Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Свест о припадности једној нацији чини заједнички језик, култура, писмо, обичаји и
празници, државне границе никако не требају представљати бордуре које интергришу
националну свест. За Дан српског јединства, слободе и нациналне заставе одређен је
15. септембар, јер је на тај дан 1918. године започео пробој Солунског фронта и
почетак победе у Великом рату, после које је створена југословенска држава. Након
распада југословенске државе, српски народ нашао се разједињен државним
границама. Циљ успостављања новог празника је оснаживање односа између српског
народа у Републици Србији и Републици Српској али и јачање култа национале
заставе.

Српска застава вероватно је једна од ретких или чак једина која никада није
заробљена у борби. Стотине хиљада људи пало је у борби бранећи српску тробојку
као национални симбол. Под том заставом српски војник се борио и превазилазио све
препреке које су пред њега постављане. Најстарији сачувани подаци о изгледу српске
заставе односе се на стег ( заставу ) краља Владислава (1232-1243), сина Стефана
Првовенчаног и унука Стефана Немање. Прве идеје о јединственој националној
застави потичу из 1830. године, након стицања аутономије султановим
Хатишерифом.
Србија је заставу какву данас познајемо добила 18. октобра 1835 . године, приликом
посете Књаза Милоша Обреновића Цариграду. Том приликом је Милош Обреновић
затражио од турског султана Махмуда Другог, право да Србија као вазална земља у
саставу Османског царства истиче српски барјак. Како би приволео руског конзула у
Цариграду, Рикмана, Милош је предложио да застава Србије буде руска застава, само
окренута наопачке. Проглашењем Србије за Краљевину, 22. фебруара 1882. године,
српска тробојка је и формално постала застава Србије, као државе која је Берлинским
конгресом 1878. године стекла независност.
У народу се верује да црвена боја на застави Србије представља крв мученика
проливену за земљу, плава слободу и бескрај коме се тежи, док бела представља
мајчино млеко које храни јаку српску децу. Проучаваоци застава мишљења су да
симболика боја није везана за наше конкретно поднебље, већ да су значења боја
универзална. По њима је плава боја симбол верности и оданости, а бела чистоте и
искрености.
Грб Краљевине Србије утврђен је 1882. године. Чувени двоглави орао преузет је из
Византије. Тумачи се да једна од његових глава представља усмереност ка небеском,
док је друга окренута земаљском царству. Грб Србије је на препоруку тадашњег
министра просвете Србије , Стојана Новаковића израдио чувени аустро-угарски
цртач и дизајнер грбова Ернест Крал.

Данијел Ликар
У Сечњу 15.9.2023.