Косово и Метохија у Цивилизацијским Токовима (Књ. 4 Социологија и Друге Друштвене Науке)

КОСОВО И МЕТОХИЈА
У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМА
МЕЂУНАРОДНИ ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК
универзитет у приштини
филозофски факултет
косово и метохија
у цивилизацијским токовима
међународни тематски зборник
Књига 4
социологија и друге друштвене науке
косовска митровица
2010
КОСОВО И МЕТОХИЈА У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМА
Међународни тематски зборник
Kњига 4: социјологија
Социологијаиидруге
другедруштвене
друштвененауке
науке
Филозофски факултет Универзитета у Приштини
2010. година
ISBN 978–86–80273–53–2
ISBN 978–86–80273–49–5 (за издавачку целину)
Рецензенти
проф. др Ирина Александровна Сосунова
проф. др Николај Петрович Нарбут
Главни и одговорни уредник

проф. др Драги Маликовић
Уредник четврте књиге
доц. др Урош Шуваковић
доц. др проф. др
проф. др
доц. др проф. др проф. др
проф. др проф. др prof. dr
доц. др
РЕДАКЦИЈА ЗБОРНИКА проф. др
проф. др prof. dr проф. др проф. др
проф. др др prof.проф.
dr др
Иностранипроф. др
чланови prof. dr prof.
проф.dr др dr
проф. др prof.
доц. др Стефан Иванов prof. Анчев
dr др (Велико Трново, Бугарска), проф. др Зинаида
др проф. др
Тихоновна
доц. др Стефан Иванов prof. dr проф.
проф.
доц. др Анчев (Велико
проф. др Трново, Бугарска), проф. др дрdrЗинаида Тихоновна
prof.
доц.
доц. др др
Русија), проф. др Миомир Дашић, проф. др проф. др
доц. др
Голенкова
др (Москва,
проф. др prof. dr проф. др др проф.
проф. редовни др
проф.члан
др ЦАНУ (Подгорица,
Црна
проф.дрГора),
др проф. др Анатолий проф. др
Васильевич
проф. др Дмитриев, дописниprof. чланdr РАНdr(Москва, Русија),
prof.
доц. проф. др prof. dr проф. др
проф. др Зоран проф. др
Лакић, редовни
проф. др prof. dr члан ЦАНУ (Подгорица, Црна Гора), prof.
др dr
проф.prof. John Laughland
проф.дрдр
доц. др проф. др проф. проф.
др prof. dr
проф. дрФранцуска), prof.
проф.
(Париз, dr Barbara
др Lomagistro (Бари, Италија), проф. др ВалерийАндреевич
др dr
Валерий
prof. dr
проф. дрАндреевич
проф. др (Москва, prof.
Мансуров, prof. dr
dr
Русија), ,
prof. dr др др
доц. др
Миодраг Милин проф. др, проф.
(Темишвар, проф.
проф.др
Румунија),
prof.
др
др проф. др
проф.drдр проф. др Энгелина,
доц. др
Сергеевна Смирнова, , проф.
инострани
prof. dr др др
др дописниprof.
члан САНУ (Москва,, Русија), чланdrСАНУ,проф.
Wojciech
проф.проф.
др др
Szczepański
др
(Познањ,
проф. др , проф.
Пољска), prof.
др dr , доц. др
Gabriella проф.
Schubert, др
инострани , prof.
prof.
члан
проф. dr
dr
САНУ
др проф.
(Јена, др
Немачка),,
доц. др prof. dr проф.prof.
др dr
доц.
доц. др
др Андрей Артемович , дописни
prof.
prof. dr
,
dr проф. члан
Тащиандр САНУ, проф.Русија),
(Краснодар, др ,
проф. проф. члан
дописни
др др Светлана
, проф.
САНУ, др др
проф.
Михайловна
проф.
доц. др др , доц. др , Иван
проф.
проф. др др ,
доц. др ,,доц.
др инострани
Толстая,
доц. др др дрчлан САНУ (Москва, ,Русија),
проф. доц. др проф.
проф. др
проф.
др , дописни
проф. др
дрЧарота, , проф. др др члан
инострани
проф.
доц. , проф. др проф. др члан САНУ, проф. др
САНУ ,(Минск,
дописниБелорусија)
члан ,САНУ, проф. др проф. др , проф. др ,
, проф. др дописни члан САНУ, проф. проф. др
проф.
др др , проф. др др
проф.
дописни члан САНУ,
, доц. др доц. др , доц. др , проф. др
, дописни члан САНУ, проф. др , проф. др
проф. ,дрдописни члан САНУ, , доц.
проф.дрдр , проф.
, проф.др др ,
Домаћи
проф. др , доц. др
чланови , доц. др , доц. др , проф. др , проф. др ,
доц. др дрчлан САНУ, доц. др
дописни
проф. , проф.
, доц. дрдр , дописни
, проф.чландр САНУ, проф. др
доц. ,
др др дописни члан САНУ, проф.
, проф.
доц.дрдр др , проф. др ,
проф.
проф.др дрчлан
доц. др , проф.Атлагић,
Марко др , доц. др
др Живорад проф. др , дописни
Ђорђевић, , проф.
проф.чландрСАНУ,
др Радомир проф.
проф. др
др
Ђорђевић, ,
дописни
доц.
доц. др Мирослав
САНУ,дрдоц. др
, проф. ,
Крстић, ,, проф.
проф.
проф.
дописни др
др
члан САНУ,
Александар проф.
проф. др ,, дописни
др
Лома,
дописни
дописни члан
члан
члан
САНУ,
САНУ,
САНУ,
,
проф.
проф.
проф.
проф.
проф. др
др
дрДраги
др
др
, проф. др , дописни члан САНУ, проф. проф. др проф. др
Маликовић,,,доц. проф.
др др
проф. др Данило
, дописни
дописни Ж.члан
Марковић,
САНУ,, доц. др др
проф.
проф.
проф.
др Софија Милорадовић,
др
др
, проф.
, проф.
проф.
др
проф.
проф.
, проф.др
др Нада
др др
,
, дописнидоц.
Милошевић-Ђорђевић, др
члан , дописни
САНУ, члан
члан
проф. др ,
САНУ,
САНУ, доц. др
проф.
проф. др
др Абдулах , проф.
Мушовић, др, , проф.
проф. др
дрдрРадмила ,
,, доц.
, дописни доц. др
члан
др САНУ, проф. др ,, доц. др проф. др ,, проф.
др Александар, Петровић,
доц. др проф. др
др Предраг,
проф. др
дописни
Обрадовић, члан доц. др
САНУ, доц.
Јасна др
Парлић-Божовић, доц.
дописни
Пипер, ,, дописни
дописни
члан САНУ,
дописни
чландоц.
члан САНУ,
чландоц.
проф. др
др проф.
САНУ,
САНУ,
др
проф. др Валентина Питулић,, проф.
, проф.
проф. др др
др Коста Чавошки,,
,
дописни
дописни члан
члан САНУ,
САНУ, доц. др
др
дописни члан САНУ, доц. др Урош Шуваковић
Издавање овог зборника помогао је Завод за уџбенике.

САДРЖАЈ
михаило марковић
КОСОВО И ЕВРОпСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
мила алечковић-Николић
МОРАЛНИ СТАВОВИ – У пРЕСУДИ
О КУЛТУРНИМ ВРЕДНОСТИМА И КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Петар анђелковић
КОСОВСКИ ЗАВЕТ – СРпСКА УХРОНИЈА И/ИЛИ СРпСКА ЕНТЕЛЕХИЈА . . . . . . . . . 49
стефан иванов анчев
КОСОВО – ВЗОРВАННЫЙ
пОРОХОВОЙ пОГРЕБ НА БАЛКАНАХ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
вера арежина-Ђерић
УпОТРЕБА ОСИРОМАшЕНОГ УРАНИЈУМА У АГРЕСИЈИ
НАТО-а НА СРБИЈУ И пОЛИТИчКО МАНИпУЛИСАњЕ чИњЕНИЦАМА. . . . . . . . . 75
јован Базић
ДРУшТВЕНИ пРОЦЕСИ И чИНИОЦИ КОЈИ БИ
МОГЛИ ДА УТИчУ НА БУДУЋНОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Yves Bataille
LeS „CoNfLItS geLéS“
de PrIdNeStrovIe, ArtSAKh et KoSSovo-MétoChIe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
иван Башчаревић
НАЦИОНАЛНА ВЕЗАНОСТ И СТАВОВИ пРЕМА
ДЕМОКРАТИЈИ СТУДЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У пРИшТИНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
марија Благојевић
ЕКОЛОшКИ СИСТЕМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НАКОН АГРЕСИЈЕ НАТО-а . . . . 123
саша Б. Бован
КОСОВО – ИДЕОЛОшКИ пОЛИГОН
НОВОГ МИЛИТАРИСТИчКОГ ХУМАНИЗМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Горан Буџак
УЛОГА пРЕДСЕДНИКА РЕпУБЛИКЕ НИКОЛЕ САРКОЗИЈА
У УТВРЂИВАњУ И СпРОВОЂЕњУ фРАНЦУСКЕ СпОЉНЕ пОЛИТИКЕ
пРЕМА УСпОСТАВЉАњУ МИСИЈЕ ЕУЛЕКС НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ . . . . . . . . . 149
велко вълканов
пРАВАТА НА чОВЕКА В КОСОВО И МЕТОХИя . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Ненад а. васић
РЕЗОЛУЦИЈА 1244 СБ УН И МИСИЈА ЕУЛЕКС НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ . . . . . . . . 169
зоран видојевић
СРБИЈА, ЕВРОАТЛАНТСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ И КОСОВСКА пАРАДИГМА. . . . . . . . . . 197
косово и метохија у цивилизацијским токовима
коста Гаљак
ДЕМОГРАфСКЕ пОСЛЕДИЦЕ ИСЕЉАВАњА СРпСКОГ И
ОСТАЛОГ НЕАЛБАНСКОГ СТАНОВНИшТВА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
пОД пРИТИСКОМ АЛБАНСКИХ НАЦИОНАЛИСТА И СЕпАРАТИСТА. . . . . . . . . . . 211
марија Гаљак
СИРОМАшТВО У ЈЕДНОЈ ТИпИчНОЈ
ДЕИНДУСТРИЈАЛИЗОВАНОЈ СРЕДИНИ: пРИМЕР КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ . . . . 227
Радослав Гаћиновић
АЛБАНСКИ СЕпАРАТИСТИчКО-ТЕРОРИСТИчКИ
пОКРЕТ пРЕТњА МИРУ НА БАЛКАНУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
David N. Gibbs
MythS ABout the 1999 KoSovo WAr. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
з. т. Голенкова
НА ГЕОпОЛИТИчЕСКИХ пЕРЕКРЕСТКАХ:
КОСОВО – ИСТОРИя И СОВРЕМЕННОСТЬ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
Михаил Константинович Горшков
ВЫЗОВЫ ГЛОБАЛИЗАЦИИ И МЕЖЭТНИчЕСКИЕ пРОБЛЕМЫ
НА БАЛКАНАХ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
Неђо Даниловић
НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА И МЕТОГХИЈЕ – пРВА фАЗА У
ОСТВАРИВАњУ КОНЦЕпТА „ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ“– Геополитички аспект. . . . . . . . 297
Дмитрев А. В.
РОССИЙСКАя ИММИГРАЦИОННАя пОЛИТИКА:
УРОКИ КОСОВО-МЕТОХСКОЙ пРОБЛЕМЫ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313
александар Доганџић, Небојша стошић
САДАшњЕ СТАњЕ, ЗАшТИТА И РАЗВОЈ ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ НАЦИОНАЛНОГ пАРКА шАР-пЛАНИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
Радомир Ђорђевић
СОЦИОпОЛИТИчКИ ДИСКУРС УЛИчНИХ ГРАфИТА У
СРпСКОМ ДЕЛУ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ У пРВОЈ ДЕЦЕНИЈИ XXI ВЕКА . . . . . . . 335
Драгана стјепановић захаријевски, јасмина Петровић
РОДНА РАВНОпРАВНОСТ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ
(СА ОСВРТОМ НА АКТУЕЛНО СТАњЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ). . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
Ненад м. илић
РЕГИОНАЛНИ фОКУС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
– ОДРЖИВОСТ МОГУЋИХ СТРАТЕшКИХ пОЛИТИчКИХ КОНЦЕпЦИЈА. . . . . . . . 379
мирослав јевтовић
ЛЕВИ ИДЕОЛОшКИ ИДЕНТИТЕТ ЕВРОпСКОГ ЕКОЛОшКОГ пОКРЕТА
СпРАМ ИЗАЗОВА АКТУЕЛНОГ пРОБЛЕМА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . 393
владислав јовановић
ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА пИТАњА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . 427
John Laughland
the KoSovo WAr IN the ruLINgS ANd JurISPrudeNCe of the
INterNAtIoNAL CrIMINAL trIBuNAL for the forMer yugoSLAvIA. . . . . . . . 435
саво лаушевић
НЕСТАЈАњЕ пОЛИТИчКОГ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441
Садржај 7
Мирјана Лукић-Анђелковић
ХЕМИЈСКИ, РАДИОЛОШКИ И
ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ АГРЕСИЈЕ НАТО-а НА СРЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453
Данило Ж. Марковић
НЕКИ ПРОБЛЕМИ ОСТВАРИВАЊА ГРАЂАНСКИХ
ПРАВА И СЛОБОДА У ВИШЕЕТНИЧКИМ ДРЖАВАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 471
Јово Марковић
КОСОВО И МЕТОХИЈА – ТРАГИЧАН И ИЛУСТРАТИВАН
ПРИМЕР ПРОЦЕСА СВЕТСКЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485
Оливера Марковић-Савић
ЕТНИЧКИ ИДЕНТИТЕТ СРБА У КОСОВСКОЈ
МИТРОВИЦИ – ЕТНИЧКИ ПОДЕЉЕНОМ ГРАДУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 493
Јово Медојевић
ПРОЦЕС И МЕХАНИЗМИ ПОВРАТКА ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ
ЛИЦА И ИЗБЈЕГЛИЦА НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511
Срђан Милашиновић, др Желимир Кешетовић,
Кешеновић, Слађана Ђурић
ПРОБЛЕМ ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА
КАО ЕКОЛОШКО-БЕЗБЕДОНОСНО ПИТАЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 525
Саша Мијалковић, Вера Арежина-Ђерић
ЗАГАЂЕЊЕ РЕКА И НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 541
Снежана Миливојевић
ПРОМЕНА ЕТНИЧКЕ СТРУКТУРЕ
СТАНОВНИШТВА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555
Зоран Милићевић, Љиљана Арсић
ЛИГНИТ КАО НАЈВАЖНИЈИ ЕНЕРГЕТСКИ РЕСУРС НАКОСОВУ И МЕТОХИЈИ . . 575
Љубинко Милосављевић
ПОКУШАЈ ОТМИЦЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 585
Саша Милосављевић
СРПСКО СТАНОВНИШТВО НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НАКОН 1999. ГОДИНЕ . . . 597
Биљана Милошевић
ВИДЉИВОСТ ДЕВИЈАНТНИХ ПОЈАВА У
САВРЕМЕНОМ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКОМ ДРУШТВУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 607
Божо Милошевић
УТИЦАЈ СЕОБА НА (ДЕЗ)ИНТЕГРАЦИЈУ
СРПСКОГ ДРУШТВА(СОЦИОЛОШКО
ДРУШТВА (СОЦИОЛОШКОРАЗУМЕВАЊЕ
РАЗУМЕВАЊЕ
КАРАКТЕРИСТИЧНОГ ПРИМЕРА „ИСТОРИЈЕ ДУГОГ ТРАЈАЊА“) . . . . . . . . . . . . . . . 617
Минчо Минчев
КОСОВО И МЕТОХИЯ В КРУГОВОРОТЕ ГЛОБАЛЬНЬИХ ПРОЦЕССОВ . . . . . . . . . . . 629
Љубиша Митровић
КУЛТУРНА ПОЛИТИКА И КУЛТУРА МИРА НА КОСОВУ И
МЕТОХИЈИ – РЕГИОНУ ЗАМРЗНУТОГ КОНФЛИКТА/НЕДОВРШЕНОГ
МИРА И ПРОТОМОДЕРНОГ СТАЊА ДРУШТВЕНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 637
Милован М. Митровић
НОВИ СРПСКИ ОДГОВОР НА ОТИМАЊЕ КОСОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 655
Дарко Надић, David Storey

АНАЛИЗА МЕДИЈСКЕ ЗАСТУпЉЕНОСТИ ТЕМЕ ОСИРОМАшЕНОГ
УРАНИЈУМА У СРпСКОЈ И АМЕРИчКОЈ шТАМпИ пОСЛЕ 2000. ГОДИНЕ . . . . . . . 671
Драган Петровић
фРАНЦУСКА пОЛИТИКА пРЕМА КОСОВСКОМ пИТАњУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 687
јасмина Петровић
МЕЂУЕТНИчКИ ОДНОСИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
пОСМАТРАНИ КРОЗ пРИЗМУ ЕТНИчКЕ ДИСТАНЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 707
мирјана Рашевић
ДЕМОГРАфСКИ фАКТОР И КОСОВСКА КРИЗА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 725
срђан словић
пОЛИТИКА САД НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У СВЕТЛОСТИ
пОСТХЛАДНОРАТОВСКИХ пРОМЕНА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА . . . . . . 745
Радош смиљковић
УСТАВНО-пРАВНО РЕИНТЕГРИСАњЕ СРБИЈЕ политичко-социолошки аспекти . . 763
Бранислав стевановић
КА КУЛТУРНОЈ пОЛИТИЦИ БАЛКАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 783
јелица стефановић-Штамбук
ОСУЈЕЋИВАњЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ: ЗНАчЕњЕ
НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРЈ ДЕСЕТ ГОДИНА пОСЛЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 801
Гордана стојић
РЕГИОНАЛНА САРАДњА, РАЗВОЈ И ИНТЕГРАЦИЈА
БАЛКАНСКИХ ДРУшТАВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 833
Небојша стошић
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА, СИРОВИНСКА И ЕНЕРГЕТСКА БАРИЈЕРА
РАСТУ И РАЗВОЈУ И ГЕОСТРАТЕшКИ пОЛОЖАЈ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ. . . . . . . . . 843
Небојша стошић, александар Доганџић
МЕСТО И УЛОГА МЕЂУНАРОДНИХ (ЈАВНИХ)
ОРГАНИЗАЦИЈА НА пРОСТОРУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 867
весна трифуновић
КУЛТУРА МИРА И ОБРАЗОВАњЕ КАО
фАКТОРИ ИНТЕГРАЦИОНИХ пРОЦЕСА НА БАЛКАНУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 889
коста Чавошки
пРЕГОВОРИ У БЕчУ О СТАТУСУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 897
владимир Штамбук
СУКОБИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ИНТЕРНЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 909
урош Шуваковић
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА НАСИЉА: „НОВИ СВЕТСКИ
пОРЕДАК“ И ОТИМАњЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 923
милојица Шутовић
КОСОВСКО ДРУшТВО: ОД пРЕДАњА ДО (РЕ)МИТОЛОГИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 943
УДК 327.7/8(497.115)
323(497.115)
Михаило Марковић
Београд, Србија
КОСОВО И ЕВРОПСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА
1
положај Косова и Метохије је данас неизвестан и парадоксалан управо
захваљујући противречности између, с једне стране, традиционалних европ-
ских вредности и правних принципа и, с друге стране, аморалне, прагматичне
и силеџијске евроатлантске политике.
Ма колико апологети те политике и фалсификатори историје тврдили
супротно, несумњива је историјска истина да је Косово било део старе српске
државе пре него што су Албанци уопште доспели на Балкан. До XI века, кад
су Срби већ имали своје две државе – Зету и Рашку, Албанци су живели у
Албанији на обали Каспијског мора. под жестоким притиском Хазара, а на
позив Арапа, нека њихова племена су, као арапска помоћна војска, доспела у
јужну Италију, где су се водиле жестоке борбе између Византинаца, Арапа и
Нормана. Одатле их је побуњени византијски војсковођа Георгиос Манијакос
довео у Епир на Балкану, у област између Драча и Корче, касније прозвану
Арбанон, где су, уз пристанак Срба Зећана, и остали. Касније су се лагано
померали на север, асимиловали Влахе и друге етничке групе, али је све до
краја XvII века, према сведочењу бројних путника из Ватикана и Млетака,
граница између Срба и Албанаца била на реци Дриму. У турским дефтерима
из Xv и XvI века, они се на Косову спомињу само појединачно и спорадично.
У периодима (1593–1606), (1683–1690) и (1717–1737) Аустријанци су водили три
рата против Турака, који су у почетку били успешни, али су се завршавали
повлачењем. Срби су сваки пут дизали устанак и покушавали да се ослободе.
1 Рад је академик проф. др Михаило Марковић као уводни реферат, изложио на Међу-
народном научном скупу „Косово и Метохија у цивилизацијским процесима“ који је орга-
низовао филозофски факултет Универзитета у приштини, у Косовској Митровици, 8–11. –11.
октобра 2009. године. Недуго потом, академик Марковић се разболео и преминуо, у 87. години,
7. фебруара 2010. године. Тако је судбина удесила да поменути међународни научни скуп, ко-
лико је уреднику ове књиге познато, буде последњи на коме је професор Михаило Марковић
учествовао и имао уводни пленарни реферат, а овај рад остане последњи који је, током дуге
и богате научне каријере, саопштио.
0 косово и метохија у цивилизацијским токовима
пред неминовним турским репресалијама они су масовно напуштали своју

земљу: први пут 1690. године под патријархом Арсенијем III чарнојевићем,
затим 1737. године под патријархом Арсенијем Iv шакабентом. Они су на
граници Турске и Аустрије, у Српској Крајини, настављали да се боре, али
су њихову напуштену земљу на Косову све више насељавали Албанци. Као
лојално муслиманско становништво турске власти су их прихватиле и касније
користиле ради гушења свих српских побуна.
Доказано је, дакле, да Албанци немају никакве генетске и језичке везе с
Илирима и да ни у ком случају нису староседеоци на Балкану ни потомци
Илира, односно Дардана, што су, у једном периоду, у XX веку, под притиском
германске историографије, били спремни да им признају неки српски исто-
ричари, чак и чланови Српске академије наука и уметности (на пример, ака-
демик Сима Ћирковић).
Ипак, све до Берлинског конгреса 1878. године, Срба је на Косову још
увек било око 400.000 и они су били у већини. Тада су се десиле две значајне
ствари. Берлински конгрес је одлучио да се Србији припоје две јужне области,
Топлица и Јабланица, у којима су поред Срба живели и досељени Албанци.
Албанско становништво је тада листом избегло на Косово. Тиме је дефини-
тивно поремећена етничка равнотежа на Косову и Метохији. по први пут у
историји Албанци су тамо постали већина. Већ тада је предузето обимно и су-
рово етничко чишћење Срба. До 1894. године остало их је још само 133.000.
Сем тога, 1878. године су албански интелектуалци и племенски главари
уз отворену подршку Аустроугарске и дискретну подршку Енглеске (која је и
тада и касније водила доследну антисрпску политику, видећи увек Русију иза
Србије) створили агресивну националистичку организацију Призренска ли-
га, чији је циљ био ослобађање од отоманске власти и уједињење свих земаља
које су проглашене албанским. Ова Велика Албанија требало је да обухвати,
поред Албаније, источну Црну Гору, Косово и Метохију, јужну Србију, западну
Македонију и северну Грчку.
2
То је империјалистички пројекат који је у оном делу који се тиче Косова
покушао да легализује Марти Ахтисари и који насиљем покушавају да намет-
ну свету Сједињене Државе Америке. Ипак, план о независности Косова досад
није прихватила већина држава на свету, чак не ни све чланице Европске
уније. Ако засад апстрахујемо начелне разлоге, за тај одбојни став има јаких
практичких разлога.
У данашњем свету постоје бројни сецесионистички покрети. То су Ба-
скија и Каталонија у шпанији, Трансилванија (Ердељ) у Румунији, Корзика
у француској, јужни Тирол у Италији, Ирска у Великој Британији, Тракија у
Бугарској, Мађари у Словачкој, Курди у Ираку, Ирану и Турској, и многи дру-
михаило марковић: косово и европска цивилизација
ги. Легализовање сецесије охрабрило би многе друге сепаратисте у данашњем

свету. поред осталих и Мексиканци на југу Сједињених Држава Америке, као
и шкотланђани и Велшани у Великој Британији, имали би право да пођу тим
путем.
Наравно, потпуно је апсурдна теза да је Косово „јединствен“ случај чије
решавање не може имати реперкусије за друге случајеве. филозофски једно-
страно гледано, сваки случај јесте јединствен и својом специфичношћу се
разликује од свих других случајева. Али, кад би се само на тој једној страни
инсистирало, никакво међународно право, штавише и свака наука не би били
могући јер почивају на уопштавању. Сви ти случајеви имају нешто заједничко.
Наиме, све су то мањине које живе у држави неке већинске нације. За разлику
од Албанаца, многе од ових мањина су заиста били староседеоци: Келти у Ве-
ликој Британији и шпанији, Хиспаноси у Тексасу, Мексику и Калифорнији,
итд. Историјски процес је отишао својим путем: административне границе
држава не поклапају се са националним границама. Епоха формирања на-
ционалних држава углавном је завршена. Данашња идеологија и политика
глобализма, у циљу обезбеђења политичке доминације светских глобалис-
тичких центара, и несметана експлоатација света од стране џиновских мул-
тинационалних корпорација, тежи да разбије постојеће националне државе, а
не да створи нове. То је разумљиво. Национална држава је природна државна
заједница људи који су у стању да међусобно комуницирају јер говоре истим
језиком и деле исту историју, културу, традицију и обичаје. Они се, по пра-
вилу, жилаво опиру свакој туђој сили која тежи да их подјарми и преотме
њихове природне ресурсе. Зато су силе глобализма прогласиле националну
државу превазиђеном институцијом, а идеју националне суверености застаре-
лом. парадоксално је да се водеће силе глобализма једино у случају Албанаца
залажу за то да једна мањина треба да добије своју независну државу иако у
њиховом кодексу људских права, поред индивидуалних, уопште не постоје
колективна права, и мада та мањина већ има у суседству своју матичну држа-
ву. Разлог је јасан. Косовске Албанце треба наградити што су тако послушно
одиграли улогу жртава „хуманитарне катастрофе“ на Косову и омогућили
кажњавање непокорних Срба. под видом независности косовских Албанаца
треба приграбити Косово за НАТО, и тамо обезбедити трајно и несметано
присуство војне базе, највеће у овом делу света. Истовремено треба показати
да Америка и њени савезници нису непријатељи ислама, већ само „лоших“,
„терористичких“ муслимана. Није при том важно што је све до 1998. године
албанска војна организација, ОВК, била окарактерисана као „терористичка“.
Кад им је она затребала за рат против Срба, она је преко ноћи преквалифи-
кована у „ослободилачку“.
3
после агресије на Вијетнам, Гренаду, панаму, Ирак, Србију и Авганистан,
овакво понашање Америке није никакво изненађење. У питању је мешовит
народ с мало историје, много егоизма и неограниченог апетита. Али, како све
то прати и прихвата њен атлантски савезник, стара високоцивилизована и
демократска Европа?
С теоријског становишта, европске моралне вредности: слобода, једна-
кост, људска солидарност, мир, рационалност и друге (које су, истини за вољу,
потекле с Балкана, из античке Грчке) и данас су најбоље што свет има. прав-
ни и политички принципи европске цивилизације (самоопредељење народа,
политички и културни плурализам, индивидуална људска права, политичке
слободе и демократско политичко уређење, неповредивост државних грани-
ца, немешање у унутрашње ствари других народа) и даље су стубови на којима
ће почивати свака будућа цивилизација.
Цела Европа је расла на овим културним претпоставкама и без њих није-
дна земља не би била то што је. Међутим, део европског идентитета чине и
негативне карактеристике. Европска историја је пуна нетолерантности, по-
хлепе, насиља, посесивног индивидуализма. Разуме се, агресивност и огром-
на ратоборност које су се испољиле већ од самих почетака европске циви-
лизације (походи Крита по Средоземљу, Тројански рат, борба међу грчким
државицама, филипова, Александрова и Римска освајања) нису специфична
само за Европу. Али, има зала која то јесу. Само на томе простору је могла
бити створена тако моћна институција за контролу и сузбијање слободе људ-
ског духа, као што је била инквизиција Римске католичке цркве. Лицемерје
и малигна рационализација дотле незапамћена у историји света, дошла је до
изражаја у крсташким ратовима. под видом ослобађања Христовог гроба,
насилници с европског Запада су пљачкали и пустошили земље кроз које су
пролазили. Верске страсти се нигде нису тако разгореле као у Европи у време
Тридесетогодишњег рата између католика и протестаната. Најпре португа-
лија и шпанија, а затим и Енглеска, француска, Холандија, Белгија, Немачка,
Русија и друге европске земље, створиле су колонијална царства, сурово вла-
дале њима и искоришћавале их докле год су могле. Светски ратови су могли
избити само у Европи. Евроцентризам, типично европски национални его-
изам, и апологија насиља били су основа на којој је између два рата дошло
до ерупције фашизма, а затим поробљавања готово целе Европе и погибије
преко 50 милиона људи у Другом светском рату. Аушвиц, Дахау, Матхаузен и
Јасеновац су типично европски производи, а сигурно представљају најстраш-
није крваве мрље у целој историји човечанства. Али, не треба заборавити ни
намерно уништавање милиона цивила – у Дрездену, Токију и Хирошими.
Европу не можемо, према томе, неодмерено славити и пред њом се бацати на
колена. Али, није оправдано ни одбацити је и изгубити интересовање за њу.
михаило марковић: косово и европска цивилизација 3
њен идентитет чини низ антиномија. према Европи се морамо односити с

пуним разумевањем за њене велике вредности, али критички према мрачној
и злој страни њеног бића.
4
Велика тековина Западне Европе била је превазилажење ауторитарних
облика владавине и стварање обиља форми представничке политичке демо-
кратије. Али, на томе путу се није могло далеко отићи. Европа се није могла
одрећи знатних социјалних разлика. Монопол економске моћи, свуда прису-
тан у грађанском друштву, неизбежно је условио више или мање вешто при-
криван монопол политичке моћи. На власти се смењују елите, финансијски
довољно јаке да могу успешно манипулисати бирачима и обезбедити подршку
на изборима. по америчком политологу Роберту Далу ово није демократија
већ полиархија – систем у коме се више елита међусобно бори на политичком
тржишту да бирачи подрже њихов предизборни програм, који ће по евенту-
алном доласку на власт брзо бити заборављен.
У односу на Источну Европу, Западна Европа није успела да у живот спро-
веде начела на основу којих је сама конституисана. Балкан и Источна Европа
су „нешто друго“. Тамо демократија није неопходна, тамо се могу толерисати
изразити диктатори и бивши терористи – ако служе западним интересима.
Тако је било од мађарског Хортија и пољског пилсудског, Риђ Смигљија и
генерала Јарузелског до Јељцина (који је „бранио демократију“ бомбардујући
сопствени парламент), генерала Туђмана (који је спровео етничко чишћење
Срба) и бивших вођа терориста чехуа и Тачија.
Модерни рационализам се развио као чисто инструментална рационал-
ност: способност налажења најадекватнијих средстава за унапред дате циље-
ве. Код одређивања циљева остављен је простор за клерикализам, политичку
и економску доминацију, егоизам посебних, групних и личних циљева.
У таквим деформацијама првобитног духа просвећености треба тражити
објашњење за духовну кризу Европе, која је почела нихилизмом позног XIX ве-
ка, наставила се милитаризмом, фашизмом, стаљинизмом, да би у данаш-
њe време кулминирала „аномијом“, „деконструкцијом“, „деморализацијом“ и
самовољом насилника „Новог светског поретка“, који су погазили сва начела
међународног права и општег људског морала.
Несумњиво, светла тачка у овом сумраку садашње европске цивилизације
била је и остала Повеља о универзалним људским правима. право је чудо да
је она уопште донета, да је био могућ консензус међу припадницима потпуно
супротних погледа на свет и политичких идеологија. Био је то несумњиво ве-
лики тренутак тријумфа над фашистичким злом, редак тренутак оптимизма и
вере у будућност човечанства. повеља УН о универзалним људским правима
из 1948. и две конвенције из 1966. године о политичким и социјално-економ-
ским правима обновиле су све што је било најбитније и најхуманије у европ-

ском модерном моралу и у великим социјалним ослободилачким покретима
од XIII до XX века.
Нажалост, и прича о људским правима има своје наличје. Најпре неки
Европљани, као и Американци, од почетка нису желели да прихвате и ра-
тификују Конвенцију о социјално-економским правима. Они под људским
правима подразумевају искључиво традиционална либералистичка грађан-
ска политичка права. Одбацивање права на рад, на пристојну зараду, на рав-
ноправан приступ образовању и култури, на право учествовања у економском
одлучивању и целокупном јавном животу – несумњиво је кршење повеље
УН и израз личног и групног егоизма. Затим, одомаћило се, најпре у САД,
али затим и у Европи, да ангажовање за људска права има врло селективан
карактер. Зажмуриће се и толерисати кад људска права крше наши пријатељи
и савезници, ускипеће се од „праведног“ гнева кад то чине људи из земаља које
одбијају да се покоре. Разуме се, идеја људских права мора бити примењена
универзално и непристрастно или не вреди папира на коме је написана. Горе
од свега, најагилнији тобожњи борци за људска права су управо они који
их безобзирно крше кад им је то у интересу. Увођење санкција и потпуне
политичке, економске и културне блокаде против целог једног народа не са-
мо да представља обнову примитивне идеје колективне кривице и колектив-
ног кажњавања, већ и драстично крши основна људска права припадника
кажњеног народа – право на слободно кретање и размену добара, на развој,
на успостављање привредних, културних и спортских веза с другим људима
и народима.
5
Један од изузетних успеха Западне Европе је било решавање националног
питања и налажење државне форме која истовремено афирмише принципе и
националне и грађанске, демократске државе. Романтизам средине XIX века
довео је свуда на Западу до покрета за национално уједињење. Критична маса
једног таквог уједињеног историјског народа успевала је да (најчешће силом,
у борби против постојећих царстава, турског, аустроугарског, британског,
француског) конституише своју националну државу и утврди њене грани-
це. Изузетно уман корак, који је спречио напетости и етничке сукобе, било
је укључивање свих мањинских етничких група и грађана новостворене др-
жаве. Сви појединци који су трајно живели у границама државе добили су
статус грађана и сви уживају једнака индивидуална права па су, самим тим,
признати за припаднике државе – нације. према томе, појам нације није за-
снован на етичком основу, већ на држављанству. Тиме су увелико избегнути
етнички сукоби. Истовремено, створени су услови за примену начела модерне
представничке демократије: „један грађанин – један глас“. Тако је омогућено
организовање партија по програмском, а не по националном основу и, што је

најважније, обезбеђено је одлучивање по демократском, већинском основу,
а не по нереалном, самодеструктивном основу усаглашавања представника
свих нација и националних мањина.
Нажалост, у најновијој историји Западна Европа је одустала од својих
принципа у односу на Источну Европу која је са закашњењем ушла у период
формирања националних држава. Заједно са САД она је Источној Европи на-
метнула потпуно супротна начела. На овим просторима се националност не
идентификује с држављанством већ са етницитетом. На Западу се не признају
никаква колективна политичка права етничких заједница и сасвим се отворе-
но води политика асимилације мањина. У француској или Америци мањине
имају свој фолклор, своје етничке фестивале, свој политички потпуно ире-
левантни „локал-патриотизам“, али они искључиво припадају француским
или америчким политичким партијама и на изборима гласају искључиво
као французи или Американци, и научени су у основној школи да поштују
француску, односно америчку заставу и химну као своје националне симболе.
Међутим, на Истоку Европе најразличитији западни браниоци људских права
захтевају „мултикултуралност“, „етничку аутономију“, остварење колектив-
них права мањина, укључујући њихово право на самоопредељење, захтевају
конфедерални облик државе, који се нигде на свету није показао као стабилан
и трајан облик организовања државне заједнице, и из кога је релативно лако
могуће отцепити се.
Тешко да има бољих примера противречности европске историје. На За-
паду су најразличитије етничке групе силом стављане у „посуду за мешање“
(melting pot) да би се произвеле релативно хомогене нације и националне
државе, у којима припадници некадашњих мањина, у најбољем случају као
појединци, уживају равноправност. Национални сепаратизам је аналогна на-
задна појава, сваки покушај сецесије је апсолутно неприхватљив, незаконит,
кажњив. На Истоку се све то заборавља; тамо се лицемерно бране „људска
права“ етничких заједница, подстиче њихово конституисање као посебних
етничких ентитета, распирују етнички сукоби којима се разбијају постојеће
државе. На тај начин се производе оружани сукоби „ниског интензитета“
који повећавају тражњу на тржишту оружја и дестабилизују читаве регионе
од стратегијског значаја. То је, по правилу, увод у инфилтрацију на „хумани-
тарној“ основи, а затим и у ефективну политичку, економску и војну доми-
нацију.
6
То је управо оно што се десило и са Косовом и Метохијом. Да није било
страног мешања и, на крају, војне интервенције, Косово би, вероватно, данас
било део Србије, релативно заостало али, захваљујући помоћи државе, у про-
цесу убрзаног развоја, с културном и политичком аутономијом и са завидним

нивоом поштовања људских права. Аустријанци су им 1878. створили свеал-
банску организацију (призренска лига) и снабдели их пројектом стварања
Велике Албаније. Италијани су им 1941. дали државу на Косову, обновили
призренску лигу и створили милитантну профашистичку организацију Бали
Комб’тар. Немачки нацисти су им, за време Другог светског рата, формирали
и до зуба наоружали СС дивизију Скендербег, која је извршила бројне злочине
над Србима. Најзад, Американци су 1998. терористичку организацију ОВК
признали за ослободилачку, затим су организовали тзв. хуманитарну опера-
цију под ироничним називом Милосрдни анђео да би пребацили албански
народ с Косова у Албанију за време бомбардовања Косова и Србије. Најзад
су задужили члана глобалистичке Билдерберг групе Мартија Ахтисарија да
припреми план „независног Косова“ који они данас, с непотпуним успехом,
натурају чланицама Европске уније и Уједињених нација.
Ма колико био ограничен суверенитет садашње владе Србије, она тај
план не може прихватити. Она зна да у случају признања „независног Косова“,
ниједне изборе не би могла преживети. То знају и САД и толеришу тај отпор
да не би, уместо садашње глобалистичке и проамеричке, добили антиглоба-
листичку и проруску владу. Требало је да време ради за њих и да, више или
мање жестоким притиском на чланице УН, у догледно време постигну опште
признање независности Косова. То би био превасходно добитак за њих, а не
за косовске Албанце. Јер детаљније проучавање Ахтисаријевог плана пока-
зује да прави суверенитет над Косовом добија НАТО са својим трупама, а
не Албанци који смеју да имају свега 2.500 људи под оружјем – дакле знатно
мање него ОВК.
Неочекивано, време не ради за САД, јер се после слома на Вол Стриту
2008. године и продубљивања економске кризе, политичка и војна моћ САД
налази у сталном опадању. САД се повлаче из Ирака, губе рат у Авганистану,
немоћно прате нуклеарно наоружавање Ирана, нису се усудиле да интер-
венишу у Грузији, суочене са руским негодовањем одлучиле су да одустану
од нуклеарног штита у пољској и чехословачкој. С обзиром на укупан дуг
(државе, предузећа и појединаца) од тешко схватљивих 40 трилиона долара,
с обзиром на то да би се он даљим ратовањем (за разлику од Другог светског
рата, кад су САД својим савезницима продавале огромне количине оружја)
могао само повећавати, Америци драматизовање и интернационализација
ратног сукоба на Косову није ни у каквом интересу.
према томе, на Косову предстоји период одржавања stаtusа quo, ма колико
њим били незадовољни и Албанци и Срби, и Европска заједница, и НАТО.
његову дефинитивну судбину одредиће даљи ток европске историје, пре све-
га, исход светске економске кризе. Међутим, она ће највише зависити од наше
спремности да бранимо тај најстарији део наше земље, тај симбол идентитета
српског народа.
Михайло Маркович
Белград, Сербия
КОСОВО И ЕВРОПЕЙСКАЯ ЦИВИЛИЗАЦИЯ
1
Политическая ситуация в Косово и Метохии сегодня неясна и парадок-
сальна из-за противоречий между традиционными европейскими ценностя-
ми и юридическими принципами с одной стороны, и безнравственной, праг-
матичной и насильничкой политики евроатлантического союза с другой.
Сколько бы апологеты этой политики и фальсификаторы истории не ут-
верждали обратное, несомненна историческая правда о том, что Косово было
частью старосербского государства задолго до того, как албанцы пришли на
Балканы. До века, когда у сербов уже было два своих государства – Зета и
Рашка, албанцы жили в Албании на берегу Каспийского моря. Под сильным
давлением хазаров и на зов арабов некоторые их племена в качестве вспомога-
тельных войск пришли в южную Италию, где шла ожесточённая борьба между
византийцами, арабами и норманнами. Оттуда их восставший византийский
полководец Георгиос Маньякос привёл в Эпир на Балканах, в область между
Драчем и Корчей, позднее названную Арбанон, где они и остались с согласия
сербов зетчан. Позднее они передвигались на север, ассимилируя влахов и
другие этнические группы, но вплоть до 7 века, по свидетельству многочис-
ленных путешественников из Ватикана и Млетака, граница между сербами и
албанцами пролегала по реке Дрим. В турецких летописях 5– вв. албанцы
упоминались только в отдельно взятых случаях, спорадически.
В период с 593 по 0, с 3 по 90 и с 77 по 737 гг. было три авс-
тро-турецких войны, которые вначале велись с успехом для австрийцев, но
заканчивались их отступлением. Сербы каждый раз поднимали восстание
и пытались освободиться. Под действием неизбежных турецких репрессий
они в массовом порядке покидали свою землю: первый раз в 90 году под
предводительством патриарха Арсения Черноевича , а затем в 737 году под
предводительством патриарха Арсения 4 Шакабента. Они продолжали бо-
1 Эту работу академик проф. д-р Михаило Маркович изложил на международной на-
учной конференции «Косово и Метохия в цивилизационных течениях», организованной

философским факультетом приштинского университета, в Косовской Митровице, 8–11 ок-
тября 2009 года. через некоторое время академик Маркович заболел и умер в возрасте 87 лет,
7 февраля 2010 г. Волею судьбы, данная международная конференция, насколько известно
редактору этой книги, была последней конференцией, в работе которой участвовал про-
фессор Михаило Маркович, где читал вводный пленарный доклад, а данная работа остается
последней из ряда научных работ, написанных профессором в течении его долгой и богатой
научной карьеры (прим. ред.)
роться на границе Турции и Австрии, в сербской Краине , но оставленную

ими землю в Косово всё больше населяли албанцы. Турецкие власти лояль-
но относились к албанцам и позднее использовали их для подавления всех
сербских восстаний.
Таким образом, доказано, что албанцы не имеют никакой генетической и
языковой связи с илирами и что они ни в коем случае не являются ни старо-
жилами на Балканах , ни потомками Илиров (дарданов), хотя в одно время в
20 веке некоторые сербские историки, даже члены Сербской Академии Наук
(например, академик Сима Чиркович), готовы были признать обратное под
давлением германской историографии.
Вплоть до Берлинского конгресса 7 года сербов на территории Косово
было около 400 000 и они составляли большинство. В то время произошло
два значительных события. Берлинский конгресс постановил присоединить
к Сербии две южных области, Топлицу и Ябланицу, в которых, наряду с сер-
бами, жили и переселённые албанцы. Албанское население тогда быстро пе-
решло на Косово. Этим определённо было нарушено этническое равновесие
на Косово и Метохии. Впервые в истории албанцы стали там большинством.
Уже тогда была проведена объёмная и суровая этническая чистка сербов. К
94 году их осталось только 33 000.
Кроме того, в 7 оду албанские интеллигенты и народные вожди при
открытой поддержке Австро-Венгрии и тайной поддержке Англии (которая
всегда вела последовательную антисербскую политику, видя Россию, стоя-
щую из-за Сербии) создали агрессивную организацию «Призренская лига»,
целью которой было освобождение от оттоманской власти и объединение
всех земель , провозглашенных албанскими.
Эта Великая Албания должна была включать в себя, наряду с Албанией,
восточную Черногорию, Косово и Метохию, южную Сербию, западную Ма-
кедонию и северную Грецию.
2
Этот империалистический проект в части, касающейся Косова, пытал-
ся осуществить Марти Ахтисари и в настоящее время насильно пытается
навязать миру Америка. Всё-таки, большинство стран (даже члены Евросо-
юза) до сегодняшнего дня не приняло план о независимости Косово. Если
абстрагироваться от первопричин, то для такой принципиальной позиции
существуют веские причины практического порядка.
В современном мире существуют многочисленные сецесионистические
движения. В Испании – Баски и Каталония, Трансильвания в Румынии, Кор-
сика во Франции, Южный Тироль в Италии, Ирландия в Великобритании,
Тракия в Болгарии, венгры в Словакии, курды в Иране, Ираке, Турции. Лега-
лизация сецессий могла бы придать сил другим сепаратистам в современном

мире. К ним бы присоединились и мексиканцы на юге США, и шотландцы в
Великобритании и др. Они получили бы право пойти тем же путем.
Конечно, совершенно абсурден тезис о том , что Косово - единственный
случай, решение о котором не может иметь последствий для других случаев.
С философской точки зрения, каждый случай единственный и своей специ-
фичностью различается от всех остальных случаев. Но если бы настаивали
только на этой стороне вопроса, то ни одно международное право, тем более
ни одна наука не были бы возможны, потому что основаны на обобщении.
Во всех случаях есть что-то общее, а именно: всё это меньшинства относи-
тельно большинства в каждом конкретном государстве. В отличии от албан-
цев, многие из этих меньшинств действительно были старожилами: кельты в
Великобритании и Испании, испанцы в Техасе, Мексико, Калифорнии и т.д.
Исторический процесс начал развиваться самостоятельно. Административ-
ные границы государств не совпадают с национальными. Эпоха формирова-
ния национальных государств главным образом закончилась. Сегодняшняя
идеология и политика глобализма в целях обеспечения политического до-
минирования мировых глобалистских центров и беспрепятственной экс-
плуатации стран со стороны огромных мультинациональных корпораций
склонна к делению существующих национальных государств, а не к созданию
новых. Это понятно. Национальное государство – это естественная госу-
дарственная общность людей, которые способны к коммуникации, потому
что говорят на одном языке и имеют одну историю, культуру, традиции и
обычаи. Конечно, они упорно сопротивляются любой чужой силе, которая
стремится их поработить и отнять их природные ресурсы. Поэтому силы
глобализма провозгласили национальное государство пережитком прошлого,
а идею национального суверенитета устаревшей. Парадоксально, что вожди
глобализма только в случае албанцев прилагают все силы для того, чтобы
национальное меньшинство получило своё независимое государство. Хотя в
их кодексе прав человека наряду с индивидуальными вообще не существует
коллективных прав и хотя это меньшинство по соседству уже имеет своё
основное государство. Причина понятна. Косовских албанцев нужно было
наградить за то, что они так послушно сыграли роль жертв «гуманитарной
катастрофы» и дали возможность наказать непокорных сербов. Под видом
независимости косовских албанцев нужно было захватить Косово для НАТО
и там обеспечить длительное и беспрепятственное присутствие военной базы,
самой большой в этой части света. Одновременно нужно было показать, что
Америка и ее союзники не являются врагами ислама, а только „плохих“ му-
сульман-террористов. При этом неважно, что вплоть до 99 года албанская
военная организация ОАК характеризовалась как террористическая. Когда
она потребовалась им для войны против сербов, они тут же переквалифици-
ровали ее в «освободительную».
3
После агрессии во Вьетнаме, Гренаде, Панаме, Ираке, Сербии, Авганиста-
не такое поведение Америки никого не удивляет. Мы имеем дело со смешан-
ным народом, у которого мало истории, много эгоизма и огромные аппетиты.
Но как на это смотрит её атлантический союзник, древняя высокоцивилизо-
ванная демократическая Европа?
С теоретической точки зрения, европейские нравственные ценности:
свобода, равноправие, солидарность, мир, рациональность (которые ведут
своё начало с Балкан, с Древней Греции) являются лучшими на сегодняшний
день. Правовые и политические принципы европейской цивилизации (само-
определение народа, политический и культурный плюрализм, индивидуаль-
ные права человека, политические свободы, демократическое политическое
устройство, невмешательство во внутренние дела другого народа) и далее
являются основой, на которой будет почивать любая цивилизация в будущем.
Вся Европа вырастала на этих культурных предпосылках и без них ни одна
страна не была бы тем, чем является. Вместе с тем, часть европейского иден-
титета составляют и отрицательные характеристики. В европейской истории
много нетолерантности, алчности, насилия, поссесивного индивидуализма.
Разумеется, агрессивность и большая воинственность, которые проявились
с самого начала европейской цивилизации (походы Крита в Средиземномо-
рье, Троянская война, междоусобные греческие войны, завоевания Филип-
па, Александра, римские завоевания) не являются специфическими только
для Европы. Но есть характеристики, которые таковыми являются. Только
здесь мог быть создан такой мощный институт по контролю и обузданию
свободы человеческого духа, как инквизиция римской католической церкви.
Лицемерие и злокачественный рационализм, до тех пор незнакомый мировой
истории, проявились в крестовых походах. Под видом освобождения гроба
Господня западноевропейские насильники грабили земли, через которые про-
ходил их путь. Нигде так не разгорались религиозные страсти, как это было в
Европе во время тридцатилетней войны между католиками и протестантами.
Сначала Португалия, Испания, затем Англия, Франция, Голландия, Германия,
Россия и другие европейские страны образовали колониальные империи, с
жестокостью ими управляли и использовали их ресурсы до тех пор, пока
могли. Мировые войны возможны были только в Европе.
Евроцентризм, типично европейский национальный эгоизм и апология
насилия были основой для эрупции фашизма, наступившей между двумя
мировыми войнами, а затем для порабощения почти целой Европы и гибели
более 50 миллионов людей во второй мировой войне. Аушвиц, Дахау, Матха-
узен, Ясеновац были типичными европейскими продуктами и представляют
собой самые кровавые пятна в истории человечества. Но не нужно забывать и
намеренное уничтожение миллионов цивилов в Дрездене, Токио, Хиросиме.
Поэтому мы не можем неизмерно прославлять Европу и коленопреклоняться

перед ней. Но также нельзя ей полностью пренебречь и потерять к ней всякий
интерес. Ее идентитет составляет ряд антиномий. К Европе нужно относить-
ся с пониманием из-за ее большой ценности, но и критически к мрачной и
злой части ее существа.
4
Большим достижением Западной Европы было переход от авторитарных
форм правления к образованию множества форм представительной полити-
ческой демократии. Но этот путь не водит далеко. Европа не могла отказаться
от значительных социальных различий. Экономическая монополия, всегда
имеющая место в обществе, неизбежно обусловила более или менее прикры-
тую политическую монополию . У власти находится элита, финансово до-
вольно сильная, чтобы успешно манипулировать избирателями и обеспечить
себе поддержку на выборах. По мнению американского политолога Роберта
Дала, эта система является не демократией, а полиархией, когда несколько
политических верхушек водят борьбу на политической арене за поддержку
избирателями своей программы (о которой, придя к власти, они очень быстро
забывают).
В сравнении с Восточной Западная Европа не смогла воплотить в жизнь
те принципы, на которых сама была организована. На Балканах и в Восточной
Европе все по-другому. Там в демократии не нуждаются. Там могут быть тер-
пимы и к диктаторам и к бывшим террористам, если они служат интересам
Запада. Так было от венгерского Хорти и польского Пильсудского, Смигли
и генерала Ярузельского до Ельцина (который «защищал демократию», бом-
бя собственный парламент), Туджмана (который провёл этническую чистку
сербов) и бывших вождей терроризма Чеху и Тачи.
Современный рационализм развился как чисто инструментальная ра-
циональность: способность нахождения адекватных средств для заранее
поставленных целей. При определении целей есть место для клерикализма,
политической и экономической доминации, эгоизма отдельных, групповых
и личных целей.
В таких деформациях первоначального духа Просвещения нужно искать
объяснения духовного кризиса Европы, который начался с нигилизма кон-
ца 9 века, продолжился милитаризмом, фашизмом, сталинизмом, чтобы в
настоящее время достиг кульминации в «аномии», «деконструкции», «демо-
рализации» и своеволии насильников «Нового Мирового Порядка», которые
нарушили принципы международного права и общечеловеческой морали.
Несомненно, лучом света во мраке современной европейской цивилиза-
ции был и остался Указ об универсальных правах человека. Удивительно, что
этот указ вообще был издан, что возможен был консенсус между сторонника-
ми совершенно противоположных взглядов на мир, политических идеологий.

