Чернобиљска катастрофа

Чернобиљска катастрофа је нуклеарна несрећа

која се догодила 26.априла 1986.у нуклеарној
електрани Лењин у близини града Припјат у
Украјини.Сматра се да је то највећа еколошка
катастрофа у историји нуклеарне енергије.
Електрана се састојала од 4 реактора типа РБМК-
1000,сваки реактор је производио 1 гигават
електричне енергије,а сва четири реактора су
заједно производили око 10% укупне електричне
енергије трошене у Украјини.Прва експлозија на
четвртом реактору је проузроковала даље
експлозије које су праћене ослобађањем велике
количине радиоактивног отпада у атмосверу.
Инцидент у реактору 4 је можда један од најбоље
документираних необичних догађаја,догодио се
1997.,током проучавања нуклеарног физичара Андреја
Харусухова.Док је вршио очитавања зрачења изван
оштећеног првог саркофага реактора 4,чуо је гласне
позиве у помоћ из унутрашњости.Његова прва помисао је
била да је неко жељан авантуре дошао и остао заглављен
унутар реактора.Касније су му рекли како је он прва
особа која је отворила врата реактора у последње три
године,аларм је био постављен који би се укључио и на
најмањи помак врата.
Други необичан инцидент се догодио се Харсухову и
његовом тиму касније те исте вечери.Док су вечерали
испред главне зграде,изнутра је изненада засветлило
сјајно светло.Како су једини били тамо,били су и више
него изненађени,пре него што су успели
истражити,светло је нестало.Занимљиво, и други људи су
пријавили слична светла из унутрашњости реактора.
Радиоактивни облаци прекрили
су готово целу Европу.Из
области је евакуисано преко
100.000 становника.
Припјат напуштени је град на
северу Украјине,у Кијевској
области,близу границе са
Белорусијом.Изграђен је у кратком
временском периоду
паралелно са градњом нуклеарне
електране и био је предвиђен за
место у коме ће живети запослени у
електрани као и њихове
породице.Град се временом
проширивао,а број становника се
1986.попео на 50.000.
Након Чернобиљске
катастрофе град је
напуштен,а становништво
је евакуисано у друга
насеља Кијевске
области.Касније је
изграђен град
Славутич,који је постао
нови дом за велики број
становника Припјата.
Славувич град је у Украјини у
Кијевској области.Према
процени становника из 2012. у граду
је живело 24.726 становника.Град је
изграђен 1986. убрзо након
Чернобиљске катастрофе да се сместе
радници електране Чернобиљ и
њихове породице које су евакуисане
из града Припјата.На економску и
друштвену ситуацију града имају и
даље велик утицај електрана и друге
инсталације чернобиљске зоне јер је
већина становника била запослена
или још увек ради тамо.
Ниво радијације је био толико
велик да су мртве морали да
стављају у оловне ковчеге.Број
преминулих је још увек
непознат,али је велик број људи
који су изложени раку коже и
дан
данас,међутим,становницима
Припјата
(и околини) је речено да пију
водку,како би смањили шансу за
добијањем рака.
Валериј Алексијевич Легасов
(1.септембар 1936 -27.април
1988) био је истакнути
совјетски неоргански
хемичар и пуноправни члан
Академије наука Совјетског
Савеза.Познат је као шеф
комисије која је страживала
Черобиљску катастрофу.
У време када се десила
Чернобиљска катастрофа
Легасов је био први
заменик директора на
Институту атомске енергије
Курчатов.Постао је кључни
члан владине комисије која
је формирана да би се
истражили узроци
катастрофе и планирали
ублажавање њених
последица.
Дан после друге годишњице катастрофе Легасов
је починио самоубиство.Наводно,пре него што је
починио самоубиство,снимио је аудио снимке у
којима је открио раније непознате чињенице о
катасрофи.Према анализи снмака за Би-Би-Сијев
филм
“Chernobyl Nuclear Disaster”,Легасов тврди да је
због политичког притиска изоставио спомињање
совјетске нуклеарне тајне у свом извештају за
Међународну агенцију за нуклеарну енергију,тајну
која је чак и од оператера електране крила
информације о претходним несрећама и познатим
проблемима са дизајном реактора.
После прве експлозије Гејгеров бројач (тип детектора који
мери јонизујуће честице) је у контролној соби показао
број 3.63 – безбедан ниво радијације.Међутим бројач је
био дизајниран тако да је 3.63 уједно и највећа
вредност.Право очитавање било је 15.000.
Од катастрофе која се збила стално се спроводе
знанствена истраживања.Појава црне пљесни на
зидовима реактора електране и повећање димензија
гљива штапчарки натерале су знанственике света на
разна истраживања везана уз микрологију.То је јако
заинтерецовало америчког микролога Artura Casadevalla
који је помогао детеминирати неколико посебних
врста.За почетак је након катастрофе помогао
идентификовати неколико врста радиоактивних плијесни
(гљива микроскопске величине).
Радијација у боровој шуми
поред електране била је толика
да су се стабла одмах осушила,а
готово све животиње су
угинуле.Било је очигледно да је
ово подрчије апсолутно
неприкладно за живот и да ће
остати мртво најмање неколико
векова (с обзиром на брзину по
којој су се радиоактивне ствари
распадају и престају да буду
опасне по околину).
Међутим,данас,33 године после несреће,забрањена зона
претворила се у прави резерват.Ту сад живе
медведи,бизони,вукови,рисови,дивље свиње,коњи и
многе друге животиње и птице.Пре пет година научници
су у Црвеној шуми,како је зову,инсталирали 42 видео
камере које реагују на кретање живих бића.После тога
почели су “попис” шумских становника.Истраживачи су
били изненађени када су открили да
је у шуми и даље висока радијација,
али да она скоро нема никакав утицај
На дивље животиње у Чернобилу.
Они који су радили на чишћењу и спречавању веће
катастрофе могли су да раде безбедно само 40
секундичак и у специјалним оделима против зрачења.
Током топљења језгра нуклеарног реактора,три волонтера су
скочила у “радиоактивни базен” како би отворили цев кроз коју су
могла да истеку радиоактивне супстанце.Они су преминули
одмах,али су спречили још једну експлозију која је могла да буде 10
пута већа него она када је Америка бацила бомбу на Хирошиму!
Радијација је била толико јака да су очи батрогасаца
промениле боју из браон у плаву!
Хвала на пажњи!!!!!
Презентацију урадила:Јана Вукић