Radioaktivni otpad u Srbiji

U Srbiji se za sakupljanje i evidenciju radiaktivnog otpada bavio

javno preduzece "Nuklearni objekti Srbije"(Vinca)
Izgradnja instituta je veoma stara i ona je predstavljala centar za sakupljanje radiaktivnog otpada jos
i doba stare Jugoslavije.
U njemu se zbog toga nalazi i nuklearni radiaktivni otpad(Nuklarna elektrana Krsko)
kao i nuklearno gorivo koje se koristilo u samom nuklearnom institutu u Vinci(plan nove nuklearne
centrale u doba stare Jugoslavije, koji je kasnije otkazan)

U Srbiji danas radiaktivni otpad ne dolazi kao nuklearni otpad, vec nenuklearni(iz medicine, raznish
istrazivanja...)

Oni koriste kategorije kao sto su:

Tecni radioaktivni otpad;
Suv i čvrst radioaktivni otpad koji se deli na dve podkategorije:
otpad koji može da se presuje i otpad koji ne može da se presuje;
Igle i oštri metalni predmeti;
Staklo;
Plastika;
Radioaktivni otpad velikih dimenzija.
svi dokumenti za skaldistenje i zbrinjavanje nuklearnog otpada radjeni su na osnovu preporuka
medjunarodne agencije za atomsku energiju.(1)

Ono sto mozemo reci da je papiroloski sve dobro uradjeno, da li se stvarno tako postupa reci ce i
cinjenica da nije vodjena pravilna evidencija
nuklearnog otpada, da je dosta dokumentacije izgubljeno,(1)
Ono sto moramo da znamo jeste da Srbija nema trajno resenje za odlaganje radiaktivnog otpada,
vec da priveremo cuvamo radiaktivni otpad vec preko 50 godina.(2)

Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj bezbednosti koji je donet 2009, Srbija se
obavezala da će 2019. imati rešenje za trajno odlaganje radioaktivnog otpada.(2)

Ovo je jedan i od uslova da Srbija udje u EU. Trajno odlagaliste radiaktivnog otpada kosta izmedju
10-15 miliona(2)
Takodje isti izvor navodi da je hangar 1 u losem stanju, dok je hangar 2 relativno dobar.(2)

Medjunarodne organizacije su finansirale neke vrste pomoci, kao sto su vracanje nuklearnog goriva
u Rusiju.
I bile su cak spremne da izdvoje sredstva da se konacno odlagaliste za radiaktivan otpad zavrsi, ali
su kasnije povukli ta sredstva pod izgovorim da ne zele da finansiraju probleme koji su dugo
odlagani.
Takodje treba da znamo da se tamo nalazi municija od osiromasenog uranijuma kao posledica
NATO bombardovanja ‘99.

Radi obezbeđivanja uslova za kvalitetno i efikasno sprovođenje mera zaštite od

jonizujućih zračenja i mera nuklearne sigurnosti pri obavljanju radijacionih
delatnosti i nuklearnih aktivnosti Vlada je osnovala Agenciju za zaštitu od
jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. (3)
Izvor 1 https://inis.iaea.org/collection/NCLCollectionStore/_Public/39/066/39066584.pdf
Izvor 2 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:713738-Nuklearni-
otpad-u-Vinci-vec-pola-veka-ceka-resenje
Izvor 3
http://www.novisadinvest.rs/sites/default/files/attachment/zakon_o_zastiti_od_jonizujucih_zracenja
_i_o_nuklearnoj_sigurnosti.pdf

Posledice loseg zbrinjavanja radioaktivnog otpada

Kada se prica o posledicama loseg uglavnom se misli na posledice jonizujuceg zracenja koji ovaj
otpad proizvodi.

Prof. dr Rudolf Tomanec kaze da radioaktivne pojave važe sledeći zakoni:

I zakon – Ljudska čula ne mogu da otkriju radioaktivnost.

II zakon – Biološka dejstva zračenja nisu trenutna. Održavaju se na organizmima i promene

se uočavaju na ozračenom pojedincuili se to dejstvo primećuje tek na potomstvu.

III zakon - Radioaktivnost opada s vremenom. Vreme poluraspada (period T ½ ) nekog

radioaktivnog elementa je vreme potrebno da bise aktivnost smanjila na polovinu. Period T
može biti od dela sekunde do više milijardi godina. Svaki radioaktivni elemenat ima
sopstveni karakterističan period T kojim se identifikuje. Nestabilni nukleidi nazivaju se
radionuklidima(4)

Iz prvog I drugog zakona mozemo videti zasto ova vrsta otpada predstavlja veliku opasnost
po zivu materiju I da predstavljaju jedne od najoksicnijih materija u zivotnoj sredini.
Zracenje moze da unistava celije, moze ostetiti organe, mutacije... a da bi se pojavili
simptomi potrebno je nekoliko casova, dana ili godina(zavisi od kolicine doze). (4)

Opasnost je utoliko veca ako znamo da kada radiaoktivni izotopi dospeju

u zivotnu sredinu, lako se rasprsuju I razredjuju u vodi, vazduhu, zemljistu...pa tako lako
moze uci u lanac ishrane ili se akumulirati u zivim organizmima preko respiratnog sistema,
(4)

Neke od posledica loseg zbrinjavanja radiaktivnog otpada, mozemo videti u Rusiji u

projektu Mayak, gde je jezero Karachay sluzilo za deponovanje nuklearnog otpada I danas
je najradiaktivnije jezero na svetu.(5)
Otkricem atomske bombe nateralo je tada Sovjetski savez da napravi nuklearnu elektranu za
proizvodnju plutonijuma pod nazivom Mayak.
Usred industrijske spijunaze sovjeti su iz americkog nuklearnog Menhetn projekta dosli do
podataka, koji nisu bili dovoljno detaljni , pa je bilo mnogo propusta, pre svega u oblasti
zastite ljudstva I okoline.
Tako da smo imali da je voda uz Techa reke hladila nuklearni reaktor, a sam sistem za
hladjenje nije bio zatvorenog tipa, pa je radioaktivna voda vracana ponovo u reku. Veci
problem po samo nuklearno postrojenje je bilo to sto nemaju prostora za skladistenje
nuklearnog otpada.
Da bi se sprecilo ispustanje radiaktivnog otpada u Techa reku, koja se uliva u Severni
okean, sva okolna jezera u toj oblasti postala su deponije za radioaktivni otpad.(5)

Problem je nastao kada je jezero pocelo da presuje,vetar poceo da raznosi radiaktivne

sedimente svuda po aziji kao I vodenog spreja sa povrsine jezera. Takodje dolazi problema
zbog zagadjenja podzemnih voda radionukleidima. Ovo sada predstavlja trenutno najvece
ekolosko radiaktivno zagadjenje u svetu. (6)

Izvor 4 http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/II%20semestar/Zastita%20zivotne
%20sredine/Predavanja/7aZZSsedma_radijacija_buka2.pdf

Izvor 5
https://www.youtube.com/watch?v=SQCfOjhguO0
Izvor 6
https://inis.iaea.org/collection/NCLCollectionStore/_
Public/33/011/33011239.pdf