Несомненно, это была победа над злом фашизма, редкий момент оптимизма
и веры в будущее человечества. Указ ООН о правах человека 94 года и две
конвенции 9 года о политических и социально-экономических правах
возродили всё существенное и гуманное в современной европейской морали
и больших освободительных движениях от до 20 века.
К сожалению, история о правах человека имеет свою изнанку. Прежде
всего, некоторые европейцы и американцы с самого начала не желали при-
нять эту конвенцию о социально-экономических правах человека. Под права-
ми человека подразумевались исключительно традициональные либеральные
политические права граждан. Отвержение права на труд, солидный зарабо-
ток, равноправный доступ к образованиюи культуре, на право принимать
участие в решении экономических вопросов и общественной жизни – это не-
сомненное нарушение указа ООН и выражение личного и группового эгоиз-
ма. Стало нормой, сначала в США, потом и в Европе, что заинтересованность
правами человека носит селективный характер. Запад закрывают глаза, когда
права человека нарушаются его друзьями и союзниками, и изливает «правед-
ный гнев», когда это делают жители непокорных стран. Конечно, идея прав
человека должна восприниматься универсально и беспристрастно, иначе она
теряет свой смысл. Хуже всего то, что так называемые активные борцы за
права человека сами и нарушают эти права, когда это в их интересах. Введе-
ние санкций и политической, экономической и культурной блокады против
одного целого народа представляет обновление примитивной идеи коллек-
тивной вины и коллективного наказания, а также грубо нарушает основные
права «наказанного» народа – право на свободу передвижения, товарообмен,
установление культурных, хозяйственных и спортивных связей с другими
людьми и государствами.
5
Исключительный успех западной Европы – решение национально-
го вопроса и нахождение государственной формы, которая одновременно
представляет принципы демократического государства: и национальные и
гражданские. Романтизм середины 9 века был причиной возникновения на
Западе движений национального объединения. Определённой части такого
объединённого исторического народа удалось (чаще всего силой в борьбе
с существующими царствами: турецким, австровенгерским, британским,
французским) сформировать своё национальное государство и утвердить его
границы. Исключительно разумным шагом, который снял напряженность и
смягчил этнические столкновения, было включение этнических меньшинств
в число граждан нового государства. Все лица, которые проживали на тер-
ритории государства, получили статус граждан, которые имеют равные пра-
ва и которые вместе с тем признаются уже как граждане этого государства,

частью нации. Поэтому понятие нации имеет этническую основу, а не граж-
данскую. Это в большой мере помогло избежать этнические столкновения.
Одновременно созданы условия для применения принципов современной
представительной демократии: «один гражданин - один голос». Таким обра-
зом возникла возможность организовывать партии на программной основе,
а не на национальной. И ,самое главное, обеспечено принятие решения на
демократической основе, а не а не на основе соглашения представителей всех
наций и национальных меньшинств.
К сожалению, в новейшей истории Западная Европа отказалась от своих
принципов, касающихся Восточной Европы, которая с опозданием вошла
в период формирования национальных государств. Вместе с Америкой она
навязала Восточной Европе совершенно противоположные принципы. Здесь
национальность отождествляется не с гражданством, а с этницитетом. На
Западе не признаются никакие коллективные политические права этничес-
ких объединений и открыто ведется политика ассимиляции меньшинств. Во
Франции и Америке меньшинства имеют свой фольклор, свои этнофестива-
ли, свой политический совершенно иррелевантный «местный патриотизм».
Однако они являются членами исключительно французских и американских
политических партий, на выборах голосуют, как французы или американцы.
Еще со школьной скамьи их научили проявлять уважение к французскому
(американскому) флагу и гимну как к своим национальным символам. Меж-
дутем, на Востоке Европы эти западные защитники прав человека требуют
«мультикультурности» и «этнической автономии», осуществления коллек-
тивных прав национальных меньшинств, включая их право на самоопре-
деление, требуют государственной конфедерации, которая нигде в мире не
показала себя устойчивой и долговечной формой организации государства
и из состава которой относительно легко можно выйти.
Лучшего примера противоречивости европейской истории не найти. На
Западе самые различные этнические группы насильно помещены в «мик-
сер» с целью создания относительно однородных наций и национальных
государств, в которых представители бывших национальных меньшинств
в лучшем случае равноправны с остальными гражданами. Национальный
сепаратизм – аналогичное регрессивное явление, любая попытка сецессии
абсолютно неприемлема, незаконна, наказуема. На Востоке об этом забывают;
там лицемерно защищают «человеческие права» этнических объединений,
поощряют их определение как отдельных этносов, разжигают этнические
столкновения, с помощью которых разрушают уже существующие государс-
тва. Таким образом возникают вооруженные столкновения «слабой силы»,
которые увеличивают спрос на рынке оружия и дестабилизируют целые ре-
гионы стратегического значения. Это, как правило, является увертюрой к

инфильтрации на „гуманитарной“ основе с последующим политическим,
экономическим и военным доминированием.
6
Это как раз то, что произошло с Косово и Метохией. Если бы не было вме-
шательства извне и военной интервенции, Косово скорее всего сейчас бы было
частью Сербии, относительно неразвитой, но благодаря помощи государства,
в процессе ускоренного развития получившей культурную и политическую
автономию и достаточно высокий уровень уважения прав человека. Австрий-
цы в 7 году создали для албанцев всеалбанскую организацию («Призрен-
ская лига») и снабдили их проектом создания Великой Албании. Итальянцы
в 94 году дали им государство в Косово, воссоздали «Призренскую лигу» и
создали военную профашистскую организацию «Бали Комбтар». Немецкие
нацисты во время второй мировой войны сформировали для них и до зубов
вооружили СС дивизию «Скендерберг», которая совершила многочислен-
ные преступления в отношении сербов. Наконец, американцы в 9 году
признали освободительной террористическую организацию ОАК, а затем
организовали так называемую гуманитарную операцию под ироническим
названием «Милосердный ангел», чтобы перебросить албанское население с
Косова в Албанию во время бомбежки Косова и всей Сербии. Наконец, они
уполномочили члена глобалистской группы «Билдерберг» Марти Ахтисари
подготовить план «независимого Косова», который они сейчас с переменным
успехом навязывают членам Евросоюза и ООН.
Сколько бы не был на сегодняшний день ограничен суверенитет прави-
тельства Сербии, этот план остается для него неприемлемым. Сербское пра-
вительство знает, что в случае признания «независимого Косова» не выдержа-
ло бы ни одни выборы. Об этом знают и США и поэтому терпимо относятся
к подобному сопротивлению, чтобы вместо настоящего глобалистского и
проамериканского не получили антиглобалистское и прорусское правитель-
ство. Ситуация должна была складываться в пользу США, и более или менее
сильным давлением на членов ООН в своё время они должны были добиться
всеобщего признания независимости Косова. Это было бы выгодно для них, а
не для косовских албанцев, так как более детальное рассмотрение плана Ах-
тисари показывает, что настоящий суверенитет над Косово, согласно плану,
получает НАТО со своими войсками, а не албанцы, имеющие право на воору-
жение всего 2500 человек, что значительно меньше, чем численность ОАК.
Но ситуация не сложилась в пользу США, так как после крушения на
Вол Стрит в 200 году и усугбления экономического кризиса политическая и
военная мощь США постоянно ослабевает. США выводят войска из Ирака,
проигрывают войну в Афганистане, с бессилием наблюдают за нуклеарным
вооружением Ирана, не посмели вмешаться в грузино-осетинский конфликт;

столкнувшись с негодованием России, решили отказаться от нуклеарного
щита в Польше и Чехословакии. Ввиду суммарного долга (государства, пред-
приятий и отдельных лиц) в 40 триллионов долларов и того, что этот долг
при дальнейшем ведении войны (в отличие от второй мировой войны, ког-
да США продавали своим союзникам огромное количество оружия) мог бы
только возрасти, драматизация и интернационализация военного конфликта
в Косово не входит в интересы Америки.
Ввиду всех этих причин в Косово в течение некоторого времени будет со-
храняться status quo, несмотря на недовольство таким положением албанцев,
сербов, Евросоюза и НАТО. Его окончательную судьбу решит дальнейший ход
европейской истории, прежде всего, исход мирового экономического кризиса.
Междутем, судьба Косово будет в большей мере зависеть от нашей готовнос-
ти отстаивать эту древнейшую часть нашей страны, этот символ идентитета
сербского народа.
Mihailo Markovic
Belgrade, Serbia
KOSOVO AND EUROPEAN CIVILIZATION2
1
Current status of Kosovo and Metohia is still precarious and paradoxical owing
to the fact that there are seemingly contradictions between traditional european
values and legal principles on the one hand, and amoral, pragmatic and tyrannical
european Atlantic politics on the other hand.
2 Academician professor Mihailo Markovic (Phd) presented the paper at the International
scientific conference “Kosovo and Metohija in the flow of civilization” organised by the faculty of
Philosophy, university of Pristina in Kosovska Mitrovica from 8–11 october 2009. Shortly afterwards,
the academician Markovic’s health condition deteriorated, resulting in his demise on february 7th
in 2010, at the age of 87. Such was the course of destiny which arranged that the aforementioned
scientific conference, as far as the editor of this collection of works knows, was the last conference in
which professor Markovic participated, and held the preliminary plenary session. futhermore, this
work remains the last work written by him in his long and copious career (editor’s note).
despite apologists’ claims of the aforementioned despotic politics, it is undis-

putedly historically true that Kosovo and Metohia was constituted part of the old
Serbian country long before Albanians set foot on the Balkans. until 11th century,
at the time when Serbs had already had their own two countries- Zeta and raska,
Albanians lived within Albania on the coast of Caspian sea. having been fiercely
oppressed by the Khazars, certain Albanian tribes, upon the call for help by Arabs
and acting as Arab relieving army, reached as for as Southern Italy where they allied
with Arabs in their fierce fights with Byzantines and Normans. from that place, the
rebel Byzantine army leader georgios Maniacos guided Albanians away to epirus
on the Balkan peninsula, an area lying between drac and Korca which was later
to be named Arbanon, where they settled only after Zeta Serbs had consented to
it. thereafter, Albanians slowly advanced towards north assimilating vlachs and
other ethnic groups of people. Nevertheless, the border between Serbs and Alba-
nians remained the river drim until the very end of 17th century, as confirmed by
numerous testimonies made by travellers from vatican and republic of venice. In
turkish account books dating back to 15th and 16th century, Albanians were men-
tioned only individually and sporadically in terms of their existence on Kosovo and
Metohia. Within these periods (1593-1606), (1683-1690) and (1717-1737) Austrians
fought three wars against turks, all of which would begin successfully and only to
end in retreats.
Serbs each time rose up in arms, attempting to free themselves from turkish
rule. having been exposed to inevitable turkish repression, Serbs were forced to
leave their homeland twice : in their first mass emigration Serbs were led by Patri-
arch Arsenije Carnojevic III, and in their second mass emigration Serbs were led by
Arsenije Sakabenta Iv. Serbs continued their fight on the border between Austria
and turkey, in Serbian Krajina, which caused their abandoned homeland to be in-
creasingly populated by Albanians. having proven themselves to be loyal Muslim
population, Albanians were gladly accommodated by the turkish authorities and
were thus being used for suppressing subsequent riots of Serbian people.
Accordingly, it has been proved that Albanians could in no way be genetically
connected to Ilirs. Neither are Albanians autochthons of the Balkan peninsula, nor
are they descended from Ilirs or dardanians – the fact which, at one point in 20th
century, under the pressure of german historiography, was almost attributed to
them by certain Serbian historians, and even by members of Serbian Academy of
Arts and Sciences (e.g. by the academician Sima Cirkovic).
Nevertheless, until the year of Berlin Congress, 400.000 Serbs lived in Kosovo,
thus comprising a majority of population. then, two significant things happened.
Berlin Congress decided that Serbia was to annex two southern regions - toplica
and Jablanica in which, apart from indigenous Serbs, lived immigrants Albanians.
At that time, the entire Albanian population emigrated to Kosovo, which caused
the ethnic balance in Kosovo and Metohia to be definitely undermined. It was the
first time in the history of Kosovo and Metohia that Albanians comprised majority
of population. And that was the time when Serbian people started to become sub-
jected to severe and extensive ethnic cleansing conducted by Albanians. As a result
of this, Serbian population decreased in number, and by the year 1894, there were
only 133.000 Serbs living in Kosovo and Metohia.
In addition to this, in 1878, Albanian intellectuals and tribal chiefs explicitly
supported by Austria-hungary and discretely supported by england (which then
and afterwards conducted consistent anti-Serbian politics) formed the aggressive
nationalist organization, named the League of Prizren, devoted to fight for inde-
pendence from otoman rule and unite all the countries proclaimed to be Albanian.
Apart from Albania, this the-so-called great Albania was supposed to comprise
eastern Montenegro, Kosovo and Metohia, Southern Serbia, Western Macedonia
and Northern greece.
2
It is an imperialistic project which the uSA are unlawfully attempting to im-
pose upon the world, and the project intended for Kosovo to be recognized as an in-
dependent country, which Marti Ahtisari’s plan aimed at. Nevertheless, the planned
independence of Kosovo and Metohia hasn’t been accepted by majority of countries
in the world yet, just as it has not been accepted by all country members of the eu.
Leaving out of consideration principal reasons, there are very strong practical rea-
sons for this negative attitude towards Kosovo independence.
At present, there are many secessionistic movements throughout the world.
they are as follows: Baskia and Catalonia in Spain, transylvania ( erdely ) in ro-
mania, Corsica in france, South tyrol in Italy, Irleand in great Britain, thrace
in Bulgaria, hungarians an Slovakia, the Kurds in Iraq, Iran and turkey etc. By
legalizing secession, many other separatists all over the world, including Mexicans
in the south of the uSA, the Scottish and Welsh people in great Britain would be
encouraged to take the same secessionistic course.
Certainly, the thesis that Kosovo is a “unique” case whose independence could
not affect other similar cases is utterly absurd. from a unilateral philosophical
standpoint, each case is unique in its own respect, and thereby different from every
other case. yet, if one insisted only on this unilateral point of view, neither the inter-
national law nor any science would be meaningfully applicable, for in that case they
would draw on generalization. All those cases have something in common. Namely,
those are all national minorities living in countries, belonging to peoplewho com-
prise ethnic majority. unlike Albanians, many of those national minorities had
indeed been indigenous people; e.g. Celts in great Britain and Spain, hispanics in
texas, Mexico and California etc. yet historical process has taken its course result-
ing in administrative borders of countries not overlapping with national borders.
the epoch of formation of national countries is chiefly ended. today’s global politics
and ideology with the aim of imposing political domination of world’s global cent-
ers and free exploitation of the world by those gigantic multinational corporations,
aims not at forming new countries, but at disintegrating exiting ones. this is clear
enough. National country represents natural community of people who are well able
to communicate with each other for they speak the same language, share the same
history, tradition and cultural heritage. Naturally, such people tenaciously resist any
foreign force intent upon subjugating them and overtaking their natural resources.
And this is the reason why global powerful countries proclaimed national country
to be an obsolete institution, and the idea of national sovereign as being outmoded.
Paradoxically, only in the Albanian case leading global countries are for the idea
that one ethnic minority should have its own independent country, even though in
their codex of human rights, besides individual human rights, there are community
rights, and despite the fact that this ethnic minority’s mother country borders upon
Kosovo and Metohia. the reason for this is clear enough. Kosovo Albanians should
be rewarded for playing so obediently the roles of victims in the so-called humani-
tarian catastrophe on Kosovo and Metohia and thus causing insubordinate Serbs to
be cruelly punished. under the guise of independence of Kosovo Albanians, Kosovo
and Metohia is intended to be integrated into the NATO, thus creating a military
base, the biggest in this part of the world, which would permanently and undis-
turbdly be present on Kosovo and Metohia. At the same time, it is to be pointed out
clearly that America with its allies is no enemy of Islam, but only the enemy of those
“wicked“ and terrorism oriented Muslims. It mustn’t be forgotten that until 1998.
Albanian military organization named KLA, was characterized as terroristic. When
the Americans needed this terroristic organization for the war against Serbs, it was
literally over night transformed into “the Kosovo Liberation Army”.
3
After committing out armed aggression against vietnam, Panama, grenada,
Iraq, Serbia, and Afghanistan, such a conduct of America comes as no surprise at
all. Americans are heterogeneous people being deficient in history, but rich in ego-
ism and unlimited insatiability. But, how can this all be observed and accepted by
its Atlantic ally, by the ancient and highly civilized democratic europe?
from a theoretical standpoint, the following european moral values : freedom,
equality, human solidarity, peace, rationality etc. (all of which, for the sake of truth
originated from the Balkans, from Ancient greece) are even today the best things
that the world has. Legal and political principles of european civilization (self-de-
termination of people, political and cultural pluralism, individual human rights,
political freedoms and democratic political social system, territorial integrity of a
country’s borders, and not interfering with internal affairs of other people) still form
the pillars upon which is to be based any forthcoming civilization.
the whole of europe has been based on these cultural assumptions and without
them no country could be able to proclaim itself otherwise. european history is per-
meated with intolerance, avarice, violence and possessive individualism. It is to be
understood that aggressiveness and utter belligerence, which have been manifested
from the very beginning of the european civilization e.g. the Crete raids on the
Mediterranean, trojan war, battles among minor greek countries, Philip’s, Alex-
ander’s and roman conquests ) are not characteristic of europe only. yet there are
evils which certainly are. for only in that area it was possible to set up so powerful
an institution intent upon control and Limitation of the freedom of human mind,
known as the Inqusition (the holy office) of the roman Catholic Church. hypoc-
risy allied with malign rationalism, which had been until that time unprecedented
in the history of the world, come to expression in crusades. under the guise of lib-
eration of Jesus Christ’s tomb, Western european tyrants plundered and devastated
those countries they traversed. Nowhere else had the religious passion been so flared
up as it was in europe in the period of thirty-year long war between Catholics and
Protestants. first Portugal and Spain, and then england, france, Netherlands, Bel-
gium, germany, the uSSr and other european countries formed colonial empires,
ruling over them ruthlessly and exploiting them as much as they could. World wars
could thus only occur in europe. eurocentricity, along with typically european
national egoism and apologia for violence constituted the basis from which, in the
period between two World wars, fascism erupted followed by the subsequent en-
slavement of almost entire europe, resulting in deaths of over fifty million people
in the World war II. Concentration camps in Auschwitz, dachau, Mauthausen and
Jasenovac all exemplify typically european products, and are all certainly the most
frightful bloody stains in the whole history of mankind. Moreover, deliberate killing
of millions of civilians in dresden, hiroshima and tokyo must never be forgotten.
therefore, europe is not to be eulogized under any circumstances. however, it is at
the same time not right to discard europe or lose interest in it. european identity
consists of a number of antinomies. europe is to be treated with full understanding
of its grand values, but one should assume a critical stance towards the dark and
evil side of its identity.
4
the grand achievement of Western europe has been the overcoming of au-
thoritarian regimes and creation of numerous forms of representative political de-
mocracy. however, europe has proved itself unable to advance that course. europe
could not dismiss considerable social differences. the monopoly of economic power
which is omnipresent in the middle-class community, has inevitably caused more or
less deftly veiled monopoly of political power. elite regimes succeed one another in
turns, being financially strong enough to successfully manipulate voters and provide
themselves with their support in the elections. According to American political
scientist, robert dull, today’s democracy, could not be referred to as democracy, but
poliarchy – a system in which a number of elite groups of people struggle on political
market for voters support for their respective pre-election programmes.
unlike eastern europe, Western europe failed in bringing to life the principles
constituting its foundations. the Balkans and eastern europe are “something else”.
democracy there isn’t necessary, and there are many dictators and former terrorists
who are being approved of, providing that they serve Western european interests.
this fact is evident in following cases: from the regent of hungary horthy and Józef
Klemens Piłsudski , rydz Smigly and general Jaruzelski, to yelcin (who “defended
democracy” by bombing his own Parliament), general tudzman (who conducted
ethnic cleansing of Serbs), and former terrorist leaders Ceku and tachi.
Modern rationalism has evolved into a purely instrumental rationality : i.e. the
ability to obtain the most adequate means of achieving already set aims. In defining
aims, there is enough space left for clericalism, political and economic domination,
egoism of specific, group and individual aims.
Such distortions of original spirit of enlightenment are the root cause of euro-
pean spiritual crisis, which was initially aroused by nihilism of the late 19th century,
then continuing militarism, fascism, Stalinism, reaching its culmination in modern
times with “anomy“, “deconstruction”, “demoralization” and despotism of tyrants
committed to “the new world order”, thus violating morality of mankind.
the only bright spot in the gloaming of present european civilization is un-
doubtedly The European Union’s Charter of Universal Human rights. It is a real
miracle that it was chartered after all, and that the agreement was reached reconcil-
ing adverse views of the world order and political ideologies. It was surely a great
moment of triumph over fascist evil, one of those rare moments of optimism and
faith in the future of mankind. the european union’s Charter of universal human
rights from 1948, along with two conventions from 1966 on the political, social and
economic rights of the people reestablished everything that was most crucial and
humane in european modern morality, including great social liberation movements
from 18th to 19th century.
unfortunately, the story of human rights has its seamy side as well. to begin
with, some europeans together with Americans were from the beginning reluctant
to embrace and ratify the Convention on the social and economic rights of the
people. for them human rights mean exclusively those traditional liberalistic civil
political rights. transgressions of people’s right for work, for a decent salary, for
equality in terms of education and culture, for participation in the decision-making
of their country’s economic politics as well as in the overall public life, are undisput-
edly all evident misuses of the european union’s Charter and the examples of both
personal and group egoism. It has become common both in the uSA and europe
that engagement with human rights has a very selective character. the european
West and America would connive with our partners and allies to violate our rights,
but would boil over with righteous anger when the violation is committed by people
who come from countries refusing to be subjugated. It stands to reason that the idea
of human rights must be applied universally and without discrimination. other-
wise, it is null and void. to make matters worse, the most agile fighters for human
rights are exactly those people engaged in their unscrupulous violation, when it is
in their interest. the imposition of sanctions along with utter political, economic
and cultural blockade against one whole nation not only represents the renewal
of a primitive idea of collective guilt and collective punishment, but also means
drastic transgression of basic human rights of the punished nation – the right for
free movement and free trade, development, establishing of economic, cultural and
sports connections with other people and nations.
5
one of the greatest achievements of european West has been the settlement
of national issue and the finding of state form which simultaneously establishes
both national and civil principles of a democratic country. romanticism of the
mid-nineteenth century inspired many movements for the uniting of people in
the european West. Critical mass of one such united historical people managed
to (most often resorting to force in its fights against the ruling empires of turkey,
Austria-hungary, Britain, france) constitute its national country and determine
borders. one of the most prudent step was the integration and recognition of all
ethnic minorities as being constitutional people of the newly-formed country, the
step which thwarted many tensions and ethnic conflicts. All individuals living per-
manently within borders of the country obtained status of citizens with the same
individual rights, thereby becoming recognized as members of the country - nation.
Accordingly, the concept of nation is not based on ethnics, but on citizenship. thus
many ethnic clashes were prevented. At the same time, conditions were created for
the application of principles of modern representative democracy; “one citizen- one
vote”. this enabled organization of parties on the basis of their programmes and
not their nationality. More importantly, decision-making was enabled on the basis
of democracy and majority, and not on the basis of the unreal and self-destructive
consent of representatives of all nations and ethnic minorities.
unfortunately, in its most recent history european West abandoned its princi-
ples unlike european east which was delayed in the period of formation of national
countries. together with the uSA, european West imposed upon eastern europe
radically contrary principles. In these regions, nationality is identified not with
citizenship, but rather with ethnicity. In the west, on the other hand, no collective
political rights of ethnic communities are recognized, and politics devoted to as-
similation of ethnic minorities is openly conducted. In france or the uSA ethnic
minorities have their own folklore, their own national festivals and their politically
completely irrelevant “local patriotism”, but they are exclusively members of french
or American political parties, and in the elections they cast their votes as either the
french or the Americans. Moreover, they are taught from primary school to respect
french or American national flag and anthem as their own national symbols. how-
ever, in the european east, various Western apologists of the human rights demand
for “the coexistence of multiple cultures”, “ethnic autonomy”, realization of ethnic
minorities collective rights, including their right for self-determination. they also
demand or confederate state form, which nowhere in the world proved itself to be
a stable form of organizing a state community, thus making it relatively easy for
secession to take place.
It is hard to find better examples that best represent contradictions existing
within european history. In the west the most various ethnic groups were put by
force into the “melting pot” so as to produce relatively homogenous nations and
national countries, within which the members of former minorities now have the
same rights. National separatism is considered an analogous retrograde phenom-
enon, and therefore any attempt of secession is absolutely unacceptable, illegal and
liable to punishment. All these things are being forgotten in the east, where the hu-
man rights of ethnic minorities are most hypocritically defended by the european
West, thereby encouraging the minorities to constitute themselves as separate ethnic
entities, and stirring up ethnic conflicts aimed at disrupting existing countries. In
that way, armed clashes of “low intensity” are being produced which increase the
demand for weapons on the market, and unstabilize whole regions of strategic sig-
nificance. this is, as a rule, an introduction to the infiltration on “humanitarian”
basis, and subsequently to effective political, economic and military domination.
6
It is precisely this that happened to Kosovo and Metohia. had it not been for
foreign interference, and the later military intervention, Kosovo would now prob-
ably be comprise part of Serbia. even though it is lagging behind, it would with the
help of Serbia now be culturally and politically autonomous, where the respect for
human rights would be on a rather enviable level.
In 1878, Austrians created for Albanians the pan-Albanian organization (the
league of Prizren) and provided them with the project intent upon forming the great
Albania. In 1941, Italians gave them a country on Kosovo, then reestablished “The
League of Prizren”, which led into the formation of militant profascist organization
named Bali Comb’tar.
during World War II, german Nazis launched and furnished with arms Al-
banian SS division named Skenderbeg, which committed numerous crimes against
Serbs. In 1998 Americans recognized Albanian terrorist organization KLA as being
a Liberation Army, and afterwards the uSA set up a humanitarian operation ironi-
cally named Merciful Angel in order to transport Albanian people from Kosovo
to Albania during NAto bombardment of Kosovo and Serbia. In conclusion, a
member of global Bilderberg group Marti Ahtisari was charged with the task of
establishing the plan of “independent Kosovo”, which is constantly being imposed
upon member countries of the eu and the uN, without complete success though.
Serbia can never accept the plan, no matter how limited is the sovereignty of the
present Serbian government which is aware that, in the event it recognized Kosovo
as independent, it would not be able to win any elections. the uSA government is
aware of this fact and is tolerant of Serbian resistance, so as not to get anti-global
and pro-russian government instead of current global and pro-American govern-
ment. relying on time that should work for them, the uSA powerfully pressurizes
member countries of the uN with the aim of accomplishing complete recognition
of independent Kosovo.
With this the uSA would gain far more than Kosovo Albanians. for, a detailed
study of Ahtisari’s plan shows that real sovereignty over Kosovo gets the NAto with
its troops, but not Albanians whose army is restricted to only 2.500 men, which is
for less than the number of armed men in KLA.
unexpectedly, time doesn’t work for the uSA. As a result of the downfall of the
Wall Street in 2008 and the increasing intensity of economic crisis, political and
military power of the uSA is in steady decline. the uS soldiers have been retreating
from Iraq, they are losing war in Afghanistan, they are helplessly observing nuclear
arming of Iran, they dared not to conduct an intervention in georgia. Moreover, the
uSA abandoned their project of forming nuclear shield in Poland and Czechoslova-
kia after being faced with russian government’s strong disapproval of it.
With regard to total national debt of the uSA amounting to hardly conceivable
40 trillion dollars, and regarding the fact that further warfare (unlike the period
of WWII when the uSA sold their allies vast amounts of weapons) would only
increase that debt, it is not in America’s interest to dramatize and internationalize
the conflict in Kosovo.
to conclude with, Kosovo is going to be faced with sustaining of the status quo,
no matter how dissatisfied with it may be Albanians, Serbs, european community
and the NAto. Kosovo’s final destiny will be determined by the further course of
european history, and primarily by the outcome of economic crisis. yet its destiny
will mostly depend on our willingness and preparedness to stand in defense of the
oldest part of our country, this symbol of the identity of Serbian people.
УДК 930.85(497.115)
Мила Алечковић-Николић
МОРАЛНИ СТАВОВИ – У ПРЕСУДИ О КУЛТУРНИМ

ВРЕДНОСТИМА И КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ
Ова студија бави се везом морала и културног наслеђа. У свом првом делу
она анализира два основна правца у чистој етици и у психологији морала о
којима се у друштвеном деловању недовољно размишља, али који нас увек
стављају пред јасан избор: деонтолошки или утилитаристички суд, намера
или пука последица, Добро или само Корисно, избор између добра и зла или
нејасна и самопобијајућа циркуларност моралног суђења.
У другом делу рада анализира се један конкретан случај фалсификовања
и преименовања српске културне баштине на Косову и Метохији и кроз ту
једноставну анализу показује зашто само повратак деонтолошком моралу,
омогућава да заузмемо и одбранимо културно наслеђе у његовом правом
идентитету, а затим и у његовој општечовечанској универзалности.
Кључне речи: манастири, деонтологија, утилитаризам, културно на-
слеђе.
Нема ни културе нити културног наслеђа без вредносних аксиолошких

питања, како естетских тако и етичких, јер у противном никада не бисмо
знали о чему говоримо, нити зашто неко културно дело уопште сматрамо
вредним. У ствари, нема никакве могућноси суђења о било каквој култури,
без специфичног вредносног резоновања.
Много је папира у филозофији, и уопште у историји људске мисли, по-
трошено на расправе о томе који тип мишљења је могао с највећим правом
да буде називан „умним“ мишљењем, а који облик је у односу на њега био
инфериоран, или је скретао са филозофских циљева и домета. Као први „на-
ук“, а касније просто као дисциплина људског духа која се бави бићем, затим
човеком и његовим критичким односом према „тоталитету“ (још од Анакси-
манровог апеирона), смислом и истином, филозофија је сходно времену, кроз
које је пролазила, одражавала и доносила више или мање прецизан начин
изражавања или стил својих питања и одговора, а у целој тој пратњи својих
гласноговорника, мање или више рационалних философа, тешко је одлучити

ко је од кога бивао супериорнији. „Људи који љубе мудрост и теже ка сазна-
вању“, први је Хераклитов појам употребљен за оне који су се бавили истином,
суђењем и вредновањем.
Етика и морална питања су, наравно, сама суштина људске мисли и одго-
вора на питање како треба живети. А свест и знање, осећања и људска воља,
јесу основне претпоставке и чиниоци моралности, без којих, најчешће, нема
ни правог стваралаштва.
Али, иако естетика није наука о лепом, него наука о суштини и бићу ства-
ралачког дела било оно лепо или не, надаље, иако етика која се бави појмовима
Добра и Зла није сводива на естетику и обрнуто, у највишем стваралаштву и
у процењивању вредности културних баштина и заоставштина, нужно
учествују и етичко и естетичко размишљање.
АРХЕТИп, МИТОВИ И пОГРЕшНО МИТОЛОшКО МИшЉЕњЕ

Важно је одмах разграничити две ствари. Митови које су поштовали ста-
ри Грци и које имају сви народи света, па из њих црпу судове, односно своје
„природно право“, а затим и морална начела и културну заоставштину, јесу
историјски веома значајна појава, а тзв. „митолошко мишљење“, анализирано
и критиковано од стране аналитичких филозофа, или развојних психолога,
представља нешто сасвим друго. Ни од мита, нити од почетних облика књи-
жевности ми не можемо (нити треба) да побегнемо, јер су то творевине које
психолошки настављају да живе у људском духу и да делују саборно, мотива-
ционо, на неки начин чак и узрочно, на људско понашање. Део онога што ми у
психологији и психоанализи зовемо „архетип“, а што чини колективно наслеђе
једног народа или групе народа (такво наслеђе су, рецимо, индоевропске бајке
за децу), спој је традицијом пренетог нагомиланог знања из генерације у гене-
рацију. Сам начин преноса остварује се и генетским трансмитовањем, али и
традицијским преносом и учењем. Такав спој генетског и културног наслеђа
имају сви мањи или већи колективи без обзира на њихов садржај и немогуће
их је одстранити неким судом или негативном дефиницијом, те умањити или
поништити вредносну компоненту коју она носе. Садржаји ове врсте јесу
мотив и покретач људског понашања, размишљања, анализирања, питања, а
посебно стварања. Могу да буду несвесни, подсвесни или полусвесни и одвај-
када су их описивали филозофи. пре Карла Густава Јунга појам колективног
несвесног је већ описао Николај Данилевски, а пре Сигмунда фројда, о инди-
видуалном несвесном писали су, на овај или онај начин, готово сви филозофи,
некада га чак и боље објашњавајући него сама психоанализа: Декарт, паскал,
Монтењ, Спиноза, Лајбниц, Малбранш, Кондијак, Русо, Кант, Хјум, фихте,
Гете, Хегел, шелинг, Мен де Биран, шопенхауер, Маркс, Достојевски, Амиел,
шарко, Бернхајм, Жане, Бројер, Хартман, Ниче, Бергсон, Јунг...
мила алечковић-Николић: морални ставови – у пресуди о културним … 37
Како сведочи добро утемељени психолошки закон, ако су ови садржаји

забрањени или на силу потиснути, њихово значење деловаће још јаче на људ-
ско понашање, односно на степен ирационалног понашања, како у колек-
тивној, тако и на индивидуалној равни, повећаваће се. Најзад, митови су у
сваком народу неисцрпан материјал уметности и стварања, чувају сећање на
прошлост, али дозвољавају и пројектовање могуће будућности. Они су наша
давнина (као косовски мит код Срба) без које нема свести о сопственом бићу
и колективу. Супротно ономе што се мисли, психолошки гледано, није сећање
(мање или више критичко) на колективни мит, већ вештачки заборав тога
мита, оно што води директно у потискивање, шизофрену празнину, а затим
и у агресивну патологију.
Једно сасвим друго значење „митолошког мишљења“, оно које су још
Грци у својој критичности наслућивали, а што никако не треба мешати са
поштовањем према архетипским митским садржајима, јесте анализа типо-
ва мишљења који у себи носе филозофске, психолошке и логичке грешке. У
том смислу говорити о „митолошком мишљењу“ значи нешто сасвим друго и
своди се на грешке које чинимо када желимо да објаснимо неку појаву, а при
томе, заправо, не дајемо никакво објашњење, већ у најбољем случају дајемо
неки опис или одређену естетску тврдњу, као неку врсту „митолошког обја-
шњења“. Таква објашњења се, и поред тога што могу да буду савршено кохе-
рентна, често називају „митолошка“, или просто „естетска објашњења“, при
чему се наглашава то да она заправо ништа не објашњавају (иако могу добро
да описују одређене појаве).
Међутим, треба рећи да описано значење „митолошког објашњења“ које
се користи када се квалификују нека недовољно добра објашњења, нема ни-
какве везе са митовима као нашим културолошким садржајима и архетип-
ским наслеђем, које одржава читав наш идентитет и даје живот целокупном
нашем стваралаштву.
шТА СпАЈА КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И ЕТИКУ

За Томаса Хобса човек је уплашено и себично биће, за Дејвида Хјума и Џо-
на Лока мање уплашено, али и даље релативно себично биће, за Џереми Бен-
тама рационално и утилитарно, за Жана Жака Русоа солидарно и емотивно,
за Емануела Канта солидарно и рационално... Нагласак на алтруистичком и
стваралачком налазимо и код руских филозофа: Владимира Соловјева, Сергеја
Булгакова, павла флоренског, Константина Леонтјева, Николаја Данилевског,
Николаја Берђајева ...
Древне филозофије Истока, будисти, конфучијанци, таоисти, пресокра-
товци, сократовци, софисти, стоици, религиозни мислиоци, рационалисти,
картезијанци, просветитељи, немачки идеалисти, романтичари, емотивисти,
утилитаристи, егзистенцијалисти, или постмодернисти, процењивали су
људско стваралаштво заједно са најважнијим филозофским моментом свих

времена, старим и суштинским питањем смисла и истине наспрам моралне
стране људског бића.
Било да је реч о Сократовом етичком учењу, о Киничком принципу при-
родног живота, о платоновој етици хармоније, о стоичком принципу живота
с природом, о Аристотеловој етици људскости и мере, о Аристиповом хедо-
низму, о Епикуровом принципу атараксије, о Спинозином етичком рациона-
лизму, о енглеском утилитаризму, о Кантовој етици категоричког императива,
о шопенхауеровом етичком песимизму, о Спенсеровом еволуционизму, о
Ничеовом иморализму, о Диркемовом социологизму, или о Кјеркегоровом,
Хајдегеровом и Сартровом егзистенцијализму..., све што је значајно у људској
мисли и у стваралаштву дато је у питањима и одговорима о моралу и морал-
ности, о идејама слободе и правде, и о природи великих људских дела. Овај
порив за моралним и етичким обликовао је људски ум и створио све што је
било вредно у теорији људског духа. Без њега је апсолутно немогуће судити о
културном наслеђу нашег човечанства.
ОД ДЕОНТОЛОГИЈЕ ДО УТИЛИТАРИЗМА
Човек мора да буде слободан да би стварао и уман да би могао да
вреднује своје стваралаштво и културно наслеђе. Видећемо да без етич-
ког мишљења у принципу нема никаквог разумевања појма културног
наслеђа.
појам морала и етике, од времена античке Грчке, везан је за појам слободе
и демократије. Слобода је у законима, али оним законима који чувају оно што
је људско, што је праведно. Античка идеја је свет уређен владавином права,
односно „праведног права“, који се у даљој инстанци ослања на оно што сма-
трамо праведним и што чини наше схватање етике, односно морала.
Зато су сви велики умови схватали да је подсећање на природно право и
те како важно. Свети Тома Аквински сматрао је да позитивни закон треба да
буде у складу са природним правом, а voluntas и ra�io видео је као две стране
исте појаве. Из оваквог схватања следи високоморална дужност да се одбију
све „непоштене“, „неправедне“ и „неморалне“ наредбе макар долазиле и од љу-
ди власти и моћника. У самом овом поимању права и праведности, садржано
је и основно схватање људске слободе.
Сви каснији теоретичари морала или хуманисти, од аристотелијанаца, де-
онтолошких, па све до утилитаристичких концепција етичких теорија, поред
позитивног права, узимаће у обзир и природно или обичајно право, односно
и људски архетипски профани смисао за правду, покушавајући да га уопште
и универзализују. Ова тежња се протеже од Аристотела, платона, средњове-
ковних мислилаца, Емануела Канта, шарла Монтескијеа, В. фридриха Хегела,
Жан Жак Русоа, Емила Диркема, Макса Вебера, Сигмунда фројда, Карла Г.
Јунга, па све до Џереми Бентама и савремених етичара, узимајући у обзир и

филозофе егзистенцијализма и марксисте, критичаре отуђеног једнодимен-
зионалног света као што су били Херберт Маркузе или Ернс Блох.
Историјски пут етике био је поплочан различитим начелима и макси-
мама, претхришћанским Мојсијевим божјим и хришћанским божјим и људ-
ским заповестима, све до појаве уобличеног и теоријски образложеног, ка-
тегоричког етичког императива Емануела Канта. Све раније заповести биле
су у моралном смислу обавезујуће за људе и друштво у коме су они живели,
али ретко када образлагане и аргументисане, будући да су представљале не-
миновну божју вољу која је само саопштавана и спровођена. Тако је рани
„категорички императив“ српског средњовековног народа у доба отоманске
окупације и ропства био рецимо, како то изванредно запажа Бошко поповић
у свом уводу у психологију морала, садржан у речима једне српске кнегиње.
Ове речи, по свему судећи, представљале су пројекцију обичаја, схватања,
„природног права“ и поимања правде читавог једног народа, које је скупљач
средњовековних песама само ставио „у речи и уста“ мајци Јевросими. Тај им-
ператив гласио је: „Немој сине говорити криво, ни по бабу, ни по стичевима,
већ по правди Бога истинога“ (односно „не лажи“, максима на којој је касније
изузетно инсистирао Емануел Кант)... и даље: „Боље ти је изгубити главу,
него своју огријешити душу“ (високо вредновање поштења, изнад физичког
људског живота, изречено у доба трансценденталног и светог). У име Бога и у
име његове истине, кроз уста једне средњовековне кнегиње, али ипак, најве-
роватније, кроз општенародно мишљење пројектовано у њен став, пренет је
у овим величанственим речима, како то с правом закључује Бошко поповић,
изречен, записан и благосиљан, много пре категоричког императива генијал-
ног мислиоца какав је био Кант, категорички императив српског хришћанског
народа који ће оставити величанствено културно наслеђе. Овај рани морал-
ни колективни императив није био ни уоквирен у систем, нити образложен,
нити аргументован, већ је он просто дат као заповест и као „вјерују“. Високо
моралне речи мајке Јевросиме просто представљају Божју, односно народну
заповест, а оне су истовремено и позитивно и природно право тога доба.
Кантов деонтолошки етички систем (у који су инкорпориране основне
хришћанске вредности) биће много каснији, много рационалнији и много
научнији. његов категорички императив: „поступај само по оној максими за
коју истовремено можеш да желиш да постане општи закон“ (критика прак-
тичног ума), односно: „поступај тако да човечанство у својој личности, као и у
личности сваког другог човека, увек видиш као смисао и сврху, а никада само
као средство“, заснован је на рационалном алтруизму према другом човеку,
на слободи, достојанству и интегритету личности, који друго биће није могао
да посматра као објект мржње или компетиције, нити као било какво пуко,
употребно средство. У овој тачки деонтолошка и утилитаристичка етичка

позиција заувек се и теоријски и практично раздвајају и оне, начелно, у
моралном смислу, никада више неће моћи да се споје.
Класична Џереми Бентамова концепција етичког утилитаризма, израсла
на много старијем филозофском наслеђу (Хобсова и Хјумова слика људске
природе, затим учење протестаната и калвиниста о предестинацији и нејед-
накости, економски рационализам, развој механичке науке, итд...) са својом
максимом: „Треба реализовати највећу могућу суму добра за највећи могући
број људи“, односно са увођењем логике великог броја и логике вероватноће,
као и принципа „корисности“, “,, већ ће представљати удаљење од хришћанског,
а затим Кантовог схватања морала, али ће то посебно представљати сви вул-
гарни изведени облици утилитаризма, као искључиво „морала последица“.
Никада деонтолошки и утилитарни приступ етици неће моћи да се
приближе један другом, иако ће бити доста примера у моралној пракси који
ће покушати да траже средину између ова два „морална погледа“ на свет.
На страни деонтолошког става свакако је чињеница коју с правом истичу
критичари утилитаризма, а то је да је утилитаризам заправо етика последица,
док прави осећај за правду подразумева намеру да се чини, односно, да се не
чини добро или зло. Сваки етичар и сваки психолог знају да интенционално,
намерно и свесно учињено и ненамерно и несвесно учињено зло немају исти
морални статус, чак и ако су последице ова два чина исте или сличне. Када
кажемо да циљ оправдава средство (што су на неки начин допуштали већ
атински посланик Еуфем, а затим Игњације де Лојола, Николо Макијавели,
Џереми Бентам и др...), ми тиме још увек нисмо дефинисали да ли под тим
тврдимо да су нам апсолутно сва средства у том погледу изједначена (ово би
била позиција тврдог утилитаризма), или ми ипак настојимо да према неким
моралним критеријумима изаберемо средство, односно неко средство које
је „моралније“ од неког другог, чак и онда када тврдимо да је средство увек
оправдано високим циљем. У случају да тражимо најморалније средство за
високо морални циљ, ми тада, ипак, уносимо некакву нијансу у наш утили-
таристички став. Али, наравно, ми тиме не можемо да одговоримо на питање
шта бисмо морали да учинимо у ситуацији у којој имамо само једно једино (и
то лоше и неморално) средство за постизање нашега циља.
такође, када утилитаризам проповеда да није важна правда, него корист
и добра корисност, ми не знамо а приори, да ли се ту под појмом корист под-
разумева неко Добро, чак и ако оно није потпуно праведно, или је реч о пукој
себичној користи. У овом другом случају, наравно, ми напуштамо не само де-
онтолошке теорије морала, већ и све наше архетипске хришћанске вредности,
а то се противи не само позитивном, већ и природном праву, односно људском
дубоком уобичајеном осећају за правду. Говорећи о појму користи и кори-
сности ми, такође, не дефинишемо јасно на какву корист мислимо, краткотрај-

ну, или дуготрајну, као и то која од ова два типа корисности, у датом случају,
представља мање зло, односно веће добро.
Најзад, велики умови су одувек поручивали, да је етика ипак за људе, а не
за богове, иако се она труди да установи принципе и правила који би се при-
ближавали слици постулиране божје праведности. Најзад, ти људи који нису
богови били су у стању да створе божанска дела од непроцењиве вредности.
САМО ДЕОНТОЛОшКИ МОРАЛ МОЖЕ ДА СУДИ О ТОМЕ шТА СУ

„КУЛТУРНО ДОБРО“ И „КУЛТУРНА
КУЛТУРНА ЗАОСТАВшТИНА“
Сва наша разматрања људске природе, моралних ситуација, као и типо-
ва друштва, ипак нас на крају воде нужном избору између једне или друге
визије морала. На ово смо натерани, не само из логичког разлога, тј. вођени
нуждом да успоставимо некакву мисаону кохерентност (која у психолошкој
равни одговара психичкој равнотежи и здрављу наместо принципа „некад
да, некад не“ који води схизофренији), већ и зато што кроз све провере које
доносе мисаони и животни експерименти, деонтолошки приступ има већу
заснованост, док се утилитаристичка концепција на крају врти у кругу са-
мопобијања. „Научни утилитаризам“ Џереми Бентама, на крају, без икаквих
нијанси, сам себе побија, док деривати као што су „утилитаризам правила“,
или „утилитаризам поступака“, иако уносе неке важне нијансе за људско де-
лање и покушавају да објасне одређене ситуације, одбацујући општа правила,
у општој равни ипак производе велики хаос. преко тог хаоса они збирно, тј. у
целини гледано, стварају много горе и неправедније етичке последице. Хаос
с једне стране, и релативизам с друге, вишеструко су штетни. Они су штетни
и логички и психолошки. Хаос нас онемогућава да у вишој равни дођемо до
било каквих моралних уопштених правила, а релативизам већ по дефиницији,
у крајњој инстанци самог себе укида. Емануел Кант није поседовао само моћ-
ну филозофску мисао, већ је, свакако, био и добар психолог, односно добар
познавалац људске природе. поред вере у човекову реалну доброту (односно
непристајање на Хобсовог себичног „човека вука, сваком другом човеку ву-
ку“), Кант је дефинисао људско биће као врсту „рационалног алтруисте“ који
је у стању да поштује другог човека. Али, немачки филозоф је, поред овога,
без сумње добро познавао и неке уско психолошке законе. његова тврдња да
се свако опште правило на крају нужно интериоризује, односно поунутри и
да постане људска психолошка навика, у потпуности је тачна. У том смислу,
ако је већ потребно доносити и спроводити друштвене норме, свакако би
требало да то буду највише и најузвишеније могуће моралне норме, које ће
човек временом (човек као генеричко биће, јер ће увек бити психопатолошких
изузетака) поунутрити, односно интројектовати и сматрати их иманентно
својима. Ове норме, доживљене сада, после поунутрења, као потпуно „личне“,
полако ће човека вући ка божјим висинама, иако ће их он следити са земље и

у овоземаљском животу. Ипак, људско биће ће, временом, моралне узвишене
норме почети да доживљава као потпуно иманентне самој својој природи,
чак и ако су му оне у апсолутном смислу остале недоступне. Оно ће све више
и више тежити да их, такорећи религиозно испуњава. Сваки живот ван тих
норми изгледаће му тада као тежак, компликованији и много несрећнији од
оног који се управља према њима, те људско биће неће више ни тежити да из-
бегава морална правила и обрасце понашања. Исти овај принцип важиће и за
ствараоца који себи поставља највише, најузвишеније норме стваралаштва.
Деонтолошка етика посебно долази до изражаја када процењујемо не-
ко уметничко дело, стваралаштво, културну заоставштину, или културно
наслеђе. Не само да естетски суд у оваквој процени није довољан и да је у
таквом случају увек нужан етички суд, већ је важно рећи и то да у проце-
ни и вредновању културне баштине никако не можемо да се ослањамо на
утилитаристичку, већ искључиво на деонтолошку етику.
пРИМЕНА МОРАЛНОГ РАЗМИшЉАњА У КОНКРЕТНОМ СЛУчАЈУ:

чИЈЕ ЈЕ СРпСКО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Како све ово изгледа на конкретном примеру
У тренутку док се далеке 2005. године у Синоду српске цркве водила реч
око патријарховог потписа на Меморандум као и око тога ко ће обнављати
огроман број уварварених српских косовских манастира, центар културне
енергије света Унеско, у духу владајућег културно-политичког утилитаризма,
установио је нову лингвистичку реалност, која је, као и увек, претходила ко-
лективно-психолошкој и историјској стварности.
чији су српски манастири на Косову? – постављено је круцијално питање
већ тада. Одлично питање, и то управо питање етичке природе на које се може
одговорити само са становишта моралних вредности, а никако са становишта
географије, територије, политичког или финансијског права.
Десетовековни споменици, једнога дана, у будућности, последњи исто-
ријски доказ да је српски народ као организован и државотворан народ не-
када живео на Балкану, али и да је испевао „српске Нибелунге“ у колективној
поезији из XIv века, добили су већ тада назив „косовска средњовековна зао-
ставштина“.
У међувремену, од манастира на Косову и Метохији оставили су за собом
згаришта и облаке црног дима. Косову се предвиђало „мање од државе, а ви-
ше од аутономије“. Смењивали су се чиновници, координатори, преговарачи,
профитери, демагози... Укратко, историја се уливала у неку нову надошлу
реку и кривудаво мењала свој уплашени ток. последње што смо као народ, и
у матици и у расејању, у том смислу могли да урадимо, јесте да сачувамо траг
о темељима своје куће, свога постојања и датума рођења. Траг о архетипу,

о Дому и Искону, доказ о родитељу стваралачког дела и доказ о бивању, без
патетике, а зарад, просто речено, душевног опстанка.
„Косовска баштина“, „косовски народ“, „косовски језик“, почели су већ
онда да се рађају фалсификати, тј. да се у владајућем културно-политичком
утилитаристичком духу припрема алхемија новог, језичког, али чињенички
неоснованог света.
Најмањи је проблем у том тренутку било то ко ће спаљене и разруше-
не косметске манастире обнављати, односно ко ће се пењати на скеле и стр-
пљивошћу своје руке враћати историји миленијумски поглед. Ко год познаје
психологију ствараоца, или профил и структуру органског уметника, зна да
никада не треба сумњати у уметнике, мајсторе и градитеље, ма којој конфесији
и нацији они припадали.
проблем је, заправо, био на сасвим другој страни. Он је настао онда када
смо схватили да нас исти одводи другим питањима и проблемима, односно
да је једна од последица датог ребуса та да ми не знамо како ће се звати наша
прошлост. Хоће ли је језик сачувати или неповратно однети из космичког
сећања? Био је то Демоклов мач писаног трага и сведочанства, Демоклов мач
над нашом највећом културном заоставштином, који је родио нови морални
проблем.
чији су вековни манастири на Космету? постављено је у суштини етичко,
а никако политичко, нити имовинско питање, будући да је право уметника
на његово дело у моралном смислу неотуђиво. Ако овако посматрамо ствари,
јасно је да су манастири на Косову и Метохији прво српски, па византијски,
па затим и општечовечански. Али, битно је овде закључити следеће: нема ни-
какве „косовске баштине“ када су у питању православне цркве и манастири.
Манастири и цркве су само српска културна баштина на Косову и Метохији, а
затим и баштина читавог света. Српски манастири су и једно и друго, јер они
припадају прво своме ствараоцу, а онда и читавом човечанству. Замислимо
да Каталонски замак на југу француске, седиште краљева Мајорке, крстимо
„француском баштином“. Иако је овај део Каталоније француски краљ окупи-
рао већ у XvI, а припојио француској у XvII веку, палата је била краљевски
центар у касном XIII и раном XIv веку, што значи да је она била и остала
„каталонска баштина“, односно „баштина краљева Мајорке“. поред тога, она
је дело и читавог човечанства. французи ово знају и не помишљају на то да
замак отму његовој, у сам облик камена узиданој, неизбрисивој историји.
Да ли је мистична, овална, чипкаста Алхамбра шпанска заоставштина?
Јесу ли тајновите египатске пирамиде, у доба највеће љубави Клеопатре и
Антонија, икада биле „римска баштина“? Замислимо да крст Кијевске лав-
ре буде проглашен баштином Галиције или унијатске Украјине! Он може да
буде само „староруска православна баштина“, а онда као таква, наравно, и
баштина читавог света. Сваки другачији суд био би неморалан у односу на

саме градитеље дела, на његове родитеље, или би био некохерентан у односу
на суд историје.
Имамо ли морално право да заборавимо Боројевић Рада

Видећемо да су сви проблеми везани за дискусију о културној баштини,
пре политичког, правног, територијалног или финансијског аспекта, у ствари
дубоко морални проблеми. Свако културно добро које није искључиво при-
ватно власништво, може се процењивати и правно, и политички, и естетски,
али у његовој процени одлучујући су увек етички фактори.
Јасно је да би се задужбине Милутина и Драгутина на Косову и Метохији,
по линији лозе породице пре могле назвати „српско-француском заоставшти-
ном“ неголи „косовском“. Ово прво је барем нешто значило, а друго није зна-
чило ништа до пуки геометријски простор. Али, баштина никада не припада
територији, већ, управо из разлога које смо навели, припада прво, и пре свега,
свом родитељу и градитељу. после ствараоца, који му је дао живот, извукао
га из утробе анонимности, „дело“ се победнички враћа читавом човечанству.
правом свог наслеђеног генија, оно тада улази у хришћански савез душа,
односно у ланац дугачке људске историје, као у признању Хелдерлинових
вечних речи: „Ми Грци...“
Ако су српски манастири на Косову и Метохији преименовани у име те-
риторије, односно названи „косовски“, онда су српски градитељи цркава и
манастира постали утваре које никада нису ни живеле. поменути су, додуше,
понеким слепим стихом у средњовековном народном песништву. Неко ће се
можда и сетити ко је био Боројевић Раде, али нико неће знати да он није био
митски, већ стварни лик српске историје. На плочи у Љубостињи, у једном од
два дугачка прилепљена камена, испред улаза у олтар, Кашанин је потврдио
стих из колективне поезије, пронашао траг и предао га вековима. прона-
шао је у камену уклесана слова: „Сију Церков подиже Боројевић Раде лета
господњег... после Косовске битке...“ Није Раде Боројевић, дакле, био само лик
из песме и чувени народни градитељ. после битке, подигао је цркву Боројевић
Раде на захтев царице Милице и ко зна колико још цркава. У народној машти,
градио је Раде и Дечане. Неимар је, дакле, био истински лик, а манастири беху
од истинског камена.
Колико је таквих косовско-метохијских Рада или Рубљова било? Без-
обзирним, чиновничким језиком и недостатком моралног мишљења, ми их,
у ствари, напуштамо и заборављамо. Уметник има само руку, ухо или глас који
остају иза њега, у вакууму времена и векова, у хладноћи и глувоћи космичког
безимења. И, наравно, децу која га се сећају. У етичком и психолошком смислу
дело које стваралац створи је само његово дело, а тек онда, после своје иден-
тификације и крштенице, оно ће припасти и свим народима света. Тек онда,
оно ће постати универзална културна баштина човечанства.
Повратак у аморалну стварност: Уби нас преслаба реч

поставља се, дакле, питање: Ко је, данас 2009. године, када српски ми-
нистар спољних послова с правом прозива светску организацију Унеско, крив
за ову вишегодишњу „косметску манастирску амнезију“ и неморално преиме-
новање српских споменика? Да ли је крива међународна заједница или наш
збуњени, транзициони мук који је чекао толике године да би се, најзад, успро-
тивио? У психологији се такво чекање зове „време реакције“ које је субјекту
потребно да реагује, а то је у овом случају било време потребно нашој држави
да схвати да проблем ИМЕНА српске баштине на Косову и Метохији није по-
литички, није правнички, није ни естетски, већ да је он пре свега моРалНи
проблем. шта је, од 2002. до златне јесени 2005. године радио тадашњи др-
жавни представник у Унеску, чији је једини посао био да у историјску истину
убеђује велики свет? шта су после њега до данас радиле све тамо устоличаване
партијске фигуре? Јак архитектонски православни лоби Унеска, бројне руске
комисије, остале су српском народу и српској историји далеке. Зашто? Руски
председник путин, посетио је 2005. године париз и отворено поменуо српске
манастире на Косову, те неправду која им је учињена.
Захваљујући једном другом бившем функционеру (Леону Давичу), аутор-
ка ових редова, још као студент у паризу, видела је и научила како Унескова
установа културе и сећања ради. У њој су одувек седели осредњи чиновници
делегирани од некаквих политичких кругова („исти логички објект у сваком
могућем свету“, како би рекли логичари), али ретки међу тим изасланицима
имали су потенцијал, не само да суде естетски, већ и да морално размишљају.
пре него што би се читава њихова мисија сводила на дизање отежале функци-
онерске руке на Унесковој „новчаној сесији“, следило би дуготрајно просвећи-
вање, говор историје, етике, психологије и истине. Говор оне историје и оне
етике које чине омаж мртвим генијима, родитељима културне баштине.
Оно што су Андре Малро и шарл Азнавур, иако нису били етичари,
могли једном реченицом или једним стихом, наши политички представници
нису могли дугим, устајалим седењем у меким фотељама светских канцела-
рија. Али, Малро и Азнавур су схватили да питање културне баштине није
само питање историје уметности или политичких игара, већ да је то увек у
суштини питање Добра наспрам Зла.
Данас председник српске државе одлучно захтева да се испоштује
историја, свестан чињенице да у таквој материји није у питању ни политички,
ни имовински, чак можда ни правнички, већ искључиво морални, етички
проблем.
У оваквим споровима потребно је донети морални суд, као најрелевант-

нији суд када се говори о културној заоставштини, јер он, и само он, у споро-
вима о културном наслеђу, може меродавно да одреди „шта је чије“. На исти
начин, ми имамо моралну обавезу да ДНК анализом одредимо родитељство
некога детета, а тек онда му, bona fide, омогућавамо избор и пуштамо га да
живи свој самостални и слободни живот.
ЗАКЉУчАК
Да закључимо. Да бисмо судили о културној баштини, о њеном пореклу
и њеној вредности, није довољно да познајемо историју, историју уметнос-
ти, политичке и правне законе, или естетику. Свако суштинско вредновање
дела које трансцендира карактер личног или приватног, и које се уздиже до
општег значаја, нужно садржи психолошко, а затим етичко суђење. Надаље,
да би човек резоновао етички, мора да поседује развијене и интелектуалну и
емоционалну страну личности.
На тај начин супротстављамо се фалсификатима и намерним или нена-
мерним грешкама различитих врста. Снажну одбрану, ону која брише лажне
папире и печате историје, ону која против њих судбински увек односи победу
у мачевању и осваја сваку моралну битку, покреће и држи једино мисао ве-
зана за љубав. То је управо моменат у коме ми схватамо да утилитаристичко
расуђивање не може да нам буде од помоћи када судимо о највишим људским
тековинама.
То је онај тренутак када се нужно враћамо деонтолошком моралу, једином
моралу који пред пресудом читаве наше историје, заступа и брани универ-
зално културно наслеђе.
ЛИТЕРАТУРА
Алечковић-Николић, М., Психологија појмова слободе и Правде и српски национални интерес,
Институт за социолошка и крим. истраживања, Београд, 2007.
Алечковић-Николић, М., теорије стваралаштва, Унив. Мегатренд (у припреми), Београд,
2009.
поповић, Б., увод у психологију морала, Научна књига, Београд, 1980.
Јеротић, В., само дела љубави остају, манастир Хиландар, Београд. 1996.
Кант Е., критика чистог ума, БИГЗ, Београд
и др...
Mila Aleckovic
Belgrade, Serbia
MORAL POSITION – THE RULINGS ON THE CULTURAL VALUE

AND CULTURAL HERITAGE
Summary
the aim of the paper is to call attention to ethical, moral and psychological
foundations of the problem of cultural heritage. In the first part of the paper the
question is how to achieve comprehension of the historical developement of two
main streem axiological ethical positions: deontology against utilitarism.
In the second part of the paper the question is how to understand new ‘koso-
var heritage’ (invented in the name of historical utilitarism) instead of the ‘serbian
orthodox monsteries in Kosovo’ ?
finally, the goal of our analysis is to show that we can carry out justice about
cultural heritage in Kosovo all over the world and achieve moral, cultural and politi-
cal universality only in the light of the deontological ethical judgement.
Key words: monasteries, deontology , utilitarism, cultural heritage.
УДК 323.1(=163.41)
петар Анђелковић
Косовска Митровица, Србија
КОСОВСКИ ЗАВЕТ – СРПСКА УХРОНИЈА И/ИЛИ СРПСКА

ЕНТЕЛЕХИЈА
Духовност савременог човека одликују два дивергентна процеса: демито-

логизација и ремитологизација. С једне стране се гасе стари митови, а с друге
стране „убрзано“ рађају нови или препорађају стари митови који свакодневни
живот човека нашег доба коагулирају у грумење мита. За мање народе митови
су насушна потреба, гарант њиховог опстанка, јер је мит израз архетипске
душе народа, а њихова култура хоризонт окружен митом.
Стање нације (српске) на крају другог и на почетку трећег миленијума,
посебно материјална и духовна криза у којој смо се нашли, намеће потребу
за тражењем одговора и на питање о односу наше православне духовности
и развоја српског друштва. посебно је значајно, судбоносно питање правог
односа према есхатолошко-апокалиптичној метафори о Србима као „небеском
народу“. Опредељујући се у прекретним историјским моментима у складу
са косовским заветом српски народ је то своје опредељење „За крст часни и
слободу златну“ обично понављао гробовима ризикујући да доживи судбину
Хазара. Овај рад јесте настојање да се допринесе разјашњењу дилеме у којој
мери је косовски завет, односно видовдансака етика – српска утопија и нар-
цистичка ухронија (одсуство осећаја за време), а у којој мери израз српске
ентелехије.
Кључне речи: косовски завет, видовданска етика, небески народ, свето-
савље, мит, жртвовање, традиција и модернизам.
Снага једног народа извире из његове тачке гледишта, односно става пре-
ма животу. Један од највећих светских филозофа, филозоф класичне немачке
филозофије хегел, мудро је схватио да сваки народ мора имати своју метафи-
зику. Онај народ који је нема исто је као кад не би имао свој језик, правни по-
редак, обичај, фолклор, као кад не би имао своју душу. човек је човеку сличан
телом, али оно што га одваја од других, што га чини индивидуом, јесте његов
дух. Тако је и са народом: сви су народи слични спољашњим изгледом својим.
Народ се од народа разликује својом духовном морфологијом, духом и душом.

