.1. – врсте отрова и пут њиховог уласка у организам
Према подацима Националног цен- Тровања могу бити случајна, задесна,

тра за контролу тровања, у Србији се самоубилачка и криминогена (убилачка), ко-
годишње пријави око 12 000 случајева ја су најређа.
тровања. Од укупног броја пријављених,
тровања деце до 14 година, чине близу Отров се у тело уноси на више начина:
20% случајева. Важно је знати да од свих – преко коже и слузокоже;
акутних тровања хемијским материјама, – преко органа за варење и
према статистичким подацима, најчешћа – преко дисајних путева.
су тровања лековима – између 60 и 80%.
Око 4 500 случајева акутних тровања го- Последице тровања зависе од:
дишње се збрине у болницама, са просеч- – токсичности отрова;
но 5 дана лечења. – брзине продирања у организам;
– благовремене дијагностике;
– адекватне помоћи на „лицу места“.
281

Какоотровможеућиуорганизамчовека Какоотровштетноутиченаорганизамчовека
- може доћи у контакт очима и изазвати - када стигне до мозга, може изазвати поремећај
хемијске опекотине свести или кому
- отровни гасови, паре или прах могу бити - прогутана корозивна средства могу изазвати
удахнути путем органа за дисање опекотине на уснама, у устима и органима за
варење
- отров може бити унет директно у
циркулацију, на пример, наркотици - неки отрови доводе до поремећаја рада
(путем игле) или отрови животиња срца
(путем уједа)
- отрови унети удисањем могу изазвати
озбиљне поремећаје дисања
- прогутани отров може доћи у
циркулацију апсопрпцијом - изложеност већој количини отрова може
у цревима изавати оштећења органа „задужених за
детоксикацију“
- јаке хемикалије , као што су
корозиви или пестициди, могу
у контакту са кожом изазвати
опекотине - отров који је доспео у органе за варење,
може изазвати мучнину, повраћање, бол у
трбуху и проливе
- отров може да доведе до оштећења

крви, спречавајући црвена крвна зрнца да
допреме кисеоник до ткива
Цртеж 10.2. – Утицај отрова на органе/органске система
Симптомиизнацитровања Најчешћи симптоми и знаци тровања су:

Симптоми и знаци тровања су веома разли- – вртоглавица, главобоља;
чити и зависе, пре свега, од врсте отрова, коли- – мучнина и повраћање;
чине, пута уношења и још од низа других факто- – тегобе са дисањем;
ра. У зависности од количине унетог отрова, у – губитак свести;
почетној фази тровања, могу се развити поре- – престанак дисања (због парализе ди-
мећаји, који директно угрожавају животно ва- сајног центра);
жне функције. – знаци шока и друго.
Већина ових симптома и знакова среће се и у другим болестима и стањима, те није

увек лако препознати да ли је тровање и идентификовати узрочника. Некада вирусне или
бактеријске инфекције система за варење могу дати симтоме сличне тровању. Забуну могу
направити и неке болести дисајних органа или нека неуролошка обољења, која се испоља-
вају кроз неке од наведених симптома. Зато, ако сумњате на тровање, веома је важно да
узмете детаљне информације од оболеле особе или других упућених лица о томе шта је јела
или пила, чиме се бави, да ли је боравила у простору у коме је могла бити изложена некој
штетној материји итд. Ако је дете у питању, тражите од родитеља или особе која је била уз
дете податке о томе где се и чиме дете играло, да ли је дошло у додир с лековима или неким
другим потенцијално опасним материјама које се користе у домаћинству.
Уколико постоји сумња на тровање, корисно је на

време обавестите одговарајућу стручну установу. У Ср-
бији постоји специјализована установа која се бави тро-
вањима то је Национални центар за тровања на Војно-
медицинској академији у Београду.
Циљевипрвепомоћикодтровања
– Идентификација отрова.
– Прекид даљег уласка отрова у организам.
– Одстрањење (елиминација) отрова из организма.
– Неутрализација даљег деловања отрова давањем
противотрова (антидота).
– Очување виталних функција.
– Хитан транспорт у одговарајућу установу.
слика 10.1. – процена стања,

идентификација отрова и позив
служби хитне помоћи
ПРИНЦИПИПРВЕПОМОЋИКОДТРОВАЊА
Према доступним могућностима спасилац на лицу места утврђује:
– чиме се унесрећени отровао (назив отрова, изглед, мирис, боја, агрегатно стање), вре-
ме и начин тровања;
– колика је количина отровног средства којим се унесрећени отровао;
– време тровања, дужина контакта с отровом (дужина изложености отрову);
– знаке тровања, редослед појава тегоба и карактеристичних симптома (карактеристи-
чан задах, мирис, боја коже, стање свести, пулс, дисање...);
– личне податке, податке о годинама и претходном здравственом стању унесрећене
особе;
– могућност успостављања што бржег контакта с лекаром (с циљем обезбеђења хитне
медицинске помоћи, или неопходних лекарских савета).
283

