DEKART

Razvoj nauke u 17. veku

• verski fanatizam, netrpeljivost
• pljačkaški ratovi, epidemije
• prljave gradske ulice, bez pravila higijene
• IPAK: RAZVOJ NAUKE!
• promena u shvatanju mesta čoveka u kosmosu
• Kopernikova teorija, Keplerovi zakoni, Đordano Bruno,
Hajgens, Pascal, Fermat, Galilei, Spinoza, Dekart, Newton,
Leibniz,..., Šekspir, Servantes,...
• ranije: poniznost može otkloniti nesreće
• sada: nemoguće je bilo ostati ponizan, kada su ljudi postizali takve uspehe na
polju nauke!

Dekart, 1596-1650.
• tražio opštu metodu mišljenja, koja bi omogućila da se brže pronalaze i
objašnjavaju istine u nauci
• stvorio analitičku geometriju, sintezom algebre+geometrije
• osnivač moderne filozofije
• matematičar, filozof, čovek od nauke
• ne piše kao profesor, nego kao naučnik
• sumnja u sve u šta se može sumnjati
• “Cogito, ergo sum.”
• “Rasprava o metodi”

Matematički način razmišljanja

• “Dok sam želeo da mislim da je sve lažno, bilo je neophodno da ja, koji sam to
mislio, budem nešto, i primenjujući da je ovo istina, - mislim, dakle postojim- tako
pouzdana i izvesna da ne bi mogle da je obore ni najekstravagantnije pretpostavke
skeptika, ja sam ocenio da bih ja mogao primiti bez ikakvog ustezanja kao prvi princip
filosofije koju sam tražio.”
• Osnovna pouka Dekartovog dela: Ne treba verovati nikakvim autoritetima, sve
treba podvrgnuti sumnji i da se čovek može osloniti samo na svoje umne sposobnosti.
• “Geometrija”: “Neću se zadržavati na podrobnom izlaganju, jer bih vam na taj
način uskratio zadovoljstvo da samostalno rasudjujete, a korist koju možete postići
vežbajući vaš um je, po mom mišljenju, najvažnije što možete izvući iz te nauke.”
• nije hteo svađu sa crkvom, dokazuje postojanje boga
• 1663. katolička crkva je njegova dela na indeks zabranjenih knjiga, a 1671.
francuski kralj zabranjuje da se na Sorboni predaje kartezijanska filozofija
Biografija Dekarta
• izdanak stare francuske porodice
• majka umire kad on ima 1 godinu
• sa 8 godina, otac ga upisuje u jezuitski koledž
• prvih 5 godine na koledžu: latinski, grčki, istorija, literatura
• sledeće 3 godine: filozofija, logika, matematika, fizika
• krhko zdravlje, rektor mu dozvoljava da ostane u krevetu koliko hoće, sve dok
sam ne zaželi da se pridruži svojim drugovima iz razreda
• stalno je čeznuo za mirom, odmorom i tišinom

U školi...i posle
• ispoljio samostalnost u rasuđivanju
• izučavajući samostalno knjige da kojih je došao, mladi Dekart je bio duboko
razočaran, sumnjao je u tačnost dobijenih saznanja
• “Rodio sam se sa takvim umom da mi glavno zadovoljstvo nije predstavljalo
slušanje tuđih mišljenja, nego sam uvek težio da formiram svoja.”
• završio koledž 1614, pa planira svoj dalji život
• kako saznati tajne prirode?
• putovanja, posmatranja, eksperimenti, razmišljanje
• jedno vreme u očevoj porodici, u Parizu, kao mladić iz dobrostojećih porodica,
uviđa ispraznost takvog života
• osamio se u predgrađu Pariza, da bi se na miru bavio naukom
• odlazi u vojničke kampove, pa kad se zasitio rata, opet Pariz
• 1625. –osnove svog naučnog metoda
• u kontaktu je sa matematičarima i majstorima za optičke instrumente

Dekart naučnik
• pre nego što je bilo šta objavio, rasla mu slava (dopisivao se i sa Mersenom –
“poštansko sanduče evropske nauke”)
• odlučio je da se udalji od svih mesta gde bi mogao imati poznanike, pa se
nastanjuje u Holandiji
• Holandija: verska tolerancija, ekonomski i kulturni procvat, tu štampa i Kopernik,
Galilej
• “Rasprava o metodi pravilnog upravljanja umom i traženja istine u naukama i
dalje, dioptrija, meteori i geometrija kao eseji o toj metodi”
• analitička geometrija!
• polazi od sposobnosti čovekovog uma da spoznaje vlastitim snagama i da u
proučavanju stvari unosi red koji osigurava pravilnost zaključivanja
• pokušao da odvoji nauku od crkve, ali da se ne posvađa sa crkvom (Bog postoji,
ali je Vasioni dao samo početni impuls, zakoni mehanike, bez dodatne božje intervencije)
• zajedno sa Newtonom i Hajgensom, osnivač savremene optike
Dekart - ličnost
• skroman, imućan ali ne previđe bogat, nije rasipao novac
• nije se ženio, jedna ćerka od ljubavnice, ali umire sa 5 godina
• dobronameran prema jednostavnim ljudima nižih staleža
• obrazovanje slugu (jedan postao prof. univerziteta)
• njegova posluga je bila jako tužna kada je umro
• kada ga crkva optuži za ateizam, prihvata poziv švedske kraljice Kristine (poslala
po njega admiralski brod)
• u Švedskoj mu je hladno, umire od upale pluća

Zaključak o Dekartu
• Matematika je bila inspiracija Dekartovog filozofskog mišljenja
• interes filozofije za matematičke metode i intelektualno zadovoljstvo koje pruža
matematička aktivnost
• analitička geometrija – temelj za primene matematike u fizičkom svetu
• kretanje ulazi u matematiku – promenljiva veličina
• dobre oznake (a,b,c,...x,y,z, da se jednakost završava sa “=0”, jednostavne oznake
za stepene...)
• Dekart je bio prvi veliki mislilac koju je svetu ukazao na prirodu i vrednost
matematičkih metoda, i ukazao na put kojim treba ići u traganju za istinom