Свака је нација, на свој начин, један персонални ентитет. Народна душа живи
у поколењима. Један се народ кроз векове на исти начин радује и тугује, пева
и плаче, мири и свађа, брани и напада. Дакле, телесној сродности људи једне
нације одговара њихова духовна сродност. при стапању индивидуалних душа
у колективну врши се нека кристализација око једне идеје, око једног једра.
Исто тако из тог заједничког општекултурног акумулатора свака јединка ге-
нетичким путем добија знање за своју нову културну душу.
У отвореном историјском процесу, у унутрашњем сновању и ткању, енте-
лехија народног живота рађа његово историјско ја. Тако народ постаје логич-
ки и етнички сређена целина, и из своје подисторије и племенске подсвести,
израста у културностваралачку монаду, постаје субјект, личност. У историјској
перспективи, у времену и простору, народ – индивидуа живи и ствара само
собом. На свет око себе он ће реаговати из себе, из свог духа, свог логоса. У
обилним и често врло дубоким историјским променама он ће остајати раван
себи, као саможивот и самосазнање. То је онај светионик, извор покретних
снага, осмислитељ културног бића и акције једног народа. То је она ствара-
лачка снага народног живота и духа, два основна елемента без чијег јединства
нема ни стварности ни вредности које воде из хаоса у ред. То је онај жижак
који се не гаси и када живот народа потоне у бездушност историје, и када се,
штавише, заувек изгуби са лица земље. Људи и народи могу умрети, идеје
живе. Истоветни народни дух манифестује се у свим димензијама вековне
народне културе. Из корена народног персоналитета провејава истородни
дух. Стога се може закључити да култура једног народа и није ништа друго,
него стваралачко цветање народне душе. То значи имати самосазнање и са-
мопоуздање, јасне представе о својим вредностима и могућностима, о својој
стварности, помоћу које ћемо се, јасно, без предрасуда поставити према себи
и другима. То, даље, значи да народ у врло сложеној стихији народа, у промен-
љивом и бурном трагичном овоземаљском битисању, има само свој пут, има
само своје опредељење, само своју судбину.
Без своје самосвести, без свог историјског ја, историја једног народа
јесте механички процес, такозвано „објективно догађање народа у просто-
ру и времену“. У механичкоисторијској стварности у којој „паук плете нити
пролазности“ историја тако постаје „гробље прошлости“. Изградити самоса-
знање и самопознање, јасну представу о својим вредностима и могућностима,
о својој стварности, помоћу које ће се одређено, јасно, без предрасуда поста-
вити према себи и другима, постаје основни национални задатак и интерес
сваког народа. То значи поставити хијерархију вредности, устројити морални
поредак, ослободити се површног, унети у постојећи хаос логику, ући у себе,
у круг свог властитог живљења и стваралаштва.
Петар анђелковић: косовски завет – српска ухронија и/или … 5
постоје различити идентитети: национални, државни, политички, со-

цијални, породични, полни... Сви су легитимни, али ниједан није постојан,
ниједан није сигуран и трајан без духовног идентитета. Духовни идентитет је
основни, суштински идентитет, идентитет који изграђује и чува сваки други
идентитет. пример за то је јеврејски народ. Кроз какве све мене и промене
није пролазио и у какве кризе није упадао, али увек је чувао свој духовни
идентитет, увек је био везан за синагогу, а синагога је заузврат сачувала квин-
тесенцију тога народа. Стога не чуди што су после две хиљаде година лутања
и перипетија, противно свакој логици, Јевреји учинили чудо, што су, као из
пепела обновили своју државу. Кад год је јако осећање духовног идентитета,
јако је и осећање јединства, па чак и онда када не делимо исти географски
простор или исту државу. припадање истом духовном идентитету чини нас
браћом. Кад постанемо само другови, губимо свој идентитет, губимо центар.
Када је центар поремећен, свака периферија се намеће као центар.
шта је, дакле, душа наше душе, личност наше личности, изворно начело
смисла наше историје, историје као логоса и дела? шта је то што нас чини
монадом, јединственом, посебном?
потрага за светим „Гралом“ нашег постајања и опстајања, пре свега
упућује нас на понирање у дубине властитог бића. Наравно, такав подухват
подразумева почетак као исходиште. А почетак историје српског народа је ди-
настија која се прва огосподила међу Србима, „отац сину и син сину краљев-
ство предајући – светородна династија Немањића“. пралик, прадуша, праос-
нова наше историјске стварности налази се у светосављу. У њему откривамо
смисао наше историје, нашу судбину, наше назначење, нашу истину, корен
нашег јаства, искон наших животних енергија. Оно што у хераклитовским
потопима наше историје, увек остаје исто – то је (и требало би бити) светосав-
ско дело и начело. Стари Индијци би рекли: у Гангу је вода стално другачија,
али Ганг увек остаје исти.
Светосавље није једина духовна вертикала наше историјске прошлости,
али је најбитнија, основна, конструктивна идеја наше историје. Она је творац
народног „евангеликона“. православна антропологија, пресађена генијем све-
тосавским у једра „сербског“ човека деловала је као „антропогонија“: словен-
ски „себар“ постао је нова твар. Из светосавске идеје, која је надисторијска,
никли су косовски божури, из ње се кроз света уста јевросими мајци „просуо“
морал, српски, епски, еванђелски морал. Тај еванђелски дух, који је постао
основа духа српског народа, оформио је родољубиву, слободарску, митску,
али у основи хуманистичку димензију српског етноса.
Светосавски и видовдански култ били су та diferentia specifica, ca,, нацио-
налног индентитета и српске националне индивидуалности и државности.
правећи паралелу између саве српског (христијанизирао Србе) и Павла (хри-
стијанизирао Грке) наш познати филозоф религије иван коларић закључује:
„Оно што је апостол павле за Грке, то је апостол Сава за Србе“, и стога је,
по његовом мишљењу „Светосавље несумњиво архимедовска тачка српског

етноса и етоса“ (Коларић 1998, 115). повезан са хришћанском идејом и при-
нципом да народ постаје свети народ када у себи оваплоти еванђелску правду,
љубав, светлост, видовдански култ, који представља само практичну потврду
усвојене светосавске филозофије живота, имао је, такође значајну функцију,
функцију вековног конституисања и одржавања националне свести и нацио-
налног идентитета српског народа. Определивши се душом својом за царство
небеско, српски народ је постао Христов бесмртни народ, који својом исто-
ријом објављује божанске вредности. На косовску епопеју могуће је гледати
из две перспективе, земаљским и небеским погледом. Гледано са земље, ту је
царе Лазо и са њим цео народ изгубио главу. Гледано са неба, ту је косовски
мученик, са свима самученицима, нашао своју главу.
Акултурација српске, родовско-племенске културе са православно-
-хришћанском цивилизацијом, која се одиграла крајем IX и током X века,
створила је услов за настанак модерне српске државе. Том приликом створене
су основе за духовно и културно зближавање и уједињене српских племена. О
томе један од најпризнатијих познавалаца византијске културе, Зоран Глуш-
чевић пише: „прелазак у монотеистичку религију временом је огромно допри-
нео сузбијању трибалистичког центрифугализма и јачању центрипеталних
тенденција, без чега се не може замислити стварање српске средњовековне
државе, зарад друштва и културе“ (Глушчевић, 1991, 158). До сличног закључ-
ка долази и наш признати ауторитет карактерологије Југословена, Владимир
Дворниковић: „Осећајући да је духовна подлога дубља и трајнија од државне
и војне организације, св. Сава је својом аутокефалном црквом постао осни-
вачем српске националне идеје и континуитета српске државне идеје“ (Двор-
никовић, 1990, 853). О Сави Немањићу као духовно-световном вођи Срба и
његовом значају за увођење Срба у културни свет европске цивилизације
пише и познати византолог, Димитрије Богдановић: „За улазак у свет визан-
тијске и европске цивилизације средњег века било је потребно не само своја
независна држава и самостална, аутокефална црква, него и свој улог у општу
хришћанску културу тога света, поготову учешће у светости, у једној вишој
духовној заједници, где би српски народ био заступљен преко својих људи“
(Богдановић, 1991, 142). Трагајући за коренима харизме светог Саве највећег
и најомиљенијег српског „свеца“, професор Коларић, уочава три њена јака
корена: „први, да припада светородној династији Немањића; други, паганска
многобожачка дивинизација; и трећи чињеница да је био први српски архи-
епископ, апостол и народни хришћански учитељ“ (Коларић, 1998, 68).
О значају хришћанског, православног елемента, у формирању српског
националног идентитета и народа писали су многи страни аутори, међу њима
и Луј Бреје који између осталог каже: „Хришћанско-православни чинилац
у формирању српског православља, као одредница националног идентите-
та, српског народа, била је снажна, релевентна, чињеница, конституисања и
одржања државотворне идеје, као и конституисања народа и нације српског

фактора“ (Бреје, 1976, 143). Знани српски песник Јован Дучић, схвативши не-
остварени могући допринос светосавља духовној европској цивилизацији,
резигнирано констатује: „Српско православље је било сложено из словенске
душевности и византијске духовности, нешто слично и нешто које – да не
беше Турака – требаше да унесе у културу Европе елеменат какав му нигде
досад није било примера“ (Дучић, 1982, 283). Непролазна, бесмртна и вечна
вредност нашег народа и наше историје је свети Сава и његово дело, стога
М. С. Марковић тврди: „Они који верују да народи имају душу, морају доћи
до закључка да су Срби у светом Сави препознали себе (...) Ако негде постоји
идеја српског народа, као што то бива у свету платонових идеја, онда ту идеју
пред Богом представља свети Сава“ (Марковић, 1998, 11).
Светосавско време у Србији почиње од XIII века,1 када је целокупна духов-
на култура постављена на основе онога што ће се касније назвати светосавље.
Заједнички онтолошки план тог времена је да су историја државе, историја
етноса, историја друштва, историја династије и историја цркве православ-
не, интегрално повезане. Структурална веза која их повезује је хришћанска
православна мисао, а она се огледа у теорији и симфонији цркве и државе.
Ова теорија и симфонија цркве и државе имала је различите називе, али је
најпознатија као духовни феномен теодулија.
Наше православље – Светосавље, трајно је уткано у особине духа српског
народа. У нашем епском моралу сакупљено је схватање и значење смисла
живота, наш однос према свету и себи самима, наш однос према прошлости
и будућности. У њему су корени чврстоте нашег карактера. Стога православ-
на, светосавска духовност представља заиста нашу отаџбину, не само у оном
смислу о ком Хајдегер говори о језику – као „дому битка“, већ је реч о егзис-
тенцијалном и онтолошком аспекту нашег националног бића. Светосавље је и
дом нашем бићу и највише је допринело стварању тог бића. Историја светоса-
вља стога може бити и јесте најбоља филозофија српске историје, филозофија
која је српски национ сачувала у бурним временима, на вододелници култура,
између истока и запада. Семе које је у душу српског народа посејао Свети
Сава а светородна династија Немањића умножила, залила и једном за свагда
учврстила – оно је, као семе опредељења за царство небеско, доносило време-
1 Слично пише и Радован Самарџић: „Хришћанска ренесанса XIII и XIv века с фрањом
Асишким, Томом Аквинским, Ђотом и Дантеом у својим темељима, остварена је у српском

православљу на првом месту захваљујући Сави Немањићу. Без ње је у ствари необјашњив
висок успон српске културе у средњем веку.“ Р. Самарџић, сава Немањић – свети сава,
историја и предање, стр. 454. О византијској култури и њеном доприносу духовном развоју
источноевропских народа пише и француски византолог шарл Дил. Он о њој пише као
о средишту најпрефињеније и најотменије средњовековне цивилизације: „Она је била
васпитачица словенског и азијског истока, чији јој народи дугују своју веру, свој књижевни
језик, своју уметност, свој облик владавине; њен свемоћни утицај био се раширио чак до
запада који је примио од ње непроцењива духовна и уметничка блага“ (Наведено према:
Коларић 1998, 33).
ном изобилне плодове. Један од тих плодова јесте и косовски завет. Косовски
завет је, у ствари – мученичком крвљу потврђено и посведочено опредељење
светосавско, опредељење за царство небеско.
Свака нација негује и баштини сопствену традицију, историју, религију
и митологију. Још од времена античких Грка научили смо да је митологија
уско повезана с развојем културе и друштва уопште. У тешким историјским
тренуцима за поједине нације, прибегавало се стварању митова, испредању
легенди које су служиле једној сврси – очувању националног духа. У том ми-
ту морали су се стећи сви елементи потребни за подизање морала, очување
пољуљаног поноса и вера за боље сутра. И због тога се појавила идеја о ко-
совским јунацима и светом кнезу Лазару, који су свесно изабрали „царство
небеско“. Видовдан 1389. симболише узвишену победу хероизма, морални
тријумф и жртву у име виших циљева. Зато је за српски народ Косово потврда
и печат његовог идентитета, кључ који омогућава да се схвати порука његове
историје, то је веза са аутентичном српском државношћу.
Косовски завет није мазохизам пораза, већ опредељење за живот. Јеврејски
„берит“ јесте савез између Бога и његовог народа, где је теоцентрична идеја
сабирно сочиво јединства народа. „Дијатики“ на старогрчком, „пактум“ и „те-
стаментум“ на латинском, представљају завет. То није само неки историјски
догађај, није ни везаност за земљу, за територију, а још мање митска епопеја.
пре свега завет треба схватити као морални императив: „Земаљско је за мале-
на царство, а небеско увек и довека“. Ове речи у директној су вези са Христо-
вом поруком: „Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ако ко изгуби
живот свој мене ради, наћи ће га. Јер каква је корист човеку ако сав свет за-
добије а души својој науди?“ или одговор на Хамлетово питање: „Бити, ил’ не
бити, питање је сад“, или, речено језиком савременог маркетинга: „Или јеси,
или ниси“. Укратко, косовски мит је читав наш животни, политички, култур-
ни и цивилизацијски програм. То је наш етос. Аутентична српска идеја. Наша
перманентна преокупација. Сама бит нашег постојања. Наш оживљени архе-
тип. Отелотворење нашег колективно несвесног. Душа српског народа. Наша
најважнија специфичност. Сама мера наше оригиналности. Наше предање. И
они који нас воле и они који нас не подносе – само ако нас познају – сложиће
се у једном. потврдиће, с дивљењем или с мржњом, да су Косово и косовски
мит, непорециво, само срце Србије. „Косово је“, рече Матија Бећковић, „најс-
купља српска реч. Из те речи извире све српско“. Да не беше косовског завета,
где би ми били данас? Косово је нас дефинисало као народ, и кроз векове, до
данашњег дана, оно нас дефинише. Тај дан нас је историјски одредио, заувек
дефинисао ко смо, као народ свестан бесмисла постојања ако оно није сло-
бодно, витешко и осмишљено у Христу. Српска историја током векова који су
уследили била је дуга, понекад јалова, често крвава, али увек оплемењујућа
видовданска жртва.
према мишљењу Милоша Ђурића видовданска етика управо је израсла из

симбиозе етичких вредности Косовске битке, самог култа, наше православне
вере, средњовековне витешке традиције и народне епике. Тако је она постала
неписана филозофија морала српског народа. Та етика не само да превазилази
уско национални значај већ по својој свеобухватности, човекољубљу, лепоти,
љубави према слободи, правди и највишим моралним вредностима живота
има и – општечовечански карактер. И кроз своје народне песме, дао је наш
народ човечанству једну царску мудрост, излучио је из свога покосовскога
живота видовданску филозофију национализма, чија се основна мисао може
изразити речима филозофа етичара г. Васе Стајића: „И кад освајачи заробе
тело једнога народа, душу нека чува, њу само нека не изгуби. Све дотле је живо
царство, докле га народ чува у својој души, докле га се не одрече. И још више
је учинио наш народ: он није своју мисао лепо изрекао (тако лепо изразио,
да од њене лепоте живи Српска уметност), него ју је и доказао, осветивши и
покајавши Косово. Јер, данас сви ми благосиљамо честитога Кнеза што се није
мирио са ропством, што није веровао у вечито трајање турскога царства, а
веровао у победу Видовданске мисли над њим“ (Кнежевић 1901, 11).
Косовски бој је постао језгро око којега су окупљене српске легенде, у
којима је српски народ оцртао оне своје карактерне особине у којима је поста-
вио и утврдио оне идеале, с којима је Косово осветио. Српски се народ векови-
ма васпитавао на косовским типовима, угушујући и сатирући у себи особине
оних који су, по косовским легендама, криви поразу, и негујући родољубиве,
пожртвоване и херојске идеале оних који су на Косову барем славно пали, те
дали сведоџбу о српској снази и пожртвовности, спасли бар српску славу када
већ нису могли државу од пораза одбранити.
У основи косовског култа огледа се узвишена филозофија, коју је један
народ изградио на једном историјском догађају као морални принцип свог
живота, жртвовати се када је у питању начело правде. Косовски култ и његов
значај у свести нашег народа, неретко схватали су и истицали и људи из дру-
гих држава. Занимљив је пример који можемо срести у књизи Град и тврђава
Београд (Stadt
Stadt und faste Belgrad)) објављене 1935. године чији је аутор Јозеф
Магнус Венер (Josef
Josef Magnus vener).
ener).
). писац говори о томе како је 1915. године,
као немачки војник, стигао у Србију, која је до тада успешно одолевала ауст-
роугарској војсци, па је требало Немци да задају смртни ударац Србији. Но,
како је све више упознавао и у свести схватао српског војника, писац почиње
да се све више диви свом противнику. То дивљење је посебно видљиво када
писац описује српског војника, који након три године Балканског рата, стиже
на обалу Бистрице како се, стигавши на другу обалу, баца на земљу да би је
љубио и сузама натопио Косово поље, узима рукама земљу њоме пуни своју
торбицу како би ову свету земљу донео својој деци и показао да је извршио
велики заветни задатак да је Косово опет српско.
Светосавље као архетипски образац током времена постало је мит, идео-

логизована представа о себи и национу. О заједничкој прошлости, садашњос-
ти и будућности. Настао је тако што се одређена истина православна, која
говори о Богу и о нама самима, временом претворила у легенду, историјско
заменило секуларним, непријатно из памћења избрисано а оно позитивно,
пре свега пожељно за Србе и српски народ, заоденуло веровањем и претво-
рило у мит. Светосавље као мит имало је и данас има (или би требало да има)
ону кључну интрегативну улогу која нас са прецима, са корењем и стаблом
српства уланчује. Но, поучени досадашњим искуством, морамо се и запита-
ти колико су митови2 на којима је изграђена кућа наше историје уклопљиви
у токове модерне цивилизације. Није ли управо то разлог који је довео до
фаталне замене у Србији да религија заузме место морала, тако да се и стра-
дање и пропаст доживљавају као нешто обавезујуће позитивно, нешто чиме
се треба поносити. Тај морал се, пре свега, огледа у одсуству прагматичног, у
тврдокорном инаћењу са јачима од себе, у спремности на трпљење, јер смо ми
„небески народ“ – а што нас је и довело да у XXI веку и даље трпимо и патимо,
чекајући неку небеску правду.
То своје опредељење „за крст часни, и слободу златну“, то што се у свим
прекретним историјским моментима опредељивао у складу са косовским за-
ветом, односно видовданском етиком српски народ је понављао гробовима,
угрожавајући и сам биолошки опстанак, и ризикујући да доживу судбину
хазара. У вези с тим савремени филозоф религије Иван Коларић примећује:
„Небески народ је можда највећа српска утопија и нарцистичка ухронија (од-
суство осећаја за време), јер се српски народ, као динамички тоталитет, ипак
променио у односу на Немањиће и Лазаревиће“ (Коларић, 1998, 120). Стога се
аутор и залаже за дехаризматизацију, демистификацију и демитологизацију
светосавља, у циљу изналажења правих оријентира за извеснију будућност
српског народа. Да је спремност на жртву и трпљење доминантна аксиолошка
и онтолошка историјска константа српског народа примећује и Димитрије
Богдановић и у вези с тим пише: „Упркос мучеништву, а ја бих рекао и за-
хваљујући њему развија се и постаје све јача свест народа о себи и својим мо-
гућностима. Са мучеништвом долази и искуство преживљавања, својеврсног
васкрсења“ (Богдановић, 1991, 148). Међутим, у дијалектици континуитета
и дисконтинуитета, у времену у коме ми живимо, времену помрачења ума
2 Када се говори о потреби демитологизације упутно је размотрити и упозорење Л. Ко-
лаковског: „Мит бива вишеструко опасан. прво, својим стремљењем ка неограниченој екс-
панзији мит може да се разраста као ткиво заражено раком, може да стреми ка замењивању
позитивног знања, права, може покушати да силом зграби готово све области културе, може
прерасти у деспотизам, терор, лаж. Опасан је и тиме што своје учеснике може ослобађати од
одговорности за сопствену ситуацију, да сасушује жељу за слободом и саму вредност слободе
ставља под сумњу“ (Колековски, 1989, 136).
или лукавству безумља, свакако је примеренија девиза: „Нека буде оно што
можемо“, од максималистичко-моралистичке девизе: „Све за образ, образ ни
за главу“.
Међународна окупација Косова, пак, осликава тешки поремећај идеје и
праксе српске државности. Уколико је на делу „ отказ историјског ума“ (Д.
Ћосић) поставља се питање до чега су довели и до чега тек могу да доведу
даљи неспоразуми са надмоћним историјским силницама. Да ли је у срп-
ском случају уистину на делу умногостручена политичка митологија која
помрачује вид и отежава конкретна историјска разазнавања? шта се, заправо,
дешава када митологизована политичка свест оствари премоћ над рационал-
ним историјским увидима? Теорија наклоњена рационалном схватању поли-
тике по дефиницији тежи отклањању ирационалности и демистификацијама.
политички разум не уважава пресудну снагу митског и као алтернативу испо-
ставља нешто што је другачије, ако не и супротно. Супротна миту требало
би да буде стварност. Али, политичком рационализму ни то није довољно,
рационални ум захтева демитологизовање. Деконструкција или деструкција
митског врши се у уверењу да је оно фантастично и неистинито, дакле лажно.
чини се као да митови нису стварни, као да у митовима није сачувана једна
нарочита стварност. Отуда убеђење да је истинита и делотворна само она
политика која се не заснива на митовима и митоманији него на истинској,
„хиперреалној“ стварности.
Суноврат током деведесетих година, уз злоупотребе косовског мита у
(псеудо)патриотске сврхе, пратило је и, њему насупрот, злонамерно реин-
терпетирање по коме он представља позив на крвопролиће, инаџијско са-
можртвовање, глорификацију смрти, страдања и пораза. Лажно се пред-
стављало како је вредновање оног „небескога“ шовинистичко самољубље и
„колективно некрофилно лудило“, док је опредељивање за „земаљско“ пут
рационалног компромиса, толеранције и сарадње.
Само морално снажни и духовно крепки народи моћи ће се одржати у
страховитој борби садашњице. Ако је њихова национална свест испуњена
вером у несаломљивост њихове духовне енергије, онда ће све материјалне
незгоде и кризе бити за њих само пролазно искушење. Дегенерисане на-
ције осуђене су на пропаст. њихова политичка психологија, заснована на
нездравим доктринама и лажним друштвеним софизмима а не на здравим
афирмацијама народног бића и природном нагону самоодржања, увршћује
их у болесне народе, у народе без корена, у људске скупине без духовне до-
мовине. постоје извесни закони живота које ниједно људско друштво не
може да прекрши а да не посрне. Живот расклиматане друштвене заједни-
це претвара се лако у механички процес атомског распадања. плутократ-
ски капиталистички индивидуализам и совјетскопролетерски комунизам
две су крајности које се додирују. И у једном и у другом поретку животна
судбина људске јединке своди се на фаталну функцију инертне материје.
Срби су изгубили битку на Косову, али су спасли витештво и племенитост

српског племена. Из пораза поникла је слава бесмртног јунаштва и тријумф
народног вечног идеала. На Косову је епски запечаћено политичко јединство
српског народа, а етички освештана заједница националног идеала, који од
тада постаје непресушни извор народне животне енергије и моралне вели-
чине. Из косовског пораза родила се кумановска победа. У погледу духовном
постоји несумњива веза историјске узрочности између та два догађаја, иако
у погледу временском пет векова растављају први историјски тренутак од
другог, пораз од победе, узрок од последице.
Да опстанемо, да одолимо претњама, да се одржимо на страшним ветро-
метинама, да будемо достојни трагедије која нас је задесила, морамо тражити
ослонца најпре свак у себи, у вери и заједничкој историји нашој. Битно је да не
изгубимо пут. Зашто су се преци молили појући „Господе, покажи ми пут...“
Стаза, проверена, постоји. То је светосавска стаза коју треба одржавати и не-
говати, да је не обузме коров, и неуморно даље крчити градећи је у сагласју с
новим временом. Наслеђе нам је знано, а којем народу није стало до наслеђа,
постаје варварски. И то смо искусили а онда смо се, већ у очајању, опет окре-
нули традицији, али оскудни у знањима, сиромашни културом, па још нисмо
допрли до дубљих вредности. Бићемо достојни Светог Саве ако не опонашамо
средњи век, него ако у свом времену будемо онако далековиди и смели како је
он био – ни Исток ни Запад, већ златни мост између Истока и Запада. Све што
је стварао намењивао је будућности и вечности, па тако и ми све што градимо
треба да је достојно овог доба и намењено вековима који ће доћи.
Косово за наш народ није обична земља, могући животни простор, те-
риторија која се може купити и продати. Оно је нама центар света, есе нашег
битка, извор идентитета, утеха у поразима и нада у опстанак. Оно је велика
народна, општа, и колевка и гробница. Без њега нема нама ни прошлости
али ни будућности. Ми га поново можемо изгубити, као што смо га и до сада
губили. На бојном пољу јер нисмо свемоћни ни најјачи. па чак и без проли-
вања крви, пред светским судом, по диктату силе и неправде. Али, ми ћемо
увек желети и „морати“ да га повратимо. Без такве жеље не бисмо могли и
престаћемо да постојимо као српски народ.
Опасност која се надвила над српским народом даје прилику да се промо-
више мит који зрачи антрополошким оптимизмом, који га вековима одржава
и духовно утемељује. порука и поука која у овим мучним, процепним богази-
ма и стазама наше садашњости сија као путоказ, као сакрални ореол, екватор
нашег јаства, јесте: да је душа наше душе светосавље. Светосавље је било, јесте
и треба да буде та наша новостворена историјска свест, вид, перспектива. То
је наша највећа могућност, могућност али и завет. постоје људи и народи који
живе од прошлости и за прошлост, а има и таквих које искључиво занима са-
дашњост, као и оних који немају ни једно ни друго, већ им остаје само нада у
бољу будућност. Срби су један од ретких народа који не само што имају дугу и
богату прошлост, већ народ који је своју историју писао крвљу, негујући своје
предање као социјалну меморију. Стога нека нам као упозорење и путоказ,
као драгоцено отрежњење и упозорење, у времену које је пред нама, буду речи
М. Марковића, који говорећи о Сави Немањићу као бесценом благу надахнуто
пише: „Само свети Сава обезбеђује наш историјски континуитет, даје нам
оригинални печат и лик. Без њега, ми смо европска сирочад и духовно празни,
безлична маса неспособна за отпор (...) У културном погледу, без светог Саве
ми смо кописти, подражаваоци и просјаци“ (Марковић, 1989, 68).
Сви програми из несрпских глава, којима Срби углавном размишљају
последња два века, ситнили су и делили национални корпус. после свих
експеримената усвојених од „просвећене Европе“ српска народна заједница
мора храбро да се врати овом једином спасавајућем животном извору. Так-
вом доживљају националног идентитета је по самој природи ствари стран
било какав шовинизам, али исто тако и искључиви национализам који нам
приписују западни народи пројектујући своје идеологије на нашу заједницу.
Св. Владика Николај је рекао да „свако у другом гони своје грехе.“ Исто тако
оваквом поимању света и човека такође је страна свака ксенофобичност, изо-
лационизам и секташтво. Наиме друштво утемељено на оваквим духовном
вредностима је отворено за све цивилизацијско-културолошке вредности
свих народа, група и појединаца.
Има и понеких „Срба“ који верују да је тај пут погрешан, и да такозвана
митска свест мора још једном да устукне пред такозваном модерном – напред-
ном свешћу и одведе нас у прави свет, у партнерство за мир, Светску банку,
НАТО и остале енклаве постмодерног Запада. И кажу да само тако можемо
да живимо као сав нормалан свет. За њих је Видовдан рецидив митоманског
наследства, а нормалан свет је онај који је Београд засипао бомбама у седам на-
врата током XX века, који троши више на дроге него на лекове, који биолошки
одумире, а духовно је већ мртав. Они који би да нас по том моделу нормирају
свесни су да је одрицање од Видовдана равно одрицању од свог имена, својих
предака, своје крви и свог огњишта. И они знају да без Косова нема ни нас,
и зато нас данас терају да се Видовдана одрекнемо, а прихватимо „поворке
поноса“ и сличне „напредне – демократске“ идеје. А нама нема пречег задатка
него да спознамо да је тако, одгонетнемо зашто је тако и пронађемо начин да
се том злу одупремо.
Мит није праисторија, мит је безвремена стварност која се понавља у ис-
торији, каже Јингер. Упркос агресији западноевропских идеолошких стихија,
покоравање је само привидно, површинско, а не бивствено, онтолошко. Душа
Србије непрекидно пулсира, чак и у данашњим Србима који су даље него икад
од онога што су били њихови простодушни преци. Негде у дубини, они остају
што су одувек били, на тој равни („ирационалног“) нема никакве транзиције,
не дешавају се готово никакве промене. Косово и Метохија није само питање
српске територије, пре и изнад свега, то је питање нашег духовног бића, јер
смо се са Косовом и Метохијом рађали, расли, живели и сазревали као лич-

ности и као народ, живели и умирали са косовским заветом. Зато је питање
Косова и Метохије, косовског култа и видовданске етике, толико животно,
психолошки и духовно-мистички везано за сваког од нас. Добро то знају сил-
ници овога света и управо желе колективно да повреде и казне православни
српски народ; желе да га сломе и сатру, да од њега направе безобличну масу,
да му одузму срце из недара.
Бреје, Л., византијска цивилизација, Нолит, Београд, 1976.
Богдановић, Д., историја старе српске књижевности, 1991.
Глушчевић, З., Православље и српска традиционална култура, Зборник, човек и друштво у
вртлогу кризе – шта нам нуди православље данас, Градина, Ниш, 1991.
Дворниковић, В., карактерологија југословена, просвета, Београд,1990.
Дучић, Ј., Градови и химере, Слово љубве, Београд, 1982.
Кнежевић, Б., Принципи историје I и II,, 1901.
Колаковски, Л., Присутност мита; Рад, Београд,1989.
Коларић, И., свети сава српски – харизма и мит; просвета, Ниш, 1998.
Марковић, М., свети сава – светитељ и просветитељ, Београд, 1989.
Самарџић, Р., сава Немањић – свети сава, историја и предање, (Зборник САНУ), Београд,
1979.
Petar Anđelković
Kosovska Mitrovica, Serbia
KOSOVO VOW – SERBIAN UCHRONIA AND/OR SERBIAN

ENTELECHEIA
Summary
two divergent events distinguish the spiritity of a contemporary man : de-my-

thologization and re-mythologization. the old myths disappear and on the other
side, new ones lively create or the other myths display, that daily life of a man coagu-
Петар анђелковић: косовски завет – српска ухронија и/или …
late in a myth clots. for the small nations myths are essential need, the guarantee of
their existensa for the myth is an aspect of a nation spirit and its culture is a horizon
circled by myth.
the condition of a nation (Serbian) at the end of the 2nd and beginning of the 3rd
millenium, especially the material and animastic crisis we found ourselves in calls
for searching an answer about our orthodox spirit and development of the Serbian
society. It’s very important the crucial matter of attitude to apocalyptique metaphor
about Serbs as „the heaven’s nation“. In epoch making, Serbs were choosing „Kosovo
behest and their orientation to the cross of honor and golden freedom“ they were
usually repeating it to their graves, so they were taking a risk to bide a disappearance.
this study is an effort to contribute the clarification of dilemma how much Kosovo
behest in other words vidovdan ethics - is Serbian utopia and narcissitic uhronia
(absence of feeling of time) and how much it is an expression of Serbian entelechy.
Key words: Kosovo behest, vidovdan ethics, heaven’s nation, myth, immolation,
tradition and modernism.
УДК 341.311(497.1)”1999”
327.7/.8(497.115)
Стефан Иванов Анчев

Велико Търново, България
КОСОВО – ВЗОРВАННЫЙ ПОРОХОВОЙ ПОГРЕБ НА БАЛКАНАХ
Для Запада Балканы всегда представляли „пороховой погреб“, который

он использовал в своих интересах. Косово превратилось в обебалканскую
проблему после вмешательства НАТО и СшА. Также, как и в случае с другими
югославскими республиками, они использовали регион Космет для установле-
ния влияния в Юго-Восточной Европе и демонстрации силы перед Россией.
Ключевые слова: Агрессия, Албания, Балканы, Косово, НАТО, Рамбуйе,
СшА
Косово и Метохия представляют территорию с различным по своему ве-

роисповеданию и по этническому составу населением. Сегодня эта территория,
известная под именем «Космет»,
»,, является очередным взрывоопасным районом
на Балканах. Здесь наблюдается противостояние между исламом и правосла-
вием, что гораздо серьезнее и более болезненно, чем противостояние между
двумя народами – албанцами и сербами. Суествуюее напряжение чревато
острыми конфликтами и является прежде всего результатом внешнего вмеша-
тельства, которое осуествляется в этом районе уже почти два века. В этой ста-
тье мы постараемся обратить внимание читателей на основные моменты этого
тлеюего конфликта, который в результате внешнего вмешательства в послед-
нее время превратился в очередное кровавое столкновение на Балканах.
Конфликт в Косово – это не изолированный случай на Балканах. Он яв-
ляется лишь частью понятия «балканский пороховой погреб», »,, который был
«заряжен»» в территориальном отношении Западными великими силами и
всегда использовался, когда это диктовали их интересы. В XIX и XX веках
не было случая межэтнического, религиозного или межнационального про-
тивостояния, которое не было бы инсперировано и направляемо Западом.
Во время Второй мировой войны народы Королевской /первой/ Югославии
были противопоставлены друг другу в результате вмешательства Германии.
В конце XX века экономический, а после этого политический и национальный
распад произошел после активнго «содействия»» МВф, Всемирного банка,
СшА и государств Европейской обности.
Интересный и важный факт – это наличие мегаломании и эгоцентри-

зма в творчестве уважаемых в Албании авторов. Неприкрытое отвраение
к сербам переходит в неприязненное отношение ко всему славянскому и пра-
вославному, в том числе и к России. Для Коница и фишта «сербы – это те,
которые постоянно создают проблемы на Балканах»»1. Другой албанский автор
Херукан Бала с удовольствием разделяет мнение Эдита Дырама о необходи-
мости «объединения всего цивилизованного мира для обуздания надменного
христианства балканских славян и их продолжительной жестокости»»2. Раз-
витие и распространение этого тезиса представителями албанских интеллек-
туальных кругов не предвеает мирного решения «косовской проблемы». ».. В
начале ХХІ века их представители говорят о »патологической агрессивности
сербов»,
»,, при том «генетично обусловленной». ».. В очередной раз повторяются
формулировки, пришедшие из-за океана и представляюие сербов в качестве
опасности для «остальных народов Европы». Критика не обошла и Россию,
которая заиает «абсурдные сербские претензии»»3. Болгары же обвиняют-
ся в том, что они не всегда отвечают такой же симпатией, верностью и пре-
данностью как албанцы по отношению к американцам. Сегодня симпатии
албанцев, согласно выводам Х. Бала, направлены на СшА, Великобританию,
Италию и Австрию4, чего не наблюдается в качестве ясно выраженного чув-
ства у других балканских народов. Создается впечатление, что у албанцев
нет друзей на Балканах. Более благосклонно и даже с некотрой гордостью
эти авторы пишут о временах Османской империи, которой албанцы дали
«тридцать пять везирей и бесконечную армию командиров и дипломатов5»..
Вся эта пропаганда основана на антисербской политике западных великих
сил конца XIX и перовй половины XX века. Необходимо отметить также, что
и в наши дни, спустя десять лет после войны НАТО против СфЮ, подобная
пропаганда продолжается в ряде «исследований», »,, которые базируются на
субъективном восприятии истины по косовской проблеме 6.
Косово как проблема Балкан обычно рассматривается вместе с вопро-
сом о Македонии. поэтому в решение косовской проблемы оказываются
втянуты не только почти все балканские государства, но и западные «вели-
кие силы», »,, а так же и Россия. Территория, населенная албанцами, не имела
точно определенных границ в пределах Османской империи. В некоторых
1 Бала, Х. Народопсихология на албанците. faber 2003., с. 50–5.
2 пак там. с. 51 и сл.
3 пак там. с. 60.
4 пак там. с. 55, 61.
5 пак там. с. 58.
6 Внимание в тази насока заслужават книгите на Миранда Викърс, особено уважаван
сред косоварите и албанците автор: «Албанците. Съвременна история». ».. С., 2000. и «Между
сърби и албанци». ».. С., 2000.; Мете, С. История на албанците. От илирите до независимостта
на Косово. РИВА 2007.; Детрез, Р. Косово. Отложената независимост. Кралица Маб. 2008.;
Малкълм, Н. Кратка история на Косово. С., 2001.
Стефан Иванов Анчев: Косово – взорванный пороховой погреб … 5
западных изданиях была опубликована в 1999 г. карта Албании с эмблемой

Армии освобождения Косово (AoK) AoK)) , сама же карта очень похожа на карту
предполагаемых албанских земель в составе Османской империи. На карте
видно, что к албанским землям принадлежат части территорий современных
Сербии, черногории и Македонии ( бывшая Югославия и Республика Маке-
дония – сокр. БЮРМ). проведенная в империи султанов в 1864 г. админис-
тративная реформа разделила рассматриваемый регион на четыре вилаета:
шкодренский, Битольский, янинский и Косовский, что само по себе совсем
не означает, что они были населены компактным албанским населением. Со-
гласно исследованиям тех лет только в шкодренском вилаете проживало 250
тыс. человек, которые были в основном албанцами, в то время как остальные
административные области были со смешанным населением.
Во время Второй мировой войны косовские албанцы вместе с албанцами
Македонии и черногории приветствовали итальянскую оккупацию. В ней
они видели возможность свести «старые счеты»» с живуим в области серб-
ским населением. Началось безжалостное преследование и истребление сер-
бов и черногорцев, что привело к изменению соотношения сербов и албанцев
в Космете. В области была создана албанская администрация и сформирована
албанская полиция, таким образом преследования славян продолжались уже
«на законных основаниях». ».. Итальянская идея объединения всех албанских
земель в одно государство встретила горячую поддержку в Косово и Метохии.
Стремление к созданию «чисто албанских земель»» давало толчок к усиленной
депортации сербов и черногорцев из области.
В конце Второй мировой войны в Косово и Метохии действовали отряды
югославской армии. Спровоцированные албанцами столкновения привели к
расстрелу около 300 человек из их же среды, что со своей стороны дало повод
для начала албанского восстания. Оно охватило районы Урошевац, Гниля-
не, Дреница и Трепча. Белград послал значительные военные части для его
подавления. Волнения все-таки продолжались с ноября 1944 до мая 1945 г.,
когда положение в области уже было под контролем югославких властей. В
последуюие годы наблюдались проявления албанского вооруженного со-
противления. Югославские службы безопасности раскрыли склады с ору-
жием для албанского населения. после проведенных массовых обысков и
проверок оно было конфисковано.
В западной литературе достаточно много написано об изменении демог-
рафической картины в Косово и Метохии. подчеркивается увеличение ал-
банского населения, и именно этот фактор как бы является «доказательством
ее /т.е. территории/ принадлежности». ».. В этой связи следует указать на ее
один фактор. Нам представляется, что мало внимания уделено так называ-
емой «бытовой нетерпимости» албанцев по отношению к сербам в Косово и
Метохии. Она практически не заметна и не входит в политические анализы.
В результате этой нетерпимости около 300 тысяч сербов и черногорцев уехали
из области. На XIv пленуме ЦК союза коммунистов Сербии (СКС), СКС),

),, состо-
явшемся 29 и 30 мая 1967 г., впервые заговорили об албанском национализме
и сепаратизме. В конце следуюего года были проведены массовые демон-
страции с требованием установления республики. За несколько месяцев до
смерти Й. Б. Тито наблюдалась новая эскалация событий в области. Навер-
ное, не случайно, что именно тогда же начались волнения среди мусульман-
ского населения Болгарии. Одновременно с этим свою деятельность в польше
активизировала «Солидарность». ».. С середины марта до начала апреля 1980 г.
Косово было охвачено студенческими демонстрациями, на которых снова
выдвигали требование установления республики. В начале апреля президиум
СфРЮ принял решение об объявлении чрезвычайного положения в области.
Были сформированы добровольные смешанные отряды в помоь милиции
для предотвраения насильственных действий со стороны протестуюих.
15 января 1987 года в «Книжнях новостях»» была опубликована петиция 2-х
тысяч граждан Косово, в которой выражался протест против все более уси-
ливаюегся албанского национализма и сепаратизма. 24 апреля того же года
Слободан Милошевич в своей речи перед населением области заявил о го-
товности государства заиать сербское население края.
процессы, свяанные с распадом Югославии, были предварительно спла-
нированы и последовательно реализованы. Рассекреченные в СшА докумен-
ты показывают, что разгром Восточного блока – это хорошо спланированный
и методично в течение 10 лет реализованный процесс. Интерес представляет
Директива президента Р. Рейгана об американской политике по отношению
к Югославии от 19 марта 1984 года, известная как NSdd 133. Она появилась
спустя 4 года после смерти Й. Б. Тито, когда там уже действовали условия
МВф и Всемирного банка . Она явилась продолжением директивы NSdd 54
от 2 сентября 1982 г., которая определяла политику СшА относительно дру-
гих / без Югославии/ государств Восточной Европы. Основное политическое
направление, которое было заложено в этом документе, сводилось к соверше-
нию таких действий, которые должны были обеспечить суествование «неза-
висимой, экономически надежной, стабильной и боеспособной Югославии», »,,
которая со своей стороны могла бы «служить»» интересам Запада и СшА. Ее
больший интерес представляют некоторые ньюансы, которые спустя 15 лет
оказались в состоянии дисонанса с декларированной и проводимой в жизнь
американской политикой. В мартовском документе 1984 года была заявлена
готовность СшА «поддерживать независимость, территориальную целост-
ность и национальное единство Югославии», »,, чтобы противопоставить ее
кубинскому и советскому влиянию в Движении неприсоединившихся госу-
дарств и чтобы «вести многолетний диалог с югославскими лидерами по воп-
росам, представляюим взаимный интерес». ».. по своей направленности этот
документ очень напоминал политику Вашингтона начала 50-х годов после
конфликта между Сталиным и Тито. Тогда была сделана попытка создания

новой балканской Антанты между Югославией, Грецией и Турцией, направ-
ленной против СССР и социалистических стран Балканского полуострова.
В конце 50-х и начале 60-х годов в Косово действовала организация «Ре-
волюционное движение за объединение албанцев», »,, которая насчитывала 300
человек в главе с Адемом Демачи. В уставе и в программе организации была
провозглашена основная цель: «освобождение аннексированного Югосла-
вией штиптырского края и присоединение его к Албании». ».. Для достижения
этой цели все средства были разрешены – «политические, пропагандные,
вооруженные действия и всенародное восстание7».. Реализация этй цели была
пропагандирована и профинансирована албанскими организациями во всем
мире: «Союзом косовких албанцев»» с центром сначало в Риме, а потом в раз-
ных городах Турции; третьей «призренской лигой»» с центром в Нью Йорке
и филиалами в Турции, Австрии, Канаде, франции, Бельгии и фРГ8. после-
довавшие действия полностью отвечают декларированным намерениям. В
современном информационном пространстве тотально распространяется
информация о действиях сербской стороны по отношению к «страдаюим
албанцам»» в регине. частично или полностью игнорируется информация о
диверсиях албанцев, об осквернении православных церквей и памятников,
об изгнании сербского населения из Косово. В одном письме от 3 апреля 1968
г. Дечанский игумен Макарий пишет сербскому патриарху Герману: «...сегод-
ня мы находимся в более тяжелом полжениии, чем во времена турецкого или
австрийского управления, когда у нас все-таки были какие-то права9»..
Не соответствует действительности утверждение, что в рамках Сербии
и Югославии албанцы были лишены участия в государственном управлении
федерацией. В период 1978-1988 гг. албанцы занимали различные посты в
структуре государства, среди которых такие должности как:зам.-председа-
тель Скупины СфРЮ (1978 г.), председатель ЦК президиума Союза юго-
славских коммунистов (СЮК), трое зам.министров иностранных дел, послы
в 15 государствах, один зам. министр обороны, четыри генерала10. после того
как 2 июля 1990 г. Скупина Косово приняла декларацию о независимости,
последовало объявление независимости областью. 7 сентября 1990 г. в г. Ка-
чаник, недалеко от македонской границы, была проведена встреча албанских
народных представителей Косово, которые создали конституцию несуест-
вуюей «Республики Косово». ».. шестью днями позднее была провозглашена
7 Гускова, Е. Ю. Албанское сецессионисткое движение в Косове. В: Албанский фактор
кризиса на Балканах. М., 2003., с. 15.; Гускова, Е. Кто победит в Косове: сп. Москва, 3. 1999. –
http://www.moskvam.ru/1999/03_99/guskova.htm
8 Гускова, Е. Кто победит в Косове...
9 пак там.
10 Гускова, Е. Ю. Албанское сецессионисткое движение в Косове... с. 17.

ее независимость11. после этого решения последовала резолюция, в которой

настаивалось о «признании Белградом суверенной республики Косово в со-
ставе содружества народов Югославии12».. Албанский сепаратизм продолжал
проявлять себя и в следуюем 1991 году. В референдуме, проведенном с 26
по 30 сентября, участвовала только албанская часть населения. 87% голосо-
вавших поддержали объявленную независимость области. 21 декабря Буяр
Букоши (премьер-министр непризнанной никем Республики Косово) и Илаз
Рамайли (председатель косовского парламента ) послали письмо в Брюссель, в
котором настаивали о вмешательстве ЕС в работу конференции по Югославии
для обеспечения законного продставительства Косово в продолжаюихся пе-
реговорах на основе полного равноправия и равенства13. В международном
плане несуествуюая «Республика Косово»» заключила 1 ноября 1992 года
договор с Pr агенством «Рудыр фин Глобул паблик Афеырс»» об услугах на
сумму 5 тысяч долларов в месяц. Согласно договору агенство должно было
создавать положительный иммидж албанцев перед западной обественнос-
тью14. Для стимулирования конфликта на Балканах нужно было создать соот-
ветствуюее настроение и отчетливо показать западной обественности, кто
«хороший»,»,, а кто «плохой».
».. На Западе (в первую очередь это относится к СшА)
люди не только не знают места расположения конфликта, но и совершенно не
ориентируются в сложности переплетаюихся там обстоятельств и интересов.
проф. Хари Клийвыр из Техасского университета совершенно уничтожает на-
шу веру в средства массовой информации, когда заявляет, что большая часть
«информации»» о конфликтах в Югославии, которую мы смотрим по CNN и по
некоторым другим каналам, в действительности являются клипами, созданны-
ми в студиях Pr агенств, которые, как мы уже указали, получают за это опре-
деленное вознаграждение. Манипуляция обественным мнением происходит
с помоью репортажей, сообений, интервью с ведуими фигурами, причем
очередность их появления, вопросы и ответы подготавливаются и согласуютя
предварительно. Вариантность использованной «информации»» довольно ши-
рокая: от откровенной лжи, придуманных биографий представленных пер-
сонажей до сценариев массовых захоронений с категоричным определением
виновного – сербы, православные, коммунисты15.
11 повестка дня нелегальной скупины Косово.// Албанский фактор в развитии кризиса
на територии бывшей Югославии. Документы. Т. 1. (1878-1997 гг.). М., 2006., с. 204–05.;

–05.;
05.; Детрез,
Р. Косово…, с. 123; Виж по въпроса: Косово и Метохия.// Монитор, № 69, 25 март 1999., с. 3.
12 Ми�алковски,
�алковски,
алковски, М. Дам�aнов,нов, М. Тероризам албанских екстремиста. Београд. 2002.
�aнов,
прилог 3., с. 451.
13 Албанский фактор в..., с. 220–22.
14 Шишманова, Т. Светът среу новото световно безредие. планираните убийства-
претекст за война.//Монитор, № 580, 24 август 2000., с. 18.