ПОСТУПЦИЗАЕЛИМИНАЦИЈУОТРОВАИЗОРГАНИЗМА
1.Акојеотровунетпрекоорганазаварење
У случају тровања преко органа за варење (осим ако су у питању корозивне материје),
упутно је изазватиповраћање код отроване особе. Поступак је следећи: код свих отро-
ваних с којима постоји адекватна сарадња изазивати повраћање давањем 300 до 400 ml
млаке воде, или дражењем меког непца и задњег зида ждрела. Поступак понављати до
добијања бистрог садржаја без мириса. Из првог повраћеног узорка узети садржај за даљу
токсиколошку анализу. На крају размутити 30 gr активног угља у чаши воде и дати унесре-
ћеном да попије.
Несметеизазиватиповраћањекоддецемлађеод5година,особаса
менталнимпоремећајемиособасапоремећајимасвести,каоистања
шока.
2.Акојеотровунетпрекоорганазадисање
Унесрећеног одмах изнесите на чист ваздух, уз стално одржавање проходности дисај-
них путева (по потреби примените мере вештачког дисања).
3.Акојетровањенасталопрекокожеивидљивихслузокожа
У овом случају, обавезно скините контаминирану одећу, а кожу оперите водом и сапу-
ном. Слузокожу очију исперите чистом водом у млазу.
НЕУТРАЛИЗАЦИЈАДЕЛОВАЊАОТРОВА
Неутрализација отрова се постиже давањем антидота, тј. средстава која поништавају
деловање отрова у организму. У оквиру прве помоћи могу се давати следећи антидоти :
– активниугаљ: то је готов фармацеутски производ који би требало да буде саставни

део сваке кућне и приручне апотеке. Даје се у количини 5 до 10 пута већој од количине уне-
тог отрова, а најмање у количини од две таблете или две велике кашике угљеног прашка.
Он не шкоди човеку а добро инактивира већину отрова органског и неорганског порекла,
спречавајући њихово даље ширење из система органа за варење;
– млеко: погодан је антидот код тровања корозивним средствима (киселинама и ба-
зама), солима тешких метала. Даје се у количини од 1 до 2 чаше. Код тровања другим
отровима обично погоршава стање унесрећеног изазивајући брзу ресорпцију тј. упијање из
система органа за варење;
– жестока алкохолна пића: имају специфично антидотско деловање код тровања
метил алкохолом или антифризом. Дају се у количини од 0,5 до 2 dl, и та доза се понавља на
свака 4 сата, до доласка унесрећеног у здравствену установу;
– беланце: користи се као антидот при тровању алкалним, тј. базним средствима и даје
се у количини од једне чаше;
– скроб: антидот код тровања јодом, око 40 gr скроба раствара се у 1 / 2 l воде, а уне-
срећеном се даје да попије једну до две чаше таквог раствора;
– содабикарбона: антидот за спољашњу употребу, за испирање коже и слузокоже,
угрожене дејством киселине.
Непрепоручујесеуношењерастворасодебикарбонеужелудацоштећен
корозивнимдејствомкиселине,збогмогућегнадражајаиразарањазида
желуца,уследослобађањавеликеколичинеугљен-диоксида.
У свим радним организацијама у којима се рукује отровним средствима одговарајуће

специфичне антидоте треба благовремено припремити, а сви запослени треба да буду упо-
знати са начином коришћења антидота и мерама прве помоћи у случају тровања.
Отрована особа транспортује се до здравствене установе с пратиоцем оспособљеним
за пружање прве помоћи. Сви предмети који могу допринети идентификацији отрова (ам-
балажа, остаци отровног средства, део повраћеног садржаја...) преносе се са унесрећеном
особом до здравствене установе.
Одржавање виталних функција унесрећеног има предност у односу на брзину транспор-
та до здравствене установе.
ТРОВАЊЕУДОМАЋИНСТВУ
Када су у питању тровања у домаћинству, најосетљивија категорија су мала деца. У
прилог томе говори податак да је у половини случајева тровања са смртним исходом реч је
о деци млађој од три године. Због тога је неопходно предузети све мере спречавањатро-
вањау домаћинству, као што су:
– у закључаним орманима треба чувати све пестициде, инсектициде, затим лекове и

друге потенцијално опасне материје;
– сва средства за полирање, керозин, алкалије и остале хемикалије које се користе у
домаћинству не треба никад остављати на поду или на ниским полицама, које су на
дохват руке детету. Не држати их никако поред хране;
– у чашама из којих се пије или у боцама од пића никад не остављајте опасне растворе.
– знак за отров треба да се налази на свим опасним лековима;
– родитељи од малена морају почети са подучавањем своје деце о опасностима које
носи дирање и узимање за јело лекова, хемикалија и осталих опасних материја које
се користе у домаћинству.
285

Тровањехраном–Ботулизам
Употребом сумњиве конзервисане хране, меса, рибе и поврћа, која није претходно про-
кувана током 15 минута пре служења, може доћи до појаве тровања ботулинским токсином.
Овај отров је термолабилни протеин и уништава се кувањем на 100 степени у току једног
минута, или загревањем у води на 80 степени у току 10 минута.
Ботулизам изазива токсин који настаје анаеробним развојем клостридиум ботулинума
при pH изнад 4,6 и температури већој од 3 степена.
Симптоми у акутном тровању:

– почињу осам часова после јела заражене хране и манифестују се повраћањем, а по-
некад болом у трбуху и учесталим столицама;
– затим прогресивно захватају мишиће што се изражава јаком малаксалошћу, отежа-
ним говором и спуштеним очним капцима;
– после тога веома брзо долази до замућења или двоструких слика, појаве раширених
зеница, тешкоће при гутању и отежаног дисања.
– Одмах изазвите повраћање и на крају дајте активан угаљ.
– Узмите узорак повраћеног садржаја ради даље хемијске анализе.
– У случају престанка дисања примените мере основне животне потпоре – вештачко
дисање и масажу срца. Позвите стручну медицинску помоћ.
– У току транспорта до најближе здравствене установе непрекидно водити бригу о ви-
талним функцијама отрованог.
Средствазабељење
Главни знак акутног тровања растворима за бељење је иритација:
– Удисањем испарења ових препарата, због стварања хипохлор-
не киселине долази до јаке плућне иритације с надражајним
кашљем и гушењем.
– Отрована особа која је попила ова средства у усној дупљи има
изражену корозију слузокоже (појачано црвенило и стварање
рана) праћену јаким болом, мучнином и повраћањем.
– Продужени додир с овим растворима изазива надражај коже
који је праћен болом и црвенилом.
– Уклоните раствор за бељење са коже испирањем млазом воде.
– Разложите и разблажите прогутани раствор давањем млека,
растопљеног сладоледа или умућених јаја.
– Не употребљавајте средства за повраћање, испирање или ан-
тидоте за киселине.
Сапуниидетерџенти
Течности за ручно прање судова, шампон за косу, затим сапуни у облику прашка, калу-
па или љуспица, спадају у групу такозваних анјонских детерџената. Код осетљивих особа
надражују кожу тиме што уклањају природну масноћу, изазивајући црвенило, осетљивост и
задебљање коже праћено влажењем, пуцањем, перутањем и појавом пликова. Узимањем
на уста изазивају пролив, понекад повраћање и надимање црева.
Осип на кожи лечи се прекидом даљег контакта с детерџентима или сапуном. Кожу или
очи испирајте млазом воде. Код особа које су на уста унела ове детерџенте, треба дати до-
ста течности и изазвати повраћање.
ПОЉОПРИВРЕДНИОТРОВИ
Пестицидису једињења или смеша једињења која се користе за сузбијање или уни-
штавање инсеката и других штеточина, као и непожељних биљака, чиме се повећава про-
изводња хране и смањују губици у пољопривредној производњи. Према намени деле се на
инсектициде, хербициде, фунгициде, бактерициде, родентициде и др.
Пестициди су материје којима је изложен велики број људи на свету. Овом тровању
изложени су:
– они који раде с отровима у процесу производње, припреме за употребу, чување или
примену и
– они који долазе у додир с овим хемикалијама случајно, било услед неправилног чу-
вања, улажењем у запрашено подручје било узимањем хране која је била прскана а
остаци отрова нису уклоњени.
Ови отрови се морају чувати у видљиво означеним судовима, најбоље под кључем. Ис-
пражњене судове треба одмах спалити да би се уништили остаци отрова, а конзерве пре
спаљивања треба отворити. Током рада с овим материјама обавезно користите заштитну
маску и одећу. Пре јела увек треба скинути заштитну одећу а изложену кожу добро опрати.
Током рада с пестицидима увек прскајте биљку. Избегавајте излагање дуже од осам сати
дневно на ограниченом простору где ради распрскивач пестицида. Распрскивач никад не
користити у насељеним местима или тамо где се храна чува, припрема или служи.
Мерепрвепомоћикодтровањапестицидима
Уколико тровање доведе до губитка свести и престанка дисања, треба ослободити ди-
сајне путеве и започети мере основне животне потпоре. Ако је отров унет путем органа за
варење, дајте отрованој особи активан угаљ, а контаминиране делове коже оперите водом
и сапуном. Уз стално праћење виталних функција отрованог, позовите најближу стручну ме-
дицинску помоћ која ће урадити дефинитивно збрињавање.
287

ИНДУСТРИЈСКИОТРОВИ
Брзим развојем хемијске индустрије стално се пове-
ћавају број и количина хемијских материја које за време
транспорта, складиштења или коришћења могу да фор-
мирају токсичне (отровне), корозивне (стварају ране), екс-
плозивне, запаљиве, загушљиве, иритирајуће (надражују-
ће) гасове, паре или прашкове.
У просторијама где се користе опасне хемикалије тре-
ба поставити једноставна упутства за употребу заштитне
опреме и опис поступака пружања прве помоћи у хитним
случајевима. Раднике треба обучити да правилно и брзо
користе заштитну опрему.
Према класификацији и механизму деловања гасови
се деле на надражљивце и загушљивце.
НАДРАЖЉИВЦИ
Производе своје ефекте иритацијомикорозивним
дејством на слузокожи дисајних путева. Добро раствор-
љиви у води су: амонијак, хлорамини, хлороводоник, флу-
ороводоник и сумпор-диоксид. Они изазивају нагло, већ
после неколико секунди, оштећење слузокоже горњих
дисајних путева. Слабије растворљиви у води су фосген
и нитрозни гасови. Пошто не омогућавају правовремено
упозорење за евакуацију, често се срећемо с продуженим
удисањм ових гасова које доводи до дубљег продирања
гаса у дисајне путеве и испољавање одложених токсичних
ефеката.
Амонијак
Амонијак је на обичној температури безбојан гас,
оштрог и карактеристичног мириса. То је гас са широком
применом у синтези пластике, вештачких ђубрива, експло-
зива, азотне киселине, инсектицида и др. Извори излага-
ња су експлозија резервоара, кварови на систему за чува-
ње и при транспорту тих материја.
Веома брзо после растварања у воденој средини гор-
њих дисајних путева, доводи до јаког оштећења слузоко-
же и стварања рана на њој.
Симптомиизнацитровањаамонијаком
– Код лаког тровања при излагању малим концен-
трацијама амонијака долази до надражаја (ири-
тације) слузокоже очних капака и дисајних путева,
појачаног лучења пљувачке, мучнине, повраћања,
главобоље и црвенила лица.
– После излагања високим концентрацијама амони-
јака јављају се болови у очима, надражајни кашаљ,
болови иза грудне кости и циркулаторни колапс.
– Код тровања са веома високим концентрацијама
амонијака долази до наглог гушења и појаве грче-
ва целог тела с губитком свести.
Хлор
Хлор је зеленожут гас карактеристичног непријат-
ног мириса који има велику примену у хемијској инду-
стрији.
Симптомиизнацитровањахлором
– Тровања мањим концентрацијама хлора манифе-
стују се црвенилом слузокоже, грла и очних капака,
надражајним кашљем, отежаним дисањем и осе-
ћајем стезања у грудима.
– При удисању већих концентрација гаса долази до
краткотрајног заустављања дисања које се после
неколико секунди поново успоставља и постаје
убрзано са паузама.
– Након излагања великим концентрацијама гаса
долази до рефлексне блокаде центра за дисање,
грчевитог издисаја (експиријума), после чега уне-
срећени са болним јауком пада на тло, губи свест и
долази до срчаног застоја.
Фозген
Фозген је безбојни гас који смрди на труло сено или
зелену јабуку. У Првом светском рату употребљаван је
као оружје за масовно уништење, а данас се користи у
индустрији у синтези кетона и пластичних маса.
Почетни стадијум тровања фозгеном манифестује се
надражајем слузокоже у носу и грлу, стезањем у гру-
дима, убрзаним и површним дисањем које траје 10–15
289