15 Технологията на тази масова лъжа използвана като пропаганда много добре е показана от
Тамара Шишманова в «Светът среу новото световно безредие. планираните убийства..., с. 18.
В мае 1992 года на территории БЮРМ произошло событие, которое сыгра-

ло решаюую роль в судьбе Косово. В одном из македонских городов при
строгой конспирации была проведена обая встреча албанских группиро-
вок с различной политической ориентацией, но с обим объединяюим
фактором – албанским национализмом. процессы, которые сопровождали
распад Восточного блока, дали основание участникам встречи определить
обстановку как «исключительно благоприятную для объединения всех ал-
банских земель в обих границах Великой Албании». ».. первым актом в этом
направлении должно было стать отделение Косово. В качестве мотива исполь-
зовалось ограничение автономии (полученной ее во времена Й. Б. Тито) то-
гдашним лидером государства С. Милошевичем. Для реализации конкретных
военно-политических целей была создана военная организация под именем
usthtria glirimtare e Kosoves)) «Армия освобождения Косово» (АОК)16.
ugK (usthtria
Согласно другим сведениям АОК была создана в конце 1994 г. организацией
«Народное движение Косово»» (LPK,
LPK,, Levizja popullore e Kosoves),), созданной
весной 1981 г. албанскими студентами, которые эмигрировали в Западную
Европу17.
при рассмотрении событий, приведших к взрыву очередного балканского
«порохового погреба», внимание почти всех авторов, занимаюихся этой
проблемой, было направлено на внутреннее состояние СРЮ. Мало внимания
было уделено действиям Албании. В период с 1 янвяря по 6 августа 1993 г.,
например, «с албанскй стороны были спровоцированы 45 пограничных
инцидентов, и при 20 из них было использовано оружие». 10 августа 1993 года
президент Республики Албания Сали Бериша обратился по национальному
албанскому телевидению к Совету Безопасности и настойчиво призывал
«передать Косово под контроль НАТО и ООН, а также послать в пограничные
районы между двумя государтвами и в область Космет международных
наблюдателей». Одновременно с этим Тирана признала нелегитимную
«Республику Косово18». Всуности это было вмешательством во внутренние
дела соседнего, не проявляюего враждебность, государства. проявленная
Тираной агрессия, была многовекторной: вооруженной, медийной и на
дипломатическом уровне.
Свою роль в создании нелегальных организаций ее в СфРЮ сыграли
и албанская служба безопасности – Сигурими. по всей вероятности Енвер
Ходжа знал и направлял действия албанского посла в Турции Буйяра Ходжа,
который 17 февраля 1982 г. принял участие в создании «Движения за албанс-
кую социалистическую республику в Югославии» (LrSShJ).
LrSShJ).). Эта организация
имела свои структуры как в Западной Европе, так и в Космете. позднее, в
16 Арас, Дж. Тероризм вчера, сегодня и навеки. –http://www.gumer.info/bibliotek_Buks/
http://www.gumer.info/bibliotek_Buks/
://www.gumer.info/bibliotek_Buks/
www.gumer.info/bibliotek_Buks/
.gumer.info/bibliotek_Buks/
gumer.info/bibliotek_Buks/
.info/bibliotek_Buks/
info/bibliotek_Buks/
/bibliotek_Buks/
bibliotek_Buks/
_Buks/
Buks//
Polit/Aras/12.php
/Aras/12.php
Aras/12.php
/12.php
php
17 Мете, С. История на албанците..., с. 347.
18 uN document. S/26346
1985 году, уже на сербской территории она была преобразована в «Народное

движение за республику Косово» (LPrKLPrK ). В мае 1990 г. эта организация уже
называлась «Народное движение Республики Косово», а в 1993 г. – уже «На-
родное движение Косово19».
Эти события, как мы уже комментировали раньше, не были
изолированными в рамках второй Югославии, Албании и Турции. процесс
распада федерации (отделение Словении и Хорватии) был косвенно свяан с
происходяими в Косово событиями. На своем заседании 16 декабря 1991 г.
временная комиссия (adad hoc)) Совета министров ЕО приняла решение, которое
носит имя ее председателя Робера Бадентера. Согласно зафиксированным
11 января 1992 г. принципам «только государства, которые раньше имели
статус республик, могут быть признаны в качестве независимых государств».
Категорично была определена возможнсть изменения границ только «с
предварительного согласия заинтересованных сторон». А самый болезненный
вопрос о правах меньшинств (албанцы считались таковыми в республике Сер-
бии ) должен был бы решаться «в рамках новых независимых государств в со-
ответтвии с международным правом20». Это был один из первых европейских
документов, который впоследствии был с энтузиазмом нарушен именно теми
государствами, которые занимались проблемой распада Югославии.
В течение этого двухлетнего периода, пока Словения и Хорватия
готовили свое отделение и тем самым готовили распад второй Югославии,
позиция Европы была не такой резкой по отношению к Белграду. В 1990 —
первой половине 1991 г. не было ни одного государства или международной
организации, включая и НАТО, которые на официальном уровне поддержали
бы тенденции к дезинтеграции Югославии. поэтому Югославия была
спокойна в отношении сохранения федерации. На заседании Совета
министров иностранных дел стран ЕС в Брюсселе в декабре 1990 г. была
принята Декларация об отношениях с Югославией, где подчеркивалось,
что сохранение целостности СфРЮ является непременным условием начала
переговоров о предоставлении ей статуса ассоциированного члена ЕС. Ее в
марте 1991 г., по мнению двенадцати стран, «объединенная и демократическая
Югославия имеет самые большие шансы на интеграцию в новую Европу». В
июне 1991 г. на берлинской конференции ОБСЕ была единогласно принята
Резолюция (ее автор – Ганс-Дитрих Геншер) о сохранении Югославии. Таким
образом, в первой половине 1991 г. ЕС считало, что только «объединенная и
демократическая Югославия имеет шанс интегрировать в новую Европу», и
поэтому первые варианты урегулирования и государственного устройства
всей Югославии, предложенные ЕС осенью 1991 г., основывались на необ-
19 пак там. с. 348.
20 пак там. с. 336.
ходимости сохранить Югославию21. последовавшие события показывают

в очередной раз, что договренности –это всего лишь листок бумаги. Даже в
американском журнале «Кавырт экшын» появилась статья под заголовком
«Соединенные штаты уникально двуличны». В статье указывалось, что «враги
становятся друзьями, а цели изменяются без каких-то ни было принципов». В
статье имелась в виду АОК, которая ее в начале 1998 года рассматривалась
как террористическая организация, а уже в середине года под натиском
Ричарда Холбрука ее руководители превратились в приятелей, с которыми
втречался ивестный американский политик. после этой встречи Холбрук со
свойственным ему цинизмом отмечал: «полагаю, что сербы должны убирать-
ся оттуда22» (имеется ввиду Косово и Метохия – с. анчев).
Для взрыва очередного балканского «прохового погреба» был необходим
прецедент, при котором было бы предложение и его «неразумное» отвержение
одной из сторон, которая сразу стала бы виноватой. Такими были переговоры
в Рамбуйе и париже в феврале-марте 1999 года. Работа контактной группы
контролировалась американской стороной, при этом «в конце переговоров»,
когда уже ожидалось подписание документов, к Сербии были предъявлены
требования, равносильные оккупации страны. В своих воспоминаниях
госсекретарь СшА Мэдлин Олбрайт пытается уменьшить впечатление от
агрессивного давления на Белград. Она пишет об американском предложении
о том, что «НАТО не будет предпринимать инвазию, а войдет в Югославию по
приглашению», а силы альянса будут называться «антитеррористическими» и
они займутся разоружением АОК23. читая эти ее рассуждения, каждый мог бы
подумать, что речь идет о приятельском посеении вонных сил 16 государств
и прежде всего СшА, которые будут бороться с 20-30–тысячной армией
албанских сепаратистов, действуюих в области, находяейся в южной
части страны. Документы, предложенные во время переговоров сербской
делегации для подписания, требовали совсем иного. Трудно можно объяснить
необходимость предоставления «полной свободы движения, а также допуск
до всех точек югославской федерации, включительно и до ее воздушного
пространства и территориальных вод для сил НАТО, его транспортных
средств, плавательных судов, самолетов и всякого другого оборудования»
(ст. 8 ). Все это только для преследования конценрированных в определенных
районах банд АОК. Таким же образом можно прокомментировать и ст. 15,
обязываюую правительтво СРЮ «всегда, когда НАТО выражает желание,
предоставить допуск до систем связи на дальние расстояния, включительно
21 Гуськова, Е. Югокризис начал разрастаться с момента его интернационализации //
Международная жизнь. 5. М. 2006., с. 74–75; Виж по въпроса и Фененко, Ал. Балканский

кризис и российские внешнеполитические приоритеты.// Pro et Contra.Том 6. № 4. Осень
2001., с. 60–61.
22 Монитор, 69, 25 март 1999., с. 3.
23 Олбрайт, М. Госпожа министър. С., 2004., с. 477.

до радиостанций24». Эти факты ее раз доказывают,что, как и ожидалось,

предъявление подобных условий предполагало отказ, а после этого могли
бы быть предприняты карательные санкции. В случае их принятия СфЮ
была бы оккупирована со всеми вытекаюими из этого последствиями в
территориальном, экномическом и политическом отношении.
Американские планы в отношении албанцев не были восприняты самими
албанцами. М. Олбрайт не ожидала подобного непонимания с их стороны.
Дело дошло до проявления грубости со стороны Адема Демачи, когда он
выключил телефон во время разговора с ней и отказался прислушаться к
американским внушениям. подобной была и позиция Хашима Тачи. Несмтря
на то,что албанские командиры с трудом понимали политику Вашингтона,
они все-таки отступили и подписали соглашение25. Так у СшА появился
повод для обвинения сербов в провале мирных переговоров и для поджега
фитиля очередного, уже готового, «порохового погреба».
последовавшие военные действия против всей территории СРЮ
возмутили мировую обественность. Один из западных ителлектуалов, Ха-
рольд пинтер, воскликнул: «Мы стали бандитами, убийцами и лицемерами26».
Во время бомбардировок, когда 40% воздушных атак было направлено против
Космета, НАТО возложило всю вину за обезлюдение области на сербов. «Ци-
ничная игра с истиной»- пишет Х. пинтер и добавляет: «фундаментально
неправильный образ сербов позволил им быть демонизированными27». С
подобным цинизмом делает свои комментарии ее одна заокеанская дама,
посол СшА в Болгарии Эйвис Болын. На вопрос: «Не лучше ли эти 1 млн.
долларов, которые альянс тратит за день для военных операций в Сербии, ин-
вестировать в регион?», она отвечает: «Это было бы лучше.Но мы употребили
силу, чтбы водворить мир и привлечь инвесторов28». Говоря иначе, убийство
с воздуха мирных людей и разрушение их жилья приведет к инвестициям и
к прибыли.
События, которые предшествовали переговорам в Рамбуйе и париже, а
так же последовавшая за этими событиями война против Сербии, и незакон-
ное / противоречиее принятым до этого решениям/ создание марионетного
косовского государства, показали тенденцию к ее большему территориаль-
ному разделу Балкан.
Косовский вопрос, в котором переплелись интересы не только балкан-
ских, но и европейских государств, а сегодня и американских глобальных
интересов, превраается в очередную балканскую кровавую рану. предла-
гаемые Западом планы являются нарушением государственности и заклады-
24 S/1999/648, 7 June 1999, p. 56-58.; „Le Monde diplomatique“, 17.04.1999.
25 Олбрайт, М. Госпожа министър..., с. 478–479.
26 Сега, № 105, 6 май 1999., с. 10.
27 пак там.
28 Труд, 3 април 1999., с. 5.

вают основы нового балканского противостояния. Они вовсе не ставят своей

целью урегулирование конфликта, их цель – это эскалация. Россия является
единственным государством, которое предлагает и поддерживает разумные
предложения по решению вопроса с учетом интересов обеих сторон. Это все
лежит в основе ненависти и симпатии албанцев.
Это ее раз подтверждает наличие у них сепаратизма и национализма,
которые хорошо вписываются в другие планы по поддержанию Балкан в
качестве «порохового погреба».
Спустя полгода после окнчания военных действий западные дипломаты
продолжают совсем ответственно утверждать, что необхдимо создать меж-
дународные протектораты на Балканах, которые сохранились бы хотя бы лет
на 2029. Идея создания подобных территориальных единиц в регионе не нова
для Запада. Она присутствует в отдельных его планах в первой половине XIX
в., после первой мировой войны, а также и сегодня. «пороховой погреб»» на
Балканах снова заполняется взрывоопасным вееством, чтобы взорваться в
удобный для некоторых великих сил момент.
Stefan Anchev,
veliko tarnovo, Bulgaria
KOSOVO – THE DETONATED POWDER-KEG ON THE BALKANS

Summary
Kosovo and Metohija is the next Balkan region that due to the coincidence of
various circumstances became the last charged and blown-up Balkan powder-keg.
Kosovo is a contested territory between Serbians and Albanians where conflicts,
according to a rule valid for the entire Balkans, break out when a great power takes
side of one of the two parties. that is the reason for the Albanians to favour the
interference of the west countries and, as a whole, to resent the rest of the Balkan
world. Albanian authors tried to outdo each other in demonizing Serbians and their
supporters – Slav people and the orthodoxy.
29 Терзиев, Св. Балканите като мръсна дума.// Сега, № 3, 6 януари 2000., с. 10.
In the beginning of the XXIst century once again recurs the overseas phrase
„Serbians constitute a danger to european nations“ and russia is blamed for protect-
ing the absurd Serbian claims. In comparison with the other Balkan nations the Al-
banians are these who sympathize mostly with the uSA, great Britain and Italy.
during the second half of the XIXth century in Kosovo were established and
were functioning organizations with a separate and terrorist orientation and activ-
ity. their objective gravitates from the claim for an annexation to Albania, which
was set by Adem demachi’s revolutionary Movement for unification of Albani-
ans to the establishment of the republic of Kosova with Bujar Bukoshi as a Prime
Minister in the beginning of the 1990s . this activity becomes possible thanks to
political and financial assistance on behalf of Albania, turkey, the west european
countries and the uSA.
the well financed, supported and directed political conflict in Kosovo between
Serbians and Albanians is a continuation of the breakup of the Second and the third
yugoslavia. It is needed for the realization of American interests in the region. A
piece of these interests uncovers the uSA ambassador to Bulgaria Avis Bohlen. to
the question: „Wouldn’t it be better to invest in the region this 1 million dolars that
the alliance spends a day for its military operations in Serbia?“ she answers: „It
would be better but we resort to force in order to attract investors.“
the other uS’ objectives connected with the war against the Sry are : to dem-
onstrate power forcing russia out of a region where it traditionally has presence;
to “shake a finger“ at NAto allies and to confirm the leading role of the uSA in
the alliance ; to set up a military base on the Balkans, to control the traffic of arms
and drugs through Kosovo and to make certain the opportunity of controlling
the integration processes in europe, which always can be blown up by some of the
Balkan powder-kegs.
half a year after the end of military operations some west diplomats continue
to assert the necessity of creating international protectorates on the Balkans, which
have to be retained for 20 years at least. the idea of the establishment of that kind
of territorial units in the region is not new for the West. It can be found in different
plans during the first half of the XIXth century, after the first World War and even
today. the powder-keg on the Balkans is charged over again, ready to be detonated
in an opportune for the interests of some of the great powers moment.
Key words: Aggression, Albania, Balkans, Kosovo, NAto, rambouillet,
uSA
УДК 504.61:341.311(497.1)”1999”
Bepa Apeжинa-Ђeрић
УПОТРЕБА ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА У АГРЕСИЈИ

НАТО-а НА СРБИЈУ И ПОЛИТИЧКО МАНИПУЛИСАњЕ
ЧИњЕНИЦАМА
НАТО је бомбардовао Савезну Републику Југославију (Србију) 1999. годи-

не кршењем норми међународног јавног права и без Резолуције Савета безбед-
ности Уједињених нација. Током бомбардовања јужне српске покрајине Косо-
ва и Метохије, НАТО је користио муницију са осиромашеним уранијумом.
Међународни стручњаци Еколошког програма Уједињених нација (uni-
ted Nations environmental Programme – uNeP) у својој првој мисији прикрили
су употребу муниције са осиромашеним уранијумом. Meђутим, након што је
од НАТО-а прибавила списак од 112 локација где је користио муницију са оси-
ромашеним уранијумом, друга мисија УНЕп-а потврдила је да је током НАТО
бомбардовања коришћен осиромашен уранијум, што је довело до загађења
воде, ваздуха и земљишта на неколико локација на Косову и Метохији. Упо-
треба муниције са осиромашеним уранијумом представља трајну опасност
по животну средину и људе.
Као последица деловања осиромашеног уранијума, одређени делови те-
риторије те српске покрајине не могу да се настањују нити да се користе у по-
љопривредне и било које друге привредне сврхе у току наредних пет векова.
Исти проблем је и са водним ресурсима. И све то се догађа у време великог
пораста становништва и настајања криза, када прети глад и несташица воде
четвртини становништва у свету.
Осим тога, последице по здравље људи су евидентне и код шиптара, Срба
и других народа који живе на Косову и Метохији. Такође, те последице осећају
сви они који се налазе на Балкану, јер облаци не познају границе.
Задатак је и обавеза савременог света да спречи понављање оваквих и
сличних случајева и да обезбеди остваривање људских права по истим стан-
дардима за све.
Kључне речи: муниција са осиромашеним уранијумом, НАТО, Еколошки

програм Уједињених нација, последице, људско здравље, народи, становниш-
тво, животна средина, вода, пољопривреда, задатак, људска права.
НАТО је бомбардово Савезну Републику Југославију (Србију) од 24.

марта до 10. јуна 1999. године (78 дана) кршењем норми међународног јавног
права и без Резолуције Савета безбедности Уједињених нација, што је довело
до људских жртава, велике материјалне штете са још увек несагледивим по-
следицама, не само у Србији већ у читавом региону, јер је НАТО, током бом-
бардовања јужне српске покрајине Косова и Метохије, користио муницију са
осиромашеним уранијумом.
Наиме, као одговор на тврдње да су интензивни ваздушни напади НАТО-а
на српске индустријске и војне објекте проузроковали висок степен загађива-
ња ваздуха, земљишта и воде, Еколошки програм Уједињених нација (united
Nations environmental Programme – uNeP) и Центар Уједињених нација за
цивилна насеља (Тhe uN Centre for human Settlements – uNChS/habitat) осно-
вали су Радну групу за Балкан (Balkans task force – Btf) са циљем да обезбеде
објективну и независну процену стања животне средине.1 Током 1999. године,
употреба радиоактивне муниције са осиромашеним уранијумом у нападима
НАТО-а, није била званично потврђена. прва мисија Еколошког програма Ује-
дињених нација (УНЕп) и Радне групе за Балкан (Btf) послата је са циљем да
утврди да ли употреба муниције са осиромашеним уранијумом представља
претњу по здравље људи или животну средину.
Међународни стручњаци Еколошког програма Уједињених нација (uni-
ted Nations environmental Programme – uNeP) и Радне групе за Балкан (Bal-
kans task force – Btf) у својој првој мисији 1999. године прикрили су употребу
муниције са осиромашеним уранијумом на Косову и Метохији.2 Наиме, они
1 Милосављевић, Славомир; Радосављевић Иван, основи методологије политичких нау-
ка, Iv издање, Службени гласник, Београд, 2008, стр. 594–600.

Арежина, Вера, Проблеми мерења еколошке безбедности, докторска дисертација, факул-
тет политичких наука Универзитета у Беогаду, 22.7.2008, стр. 203–204: „процену схватамо као
облик интуитивног мерења који настоји да утврди количину нечега, односно тежи квантифи-
кацији без непосредног ослонца на инструмент који показује тачну количину ...приликом
израде процене, неопходна је примена стандарда. поступак стандардизовања састоји се у
утврђивању чинилаца појава и манифестације квантитета битних чинилаца“.
Видети годишње Извештаје о стању животне средине, Агенција за заштиту животне
средине Републике Србије, интернет, http://www.sepa.sr.gov.yu/index.php?id=13&akcija=show-
docsAll; као и Закон о процени утицаја на животну средину „Службени гласник РС“, број:
135/04, интернет, http://www.ekoserb.sr.gov.yu/dokumenti/zakon/Zakon%20o%20proceni%20uti-
caja%20na%20zivotnu%20sredinu%20.pdf.
2 У раду прве мисије Еколошког програма УН-а и Радне групе за Балкан (uNeP/habitat
Balkans task force), учествовали су следећи међународни стручњаци: Jan Olof Snihs (председа-
вајући), the Swedish radiation Protection Institute, SSI, Stockholm, Sweden; Gustav Åkerblom, the
Swedish radiation Protection Institute, SSI, Stockholm, Sweden; Peter Stegnar, International Atomic
energy Agency, IAeA, vienna, Austria; Rolaf van Leeuwen, World health organisation – Who;
Bepa Apeжинa-Ђeрић: употреба осиромашеног уранијума у агресији … 77
су у свом Извештају: „Могуће последице по здравље људи и животну средину

због могуће употребе муниције са осиромашеним уранијумом током сукоба
на Косову 1999 – прелиминарна процена (октобар 1999)“ објавили да: „нису
открили или узорковали било шта што је погођено муницијом са осиромаше-
ним уранијумом ...да нема повишеног степена радијације код или у околини
уништених војних возила у Клини ...(као) ни поред полицијске станице и
поште у приштини. На основу тих прелиминарних мерења, тим није про-
нашао ниједан доказ или индикацију о присуству осиромашеног уранијума
на местима која су они посетили“.3 Међутим, у истом извештају у делу где су
изнете претпоставке, каже се да се: „претпоставља да је коришћена муниција
са осиромашеним уранијумом на Косову...“, друго „...да је укупна количина
осиромашеног уранијума у ваздушним нападима била око 10 kg;“ и треће, да
се претпоставља да је неко ко је тада био у близини напада, на кратко време
био изложен облаку прашине осиромашеног уранијума, који „вероватно има
високу концентрацију осиромашеног уранијума (од 100 mg du/m-3).“ -3).“4
/m-3).“
m-3).“
Ипак, УНЕп је у том првом извештају истакао потребу да се ураде
нова истраживања, пре којих је неопходно да се од НАТО-а добију тачни по-
даци о количини и локацијама где је коришћена муниција са осиромашеним
уранијумом. У целокупној историји, први прелиминарни извештаји не поду-
дарају се са каснијим истраживањима, и то није неуобичајено.
De Bilt, the Netherlands; Mi�helle Allsopp, greenpeace, exeter, uK; Carol Robinson, International
Atomic energy Agency, IAeA, vienna, Austria; Jenny Pron�zuk de Garbino, World health organi-
sation – Who, geneva, Switzerland.
Осим тога, Извештај uNeP/uNChS, „the potential effects on human health and the envi-
ronment arising from possible use of depleted uranium during the 1999 Kosovo conflict – A preli-
minary assessment, 1999“, интернет, http://postconflict.unep.ch/publications/du_final_report.pdf,
прегледала је група стручњака, као што су: Burton Bennet, united Nations Scientific Committee
on the effects of Atomic radiation (uNSCeAr), vienna, Austria; Keith Baversto�k, World health
organisation – Who, geneva, Switzerland; Branko Bosnjakovi�, economic Commission for euro-
pe, uNeCe, geneva, Switzerland; Claudia Canivari, european Commission. directorate-general
XI – environment Safety and Civil Protection, Brussels, Belgium; Simon Carroll, greenpeace, exter,
u.K; Dirk Densow, Bundeswehr Medical office, Nuclear, Biological and Chemical Medical defense,
Bonn, germany; Neal Kelly, european Commission, directorate-general XII – Science, research
and development, Brussels, Belgium; Gordon Linsley, International Atomic energy Agency – IAeA,
vienna, Austria; Gabbie Voigt, gSf – Institute für Stralenschutz, Neuherberg, germany.
О члановима мисије, видети наведени извештај, стр. 3–4. –4.
3 uNeP/uNChS Balkans task force (Btf), „the potential effects on human health and the
environment arising from possible use of depleted uranium during the 1999. Kosovo conflict – A
preliminary assessment“, (october 1999) , 1999, р. 10, интернет, http://postconflict.unep.ch/publica-
tions/du_final_report.pdf, http://www.unep.org/conflictsanddisasters/Publications/PostCrisisenvi-
ronmentalAssessmentsandrecovery/tabid/522/language/en-uS/default.aspx.
4 Исто, стр. 10–11.
Видети више о аналитичком извештају, укључујући и прелиминарне извештаје: Милоса-

вљевић, Славомир, Термиз, Џевад, аналитика, I том, Лукавац, 2008, стр. 118–126.
Током исте, 1999. године, Радна група за Балкан УНЕп-а и Центар УН за

цивилна насеља (uNChS/habitat) наставила је истраживање и то у следећим
областима:
1) Еколошке последице ваздушних напада на индустријске зоне – панче-
во, Нови Сад, Крагујевац, Бор, приштина, Ниш, Нови Београд, Обре-
новац, Краљево и прахово;
2) Еколошке последице сукоба на реци Дунав;
3) последице сукоба по биолошку разноврсност у заштићеним областима;
4) последице сукоба на цивилна насеља и животну средину на Косову;
5) Могућа употреба оружја са осиромашеним уранијумом на Косову.
За ову област о могућој употреби оружја са осиромашеним уранијумом
оформљена је посебна „студијска група за осиромашени уранијум“5 коју
су чинили међународни стручњаци, а који су у извештају: сукоб на косову
– последице на животну средину и цивилна насеља из 1999. године дали про-
тивречан закључак. Наиме, они су прво навели да „су релативно слаби науч-
ни докази у вези са расправом о употреби осиромашеног уранијума, али да
треба наставити истраживања по том питању“.6 Међутим, у истом извештају
је касније наведено следеће: „За време и одмах након напада у којима је ко-
ришћен осиромашен уранијум, вероватно је да су људи који су се налазили у
близини били озбиљно изложени деловању осиромашеног уранијума путем
инхалације“.7 У поменутом извештају дата је препорука да се уради специјална
здравствена контрола, укључујући и појединце који су били изложени оси-
5 Наредна мисија Еколошког програма УН и Радне групе за Балкан (uNeP/habitat Bal-
kans task force) из 1999. окупила је следеће међународне стручњаке: Pekka Haavisto (председа-
вајући), Henrik Slotte (шеф канцеларије председавајућег); Pasi Rinne (виши саветник председа-
вајућег); Diana Rizzolio (официр за везу); Tim Jones (координатор за Извештај/уредник); Gertrud
Attar, uNeP, Ženeva; Lars Ludvigsen, uNChS (habitat); Vladimir Sakharov uNeP/oChA; Milad
Salem, uNeP – hemikalije; Otto Simonett, grId, Arendal; Ron Witt, grId, Ženevа; Robert Bisset,
uNeP, Najrobi; Rob De Jong, uNeP, Najrobi; David Dunn, uNeP, Najrobi; Bakary Kante, uNeP,
Najrobi; Takehiro Nakamura, uNeP, Najrobi; Mar�eil Yeater, uNeP, Najrobi; Jorge Gavidia, uNChS
(habitat); John Hogan, uNChS (habitat); Sylvie La�rou, uNChS (habitat). У оквиру Радне групе за
Балкан, формиране су посебне групе стручњака, као на пример за: Kартографију и даљинско
снимање – Dominique Del Pietro, grId, Ženeva; Pas�al Peduzzi grId, Ženeva; Philippe Reka�ewi�z,
grId, Arendal; Frederi� Vogel, grId, Ženeva; Benaz Zand, grId, Ženeva; или: Студијска група за
осиромашен уранијум – Gustav Akerblom, Swedish radiation Protection Institute (SSI), Švedska;
Rolaf van Leeuwen, World health organisation – Who, eCeh, holandija; Jenny Pron�zuk de Gar-
bino, World health organisation – Who, Švajcarska; Carol Robinson, International Atomic energy
Agency – IAeA, Austrija; Peter Stegnar, International Atomic energy Agency – IAeA, Austrija; Jan
Olof Snihs, Swedish radiation Protection Institute (SSI), Švedska.
Видети више: Анекс III – Списак сарадника Радне групе за Балкан: uNeP final report:
„the Kosovo Conflict: Consequences for the environment & human Settlements (1999)“, internet,
maj/jun 2004, http://postconflict.unep.ch/publications/finalreports.pdf, р. 103–108.
6 uNeP final report: „the Kosovo Conflict: Consequences for the environment & human
Settlements (1999)“, internet, maj/jun 2004, http://postconflict.unep.ch/publications/finalreports.

pdf, р. 62.
7 Исто, стр. 62–63.
–63.
ромашеном уранијуму, а више не живе у датом региону, и наведено је да је

потребно урадити детаљнију студију о „последицама по здравље људи који
су били изложени осиромашеном уранијуму током средњег и дужег времен-
ског периода“.8
што се тиче осталих области, у основним закључцима Извештаја Радне
група за Балкан УНЕп-а из 1999. године, каже се да „сукоб на Косову није иза-
звао еколошку катастрофу у региону Балкана“, већ да је „утврђено загађење
у неким зонама озбиљно и представља опасност по људско здравље“, а као
„зоне загађења“ тј. „еколошка жаришта“, одредили су: панчево, Крагујевац,
Нови Сад и Бор.9
Да осиромашен уранијум представља опасност по људско здравље свих
оних који живе, бораве или раде у Србији, али и у суседним земљама, потвр-
дили су бројни каснији извештаји УНЕп-а као резултат њихових каснијих
истраживања, и то: осиромашен уранијум у србији и црној Гори – еколошка
процена након сукоба у савезној Републици југославији, 2002,10 од конфликта
до одрживог развоја – процена еколошких жаришта, 2004,11 од конфликта до
одрживог развоја, процена и чишћење у србији и црној Гори, 2004,12 као и изве-
штај УНЕп-а осиромашен уранијум у Босни и херцеговини, еколошка процена
након сукоба, 2003.13
У том другом извештају УНЕп-а из 1999. године поновљена је потреба
да се обезбеди информација од НАТО-а о прецизној локацији (локацијама)
и начину употребе осиромашеног уранијума за време НАТО бомбардовања
Савезне Републике Југославије, што би довело до нових истраживања, спро-
вођења неопходних мерења и предузимање одређених мера. Осим тога, тим
УНЕп-а је израдио анализу еколошке политике и „оквир институционалног
деловања у покрајини Косово“.14
8 Исто, стр. 63.
Видети више о валидности и поузданости закључака изведених из прибављених пода-
така, у: Милосављевић, Славомир, Термиз, Џевад, аналитика, I том, Лукавац, 2008, стр.
293–294.
–294.
10 uNeP, „depleted uranium in Serbia and Montenegro – Post-Conflict environmental As-
sessment in the federal republic of yugoslavia, 2002“, интернет 2004, http://postconflict.unep.

ch/publications/duserbiamont.pdf.
11 uNeP, „from Conflict to Sustainable development Assessment of environmental hot Spots
Serbia and Montenegro, April 2004“, интернет 2006, http://postconflict.unep.ch/publications/

assessment.pdf.
12 uNeP, „from Conflict to Sustainable development, Assessment and Clean-up in Serbia and
Montenegro, April 2004“, интернет 2006, http://postconflict.unep.ch/publications/sam.pdf.

13 uNeP, „depleted uranium in Bosnia and herzegovina Post-Conflict environmental Assessment,
March 2003“, интернет 2004, http://postconflict.unep.ch/publications/Bih_du_report.pdf.


pdf, р. 7.
Meђутим, након што је друга мисија УНЕп-а15 прибавила од НАТО-а

списак од 112 локација о употреби муниције са осиромашеним уранијумом,16
УНЕп потврђује да је током НАТО бомбардовања коришћен осиромашен
уранијум, што је довело до загађења воде, ваздуха и земљишта на неколико
локација на Косову и Метохији.
Након новог истраживања УНЕп-а и узимања узорака земљишта, воде
и ваздуха, у извештају УНЕп-а осиромашен уранијум на косову – процена
животне средине после сукоба, из 2001. године, наводе се следеће локације на
којима је на Косову и Метохији коришћена муниција са осиромашеним ура-
нијумом. То су: „гарнизон у Ђаковици, брдо Врановац/Враноч (близу истоиме-
ног села), Радоњићко језеро, бараке у Рзнићу, села пожар, Бандера, планеја и
Рикавац, Сеја (чеја) планина, села Белоброд, Куке и Бузеч“.17
У делу извештаја који се односи на: „процену ризика“, интересантно је
да се, скоро филозофски, проучавају различита значења појма „ризик“, да би
се утврдило да је у извештају коришћен појам „ризик који се односи на по-
следицу услед неког догађаја или ситуације“.18 У даљем тексту извештаја, без
критеријума класификације,19 помињу се различити ризици, услед употребе
15 чланови ове мисије УНЕп-а били су: haavisto Pekka, uNeP (председавајући); Bleise
Andreas, International Atomic energy Agency – IAeA; Burger Mario, AC-Laboratorium Spiez, Swit-
zerland; Cabianca tiberio, International Atomic energy Agency – IAeA; heasman david, university
of Bristol, united Kingdom; Melanson Mark Allen, u.S. Army Center for health Promotion and
Preventive Medicine (uSAChPPM); К.ragnarsdottir, vala university of Bristol, united Kingdom;
renlund Anders, uNeP; Sansone umberto, National environmental Protection Agency – ANPA,
Italy; Schmid ernst, AC-Laboratorium Spiez, Switzerland; Snihs Jan olof, Swedish radiation Prote-
ction Institute – SSI; toivonen Aaro, the finnish Institute of International Affairs – uPI; valtonen
Matti, the finnish Institute of International Affairs – uPI; Åkerblom gustav, Swedish radiation
Protection Institute – SSI; Leal Jose, uNMIK, department of environmental Protection, и дру-
ги. Видети више: uNeP final report: „the Kosovo Conflict: Consequences for the environment
& human Settlements (1999)“, internet, maj/jun 2004, http://postconflict.unep.ch/publications/
finalreports.pdf, р. 182–186.
16 Видети мапу УНЕп–НАТО, у прилогу.

pdf, р. 40-97; Исто, стр. 42–43. На основу узорака тла око једног пентратора муниције са
осиромашеним уранијумом у гарнизону у Ђаковици, откривено је да „загађaње услед осиро-
машеног уранијума u-234/u-238 око пенетратора износи око 40 g“.
Исто, стр. 55–62. Радоњићко језеро – од укупно два узорка воде код Радоњићког језера,
које снабдева водом око 200.000 људи „углавном у северном делу Косова, укључујући и градове
Ђаковицу и призрен...“ каже се у извештају да је „u-236 – концентрација уранијума ниска“.

pdf, стр. 96–97.
Мијалковић Саша, еколошки ризици и претње националној безбедности, у: Крстић, О.,
и др., спречавање и сузбијање савремених облика криминалитета, Зборник радова 3, Глосари-
јум, 2008, стр. 114–129:
–129: „Еколошки ризик је ризик за биолошки опстанак човека и његове
животне средине, која произилази из процеса загађивања животне средине“.
19 Милосављевић, Славомир; Радосављевић Иван, основи методологије политичких
наука, Iv издање, Службени гласник, Београд, 2008, стр. 57–63. –63.

Bepa Apeжинa-Ђeрић: употреба осиромашеног уранијума у агресији …
осиромашеног уранијумома, и то, ризик од радијације, хемијски ризици, и др.

На пример, као хемијски ризици по здравље људи, наводе се концентрације
осиромашеног уранијума у ваздуху, води и храни које се могу унети инхала-
цијом.20
Међутим, и након поновљених истраживања и трећег Извештај УНЕп-а
из 2001. године, остала су одређена питања.
прво, то је питање времена након употребе осиромашеног уранијума. Но-
во (друго) истраживање УНЕп-а почело је у новембру 2000. године, скоро
годину и по дана са закашњењем, због недостатка информација о томе да ли
је и где је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом на Косову и
Метохији. Није познато које последице је то одлагање имало, тј. још има, по
здравље људи који су били изложени дејству осиромашеног уранијума. Тако-
ђе, није познато ни какве су последице по људе који су након напада одлазили
на места где је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом, да би хра-
нили стоку, сакупљали усеве, или су померали одређене објекте који су били
на тим локацајама у тренутку напада.21
Друго, то је питање броја локација (места) употребе осиромашеног ура-
нијума. Наиме, мисија УНЕп-а обишла је у поновљеном истраживању само
дванаест посто (12%) локација од 112 које су добили од НАТО-а где је коришће-
на муниција са осиромашеним уранијумом, што не може бити довољно да се
сагледају последице употребе осиромашеног уранијума на Косову, у Србији
нити на Балкану.22
И треће питање односи се на резултате мисије уНеП-а који су предста-
вљени у њиховим извештајима. Резултат поновљене мисије УНЕп-а је претпо-
ставка да је већи део од 10 тона пенетратора осиромашеног уранијума закопан
дубоко у тло, али да је током напада распршен одређени део прашине осиро-
машеног уранијума, што потврђује присуство осиромашеног уранијума на
многим локацијама на Косову, а што има последице по животну средину.23
Изложена ситуација отвара још два озбиљна питања. прво, зашто Уједи-
њене нације и снаге безбедности нису евидентирале каква оружја и муниција
су у току бомбардовања, када и где коришћени? И друго, има ли, с обзиром на
pdf, р. 97.
21 Исто, стр. 111.
22 Исто, стр. 112.

pdf, р. 148.
Видети о валидности и поузданости закључака изедених из прибављених података, Ми-
лосављевић Славомир: Термиз Џевад, аналитика, I том, Лукавац, 2008, стр. 293–294. –294.
трајање и распростирање дејства коришћене муниције, и сличног, са осиро-

машеним уранијумом, и елемента геноцидности (због обољевања, смртности,
искључења територије погодне за живот, итд.)?
Једна од могућих последица осиромашеног уранијума је излагање повећа-
ном нивоу уранијума у води, јер подводне воде могу пренети веће количине
осиромашеног уранијума из земљишта у бунаре. Због мисије УНЕп-а у но-
вембру 2000. године, годину и по дана након напада, услови су се променили,
а кише и снег спрали су са површине тла одређене количине осиромашеног
уранијума, тако да постоји могућност да је одређени део осиромашеног ура-
нијума на тај начин додатно унет у земљиште.
Употреба муниције са осиромашеним уранијумом, представља трајну
опасност по животну средину и људе.
Као последица деловања осиромашеног уранијума, одређени делови те-
риторије те српске покрајине не могу да се настањују нити да се користе у по-
љопривредне и било које друге привредне сврхе у току наредних пет векова.
Исти проблем је и са водним ресурсима. И све то догађа се у време великог
пораста становништва и настајања криза, када прети глад и несташица воде
четвртини становништва у свету.24
Осим тога, последице по здравље људи су евидентне и код Албанаца, Срба
и других народа који живе на Косову и Метохији, као и код оних који обављају
мировну мисију.
према подацима Министарства здравља Републике Србије из 2009. годи-
не, у Србији сваке године од рака оболи 32.000 особа, а годишње око 20.000
особа умре од ове болести. Најчешће малигне болести код жена у Србији су
рак дојке, рак дебелог црева и рак грлића материце. Сваке године око 4.000
жена у Србији оболи од рака дојке, 1.500 од рака дебелог црева и 1.400 од рака
грлића материце. Код мушкараца најчешће малигне болести су рак плућа, и
рак дебелог црева. Сваке године у Србији 3.900 мушкараца оболи од рака плу-
ћа, а 2.200 од рака дебелог црева.
Те последице, такође, осећају сви они који се налазе на Балкану, јер обла-
ци не познају границе.
24 Симеуновић, Драган, увод у политичку теорију, Институт за политичке студије, Бе-
оград, 2009, стр. 130–132.
–132.
Арежина, Вера, Проблеми мерења еколошке безбедности, докторска дисертација, факул-
тет политичких наука Универзитета у Беогаду, 22.07.2008, стр. 253258; 298–299: „Уједињене
нације поводом 22. марта – Светског дана воде, изјавиле да уколико свет настави да троши
воду досадашњим темпом, до 2025. године преко 2,7 милијарди људи биће суочено са ве-
ликом несташицом воде за пиће, око 5 милијарди људи живеће у подручјима где ће једва
задовољавати своје потребе за питком водом, док ће у том периоду потраживања за водом у
свету премашити снабдевање за 56%.“
Арежина, Вера, еколошке миграције, „политичка ревија“ – часопис за политикологију,
политичку социологију, комуникологију и примењену политику, бр. 4. (XvIII) v vol=12, Инсти-
тут за политичке студије, Београд, 2006, стр. 961–876.
Козер Луис, Функције друштвеног сукоба, Mediterran Publishing, Нови Сад, 2007, стр.
74–75.
Стога је потребно инсистирати да се спроведу следеће мере:

прво, да се спроведе детаљно истраживање о употреби осиромашеног
уранијума које би обухватило више од 12% локација где је коришћен
осиромашен уранијум (што је био случај са истраживањем УНЕп-а из 2001.)
и то, у сарадњи са УНЕп-ом, НАТО-ом, Европском еколошком агенцијом,
Агенцијом и Министарством за заштиту животне средине Републике Србије,
Хидрометеоролошким заводом Републике Србије, и др.
Друго, да се уведе обавезан систематски преглед људи у Србији, јер у ве-
ликом броју случајева, малигне болести су излечиве уколико се открију на
време.
У вези с тим Министарство здравља Републике Србије и Републички
завод за здравствено осигурање покренули су током лета 2009. године Нацио-
налну кампању „Србија против рака“ у складу са Националним програмом
који је усвојила Влада Републике Србије,25 на основу кога би се, у циљу раног
откривања (скрининг) спровео организовани преглед жена и мушкараца, ста-
рости од 25 до 69 година, на целој територији Србије.
Неки се играју појмовима као што је савремена геополитика, а веома је
озбиљно питање шта је геополитика данас, јер еколошка безбедност мења
битне одредбе геостратешког окружења, јер се угрожавање еколошке безбед-
ности може одиграти и на просторима удаљеним хиљадама километара, и без
граничних додира. Стога, актуелно је питање да ли је геостратешко окружење
на нивоу држава, региона или је глобално, посебно ако се има у виду заштита
људи и животне средине и последице услед употребе ОУ.
Задатак је и обавеза савременог света да спречи понављање оваквих и
сличних случајева и да обезбеди остваривање људских права по истим стан-
дардима за све.
Арежина Вера, Проблеми мерења еколошке безбедности, докторска дисертација, факултет по-
литичких наука Универзитета у Беогаду, 22.7.2008.
Арежина Вера, еколошке миграције, „политичка ревија“ – часопис за политикологију, поли-
тичку социологију, комуникологију и примењену политику, бр. 4. (XvIII) v vol=12, Инсти-
тут за политичке студије, Београд, 2006.
Гаћиновић, Радослав, Безбедност као модерна научна дисциплина, у Гаћиновић, Радослав
(прир.) србија – безбедносни и институционални изазози, зборник, Институт за политичке
студије, Београд, 2009.
Козер, Луис, Функције друштвеног сукоба, Mediterran Publishing, Нови Сад, 2007.
25 Република Србија, Национални програм „Србија против рака“, интернет, јул 2009,
http://www.minzdravlja.info/downloads/2009/Jul/Jul%202009%20SrbijaProtivraka%20Nacionaln
i%20Program.pdf.
Мијалковић Саша, еколошки ризици и претње националној безбедности, у Крстић, О., и др.
спречавање и сузбијање савремених облика криминалитета, Зборник радова 3, Глосаријум,
2008.
Милосављевић, Славомир; Радосављевић Иван, основи методологије политичких наука, Iv
издање, Службени гласник, Београд, 2008.
Милосављевић, Славомир; Термиз Џевад, аналитика, први том, Лукавац, 2008.
Савић, Андреја, Национална безбедност, Криминалистичко-полицијска академија, Београд,
2007.
ДОКУМЕНТА
– uNeP/uNChS Balkans task force (Btf), „the potential effects on human health and
the environment arising from possible use of depleted uranium during the 1999. Kosovo
conflict – A preliminary assessment“, (october 1999)“, 1999, интернет, http://postconflict.
unep.ch/publications/du_final_report.pdf, http://www.unep.org/conflictsanddisasters/
Publications/PostCrisisenvironmentalAssessmentsandrecovery/tabid/522/language/
en-uS/default.aspx.
– uNeP final report: „the Kosovo Conflict: Consequences for the environment & human Settlements
(1999)“, internet, maj/jun 2004, http://postconflict.unep.ch/publications/finalreports.pdf.
– uNeP, „depleted uranium in Serbia and Montenegro – Post-Conflict environmental Assessment
in the federal republic of yugoslavia, 2002“, интернет 2004, http://postconflict.unep.ch/publica-
tions/duserbiamont.pdf.
– uNeP, „from Conflict to Sustainable development Assessment of environmental hot Spots Serbia
and Montenegro, April 2004“, интернет 2006, http://postconflict.unep.ch/publications/assess-
ment.pdf.
– Република Србија, Национални програм „Србија против рака“, http://www.minzdravlja.info/
downloads/ 2009/Jul/Jul%202009%20SrbijaProtivraka%20Nacionalni%20Program.pdf.
– Република Србија, „Закон о процени утицаја на животну средину“, Службени гласник
РС, број: 135/04, интернет, јул 2009, http://www.ekoserb.sr.gov.yu/dokumenti/zakon/
Zakon%20o%20proceni %20uticaja%20na%20zivotnu%20sredinu%20.pdf.
vera Arezina djeric

Belgrade, Serbia
THE USE Of DEPLETED URANIUM IN NATO AGGRESSION ON

SERBIA AND POLITICAL MANIPULATION Of THE fACTS
Summary
NAto Alliance has bombed federal republic of yugoslavia (Serbia) in 1999,

violating norms of international law and without resolution of united Nations Se-
curity Council. during the NAto bombing of southern Serbian province, Kosovo
and Metohia, NAto has been using depleted uranium (du) munitions.
International experts of united Nations environmental Programme – uNeP
during their first mission has concealed the use of depleted uranium munitions.
however, after NAto provided а list of 112 sites where depleted uranium had been
used, the second uNeP mission officialy confirmed that during the NAto bombing
has been using depleted uranium munitions, what has caused contamination of wa-
ter, air and soil on several sites in Kosovo and Metohia. Тhe use of depleted uranium
(du) munitions presents durable risks to the environmet and population.
As a consequence of depleted uranium contamination, some parts of Serbian
province territory could not be populated or be used for agricultural or any other
economy purposes in the next five centuries. the same problem is with water re-
sources. And all that occurs while the population is increasing аnd crises emerging,
and almost one quarter of the population in the world is endangered by the hunger
threats and water shortages.
furthermore, there are evident consequences to human health to the Alba-
nians, Serbs and other nations who live in Kosovo and Metohia. Also, those con-
sequences everyone felt on the Balkan region, because clouds don’t recognize the
boundaries.
the mission and obligation of contemporary world is to prevent those and
similar cases repeat again and to provide implementation of human rights as per
the same standards to all.
Key words: depleted uranium (du) munitions, united Nations environmental
Programme – uNeP, NAto Alliance, consequences, human health, population,
environmet, water, agriculturе, mission, human rights.
прилог: Мапа УНЕп-а Локације са осиромашеним уранијумом

УДК 316.42(497.115)
323(497.115)
Јован Базић
ћ
призрен–Лепосавић,
Лепосавић, Србија
ДРУШТВЕНИ ПРОЦЕСИ И ЧИНИОЦИ КОЈИ БИ МОГЛИ ДА

УТИЧУ НА БУДУЋНОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Сви релевантни друштвени процеси и чиниоци, који би могли да утичу

на будућност Косова и Метохије, могу се разврстати у две групе.
У првој групи су процеси који имају историјски континуитет, који су
узроковали садашње стање а могли би да утичу и на будућност Косова и Ме-
тохије. Међу њима су најизраженији: а) терор и насиље Албанаца над српским
становништвом, као и уништавање српских културних и духовних установа
и објеката, што је условљавало непрестано исељавање Срба; б) висока стопа
наталитета албанског становништва; в) континуирани рад албанских интелек-
туалаца, политичара и духовних вођа на остварењу пројекта „Велика Албани-
ја“; г) међународна подршка сепаратистичкој политици косовских Албанаца,
од „призренске лиге“ до признавања независности Косова; и д) митоманија
и неслога у српском народу, као и неадекватна политика српског државног
руководства према Косову и Метохији.
У другој групи су друштвени чиниоци и процеси који су изражени од
НАТО бомбардовања Србије и стављање у протекторат Косова и Метохије
(1999) до данас. То су: а) испражњеност Косова и Метохије српским живљем
и усељавање становништва из Албаније, као и великог броја криминалаца
и терориста; б) присуство међународних снага које покушавају да успоста-
ве државне институције тзв. независне државе Косово; в) лоша економска и
социјална ситуација, велико сиромаштво, пораст свих облика криминала и
изневерена очекивања од независности, што све скупа може довести до побу-
на; г) однос водећих међународних сила према Косову и Метохији, али исто-
времено и према Србији, као и могуће промене у односима тих сила након
светске економске кризе; и д) политика српског државног руководства према
Косову и Метохији. Такође, не треба занемарити улогу верских заједница,
пројекте о подели Косова и Метохије, као ни тежње Албанаца на југу Србије
да се прикључе Косову.
Кључне речи: Косово и Метохија, међународна заједница, будућност Ко-
сова.
УВОДНЕ НАпОМЕНЕ
Будућност Косова и Метохије тешко је поуздано сагледати без обзира на
постојеће стање, изражене друштвено-политичке тенденције, улогу међуна-
родног фактора и жеље појединих етничких заједница и интересних група.
У суштини, немогуће је тачно предвидети будућност било које друштвене
заједнице, јер међу друштвеним појавама не постоји строга каузална веза, а
друштвени процеси често знају да поприме и потпуно неочекиване токове. С
друге стране, ни предвиђања у друштвеним наукама нису довољно поуздана,
јер недостају методолошки поступци и инструменти којима би се дошло до ја-
сне представе о будућем стању неког друштвеног питања. Међутим, поједини
друштвени процеси у вези с неким питањем, који су се кроз одређени период
јасно обликовали и континуирано се крећу дуго у једном правцу без већих
осцилација у различитим историјским околностима, могу у великој мери да
наговесте будуће тенденције, као и будући изглед тог питања. То се пажљивим
проучавањем може запазити и објаснити. Такав је случај и са питањем Косова
и Метохије, као и свеукупних процеса, у вези с њим, који континуирано теку
још од друге половине XIX века па све до данашњих дана. Зато се из тог кон-
текста у овом раду настоји указати на друштвене процесе и чиниоце који би
могли да утичу на будућност Косова и Метохије. Сви досадашњи друштвени
процеси и чиниоци, као и они постојећи који имају изражену тенденцију ду-
горочнијег деловања, који би могли да утичу на будућност Косова и Метохије
изгледа да се сливају у један ток, као многи потоци и водотоци ка сливу једне
реке, у ток ка стварању нове и велике албанске државе на Балкану – „Велике
Албаније“.
Основне координате у оквиру којих се могу посматрати друштвени про-
цеси који би могли да утичу на будућност Косова и Метохије јесу изражена
историјска тежња и одлучност албанског народа да створи велику националну
државу на Балкану – Велику Албанију и, с друге стране, борба српског народа
да очува своју државу, укључујући и простор Косова и Метохије као среди-
ште своје духовности. Између ових супротстављених тенденција и интереса
изузетно важну улогу има и утицај страног фактора, особито великих сила.
Око ових главних друштвених процеса везује се мноштво других потпроце-
са и чинилаца који би у извесној мери могли утицати на будућност Косова и
Метохије. Они се могу условно разврстати у две групе. У првој групи су они
процеси који имају историјски континуитет и који су узроковали садашње
стање, а у другој групи су друштвени чиниоци и процеси који су изражени
од НАТО бомбардовања Србије и стављања у протекторат Косова и Метохије
(1999) до данас.
јован Базић: Друштвени процеси и чиниоци који би могли да утичу … 9
ИСТОРИЈСКИ пРОЦЕСИ И чИНИОЦИ КОЈИ СУ УЗРОКОВАЛИ

пОСТОЈЕЋЕ СТАњЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Историјски процеси који су узроковали садашње стање на Косову и Ме-
тохији усмеравани су само у једном правцу, а то је остварење пројекта Велика
Албанија. Она је максималистички пројекат албанског народа, настао у време
Берлинског конгреса (1878) као „реакција на непосредне последице сукоба
између империја, а не претходно већ обликован национални покрет засно-
ван на неком од легитимних права нације, из корпуса либералног европског
наслеђа“.1 Албански национални покрет је закаснио за европским процесима
националне интеграције, јер се јавља у време када су већ формиране нацио-
налне државе у Европи и многе на Балкану. Ту своју закаснелост Албанци
су надокнађивали интензивним процесима националне хомогенизације и
истовремено све већим степеном нетрпељивости, дискриминације и терора
према осталим националним и етничким групама са којима су били измеша-
ни, нарочито на простору Косова и Метохије.
Треба још једном подсетити да је стварање „Велике Албаније“ дугорочни
циљ албанских лидера још из друге половине XIX века, који је афирмисала
Друга призренска лига (1878. године) истицањем захтева за стварањем „Алба-
није вилајета“. А потом, настаје мноштво мапа из касног XIX и XX века, које
показују област описану као „Велика Албанија“, и докумената у којима је ова
идеја разрађена. Велика Албанија, као национални циљ Албанаца, истицана
је јавно од стране албанских званичника током Другог светског рата, у ал-
банским побунама на Косову и Метохији (1968, 1971, 1981, 1986, 1989. и 1990.
године), а нарочито након распада социјалистичке Југославије. У Меморанду-
му форума албанских интелектуалаца, објављеном 1995. године, истакнуто
је да албанско питање мора бити решено у целини, да су постојеће границе
колонијалне и да морају бити померене на линије које практично представља-
ју Велику Албанију. Сличан аргумент садржан је и у платформи Академије
наука Албаније (1998), у којој се наводи да су албанске територије подељене
између суседа.
Великоалбанске територијалне аспирације према суседним државама
изражаване су у више опција које се просторно битно не разликују. То су:
у Србији и Црној Гори – подручје Косова и Метохије, долина Јужне Мора-
ве на истоку, област Топлице и до Ниша на североистоку, велики део Рашке
области на северозападу, као и читав источни део Црне Горе до подгорице; у
Македонији – целокупан простор западно од Вардара, северно и североисточ-
но од Скопља; у Грчкој – северозападни део Грчке (грчки део Епира), и тако
замишљена Албанија простирала би се дуж јонске обале на југ све до залива
реке Амбракикос.2 Ове области балканских држава које би биле прикључене
1 Батаковић, Т. Д., косово и метохија – историја и идеологија, Београд, 2007, 184–185.
–185.
2 Степић, М., српско питање: геополитичко питање, Београд 2004, 137–138.
–138.
Албанији добиле су посебна имена „која се доследно промовишу – све тери-

торије које би се одузеле Србији и Црној Гори (...) назване су Kosova, део који
би се одузео Македонији је Ilirida, а Грчкој Cameria“.3
пројекат „Велика Албанија“, са тим називом и нешто друкчијим граница-
ма, био је остварен у току Другог светског рата у виду италијанског протекто-
рата, који је обухватао простор од 8.900 km² и имао 560.000 становника заједно
са плавским, рожајским и тутинским крајем.
У борби за стварање Велике Албаније још од краја XIX века протеривано
је српско становништво са Косова и Метохије кроз систематски терор у виду
убистава, пљачки, паљевина имовине, отмица, силовања и различитих облика
застрашивања. То се нарочито испољило кроз четири снажна таласа у којима
је простор Косова и Метохије готово испражњен од српског становништва.
први талас је био од 1887. до 1912. године – када је дошло до прве снажне еска-
лације албанског терора па је око 150.000 Срба било приморано да се исели у
Краљевину Србију. Други за време Другог светског рата када је фашистичка
Велика Албанија протерала преко 100.000 Срба, док је око 100.000 Албанаца
из Албаније населила на подручје Косова и Метохије. после рата југословен-
ска револуционарна власт је забранила протераним Србима да се врате у своје
домове и на своја имања на Косову и Метохији.4 Трећи талас настаје у периоду
између 1945. и 1990. године, када је протерано близу 250.000 Срба уз државну
политику изразите толеранције албанског национализма и сепаратизма на
Косову и Метохији. четврти талас долази након уласка трупа Уједињених на-
ција на подручје Косова и Метохије (1999), када је за само неколико месеци, уз
албански терор и подршку међународних снага, протеран готово целокупан
преостали српски живаљ.
Овај непрестани терор, који је више од једног века вршен у циљу ствара-
ња етнички чистог албанског простора, имао је одлике геноцида и верског
рата, јер је био изражен кроз затирање српских културних и верских објека-
та, затварање школа, уништавање књига на српском језику, паљење цркава и
скрнављање светињâ. Истовремено, уз протеривање српског и другог неалбан-
ског становништва, вршено је насељавање Косова и Метохије Албанцима из
Албаније, углавном радикалних елемената из неразвијенијих крајева, као и
спровођење експанзионистичке популационе политике. Таквом политиком
остварена је демографска експлозија албанског становништва на Косову и
Метохији и у другим крајевима настањеним Албанцима на Балкану, што је
довело до велике демографско-просторне експанзије. У периоду од 1948. до
1991. године у Србији је највише повећан број Албанаца (индекс 314,7).5 пове-
3исто, 138.
4Privremena zabrana vraćanja kolonista u njihova prijašnja mjesta življenja, Službeni list de-
mokratske federativne republike Jugoslavije, broj 13, Beograd, 16. ožujak 1945.
5 Развитак становништва србије 1950–1991, Београд 1995, 116.
ћање броја становника по великим регионалним целинама у Србији, у истом

периоду, било је веома различито: у централној Србији 40,4 одсто, у Војводини
21,1 одсто, а на Косову и Метохији 168,7 одсто.6
политика терора албанских сепаратиста и шовиниста, која се реализује
у циљу стварања Велике Албаније, налазила је упориште у благонаклоном
односу великих сила које су имале стратешке интересе на Балкану, како би
изазивањем сукоба и креирањем сателитских држава, дестабилизовале ово
подручје и стално га држале под својом контролом. Такве интересе имала је
Аустроугарска, која је, након Балканских ратова, директно утицала на обједи-
њавање арбанашких племена и стварање државе Албаније ради спречавања
Србије да изађе на море и, уопште, у циљу сужавања српског државног просто-
ра и српских националних интереса након победа у Балканским ратовима и
коначном ослобођењу од Отоманске империје. Затим, у време окупације током
Другог светског рата нацистичка Немачка и фашистичка Италија, које су фор-
мирале многе марионетске творевине на Балкану, укључујући и протекторат
Велика Албанија, како би спречиле антифашистички отпор и посредно ути-
цале на сва стратешка дешавања на Балкану. А данас велике силе, обједињене
у НАТО-у, подршком албанским националним претензијама и инсталирањем
у суседним државама, себи обезбеђују контролу Балкана и приближавање Ис-
току, као свом стратешком циљу. Овом приликом, не треба никако губити из
вида и да је за време социјалистичке Југославије (1945–1990) албански терор
на Косову и Метохији толерисан ради слабљења српског фактора у Југослави-
ји „у циљу одржања равнотеже између федералних јединица“ и неометаној
реализацији других националних интереса, особито хрватског и словеначког.
Такође, треба указати и на чињеницу да је целокупна активност Албанаца у
Србији, која води реализацији пројекта „Велика Албанија“, подржавана и по-
магана од стране званичника државе Албаније, албанске емиграције на Запа-
ду и многих лобија у утицајним круговима међународне заједнице, нарочито
у САД. „Србија је евроамеричким проалбанским инсистирањем на косовској
независности политички и цивилизацијски уназађена“.7
У контексту ових чинилаца и процеса свакако постоји и одговорност срп-
ских власти према садашњем стању на Косову и Метохији, нарочито њених
представника у савезним органима где се одлучивало о питањима која су има-
ла за последицу постепено губљење овог дела територије Републике Србије. А
у последњој деценији XX века, током расплета југословенске драме, стиче се
утисак да је питање Косова и Метохије код српског руководства било у другом
плану. Албанци су за то време све више илегално развијали своје институције
и преко својих лобија, превасходно на Западу, водили снажну пропагандну и
политичку акцију за своје сепаратистичке циљеве. На Косову и Метохији, у по-
литичком и привредном руководству, које су претежно чинили Срби и Црно-
6 исто, 115.
7 Кнежевић, М., косово: дан после, Београд 2007, 285.
горци, често је долазило до сукоба и подела на „староседеоце“ и „досељенике“,

што је у суштини била борба за власт и за што боље позиције према Београду.8
Ти паралелни процеси, та два одвојена света на тако малом простору, траја-
ли су читаву последњу деценију XX века. Албанци су у међувремену успели
да интернационализују своје питање до те мере да се у свим притисцима на
Србију и СР Југославију од стране међународне заједнице „питање решавања
проблема на Косову“ све више постављало као услов. С друге стране, уз иле-
галне институције на Косову и Метохији, они су ојачали и оружане снаге и
изводили нападе на припаднике полиције и војске, касарне и друге државне
објекте, тако да све то није могло да траје у недоглед. И доиста, крајем 1998. и
почетком 1999. године криза на Косову и Метохији се радикално заоштрава,
тако да долази до великог међународног притиска на Србију и Југославију.
Након тога следи Међународна конференција у Рамбујеу (фебруара 1999) и
ултиматум међународне заједнице који се не прихвата. Зато, већ 24. марта
долази до бомбардовања СР Југославије по многим војним и цивилним објек-
тима, нарочито на Косову и Метохији, и траје све до потписивања кумановског
споразума (10. јуна 1999), након чега се агресија окончава, а трупе Уједињених
нација запоседају целокупно подручје Косова и Метохије.
КОСОВО И МЕТОХИЈА пОД пРОТЕКТОРАТОМ

МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
после доласка међународних снага јуна 1999. године, КфОР-а и УНМИК-а,
настаје колективна одмазда трибалног типа против српског народа на Косову
и Метохији. путем екстремног национализма, насиља и терора, покушавала
се створити једна нова политичка реалност – Косово као искључиво албанска
земља. За само неколико месеци под притиском албанских екстремиста са
Косова и Метохије, према проценама УНХЦР-а, је исељено или протерано из-
међу 180000 и 200000 Срба, и око 66000 припадника неалбанских заједница.9
Истовремено, у том периоду порушено је близу сто цркава, међу којима је било
и архитектонских бисера из XIv века, са фрескама из позновизантијског раздо-
бља непороценљиве уметничке вредности. Нешто касније, после мартовског
погрома над Србима 2004. године, тај број је достигао преко 150 срушених
или спаљених верских храмова.10 У таквој ситуацији, утицајни кругови у ме-
ђународној заједници занемарују насиље и терор на Косову и Метохији који
се врши у њиховом присуству према Србима, њиховој имовини и културној
баштини светског значаја и све више се окрећу питању статуса Косова и Ме-
тохије. Тиме се потпуно губи из вида да је Косово и Метохија, према Уставу
8 Базић, Ј., српско питање: политичке концепције решавања српског националног пита-
ња, Београд 2003, 187.