минута. После 4–6 сати долази до поновног развоја те-
гоба са отежаним дисањем, стезањем у грудима и ис-
кашљавањем пенушавог садржаја. Ако тровање траје и
даље, развија се бледа хипоксија, када унесрећени има
пепељасто сиву боју коже, успорено дисање и једва опи-
пљив пулс. Стадијум опоравка настаје 2–3 дана након
тровања.
Нитрознигасови
Нитрозни гасови чине смешу гасова који у различи-
тим пропорцијама садрже азот-оксид, азот-моноксид,
азот-диоксид, азот-триоксид и азот-пентоксид. Извори
настајања су природна горива (угаљ, дрво, папири), рад
мотора, индустријски процеси производње азотне кисе-
лине, експлозива, вештачких ђубрива и др.
Убрзо по изложености овим гасовима јављају се
благи кашаљ и мучнина, главобоља, повраћање, отежано
дисање које се смирује после боравка на чистом ваздуху.
Латентни период (период времена од тровања до поја-
ве знакова тровања) је 5–72 сата после чега долази до
фазе погоршања, отежаног и убрзаног дисања и срчаног
рада, циркулаторног колапса и коме.
Мерепрвепомоћикодтровањанадражљивцима
– Отрованог одмах изведите на свеж ваздух.
– Свући му одећу и поставите га у стабилан бочни
релаксирајући положај.
– Покрите га и утоплите.
– Неопходно је апсолутно мировање.
– Не нудите му никакву течност.
– Ако за то постоји потреба, спроведите мере КПР-а.
Кодсвакесумњенатровањеугљен-моноксидом,хлором,нитрознимга-
совимаифосгеномпотребанјехитантранспортулежећемположајуи
узкрајњемереопреза.
ЗАГУШЉИВЦИ
Угљендиоксид
Угљен-диоксид је гас киселог укуса. Тежи је од ваздуха. Налази се тамо где акциден-
тално (случајно) настаје: у силосима жита и сточне хране, у винским подрумима, код пожара
и експлозија и слично.
– Концентрација од 3 до 5% изазива главобољу, зујање у ушима, вртоглавицу, конфузију
и отежано дисање.
– При концентрацији од 8 до 10% поред ових симптома јавља се поремећај вида (зени-
це су обично широке), знојење, убрзано дисање, лупање срца (тахикардија), повећан
крвни притисак.
– Када је концентрација већа од 10% долази до поремећаја свести, грчева и пада крв-
ног притиска.
– При концентрацијама у ваздуху већим од 30% долази до појаве грчева и коме. Смрт
наступа услед срчаног застоја.
Угљен-моноксид
Угљен-моноксид је гас без боје и мириса. Лакши је од ваздуха. Тровање угљен-монок-
сидом је најчешће од свих тровања путем удисања. Настаје при непотпуном сагоревању го-
рива, употреби дрвеног угља, природног гаса у индустрији и домаћинству. У градском плину
(кухињском, гасу) има га 30%. Може настати и код слободног изгарања земног гаса и код
пожара.
У основи механизма тровања угљен-моноксидом је хипоксија због везивања угљен-
моноксида за гвожђе у хемоглобину и стварање карбоксихемоглобина. Према старости
и конституцији постоје индивидуалне разлике у степену тровања угљен-моноксидом.
– Лако тровање испољава се главобољом, вртоглавицом, мучнином, повраћањем и ве-
ликим умором.
– Код средње тешког тровања јавља се бол у грудима, отежано размишљање, зама-
гљен вид, отежано дисање при напору и тахикардија.
– Теже тровање карактерише се стезањем у грудима, неориентираношћу, падом крвног
притиска, поспаношћу или губитком свести. Боја коже је ружичаста. Смрт је последица
гушења (асфиксије), парализе центра за дисање или поремећаја срчаног рада.
Цијано-водоник
Цијано-водоник је врло непостојано једињење, безбојан гас или лако испарљива теч-
ност која мирише на горке бадеме. Цијаниди испољавају директно штетно деловање пре
свега на мозак. Први симптоми настају унутар неколико минута, где унесрећени после јед-
ног удаха осети мирис бадема, вртоглавицу, стезање у грудима, нагло губи свест и затим
долази до парализе дисања и срчаног рада, те смртног исхода у року од 1–2 минута. Нигде
правовремена и одговарајућа помоћ није тако важна, као у тровању овим гасом. Чим се
помисли на тровање цијанидом треба одмах дати специфичну терапију у здравственој уста-
нови, те је хитност транспорта од примарног значаја.
291

Сумпор-водоник
Сумпор-водоник је запаљив, експлозиван, безбојан гас који у малим концентрацијама
има мирис покварених јаја. Ствара се или користи у рафинеријама нафте и у гумарској ин-
дустрији. На радном месту је водећи узрок смрти првенствено инхалационим тровањем, док
је тровање преко коже занемарљиво. Удисањем овог гаса долази до надражаја слузокоже
дисајних путева, главобоље, вртоглавице, отежаног дисања, повраћања, учесталих столица,
поспаности и поремећаја свести до коме и парализе дисања. На тровање овим гасом сумња
се када се особа нађе у коми у простору који мирише на покварена јаја. Овај гас је познат
и као „обарајући“ јер може нагло да изазове губитак свести.
Мерепрвепомоћипритровањузагушљивцима
– Унесрећене овим гасовима одмах изнесите на чист ваздух.
– Стално контролишите виталне функције (проходност дисајних путева и циркулацију).
– У случају потребе применити мере основне животне потпоре.
– Отроване поставити у стабилан бочни кома положај, покрити их , утоплите уз апсолут-
но мировање и не давати им никакву течност.
– Позовите стручну медицинску помоћ и потом их транспортујте их у најближу болничку
установу уз непрекидну контролу виталних функција.
ТРОВАЊАКОРОЗИВНИММАТЕРИЈАМА
Развојем технологије, посебно синтетисањем течних алкалија, ове материје су све че-
шћи основни састојци многих препарата који се користе у домаћинству (за прање, чишћење,
одмашћивање, полирање, прочишћавање кућне канализације). Корозивна оштећења органа
за варење настају узимањем корозивних материја, киселина или база, најчешће случајно
или у самоубилачкој намери. Обим и тежина корозивног оштећења слузокоже горњих дело-
ва система за варење зависи од:
– природе корозивне материје;
– количине и концентрације унете материје;
– дужине трајања контакта са слузокожом органа за варење.
АЛКАЛИЈЕ(БАЗЕ)
Најчешћа тровања алкалијама. тј. базама су: натријум-хидроксидом (масна или камена
сода), хиперманганом, калијум-хидроксидом и многим белилима (варакина и детерџенти).
Течне алкалије оштећују подједнако све делове дигестивног тракта.
Тровања базама су опаснија него тровања киселинама.
– Прекините даљи контакт са алкалијама и одмах дајте отрованом много воде, по мо-
гућности с додатком разређене (2%) сирћетне киселине или сирћета, сока од лимуна
или наранџе, киселог црвеног вина или млеко с јајима.
– Само унутар првих 15 минута кожу и очи испирајте са доста воде.
КИСЕЛИНЕ
Корозивна оштећења дигестивног система (система за варење) могу настати уноше-
њем различитих киселина: концентроване сирћетне киселине (есенција), акумулаторске ки-
селине (сумпорна киселина), хлороводоничне киселине (сона киселина) и слично.
Киселине обично доводе до обимнијих промена на слузокожи. Одмах по уношењу коро-
зивне материје јавља се јак бол у устима, ждрелу, дуж једњака и желуца. Гутање је отежано
и болно и јавља се јаче лучење пљувачке с мучнином и повраћањем. При тровању већим
концентрацијама ових киселина често је рефлекс гутања угашен па садржај из уста одлази
у плућа и утиче на развој упале плућа.
Мерепрвепомоћикодтровањакиселинама
– одмах унесрећеном дати много воде по могућности с додатком сирових јаја или мле-
ка.
– забрањени су покушаји неутрализације са алкалијама.
– кожу и очи испрати са много воде.
– пазите непрекидно на стање виталних функција унесрећеног, у случају потребе спро-
водити мере КПР-а.
Кодтровањакорозинамазабрањенојеизазвањеповраћањаидавање
неутрализирајућихагенаса(слабебазеиликиселина),давањеактивног
угљаилаксатива.
АКУТНАТРОВАЊАЛЕКОВИМА
Тровања лековима се најчешће срећу. Ток-
сиколошки најзначајнија су тровања психофар-
мацима (лековима који се користе за лечење
душевних поремећаја и обољења). Ова тровања
су најчешће намерно самоубилачка што још више
појачава тежину симптома.
слика 10. 2. – тровање лековима код детета

293

Бензодиазепини
Бензодиазепини су најчешће прописивани лекови у
свим здравственим установама. Сами или у комбинаци-
ји с другим лековима и алкохолом учествују и до 60% у
свим случајевима тровања лековима. Због седативног де-
ловања на централни нервни систем код отрованих особа
доминирају знаци седације с поремећајима свести све до
нивоа коме.
Барбитурати
Барбитурати су депресори централног нервног систе-
ма. Веома брзо по узимању ових лекова 15–30 минута ја-
вљају се симптоми и знаци тровања: конфузност, отежан
говор, разни поремећаји свести од поспаности до дубоке
коме. Постепеном блокадом центра за дисање долази до
спорог и површног дисања које се завршава престанком
дисања (апнејом). Пулс је слаб, убрзан, јавља се пад крв-
ног притиска и на крају шок.
Мерепрвепомоћиприликомтровањалековима
– Неопходно је хитно проценити виталне функције.
– По потреби спровести мере КПР-а.
– Позвати стручну медицинску помоћ и уз сталну кон-
тролу виталних функција унесрећене транспортова-
ти до најближе здравствене установе.
АКУТНАТРОВАЊАМЕТИЛ-АЛКОХОЛОМ,
ЕТИЛ-АЛКОХОЛОМИДРОГАМА
Метилалкохол
Метил-алкохол је запаљива безбојна течност с мирисом попут етил-алкохола. Добија се
од дрвета и служи као отапало за боје и средство за полирање, за обраду коже и надокнада
за гориво. Токсичност му зависи од стања напуњености желуца.
После латентног периода до 24 сата од почетка тровања често се јавља: вртоглавица,
мучнина и повраћање, осећај слабости, главобоља, болови у трбуху, магловит вид, отежано
дисање и пад крвног притиска, стање узбуђености, грчеви мишића и на крају кома. Често
долази до отока мозга и плућа.
Код сумње на тровање одмах изазовите повраћање, а затим дати етил-алкохол у ко-
личини од 0,5 до 2 dl које ћете понавља сваких 4–5 сати. Унесрећеног утоплитe и уз сталну
бригу о знацима виталних функција транспортујте га до најближе здравствене установе.
Етил-алкохол(етанол)
Етанол је најчешћа супстанца која се користи за уживање. Лако је доступан, цене су му
ниске и део је „културног миљеа“. Према неким проценама и до 50% саобраћајних удеса и
злочина дешава се под дејством алкохола. Етанол је хидросолубилна супстанца која се брзо
ресорбује из дигестивног тракта нарочито ако се узима на празан желудац. Акутно тровање
етанолом последица је прекомерног конзумирања алкохола.
У зависности од узете количине, јављају се следећи знаци и симптоми:

– општи осећај топлоте, црвенило слузокоже очних капака, типичан мирис издахнутог
ваздуха;
– еуфорија, од лакших до тежих поремећаја у ходу, значајним продужењем времена ре-
акције на звук и светлост;
– „заплитање“ у говору, виђење двоструких слика;
– може наступити општа анестезија, депресија дисања и кома са смртним исходом уко-
лико се у организиам унесу велике количине високо концентрованог овог алкохола.
Мерепрвепомоћикодтровањаетанолом
– Код лаших облика тровања можете очекивати да ће доћи до повраћања. У том сми-
слу треба пажљиво надзирати отровану особу и треба му омогућити одговарајући
положај.
– Стално водите рачуна о стању свести, дисању и циркулацији.
– Отрованог ставите у стабилан бочни релаксирајући положај (код оних који су у коми),
– Спроводите мере спречавања шока давањем неопходних количина течности и уто-
пљавањем.
– При тежим поремећајима свести, пажљиво пратите дисање и хитно транспортујте
отровану особу у здравствену установу.
АКУТНАТРОВАЊААМФЕТАМИНИМА
Амфетамини су откривени 1887. године. Њихова значајнија употреба као стимулатора
централног нервног система почела је у току Другог светског рата. Данас су веома популар-
ни као „улична дрога“. У организам се најчешће уносе преко уста, али и интравенски, као и
инхалацијом. Данас је најчешће из ове групе лекова највише злоупотребљаван „екстази“ у
таблетама. У зависности од количине унетих амфетамина акутна тровања се могу поделити
на:
– лака: манифестују се поремећајем психомоторне активности, несаницом, мучнином и
повраћањем, уста постају сува, кожа лица румена, зенице широке, а рефлекси су по-
јачани;
– средње тешка тровања: поред описаног јавља се изразита хиперактивност, конфу-
зност, убрзано дисање и повећање телесне температуре уз обилно знојење;
295

– тешко тровање: долази до потенцирања напред наведених симптома уз појаву по-
вишеног крвног притиска са тахикардијом (лупање срца), поремећаја срчаног ритма,
изразитог повећања телесне температуре, грчева и поремећаја свести до коме.
Приликом тровања таблетама неопходно је испирање желуца, а затим дати активни

угаљ. Стално спроводите мере и поступке за стабилизацију виталних функција (дисање и
циркулација).
АКУТНАТРОВАЊАОПИЈАТИМА
Опијати се поред канабоида убрајају међу најчешће
злоупотребљаване дроге. Најчешћа тровања (или предо-
зирање) међу опијатима су хероином. Примењује се ин-
травенски или преко слузокоже носа. Знаци тровања су:
поремећај свести (различитог степена до нивоа коме),
ослабљена функција дисања са последичним модрилом
(цијанозом) и изражено уске зенице. Поред описаног код
отрованог постоје и трагови убода иглом. Основни принцип
у збрињавању акутно отрованих (предозираних) јесте да
обезбедите виталне функције (дисање и циркулацију).
слика 10.3. – тровање опијатима – особа без свести

АКУТНОТРОВАЊЕКОКАИНОМ
Употреба кокаина као стимулатора централног нер-
вног система данас је веома раширена нарочито у бога-
тим круговима. Уноси се најчешће „ушмркавањем“ преко
носне слузокоже мада је могуће и преко слузокоже усне
дупље или интравенски. Акутно тровање кокаином најче-
шће настаје као последица предозирања или при пуцању
пакетића кокаина који се ради шверца гутају. У мањим
дозама изазива еуфорију а у већим дозама убрзан рад
срца (тахикардију), бледило, проширене зенице, халуци-
нације, мучнину и повраћање.
АКУТНОТРОВАЊЕМАРИХУАНОМ
Марихуана је врста једногодишње биљке која се
због своје класичне употребе у индустрији ужади и својих
психоактивних својстава користи као средство уживања.
Марихуана се ради уживања највише пуши у облику
цигарете (џоинт). Почетни ефекти се јављају након 2–3
минута од конзумирања, а максимум се постиже након
20-30 минута. Ефекат траје 90–120 минута. У блажим
случајевима долази до еуфорије, осећаја лебдења, без
садржајног осећаја среће, воља за кретањем, унутра-
шњи немир, бојажљивост до промењеног осећаја за про-
стор и време. Јављају се салве смеха и суза. Долази до
опадања способности критике и појаве халуцинација код
тровања високим дозама (0,5–1 g). Не постоји специфи-
чан антидот. За време трајања ефеката тровања мари-
хуаном неопходно је стално надзирати опијеног уз уми-
рујући разговор.
ТРОВАЊЕНИКОТИНОМ
Никотин такође може да изазве тровање било да је
унесен преко плућа било преко желуца. Приликом трова-
ња никотином долази до бледила коже лица, вртоглави-
це, мучнине и повраћања, обилног знојења, поремећаја
вида, стања узбуђености, лупања срца (тахикардије) и
халуцинација. Уколико је унесен преко органа за варе-
ње унешен, одмах изазовите повраћање. Стално пратите
стање виталних функција.
297