9 Батаковић, Д. Т., исто, 9.
10 исто, 12.
Републике Србије, као и по међународном праву, аутономна покрајина у Репу-

блици Србији. Игноришући ту чињеницу, непрестано су наметали проблем
статуса Косова и Метохије кроз дилему да ли ову покрајину задржати у некој
форми међународног протектората или јој признати државну независност и
легализовати две суверене албанске државе на Балкану.
Могућност да Косово и Метохија остане у склопу уставно-правног орга-
низма Србије готово се није ни помињала. С друге стране, и државе у сусед-
ству, које су пројектом Велике Албаније потенцијално најугроженије, ради
неких дневнополитичких интереса најчешће су подржавале сепаратистичку
и шовинистичку активност Албанаца у Србији, како на Косову и Метохији
тако и у јужној Србији, чиме су посредно подржавали албанске националне и
државне претензије, што ће неминовно довести до несагледивих конфликата
и стварања нове политичке мапе на Балкану.
У време интезивирања расправа и преговора о такозваном статусу Косо-
ва и Метохије била су веома занимљива политичка полазишта. Међународни
представници у преговарачким тимовима су полазили од Резолуције 1244
Савета безбедности Уједињених нација и Војнотехничког споразума из Кума-
нова (1999), при чему су све више инсистирали на превазилажењу постојећег
стања јачањем албанских политичких институција, укључујући и (без)услов-
но „признавање независности Косова“. Албанци са Косова и Метохије су инси-
стирали јединствено искључиво на независности. Албанци из других делова
Србије (Бујановац, прешево и Медвеђа) тражили су да се и њихово питање
„реши у пакету са косовским питањем“. представници власти Републике Ср-
бије нејединствено су се вртели у зачараном кругу „више од аутономије мање
од независности“, као и да се питање Косова и Метохије реши у складу са
Резолуцијом 1244. С друге стране, представници црногорских власти, о том
проблему су ћутали, јер су били заокупљени проблемима независности, па им
је зато била важнија подршка грађана албанске националности у Црној Гори.
У таквој ситуацији још потребнија им је била помоћ међународне заједнице,
управо оних политичких кругова који су се залагали за независност Косова.
питање „статуса Косова“ решено је мимо интереса Србије и политичких
ставова њених представника колико год да су они били кореспондирајући
са ставовима утицајних чинилаца међународне заједнице. Међутим, свакако
парадоксално изгледа да су се албанске територијално-националне претензи-
је, етничка чишћења и тероризам који су се водили у циљу стварања Велике
Албаније, сводили искључиво на „косовско питање“.
У решавању проблема на Косову и Метохији нико није полазио од ме-
ђународно утврђених стандарда о сувереним државама, неповредивости др-
жавних граница, немешања у њихове унутрашње односе и Устава Републике
Србије. Додуше, ти стандарди у оваквим условима деловали су доста парадок-
сално, јер су у последњој деценији двадесетог века много пута прекршени и
обезвређени кроз процес успостављања новог светског поретка, особито у
време распада Југославије и бомбардовања СР Југославије од стране НАТО-а.

Међутим, њиховим даљим кршењем доводи се у питање, не само стабилност
Србије и Балкана, већ и целокупног међународног поретка. Успостављање
политике силе и њено свакодневно практиковање, савремено друштво се на
глобалном нивоу неминовно доводи у ситуацију рата свих против свију. У
таквој ситуацији сва средства борбе су објективно дозвољена. Ту престају
сва залагања за мир, демократију, људска права; за борбу против тероризма,
нуклеарног наоружања итд.
пРОГЛАшЕњЕ НЕЗАВИСНОСТИ „РЕпУБЛИКЕ КОСОВО“

Током 2007. године интезивиране су активности на успостављању новог
статуса Косова и Метохије. У том циљу, предузето је мноштво различитих ак-
тивности и донето неколико докумената, међу којима је свакако најважнији
Свеобухватни предлог за решење статуса Косова, који је припремио специ-
јални изасланик генералног секретара Уједињених нација Марти Ахтисари,
крајем марта 2007. године.11 Овај прелог Савет безбедности УН није прихва-
тио, али је он касније послужио као добра основа за припрему независности
Косова.
Скупштина Косова је 17. фебруара 2008. године усвојила декларацију о
независности у којој се каже да је Косово независна и суверена држава. Де-
кларација је добила подршку 109 од 120 чланова скупштине, а десет српских
посланика није присуствовало седници.12 Након проглашења независности,
Србија је усвојила одлуку у којој се каже да оно представља насилну и унилате-
ралну сецесију дела њене територије. поред тога, већина косовских Срба осу-
дила је проглашење независности и предузела мере које представљају озбиљан
изазов за улогу УНМИК-а на Косову. Као израз свог незадовољства, косовски
Срби су проширили бојкот косовских институција на полицију, правосуђе и
општинску администрацију.13
11 М. Ahtisaari, Sveobihvatni predlog za rešenje statusa Kosova, www.pescanik.net/content/
view/1111/65/, сајт посећен 17.9.2009.

12 Report of the Se�retary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Ko-
sovo, S/2008/354, 12 June 2008, http://www.unmikonline.org/uNMIKoNLINe2009/misc/docs/sc-

reports/S-2008-354.pdf, 1., сајт посећен 17.09.2009.
13 „Срби, припадници Косовске полицијске службе (КпС), напустили су своје положаје
у неколико општина на југу Косова, док су косовски Срби, припадници КпС-а на северу Ко-
сова, наставили да раде под командом међународне полиције УНМИК-а. Косовски Срби су
такође изразили своје незадовољство путем протеста, који су у већини случајева одржавани
у миру, иако је било спорадичног насиља на северном Косову. Мање групе косовских Срба
које су протестовале уништиле су 19. фебруара два царинска пункта на административној
линији, док су 14. марта протестанти насилно заузели зграду суда у северној Митровици.
Након тога, 17. марта дошло је до насилног сукоба УНМИК полиције и КфОР-а за време поли-
цијске акције која је требало да поново успостави контролу над зградом суда. УНМИК чини
Без обзира на ове протесте, бојкоте и незадовољство Срба, Скупштина

Косова је 9. априла 2008. године усвојила устав Републике косова који је сту-
пио на снагу 15. јуна. према овом уставу УНМИК-у би требало да буду одузете
његове тренутне надлежности као привремене цивилне управе. У том смислу,
Влада Косова је наговестила да ће поздравити наставак присуства Уједињених
нација на Косову, под условом да обављају само преостале ограничене надле-
жности. Оно што је још важније, Република Косово је дефинисана као „неза-
висна, суверена, демократска, јединствена и неодвојива држава“. Затим, да је
Косово грађанска држава, јер се њена власт „заснива на поштовању права и
слобода својих грађана и свих лица унутар њених граница“. Још у првом чла-
ну Устава, истиче се: „Република Косово нема никакве територијалне захтеве
према било којој држави или делу државе, нити ће тражити уједињење са било
којом државом или делом државе“.14 Из ове уставне одредбе, као и из целине
Устава, се види да нема ни назнака о стварању велике Албаније, што не значи
да се од таквог пројекта одустало. пре би се могло рећи да је у питању поли-
тичка мимикрија и прагматичан потез како би се избегле сувишне расправе
и узнемирење суседних држава. Такође, треба имати у виду да су у изради
овог устава учествовали и представници најутицајнијих фактора међународ-
не заједнице који своје стратешке интересе остварују кроз овај политички
пројекат. Зато је Устав Републике Косова истовремено параван и гаранција
за спровођење политике великих сила на Балкану.
Иако се о пројекту „Велика Албанија“ сада готово уопште и не говори,
све активности албанских лидера и њихових ментора из водећих кругова ме-
ђународне заједнице неумитно воде ка реализацији тог пројекта. То се види
кроз многе политичке, дипломатске, информативно-пропагандне, економске,
терористичке и све друге синхронизоване акције Албанаца, које се у међуна-
родној политици прихватају као њихово настојање да реше своја мањинска
права у суседним државама, а на Косову и Метохији да је реч искључиво о
стабилизовању ситуације и „интегрисању северног дела Косова у косовске
институције“. Из овога се види да се до Велике Албаније иде полако, корак по
корак (step by step), како се не би нарушили интереси њихових покровитеља,
што не искључује могућност да Албанци крену у велику офанзиву да што пре
дођу до Велике Албаније. процес стварања такве државе, у неко доба, може
изазвати велики рат са несагледивим последицама или, уколико се она ство-
ри, сигурно ће битно променити архитектуру многих балканских држава и
постати респективна сила у региону. Mогу се отворити нова питања и нови
сукоби на Балкану, а неке државе могу и нестати (Црна Гора и Македонија),
напоре да успостави царину на административној линији и да омогући функционисање суда
у Митровици. Нова реалност и изазови УНМИК-у се такође појављују на подручјима у којима
албански становници чине већину“ (исто).
14 устав Републике косово, члан 1., Гласник косова и метохије, www.glasnikm.co.rs,
snikm.co.rs, сајт
посећен 20.9.2009.
што би значило и нови талас избеглица према смањеној и обогаљеној Србији,

а у догледно време и Грчка може остати без значајног дела својих државних
територија.
ДРУшТВЕНИ чИНИОЦИ И пРОЦЕСИ КОЈИ БИ МОГЛИ ДА УТИчУ

НА БУДУЋНОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
У савременим условима милитантне глобализације и све јаснијих страте-
шких интереса великих сила на Балкану, а особито позиционирање НАТО
снага према Истоку, намеће се закључак да се сви друштвени чиниоци који
би могли да утичу на будућност Косова и Метохије могу свести на један. А то
је: будућност Косова и Метохије ће зависити од односа снага великих сила
и њихових интереса на Балкану. Од тога зависи и са киме ће се остварити са-
радња у спровођењу тих интереса. Уколико се задржи постојећи однос снага
и настави сарадња са Албанцима, онда ће се и питање Косова и Метохије и
даље обликовати према њиховим жељама и Албанци ће се максимално борити
не само за остваривање својих националних интереса, већ и за остваривање
интереса својих покровитеља. Међутим, уколико дође до радикалне промене
односа снага на глобалном нивоу, а тиме и на Балкану, онда се може очекивати
и да Срби буду нови партнери доминантних сила, па да се и питање Косова и
Метохије решава у складу са српским интересима. У сваком случају питање
Косова и Метохије никада није било само проблем између Срба и Албанаца,
зато је потпуно нереално очекивати да се оно реши кроз „добросуседске од-
носе и сарадњу“.
поред овог кључног фактора, процеси и чиниоци који могу да утичу на
будућност Kосова и Метохије су: а) испражњеност Косова и Метохије српским
живљем и усељавање становништва из Албаније, као и великог броја крими-
налаца и терориста; б) присуство међународних снага; в) лоша економска и
социјална ситуација, велико сиромаштво, пораст свих облика криминала
и изневерена очекивања од независности, што све скупа може довести до
побуна мотивисаних различитим разлозима; г) могуће промене у односима
великих сила након светске економске кризе и д) политика српског државног
руководства према Косову и Метохији. Такође, не треба занемарити улогу вер-
ских заједница, пројекте о подели Косова и Метохије, као ни тежње Албанаца
на југу Србије да се прикључе Косову.
У решавању питања Косова и Метохије увек се полазило од „нове реал-
ности“, тако да није искључено да се опет у неко догледно време створи нека
„нова реалност“ која ће променити статус Косова и Метохије. У сваком случа-
ју, „нова реалност“ се не ствара сама и без обзира што је она у домену спекула-
ција и експериментисања великих сила, Срби би се морали више потрудити,
као што су то уосталом чинили и Албанци, да „нова реалност“ буде у сфери
њихових интереса.
ЛИТЕРАТУРА И ДОКУМЕНТИ
Ahtisaari, Marti, Sveobihvatni predlog za rešenje statusa Kosova, www.pescanik.net/content/view/1111/65/
Базић, Јован, српско питање, Политичке концепције решавања српског националног питања,
Службени лист Србије и Црне Горе, Београд; Институт за политичке студије, Београд,
2003.
Батаковић, Т. Душан, косово и метохија – историја и идеологија, чигоја штампа, Београд 2007.
Борозан, Ђорђе, велика албанија – поријекло, идеје, пракса, Војноисторијски институт Војске
Југославије, Београд, 1995.
Влајки, Емил: косовско распеће србије, „Никола пашић“, Београд, 2007.
Janjić, dušan, Ogledi o Kosovu, draslar partner, Beograd, 2007.
Кнежевић, Милош, косово – дан после, Ривел Ко, Београд, 2007.
Međunarodna zajedni�a i Kosovo, helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 1998.
Privremena zabrana vraćanja kolonista u njihova prijašnja mjesta življenja, Službeni list demokratske
federativne republike Jugoslavije, broj 13, Beograd, 16. ožujak 1945.
Prin�ip Lozane – multietinost, teritorij i budućnost kosovskih Srba, european Stability Initiative, Ber-
lin/Priština, 2004.
Радовановић, Милован, етнички и демографски процеси на косову и метохији, Liber press, Бео-
град 2004.
Report of the Se�retary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo,
S/2008/354, 12 June 2008, http://www.unmikonline.org/uNMIKoNLINe2009/misc/docs/sc-re-
ports/S-2008-354.pdf
Resolution 1244 (1999), united Nations, S/reS/1244 (1999), 10 June 1999. http://www.unmikonline.
org/uNMIKoNLINe2009/1244resolution.htm
Степић, Миломир, српско питање: геоплитичко питање, Јантар група, Београд, 2004.
устав Републике косово, Гласник косова и метохије, www.glasnikm.co.rs
Jovan Bazic
Prizren–Leposavic, Serbia
SOCIAL PROCESSES AND fACTORS WHICH COULD AffECT THE

fUTURE Of KOSOVO AND METOHIjA
Summary
the future of Kosovo and Metohija is conditioned by a number of different

political and sociohistorical factors and processes. the most dominant among them
are the interests of great powers in the Balkans to permanently keep this area under
their control. After the Balkan Wars (1912-1913), the Austro-hungarian Monarchy
had these same interests, which is why it helped create the Albanian state – to limit
the Serbian national demands after Serbian victories in the Balkan Wars. during
World War II, Nazi germany and fascist Italy formed “puppet states“ in the Bal-
kans, including the protectorate of „greater Albania“ to prevent anti-fascist resist-
ance and to control the Balkans. today, the great powers united under the NAto
are trying to achieve their strategic goals: namely, gain control of the Balkans and
draw near to the east, by supporting the Albanian national aspirations and deploy-
ing their troops in the neighboring countries.
In addition, the contexts in which the processes and factors that may affect the
future of Kosovo and Metohija are to be observed are, on the one hand the conspicu-
ous determination of the Albanians to create a great national state in the Balkans
– the greater Albania, and, on the other hand, the struggle of the Serbian people
to preserve their state, including the territory of Kosovo and Metohija as the center
of their spiritual heritage. Associated with these key processes are numerous sub-
processes and factors which caused the current situation and which could affect the
future of Kosovo and Metohija.
Kosovo will continue to depend on the great powers and their interests in the
Balkans. If the existing balance of power remains unchanged, the issue of Kosovo
and Metohija will continue to be shaped by the interests of the Albanians. however,
if a radical change of power relations occurs on the global level, it will affect the
current state of affairs in the Balkans, and it can be expected that the Serbs will
become the new partners of the dominant powers, and that the Kosovo issue will
be resolved in accordance with Serbian interests. In any case, as the issue of Kosovo
and Metohija has never been a problem only between the Serbs and the Albanians,
it is completely unrealistic to expect that it can be resolved solely through „good-
neighbor relations and cooperation“.
Key words: Kosovo and Metohija, the international community, the future of
Kosovo
udC 341.231
327::911.3(497.115)
yves Bataille
Paris, france
LES „CONfLITS GELéS“ DE PRIDNESTROVIE, ARTSAKH ET

KOSSOVO-MéTOCHIE
Approche géopolitique des conflits gelés de transnistrie (Pridnestrovie), haut

Karabakh (Artsahk) et Kossovo (Kossovo-Métochie ou Kosmet). Points communs,
différences et perspectives.
Mots-clés : conflits, Pridnestrovie, haut Karabakh, Kossovo-Métochie, géo-
politique, indépendance
Connu aussi sous le nom roumain de transnistrie, enclavé entre l’ukraine et
la Moldavie, le Pridnestrovie (Приднестровская Молдавская Република) désigne
cette longue bande de territoire qui longe la rive gauche du Dniestr, à proximité
de la mer Noire et du delta du danube, dans ce qui était la partie est-Nord est de
l’ancienne république soviétique de Moldavie.
Ancien district autonome enclavé dans l’ancienne république soviétique d’Azer-
baijan le haut Karabakh (Artsakh -en arménien) est un territoire montagneux du
Petit Caucase jouxtant à l’ouest la république d’Arménie et au Sud l’Iran le long
du fleuve Araxe.
Ancienne région autonome de Serbie le Kossovo (Kossovo-Métochie – косово
и метхоија) dit aussi Kosmet, se situe en son Sud, entre le Monténégro, la Macé-
doine et l’Albanie.
QuANd LA ruSSIe S’éveILLe...

Ces trois entités sont toutes disputées entre deux groupes ethniques et deux
etats qui en revendiquent la possession et arguent d’antécédents historiques.
elles sont toutes trois la conséquence de l’éclatement de fédération et des bou-
leversements étatiques internes à leurs répuliques, des morceaux de ces derničres
s’étant érigées en etats.
elles ont toutes trois vu surgir dans les années 1990 un conflit armé ayant oc-
casionné des pertes en vies humaines, conflit ayant donné lieu à un cessez-le-feu.
elles ont toutes trois subi des déplacements de populations et vu s’entasser hors
de leurs frontičre ou périmčtre un flot de réfugiés.
elles appartiennent toutes trois à la catégorie des „conflits gelés “1 męme si ce

terme a été réservé aux entités de l’ancienne union Soviétique ayant proclamé leur
propre etat (ossétie du Sud, Abkhazie, haut Karabakh, Pridnestrovie) reconnu ou
non. depuis que vladimir Poutine en janvier 2006 a déclaré „Quand je dis Kossovo
je pense Cau�ase “ le terme peut s’appliquer au Kossovo. Comme les volcans éteints
les conflits gelés ne demandent qu’à se rallumer.
Le recoupement des chiffres diffusés par les agences d’évaluation donne 1200
personnes tuée en Pridnestrovie en 1992, 30.000 en Artsakh de 1990 à 1994 et
moins de 10.000 au Kossovo de 1998 à 1999. A eux seuls les bombardements de
l’organisation du traité de l’Atlantique Nord, l’otAN, ont entrainé la mort de 4000
serbes, à quoi il faut ajouter 2000 disparus (serbes), certains voués au trafic d’organes.
Ces chiffres n’ont absolument rien à voir avec ceux divulgués par les officines de
propagande états-unienne comme la société de relations publiques Ruder Finn Inc
qui alimentait en amont pendant et aprčs la guerre la presse mondiale.
KoSSovo: LA CoMédIe de L’INdéPeNdANCe

Située à un carrefour géopolitique particuličrement dangereux la Serbie allait
faire une fois de plus les frais des ambitions et des plans des nouvelles forces hégé-
moniques, de leurs instruments et de leurs pions. Le démantčlement de l’ancienne
fédération yougoslave ne suffisant pas aux prédateurs, encore fallait-il démembrer la
Serbie, la repousser vers l’intérieur, lui interdire (constante de l’histoire du monde
slave orthodoxe) l’accčs à la mer. Aux confins de l’ancienne union Soviétique, hors
des préoccupations américano-occidentales du moment le Pridnestrovie et l’Artsakh
se voyaient protégés par leur isolement. Au début des conflits des années 1990 on
ne focalisa donc que sur la yougoslavie.
Aprčs les opérations en Slovénie, Croatie et Bosnie le Kossovo se voyait oc-
cupé par des puissances étrangčres qui y poussaient leurs pions et imposaient leurs
structures. La principale, les etats-unis d’Amérique, se croyant destinée à régenter
le monde, allait décider à la place de l’europe. L’instrument de sa politique était
une otAN qui avait besoin d’un ennemi et d’un champ de bataille pour fęter ses
50 ans, partir à la conquęte de l’est et dépasser la mer noire et le Caucase. Les Ser-
bes devaient faire les frais de ce Drang nach Osten à la sauce américaine.»pont de
l’espoir», tout un symbole, sur la rivičre Araxe qui sert de frontičre entre la turquie
et le Nakhitchevan, république autonome de l’Azerbaďdjan.
1Conflits gelés dans la mesure oů l’on ne se tire plus dessus massivement mais les tensions
demeurent. rien qu’en aoűt 2009 la partie azérie a violé 640 fois le cessez-le feu sur la frontičre entre
le haut Karabakh et l’Azerbaidjan. en Artsakh, en plus de la plus grande part de l’ancienne enclave
les forces arméniennes contrôlent des zones indispensables à la sécurité et à la continuité territoriale
avec la république d’Arménie. L’Artsakh permet en outre aux pays arméniens d’avoir une frontičre
plus importante avec l’Iran sur le fleuve Araxe.
Yves Bataille: Les „Conflits gelés“ de Pridnestrovie, Artsakh et … 0
A l’opposé du Kossovo le Pridnestrovie2 et l’Artsakh sont libres de toute ingé-

rence politique ou occupation militaire étrangčres directes. S’il existe des groupes
de pression, pour le moment ceux-ci ne sont pas en mesure de modifier le statu-
quo. A sa demande, le Pridnestrovie, qui dispose de sa propre armée, bénéficie de
la présence d’un contingent militaire russe alors que l’Artsakh en est totalement
dépourvu. Ce dernier bénéficie toutefois de l’aide de la république d’Arménie voi-
sine oů est stationné un contigent militaire russe renforcé depuis la fermeture de la
base russe d’Alakalkhali dans la région arménienne du Javakh pour l’instant sous
juridiction géorgienne.
Au Kossovo la grande différence réside non seulement dans le déclenchement
d’un conflit de grande ampleur qui vit en 1999 l’implication de 19 etats étrangers
mais encore dans la présence maintenue de troupes étrangčres n’ayant rien à voir
avec les populations locales. dans cette province serbe occupée on trouve des contin-
gents des pays de l’otAN et ceux de pays n’y appartenant pas comme le Maroc, les
emirats Arabes unis, la Suisse, la géorgie, l’ukraine, la Chine etc. L’otAN ne se
réduit pas à ses membres officiels, elle entraine avec elle son infanterie coloniale.
Le paradoxe est le suivant: détaché de la Serbie, son coeur mythistorique et
son corps principal, le Kossovo est la seule entité à avoir proclamé une indépen-
dance qui n’existe pas, octroyée de l’étranger à la minorité albanaise par la force
des baillonnettes (des missiles de croisičres et des obus à uranium appauvri), trois
mois de bombardements intensifs, le nettoyage ethnique de la plus grande partie
de la population serbe et non albanaise et la violation des Accords de Kumanovo (9
juin 1999) et de la Résolution 1244 de l’oNu (10 juin) qui prévoyait le retour des
réfugiés, la présence d’une force de sécurité serbe d’au moins mille hommes et l’
autonomie de la province dans le cadre de la Serbie.
Les reconnaissances qui ont suivi cette violation du droit international ont été le
fait des pays anglo-saxons et de leur cohorte atlantiste. Craignant pour eux-męmes
certains pays de l’otAN comme l’espagne, la grčce3, la roumanie, la Slovaquie
n’ont pas effectué cette reconnaissance. Les pays du BrIC (Brésil, russie, Inde,
Chine) qui colorent une bonne partie de la mappe monde ont refusé cette mascarade
ainsi qu’une majorité de pays musulmans et finalement d’etats représentés à l’oNu.
Les pays ayant reconnu la pseudo indépendance appartiennent au club atlantiste
ou sont des fictions achetées par la Mafia albanaise comme les Iles Maldives ou
Nauru.
2 L’accord de paix en Pridnestrovie est intervenu le 21 juillet 1992. La partie moldave s’engageait
à ne plus imposer une identité roumaine, à ne pas demander un rattachement à la roumanie ou, dans
le cas contraire, à accorder le droit à l’autodétermination à la transnistrie.
3 La grčce est le seul pays de l’otAN à ne pas avoir participé à l’agression. Ses troupes sont
toutefois présentes au Kossovo oů elles maintiennent le lien avec la population serbe et prennent part
à la sécurité de lieux orthodoxes.
L’indépendance du Kossovo est un leurre car la province ne répond pas aux

critčres d’un etat. Il faut souliger en revanche que tant le Pridniestrovié que l’Art-
sakh répondent à ces critčres. Ces derniers sont les suivants:
– un Nom,
– un territoire identifiable et sous contrôle,
– un etat,
– un gouvernement,
– une Constitution,
– un Parlement,
– une force Armée,
– un drapeau,
– un hymne national,
– une Monnaie
Le nom usurpé de Kossovo, męme albanisé, est serbe. Le territoire échappe au
contrôle des „ autorités “ shiptars qui ne doivent leur maintien qu’aux canons de
l’otAN. L’administration et les services serbes continuent à fonctionner tant bien
que mal dans le Nord et les enclaves. La constitution a été rédigée par l’oNg états-
unienne PILG4 la force armée est une bande mercenaire issue du groupe terroriste
uCK, le drapeau rejeté par tous est le produit d’un concours (comme en Bosnie &
herzégovine) l’hymne „national “ est sans paroles et la monnaie inexistante. Les
Albanais emploient (illégalement) l’euro et les Serbes continuent à utiliser le dinar.
Sur les trois cas étudiés, seul le Pridnestrovié et l’Artsakh que la „communauté
internationale“ refuse de reconnaitre, répondent aux critčres de l’indépendance.
Comme l’ossétie du Sud et l’Abhazie, ces entités en possession d’etat ont droit à la
reconnaissance.
Autre différence, conséquence directe de l’agression et de l’occupation
étrangčres, contrairement aux Slaves du Pridnestrovié et aux Arméniens de l’Art-
sakh, depuis dix ans les Serbes de Kossovo-Métochie et les minorités non albanaises
(goranes, Bosniaques, rroms, Askhalies etc) se trouvent sans défense, prisonniers
dans leurs propres pays, séparés de la Serbie par une ligne de démarcation qui se
veut frontičre. depuis l’agression de l’otAN 1192 Serbes ont été tués et 1303 autres
ont été enlevés. dans le męme temps la frontičre avec l’Albanie a été quasiment
supprimée, indiquant un projet d’annexion et les velléités de former ultérieurement
au détriment de quatre etats voisins une „grande Albanie“.
Si le Pridnestrovie (4163 km2, peuplé de 555.000 habitants n’a pas subi de gros
déplacements de population, l’Artsakh (4400 km2 hier et 13.500 aujourd’hui) et le
Kossovo (10.887 km2) ont été le théâtre d’importants flux croisés de population.
Aujourd’hui peu peuplé (145.000 habitants), l’Artsakh agrandi des territoires de la
zone tampon a vu partir la majorité de sa population azérie (620.000 personnes)
tandis que les Arméniens de l’ex enclave (61.000) et ceux d’Azerbaidjan (350.000) en
4
Lié à la fondation Carnegie endowment for International Peace, PILg-Public Interest Law
group est composé de juristes assurant le service aprčs-vente du „nation building“ états-unien.
butte à des pogroms se voyaient contraints à l’exil. Les autorités de Stepanakert es-
saient de renforcer l’Artsakh en y installant des réfugiés arméniens chrétiens d’Irak.
Les autorités de Bakou accusent la partie arménienne d’avoir organisé un „nettoyage
ethnique“. La partie arménienne rétorque que les pogroms anti-arméniens et l’agres-
sion de l’armée azérie sont les principaux responsables du déplacement des Azéris.
elle fait observer aussi que la vieille terre arménienne voisine du Nakitchevan a
été complčtement nettoyée de sa population arménienne. Plus de trace dans cette
enclave (devenue) azérie des édifices religieux et des cimetičres arméniens.
Ce nettoyage et ce saccage c’est ce que font au Kossovo partout oů ils le peuvent
les irrédentistes albanais. Accompagné de l’albanisation des appellations de villes
et de villages et des changements de noms de la toponymie objectif, y effacer toute
trace de présence historique serbe et orthodoxe.
Il est difficile de connaitre avec exactitude le chiffre de la population du Kossovo.
Influencée par la partie albanaise la „communauté internationale“ des Anglo-Saxons
a fait diffuser dans sa presse les chiffres des Albanais. Avant les bombardements de
l’otAN les médias ont dit et répété que la population du Kossovo s’élevait à 2 millions
d’habitants et que les Serbes n’y représentaient pas plus de 10% de l’ensemble.
Chiffres du haut Comité des réfugiés de l’oNu, il y avait en 2005 251.000 ré-
fugiés serbes du Kossovo en Serbie et au Monténégro et aujourd’hui 146.000 Serbes
s’accrochent encore à ce territoire occupé5. Cela fait environ 400.000 personnes à quoi
il faut ajouter les minorités non albanaises. Avant l’agression de l’otAN il y avait donc
au moins 20% de Serbes plus 5% de membres des minorités, soit 25% du chiffre annon-
çé de la population. Compte tenu du fait qu’un albanais sur trois installé au Kossovo
était depuis la période titiste le résultat d’une immigration sauvage en provenance de
l’Albanie voisine on comprend ce qui s’est passé et pourquoi et comment les Albanais
sont devenus majoritaires sur une terre qui ne leur appartenait pas.
Le PANALBANISMe reLAIS du PANturQuISMe

La résolution du conflit gelé de Pridniestrovié dépend de l’évolution de la situa-
tion intérieure moldave. Aprčs avoir fleurté aves l’ue et l’otAN l’ancien président
voronine a voulu se rapprocher de Moscou pour résoudre la question du Pridnies-
trovié. Les cercles grands roumains ont alors servi de support à une tentative de
„révolution orange“ pour empęcher cette évolution. La „révolution“ a échoué mais
un deuxičme vote (technique habituelle des orangistes) a permis d’écarter voro-
nine et accru l’instabilité. Pour simplifier Moscou proposait le maintien formel du
Pridniestrovié dans l’ensemble moldave moyennant la reconnaissance de la pleine
5 Les Serbes restés au Kossovo se répartissent géographiquement en deux catégorie, ceux qui
vivent dans le nord et ceux qui demeurent dans les enclaves. un Serbe sur deux habite la ville de
Kosovska Mitrovica au nord de la rivičre Ibar et les communes de Zvecan, Leposavic et Zubin Potok.
L’autre moitié survit dans des conditions difficiles dans une douzaine d’enclaves dont les plus connues
sont Priluzje, gracanica, ranilug, Novo Brdo, Strpce, gorazdevac,velika hoca, Klokot, verbovac,
osojane, Bica...
autonomie de la transnistrie. Ceci rappelle la formule bosniaque oů deux entités se

partagent la fédération et c’est ce que proposait la Serbie au Kossovo avanf la viola-
tion de la résolution 1244 de l’oNu par les occidentaux.
Si, comme le veulent certains, la Moldavie devient une base de l’otAN, Mos-
cou n’aura pas de difficulté à reconnaître l’indépendance du Pridniestrovié. de
nombreux citoyens du Pridniestrovié et pas seulement son président Igor Smirnov,
diplomé de l’université Lomonosov de Moscou, disposent d’un passeport russe. un
rattachement de la Moldavie à la roumanie accélérerait le processus. enfin un frac-
tionnement territorial de l’ukraine voisine (donbass, donetsk, Crimée, ruthénie,
etc) permettrait au Priniestrovié de trouver sa place dans la nouvelle mosaďque et
de devenir ce que certains souhaitent, un „ deuxičme Kaliningrad “.
La résolution du conflit de l’Artsakh se heurte à la nature séculaire de l’anta-
gonisme entre Arméniens et turcs. Soutenue par la puissante diaspora arménienne
et la république d’Arménie, la république du haut Karabakh n’entend pas faire de
concessions qui mettent en danger son existence et son indépendance. depuis le
cessez-le-feu de Bichkek (Khirgizie, 1994) il ne se passe pas de semaine sans que les
dirigeants de Bakou ne promettent de récupérer par la force les territoires libérés
par les Arméniens. Les violations du cessez-le-feu sont nombreuses mais la partie
arménienne a un avantage, elle contrôle tous les sommets de la région.
Kossovo: la mise en garde de Malraux
Invité en son temps à venir visiter le patrimoine serbe orthodoxe du Kossovo,

le ministre de la culture du Général de Gaulle avait eu ces mots que leur rap-
porteur Zivorad Sto�kovic date de 1975:
„Les �hoses ne vont pas pour le mieux dans votre pays. Vous avez beaucoup de
vaines dissensions, mais le vrai danger vient des Albanais. Prenez garde ! C’est
de ce côté-là que peut venir le pire. Toutes les combinaisons associant l’Albanie
sont possibles. Elle est contre tout et elle est isolée, mais elle est, actuellement,
plus indépendante que les Grecs et que vous. Les deux blo�s �omptent sur elle,
mais les Albanais, qui ont besoin de tout, survivent sans rien. A quel prix ? C’est
une question que le �ommunisme orthodoxe ne se pose pas. La tyrannie de Tirana
n’est pas originale, mais elle est tout de męme ex�eptionnelle. Il me semble que l’Al-
banie a�tuelle est une absurdité �on�ertée et bien troublante ! Son orgueil for�ené
dans la pauvreté ne sera pas altéré par la �ondition que vous faites aux Albanais
de �hez vous. Je suis étonné que vous autres Yougoslaves ne compreniez rien de
tout cela. Savez-vous que la seule frontičre ouverte en Europe est la frontičre
albano-yougoslave ? Vous ętes fous ! Entre deux États qui ont les plus mauvais
rapports du continent, on circule comme s’il n’y avait pas de frontičre. Et ne
me dites pas que c’est parce que là-bas vous ętes émancipés ! Non. Votre pays
poursuit une politique nationale qui se �oue de l’État. Les sentiments natio
naux doivent se réduire à une appartenance simple et claire. Mais vous, vous
prenez au sérieux, ce qui, chez les Soviétiques — hypercentralisés — n’est que
de pure forme: “l’Union des Républiques“. Vous considérez votre État, ethni-
quement hétérogčne, comme un État plurinational. Oů cela mčne-t-il ? Tous
les État européens sont, en gros, centralisés, sauf la Yougoslavie. Ça ne vous
dit donc rien ? La citoyenneté peut se substituer à la nationalité, sans menacer
un sentiment humain aussi valable que le sentiment national. J’ai beau�oup de
sympathie pour votre pays : j’ai admiré la Serbie durant la Grande Guerre ; j’ai été
impressionné par l’organisation et la for�e de votre Résistan�e pendant la dernire
guerre ; j’ai gardé le souvenir de la Yougoslavie d’avant-guerre, bien qu’elle fűt une
monar�hie, pour son opposition au fas�isme, pour avoir refusé de s’allier à L’Axe.
Au prix d’une guerre ! Votre �onflit ave� Staline en 1948 est historique. Mais com-
ment pouvez-vous relever le défi de votre indépendance, si vous n’ętes pas un
pays fort et uni. Toutes ces divisions à bases nationales ne me disent rien de
bon. Quel pays ne connaît pas de rivalités ni d’antagonismes régionaux, fűt-ce
au sein d’un męme peuple ? S’ils ne le sont pas dé�à, vos nationalismes peuvent
ętre manipulés, pour vous affaiblir. La minuscule Albanie les exploite dé�à et,
�e le crains, pour le pire. Qu’en sera-t-il des grandes puissances qui se męlent
partout de tout?
„Votre Algérie dans votre orléanais
“Vous ętes in�ons�ients, vous avez permis à votre peuple et aux Albanais de �réer
un enfer. On vous a �oué un mauvais tour, mais tout le mal ne vient pas de là.
Vous devez regarder en face la tragédie qui s’annonce. La haine n’est pas seu-
lement un aveuglement, elle peut aussi ętre un chantage;
Une guerre d’Algérie ne profiterait à personne et il ne faut pas garder ran-
cune aux Yougoslaves de n’avoir pas compris nos difficultés. Vous ętes dans
une situation néfaste. Vous avez raison, votre Algérie n’est pas outre-mer, sur
un autre continent, elle est dans votre Orléanais. Si le Kossovo n’était que le
pays de votre histoire, ce ne serait pas l’essentiel, mais il est au c?ur de votre
culture, et la culture, puisque c’est le bien le plus précieux que l’on possčde,
n’appartient �amais au passé. Je pressens plus que je ne �omprends l’ensemble de
la question “.
Récit des deux rencontres avec A. Malraux? in Revue des Etudes slaves, fasci-
cule 1, Paris 1984. Zivorad Sto�kovic, “Si le Kosovo est au coeur de la culture
serbe. Deux rencontres avec André Malraux“, L’aventure humaine, hivers, n°
10, 1989, pp. 50–52.
L’actuel président de la république d’Arménie, Sarkissian, connait bien le haut

Karabakh, il en vient. Les discussions du groupe de Minsk (fédération de russie,
france, etats-unis) piétinent et n’ont débouché que sur des recommendations jus-
qu’à présent jamais suivies d’effet. Les etats-unis sont fort impliqués en Azerbaid-
jan, ce qui limite leur influence dans les pays arméniens. Il y a deux ans une tentative
de „révolution orange“ a échoué à erevan. L’orientation pro-azérie de la diplomatie
de Washington a renforcé le lien erevan-Moscou dans tous les domaines, en parti-
culier la défense, les transports et l’énergie6. une attaque américano-israélienne de
l’Iran voisin, avec lequel l’Arménie entretient de bonnes relations, pourrait toutefois
perturber le statu-quo régional. A un carrefour devenu dangereux par la proximité
d’une géorgie instable7 et d’un Azerbaidjan pouvant servir comme cette derničre de
base d’agression contre l’Iran, l’Artsah n’a pas intéręt à échanger sa sécurité actuelle
contre un retour à une situation antérieure.
La „ diplomatie du football “ Arménie-turquie et la réouverture de la frontičre
entre les deux pays ne semblent pas devoir modifier le statu-quo à court terme. Les
Arméniens ont tout intéręt à refuser le marché de dupes qui consisterait à céder
des territoires contre un bon point de la „communauté internationale“. Pour ętre
plus précis il ne saurait ętre question de retourner à la situation ante du corridor
de Latchine qui faisait du haut-Karabakh une enclave ni d’abandonner la conti-
nuité territoriale avec l’Arménie. Les Arméniens commettraient une lourde erreur
si, cédant des territoires, ils laissaient une „force de paix“ américano-occidentale
s’établir sur ces derniers.
Le conflit du Kossovo n’est pas fini. Il s’inscrit lui aussi dans un antagonisme
historique multiséculaire entre Serbes et Albanais que les interventionnistes amé-
ricano-occidentaux ont remis à jour et transformé en plaie ouverte. Ces derniers
ont rouvert les plaies des conflits passés: occupation ottomane, impérialisme aus-
tro-hongrois, pangermanisme, drang nach osten, le jeu „euro-atlantiste“, otanien
remplaçant aprčs la mort du maréchal tito et le dépecage de la yougoslavie celui
des forces de l’Axe.
on soulignera une similitude entre les cas arménien et serbe: ces deux vieux
peuples indo-européens, parmi les plus anciens et civilisés, et cela entre dans les
constantes de leur histoire, ont constitué un obstacle aux ambitions des empires.
tous deux ont souffert des guerres d’expansion de l’empire ottoman, du pantur-
6 La république d’Arménie est membre de l’organisation du traité de Sécurité Collective
(otSC), structure militaire „eurasiste“ comprenant la russie, l’Arménie, la Biélorussie, le Kazakhs-

tan, la Kirghizie l’ouzbékistan et le tadjikistan. elle participe dans à sa force de réaction rapide
(KSor). L’otSC trouve en face d’elle les pays „atlantistes“ du guAM (géorgie, ukraine, Azerbaijan,
Moldavie) soutenus par les etats-unis et souhaitant adhérer à l’otAN. La Lettonie et la turquie y
ont le statut d’observateur.
7 en 2008 le géorgien Saakachvili a cru pouvoir refaire contre l’ossétie du Sud et l’Abkhazie le
blitzkrieg d’ oluja (eclair) du croate tudjman (supervisé par l’otAN) contre les Serbes de la Krajina
de Knin. en 1995 L’ambassadeur uS à Zagreb, Peter W. galbraith, s’était déplaçé la veille à Belgrade
et avait menacé le président Slobodan Milosevic de bombarder Belgrade en cas d’aide militaire à la
republika Srpka Krajina (rSK). Affaiblie par un embargo drastique et une diabolisation médiatique
au service de la guerre américaine la Serbie avait cédé. C’est ainsi que l’ambassadeur états-unien put
entrer parmi les premiers à Knin juché sur un blindé croate. Pour ce qui est de la géorgie, l’aven-
turiste de tbilissi devait plus tard mal évaluer les rapports de force avec la russie et en „bouffer sa
cravate“.
quisme et de leurs épigones et manipulateurs post-modernes. Agressés, massacrés,

occupés, dispersés ils ont quand męme survécu par la mémoire vivante de leurs
origines (une mémoire fondée sur la tradition orale qui a traversé les âges) et les
énormes sacrifices de leurs élites populaires.
on notera enfin que partout oů ils se livrent au „nation building“ les Amé-
ricains assortissent leurs conquętes „démocratiques“ d’avantages commerciaux
substantiels pour leurs entreprises, excluant sans vergogne des marchés leurs alliés
européen. Comme pour l’autoroute Zagreb – Split qui traverse la Krajina nettoyée
de ses serbes par l’opération oluja, c’est le consortium américano-turc Bechtel-Enka
qui s’est imposé sans appel d’offres et à coup d’énormes backchichs pour construire
une autoroute Pristina-Kukës-durrës dont les Albanais n’ont nullement besoin.
L’autoroute qui reliera le Kossovo à l’Adriatique dans une région sans touristes faci-
litera en revanche les liaisons avec la base militaire américaine de Camp Bondsteel
au sud-est de la province serbe occupée.
Bechtel-enka a la facheuse habitude de ne pas respecter ses devis et de majo-
rer ses factures du simple au quadruple. Celle-ci a dépassé le milliard d’euros. Le
bénéfice de Bechtel-enka serait de 44%. La Banque Islamique du développement a
financé une partie du projet et les emirats Arabes unis la construction de l’ „ aéro-
port international de Kukës “ terminé depuis 2007 mais „désespétemment vide“. Il
pourrait ętre utile en revanche à l’otAN.
A la frontičre Albanie-Kossovo (Serbie), „ le tunnel qui réunit la nation “ selon
le premier ministre albanais Sali Berisha et le Shiptar hashim thaçi, le tunnel de
Kalimash, a été inauguré en grandes pompes le 31 mai 2009 par les deux hommes.
toutefois, mal construit, le tunnel du „ ręve panalbanais “ (Berisha) s’est écroulé
et, cinq mois aprčs son inauguration, reste impraticable. Loin d’ętre achevée
„L’autoroute de l’unité nationale“ turco-états-unienne a été inaugurée deux fois,
une premičre avec l’ancien chef terroriste thaçi et une seconde avec le premier
ministre turc receptayyip erdo?an dont les troupes stationnées dans le sud du
Kossovo (région de Prizren) cotoient les vieux alliés historiques allemands dans le
cadre de l’otAN.
La turquie doit entrer dans l’europe, nous expliquent les fonctionnaires de
Bruxelles sans nous dire que c’est d’abord le voeu des etats-unis mais elle s’y trouve
déjà avec ses soldats grâce à l’otAN. Ayant participé au démembrement de la you-
goslavie et soutenu activement les mouvements séparatistes musulmans en Bosnie
et au Kossovo la turquie dispose désormais dans les micro-etats mono-ethniques
créés par les Anglo-Saxons en „ex-yougoslavie“ de clients zélés appuyant sa cause à
Bruxelles. Aprčs les Américains et Britanniques ce n’est pas un hasard si l’on peut
voir à Sarajevo, tirana et Pristina autant de drapeaux turcs accrochés aux édiffices.
on rappelera simplement les mots de l’ancien premier ministre turc Süleyman De-
mirel en 1992 en Asie Centrale: „ Il existe un monde turc allant de l’Adriatique à la
Grande Muraille de Chine“. et la męme année l’inauguration du „ pont de l’espoir “

sur la rivičre Araxe à la frontičre entre la turquie et le Nakhitchevan azéri enclavé
entre la turquie, l’Arménie et l’Iran.
L’utilisation du panturquisme et du pantouranisme par l’empire britannique
puis par les etats-unis pour démembrer des etats est aussi une constante de l’his-
toire contemporaine. Les événements récents dans les Balkans, le Caucase et le
Xinkiang en attestent.
yves Bataille
Paris, france
GEOPOLITICAL DIffERENCE Of fROZEN CONfLICTS:

PRIDNIESTROVIE, KARABAKH AND KOSOVO
Linking political future of Kosovo and Pridnestrovie or Nagorno Karabakh

(in armenian: Artzak) is artificial and not appropriate reality the essence of which
is to ensure that the „Kosovo precedent“ will be the key to the resolution of the
South ossetian, Abkhazian, Karabakh and Pridnestrovian knots. But, there is no
linkage between the situation in the post-Soviet and post-yougoslavian space at
the present time because nature of Kosovo and the Pridnestrovian or Karabakh
varies. for example, 97% of the Pridnestrovians voted for the independence of the
republic and the free entry into russia.
on the other hand, Kosovo is a typical etnoreligios conflict, which led to a
genocide of Serbian orthodox population. Moreover, ultimately Kosovo de facto
separated from yugoslavia only through unleashed on the country of aggression on
the part of NAto. today, Kosovo is under the NAto occupation.
Comparing Pridnestrovie or Karabakh and Kosovo, it is clear that the talk
of a „Kosovo precedent“ is not serious. But all of the West is in favour of the re-
cognition of Kosovo and always deny this opportunity for Pridnestrovie or this
of Karabakh.
In the case of Kosovo, West destroys orthodox Slav nation and solve strategic
question for the final out of the Balkans all forms of russian influence. for this rea-
son, in spite of the ethnic and religious cleansing, the Americans and the eu suppor-
ted the recognition of Kosovo. In turn, the Pridnestrovie, as prorussian pocket, in
spite of all the elements of a civilized state, from the point of view of the West has
no right to be recognized. that is why the first State, which could recognize Pridne-
strovie should become the russian federation. finally, it is clear in our analysis that
every of these cases (Pridnestrovie, Karabakh or Kosovo) are completely different.
Key words: conflict, Pridnestrovie, Karabakh, Kossovo, geopolitics, indepen-
dence
УДК 32.019.5-057.87:323.1(497.115)
Иван Башчаревић
НАЦИОНАЛНА ВЕЗАНОСТ И СТАВОВИ ПРЕМА ДЕМОКРАТИЈИ

СТУДЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ
Нема сумње да је национална свест нормалан и пожељан облик групног

поистовећивања људи, која настаје у процесу социјализације, пре свега усваја-
њем одређених заједничких социокултурних образаца. Национална свест се
најбоље манифестује позитивном подршком сопственој нацији или национал-
ној држави, и у психолошком смислу код појединца изазива изразити понос
на своју националност. У одређеним, најчешће кризним тренуцима, изражава
се високим степеном лојалности према нацији и националној држави, и уве-
рењем у њену неоспорну изузетност. Тада можемо говорити о националном
идентитету и хомогенизацији националне свести. С друге стране, демокра-
тија, као модел државнодруштвеног уређења, подразумева, између осталог,
и политику националне равноправности и толеранцију према свакој врсти
другости и посебности. Национална равноправност омогућава да припадни-
ци различитих националних групација делују као равноправни чланови истог
друштвеног система, што представља основу за функционисање и одржање
демократског друштва.
У раду су дати и анализирани ставови студената Универзитета у пришти-
ни према нацији и демократији:
– емпиријски налази о степену националне везаности студентске популације
– ставови студената према демократији,
– однос између степена националне везаности и степена прихватања де-
мократије као државнодруштвеног уређења.
Кључне речи: нација, национална свест, национална везаност, толеран-
ција, демократија,, студенти, Косовска Митровица.
УВОД
Национална везаност се често наводи као основно обележје психолошког
одређења односа појединца према својој националној групи или националној
држави. под националном везаношћу подразумевамо „системе међусобно по-
везаних ставова у којима долази до изражаја однос појединца према сопстве-

ној нацији, својој националној држави и територији, властитој националној
култури, језику и историји, према националним вредностима и симболима...“
(Рот и Хавелка, 1973, пр. Душанић, 2008, 98). Национална везаност може да се
посматра као психолошка димензија која се може испољити преко различи-
тог интензитета лојалности према својој нацији, од интензивне лојалности,
преко неутралног односа, па све до одсуства лојалности својој нацији. Тако и
Гецкоу (guetzkow) говори о три групе људи који изражавају различите облике
националне везаности1: а) они који поред везаности за своју нацију осећају и
повезаност са другим народима; б) они који су везани само за своју нацију; ц)
они који не осећају заједништво са нацијом којој припадају. Дакле, „етничка
везаност (ethnicity) је ... друштвени однос у којем појединци гаје нарочиту вр-
сту међусобне солидарности условљену свешћу о међусобној физичкој и/или
културној сличности што их сврстава у исту етничку заједницу и разгранича-
ва од суседних етничких група. Ова свест о међусобној сличности се најчешће
испољава у веровању у заједничко порекло на основу дељења једног или више
етничких својстава као што су језик, религија, боја коже, положај очију, мито-
ви о заједничком пореклу, етничкој изабраности, златном добу, светој земљи
и сл.“22 (Бакић, 2006, 261).
У ужем смислу, демократија представља политички систем у коме посто-
ји владавина већине или још прецизније владавина у име већине. Уставом и
законима обезбеђена је могућност да грађани непосредно или преко својих
представника утичу на одлуке државних, самоуправних и других органа. Ме-
ђутим, у ширем смислу, демократија се не односи само на политички систем и
његове институције већ и на демократске односе у привреди, култури, образо-
вању, здравству итд. Саставни део демократије јесте толеранција, у свим обли-
цима: од верске, преко политичке, националне, до сексуалне и многих других.
Када је реч о политичкој толерантности, уважавање и прихватање права на
различитост је нужно, па самим тим, демократија мора представљати хармо-
1 Исти аутор у разматрању националне везаности креће од лојалности. Она се дефинише
као „став, који предиспонира особу да реагује на објекат става (идеју, особу, групу) поступци-
ма за које сматра да су подршка објекту на који је став управљен“. Национална лојалност је,
онда, дефинисана као везаност за националну државу, било да она постоји или да се тежи ка
њеном формирању. по Гецкоу (guetzkow) постоје три психолошка извора националне везано-
сти: а) лојалност као средство за остварење других циљева; б) лојалност као вредност саму за
себе; в) лојалност као извор везаности (Душанић, 2008, 98).
2 према Ј. Бакићу „етничка
тничка својства, пак, представљају културне или физичке одлике
на основу којих се јавља вера у заједничко порекло и етничку припадност оних који их деле.
Она служе, између осталог, као средства разграничења међу суседним етничким категорија-
ма које желе развити етничку везаност на основу које би се преобразиле у етничке групе.“
(исто: 261)
иван Башчаревић: Национална везаност и ставови према … 3
нију различитости. према Унеску3 – толеранција је поштовање, прихватање

и уважавање богатства различитости у нашим и светским културама, наша
форма изражавања и начин да будемо људи. Она је заснована на знању, отво-
рености, комуникацији и слободи мишљења, савести и уверењу... толеранција
је хармонија у различитостима. То није само морална дужност, то је, такође, и
политички и законити захтев. Толеранција је врлина која мир може учинити
могућим, и доприноси мењању културе рата у културу мира.
Даља анализа полази од следећих претпоставки:
– неизвесност у погледу будућности и све израженији егзистенцијални про-
блеми, као последицу могу имати тражење сигурнијих модела односа пре-
ма другима, према друштву у целини и појединим његовим деловима;
– да, на тај начин, нација представља сигурно уточиште, као што је то, на
пример породица, и да у контексту друштвене нестабилности, добија
на важности;
– да остају стабилни и ставови отворености према свету и демократич-
ности, који могу бити комплементарни, а не супротни ставовима наци-
оналне везаности.
1. МЕТОД. УЗОРАК И ИНСТРУМЕНТИ

Истраживање је спроведено на узорку од 422 испитаника – студената свих
факултета Универзитета у приштини са привременим седиштем у Косовској
Митровици у периоду од 15.5 – 30.5.2009. године, које је реализовала Катедра
за социологију филозофског факултета у Косовској Митровици, а у оквиру
припрема за међународни научни скуп Косово и Метохија у цивилизациј-
ским токовима. Узорком су обухваћени студенти десет факултета поменутог
универзитета на коме студира укупно 8738 студената. Узорак је планиран са
440, а реализован са 422 испитаника. Реч је о квотном узорку чија структура
(посматраано према полу, факултету и години студија) одговара пропорци-
оналном учешћу студената и наведеним социодемографским обележјима у
укупној популацији из које је биран узорак (петровић, 2009)4.
3 uNeSCo (енг.: united Nations educational, Scientific and Cultural organization; срп. Орга-
низација Уједињених нација за образовање, науку и културу) специјализована је организација

у саставу Уједињених нација, утемељена 1945. године. Главни циљ је допринос миру и сигур-
ности, промовисање сарадње међу народима на подручјима образовања, науке и културе у
циљу унапређења општег поштовања правде, владавине закона, људских права и темељних
слобода. (Уп. wikipedia.com)
4 Детаљније податке о узорку, просторно-временском оквиру и инструменту истражи-
вања видети опширније у Ј. петровић, косовско-метохијска збиља у ставовима студената

универзитета у косовској митровици 2009. извештај са Међународног научног скупа Косово
и Метохија у цивилизацијским токовима.
Инструмент, на основу кога је мерен степен националне везаности пред-

ставља скалу националне везаности која садржи следеће тврдње: национална
припадност је најважнија чињеница, национална припадност је без икаквог
значаја. На овој скали позиција 1 означава став о нацији као најважнијој живот-
ној чињеници, а позиција 10 став да та припадност нема никаквог значаја, и од
испитаника је тражено да означе своје место на тој скали. Остале тврдње: веома
сам везан за властиту нацију, спреман сам да се жртвујем за интерес и достојан-
ство своје нације, националне интересе увек треба ставити испред властитих,
национална припадност само оптерећује човека, сопствена националност ми
је потпуно небитна, истицање националних обележја је израз примитивизма,
такође су вредноване нумерички, од 1–5, на основу понуђених одговора: 1. Уоп-
ште се не слажем; 2. Углавном се не слажем; 3. Неодлучан сам; 4. Делимично се
слажем; 5. потпуно се слажем. Категорије скора на овој скали имале су следеће
вредности од 6–10 низак степен националне везаности, од 11–20 умерена наци-
онална везаност, од 21–30 висок степен националне везаности.
Скала којом је мерен степен прихватања демократије као државнодруштве-
ног модела садржи следеће тврдње: понекад је недемократски поредак бољи и
ефикаснији од демократског, демократија је, уз све своје мане, најбољи могући
политички поредак, за људе попут мене свеједно је у каквом политичком порет-
ку живе, демократија је исто што и безвлашће. И на овој скали свака од тврдњи
вреднована је нумерички од 1–5, на основу понуђених одговора: 1. Уопште се не
слажем; 2. Углавном се не слажем; 3. Неодлучан сам; 4. Делимично се слажем;
5. потпуно се слажем. Категорије скора на овој скали имале су следеће вредно-
сти: од 4–6, низак степен демократског опредељења, 7–13, умерена демократска
опредељеност, од 14–20, висок степен демократског опредељења.
Национална везаност и ставови према демократији, посматрани су с об-
зиром на полну структуру, социјално порекло, и образовни профил испита-
ника. Социјално порекло испитаника, установљено је преко образовања оца.
Основни циљ је да се уоче евентуалне разлике у ставовима у свакој од наведених
категорија. oбрада података је извршена у оквиру SPSS статистичког пакета.
Добијени резултати представљају категорију скора на скали националне веза-
ности, односно скали демократског опредељења, изражени процентуално. Због
прегледности, категорије скора обе скале, за сваку од наведнех категорија биће
приказане у истој табели, и коментарисани поступком дескриптивне анализе.
2. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАњА
2.1. Ставови испитаника према националној везаности и демократији
Из Табеле 1 може се сагледати степен националне везаности и демократ-
ског опредељења испитаника. Више од половине испитаника, или прецизније
56,3% показује висок ниво националне везаности. Умерен степен национал-
не везаности показује 41,3% испитаника. Низак ниво националне везаности
исказује мали број испитаних, односно 2,5%. Висок степен опредељености за

демократију поседује 35,1% испитаника. Умерена демократска опредељеност
присутна је код 58,7% испитаних. И коначно, 6,2% испитаника, исказује низак
степен демократског опредељења.
Табела 1. – Категорија скора националне везаности и демократског опредељења
Низак степен националне везаности 2,5%

Низак степен демократског опредељења 6,2%
Умерена национална везаност 41.3%
Умерена демократска опредељеност 58,7%
Висок степен националне везаности 56,3%
Висок степен демократског опредељења 35,1%
Ако се подробније анализирају обе врсте података, могу се извести нај-

мање два закључка: 1. високом степену националне везаности процентуал-
но одговара умерен степен демократског опредељења; 2. умереном степену
националне везаности процентуално одговара висок степен демократског
опредељења.
Описани подаци приказани су и графички.
Графикон 1. – Категорија скора на скали националне везаности
низак ниво умерен ниво висок ниво

Графикон 2. – Категорија скора на скали демократског опредељења
низак степен умерен степен висок степен
2.2. Ставови испитаника према националној везаности и

демократији – према полу испитаника, социјалном
пореклу и образовном профилу
Степен националне везаности и степен демократског опредељења посма-
трани су и с обзиром на полну структуру, социјално порекло, и образовни
профил испитаника.
Испитаници женског пола показују висок степен националне везаности
у 56,8%, док се то исто може сагледати и код 55,7% испитаника мушког пола.
Када је у питању умерена национална везаност 40,8% испитаника женског
пола показује ову особину у односу на 41,8% испитаника мушког пола. Низак
степен националне везаности, карактеристика је 2,3% испитаника женског
пола, док то исто важи за 2,6% испитаника мушког пола. Када говоримо о сте-
пену демократског опредељења, с обзиром на полну структуру испитаника,
имамо следећу слику: висок степен прихватања демократије присутан је код
32,5% жена, и 38% мушкараца. Умерен степен демократског опредељења ис-
пољило је 59,4% жена, односно 57,8% испитаника мушког пола. Низак степен
демократске опредељености показује 8% испитаника женског пола, док се то
исто односи на 4,2% испитаника мушког пола.
приказ добијених резултата може се видети у Табели 2.
Табела 2. – Категорија скора на скали националне везаности и демократског
опредељења према полу испитаника
Жене Мушкарци
Низак степен националне везаности 2,3% 2,6%
Низак степен демократског опредељења 8,0% 4,2%
Умерена национална везаност 40,8% 41,8%

Умерена демократска опредељеност 59,4% 57.8%
Висок степен националне везаности 56,8% 55,7%
Висок степен демократског опредељења 32,5% 38,0%
На основу добијених резултата, може се закључити да су разлике у сте-

пену националне везаности и степена прихватања демократије занемарљиве
када је у питању полна структура испитаника.
Степен националне везаности и степен прихватања демократије, посма-
трани су и према социјалном пореклу, установљеном преко образовања оца.
према том критеријуму резултати су следећи.

опредељења – према социјалном пореклу испитаника
ОШ ССС ВШ ВСС
Низак степен националне везаности 0% 3,1% 3,3% 0%
Низак степен демократског опредељења 0% 6,1% 7,9% 6,1%
Умерена национална везаност 26,3% 41,9% 38,5% 46,3%
Умерена демократска опредељеност 63,2% 59,4% 57,3% 56,1%
Висок степен националне везаности 73,7% 55,0% 58,2% 53,7%
Висок степен демократског опредељења 36,8% 34,5% 34,8% 37,9%
посматрањем података у Табели 3 може се закључити следеће.

Низак ниво националне везаности није присутан код испитаника чији
родитељ има завршену основну школу, односно факултет.
Висок ниво националне везаности најприсутнији је у категорији испита-
ника чији родитељ има завршену основну школу (ову особину показује 73,7%),
док је у осталим категоријама ова карактеристика присутна у више од полови-
не укупног броја узорком обухваћених испитаника (средња школа 55%, виша
школа 58,2%, факултет 53,7%).
Низак ниво демократског опредељења није присутан код испитаника чији
родитељ има завршену основну школу.
Највећи проценат испитаника, односно више од половине у скоро свим
категоријама показује умерен степен демократског опредељења. Код испита-
ника чији родитељ има завршену средњу школу 59,4%, вишу школу 57,3%,
завршен факултет 56,1%.
Умерен степен демократског опредељења највише испољавају испитаници
чији родитељ има завршену основну школу (63,2%).
Висок степен демократског опредељења равномерно је распоређен по

свим категоријама и износи нешто више од трећине (испитаници чији роди-
тељ има завршену основну школу 36,8%, завршену средњу школу 34,5%, вишу
школу 34,8%, факултет 37,9%).
Може се констатовати да социјално порекло испитаника не утиче на раз-
лике у погледу степена националне везаности и степена демократског опре-
дељења.
У наставку текста, анализираће се ставови о степену националне везано-
сти и демократији, у зависности од профила образовања испитаника, који су
приказани у Табели 4.
Како је раније речено, испитивање је обухватало студенте Универзитета
у приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, на укупно
десет факултета. Резултати су следећи;

опредељења према профилу образовања
Низак Низак Умерена Умерена Висок Висок

степен степен нацио- демо- степен степен
нацио- демо- нална кратска нацио- демо-
налне ве- кратског везаност опре- налне ве- кратске
заности опреде- дељеност заности опреде-
љења љеност
филозоф-
ски фа-
култет 2,0% 7.1% 39,8% 67,7% 58,2% 25,3%
факул-
тет уме-
тности 25,0% 0% 25,0% 58,3% 50,0% 25,3%
факултет
техни-
чких на-
ука 3,8% 3,8% 38,5% 59,6% 57,7% 36,5%
факултет
за спорт и
физичко
васпита-
ње 0% 3,6% 42,9% 60,7% 57,1% 35,7%
Учи-
тељски
факултет 8,6% 8,3% 31,4% 52,8% 60,0% 38,9%
правни
факултет 0% 3,3% 29,0% 53,3% 71,0% 43,3%
пољопри-
вредни
факултет 0% 40,0% 60,0% 60,0% 40,0% 0%
природ-
но-мате-
матички
факултет 0% 0% 88,2% 72,7% 11,8% 27,3%
Меди-
цински
факултет 0% 3,7% 37,5% 51,9% 62,5% 44,4%
Економ-
ски фа-
култет 0% 15,8% 42,1% 31,6% 57,9% 52,6%
На свим факултетима више од половине испитаних показује висок степен

националне везаности.
На шест од укупно десет факултета испитаници не показују низак ниво
националне везаности.
Највиши висок степен националне везаности показују испитаници, сту-
денти правног факултета (71%).
Најнижи висок степен националне везаности изражавају испитаници,
студенти природно-математичког факултета (11,8%).То је уједно и факултет
на коме испитаници показују највиши проценат умерене националне везано-
сти (88,2%).
Када је реч о степену прихватања демократије на поменутим факултети-
ма, ситуација је следећа.
На свим факултетима, више од половине испитаника показује умерен
степен демократског опредељења.
Од укупно десет факултета, једино студенти пољопривредног факултета
не показују висок степен демократског опредељења.
Студенти факултета уметности и природно-матеметичког факултета не
поседују низак степен демократског опредељења.
Највиши умерен степен демократског опредељења показују испитаници,
студенти природно-математичког факултета.
Највиши висок степен демократског опредељења показују испитаници,
студенти Економског факултета (52,6%).
✳✳✳
На основу добијених резултата може се закључити: неизвесност у погледу

будућности, све израженији егзистенцијални проблеми и суженије перспек-
тиве, као последицу могу имати тражење сигурнијих модела односа према
другима, према друштву у целини и појединим његовим деловима. На тај
начин, нација представља сигурно уточиште, и разумљиво је да, у контексту

друштвене нестабилности, добија на важности. Међутим, остају стабилни и
ставови отворености према свету и демократичности, који су, као што је и
приказано, комплементарни, а не супротни ставовима националне идентифи-
кације и националне везаности. Односно, анализом добијених резултата пока-
зано је да постојање националне везаности не значи нужно и неприхватање
демократије као државног и друштвеног модела. Такође, може се закључити
да полна структура, социјално порекло и образовни профил испитаника не
утичу, у значајнијој мери, на разлике у степену националне везаности и степе-
ну демократског опредељења
Бакић, Ј., теоријско истраживачки приступи етничкој везаности, национализму и нацији, Со-
циологија, vol. XLvIII, бр. 3, Институт за социолошка истраживања филозофског факулте-
та у Београду, 2006.
Душанић, С., (2008), Предиктори ставова младих према рату као понашајној опцији, Годи-
шњак за психологију, vol 5, No 6–7, 2008, стр. 95–110, филозофски факултет Бањалука.
guetzkow, h. (1955), Multiple Loyalties, Princeton university, Princeton.
Милошевић-Ђорђевић, Ј., један покушај класификације теоријских разматрања националног
идентитета, психологија, vol. 36 (2), 125–140, Београд, Институт за психолошка истражи-
вања, 2003.
Михаиловић, С., етнички аутостереотипи и хетеростереотипи на косову, Социологија,
vol. XL, БР. 3, Београд, Институт за социолошка истраживања филозофског факултета, 1998.
петровић, Ј., косовско-метохијска збиља у ставовима студената универзитета у косовској
митровици 2009, Међународни научни скуп косово и метохија у цивилизацијским токо-
вима, 2009.
пухало, С., етничка дистанца грађана Републике српске и Федерације Бих према народима
бивше сФРј, психологија, vol. 36 (2), 141–156, Београд, Институт за психолошка истражи-
вања, 2003.
radin, furio, National Identifi�ation and Relation towards Europe, млади хрватске и еуропска ин-
теграција, стр. 173–195, Загреб, Институт за друштвена истраживања, Библиотека Знаност
и друштво, 2005.
Рот, Н.; Хавелка, Н., Национална везаност и вредности код средњошколске омладине, Институт
за психологију, Београд, 1973.
Турјачанин, В., етнички стереотипи младих бошњачке и српске националности у Бих, психо-
логија, 2004, vol. 37 (3), 357–374, Институт за психолошка истраживања, Београд, 2004.
Цвејић, С.; Илић, В., Национализам на косову, Социолошки преглед, vol. 28, бр. 4, стр. 505–518,
Београд, 1994.
Ivan Bascarevic
Kosovska Mitrovica. Serbia
NATIONAL ATTACHMENT AND ATTITUDES TOWARDS

DEMOCRACy Of STUDENTS fROM THE UNIVERSITy Of
PRISTINA
Summary
Based on the results it can be concluded: the uncertainty regarding the future,
pronounced existential problems, and reduced perspective, as a result may be seek-
ing a safer model of relations to others, to society as a whole and its individual parts.
In this way, the nation is a safe heaven, and it is understandable that, in the context
of social instability, increased in importance. however, it remains stable and at-
titudes of openness to the world and democracy, which, as shown, complementary,
not contrary to the views of national identification and national attachment. that
is, the analysis results showed that a positive level of national attachment does not
necessarily mean rejection of democracy as the state and social model. Also, it can
be concluded that the sex structure, social background and educational profile of
respondents does not affect, significantly, the differences in the level of national
attachment and the degree of democratic choice.
Key words: nation, national consciousness, national attachment, tolerance,
democracy, students, Kosovska Mitrovica
УДК 504.061:341.311(497.1)”1999”
Марија Благојевић
ЕКОЛОШКИ СИСТЕМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НАКОН

АГРЕСИЈЕ НАТО-а
Косово и Метохија, јужна покрајина Србије, са својим природним богатс-

твом припада богатим регијама Европе. Интервенција НАТО-а на Савезну
Републику Југославију, и потом, препуштање локалне власти у јужној српској
покрајини Ослободилачкој војсци Косова угрозило је природну баштину ове
јужне покрајине Србије.
Задатак генерација које долазе је да се ове вредности очувају на најбољи
начин, иако су околности веома неповољне и изискују максималну мобили-
зацију свих чинилаца друштвеног живота, почевши од појединаца све до др-
жаве, као врховне институције која има легитимно право на очување својих
интереса и суверенитета.
Аутор у раду анализира последице агресије НАТО-а на еколошки систем
територије Косова и Метохије и мере заштите за њихово санирање.
Кључне речи: еколошка безбедност, НАТО агресија, сигурност.
УВОД
Крај XX века један је од најдраматичнијих и најтежих периода српског на-
рода и српске историје. Готово да нема града у Србији који се током једанаест
недеља агресије бар неколико пута није нашао на мети НАТО бомби и ракета.
На крају XX и на почетку XXI века видели смо да се принципи хуманизма не
поштују. Заиста би морали да постоје јаки разлози да се у миру 78 дана бом-
бардује једна суверена земља, која је чланица Уједињених нација. Ова суро-
ва акција није имала зa циљ да спречи тзв. хуманитарну катастрофу, већ да
омогући улазак војних трупа НАТО-a на Косово и Метохију. Бомбардовањем
Србије учињен је први корак ка независном Косову који је невешто скриван
све до фебруара 2008. године, када је све било јасно.
Безбедност животне средине не можемо посматрати изоловано, она мо-

ра да буде део спољне политике сваке државе. претње безбедности животне
средине често подразумевају глобалне последице за које је неопходна међуна-
родна сарадња. Део међународне заједнице у организацији која се зове НАТО
у периоду између 24. марта и 10. јуна 1999. године свакодневно je бомбардоваo
нашу земљу (Вуковић, 2000, 73). Овом бесомучном акцијом изазвана је еко-
лошка штета која по карактеру и облику до сада није забележена у историји
људске цивилизације.1
Агресија НАТО земаља и рат који се водио против једне суверене земље,
представља потврду да се конвенције доносе првенствено из економских, а не
из еколошко-правних и социјаних разлога. Јер, како другачије тумачити свако-
дневно кршење Ковненције о заштити озонског омотача безбројним летовима
НАТО авиона и бацања на хиљаде тона експлозива. Рат који је НАТО водио
против једне мале, али по природном и културном наслеђу велике и старе,
балканске, подунавске, медитеранске државе не само да је изазвао еколошку
катастрофу, већ је још више продубио глобалну еколошку кризу.
Мора се знати да су НАТО снаге бомбардујући СР Југославију прекршиле
следеће међународне конвенције, резолуције и протоколе, чије су потписнице
и земље које су под окриљем НАТО-а учествовале у агресији на Југославију:
– Конвенцију Организације уједињених нација о промени климе, усвоје-
ну 1972;
– Конвенцију о деловању на животну средину донету 1977;
– Конвенцију о заштити светске природне баштине усвојену 1982;
– Стокхолмску декларацију о животној средини донету 1972;
– Додатни протокол број 1 у Женевској конвенцији у области заштите
жртава међународних ратних конфликата усвојен 1949;
– Конвенцију о забрани употребе одређених убојних средстава;
– Бечку конвенцију о заштити озонског омотача;
– Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озон (донет 1987.
са изменама 1997);
– Резолуцију поткомитета за превенцију дискриминације и заштиту ма-
њина комисије УН за људска права из 1996. и 1997. и друге.2
1 У бомбардовању Савезне Републике Југославије учествовале су следеће земље: САД, Ве-
лика Британија, Канада, Белгија, чешка, француска, Холандија, Данска, Немачка, Грчка, Ита-
лија, Луксембург, Мађарска, Исланд, пољска, португалија, Норвешка, шпанија и Турска.
2Агресија НАТО-а против наше земље је започета и реализована кршењем повеље УН
као и основних принципа међународног права.

марија Благојевић: еколошки систем на косову и метохији након … 25
ЕКОЛОшКИ ЕфЕКТИ пРИМЕНЕ ОСИРОМАшЕНОГ УРАНИЈУМА НА

КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Територија Косова представља потенцијалну радиолошку опасност на ду-
ге стазе. Из ваздуха је на територију Косова пало укупно 31.000 метака са оси-
ромашеним уранијумом, тј. 10 тона радиоактивног материјала, а деконтами-
нација косовске територије до данас није извршена. На захтев италијанских
и белгијских власти испитивана је контаминираност Косова, и тек недавно
је доспело у јавност да постоји око 100 неозначених и контаминираних лока-
ција, највише око Урошевца и Гњилана (Томази, 2005, 62). „Није најстрашније
што постоји радиоактивност, ако постоји; опасно је не извршити деконтами-
нацију терена. Радиоактивност на тај начин добија у времену, ширењем кроз
природу (преко подземних и питких вода, ветром који носи радиоактивну
прашину)“.
У географском смислу Косово и Метохија су познати по феномену „бифур-
кација“, што значи да се ради о региону у коме више река припада различитим
сливовима: Егејском, Јадранском и Црноморском. Нису случајно бомбардова-
не осиромашеним уранијумом локације Србије: Бујановац, прешево, Братосел-
це, Рељан, јер обухватају сливове ових река. Захваљујући припадности река
тог региона различитим сливовима и дугом протоку времена, као и дејству
атмосферских утицаја кише и ветрова, реално стање ствари је загађење ширег
простора југа Европе за дуго време. присутност многих непланских депонија
са комуналним отпадом, заузима иначе корисну земљу територије Космета,
истовремено представља ограничен дугорочни ризик по животну средину.3
Данас не постоји никаква сумња да је муниција са осиромашеним урани-
јумом употребљена у току гађања циљева на подручју Косова и Метохије и
југа Србије. Још 2000. године у извештају генералног секретара НАТО-а Џорџа
Робертсона генералном секретару Уједињених нација, Кофију Анану, наводи
се информација да је муниција са осиромашеним уранијумом употребљена
у више од стотину мисија у току ваздушних напада на Савезну Републику
Југославију.
Уранијум путем крви путује кроз све органе и ткива, укључујући мозак
и нервни систем, и сасвим је јасно да изазива болести органа и органских
система, као и промене на генетској структури. приликом агресије на СР
Југославију, НАТО је уз бројне типове оружја, применио муницију са радио-
активним примесама, и то осиромашеним уранијум (У- 238). Муницију са
осиромашеним уранијумом је НАТО користио у Заливском рату као и током
агресије на Републику Српску. Уран је природно радиоактиван елемент и
спада у категорију радиоактивних материја високе токсичности. Због високе
густине он може да се користи за прављење муниције и оклопа тенкова велике
3Рекалић, В., анализа загађивача ваздуха и воде“, Технолошко-металуршки факултет
Универзитета у Београду, 2003.
густине. Уранијум не спада у олигоелемент, није саставни део људске ћелије.

Осиромашени уранијум има алфа-емисионо дејство и велику продорну моћ.
његовим дејством стварају се јонски парови, који цепају све мембране укључу-
јући и генетски материјал који се касније преноси на потомство. проузрокује,
поред малигних, и многа друга обољења. поседује токсичност која изазива
отровна дејства на свим највиталнијим човековим органима (Анђелковић,
2001, 24).
Један милиграм осиромашеног уранијума унет у организам довољан је
да заустави рад бубрега, док педесет милиграма изазива већу радијацију од
максималне дозе дозвољене само за раднике који раде у нуклеарним центра-
лама. Технички гледано, када радијација продре у тело, довољна је само десе-
тина тримилионитог дела секунде да отме један електрон од човека. Затим
електрон, пошто је негативно наелектрисан, оставља позитивно наелектрисан
атом вршећи такозвану јонизацију. после тога електрон и атом, пошто су по-
стали нестабилни, производе ланчане хемијско-физичке реакције, проузроку-
јући промене у молекулима и у генетском наслеђу ћелије, која од тог тренутка
може да поспеши развој рака (Nebel, 1993, 33).
Најтежа стања код људи настају као последица мутагених, тератогених
и канцерогених дејстава осиромашеног уранијума, која ствара радијационе
гроздове на хроматину у једру ћелије. пораст инциденце малигних обољења
настаје две до пет година после прве интерне контаминације храном и водом
(Бендераћ, 2000, 207).
Радиоактивно оружје са осиромашеним уранијумом, осим што је намење-
но уништавању борбене технике и живе силе, изазива контаминацију живот-
не средине са дуговечним и трајним последицама (Ђармати, 2004, 26).
по свему судећи, праве последице на здравствену и еколошку ситуацију
тек ће се видети, међутим, оно што је зачуђујуће, јесте недовољна активност од-
говарајућих државних институција које би требало да спроведу адекватна ис-
траживања како би се јасно утврдио степен контаминације простора у којима
је употребљена оваква врста наоружања. потребно је јасно дефинисати коли-
ке могу бити последице по еко-систем, колики је степен контаминације у води,
ваздуху, тлу, какве последице то може имати по флору и фауну, пољоприв-
реду и пре свега становништво које је насељено у тим подручјима. потребно
је јасно обележити подручја у којима се налази повећано присуство тешких
метала и спровести потребне мере еколошке санације. Свима је добро познато
да је од последица НАТО агресије умрло више од 3000 људи, иако тачан број
жртава никада није утврђен. Међутим, оно што нам остаје непознато јесте
колико ће још жртава однети озбиљно контаминиран и нарушен еко-систем
у подручјима која су највише претрпела у току НАТО агресије. Одговарајуће
државне институције морају показати одговорност како би целокупну пробле-
матику учиниле транспарентном и тим путем домаћу јавност у потпуности
упознале са свим релевантним информацијама. Ради обезбеђивања неопход-
них новчаних средстава, како би се спровела даља санација контаминираних

подручја, врло је важно са релевантним подацима упознати одговарајуће ин-
ституције у Европи и свету (Рекалић, 2003, 57).
Да би ироније била још већа, НАТО је те своје злочине починио својевољ-
но и нелегитимно, заобилазећи како своју сопствену повељу (дозвољена само
одбрана од напада на неку НАТО чланицу; Србија, како се зна, ниједну није
напала) тако и ону Уједињених нација да је ратовање дозвољено само уз одо-
брење Савета безбедности УН (СБУН).
подаци НАТО-а говоре да је испаљено 31.000 пројектила, подаци Војске
Србије да је наша земља засута са око 50.000, док Руси тврде да је испаље-
но чак 90.000 пројектила. Гађане су четири локације у југоисточној Србији,
једна у Црној Гори и 112 на Косову. последице употребе овакве муниције
су несагледиве, а посебно забрињава чињеница да држава није обезбедила
средства за редовно праћење и испитивање угрожености здравља ризичних
група становништва, као ни за праћење подземних вода, угроженог биљног
и животињског света.
Анализирајући извештаје програма Уједињених нација за животну сре-
дину у оквиру УНЕп-а, који су посвећени Космету, др Радомир Ковачевић,
токсиколог из Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Дра-
гомир Карајовић“, не оспорава чињеницу да је на поменутом подручју упо-
требљена муниција са осиромашеним уранијумом. Забрињавајуће је то да су
после две и по године од бомбардовања детектоване радиоактивне честице, и
у ваздуху, које се још увек преносе на велике даљине и самим тим угрожавају
животну средину и здравље становништва. Др Ковачевић наводи да је током
2002. године испитивано 29 људи који живе у местима која су бомбардована
осиромашеним уранијумом и код већине је потврђено присуство уранијума
у урину. Код свих су пронађене и генетске промене и оштећења на бубрезима,
крвним судовима. Такође закључује да ни деконтаминација ових подручја ни-
је урађена како треба. Код нас је само покупљена неексплодирана муниција
на површини, али земља није очишћена. Требало је да се подигне површински
слој земље (најмање пола метра), да се смести на сигурно, како уранијум не
би ушао у ланац исхране и како би људи били безбедни, објашњава др Коваче-
вић. Колико је проблем са осиромашеним уранијумом на територији Косова
и Метохије озбиљан, најбоље говори податак да је од 225 италијанских војни-
ка, који су боравили у саставу КфОР-а на Косову, њих 45 умрло од малигних
болести, док су код 25 рођена деца са генетским аномалијама. Муниција с оси-
ромашеним уранијумом највише је коришћена у околини призрена и пећи,
где су стациониране немачке и италијанске снаге КфОР-а.4
4
Извештај Савезног министарства за развој, науку и животну средину о последицама
НАТО бомбардовања на животну средину СР Југославије, 2000.
Колико је осиромашени уранијум уништио здравље српских војника,

полицајаца, старешина, добровољаца и цивила, не зна се. За разлику од ита-
лијанских војника који су под сталним надзором, наши су препуштени сами
себи. Да би се спречили негативни ефекти од последица бомбардовања СР Ју-
гославије 1999, нужно је пре свега утврдити праве размере свих акцидената,
затим се мора направити план акција за ублажавање и анулирање негативних
последица. У целу акцију се морају укључити сви релевантни државни орга-
ни од Скупштине, владе, до полиције и војске, као и институти, здравствене
установе, невладине организације, домаће и стране фондације и међународне
организације за заштиту човекове околине. За решавање овако крупних и ду-
горочних проблема потребна је мобилизација целе друштвене заједнице као
и међународног фактора, јер границе ширења последица од уранијумског и
диоксиног рата не постоје. Један од циљева борбе са последицама бомбардо-
вања мора бити и инсистирање на резолуцији Савета безбедности УН којом
би било осуђено незаконито бомбардовање СРЈ чијим чином су прекршени
многи међународни споразуми и конвенције, као и повеља УН о правима
човека.
Изложеност ризицима је широко распрострањена, углавном као резултат
загађене животне средине. Загађење животне средине и контаминација је
широко распрострањена и представља озбиљан ризик за здравље на Косову.
Главни узроци здравствених ризика су услед: застарелих процеса у рударству
и индустријској инфраструктури, који игноришу утицај на животну средину;
лоших услова становања и квалитета основних услуга које се тичу инфраструк-
туре; слабог система руковођења животном средином. Контаминација земљи-
шта и хране тешким металима и оловом је, вероватно, један од најозбиљнијих
проблема у областима где су лоцирана рударска и индустријска постројења.
На кризним тачкама које се односе на животну средину дозирање људи оло-
вом, који се хране пољопривредним производима, је три пута веће него што
СЗО и фАО препоручују као максималну недељну дозу и око 15 пута веће
него што је дато стандардима у земљама Европске Уније. прве студије спро-
ведене у раним деведесетим такође су пронашле неке доказе тровања оловом
међу децом са севера Косова, са концентрацијом олова у крви по рођењу, у
Митровици, два пута већом од међународно прихваћеног нивоа. планирани
велики трајни програм тестирања, вероватно ће потврдити раније резултате.
Контаминација воде је, такође, један од главних ризика животне средине. За-
гађење ваздуха је најпроблематичније у околини застарелих индустријских
инфраструктура и у приштини услед загађујућег и нерегулисаног саобраћаја.
Упркос опадању индустријске активности и затварању највећих индустриј-
ских загађивача, Косово остаје један од највећих загађивача ваздуха у југои-
сточној Европи, са емисијом од 5.5 тона CО2 упоређујући, на пример, са 4.06
тона у Хрватској и 3.8 тона у Румунији. Ваздушно загађење унутар просторија
може утицати на велику већину домаћинстава. Други важни здравствени ри-

зици су претње од растуће епидемије ХИВ-а и ризично понашање, претежно
међу омладином.
ЗАКЉУчАК
Јасно је да бомбардовање, стрес, канцерогени агенси у води, храни, пићу,
ваздуху, земљи, полако али сигурно узимају данак, а да они који су за то од-
говорни и даље креирају злобну политику. Оружје са осиромашеним урани-
јумом представљало је моћно чудотворно оружје употребљено у Заливском
рату. Ова муниција је употребљена и у Босни, а касније и на Косову и Метохи-
ји. Данас многи ветерани заливског, босанског и косовског рата сматрају да
су од последица уранијумске муниције озбиљно болесни и да је она кривац
за изазивање смртоносних карцинома од којих су многи већ умрли, а други
пате више година.
Имајући у виду да су потврђене чињенице о употреби оружја са осиро-
машеним уранијумом на територији Косова и Метохије, неопходно је хитно
предузети мере које се огледају у:
– изолацији контаминираних подручја;
– успостављању мониторинга животне средине на подручјима бомбардо-
ваних локција које су утврђене као најугроженије;
– изради плана и програма за хитно санирање последица контаминације
терена осиромашеним уранијумом;
– решавању ових проблема потребна је међународња помоћ и сарадња,
као и финансијска средства и помоћ...
Сасвим је сигурно да се агресија НАТО-а може окарактерисати као зло-
чин против човечности, злочин који се наставља, а чији виновници за тај
злочин никада неће одговарати.
У Србији, нажалост, ни десет година после бомбардовања, није учиње-
на целовита, јавно доступна студија о последицама дејства ОУ на природно
окружење, на становништво, на војне и полицијске снаге које су током НАТО
агресије ангажоване на КиМ и на југу Србије.
подсећамо да је територија Косова и Метохије седиште културног, са-
кралног и уметничког наслеђа. Ово наслеђе припада човечанству и мора бити
сачувано у складу са принципима међународног права.
Анђелковић-Лукић, М., Балкански синдром, ЕКОБ, Београд, 2001, стр 24.
Бендераћ, Р, Процена нивоа контаминације животне средине осиромашеним ураном као после-
дица Нато бомбардовања сРј, Безбедност, часопис Министарства унутрашњих послова Ре-
публике Србије, бр 2/00.
Вуковић, Ж, Нато бомбардовање југославије и угрожавање права на здраву животну средину,

Радничка штампа, Београд, 2000.
Ђармати ш; Алексић Ђ, Разорне силе, Радничка штампа, Београд, 2004.
извештај савезног министарства за развој, науку и животну средину о последицама Нато
бомбардовања на животну срдину сР југославије, 2000.
Chemical and NBC defence, Common terms, NBC defence and technology International, 1984.
Nebel, B, Envoronmental S�ien�e, the Way the World Works, 1993. стр. 33.
Рекалић, В, анализа загађивача ваздуха и воде, Технолошко-металуршки факултет Универзите-
та у Београду, 2003. стр 57.
Савић, А, узроци агресије Нато пакта на савезну Републику југославију, Безбедност Савезне
Републике Југославије (јавна и државна) у ратном стању изазваном агресијом НАТО. Ми-
нистарство унутрашњих послова, Виша школа унутрашњих послова, Београд, април–јун,
1999.
Ступар, Љ, загађење животне средине као последица дејства Нато авијације, Безбедност Са-
везне Републике Југославије (јавна и државна) у ратном стању изазваном агресијом НАТО.
Министарство унутрашњих послова, Виша школа унутрашњих послова, Београд, април–
јун, 1999.
Томази, Умберто; Маријела Каталдо, косово, црна рупа европе, стр. 60–62. Ауто прес, Београд,
2005.
Marija Blagojevic
Belgrade, Serbia
ECOLOGICAL SySTEM IN KOSOVO AND METOHIjA AfTER NATO

AGGRESSION
Summary
there is almost not a single town left in Serbia that wasn’t targeted by NAto
bombs and rockets.
At the end of XX and beginning of XXI century, we saw that the principles of
humanity were not respected and that the situation in this field was much harder
than in times when international law didn’t exist.
the South of Serbia is known as the most undeveloped part of Serbia without
industry, without bigger towns and interesting targets such as airports, storages,
shelters and highways. It is tragic that the pollution will last forever, because the
half-life of depleted uranium is 4.5 billion years
for the first time in the history of civilization, ecological catastrophe was in-
duced on purpose. this ecological disaster and inhumane act have no stronghold
in any law of the countries that took part in these actions.
our country was not spared from devastating projectiles containing depleted
uranium, which is chemical and radioactive weapon. official NAto resources state
the terrifying fact that targets in Serbia and Kosovo were bombarded with 31000
30mm projectiles.
At the end, we should mention that Serbian and Kosovo cemeteries are crowded
due to consequences of uranium war against the federal republic of yugoslavia in
1999, and that Serbia is working on elimination of its consequences. however, at the
territory of Kosovo, almost nothing has been done in order to mitigate the conse-
quences of bombarding actions of NAto forces, and these consequences are getting
more and more devastating and could be catastrophic for the whole region.
Key words: ecological security, NAto-aggression on yugoslavia, certainty
УДК 327.7/8(497.115)
Саша Б. Бован
КОСОВО – ИДЕОЛОШКИ ПОЛИГОН НОВОГ

МИЛИТАРИСТИЧКОГ ХУМАНИЗМА
Magnum �rimen и magnum iniuria су речи којима се бар донекле може оме-
ђити страдалништво српског народа на Косову. Највећи злочин, јер је у име јед-
ног новог лицемерног хуманизма читав један народ протеран са својих огњи-
шта, док су његови остаци гетоизовани као у резерватима. Највећа неправда,
библијска, јер је српски етнос у целини оквалификован као злочиначки, и то
једном опаком идеолошком инверзијом где је од жртве проглашен за џелата.
Овом приликом желимо да проблем Косова поставимо у контекст проце-
са глобализације, где је Косово још један пример како жрвањ тог несагледивог
социјалног точка меље све што је индивидуално, посебно и аутентично. У
том правцу, поћи ћемо од једног, по нама неспорног теоријског постулата, да
је глобализација само нови појавни облик колонијализма и империјализма.
Суштина тог новог колонијализма се може омеђити и разјаснити помоћу два
појма: глобална неравнотежа и милитаристички хуманизам.
Да глобална повезаност заправо доноси глобалну неравнотежу готово
и не треба доказивати. За сада, само ћемо илустровати ово стање глобалног
друштвеног поретка податком да је дистанца између најбогатијих и најсирома-
шнијих земаља света средином XIX века износила три према један, а на крају
XX века седамдесет два према један.
Милитаристички хуманизам је велики „изум“ новог светског поретка.
помоћу овог појма желимо да проблематизујемо две тезе. прво, да укажемо
како глобализација не почива само на објективним и рационалним економ-
ским законитостима – како се представља од стране хиперглобалиста, већ
пре свега на снажној улози државе и њеном интервенционизму (економском,
политичком и војном). Друго, тај интервенционизам, све више, као некада у
прошлости, почива на огољеној физичкој сили и војној моћи. Велика новост
тог колонијалног модела је тек један идеолошки цинизам којим се окупација
и уништавање малих народа и култура подводи под хуманитарну интервен-
цију. Отуд синтагма милитаристички хуманизам, а косовска трагедија ће би-
ти изложена као пример те старе – нове идеолошке матрице просветљујућег

ужаса, која данас у великој мери оптерећује међународни поредак и прети
несагледивим последицама.
Кључне речи: глобализација – неоимперијализам – Косово – интервен-
ционизам.
. ГЛОБАЛНА НЕРАВНОТЕЖА
Термин глобализација био је до пре петнаестак година готово непознат,

а данас је у масовној употреби не само у хуманистичким наукама већ и у нај-
ширим областима живота, пре свега у политичкој и економској сфери, али и
у медијима, култури итд. Такође, и у науци, пре свега социологији, глобали-
зација је данас најдискутованија тема која далеко надмашује све остале акту-
елне истраживачке области (проблеми рода, интеркултурна комуникација и
слично).
Глобализација је процес све веће повезаности и међузависности светског
друштва. Независно од спорова глобалиста и антиглобалиста чини се да посто-
ји консензус око кључних узрока глобализације где се убрајају: крај хладног
рата, пад комунизма, умножавање наднационалних политичких организаци-
ја, ширење тржишне привреде, развој транснационалних компанија, развој
светске трговине, увећана моћ наднационалних економских организација
(ММф, СТО, Светска банка), развој информационих и комуникационих тех-
нологија.1
Како се чини, глобализација је незаустављив и неповратан друштвени
процес, а њене размере и последице тешко је предвидети. Глобализација је
изазвала оштру теоријску и идеолошку поларизацију, где на једној страни
заговорници глобализације глорификују ову појаву, док, са друге стране, ан-
тиглобалисти истичу само њене негативне стране.
Хиперглобалисти сматрају да глобализација не доноси само квантитет
економских и политичких веза, већ да постајемо сведоци новог квалитета
друштвеног развоја. Један од најпознатијих заговорника глобализације, ја-
пански аутор Кеничи Оме, сматра да енормни пораст међународне трговине
и све већа моћ међународних организација (политичких и финансијских) као
и транснационалних компанија, подрива улогу и значај националних влада
у правцу стварања света без граница. полазећи од тога да се на овај начин
рационализује али и демократизује свеукупна друштвена организација, јер
глобалне промене почивају на деловању објективних законитости (пре свега
тржишних), хиперглобалисти виде у овом процесу само његове добре стране.
по њима, кључне тековине глобализације су: а) стварање услова за општи при-
вредни напредак, б) потискивање државе из јавне сфере, тј. умањен утицај
1 Детаљније о узроцима глобализације: Е. Гиденс, социологија, стр. 59–63, Београд, 2003.
саша Б. Бован: косово – идеолошки полигон новог милитаристичког … 35
политичких елита и бирократских структура чије функционисање почива на

принципу делегиране и отуђене моћи, в) успон индивидуализма, јер глобали-
зација нагони људе да живе на активнији, отворенији и рефлексивнији начин,
г) нови радни обрасци (повремени консултантски послови, скраћено или флек-
сибилно радно време, рад код куће уз помоћ интернета, итд.), д) промењени
културолошки стандарди (људска права, мањинска права и позитивна дис-
криминација, унификација система вредности и потискивање традиционал-
них вредносних структура – моноцентрични културни мондијализам, у исто
време и културолошка диференцијација, тј. стварање хибридног идентитета
заснованог на толеранцији – полицентрични културни плурализам).
Трансформационисти су умеренија струја присталица глобализације.
На пример, у односу на питање о функцијама националне државе у условима
глобализације, они сматрају да садашњи ниво глобализације представља ве-
лико искушење за традиционалну државу која мора да се реорганизује како
би и даље ефикасно управљала друштвом. Ипак, то не значи да држава губи
свој суверенитет и најважније функције (економске, политичке, одбрамбене,
социјалне), поготово када се ради о државама које су носиоци процеса глоба-
лизације. Осим тога, дешава се да глобализација изазива или подстиче појаву
национализма малих размера (Балтик, бивша СфРЈ), када се и позивањем на
економски интернационализам руше постојеће државе и стварају нове које
наглашавају своју тек остварену сувереност.2
присталице овог приступа (нпр. Е. Гиденс) свој балансирани приступ
показују у суштини тако што сматрају да глобализација није једносмеран и
једнозначан процес, и да она има своје позитивне, али и негативне стране.
Такође, сматрају да идеологичност теме захтева врло опрезан приступ и аргу-
ментовану расправу на ову тему.
Скептици сматрају да модерна глобализација није без преседана у разво-
ју људске цивилизације.3 Они истичу многе раније универзалистичке моделе
развоја друштва, на пример у време доминације Римског царства или Кине.
Новија истраживања монголске најезде показују да је можда највећа визија
Џингис Кана била стварање велике државе без граница у којој ће се несметано
одвијати трговина. Скептици истичу да светска економија није толико инте-
грисана као што се истиче и да њу одликује првенствено регионализација а
не глобализација, с обзиром на то да се највећи део трговине одвија унутар
три региона (Европа, Азија, Америка). Скептици, заправо, праве разлику из-
међу глобализоване економије и међунационалне економије, и истичу како
је светска економија више збир националних економија између којих постоји
2 K. Bonnett, Power and politi�s, developments in Sociology, (ed: M. haralambos), br. 10/1994,
str. 37.
3 A.
g. hopkins, The History of Globalization – and the Globalization of History, globalization
in World history, ed. A. g. hopkins, London, 2002, str. 11–36;
интензивнија сарадња и размена идеја, робе и услуга.44 познати заговорници

овог приступа п. Хирст и Г. Томпсон истражују разлику између мултинаци-
оналних (МНК) и транснационалних компанија (ТНК), и доказују како су
МНК (које имају опредељену националну базу везану за регулативу, плаћање
пореза, управу, подружнице, претежно место остваривања профита) окосни-
ца светске привреде.5
Најзад, антиглобалисти, чини се с правом, и потресно убедљиво, као нај-
важнију карактеристику глобализације истичу експанзију неједнакости ко-
ја добија димензије најсуровије експлоатације какве нема у читавој људској
историји.
Економска глобализација доводи до убрзане и све израженије концен-
тације богатства у рукама уских социјалних слојева најразвијенијих земаља
света. Извештај о развоју људског друштва из 1999. године који су израдиле
УН открива да је просечни приход петине светске популације, која живи у
најбогатијим земљама света, 74 пута већи од просечног прихода петине, која
живи у најсиромашнијим земљама. Исто тако, на 20% светског становништва
отпадало је 86% укупне светске потрошње, 82% извозних тржишта и 74% те-
лефонских линија. Имовина три најбогатија милијардера у свету надмашује
укупни бруто друштвени производ свих мање развијених земаља и 600 ми-
лиона људи који живе у њима.6 Најзад, социјалну пустош и све израженију
поделу на добитнике и губитнике глобализације недвосмислено и убедљиво
илуструје већ изнети податак о доходовној дистанци између најбогатијих и
најсиромашнијих земаља света која је 1820. године износила 3 према 1, а 1992.
године 72 према 1.
Ове тенденције додатно су се убрзале у последњих десет година, а кри-
за тржишта некретнина и финансијских тржишта из 2009. године само су
погоршале постојеће стање.7 Недодирљиви и неупитни економски модели и
пројекти ММф - а утемељени на Вашингтонском консензусу показују сада све
своје најгоре стране, пре свега то да упорно и безобзирно повећавају социјалне
разлике између богатих и сиромашних.8
4 Детаљније: M. haralambos, M. holborn, So�iologija, стр. 629–630, Zagreb, 2002.
5 P. hirst, g. thompson, Globalization in Question, Cambridge, 1996, стр. 132–135.
6 према: Е. Гиденс, социологија, op. cit., стр. 74–75.
7 Нова светска економска криза повећава јаз између богатих и сиромашних земаља и
региона у свету, а доводи и до пауперизације средњих и доњих класа развијенијих земаља.

Исто тако, последица ове глобалне кризе је банкрот неких новопримљених чланица ЕУ, попут
Мађарске и балтичких земаља за које се сматрало да су на путу убрзаног развоја ( на пример,
у Естонији, Летонији и Литванији БДп ће се смањити најмање за 15%, после стопе раста која
је у 2007. години била око 12%).
8 Стање је такво да је потпуно дискредитована и економска наука која је слепо баратала
статистикама и показало се – ирационалним моделима, заборављајући да се иза бројки и гра-

фикона ради о судбинама људи и народа. Када се ради о науци, резимирајући нову економску
кризу, један од најугледнијих америчких економских историчара Бари Ејхенгрин сматра да
је економска наука у највећој кризи до сада. пол Кругман, добитник Нобелове награде за еко-
Различите приступе овом феномену можда је најбоље посматрати кроз

једну дуалистичку теоријску матрицу где се под глобализацијом подразуме-
ва један сложени и противречни друштвени процес који има своје лице и
наличје и који се може и мора сагледати из различитих али укрштених пер-
спектива (пре свега из економске, политичке и културолошке перспективе).
Други аспект ове теоријске матрице изражава се помоћу појма глобализам,
који подразумева један реалан идеолошки концепт чија је суштина у новом
колонијализму иза којег стоје владајуће нације света.9
2. МИЛИТАРИСТИчКИ ХУМАНИЗАМ
У свим дискусијама о развоју модерног друштва једна од кључних и нај-
дискутованијих тема је утицај глобализације на државу. постоје оправдани
разлози зашто је то тако. Најважнији је у томе што се кроз ово питање прела-
мају сви аспекти глобализације, открива њена суштина и анализирају узроци
и последице глобалних социјалних токова. Ова тема је од пресудног значају
и за проблематизовање наше главне тезе која на примеру српске покрајине
Косово и Метохија указује на појаву новог колонијализма и империјализма
који није заснован на деловању објективних економских законитости него
на снажном државном интервенционизму, као некада у прошлости. Иначе,
ово је мањинско гледиште у дискусијама о глобализацији. чак и аутори који
заступају гледиште о глобализациији као извору додатне и још нехуманије
експлоатације сиромашних региона света стоје на становишту да глобали-
зација, генерално, у великој мери умањује могућност државе да аутономно
управља друштвом.
На први поглед, чини се неспорним да глобализација крњи државни суве-
ренитет и да то уопште није тешко доказати. Глобалисти антистатуалисти ис-
тичу да у условима глобализованих и фрекфентних тржишта капитала нација
– држава улази у оштру конкуренцију за придобијање страних инвестиција и
мора да смањује порезе што директно утиче на пуњење буџета, јавну потрош-
њу, социјалне акције и све остале програме државе. Осим тога, владама је све
теже да контролишу властите економије и стога што нису у могућности да
самостално одређују каматне стопе, независно од окружења или директива
међународних финансијских организација које их кредитирају. То је поготово
случај са државама у којима је банкарски сектор у већинском страном власни-
штву као на пример у Србији. Даље, глобална финансијска тржишта утичу на
рад локалних берзи и вредност валуте у тој мери да је државама готово немо-
номију 2008. године, каже да је највећи део макроекономије из протеклих тридесет година у
најбољем случају спектакуларно бескористан, а у најгорем озбиљно штетан. Изложени подаци
о све већем социјалном јазу између богатих и сиромашних само су тужни и сурови показатељи
колике су размере те штете. према: НиН. бр. 3057, од 30.7. 2009, стр. 26–27.
9 М. Митровић, увод у социологију и социологију права, Београд, 2006, стр. 329.
гуће да утичу на те процесе. Најзад, кључне међународне економске организа-

ције (ММф, СТО, Светска банка) своје деловање заснивају на три принципа
(фискална строгост, брза приватизација, либерализација свих тржишта) чија
примена умањује аутономију локалних влада у вођењу економске политике,
прво тако што либерализација тржишта сама по себи доводи до смањене
улоге државе у економији, друго, поменуте институције условљавају своју
финансијску помоћ тражећи безпоговорно поштовање ових принципа чиме
се, такође, ограничава суверенитет државе која улази у овакве финансијске
аранжмане. Ово се дешава не само малим и слабим државама већ и моћним
регионима у свету. Тако се под утицајем САД, Светска трговинска организа-
ција успротивила ЕУ која је одбила да увози говедину лечену хормонима и
генетски модификовану соју, што је један тихи подземни рат између САД и
ЕУ, који и даље траје и који показује моћ глобалних економских институција
и снага које стоје иза њих.
Својом пословном политиком моћне транснационалне компаније (ТНК)
могу да утичу на тржиште радне снаге у погледу обима запослености и виси-
не надница. Тако на пример, две највеће фабрике дувана у Србији (у Нишу
и Врању) планирају у 2009. години драстично смањење запослених или чак
гашење погона (Врање) што ће додатно појачати социјални притисак на ло-
калне управе на југу Србије, при чему држава углавном не може да утиче на
те процесе.
Такође, ТНК врло успешно контролишу и цене на локалним тржишти-
ма. На пример, у трговинском сектору тако што отварају шопинг молове где
ниским ценама уништавају локалне произвођаче, а затим, када успоставе мо-
нопол, повећавају марже и цене преко оних које су биле пре њиховог доласка,
при чему држава углавном нема снаге да антимонополским прописима утиче
на ове процесе. Иста је ситуација када корпорације својим договорима утичу
на цене појединих стратешких сировина, а локалне владе не могу томе да се
супротставе. То се дешава са ценама бакра у чилеу, са ценама воћа у земљама
центалне Америке, итд.
Снагом свог капитала ТНК и на разне друге начине могу да утичу на
локално пословно окружење, у позитивном или негативном смислу, у сва-
ком случају тако да делегитимишу државну структуру или намећу опције
које њима одговарају. позитивни утицаји су најчешће у виду притисака ка
дебирократизацији пословног амбијента, успостављању правне сигурности,
дефинисању професионалних стандарда у појединим привредним гранама,
или у томе што се уводе нове технологије и отварају нова радна места. Нега-
тивни утицаји, пре свега, испољавају се у увођењу прљаве технологије која је
застарела и забрањена у развијенијим земљама када се страни инвеститори
оглушују о еколошке прописе, а економски слабе државе, нарочито оне са крх-
ким демократским политичким институцијама, то морају да толеришу због
прилива свежег капитала. Осим тога, ТНК условљавају улазак на нека тржи-
шта тражењем привилегија ван сваког економског резона, при чему је држава
којој су потребне стране инвестиције та која треба да обезбеди привилегије.
Те привилегије су врло често резултат притисака, уцена и подмићивања тако
да се њима не само угрожава економски развој једне земље већ се подривају
и локални демократски процеси.10 Један од драстичних примера изложене
„економске логике“ нажалост имамо у Србији – афера Сартид, приватизација
железаре Смедерево, која је продата ТНК US still у бесцење и то тако што је же-
лезара ослобођена свих дуговања која су пренета на државу, у крајњој линији
на пореске обвезнике.
Војна сфера такође постаје глобализована. На пример, улазак у НАТО под-
разумева испуњавање многих услова од којих је најважнији стандардизација
наоружања и опреме, што изазива гашење локалне индустрије наоружања,
чиме се смањује запосленост у државама аплиакантима, смањују локални
профити и умањује одбрамбена моћ тих држава.
притисак на државу долази не само споља, него и изнутра. У условима
брзе размене информација и појачане конкуренције економски патриотизам
губи битку јер потрошачи бирају и траже конкурентнију робу и услуге не ин-
тересујући се одакле они долазе. Зато су кампање типа „купујмо домаће“, где
год се спроводе, углавном неуспешне.
Међутим, озбиљна и дубинска анализа односа глобализације и државе
мора поћи од поделе на државе – конзументе глобализације, које мање-више
невољно улазе у овај процес, неспремно и по диктатима ММф-а, и државе
– лидере глобализације, које диктирају темпо и правац глобализације.
посматрано из перспективе држава – конзумената глобализације, неспор-
но је да мале и нејаке државе губе економску и политичку моћ и улазе у воде
глобализоване културе што нарушава не само њихову сувереност, већ и ет-
нички и свеукупни културни идентитет. За ову прилику, као погодан пример
за илустрацију изложених тврдњи могу да послуже финансијски аранжмани
између ММф-а и држава којима је потребна помоћ. Нарочито су поучни у том
правцу аранжмани са појединим афричким земљама. Тако је Етиопија после
17 година грађанског рата добила нову владу на челу са Мелесом Зенавијем. по
професији лекар и бивши студент економије за кога Џ. Стиглиц каже да је био
посебно надарен за ту област, Мелес се, иначе, истицао међу свим афричким
лидерима одговорним управљањем, поготово на економском плану. Ипак, рат
је оставио последице па је и Етиопија закуцала на врата ММф-а.
У току трајања финансијског аранжмана, крајем 1997. године, избио је
жесток спор између Етиопије и ММф-а. Етиопија је имала изузетно здрав мак-
роекономски оквир, редовно је сервисирала своје дугове и одговорно водила
економску политику. Без обзира на ове околности, ММф је суспендовао своје
зајмове Етиопији, и то само стога што је Мелесова влада у својој економској
стратегији предузимала акције које није одобрио ММф, иако су оне биле ап-
10 Џ. Стиглиц, Противречности глобализације, Београд, 2002, стр. 84–85.
солутно оправдане и рационалне. Иначе, овим потезима нису били угрожени