ТРОВАЊЕГЉИВАМА
У многим нашим крајевима сакупљање гљива је веома популарно јер су гљиве добар
извор беланчевина високе биолошке вредности. У природи постоји неколико стотина врста
гљива од којих су 10% отровне. Отровне гљиве садрже разне отровне материје које прили-
ком јела могу да изазву лакша или тежа тровања.
Инкубациони период је време од уношења отровних гљива у организам, до појаве пр-
вих симптома тровања. Овај период може бити кратак с појавом симптома после 30 минута
до три сата и најчешће је знак тровања с повољним исходом. Дугачак инкубациони период
обично значи да је реч о тежем тровању које карактеришу тешка оштећења јетре и бубрега
што се често завршава смрћу.
Симптоми и знаци могу бити веома различити, у зависности од врсте гљиве која је иза-
звала тровање:
– Повећана секреција знојних и слузних жлезда.
– Грч и сужење дисајних путева, отежано дисање.
– Јаки болови у трбуху, мучнина, повраћање и учестале столице.
– Халуцинације, делиријум и на крају кома.
– Језа, дрхтавица, главобоља, болови у мишићима општа слабост.
Мерепрвепомоћикодтровањагљивама:
– И код најмање сумње на тровање гљивама одмах изазовите повраћање давањем то-
пле и слане воде или било које друге течности осим млека.
– Узмите узорке повраћеног садржаја ради хемијске анализе.
– Непрекидно водите бригу о општем стању и виталним знацима отрованог,
– Позовите стручну помоћ и уз стални надзор транспортујте отрованог до болничке
установе.
БОЈНИОТРОВИ
Иако је према међународним конвенцијама забрањена употреба бојних отрова, нажа-
лост имамо примера да су се користили у многим скорашњим ратним сукобима. Бојни отро-
ви су хемијска једињења која намерно употребљена директно и индиректно веома брзо
могу да изазову поремећаје или престанак физиолошких функција код човека, животиња
или биљака.
Постоје:
– нервни бојни отрови (табун, сарин и соман);
– пликавци (иперит и луизит) и
– надражљивци (сузавци и кијавци).
Нeрвнибојниотрови
Нервни бојни отрови су органска једињења фосфора која су слична органофосфатним
инсектицидима, али имају знатно већу токсичност. Најчешће употребљавани су табун, сарин
и соман. Симптоми изазвани тровањем ових отрова јављају се већ после неколико минута
до 2 сата од продора отрова у организам и манифестују се: поремећајем понашања, болом у
очима, сужењем зеница и слабљењем вида, појавом јаке главобоље и појачаним знојењем.
Затим се јављају се веома јаки грчеви и болови у трбуху с учесталим столицама и честим
мокрењем. Отрованог треба одмах уз употребу заштитне маске и одела извући из контами-
ниране зоне, скинути му одело и извршити деконтаминацију коже. Уколико је отровани при
свести изазвите повраћање и дајте му после тога активни угаљ. Водите бригу о виталним
функцијама (дисању и циркулацији).
Пликавци
Најзначајнији отрови из ове групе су иперит и луизит. У организам могу да продру преко
коже, дисајног система и органа за варење. На кожи се у почетку јавља црвенило уз при-
суство благог отока а у даљем току долази до појаве пликова који унутар 48 сати прскају.
Затим долази до њиховог пражњења и стварања краста. Најзначајније промене су израже-
не на кожи око очију, скротума и испод пазуха. Често се јавља црвенило слузокоже очних
капака и дисајних путева. Након тровања овим путем органа за варење, јавља се мучнина,
нагон на повраћање, јаки болови у трбуху и проливи. Принцип збрињавања је исти као и при
тровању нервним бојним отровима.
Надражљивци
Надражљивци и кијавци су отрови који у малим дозама иритирају кожу и слузокожу
горњих дисајних путева и очију, те краткотрајно онеспособљавања особа које незаштићене
долазе у контакт са њима. Сузавцису познати и као „полицијски отров“. У малим дозама
изазивају иритацију коже и слузокоже горњих дисајних путева и очију. На тај начин крат-
котрајно доводе до онеспособљавају особа које незаштићене долазе у контакт са њима.
Одмах после излагања отрову долази до појаве пецкања и бола у очима са израженим су-
зењем и осећајем жарења у дисајним путевима, надражајним кашљем и кијањем. По кожи
се често јављају свраб и пецкање. Симптоми спонтано престају после 15 минута од контакта
са отровом или после прања коже и очију обичном водом.

299

ЛИТЕРАТУРА
1. Campbell J.E, International Trauma Life Support for Prehospital Care Providers, sixth edition, 2007
2. Nolan J, Soar J, Zideman D, Biarent D, Bosaert D, Deakin C, Koster R, Wyllie J, European Resuscitation
Council Guidelines for Resuscitation, 2010
3. Dreisbach RH, Robertson WO, Diagnosis and evaluation of poisoning, Appetion & Lange 1987
4. A Pollak : First Aid Responder, 4th Edition, Jones and Bartlett Publishers 2007
5. European Reference Guide for First Aid Instruction 2006
6. UKS Leading First Aid Providers: First Aid Manual; DK Publisher 2004
7. Schwartz S : Principles of Surgery; McGraw Hill 2009
8. Sabiston D: Text book of Surgery; Saunders 2007
9. Fisher J E: Mastery of surgery; 5th edition, Lippincott, Williams and Wilkins 2007
10. Doherty G: Current Essentials of Surgery; McGraw Hill 2005
11. Belgian Red Cross, European First Aid Manuel, 2007
12. St. John Ambulance, St. Andrew s Ambulance Assoiciation, British Red Cross, First Aid Manuel, 9th
edition, 2010
13. Derganc M, Osnove prve pomoči za vsakogar, Rdeči križ Slovenije, 1994
14. Лалевић П, Борзановић М, Стевановић М, Кардиопулнонална церебрална реанимација, Завод за
уџбенике, Београд, 2009
15. Вучковић Д, Ургентна медицина, Обележја, 2002
16. Јоксовић, Тровања лековима, Војноиздавачки завод, 1999
17. Солдатовић С, Китанић С, Принципи прве помоћи, Југословенски Црвени крст, 1997
18. Црвени крст Југославије, Материјали са тематске конференције о првој помоћи, одржане на
Плитвицама, 1979
19. Црвени крст Југославије, Материјали са тематске конференције о првој помоћи одржане у
Охриду, 1987
20. Друштво Црвеног крста Србије и Црне Горе, Материјали са тематске конференције о првој
помоћи, одржане у Врњачкој Бањи, 2004
21. Југословенски Црвени крст, Приручник за спасиоце на води, 1997
Црвени крст Србије
ПРВА ПОМОЋ
Прво издање, 2010. година
Издавач
Завод за уџбенике,
Београд, Обилићев венац 5
www.zavod.co.rs
Ликовни уредник
Аида Спасић
Дизајн
Бранко Жужић
Фотографије и цртежи
Vertical Media
Коректор
??????????????
Обим: 37 1/2 штампарских табака