аранжмани са ММф-ом, већ напротив, Етиопија је била економски све стабил-
нија и солвентнија. Без обзира на све то, ММф је оспорио такву економску
политику, и још горе, тражио предузимање мера које су у суседној Кенији
изазвале катастрофалне економске последице (ММф је од Етиопије тражио
либерализацију банкарског сектора, инсистирао да се стране донације ставе у
резерве, а не да се користе за одобрене пројекте, оспорио превремену отплату
неких комерцијалних дугова иако је то било економски оправдано).11
пример Етиопије, поучан и парадигматичан, нажалост, није усамљен, а по-
казује modus operandi међународне финансијске бирократије у наступу према
нејаким и зависним државама – условљавања која иду до уцењивања и којима
се драматично угрожавају суверенитет и витални интереси тих држава.
Међутим, слика је потпуно другачија када се глобализација посматра из
угла држава – лидера глобализације. Тада видимо не само да глобализација
продубљује јаз између богатих и сиромашних, него да процес глобализације,
у суштини, почива на спољним (империјалним) активностима богатих и моћ-
них држава које се у међународним односима стављају у функцију приватног
капитала, а тек потом, и супсидијарно, она почива на деловању слободног
тржишта и економској снази ТНК.12
чини се да су докази који потврђују ову тврдњу бројни и убедљиви. Овом
приликом изложићемо оне најважније. прво, моћне државе својом политич-
ком моћи и снагом свог оснивачког улога, остварују утицај и штите интересе
домицилног капитала преко међународних финансијских институција (Свет-
ска банка, ММф, СТО) креирањем њихове политике и, непосредно, кроз меха-
низам доношења одлука. На пример, модел политике за земље у развоју коју
спроводе ММф, СТО и СБ почива на принципима Вашингтонског консензуса
(фискална строгост, брза приватизација и либерализација свих тржишта),
који је заправо диктат Трезора САД, и којим се, у суштини, ствара модел дуж-
ничког ропства за државе које траже помоћ од ових институција. Када се ради
о одлучивању, поменимо само то да, на пример у ММф, једина чланица која
има право ефективног вета је САД.
Друго, моћне државе артикулишу економске токове системом субвенција
за домаће произвођаче, што их чини конкурентнијим на домаћем и страном
тржишту. У исто време, на разне начине, спроводећи политику дуплих стан-
дарда, моћне државе подржавају свој приватни сектор тако што траже да
нејаке државе укину своје субвенције.
11
Џ. Стиглиц, оп. цит. стр. 39–46.
12
Ради се о моделу који је осмишљен у В. Британији на почетку XvII века приликом
оснивања Источноиндијске компаније, када је под ауторитетом британске Круне, Компанија
добила монопол над целокупном трговином са Истоком, чиме су интегрисане функције сувере-
не државе са функцијама приватне компаније. Детаљније: Н. чомски, Година 501 – конквиста
се наставља, Нови Сад, 1998, стр. 8–13.
Треће, такође по логици дуплих стандарда, јаке државе штите своје тр-
жиште развијеним протекционистичким мерама за поједину робу и услуге
(царине, увозне квоте), док у исто време траже од слабијих земаља потпуну
либерализацију свих тржишта.
четврто, владе САД, В. Британије, француске и других развијених земаља
политичким притисцима на земље у развоју изнуђују посебне услове послова-
ња, тј. привилегије за свој приватни сектор. Да се задржимо само на „нашим“
примерима. Дуванска индустрија у Србији приватизована је под условом да
се обезбеди једна врста монопола у овом сектору за филип Морис и БАТ,
што је издејствовано притисцима влада САД и В. Британије на нашу државу.
политичким притисцима САД, наша власт је отписала дугове железари у
Смедереву итд.
пето, све чешће, као у време колонијалних освајања, моћне државе (пре
свега САД) крче пут приватном сектору војним претњама и освајањима. Та-
ква судбина задесила је Ирак који је окупиран, и Србију којој је напросто отет
један део територије (покрајина Косово и Метохија). после 1945. године САД
су срушиле преко 50 легалних влада у другим земљама, укључујући ту и оне
демократске (нпр. чиле), угушиле су тридесетак ослободилачких покрета и
подржале најгоре тираније на свету.
шесто, у условима светске економске кризе, држава се појављује не
само као заштита и подршка свом приватном капиталу, већ и као спасилац.
Суочене са банкротом и стечајем, некада велике а сада одједном посрнуле ТНК
панично се окрећу држави тражећи од ње спас (пример: Џенерал Моторс у
САД).
Најзад, кроз синтагму коју је у економију увео М. фридман – шок терапи-
ја, а коју антиглобалисти користе да покажу право лице глобализације, види
се да тај концепт (криза као иницијална каписла промена) не може да функ-
ционише без снажне подршке државе која усмерава и контролише кризу, или
је чак изазива.13
На крају овог дела излагања можемо рећи да се почев са експанзијом В.
Британије на почетку XvII века интегришу функције суверене државе са
функцијама пословног партнерства на начин да се држава претвара у неку
врсту војног предузећа које служи вишим друштвеним класама и крупном
приватном капиталу, а релативно благостање унутар својих граница обезбе-
ђује освајањима и суровом експлоатацијом других држава и народа. Или ка-
ко то каже Н. чомски: „Централизована државна моћ посвећена приватним
привилегијама и ауторитетима као и рационално и организовано коришћење
дивљачког насиља, то су две перманентне карактеристике европског и америч-
ког освајања“.14
13 Н. Клајн, Доктрина шока, Загреб, 2008, стр. 14–19.
14 Н. чомски, Година 501, op.. cit.,., стр. 25.
Наслов овог одељка указује на још једну важну димензију спољне поли-
тике великих сила, на идеолошку матрицу под којом су остваривани импери-
јалистички пројекти. О томе чомски каже: „Још једна карактеристика која се
упорно понавља: увереност у своју исправност у коју су заогрнути пљачка,
убијање и опресија“.15
У суштини, поредак ствари у новом светском поретку и идеолошка фор-
мула његовог оправдања нису се променили. Ако промене има, то је промена
на горе јер је технологија зла ескалирала: култура насиља и експлоатација
добијају још чудовишније размере, а на плану идеологије само је промењена
застава – она на којој пише лицемерје замењена је оном на којој пише цини-
зам. У суштини, ова промена идеологије изражава нови, још невиђени облик
глобалне аморалности и деградације људскости, где се став (било какав) пре-
твара у равнодушност, незаинтересованост и намерно незнање. Остаје нам
да на примеру српске покрајине Косово и Метохија видимо како ова нова
идеолошка матрица функционише.
3. КОСОВО – пОЛИГОН НОВОГ МИЛИТАРИСТИчКОГ ХУМАНИЗМА

Стара идеолошка матрица империјализма почива на представи природног
напредовања хришћанских џентлмена који несебично цивилизују урођенике.
Британија је освајање Индије правдала урођеним доброчинством и алтруи-
змом англосаксонске расе која несебично помаже староседеоце а све то да би
им дали подстрека да желе да остану под њиховом влашћу, од чега Британци
имају тек задовољство да њима владају. Лорд Кромер, владар Египта од 1883.
до 1906. године, каже: „Ми владамо чистом снагом карактера и без употребе
силе. Ми то можемо због тога што смо Британци, који поседују висок степен
способности да изазову симпатије и поверење сваке примитивне расе са ко-
јом дођу у додир“.16 Британска дипломатија је 1932. године на конференцији
за разоружање спречила увођење забране бомбардовања цивила сматрајући
да је њихово природно право да бомбардују црнце, а изјаве у сличном тону
давао је и В. черчил који је сматрао да су отровни гасови сасвим подесни за
употебу против нецивилизованих племена.
Американци су у својој борби за слободу сматрали Британце најцрњим
расистима, за које је Т. Џеферсон изјавио да су hostis humani generis (непријате-
љи људског рода). Међутим, није им требало много да дођу на исту идеолошку
позицију утемељену на расизму и лицемерју. Идеологију лицемерја је утеме-
љио амерички председник Мекинли поводом напада на Кубу 1896. године у
почетку америчког интервенционистичког похода на остатак света. чак и
декларисане демократе, као амерички песник В. Витмен, отимање територија
од Мексика, који се нашао први на удару америчке експанзије, тумаче као ски-
дање окова који људима ускраћују једнаке шансе да буду срећни и добри. Осе-
ћај изузетности као најјаче колективно осећање Американаца можда најбоље
дочарава једна од најпопуларнијих изложби у Америчком историјском музеју
под насловом: „Цена слободе: Американци у рату“. То у својој историји без се-
ћања мисли о себи нација која држи рекорд на пољу агресије, међународног
тероризма, масовног убијања, гушења демократских процеса и нарушавања
људских права на све могуће начине.
Догађаји на Косову су од стране САД и Велике Британије (ВБ) представље-
ни као прекретница у међународним односима, као најава епохе нове моралне
исправности, јер је идеалистичан Нови свет решен да оконча нехуманост.17
Истрошена идеолошка матрица о ширењу слободе и демократије замењена је
новом која је, изгледа, већ била потпуно спремна и дефинисана, само се чекало
када ће бити примењена. На нашу жалост, али великим делом и нашом криви-
цом дошли смо у ситуацију да она прво буде примењена на нашим леђима.
Вредносна потка нове идеологије империјализма постала је идеја правде.
У својим говорима, којима су најављивали и оправдавали бомбардовање Срби-
је, на правди и на основу тога на хуманитарној интервенцији инсистирали су
званичници САД и ВБ, нарочито Б. Клинтон и Т. Блер.18 позивање на правду
подстиче страсти, поготово када то раде припадници новог политичког соја,
који се мора разумевати у оквиру психоаналитичког а не политичког дискурса
– недовршени мушкарци (и евентуално ускраћене жене попут М. Олбрајт или
Х. Клинтон). Стога је логично да се правда мора спровести огњем и мачем. У
идеолошком смислу овде откривамо једно ново бешчашће где се лицемерје
(позивање на слободу и демократију) претвара у цинизам (позивање на прав-
ду). На терминолошком плану најбоље је нови колонијализам назвати милита-
ристички хуманизам, како предлаже Н. чомски, јер се наводно остваривање
правде базира на насиљу које изазива само још веће насиље и деструкцију,
као што се показало на Косову и у Ираку. Синтагма хуманитарна интервен-
ција, која се најчешће користи за нове ратничке походе великих сила, ипак је
само еуфемизам који не погађа суштину и који амнестира главне актере нове
осовине зла.19
Кратко историја српске покрајине Косова и Метохије показује да бомбар-
довање Србије није био само велики злочин (и у формалном смислу јер акција
није добила одобрење Савета безбедности УН), већ и велика неправда, јер је
17 Н. чомски, Нови милитаристички хуманизам, Београд, 2000, стр. 5.
18 Исто, стр. 7–8.
19 Идеолошка основа хуманитарних интервенција приказана је на упечатљив начин код:
Sh. Murphy, Humanitarian Intervention: The United Nationa in an Evolving World Order, Pennsylva-
nia, 1996.
једном опаком идеолошком инверзијом српски народ од жртве вишевоковног

албанског терора, претворен у џелата.20
Неспорни извори, пре свега турски пописи из средине XvI века, културо-
лошко наслеђе, као и имена насеља, те сви остали топоними, показују да у том
периоду Албанаца на Косову и Метохији практично уопште није било, и да су
њихове теорије о староседеоцима Дарданцима романтичарске и расистичке
етногенезе. чак у првом столећу турске владавине, када је хришћанско станов-
ништво било далеко најдоминантнија етничка група, досељавање Албанаца
са територије данашње Албаније било је спорадична појава. Међутим, њихо-
во преузимање ислама, исељавање Срба после аустријско-турских ратова,
крајем XvII века, и слабљење турске централне власти довеле су до масовног
досељавања Албанаца. Територија Косова је толико била испражњења после
велике сеобе Срба да је и после првог светског рата то био најмање насељен
регион у Србији. Албанско становништво се бавило готово искључиво пљач-
кашком привредом. путописи руског конзула у Босни А. Гиљфердинга говоре
о огромној плодној равници која се не обрађује стога што се Албанци баве пре
свега пљачком и отимањем, па је хришћанско становништво у страху за своју
безбедност приморано да обрађује минималне количине земље, углавном у
зони где турска власт функционише колико-толико.
На почетку XIX века, када почиње борба Срба за ослобођење од турске вла-
сти, терор на Косову добија монструозне размере.21 Ослабљена турска власт
се плашила српских побуна на овој терирорији па су Албанци, махом ислам-
ске вере, добили одрешене руке и спроводили невиђене зулуме над српским
становништвом током читавог XIX века, о чему сведоче извештаји руских и
српских конзула са Косова. Без обзира на све то, након ослобођења Косова по-
сле првог светског рата, Срби су и даље били већинско становништво. Српске
власти нису спроводиле репресалије над Албанцима, чак су покушали да па-
цификују њихове пљачкашке кланове, што је ишло прилично тешко. Велики
погром Срба поновио се у Другом светском рату када су Албанци пристали
листом уз окупаторске власти.
20 пропагандни рат против Србије, изгледа најпрљавији у историји јер је стигматизован
читав један народ, толико је био пажљиво вођен да и аутори попут Н. чомског, који брижљиво
прикупљају и тумаче чињенице, узимају као готову ствар да су након почетка бомбардовања
српске оружане снаге починиле невероватне злочине и протерале неколико стотина хиљада
Албанаца са њихових огњишта. Сва истраживања броја жртава указују да их је у току рата за
Косово било свеукупно до 2500, од чега је један број Срба убијених у терористичким акцијама
ОВК, а највећи број убијених Албанаца су герилци ОВК убијени у оружаним сукобима. Када се
ради о избеглицама, здрав разум нас наводи да људи беже са попришта сукоба, а непобитно је
доказано да је највећи број Албанаца избегао са Косова мотивисан неком врстом наредбе њихо-
вог политичког лидера И. Ругове, коју су на терену застрашивањем спроводили припадници
ОВК. Данас ретко ко памти бесрамне лажи М. Олбрајт о стотину хиљада Албанаца заточених
на стадиону фудбалског клуба приштина, који је наравно био потпуно празан, што је показао
снимак начињен буквално одмах после те изјаве државне секретарке САД.
21 Ј. поповић, Живот срба на косову 1812–1912, Београд, 1987, стр. 290–307.
Нова комунистичка власт, мондијалистички оријентисана, практично је

амнестирала фашисоидне политичке покрете, пре свега Хрвата и Албанаца,
једном колективном амнезијом, под изговором стварања новог друштва. паци-
фикација Албанаца у СфРЈ и даље је тешко ишла, па су им чињени разни поли-
тички уступци. Највећи, давање аутономије покрајини, која је према Уставу из
1974. године практично постала самостална федерална јединица, разбуктало
је сан о отцепљењу од Србије. У овом периоду невероватним наталитетом,22
маргинализовањем и дискриминисањем Срба у политичком и јавном живо-
ту, те приликом запошљавања и остваривања елементарних права, долази до
масовног исељавања Срба чији је проценат у становништву покрајине спао
на испод 15%.
после смрти Ј. Б. Тита 1980. године долази до првих организованих поли-
тичких побуна албанског становништва. Након тога се стварају терористичке
ћелије на чијем су челу углавном лица са криминалним биографијама, због
чега су на списковима западних обавештајних служби сврстане у терористич-
ке организације.23 У време кризе СфРЈ, Словенија је наметнула модел распада
федерације чија је суштина била у снажној медијској кампањи и дестабилиза-
цији Србије на Косову. Словенија се, практично, борила за своју независност
тако што је подржавала сепаратистичке тежње Албанаца на Косову и предста-
вљала српске власти као злочиначке.
Без савезника на међународном плану, оптерећен комунистичким ими-
џом, у ситуацији када се Србија суочила са најтежим спољнополитичким про-
блемима, са неодговорном и неспособном опозицијом, С. Милошевић водио
је државу и народ ка најтежем положају у нашој историји.
У таквој ситуацији Србија је била лак плен и погодан пример за демон-
страцију новог таласа интервенционизма увијеног у плашт хуманитарне ин-
тервенције. Етничко чишћење Срба у Хрватској и тежак положај нашег народа
у Босни и Херцеговини су последица последњих сукоба на Балкану. Међутим,
у моралном, али и сваком другом погледу Косово је наш најтежи политички
пораз и највећа људска несрећа. Три века страдалништва под албанским теро-
ром завршено је погромом и геноцидом над Србима – етничким и културним.
Најстрашније, архитекте новог светског поретка прогласиле су окупацију Ко-
сова и Метохије и геноцид над измученим српским народом великом победом
демократије и хуманизма.24
22 Г. Николић, албански популациони бум на косову и метохији након Другог светског
рата, Нова српска политичка мисао, бр. 1–2/2008, стр. 51–66.

23 Још у фебруару 1988. године, приликом боравка у приштини, специјални амерички
изасланик за Балкан Р. Гелбард означио је ОВК као терористичку организацију. Видети: Н. чом-
ски, op. cit., стр.41.
24 Косово је, такође, и пример дуплих стандарда који су уобичајено средство политчког
деловања САД. У исто време када и криза на Косову ескалирали су ( по ко зна који пут) сукоби
војске Курда у Турској, и сукоби у Источном Тимору поводом референдума о независности
Зато је Косово magnum �rimen и magnum iniuria. Међутим, тај пројекат још
није завршен. Велики злочин и велика неправда морају да постану и савршени
злочин иначе ће читава конструкција кад-тад пући као балон од сапунице.
У том контексту треба посматрати гетоизацију остатака српског народа на
Косову и Метохији и толерисање монструозних терористичких аката који
добијају размере чистог геноцида (убиство жетелаца у Старом Грацком, ауто-
бус Ниш–експреса, убиство деце у Гораждевцу). Тренутно је на делу невиђени
културни геноцид. Уништавају се већ порушени и девастирани остаци српске
културне баштине (црква у Ђаковици која је сравњена са земљом и на том
простору направљена зелена површина), а оно што није порушено третира се
као косовско-византијска културна баштина.
Не чуди због тога што се криза на Косову упорно и одлучно представља
као добар рат. чак и у случају Ирака завојевачи су признали своје грешке, пре
свега да С. Хусеин није располагао средствима за масовно уништење, нити да
је планирао неке експанзионистичке акције. Међутим, Косово је у тој мери пр-
љав и дубиозан пропагандни пројекат да се не сме довести у питање ни његова
најмања ситница.25 Зато се политичка борба за целовитост и територијални
интегритет Србије мора наставити. Међутим, независно од политичког кон-
текста, Косово мора остати у жижи интересовања целокупне српске јавности,
нарочито академске, пре свега из моралних разлога. Борба за Косово је, запра-
во, борба за истину. позивање на истину у овом случају нема метафизичку
димензију. Напротив, на ту борбу смо обавезни из прагматичних разлога, јер
су САД у својој пропаганди наметнуле скандалозно расистичку перспективу
у посматрању тих догађаја, перспективу којом је читав српски народ означен
као злочиначки, што има озбиљне политичке, економске и културолошке
консеквенце. Колико је ситуација озбиљна у том правцу довољно говори чи-
њеница да су креатори такве антисрпске пропаганде кључни људи Обамине
администрације. пре свега мислимо на Х. Клинтон и С. пауер, чија је књига
о Косову којом Србе представља као нацисте, а Албанце као Јевреје изложене
холокаусту снажно одјекнула у светској јавности.26 поменута особа је иначе
најгласнији заговорник „хуманитарних интервенција“ по узору на Косово,
које треба да буду лајтмотив спољне политике САД.
Малу дозу оптимизма у ову мучну и страдалничку причу уноси околност
да светска академска јавност не заборавља ову тему, да се пропагандне магле
полако дижу и да је ова тема поготово битна за америчку јавност, која је дошла
у фазу све озбиљнијег преиспитивања спољне политике своје администрације.
ове области. Међутим, исте те 1999. године, у априлу месецу, САД нису одлучиле нити да осу-
де, а поготово да бомбардују Турску и Индонезију због много већих злочина над Курдима у
Турској и исламских милиција у источном Тимору.
25 покушај да се разобличи тај пропагандни оквир: d. N. gibbs, Was Kosovo the Good War,
tikkun Magazine, July/August, 2009.

26 S. Power, A problem from Hell: Ameri�a and the Age of Geno�ide, New york, 2002.
Џ. пилџер, који је синоним за истраживачко новинарство у САД, истиче да

више од две трећине Американаца дели тзв. прогресивне ставове о разним
питањима, а да више од 72% становништва жели да Америка прекине своје
колонијалне ратове.27 Осим тога, све већу тежину у САД добијају ангажова-
ни интелектуалци који су специјалисти за ову област, попут Д. Гибса који је
својом последњом књигом нарочито истакао Косово као пример окрутне екс-
панзионистичке политике САД.28
пример Косова и Метохије, осим што, на нашу жалост, представља најгру-
бље нарушавање међународног поретка, провалу садистичког цинизма и раз-
бојничку демонстрацију силе англосаксонске осовине зла, јасно указује да ће
се у XXI веку наставити хегемонија САД. политика дуплих стандарда, кршења
међународног права, политичких притисака, економске експлоатације и вој-
них освајања, која се представљају као хуманитарна интервенција, продубиће
светску политичку кризу и повећати сиромаштво земаља у развоју. Остаје да
се види докле ће трајати nax Ameri�ana и да ли ће и када законитост развоја
и пропасти великих империја задесити англосаксонске близанце – САД и
Енглеску.
Saša B. Bovan
Belgrade, Serbia
KOSOVO – THE TERRAIN Of THE NEW MILITARISTIC

HUMANISM
Summary
Magnum �rimen i magnum iniuria are the words that at least to a point can de-
fine the suffering of the Serbian population in Kosovo and Metohia. It is the biggest
of crimes, because in the name of new hypocritical humanism a whole population
of one nation has been forced away from its homeland, while the remaining people
are ghetoed as in special reservations. It is the biggest injustice because the whole
of the Serbian nation has been qualified as villanous, with a dangerous ideological
inversion where it is proclaimed as the executioner while it is in fact a victim.
27 Џ. пилџер, Четвртојулска тужбалица, НИН, 30. 7. 2009, стр. 50.
28 d. N. gibbs, First Do No Harm: Humanitarian Intervention and the Destru�tion of Yugoslavia,
Nashville, 2009, нарочито одељак 7.

Placed in the context of globalization, the Kosovo problem is one of the strong-
est examples of how globalisation is yet another form of colonialism and imperial-
ism.
Neocolonialism, ever more so, as in history, rests on plain brute force, i.e. the
militaty power. the big news of the colonial model is a form of ideological cynicism
which defines occupation and destruction of small nations and small cultures as
humanitarian intervention.
the Kosovo tragedy will be presented as such old – new ideological matrixs of
enlightening horror.
Key words: globalisation – neoimperialism - Kosovo – interventionism
УДК 327(497.115:44)
341.792(497.115)
Горан Буџак
УЛОГА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ НИКОЛЕ САРКОЗИЈА У

УТВРЂИВАњУ И СПРОВОЂЕњУ ФРАНЦУСКЕ СПОЉНЕ
ПОЛИТИКЕ ПРЕМА УСПОСТАВЉАњУ МИСИЈЕ ЕУЛЕКС НА
У овом раду је анализирана улога председника Републике Николе Сарко-
зија у утврђивању и спровођењу француске спољне политике према успоста-
вљању мисије ЕУЛЕКС на Косову и Метохији. Размотрен је значај традицио-
налних односа француске и Србије и утицај француске спољне политике на
решавање косовског конфликта током деведесетих и почетком прве деценије
XXI века. Образложен је карактер полупредседничког система пете фран-
цуске републике и улога председника републике у доношењу политичких
одлука. Утврђен је заокрет у спољној политици француске према Косову и
Метохији и успостављању мисије ЕУЛЕКС, до кога је дошло после избора Ни-
коле Саркозија за председника Републике.
Кључне речи: улога председника Републике француске, Никола Саркози,
полупредседнички систем, француска спољна политика, ЕУЛЕКС, Косово и
Метохија.
УВОДНЕ НАпОМЕНЕ
француска је једна од економски, политички и војно најзначајнијих др-
жава у XX и на почетку XXI века. Стални је члан Савета безбедности УН са
правом вета, оснивач НАТО-а и Европске уније, члан групе економски најра-
звијенијих земаља Г-8. Као велика сила и традиционални пријатељ српског
народа имала је своју специфичну улогу у свим фазама решавања косовско-
метохијске кризе и пре потписивања Кумановског споразума 10. јуна 1999.
године, а посебно са доласком међународних војних и цивилних снага без-
бедности КфОР-а, УНМИК-а и ЕУЛЕКС-а. Она је била члан Контакт групе,
посебно на састанку одржаном у Лондону 29. јануара 1999. године, којим су
иницирани преговори између представника власти СРЈ и представника побу-
њених шиптара са Косова и Метохије. преговори су одржани у Рамбујеу од
6–23. фебруара 1999. године и у паризу од 15–18. марта 1999. године уз посре-
довање представника САД, Русије и ЕУ – Кристофера Хила, Бориса Мајорског

и Волфганга петрича. преговоре је званично отворио француски председник
Жак ширак, а копредседници су били министри иностраних послова фран-
цуске и Велике Британије.1
после неуспелих преговора 24. марта 1999. године почела је агресија НА-
ТО-а на СРЈ, која је трајала до 10. јуна 1999. године, а француска била један
од агресора. Након завршетка агресије НАТО-а и потписивања Кумановског
споразума 10. јуна 1999. године, на Косово и Метохију су ступиле међународне
снаге безбедности – КфОР и УНМИК, а касније и мисија ЕУЛЕКС, у чему је
учествовала и француска. представник француске генерал Ив де Кермабон,
специјални саветник Високог представника за заједничку спољну и безбедно-
сну политику ЕУ Хавијера Солане и бивши командант КфОР-а, постављен је
на чело мисије ЕУЛЕКС, која је дефинитивно успостављена одлуком Савета
безбедности УН од 28. новембра 2008. године. Том приликом је утврђено да
ће мисија ЕУЛЕКС при испуњавању свог мандата успостављања владавине
права на Косову и Метохији у потпуности поштовати резолуцију 1244 СБ
УН из 1999. године и да ће радити под општом надлежношћу и у неутралном
оквиру УН по питању статуса Косова и Метохије.2
Са аспекта међународног права посебно је значајна компаративна анали-
за стварног понашања чланова међународних безбедносних снага и њихових
формалних међународних обавеза на Косову и Метохији, имајући у виду да
је већина земаља које учествују у овим међународним војним и цивилним сна-
гама признала нелегалну одлуку косовско-метохијске привремене скупштине
о проглашењу независног Косова и његовом отцепљењу од државе Србије 17.
фебруара 2008. године.
ОпшТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ пОЛУпРЕДСЕДНИчКОГ СИСТЕМА

Савремена теорија упоредних политичких система на Западу узела је за
главне моделе организације политичке власти амерички председнички си-
стем, британски парламентарни и француски полупредседнички, а кад је реч
о председничком моделу политичке власти важно је истаћи разлику која по-
стоји између америчког и француског полупредседничког модела. У истори-
ји политичких теорија амерички председнички систем, одређен америчким
уставом из 1787. године, познат је као систем наглашене извршне власти у чијој
организацији је улога председника државе посебно значајна.
За разлику од америчког модела председничког система, француски мо-
дел полупредседничког система представља специфичну мешавину председ-
ничког и парламентарног система, која својим посебним хибридним каракте-
1Deset godina od Rambujea, www.rts.rs/page/stories/.../deset+godina+od+Rambu�ea.html
2European Union Rule of Law Mission in Kosovo – Wikipedia the free encyclopedia, en.wiki-
pedia.org
Горан Буџак: улога председника Републике Николе саркозија у … 5
ром чини потпуно нови тип уставног система. полупредсенички систем, по

ширем одређењу сматра се посебним типом уставних и политичких система,
нарочито од када је Морис Диверже (Maurice duverger), 1970. године изложио
прву дефиницију полупредседничког система. Диверже је тада по први пут
констатовао да полупредседнички систем постоји уколико се шеф државе не-
посредно бира на општим изборима и ако располаже одређеним овлашћењи-
ма која по свом значају превазилазе овлашћења шефа државе у парламентар-
ном систему, при чему је задржана одговорност владе пред парламентом. 3
Диверже је коначно теоријско уобличење полупредседничког институ-
ционалног модела изложио у књизи Шах краљу (E�he� au roi)4 1978. године, у
којој је предложио дефиницију овог система власти које се суштински држао
у свим својим каснијим делима. по овој стандардној дефиницији Мориса Ди-
вержеа, која представља аналитички модел заснован искључиво на уставима,
политички режим се може сматрати полупредседничким уколико устав којим
је он успостављен садржи три елемента:
1. председник републике је изабран на општим изборима;
2. председник располаже веома значајним овлашћењима;
3. насупрот председнику су премијер и министри, који располажу изврш-
ном и управном влашћу и чији мандат траје само док уживају поверење
парламента.5
Овакав специфично конципиран уставни систем подразумева алтерна-
цију, тј. међусобну измену председничке и парламентарне фазе, до чега дола-
зи у зависности од тога да ли је председник на челу владајуће или мањинске
странке у парламенту.
према томе, ако је председник државе истовремено шеф партије која по-
седује већину у парламенту, систем је по својим основним карактеристикама
ближи председничком, јер је парламент, посредством председникове партије,
подређен вољи шефа државе.
Међутим, ако је председник на челу мањинске странке у парламенту, у
том случају се успоставља кохабитација, тј. специфичан облик политичког
сустанарства, који подразумева да председник припада опозиционој, а преми-
јер владајућој партији, па је сходно наведеним својствима систем сличнији
парламентаризму.6
Уставни систем пете француске републике, који почива на Уставу из 1958.
године, сматра се идеал-типом, тј. моделом полупредседничког система орга-
низације државне власти, који обухвата наведену алтернацију председничке
и парламентарне фазе.
3 Maurice duverger, Institutions politiques et droit �onstitutionel, Puf, Paris, 1970, p. 277.
4 Maurice duverger, E�he� au roi, Albin Michel, Paris, 1978.
5 Maurice duverger, A New Politi�al System Model: Semi-Presidential Government, european
Journal of Political research 8, no. 2 (June), 1980, p. 166.

6 Maurice duverger, E�he� au roi, op. �it., pp. 120–136.
Одредбама устава пете француске републике утврђене су надлежности

председника републике, које имају, по Морису Дивержеу, „спазмички карактер“.
То значи да се ради о ингеренцијама шефа државе које нису уобичајене „у опш-
тој употреби“, већ су у питању прерогативи који могу да се користе само у изу-
зетним, уставом предвиђеним, ситуацијама. Осим тога, битно је да се нагласи
да председник француске поседује, у највећој мери, уставна права, која немају
моћ одлучивања. Ова права имају, или само моћ суспензивног вета, тј. привре-
меног спречавања доношења одлука другог државног органа, који се остварује
тако што председник републике одлуку парламента или владе, у уставом пред-
виђеном року, упућује на поновно разматрање, или препушта одлуку нацији,
односно читавом бирачком телу, тако што шеф државе распушта парламент
путем расписивања нових избора или организовањем референдума.
Иако су уставне надлежности председника републике „негативно“ дефи-
нисане, у пракси шеф државе, који се на основу уставног амандмана из 1962.
године, бира на непосредним изборима, има врло велика овлашћења. његови
прерогативи, од времена Де Гола до данашњег председника Саркозија, нису
у толикој мери увећани у односу на парламент, колико у односу на владу. За-
хваљујући оваквом практичном политичком деловању председника, које се
огледало у „отимању“ ингеренција владе, он је био у ситуацији да замењује
владу у многим пословима, и то без њеног пристанка, и да тако постане, de
fa�to, шеф извршне власти у француској.
Диверже је у својој анализи француског полупредседничког уставног си-
стема, којом је одредио стварну моћ председника у политичкој пракси, кори-
стио четири параметра:
• стварни садржај устава,
• комбинацију традиције и околности;
• састав парламентарне већине и
• положај председника у односу на већину.
пошто је упоредио стварну моћ председника и моћ коју му даје устав,
Диверже је закључио да, мада устав има значајну улогу у остваривању председ-
ничких овлашћења, она је, ипак, од другоразредног значаја у односу на прео-
стала три, поменута, параметра. То се огледа у полупредседничком систему
француске пете републике, који омогућава шефу државе да има врло велика
практична овлашћења, иако она нису тако уставом дефинисана.
У случају када постоји стабилна парламентарна већина, председник има до-
минантан положај у односу на парламент и владу, ако је у позицији да истовреме-
но буде шеф владајуће странке, или је његов положај, као парламентарног шефа
државе, симболичног карактера, ако се налази на челу опозиционе странке.
На основу изложеног, очигледно је да наведена Дивержеова теорија полу-
председничког система успешно помирује статички и динамички принцип.
Наиме, њоме се узима у обзир како анализа устава тако и анализа политичке
реалности, која је само једним делом дефинисана уставним одредбама.
полупредседнички систем француске пете републике је као модел органи-

зације државне власти постао узор великом броју земаља за последњих скоро
педесет година. Он је био посебно интересантан пример за углед приликом
дефинисања уставних система у земљама које су се налазиле пред обавезом
писања нових устава после добијања независности, или после дугог раздобља
недемократске власти. До краја девете деценије прошлог века радило се о зе-
мљама „трећег света“, Азији, Африци и Латинској Америци. после краха режи-
ма „реалног социјализма“ у земљама Источне Европе, почетком деведесетих,
дошло је до примене овог модела и у већини ових земаља у транзицији.
У намери да избегну злоупотребу парламентарне процедуре у друштвима
са недовољном демократском традицијом и неразвијеном демократском поли-
тичком културом, као и специфичне блокаде председничких система, које се
огледају у крајње супротстављеним носиоцима извршне и законодавне власти,
политичке елите у овим земљама су се определиле за мешавину најбољих осо-
бина председничког и парламентарног система, тј. за модел полупредседнич-
ког система француске пете републике.
његова атрактивност се огледа у еластичности која има два вида испоља-
вања. први се манифестује у сталном успостављању равнотеже између пред-
седника, који се бира на непосредним и општим изборима, и парламента и
владе као носилаца законодавне и извршне власти. На тај начин се тежи да се
оствари равнотежа власти, која ће бити усклађена са потребама различитих
земаља, политичких околности и носилаца власти. председник је тако постао
трећи потпорни стуб уставног система у целини.
Други вид поменуте еластичности је уставна функција председника као
заштитника уставног система, који својом „енергијом извршне власти“ прева-
зилази проблеме. француски председник је овлашћен да именује премијера,
има право законодавне иницијативе, а евентуални сукоб владе и парламента
може да превазиђе или распуштањем парламента или расписивањем избора.
Институција председника је посебно привлачна због непосредног избора од
стране целокупног бирачког тела, јер то омогућава председнику да буде сим-
бол целе нације, али и специфични чувар новоуспостављеног уставног порет-
ка, поготово када наступе раздобља кризе и честих смена влада.
Када се говори о моделу полупредседничког система у француској петој
републици, неопходно је имати у виду да се ради само о једном од неколико
модела који су се смењивали од 1958. године, када је генерал Де Гол постао
председник, до данашњих дана. под једним истим уставом, у раздобљу од
преко три деценије, утврђено је постојање чак пет модела власти:
• модел рационализованог парламентаризма (1958),
• модел либералне диктатуре (1958–1962),
–1962),
• супер-президенцијализам, или нормални модел (1962–1974,
–1974, 1981–1986),
• умерени председнички или полунормални модел (1974–1981, 1988–1993) и
• премијерско-председнички или кохабитациони модел.
према томе, очигледно је да је у протеклом периоду било неколико по-

лупредседничких модела у француској петој републици, који су по својим
карактеристикама врло разноврсни и крећу се од либералне диктатуре до
премијерско-председничког, тј. модела кохабитације.
Изузетно је значајно да се уочи да су институције полупредседничког си-
стема француске пете републике успевале само делимично да остваре утицај
на политички развој друштва у целини. при томе, треба имати у виду да је
био много значајнији утицај социјалних околности и политичке културе, као
и водећих личности. 7
УСТАВНА ОВЛАшЋЕњА пРЕДСЕДНИКА фРАНЦУСКЕ

пЕТЕ РЕпУБЛИКЕ У ОБЛАСТИ СпОЉНЕ пОЛИТИКЕ И
НАЦИОНАЛНЕ ОДБРАНЕ
Овлашћења председника су утврђена у глави II Устава француске, посве-
ћеној председнику републике, и глави vI, у којој се говори о међународним
уговорима и споразумима.8
У оквиру главе II, под насловом Председник Републике, члан 5. одређује
да се председник Републике стара о поштовању Устава. Својом арбитражом,
шеф државе обезбеђује редовно функционисање јавних власти као и контину-
итет државе. Он је гарант националне независности, интегритета територије,
поштовања споразума Заједнице и међународних уговора.
председник Републике је чланом 10. Устава овлашћен да председава Ми-
нистарском савету.
члан 11. утврђује да председник Републике може, на предлог владе, за
време трајања заседања парламента, или на заједнички предлог оба дома,
објављен у оба случаја у „Службеном листу“, изнети на референдум сваки на-
црт закона који се тиче организације јавних власти и садржи потврду неког
споразума Заједнице или даје овлашћење за ратификовање неког међународ-
ног уговора који би, ако није супротан Уставу, утицао на функционисање
институција.
Ако нацрт закона буде прихваћен на референдуму, председник Републике
га проглашава у року предвиђеном у претходном члану (15 дана).
чланом 13. председник Републике је овлашћен да потписује ордонансе и
декрете усвојене у Министарском савету.
Он је такође овлашћен да именује цивилне и војне службенике.
7 Горан Буџак, полупредседнички систем француске пете републике као модел хоризон-
талне организације власти, у Драган петровић, Горан Буџак, Промене политичког система
србије, ХЕКТОР пРИНТ, Београд, 2007, стр. 185–190.
8
Устав француске Републике, Глава II и Глава vI, у Миодраг Јовичић, велики уставни
системи, ИРО „Светозар Марковић“, Београд, 1984, стр. 476–478, 484.
Државне саветнике, Великог канцелара Легије части, амбасадоре и изван-

редне посланике, чланове Главне контроле, префекте, представнике владе у
прекоморским територијама, генерале, ректоре академија, директоре централ-
них администрација именује, у складу са одредбама овог члана, Министарски
савет.
Овим чланом је, такође, одређено да се посебним органским законом утвр-
ђују други положаји на које се постављења врше у Министарском савету, као
и услови под којима председник Републике овлашћење за именовања може
делегирати другима да га врше у његово име.
члан 14. овлашћује председника Републике да акредитује амбасадоре и
изванредне посланике код страних држава, а страни амбасадори и изванред-
ни посланици акредитују се код њега.
члан 15. утврђује да је председник Републике врховни командант и да
председава највишим саветима и комитетима народне одбране.
чланом 16. одређено је да када институције Републике, независност зе-
мље, интегритет њене територије или извршење међународних обавеза буду
угрожени на тежак и непосредан начин, а редовно функционисање уставних
јавних власти буде прекинуто, председник Републике, после службеног кон-
султовања с првим министром, председницима домова, као и с Уставним
саветом, предузима мере које овакве околности изискују. шеф државе о томе
поруком обавештава нацију.
Ове мере морају бити надахнуте жељом да се уставним јавним органима
у најкраћем року обезбеде средства за обављање њиховог задатка. Уставни
савет мора о њима да буде консултован.
У глави vI, која носи наслов о међународним уговорима и споразумима,
члан 52. утврђује се да председник Републике закључује и ратификује међу-
народне уговоре.
Он се обавештава о свим преговорима чији је циљ закључивање неког
међународног споразума који не подлеже ратификацији.
члан 54. предвиђа могућност да се председник Републике, први министар
или председник једног од скупштинских домова обрати Уставном савету ако
сматра да нека међународна обавеза садржи одредбу супротну Уставу. У том
случају овлашћење за ратификовање, односно потврду, може бити дато само
после измене Устава.
НЕКИ АСпЕКТИ фРАНЦУСКЕ СпОЉНЕ пОЛИТИКЕ пРЕМА

француска спољна политика према Косову и Метохији усклађена је са

опредељењима и настојањима ЕУ да се земље Западног Балкана, којима тако-
ђе припадају Србија и Косово и Метохија, интегришу у њено чланство. На тај
начин се настоји да се превазиђе и комплекс проблема везаних за косовско-

-метохијски конфликт, који је ескалирао крајем 90-тих година прошлог века.
У складу с тим остваривана је континуирана спољнополитичка активност,
која се огледала у активном учешћу представника француске у међународним
војним и цивилним мировним снагама на Косову и Метохији.
Заокрет у спољној политици француске представља одлука новоизабра-
ног председника Саркозија, који је као представник деголистичке деснице
маја 2007. године победио у другом кругу председничких избора противканди-
даткињу француске левице Сеголен Ројал, да на функцију шефа дипломатије
постави Бернара Кушнера, упркос чињеници да припада опозиционој Соци-
јалистичкој партији. под Саркозијевим непосредним утицајем константно
ривалство француске, а нарочито деголиста, према САД замењује се благона-
клоношћу и стратешком сарадњом. Дотадашњи традиционално добри односи
са Русијом доживљавају извесну кризу, која се огледа у заузимању тврдог става
према Ирану и показаном разумевању за америчке тешкоће у Ираку.
председник Саркози је по питању Косова и Метохије заузео став који је,
као и у случају Ирана, много ближи америчком у односу на дотадашњу фран-
цуску спољну политику, а истовремено долази до великог удаљавања од ста-
вова Русије. француско приближавање Вашингтону директно је утицало на
измене и у политици ЕУ према многим важним питањима, пошто је позиција
„Старе Европе“ битно ослабљена и измењена.
Наведене промене у француској спољној политици битно су утицале и на
позицију српског фактора по питању Косова и Метохије. Саркози је у складу
са својом проамеричком и проатлантском политиком у оквиру самита ЕУ у
Лисабону, током септембра 2007. године, предложио да се озбиљно размотри
иницијатива САД о независном Косову. У односу на историјски традицио-
налну подршку француске Србији, оваква нова спољнополитичка позиција
Саркозија проблему Косова и Метохије представља преседан у веома тешком
тренутку за српске интересе у јужној покрајини.9
представници француске су током утврђивања циљева и задатака мисије
ЕУЛЕКС на Косову и Метохији узимали активно учешће у раду Савета безбед-
ности УН, Контакт групе, Савета и Комисије ЕУ, као и у билатералним контак-
тима са функционерима Србије и привремене владе Косова, што је посебно
дошло до изражаја током друге половине 2008. године, када је француска била
председавајућа у Савету ЕУ. Амбасадор француске у УН, у својству представ-
ника земље која председава ЕУ, на седници Савета безбедности, одржаној
26. новембра 2008. године, истакао је да француска поздравља конструктив-
ни став српских власти поводом реконфигурације међународног присуства
УНМИК-а на Косову и Метохији и распоређивања мисије ЕУЛЕКС-а. Он је
том приликом истакао и да, дајући своју подршку иницијативама ЕУ да до-
9 Драган петровић, савремени свет 2006–2008: спољнополитички огледи и анализе, ИИЦ
Нова српска политичка мисао, Београд, 2008, стр. 101–102.

принесе миру и стабилности региона, српске власти учествују у стварању

услова за заједничку европску будућност Западног Балкана. ЕУ је, по његовим
речима, такође изразила своју спремност да дâ свој допринос економском и
политичком развоју Косова нудећи му јасну европску перспективу.10
goran Budzak
Belgrade, Serbia
THE ROLE Of THE PRESIDENT Of THE REPUBLIC NICOLAS

SARKOZy IN DETERMINING AND IMPLEMENTING fRENCH
fOREIGN POLICy TOWARD THE ESTABLISHMENT Of EULEX
MISSION IN KOSOVO AND METOHIjA
Summary
President of republic as a chief of state in semipresidential system of the french

fifth republic, which has became the pattern of the presidential-parliamentary form
of the horizontal organization of power, posses significant constitutional competen-
cies on the field of foreign policy. these competencies are in the case of president
Nicolas Sarcozy additionally strenghtens by strong political position of the chief
of governing majority in the pariament. thanks to fact that during second half of
the year 2008 france has been the president of european union, president Sarcozy
has been in the position to influence the creating of the french foreign policy with
additional authority. In this context president Sarcozy has very significant role in
definition and realization of the french foreign policy towards institutionalization
of the mission euLeX on Kosovo and Metohia. Aim of this analysis is to define the
constitutional competencies and the political components which have influence on
the significance of the role of president Sarcozy in his creation of the french foreign
policy strategy towards institutionalization of the mission of european union on
Kosovo and Metohia during year 2008.
Key words: role of the president of the republic of france, Nicolas Sarcozy,
semipresidential system, french foreign policy, euLeX, Kosovo and Metohia.
10 ЕУЛЕКС – говор амбасадора француске при Уједињеним нацијама, www.amba-fran-

ce-srb.org
УДК 341.231.14(497.115)
Велко Вълканов
Софиа, Бугарска
ПРАВАТА НА ЧОВЕКА В КОСОВО И МЕТОХИЯ
Основна међународна правна акта о људским правима: Међународни

пакт о економским, социјалним и културним правима, Међународни пакт о
грађанским и политичким правима, Конвенција о гоњењу и кажњавању за
злочин геноцида, Европска конвенција за заштиту права човека и основних
слобода, Римски статут Међународног казненог суда.
На Косову и Метохији српско становништво је лишено скоро свих права,
која су предвиђена у наведеним међународноправним актима.
Српско становништво је нарочито изложено злочину геноцида.
Српско становништво је доведено у услове да не може да се развија нор-
мално.
предузимају се мере да се Срби иселе са Косова и Метохије и да се ство-
ре етнички чисти региони (са искључиво албанским становништвом). Србе
убијају, муче, силују.
Насеља са српским становништвом (енклаве) су, у ствари, претворена у
концентрационе логоре. Немају струје, воде, могућности за снабдевање жи-
вотно важним производима. Лишена су правне заштите.
Спроводи се културни геноцид. Историјски споменици словенске култу-
ре и православља изложени су уништењу и скрнављењу.
Криминалним нападима изложене су и друге неалбанске мањинске групе,
на пример Горанци.
Са пуном озбиљношћу поставља се питање одговорности међународне
заједнице за безакоње које влада на исконско српској територији која се нашла
под албанском влашћу. Ћутање је облик саучесништва у злочину.
Кључне речи: људска права, међународноправна акта о људским прави-
ма, Срби, мањинске заједнице, Косово и Метпхија, етничко чишћење, гено-
цид, одговорност међународне заједнице
Организираното от Западните държави разпадане на Югославия бе съ-

проводено и последвано от тежки страдания за нейните народи. Някои от
причинените рани започват да заздравяват, но други продължават болезнено
да кървят. Особено тежко е положението на сръбското население в изконната

сръбска област Косово и Метохия. Ое преди незаконното отделяне на Косо-
во и Метохия от Сърбия сръбското население там бе подлагано да насилниче-
ски действия, които целяха неговото прогонване оттам. Но след създаването
на така наречената държава Косово преследването на сръбското население се
превърна в нейна официална политика.
На преследване в Косово и Метохия е подложено не само сръбското насе-
ление. На брутален терористичен натиск са подложени и други малцинствени
групи, населяваи областта. Но острието на албанските действия е насочено
преди всичко среу сръбското население, доколкото именно то има всички
исторически основания да оспорва законността на албанското господство в
Косово и Метохия.
Антисръбските действия на незаконната сама по себе си албанска адми-
нистрация, на редица обествени албански организации, както и на отделни
албанци съставляват грубо нарушение на основни международноправни ак-
тове в заита на правата на човека.
Ое в първите години след края на Втората световна война, която подне-
се ужасяваи примери на безчовечно отношение не само към отделния чо-
век, но и към цели народи и други социални групи, световната обественост
обсъди мерки среу рецидивите от близкото минало.
На 10 декември 1948 г. Обото събрание на ООН прие добре известната
Всеобща декларация за правата на човека. Самата тази декларация при
всичките си достойнства не притежава непосредствено правнообвързвао
действие. Такова действие придобиха приетите по-късно пактове за правата
на човека: Международният пакт за икономическите, социалните и кул-
турните права и Международният пакт за гражданските и политическите
права. Двата пакта бяха приети от ОС на ООН на 16 декември 1966 г., но вля-
зоха в сила едва през 1976 г., когато бяха ратифицирани от съответния брой
държави. В отделни региони на света (Европа, Африка, Америка) бяха приети
оби конвенции за правата на човека. В Европа например действа Европей-
ска конвенция за защита на правата на човека и на основните свободи.
Освен тези общи актове в заита на правата на човека действат и ре-
дица специални (особени) международноправни актове, чийто предмет е
заитата среу някои тежки посегателства върху отделни видове основни
права на човека. От първостепенно значение в тази насока е Конвенцията за
преследване и наказване на престъплението геноцид, приета на 9.12.1948 г. с
резолюция 260 A (III) на Обото събрание на ООН. Няма никакво съмнение,
че геноцидът съставлява днес едно от най-тежките престъпления против
човека и човешките обности.
Конвенцията дава разгърнато определение на геноцида.
велко вълканов: Правата на човека в косово и метохи�
Съгласно в чл. 2 от конвенцията „под „геноцид” се разбира всяко ед-

но от следните действия, извършени с цел да се унищожи, отчасти или
изцяло, една национална, етническа, расова или религиозна група като
такава:
а) убиване на членове на групата;
б) причиняване на сериозни телесни или душевни повреди на члено-
вете на групата;
в) умишлено налагане на групата условия за живот, целящи физиче-
ското й унищожаване изцяло или отчасти;
г) мерки за предотвратяване ражданията на групата;
д) насилствено предаване на деца от групата на друга група”.
чл.3 от конвенцията обявява за наказуеми освен самия геноцид ое и:
а) заговора за извършване на геноцид;
б) прякото и публично подстрекателство за извършване на геноцид;
в) опит за извършване на геноцид;
г) съучастие в геноцид.
Отговорността за геноцид се носи от всички, уличени в извършването
на някое от действията, спадаи към неговото определение, независимо от
това дали това са правителства, държавни служители или частни лица (чл.4
от Конвенцията).
Както разбираме, геноцидът е престъпление, което засяга големи човеш-
ки масиви. Строго взето, не масовостта на жертвите на геноцида е характер-
ният за него признак. В една война се дават понякога милиони жертви, но
въпреки това не във всички случаи може да се говори за геноцид. Съестве-
ният за геноцида признак е мотивът. Убийството например дори на един само
член от посочените по-горе групи е вече геноцид, ако е извършено именно
защото убитият е член на някоя от тези групи. Геноцидът атакува, с други
думи, не толкова отделната личност, колкото рода (гена!) на тази личност.
На практика обаче геноцидът е неизменно масово престъпление, т.е. прес-
тъпление, извършено спрямо големи маси от човешки съества, доколкото
родът (генът) не би могъл да бъде униожен, ако не бъдат униожени всич-
ки негови носители, които най-често са цяло множество (нация, етнос, раса,
верска обност).
Масово избиване на хора заради тяхната принадлежност към определена
човешка група е отдавна познато явление. Съински геноцид е извършван
например в Америка и особено в Северна Америка спрямо завареното там
индианско население. Ужасявао масов е геноцидът на арменците, осъ-
ществен от турската държава през 1911-1915 г., когато повече от един мили-
он арменци бяха умъртвени по един или друг начин – най-често чрез глад и
преки убийства на мъже, жени, старци и деца. Ое по-масов бе геноцидът,
извършен от нацистите преди и по време на Втората световна война, когато
милиони евреи, руснаци, цигани и други човешки групи, задържани в де-
сетките концлагери, пръснати из цяла Германия и извън нея, бяха безогледно

избивани именно като такива. В по-близко време геноцид бе наблюдаван в
африканската държава Рунда, в която само за 100 дни – от 6 април до сре-
дата на юли 1994 г., са избити около един милион тутси и умерени хуту.
политика на геноцид днес откриваме и в незаконно откъснатата от
Сърбия област Косово и Метохия. В тази област албанското мнозинство
създава за сърбите, именно защото са сърби, несъвместими с нормалния
живот социални условия. Сръбските анклави са превърнати в особен вид
гета. Изолирани от външни свят, те много често биват лишавани от електри-
чество и вода. Техните училиа биват затваряни, културните им паметници,
манастири, църкви и други светини биват разрушавани. Непокорните сърби
биват убивани. Жестоко преследвани са дори и албанците, запазили прия-
телски отношения със сърбите. предприемат се изобо такива мерки спрямо
сръбското население, което да го принуди да напусне родните си места, за да
се запази чисто албанският характер на населението в Косово и Метохия.
Разпоредбите на конвенцията за геноцида трябва да се разглеждат в най-
тясна връзка с Римския статут от 1998 г., с който бе създаден Междуна-
родният наказателен съд. Римският статут, влязъл в сила от 1 юли 2002 г.,
възпроизведе даденото в конвенцията за геноцида определение на престъпле-
нието геноцид. Но той има за предмет и някои други тежки престъпни по-
сегателства среу правата и свободите на човека. Това в частност са престъ-
пленията против човечеството, военните престъпления и престъплението
агресия. Две от тези престъпления – престъплението против човечеството
и военните престъпления са дефинирани в самия статут. (За престъпление-
то агресия определението следва да бъде дадено по-късно - при спазване на
процедурата по чл.121 и чл.123).
Съдържаите се в Римския статут разпоредби относно престъпления
против човечеството имат непосредствено отношение и към съдбата на
сръбското население в Косово и Метохия.
чл. 7 от Статута сочи най-съествените признаци на тези престъпле-
ния.
«По смисъла на този статут – се казва в чл.7 – «престъпление против
човечеството» е всяко от следните действия, което се извършва като част
от широко или систематично съзнателно нападение срещу гражданското
население:
а) убийство;
в) физическо унищожение;
г) поробване;
д) депортиране или насилствено преместване на население;
е) лишаване от свобода или друго тежко лишаване от физическа свобо-
да в нарушение на основните правила на международното право;
ж) изтезания;
велко вълканов: Правата на човека в косово и метохи� 3
з) изнасилване, сексуално робство, насилствена проституция, насил-