Формат: 20,5 × 26,5 cm
Рукопис предат у штампу новембра 2010. године.
Штампање завршено децембра 2010. године.
Штампа
к.б. 34179

Prva Pomoc

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prva Pomoc

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Црвени крст србије

Захвaљујемо се волонтерима Црвеног крста Србије­

Ширење знања и вештина прве помоћи је најважнији корак у смањењу инвалидитета и

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

1. Спасавање живота што је основни циљ

Београд, 09. 09. 2010. Проф. др Драган Л. Радовановић

10/ ШтА је првА помоћ

Циљеви прве помоћи су:

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

Цртеж 1.1. – Ланац спасавања

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

Док спроводите поступке прегледа и утврђивања ста-

Приликом обавештавања породице или пријатеља о

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

слика 1.4. – коришћење рукавица

слика 1.5. – Заштитна средства:

слика 1.6. – кеса за

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

слика 1.7. – екипа Црвеног крста за деловање у несрећама у акцији

22/ пЛАн АкЦије

Пре предузимања било какве акције потрудите се

слика 2.1. – саобраћајана незгода

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

У зависности од тог увида одредите приоритете у редоследу, врсти и обиму помоћи.

слика 2.3. – пружање помоћи у саобраћајној незгоди

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

- Ако сте у могућности зауставите довод горива на мотоциклу.

ра­ди­о­ак­тив­на­ма­те­ри­ја­­­­­­­­­­­­ ­отров­на­ма­те­ри­ја­­­­­­­­ ­ ­­­опа­сна­ма­те­ри­ја

Цртеж 2.3. – табле за обележавање опасних материја

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

Уколико повређеног је потребно да повређеног ипак извучете из возила послужите се

слике 2.8. и 2.9. – извлачење из возила коришћењем раутековог хвата

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

Уклањањем било којег од та три услова ватра се зауставља.

Особа којој је запаљена одећа успаничена је и бежи.

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

слика 2.15. – извлачење слика 2.16. – ношење утопљеника

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

По допремању утопљеника на чврсто и суво тло, приоритети

Овај преглед треба обавити на месту где је повређени за-

Чим сте отклонили опасност по живот по-

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

Да бисте проценили околности и јачину силе повређивања можете се послужити сле-

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

У случају да се повређени жали на бол­важно је да сазнате:

Гла­ва­ – Преглед главе почните опипавањем поглавине обема шакама трагајући за

слика 2.18. – преглед главе

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

проверите изглед коже на лицу.

проверите слух и прегледајте уши.

слика 2.19. – преглед главе

Ко­жа­и­слу­зо­ко­жа – Проверите изглед коже на лицу, њену боју, топлоту и влажност.

6.­Врат­–­Ослободите оковратник и провери-

слика 2.20. – преглед врата

Груд­ни­кош­– Замолите унесрећеног да дубо-

слика 2.21. - преглед грудног коша

Ди­са­ње – Испитајте дисање: брзину, дубину и

слика 2.22. – процена дисања

Ра­ме­ни­ по­јас – Опипајте нежно обе кључне

Црвени крст србије­­­ПРВА­ПОМОЋ

Тр­бух­– Нежно опипајте трбух повре-

Захвaљујемо се волонтерима Црвеног крста Србије

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

радиоактивнаматерија отровнаматерија опаснаматерија

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

У случају да се повређени жали на болважно је да сазнате:

Глава – Преглед главе почните опипавањем поглавине обема шакама трагајући за

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Кожаислузокожа – Проверите изглед коже на лицу, њену боју, топлоту и влажност.

6.Врат–Ослободите оковратник и провери-

Грудникош– Замолите унесрећеног да дубо-

Дисање – Испитајте дисање: брзину, дубину и

Рамени појас – Опипајте нежно обе кључне

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Трбух– Нежно опипајте трбух повре-

Карлица – Опипајте нежно обострано

Стопала – Испитајте покретљивост и осетљивост стопала и прстију ногу. Проверите

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

ДАТУМ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ: ___________

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Првизавој се производи у више типова

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Првизавојзатрбух има све каракте-

Стерилнагаза има основне карактеристике као и остали стерилни завојни материјал,

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Првизавојзаопекотине је специјалне израде. Са-

Адхезивни завојни ма-

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Хладнеоблоге сачините на следећи начин:

Облогеодледа,употребите тако што ћете:

–Кружнизавоји, који фиксирају покривни материјал на рани, и служе као потпора

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Завојне траке са ткањем отворе-

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Средства за имобилизацију могу бити приручнаина-

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ

Црвени крст србијеПРВАПОМОЋ