ствено забременяване, насилствена стерилизация или всяка друга
форма на сексуално насилие с подобна тежест;
и) преследване на определена група или общност поради политическа,
расова, национална, етническа, културна, религиозна принадлеж-
ност или пол в съответствие с определението в ал.3 или поради дру-
ги основания, които са общопризнати за недопустими по междуна-
родното право във връзка с всяко действие, посочено в тази алинея,
или всяко престъпление от компетентността на съда;
к) насилственото изчезване на лица;
л) престъплението апартейд;
м) други нечовешки деяния от подобно естество, които умилено при-
чиняват голямо страдание или тежко увреждане на тялото или на
душевното и физическото здраве»
Едно внимателно запознаване с обстоятелствата, при които е поставено
да живее сръбското население в Косово и Метохия, е установи, че спрямо
това население се използват много от посочените в чл.7 действия. Някои от
тези действия ужасяват със своята брутална безчовечност. На друг, а бившият
главен прокурор на незаконния Хагски трибунал за бивша Югославия Карла
Дел Понте съоби в своята книга «Ловът: аз и военнопрестъпниците», че
албански шайки, водени от сегашния министър-председател на незаконната
държава Косово Хашим Тачи са отвличали млади сърби в Албания, където са
ги убивали, а техните органи продавали на търговци от западните държави.
Това е повече от типичен случай на престъпление против човечеството и
човечността, заото жестокостта тук е превърната и в източник на парични
доходи. Това е рядко среано нравствено падение.
посочените в чл. 7 от Римския статут действия покриват в определена
степен и действията, посочени в Конвенцията против изтезанията и дру-
гите форми на жестоко, нечовешко или унизително отнасяне или наказ-
ване, приета от Обото събрание на ООН през 1984 г. под ударите на тази
конвенция попадат длъжностните лица на незаконната албанската косовска
държава, които чрез изтезания изтръгват признания от задържани лица.
(Стои все пак въпросът дали тази конвенция може да бъде прилагана спрямо
длъжностите лица от «държавата» Косово, доколкото тя все ое не е призната
от международната обност и в частност от ООН – тя не е приета за член на
ООН).
Заитата на правата на човека не би могла да се смята за осъествена,
ако не завърши със санкции за ония, които са ги нарушили. За извършваните
на територията на Косово и Метохия престъпления виновните лица следва
да понесат цялата наказателна отговорност, предвидена в действаи нацио-
нални и международни правни актове.
Доколкото областта Косово и Метохия от гледна точка на международ-

ното право продължава да съставлява неразделна част от суверенната дър-
жава Сърбия, за извършваните на нейна територия престъпления следва да
се отговаря по националното законодателство на Сърбия.
Ако пък се приеме, че Косово и Метохия са прераснали междувременно
в държавата Косово, тогава за извършваните там престъпления следва да
намерят приложение съответните международни наказателни разпоредби
и в частност разпоредбите на Римския статут на Международния наказа-
телен съд. Но независимо от действията на сръбските наказателни органи,
във всички случаи би било оправдано да се сезират и надлежните органи на
Международния наказателен съд за извършваните в Косово и Метохия прес-
тъпления против човечеството и престъплението геноцид.
Ще си позволя да отбележа, че аз самият, като взех под внимание направе-
ното от Карла Дел понте съобение, за което по-горе стана дума, изпратих на
18 април 2008 г. до главния прокурор на Международния наказателен съд г-н
Луис-Морено Окампо писмо, с което предложих да предприеме наказателно
преследване среу Хашим Тачи и неговите съучастници за извършваните от
тях тежки престъпления против човечеството – отвличането на млади сърби
в Албания, убиването им и продаването на техните органи на търговци от
Запада. С писмо от 2 май 2008 г. канцеларията на прокуратурата при съда ме
уведоми, че писмото ми е получено и че за резултата от извършената проверка
е бъда писмено информиран. Все ое не съм получил очакваното писмено
съобение за извършеното по повод на моето писмо, но се надявам това все
пак да стане.
Нека добавя, че такова писмо-предложение изпратих на 21 април 2008
г. и до главния прокурор на Международния трибунал за бивша Югославия
г-н Серж Брамерц, но отговор на това писмо изобо не получих. Всъност
какво може да се и очаква от платените наемници на международната прес-
тъпна организация, известно под наименованието НАТО.
Смятам за целесъобразно и нашият форум да отправи до Международ-
ния наказателен съд искане да предприеме сериозно разследване на данните
за крайно тежките нарушения на правата на човека в сръбската област Косово
и Метохия, оказала се под временното, надявам се, господство на албанските
узурпатори на властта в тази област.
Необходимо е за състоянието на правата на човека в Косово и Метохия
да бъдат сезирани и надлежните органи на Организацията на обединените
нации и в частност създадения неотдавна (с резолюция 60/251 от 15 март 2006
г.) Съвет по правата на човека. Съветът се произнася по въпроси, свързани
със сериозни системни нарушения на правата на човека в отделни държави,
като може да предлага пред Обото събрание и пред съответните органи
на ООН необходимите за случая мерки. Когато установи тежки нарушения
на правата на човека, Съветът за сигурност на ООН може да приеме, че те

представляват «заплаха среу мира» (по смисъла на Устава) и да постанови
съответните мерки.
Във всички случаи трябва не само да се говори, но и да се действа.
Велко Вълканов
София, Болгария
ЧЕЛОВЕЧЕСКИЕ ПРАВА В КОСОВО И МЕТОХИИ

Резюме
Основные международные юридические акты о человеческих пра-

вах – Международный пакт об экономических, социальных и культурных
правах, Конвенция о предупреждении преступления геноцида и наказании
за него, Европейская конвенция о заите прав человека и основных свобод,
Римский статут Международного уголовного суда.
В Косово и Метохии сербское население лишено почти всех прав, ко-
торые предусматрываются данными международными актами.
Сербское население особенно подвергнуто геноциду.
Сербское население находится в условиях невозможности нормального
развития.
предпринимаются мероприятия для вытеснения сербов из Косово и Ме-
тохии, а также строения этнически чистых регионов (ислючительно с албан-
ским населением). Сербов убивают, мучат, насилуют.
Населенные пункты с сербским населением (анклавы) на самом деле пре-
вратились в концлагери. В них нет электричества, воды, возможности снаб-
жения основными продуктами для жизни. Они лишены заиты прав.
Они подвергаются культурному геноциду. Исторические памятники
славянской культуры и православия подвергнуты уничтожению и осквер-
нению.
Криминальным нападениям подвергнуты и остальные неалбанские
группы, как например, горанцы
С полной серьезностью возникает вопрос ответственности международно-
го сообества о беззаконии на исконно сербской территории, которая оказала-
сь под албанским правлением. Молчание – вид соучастия в преступлениях.
Ключевые слова: человеческие права, международные юридические ак-

ты о человеческих правах, сербы, меньшиства, Косово и Метохия, этническое
очиение, геноцид, ответственность международного сообества.
Приложение:
Моите писма до главния прокурор на Международния наказателен
съд (МНС) и до главния прокурор на Международния наказателен трибу-
нал за бивша Югославия, както и отговорът на прокуратурата при МНС.
Mr. Luis Moreno-Okampo

Chief Prosecutor
International Criminal Court
the hague
dear Mr. Moreno-ocampo!

the former Chief Prosecutor of the International Criminal tribunal for the
former yugoslavia Mrs. Carla del Ponte published not long ago her book „The
Hunt: Me and War Criminals“
In the book, Mrs. del Ponte writes that 300 young Serbs were captured by
the Kosovo Liberation Army and transported in lorries across the border from
Kosovo to Albania. There they were killed and their organs were taken out and
sold abroad.
organizer of the operations of capturing the Serbs was hashim tachi, – at
present Prime- Minister of Kosovo. he obviously did not act alone.
enough evidences exist that hashim tachi, and other functionaries of the Kos-
ovo Liberation Army committed also other grave crimes during the military conflict
in Kosovo. the crimes were committed after the 6 September 2001 when Serbia had
ratified the rome Statute. hashim tachi and his associates were at least at that time
citizens of Serbia when they committed crimes against humanity and war crimes.
having in view these facts, Mr. Chief Prosecutor, I allow myself to suggest to
you on the according to Article 15 of the rome Statute to undertake prosecution on
the circumstances announced by Mrs. Karla del Ponte.
respectfully yours,
Sofia, 21 April 2008
Prof. dr. velko valkanov,
President of the human rights Committee in Bulgaria
Mr. Serge Brammertz

Chief Prosecutor
International Criminal tribunal for the former yugoslavia
the hague
dear Mr. Brammertz!
the former Chief Prosecutor of the International Criminal tribunal for the
former yugoslavia Mrs. Carla Del Ponte published not long ago her book “The
Hunt: Me and War Criminals”
In the book, Mrs. del Ponte writes that 300 young Serbs were captured by
the Kosovo Liberation Army and transported in lorries across the border from
Kosovo to Albania. There they were killed and their organs were taken out and
sold abroad.
organizer of the operations of capturing the Serbs was hashim tachi, – at
present Prime- Minister of Kosovo. he obviously did not act alone.
the act Mrs. Carla del Ponte announced is a grave crime against humanity,
which cannot be prescribed. this is why I allow myself to suggest to you to un-
dertake prosecution against hashim tachi, and his associates for the crimes they
committed.
respectfully yours,
Sofia, 21 April 2008
Prof. dr. velko valkanov
President of the human rights Committee in Bulgaria
Отговорът на прокуратурата при Международния наказателен съд:

our reference: otP-Cr-179/08
the hague, 2 May 2008
dear Sir, Madam
the office of the Prosecutor of the International Criminal Court acknowledges
receipt of you documents/letter.
this communication has been duly entered in the Communications register of the
office. We will give consideration to this communication, as appropriate, in accordance
with the provisions of the rome Statute of the International Criminal Court.
As soon as a decision is reached, we will inform you, in writing, and provide
you with reasons for this decision.
yours sincerely,
head of Information & evidence unit

office of the Prosecutor
rosecutor
УДК 327.7/8(497.11)
341.123.341.218(497.115)
Ненад А. Васић
РЕЗОЛУЦИЈА 244 СБ УН И МИСИЈА ЕУЛЕКС НА

С усвајањем Резолуције 1244 СБ УН 10. јуна 1999. године отпочела је при-

мена међународног протектората УН у јужној српској Аутономној покрајини
Косову и Метохији. примена Резолуције 1244 СБ УН вршена је непотпуно,
а од стране привремених институција (пИС-а) у приштини – селективно и
прагматично. формални али не и фактички раскид са Резолуцијом 1244 од
стране пИС-а у приштини извршен је 17. фебруара 2008. једностраним прогла-
шењем независности. УНМИК-ова адмнистрација у приштини је реконфигу-
рацијом претворена у канцеларију давањем сагласности за мисију Европске
уније – ЕУЛЕКС, која је почела у целини да функционише по одобрењу српске
власти у Београду од 9. децембра 2008. године.
Кључне речи: Резолуција 1244 СБ УН, ЕУ, ЕУЛЕКС, шест тачака Бан Ки
Муна, спољна политика.
УВОД
Савремене међународне односе и спољнополитичке процесе уз диплома-
тију у свету – пре свих у државама западног Балкана1и региону Југоисточне
Европе, карактерише и репрезентује између осталог, реализам и неореали-
зам.. Они су изражени делимично и кроз нови амерички унилатерализам2
и актуелно ресетовање међународних односа. Са доласком новог америчког
председника Барака Обаме, они су се трансформисали и модификовали у но-
ву америчку кооперативност која је више билатерална него мултилатерална.
1 Лука Гори, европска унија и западни Балкан: европска перспектива региона, Хиспераеду,
Београд, 2007, стр. 41. Видети и: Драган Ђукановић, Политички контекст европских интегра-
ција у србији, у: приређивач Драган Ђукановић, савремени међународни изазови, Институт
за међународну политику и привреду, Београд, 2008, стр. 231–248.
2 Миша Ђурковић, Нови амерички унилатерализам, Међународни проблеми, Институт
за међународну политику и привреду, Београд, бр. 2–3/2008, стр. 226–254.

То се, за сада, и после посете потпредседника САД-а Џозефа Бајдена3 20. маја
2009. године, између осталог не односи и на статус јужне српске Аутономне
покрајине Косова и Метохије.
Реализам чији су најзначајнији теоријски представници у политичкој нау-
ци и теорији међународних односа Ханс Моргентау4 и Рејмонд Арон5 као и нео-
реализам Кенета Волца,6 без икакве сумње, сада су општи спољнополитички
концепти и дипломатске стратегије у савременим међународним односима и
спољној политици већине националних влада држава у свету. Имајући у ви-
ду респектабилне и веома упутне експертске налазе чарлса Кеглија и Јуџина
Виткофа7 о светској политици у контексту трендова и постбиполарних тран-
сформација, могли бисмо практично констатовати да се већина релевантних
представника држава и актуелних дипломата реалистички понаша у билате-
ралним и мултилатералним односима. при том, треба имати апсолутно на
уму следећу чињеницу: да се актуелна српска власт, председник Републике
Србије Борис Тадић, премијер Владе Републике Србије Мирко Цветковић са
својим тимом сарадника у кабинету и његови ресорни министри (посебно
министар за спољне послове Вук Јеремић и министар за Косово и Метохију
Горан Богдановић), налазе између већ поменутог спољнополитичког реализма
али и државних, партијских и личних интереса.
после једнострано проглашене независности Косова 17. фебруара 2008.
године,8 од стране представника покрајинских сецесионистичких власти у
приштини, и одлуке ондашњих представника републичких власти у Београ-
ду, ушли смо у нову етапу српско-албанских односа у Републици Србији, на
Западном Балкану и региону Југоисточне Европе с обзиром на ЕУ и, наравно,
3 У вези дипломатске посете потпредседника САД Џозефа Бајдена званичницима српске
власти у Београду, колумниста дневног листа политика – Бошко Јакшић дао је следећи комен-
тар: „То што Бајден није претио или диктирао, то што САД не иду на преоравање терена већ
се ослањају на дипломатију, све то пребацује део одговорности на локалне балканске актере.
посебно на Србију. То је та њена ‘централна улога’ – око Босне и Косова. Америка је јасно дала
до знања да од Србије очекује да буде конструктивна.“ Бошко Јакшић, Бај, бај Бајден, Интернет,
16. 11. 2009, http://www.politika.rs/pogledi/Boshko-Jakshic/BAJ-BAJ-BAJdeN.sr.html.
4 hans J. Morgentau, Politi�s Amoung Nations: The Struggle for Power and Pea�e, Knopf, New
york, 1954.
5 Словић Срђан, аронова теорија међународних односа и актуелно косовско питање,
Институт за српску културу, приштина – Лепосавић, 2009.

6 Новичић, Жаклина Неореализам конета волца – Анализа структуралне теорије међу-
народне политике, ИМпп, Београд, 2009.

7 чарлс В. Кегли; Јр, Јуџин Р. Виткоф, светска политика: тренд и трансформација, Цен-
тар за студије Југоисточне Европе/факултет политичких наука/Дипломатска академија, Бе-

оград, 2004.
8 Deklarata e pavarësisë së Kosovës, Kuvendi – Skupština – Assembly d-001, Prishtinë, më 17.
shkurt 2008, f. 1–4. Убрзо је донет и Устав Републике Косово који је почео да важи од 15. јуна
2008. године. Kushtetuta e Republikës së Kosovës, Prishtinë, 2008, f. 1–66.
Ненад а. васић: Резолуција 1244 сБ уН и мисија еулекс на косову … 7
свет. До 7. октобра 2009. године једнострано проглашену независност Косова

признали су представници власти 62 државе међу којима су и 22 државе ЕУ
(видети списак у Додатку I на крају овог рада).
Размотрићемо, овом приликом, са становишта политичке науке и у окви-
ру ње међународних односа, али и међународног јавног права9, релевантне
документе у смислу три Споразума и један протокол које су потписивали и
обавезујуће прихватали надлежници српских власти. У овом случају биће
речи о међународним документима које су прихватили и потписали представ-
ници власти (Влада Републике Србије за време премијера Војислава Кошту-
нице и актуелна Влада Мирка Цветковића) са представницима међународне
заједнице у вези Косова, узимајући у обзир Резолуцију10 1244 СБ УН која је
донета 10. јуна 1999. године. Све релевантне документе можемо поделити у
две групе. прву групу представљају она документа која су званичници српске
власти потписала са шефовима УНМИК-а. Другу групу међународних докуме-
ната чине сви они документи који су потписани са представницима ЕУ, одно-
сно са представницима њихове, у досадашњој историји, највеће међународне
мисије ЕУЛЕКС Косово у приштини. Све ово се, пре свега, односи на четири
најбитнија међународна документа: 1) Споразум ЦЕфТА, 2) Споразуми о реад-
мисији и либерализацији визног режима са ЕУ, 3) Споразум о стабилизацији
и придруживању – ССп и, најзад, 4) протокол о полицијској сарадњи између
Министарства унутрашњих послова Републике Србије и ЕУЛЕКС Косово.
прва и основна заједничка карактеристика свих докумената је да се не
спроводе од стране представника власти из Београда, на територији Косова
и Метохије која је под међународним протекторатом УН-а од 10. јуна 1999.
године и мисијом ЕУЛЕКС-а од 16. фебруара 2008. године.
1) РЕЗОЛУЦИЈА 1244 И СпОРАЗУМ ЦЕфТА

ЦЕфТА 2006. (Central european free trade Association – CeftA)11 је мул-
тилатерални Споразум који су у Букурешту 19. децембра 2006. године при-
хватили представници власти из Албаније, Босне и Херцеговине, Молдавије,
Црне Горе и Србије уључујући УНМИК/Косово (потпис је ставио тадашњи
шеф УНМИК-а Јоаким Рикер а затим тадашњи премијер Владе Косова Агим
чеку) као засебну царинску територију. Од раније су у ЦЕфТА државе члани-
це: Хрватска, БЈР Македонија, Румунија и Бугарска. Од 1. јануара 2007. годи-
9 Види о томе: Смиља Аврамов, Миленко Крећа, међународно јавно право, правни фа-
култет Универзитета у Београду, Службени гласник, Београд, 2008.

10 Видети
дети ји 1244 СБ УН: RESOLUTION 1244 (1999), united Nations Secyriti Co-
ти о Резолуцији
золуцији
луцији
цији
uncil, New york, S/reS/1244 1999, p. 1–8.
11 Васић, А. Ненад, цеФта 2006. и економске стратегије регионалног развоја Републике
србије: седам теза, приредила Едита Стојић Карановић, централноевропска зона слободне
трговине и интереси србије, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008,
стр. 103–109.
не имали смо ново проширење ЕУ са две новопримљене државе из региона

Југоисточне Европе које су биле у економском и спољнотрговинском режиму
ЦЕфТА 2006 – Републику Румунију и Републику Бугарску.
У стручној, научној јавности па и у овдашњем боље обавештеном јавном
мњењу, годинама је даван практични преглед идеја, структуре и развоја међу-
народне регионалне политике ЕУ12 и регионалних дипломатских иницијатива
како у региону ЈиЕ и на Западном Балкану с посебним освртом и на ЦЕфТ-у
2006. поменимо само неколико најрепрезентативнијих научних и експертских
радова чији су аутори Бранислава Алендар,13 Јелица Минић и Јасминка Кроња14
као и рад Сање Јелисавац15 на тему односа Србије и Светске трговинске орга-
низације. Најзад поменимо и политиколошке радове Драгана Ђукановића16
12 представници власти ЕУ – Европска комисија, воде регионалну политику коју спрово-
де уз помоћ финансијских средстава која су концентрисана у два кључна фонда: а) кохезионом

и б) структурном. У вези с тим Мирослав прокопијевић каже: „Основна сврха регионалне
политике је помагање мање развијеним регионима. помоћ је по теорији у функцији њиховог
развоја, чиме би требало да се усклади укупни развој Уније… Мали број становника, фискалне
слабости, неквалификована радна снага, периферан географски положај, лоше локалне поли-
тике и многи други фактори учинили су да нема аутоматског прилагођавања неразвијених
региона развијеним.“ Мирослав прокопијевић, европска унија – увод, Службени гласник,
Београд, 2005, стр. 253.
С друге стране, да би учинила ЕУ још интересантнијом и атрактивнијом за будуће кан-
дидате за чланство али и оне који тек настоје да добију тај привилеговани статус, Европска
комисија је поједноставила систем спољне финансијске помоћи за крајње кориснике који на
то имају право. Сходно томе, званичници из Европске комисије предложи су за наступајући
буџетски циклус 2007–2013. године, јединствен оквир за пружање спољне финансијске по-
моћи. „У том циљу је, у септембру 2004. године, Европска комисија предложила успоставља-
ње новог инструмента за претприступну помоћ (Instrument for Pre-A��ession Assistan�e – IPA
2007–2013.), који је намењен пружању подршке земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Реч је о
јединственом претприступном инструменту ЕУ за буџетско раздобље од 2007. до 2013. године,
који обједињује досадашње преприступне инструменте: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS, као и
претприступни инструмент за Турску.“
Мирјана Лазовић; Иван Кнежевић; Огњен Мирић; Андрија пејовић, иПа – водич кроз
инструмент за претприступну помоћ еу 2007–2013, фонд за отворено друштво/Европски
покрет у Србији, Београд, 2007, стр. 11.
13 Бранислава Алендар, централноевропско удружење слободне трговине и европска уни-
ја, Међународни проблеми, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр.

1–2/1999, стр. 141–173.
14 Јелица Минић; Јасминка Кроња, Регионална сарадња за развој и европску интеграцију,
Европски покрет у Србији – ЕпУС, Београд, подгорица, приштина, Сарајево, Скопље, Тира-
на, Загреб, 2007, стр. 5–57.
15 Сања Јелисавац, односи србије и светске трговинске организације, Међународна поли-
тика, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 1122/2006, стр. 48–54.
16 Драган Ђукановић, трансформација Пакта за стабилност у југоисточној европи: нови
подстицаји регионалној сарадњи, у: међудржавни форуми у европи: упоредни модели, Инсти-

тут за међународну политику и привреду, Београд, 2007, стр. 173–190. „Југоисточна Еуропа је,
дакле, пред избором између проналажења политичких рјешења која ће водити напријед или,
с друге стране, продужења стагнације и статуса кво. То је избор повијесних размјера, који ће
утјецати на будућност народа и грађана овог дијела Еуропе. То је избор између будућности и
прошлости, између одговорног државништва и политике инерције. У политичком смислу, то
око трансформације пакта за стабилност Југоисточне Европе (ЈиЕ) кроз три

регионална стола и процес сарадње у ЈиЕ Верана Станчетића.17
А) ЦЕТА 2006. и Стратегија регионалног развоја Републике Србије за

период 2007 – 2012. године
У Стратегији коју је наша Влада усвојила 11. јануара 2007. године, Спора-
зум о средњоевропској зони слободне трговине (ЦЕфТА 2006.) помиње се
у поглављу II, тачки 9–SWot анализа у сегменту предности под ставом 10.
где стоји записано да су Споразумом „обухваћени индустријски и пољопри-
вредни производи водећи рачуна о специфичностима појединих тржишта и
региона“.18 Овде се између осталог има у фокусу економска сарадња и спољно-
трговинска робна размена између привреде централне Србије (као целине) и
(једног дела) – јужне Ап Косово и Метохије.
У поменутој Стратегији у поглављу III у тачки 4. Циљеви и стратешки
правци равномерног регионалног развоја Републике Србије, записано је и
предвиђено да се то односи само на економску интеграцију једне заједнице
тј. српске заједнице на Косову. То је, уједно, главна грешка и потпун промашај
писаца и доносилаца ове Стратегије. Ваљало би извршити измене и допуне
поменуте Стратегије у смислу навођења свих етничких заједеница (треба ин-
систирати на фактицитету плурализма етничких заједница) које постоје на
Косову. Ово указивање има једини циљ и општи јавни интерес увођење корек-
тивних елемената у Стратегију да би се избегле било које контрадикторности и
посве парадоксални ставови. „Имајући у виду да је српска заједница у Ап Ко-
сово и Метохија суочена са најтежим облицима живота и рада (што је потпуно
тачно – курзив Н.В.), један од приоритетних стратешких циљева је економска
интеграција овог региона са осталим делом српске привреде.“19 Ипак, кључни
проблем је иманентан у нечем другом! Другим речима проблем се налази у
томе што званичници власти с Косова у приштини нису признавали и сада
не признају поменуту Стратегију ВРС, НИп,20 као и директну макрофинан-
сијску политику подршке за регистроване инвестиционе и развојне пројекте.
је избор између политике која ће водити напријед и заједнички тражити одговор на кризу, или
препуштања југоисточне Еуропе, а напосе тзв. западног Балкана, останку изван еуропских
токова.“ Видети и: Хидајет Бишчевић, Нови пројекти за југоисток европе, Интернет, 15. 09.
2009, http://www.politika.rs/ rubrike/ostali-komentari/Projekti-za-jugoistok-evrope.sr.html.
17 Веран Станчетић, Регион као развојна перспектива у еу, Службени гласник, Београд,
2009.
18 стратегија регионалног развоја Републике србије за период од 2007. до 2012. године,
Службени гласник Републике Србије, Београд, бр. 21/2007, стр. 26–27.

19 стратегија регионалног развоја Републике србије за период од 2007. до 2012. године,
исто, стр. 35.

20 О НИп-у у делу, који се односи на јужну српску покрајину бивши министар финансија
у ВРС Млађан Динкић, сматра да су посреди „пројекти којима би се побољшао живот станов-
ништва на подручју Косова и Метохије“. Млађан Динкић, србија – Национални инвестици-
представници власти из Београда не спроводе ЦЕфТА 2006. на територији

Косова и Метохије која је под међународним протекторатом УН-а од 10. јуна
1999. и мисијом ЕУЛЕКС-а од 16. фебруара 2008. године.
Б) ЦЕТА 2006. и Привремене институције самоуправе на

Косову – Влада Косова
после одлуке Европске комисије у Бриселу од 6. новембра 2002. године,
(у време када је комесар ЕУ за спољнополитичке односе био Крис патен) за
Косово је уведен tracking mechanism за Стабилизациони и асоцијациони про-
цес, а који је потпуно био одвојен од потоњег механизма двоструког колосека
за Србију и Црну Гору док је постојала Државна заједница. Такво стање је и
сада од када је Србија независна и суверена држава. Међутим, званичници из
Европске комисије сада имају директни механизам и инструменте за прегово-
ре са представницима власти у Београду.
На Самиту лидера ЕУ и званичника Западног Балкана, одржаног у Со-
луну 21. јуна 2003. године, утврђено је европско партнерство и европска пер-
спектива. „Јасно је да за Косово овај самит представља успех.”21 Други зна-
чајан датум је 9. август 2006. године од када постоји и – Косово22 акциони
план за спровођење европског партнерства 2006. Али, вратимо се поново
ЦЕфТИ 2006. после доношења Декларације о намерама у мају 2003. године,
која је уследила по Меморандуму од 27. јуна 2001. године пакта за стабилност
о либерализацији и трговинским олакшицама у региону ЈиЕ и потписивању
ЦЕфТА 2006. Косово је иначе и пре једностраног проглашења независности,
засебна царинска територија која користи код ТАРИК23 Важан допринос им-
плементацији ЦЕфТА 2006. дао је бивши министар за трговину и индустрију
они план 2006/2007, Министарство финансија, Београд, 2006. стр. 6. О општим економским
проблемима и политичким разлозима за и против НИп: Ненад Васић, НиП и ким – велики
и неизвесни планови, Глас југа, Грачаница, бр. 58/2007, стр. 29-31.
21 Сунил Нарула; Спутник Киламби, самит се сматра успехом за косово, фокус Косово,
УНМИК/привремена администрација Мисије Уједињених нација на Косову, приштина, јун

2003, стр. 7.
22 косово акциони план за спровођење европског партнерства 2006, УНМИК Канцеларија
за европске интеграције/уред премијера Агенција за европске интеграције, приштина, 2006,

стр. 7–38.
23 Косовска царина од 1. септембра 2005. године добила је међународни царински код ТА-
РИК, а пројекат је финансијски подржала Европска комисија. Заправо косовска интегрисана

тарифа ТАРИК је царински систем који је у сагласности са Међународним системом тарифа.
Усаглашен је и са системом Међународне организације царина и почива, што је такође њего-
ва компатибилна карактеристика и на комбинованој номенклатури ЕУ. ТАРИК-ом се такође
одређује поступање цариника у регистрацији и увозном и извозном режиму за све врсте
робе. Реч је о коду којим се класификује и групише роба. У вези с тим донето је и Админи-
стративно упутство које је почело да важи од 1. јула 2006. године, по парафирању ондашњег
Генералног директора УНМИК царинске службе пола Акде а којим се одређују одредбе за
примену ТАРИК-а.
у Влади Косова Бујар Дуголи за кога је овај споразум шанса за „развој праве бу-
дућности.“24 И актуелни министар за трговину и индустрију у привременим
институцијама самоуправе – Влади Косова Љутви Жарку,25 до сада је дао врло
важан допринос имплементацији ЦЕфТА 2006.
В) ЦЕТА 2006. – бизнис и бизнисмени на Косову и Метохији

ЦЕфТА 2006. је сасвим неспорно важан елемент у стратешкој припре-
ми влада држава чланица, будућих потенцијалних кандидата за пуноправно
чланство у ЕУ. Осим тога, њиме се проширују тржишни оквири и увећавају
инвестициони потенцијали привреда али и административни капацитети
влада суседних држава у промоцији либералне философије тржишта за на-
бавку и сектор услуга.
Сасвим је неспорно да пуноправно партиципирање у ЦЕфТА 2006. даје
нове могућности и олакшице свим нашим извозно орјентисаним привредни-
цима и бизнисменима, када ћемо највеће користи имати од принципа дијаго-
налне акумулације порекла робе. Тиме се омогућује преференцијални режим
извоза робе, динамизација капитала, привредни раст и унапређење квалитета
услуга уз подизање конкурентности на тржиште ЕУ, поготову робе која се про-
изводи у више од једне државе која је пуноправна чланица ЦЕфТА 2006. пре
евентуалног пуноправног чланства у ЕУ.
Сва она роба која се производи у Србији, а отпрема се уз пропратну до-
кументацију на КиМ има несметан третман који регулише посебно одељење
пореске управе. С друге стране, роба која је страног порекла а допрема се са
КиМ, подвргнута је, у складу са нашим важећим прописима, плаћању царине,
других увозних дажбина, акцизе и пДВ. Иначе, према подацима Републичког
завода за статистику Републике Србије од 30. септембра 2009. године, за првих
осам месеци 2009. године, Србија има суфицит26 у спољнотрговинској робној
размени од 913,2 мил. УСД са државама чланицама ЦЕфТА 2006. Тржиште
држава чланица ЦЕфТА 2006. је друго по значају иза тржишта ЕУ које је на
првом месту по значају за наше пословне људе.
Споразум ЦЕфТА 2006. Народна скупштина Републике Србије је потвр-
дила 25. септембра 2007. године, у време Владе Војислава Коштунице.
24 Bujar dugolli, Te nderuar pjesemarrjes, Interneti, 5. 10. 2009. http://www.mti-ks.org/
?cid=1,239.
25 премда je УНМИК Косово и страна у Споразуму ЦЕфТА 2006, „одговорно одређује по-
стојање многих позитивних аспеката у овом процесу.“ Ekspoze e ministrit të MTI-së, Lutfi Zharku
në mbledhjen e Qeverisë së Kosovës për dokumentin mbi „Politikën Tregtare të Kosovës“ Interneti, 17.
10. 2009, http://www.mti-ks.org/repository/docs/ekspoze_Zharku_politika_tregtare_Kosoves.pdf.
26 статистика спољне трговине, Интернет, 16. 10. 2009. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/ in-
dex1.php? Sifravesti=368&Link=.
2) СпОРАЗУМИ О РЕАДМИСИЈИ И ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈИ

ВИЗНОГ РЕЖИМА
Реадмисија је веома битан принцип, тј. услов у процесу интеграција у
ЕУ. „прве
прве преговоре о споразумима о реадмисији водило је Министарство
иностраних послова СРЈ, након формирања Државне Заједнице СЦГ и Савета
министара 2002. године Министарство за људска и мањинска права постало
је надлежно за склапање споразума о реадмисији.“27 И у Студији о изводљи-
вости од 12. априла 2005. године у одељку 3.6.2. наводи се поред азила, ми-
грација, контроле спољних граница, издавање виза и део који се односи на
реадмисију. „Док с једне стране споразуми о реадмисији генерално добро
функционишу, на њихову имплементацију јако утиче недостатак извора. Ово
се посебно односи на особе које долазе с Косова за које Србија и Црна Гора
нема приступ бази података којом би се омогућила верификација њиховог
држављанства.”28 То је главни разлог зашто наши грађани, држављани с Ко-
сова, нису на белој шенген листи. Званични представници Србије и Европске
заједнице потписали су Јединствени споразум о реадмисији и визним олак-
шицама 18. септембра 2007. године, да би их Народна скупштина Републике
Србије потврдила 7. новембра29 исте године, у време када је премијер Владе
Републике Србије био Војислав Коштуница. Споразум о визним олакшицама
почео је да важи 1. јануара 2008. године за привилеговане категорије грађана
наших држављана. И овај Споразум не спроводе српске власти у Београду на
територији Косово и Метохији под међународним протекторатом УН-а и ми-
сије ЕУЛЕКС Косово. по основу овог Споразума, косовски Албанци и остали
наши држављани, уколико илегално бораве у ЕУ, бивају враћени на Косово и
Метохију у место пребивалишта. по трансферу овлашћења са УНМИК-а на
Владу Косова, та надлежност око реадмисије је конкретно додељена ресорном
министарству за заједнице и повратак, чији су досадашњи министри били ко-
совски Срби – Славиша петковић, председник Српске демократске странке
Косова и Метохије и актуелни министар Саша Рашић, члан главног одбора
Самосталне либералне странке.
27 Данило Ракић, европске интеграције и реадмисија, приређивач Владимир Гречић,
Политика виза и западни Балкан, Институт за међународну политику и привреду, Европски
покрет у Србији, Група 484, Београд, 2006, стр. 73.
28 студија изводљивости, Интернет, 5. 10. 2009, http://www.ssinf.sv.gov.yu/default.
php?id=134& je=.
29 закон о потврђивању споразума између Републике србије и европске заједнице о реадми-
сији лица која незаконито бораве, Народна скупштина Републике Србије, Београд, 7. новембар
2008, стр. 1–67. поменути Закон је објављен и у Службеном гласнику бр. 103/07. Видети, такође,
закон о потврђивању споразума између Републике србије и европске заједнице о олакшаној
процедури за издавање виза, Народна скупштина Републике Србије, Београд, 7. новембар 2008,
стр. 1–39. поменути Закон је објављен и у Службеном гласнику бр. 103/07.
Колегијум ЕУ донео је једногласну одлуку у Стразбуру 15. јула 2009. годи-

не, да се три балканске државе (Србија, Црна Гора и Македонија) ставе на белу
шенген листу, односно на безвизни режим путовања у државе пуноправне чла-
нице Уније. „путовање без виза значи да више нема чекања у редовима пред
амбасадама, нема прибављања додатних докумената као што су позивна пи-
сма, карте, нема више трошкова за њихово превођење и трошкова за издавање
виза. Грађани ваше земље ће моћи да посете породице и пријатеље, проведу
одмор без пролажења кроз дуготрајне и мучне административне процедуре.
Младим људима ће бити лакше да студирају у ЕУ.
Олакшавајући и убрзавајући пословне контакте, путовања без виза тако-
ђе доносе Србији конкретне економске користи.“30 Либерализација визног
режима се односи на бели шенген типа ЦЕ који каректерише следеће:
1) боравак наших грађана у 25 држава ЕУ до 90 дана у шест месеци;
2) нашим грађанима се не дозвољава могућност запошљавања;
3) наши грађани који буду илегално радили, подвргавају се реадмисији;
4) уколико наши грађани желе дужи боравак, дужни су да затраже визу
типа Де;
5) нашим грађанима белим шенгеном, омогућује се безвизно путовање у
швајцарску, Норвешку, Исланд и Лихтенштајн;
6) уколико наши грађани желе улазак на територију држава чланица ЕУ, Вели-
ку Британију и Ирску, неопходне су им уредно издате визе за путовање.
Да бисмо се нашли на белој шенген листи која је део мапе пута и либера-
лизације визног режима, потребно је и издавање биометријских докумената
нашим држављанима који се не односе на наше грађане (држављане) са Косо-
ва и Метохије. Када све прибављене одлуке надлежних у ЕУ буду позитивне,
наши грђани ће путовати без виза на територије држава Уније, које примењују
режим беле шенген листе.
3) РЕЗОЛУЦИЈА 1244 И СпОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ

И пРИДРУЖИВАњУ – ССп
Сасвим је неспорно да је Споразум о стабилизацији и придруживању –
ССп уз прелазни трговински споразум који српска влада примењује једностра-
но од 31. јануара 2009. године (у 2008. години српски привредници су највише
извезли робе на тржиште ЕУ 54%, затим на тржиште држава ЦЕфТА 33%, а
на тржиште Рф 5% итд), незаобилазни део нашег процеса интеграција у ЕУ,
стварни интерес актуелних власти и већине наших грађана (држављана) пре-
ма свим релевантним истраживањима јавног мњења у Србији. Српски ССп
чини 80% економски део док 20% представља политички аспект. „Важно је
30Жак Баро, Оли Рен, визна либерализација са европом, Интернет, 05. 10. 2009, http://
www.politika. rs /rubrike/tema-dana/vizna-liberalizacija-sa-evropom.sr.html.
поменути и то да се овим споразумом између ЕУ и Србије ни на који начин

не угрожава нити искључује очување и успостављање царинских унија, зона
слободне трговине и договора о прекограничном промету.“31
Историјска је чињеница да су представници српске власти започели пре-
говоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању још у време Државне
Заједнице Србија и Црна Гора, 10. октобра 2005. године. Том приликом су
званичници истакли да се они не односе на Косово у смислу његове импле-
ментације од стране српских власти у Београду, јер је оно под међународним
протекторатом УН-а. Иначе, ССп је потписан 29. априла 2008. године у Лук-
сембургу, а потврђен у Народној скупштини Републике Србије 9. септембра
прошле године.
чињеница је да је већина наших грађана и политичара са интелектуалном
елитом пријемчива за европске (ЕУ) али не и атланске (НАТО осим већинске
подршке партнерству за мир) наднационалне интеграције у међународну за-
једницу. У потпуности је прихватљиво потписивање и будуће потврђивање
ССп са чланом32 135. У овом контексту, такође, могући су проблем за актуел-
ну и будуће српске власти као кључни изазов биће члан33 17 ССп. Уколико
званичници ЕУ-27 буду колективно признали самопрокламовану независну
државу Косово и то се исто и од наших представника власти буде тражило као
31 Михаило Црнобрња, економски аспекти споразума о стабилизацији и придруживању,
Изазови европских интеграција, Службени гласник, Београд, бр. 1/2008, стр. 78.
32 У члану 135 српског ССп записано је следеће: „Овај Споразум се примењује, с једне
стране, на територије на које се примењују уговори којима се оснивају Европска заједница и

Европска заједница за атомску енергију и у складу са условима утврђеним тим уговорима и
на територију Србије, с друге стране.
Овај Споразум се не примењује на Косову које је тренутно под међународном управом
у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999. године.
Ово не доводи у питање садашњи статус Косова нити утврђивање његовог коначног положаја
према истој Резолуцији.“ споразум о стабилизацији и придруживању између европских заједница
и њихових држава чланица и Републике србије – Прелазни споразум о трговини и трговинским
питањима између европске заједнице и Републике србије: анекси и Протоколи, Влада Републике
Србије, Београд, 2008, стр. 71. Највећи противници потписивања ССп-а били су и јесу припад-
ници СРС и коалициони партнери Војислав Коштуница у име ДСС-а и председник Нове Србије,
Велимир Илић. У документу ДСС–НС од 4. јуна 2008. године стоји, између осталог записано
да Споразум о стабилизацији и придруживању баш као и пратећи привремени споразум о
примени ССп које су званично потписали Божидар Ђелић у име Републике Србије и с друге
стране представници Европске заједнице и Европске заједнице за атомску енергију баш као и
представници 27 држава чланица ЕУ, „правно неважећи, односно правно непостојећи“. Правна
анализа споразума о стабилизацији и придруживању, Интернет, 2. 11. 2009, http://www.nspm.
rs/politicki-zivot/pravna-analiza-sporazuma-o-stabilizaciji-i-pridruzivanju.html.
33 У члану 17 српског ССп-а утврђена је – Сарадња са другим државама кандидатима за
приступање
пање Европској унији које нису обухваћене процесом стабилизације и придруживања,
а у којем је наведено следеће:
„1. Србија треба да подстиче сарадњу и закључи конвенцију о регионалној сарадњи са
сваком државом кандидатом за приступање ЕУ у било којој од области сарадње обухваћених
овим Споразумом. Ове конвенције треба да омогуће постепено усклађивање билатералних
односа између Србије и те државе са одговарајућим делом односа између Европске заједнице
и њених држава чланица те државе.
услов за пуноправно чланство у ЕУ, у том случају њихова унутрашњополитич-

ка стратегија би могла бити демократски референдум што је у крајњој инстан-
ци и обавеза по важећем Уставу Републике Србије,34 на којем би се грађани
изјаснили бирајући између чланства у ЕУ или алтернативног опредељења за
активну независност и неутралност35 наше државе као могући спољнополи-
тички и дипломатски приступ. И овај Споразум не спроводе српске власти у
Београду на територији Косова и Метохије под међународним протекторатом
УН-а и мисије ЕУЛЕКС Косово.
4) РЕЗОЛУЦИЈА 1244 И МИСИЈА ЕУЛЕКС КОСОВО

А) ЕУПТ и ЕУЛЕКС Косово
припреме за долазак мисије ЕУЛЕКС – Мисија владавине права ЕУ (euro-
pean union rule of Low Mission in Kosovo) започеле су 10. априла 2006. године.
Заправо, Европски савет је донео одлуку о формирању Тима ЕУ за планира-
ње.36 „Реч је о операцијама из домена управљања кризама које би, између оста-
2. Србија ће започети преговоре са Турском која је успоставила царинску унију са ЕУ, у
циљу закључивања, на основу обостраног интереса, Споразума којим би се успоставила зо-
на слободне трговине у складу са чланом XXIv ГАТТ 1994, као и либерализовано пословно
настањивање и пружање услуга између њих на нивоу једнаком овом Споразуму у складу са
чланом v ГАТС.
Ови преговори треба да започну што је пре могуће, са циљем закључвивања поменутог
Споразума пре истека прелазног периода из члана 18 (1)“. споразум о стабилизацији и придру-
живању између европских заједница и њихових држава чланица и Републике србије – Прелазни
споразум о трговини и трговинским питањима између европске заједнице и Републике србије:
анекси и Протоколи, исто, стр. 22. У вези са регионалном сарадњом званичника Србије и
представника косовских власти у приштини, специјални представник ЕУ на Косову питер
фејт инсистира не на признању већ на постојању сарадње „две стране по питањима као што
су царине и трговина, а ту је и потреба да се изврши попис становништва и у Србији и на Ко-
сову“. Дејан чаловски, интервју са Питером Фејтом, Интернет, 14. 05. 2009, http://www.bbc.
co.uk/serbian /news/ 2009/05/090513_ feith_ intview.shtml.
34 У Уставу Републике Србије у поглављу I, које се односи на носиоце суверености
у члан 2. предвиђено је следеће: „Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом,

народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника. Ниједан државни
орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађа-
на, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.“ устав Републике србије,
Интернет, 10. 03. 2009, http://www.srbija.sr.gov.yu /cinjenice_o_srbiji/ustav_odredbe.php?id=101.
У вези новог Устава Републике Србије и произведених промена у политичком систему Србије
видети две репрезентативне и упутне политиколошке студије: Драган петровић, Нови устав
и савремена србија – у потрази за унутрашњим и спољнополитичким консензусом, Институт
за политичке студије, Београд, 2007, стр. 3-211.
35 Видети о Србији између ЕУ и неутралности видети Ненад А. Васић, србија између еу и
неутралности, (приредили Едита Стојић-Карановић, Слободан Јанковић, елементи страте-

гије спољне политике србије, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008.
36 COUNCIL JOINT ACTION 2006/304/CFSP of 10 April 2006 on the establishment of an EU
Planning Team (EUPT Kosovo) regarding a possible EU �risis management operation in the field of
rule of law and possible other areas in Kosovo, in: official Journal of the european union, Brussels,
26. 04. 2006/L 112/19-L 112/23.
лог, биле усмерене на даље јачање владавине права.“37 ЕУпТ је део Европске
одбрамбене и безбедносне политике и тиче се другог стуба ЕУ. „Ипак, про-
цес ЕБОп је до сада био битно условљен улогом НАТО и, за сада, остао је на
нивоу мировних мисија земаља ЕУ у разним међународним акцијама.“38 И у
Ахтисаријевом плану од 26. марта 2007. године, који су званичници власти у
Београду одбацили, СБ УН га није усвојио, а у приштини су га прихватили, у
делу који се односи на Опште принципе, у члану 13. била је предвиђена и ме-
ђународна подршка која се односи на владавину права. „13.1 Европска унија
ће установити Мисију европске безбедносне и одбрамбене политике (ЕБОп)
у области владавине права. 13.2 Мисија ЕБОп ће пружити помоћ властима
Косова у њиховом напретку ка одрживости и одговорности и у даљем развоју
и јачању независног правосуђа, полицијске и царинске службе, обезбеђујући
да ове институције буду слободне од политичког мешања и да буду у складу
са међународно признатим стандардима и европском најбољом праксом.
13.3 Мисија ЕБОп ће подржававати спровођење овог Решења и обезбеђи-
ваће стручну помоћ, надзор и савете генерално у области владавине права, уз
задржавање одређених овлашћења, нарочито у области правосуђа, полиције,
царине и казнено-поправних служби, према модалитетима и за временски пе-
риод који ће утврдити Савет ЕУ, у складу са Анексом IX и X овог Решења“39
С обзиром на чињеницу да су међународни преговори, који су вођени у
Бечу завршени, неуспехом, Савет Европске уније је 4. фебруара 2008. године
донео документ о формирању мисије ЕУЛЕКС Косово на основу Заједничке
акције Савета.40 С друге стране на седници Владе Републике Србије, одржаној
14. фебруара 2008. године, донета је Одлука о поништавању противправних
аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу
једностране независности.41 Међутим, Савет министара ЕУ на састанку, одр-
жаном 16. фебруара 2009. године у Бриселу, донео је одлуку о слању мисије
ЕУЛЕКС на Косово која је требало да буде оперативна после 120 дана. За шефа
мисије постављен је Iv де Кермабон коме је претпостављени питер фејт – спе-
цијални изасланик ЕУ за Косово. „по истеку тог рока, ЕУЛЕКС није постао
37 Ивона Лађевац, мисија европске уније на косову и метохији – еулекс, Европско зако-
нодавство, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 23–24/2008, стр. 81.
38 Душко Лопандић, европска унија у новом међународном окружењу, Међународни про-
блеми, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 2–3/2008, стр. 211.
39 свеобухватни предлог за решење статуса косова, 26. март 2007, стр. 10
40 заједничка акција савета 2008/124/ЦфСР од 4. фебрауара 2008. о мисији владавине
права европске уније на косову, еулекс косово, Интернет, 05. 10. 2009, http://www.consilium.
europa. eu/uedocs/cmsupload/ Council_JA_on_euLeX_Kosovo-Serbian-(final).pdf. За правно
заснивање ЕУЛЕКС-а Косово са седиштем у приштини, у документу Заједничка акција, иско-
ришћени су следећи параграфи Резолуције 1244 СБ УН: 10, 11, 17 и 19.
41 одлука о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на ко-
сову и метохији о проглашењу једностране независности, Интернет, 05. 10. 2009, http://www.
srbija.gov.rs/ kosovo-metohija /index.php?id=83040.
Ненад а. васић: Резолуција 1244 сБ уН и мисија еулекс на косову …
оперативан првенствено због недостатка међународног правног оквира за то

и техничких проблема на терену који су из тога произашли.“42 Већ сутрадан,
на ванредној седници Скупштине Косова донесена је одлука о усвајању Декла-
рације о независности Косова.
Б) Трансформација УМИК-а и предлог шест тачака власти

у Београду
Ондашњи министар за Косово и Метохију, Слободан Самарџић на основу
Акционог плана од 14. јануара 2008. године и Резолуције Народне скупшти-
не о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка
Републике Србије43 од 26. децембра 2007. године, предао је радни предлог
документа помоћнику шефа УНМИК-а Ларију Росину 16. марта 2008. године
у Грачаници под насловом Споразум УНМИК-а и Републике Србије за зајед-
ничко спровођење Резолуције 1244 СБ после илегалног проглашења незави-
сности од стране привремених институција Косова.44 Како није забележен
помак око предложеног документа Споразума УНМИК-а и Републике Србије,
42 Жаклина Новичић, косово: годину дана од једностраног проглашења независности, Ме-
ђународна политика, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 1133/2009,

стр. 24.
43 У тачки 5. поменуте Резолуције наводи следеће: „Народна скупштина утврђује да би ус-
постављање предложене мисије ЕУ за спровођење одбаченог Ахтисаријевог плана представља-

ло акт угрожавања суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике
Србије. На Савету безбедности током јула 2007. године није прихваћено шест нацрта резолуци-
је који су се заснивали на Ахтисаријевом плану, а пре свега на анексима 10 и 11 Ахтисаријевог
плана. То су били анекси о постављању мисије ЕУ и НАТО војних снага на Косову и Метохији.
Имајући ово у виду, Народна скупштина захтева да се пре доласка било које мисије која би
заменила постојећу администрацију УН мора преговорима пронаћи компромисно решење
за будући статус покрајине Косово и Метохија, које ће одобрити СБ УН. Народна скупштина
тражи од Владе Србије да са ЕУ утврди да мисија ЕУ не може доћи на територију Србије, на
Косово и Метохију, без адекватне одлуке Савета безбедности.“ Резолуција Народне скупшти-
не о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике
србије, Интернет, 5. 10. 2009, http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=80729.
Такође је релевантна и тачка 6. ове Резолуције у којој је предвиђено следеће: „Због укупне
улоге НАТО-а, од противправног бомбардовања Србије без одлуке СБ до Анекса 11 одбаченог
Ахтисаријевог плана, у коме се одређује да је НАТО ‘коначан орган’ власти у ‘независном
Косову,’ Народна скупштина доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике
Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем
би се донела коначна одлука по том питању“. Исто.
44 Најбитније одредбе овог радног документа су ексклузивно објављене у вечерњим но-
востима. Тако се у једној oд одредби наводи следеће: „УНМИК и Република Србија су сагла-
сни да интензивирају сарадњу у областима полиције, судства, царине, транспорта, контроле
граничне административне линије између Косова и Србије, као и верског, историјског и кул-
турног наслеђа.“ заједничка одбрана срба, вечерње новости, Београд, 24. март 2008, стр. 3. У
вези са шест тачака Душан Јањић је дао следећи аналитички коментар. „шест тачака је врло
успешан документ на нивоу дипломатије и међународног права.“ Рада Комазец, свако на
свој начин тумачи план од 6 тачака, Интернет, 14. 4. 2009, http://www.jedinstvo.rs/v2_/index.
php/intervju.
Генерални секретар УН-а Бан Ки Мун, поднео је извештај Савету безбедности

12. јуна 2008. године у коме је предложио „реконфигурацију међународног
цивилног присуства на Косову.“45 У анексу 1 овог Извештаја, увршћено је и
писмо Борису Тадићу. У њему је Бан навео шест тачака (полиција,46 правосу-
ђе,47 царина,48 транспорт и инфраструктура,49 границе50 и српско наслеђе51)
у смислу континуитета са Резолуцијом 1244 (1999). На седници СБ УН одржа-
ној 20. јуна 2008. године, председник Србије Борис Тадић је у свом обраћању
учесницима (амбасадорима држава чланица и позваним гостима), истакао
следеће: „Једино Савет безбедности може донети одлуку о реконфигурацији
на коју се позива извештај и писмо генералног секретара које ми је упућено.
СБ је једина институција која има овлашћење да легитимно мења састав међу-
народног присуства на Косову, као што то јасно дефинишу тачке 5. и 19. Резолу-
ције 1244.“52 Истом приликом председник Тадић је умешно нагласио да шест
тема које је предложио Генерални секретар Бан Ки Мун „полиција, судство,
царина, саобраћај, инфраструктура, границе и културно наслеђе – изискују
нашу пажњу.“53 Ипак, предлог Бан Ки Муна није наишао на опште одобрава-
ње свих учесника седнице СБ УН. „У односу према предлогу Бан Ки Муна
о реконфигурацији УНМИК-а испољене су крупне разлике између чланица
Савета Безбедности УН, али је већина ипак била склона повећању улоге ЕУ на
Косову (против предлога су биле Русија, Кина, Вијетнам и Индонезија). Мада
није добио сагласност свих сталних чланица Савета безбедности УН, јунски
извештај Бан Ки Муна, у којем се износи предлог о реконфигурацији међу-
народног присуства на Косову, представљао је практично одобрење новом
шефу УНМИК-а Ламберту Занијеру да отпочне процес преобликовања своје
45 Report of the Se�retary-General on the United Nations Interim Administration Mission in
Kosovo, united Nations Security Council, New york, S/2008/354, p. 5.

Kosovo, Ibidem, p. 6.
52 Говор председника Републике србије Бориса тадића на седници савета безбедности ује-
дињених нација, Интернет, 06. 10. 2009, http://www.predsednik.yu/mwc/default.asp?c=303500&g=

200806201617 25&lng=cir&hs1=0.
53 Говор председника Републике србије Бориса тадића на седници савета безбедности
уједињених нација, исто.

мисије – њеног смањења и преноса надлежности на ЕУЛЕКС.“54 У таквој кон-

стелацији актера али и политичких и дипломатских догађаја, представници
српске власти у Београду, нису могли да прихвате реконфигурисање УНМИК-а
и њихово смањење присуства за 70%, без одлуке СБ УН и, наравно, уколико
није на основу Резолуције 1244 СБ УН.
В) Српски поднесак Генералној скупштини У-а и Међународни суд

правде у Хагу
На међународном пољу, по питању правне заштите уставом утврђеног
поретка, суверенитета и територијалног интегритета српске државе, предста-
вљао је 15. август 2008. године, када је актуелни министар спољних послова
Вук Јеремић предао у згради УН на Ист риверу у њујорку, предлог резолуције
у којој се од Генералне скупштине УН тражи да од Међународног суда правде
добије саветодавну пресуду на следеће питање: „Да ли је једнострано прогла-
шење независности од стране привремених институција самоуправе Косова
у сагласности са међународним правом?“55 С друге стране, како је спорно од-
мицала постепена реконфигурација УНМИК-а, Ламберто Занијер у својству
шефа УНМИК-а, Ив де Кермабон у својству шефа ЕУЛЕКС Косово и Рој Рив
шеф припремног тима ЕУ (ЕУпТ), 18. августа 2008. године, без присуства
јавности су у приштини потписали Меморандум, који је технички а не поли-
тички споразум, на основу којег је извршена предаја имовине УНМИК-а коју
они више неће користити. С обзиром на чињеницу да Влада у Београду није
признавала мисију ЕУЛЕКС, од Генералног секретара је затражено да мисија
ЕУЛЕКС-а може бити прихватљива за власт у Београду само под условом да
одлуку о њеном слању одобри Савет безбедноси УН.
Све до одржавања 63. седнице Генералне скупштине УН у њујорку 8.
октобра 2008. године, министар Јеремић је имао интензивну дипломатску
активност по питању Косова и Метохије. Ова интензивна дипломатска актив-
ност односила се на придобијање званичника држава који би подржали нашу
иницијативу да се постављено питање о легалности једнострано проглашене
независности упути Међународном суду правде (МСп) са седиштем у Хагу.
С тим у вези, министар Јеремић је између осталог, заступао и следеће: „Ми-
слим да је у овом тренутку могуће добити такву већину у оквиру Генералне
скупштине УН. Наравно, то захтева интензивно лобирање, што ми и чини-
мо. потребно је, пре свега, утицати на регионалне организације и ми сада то
радимо са покретом несврстаних, Арапском лигом, Афричком унијом, Орга-
54 Новичић, косово: годину дана од једностраног проглашења независности, исто,
стр. 25.
55јеремић предао предлог резолуције србије у званичну процедуру Генералне скупштине
уН, Интернет, 04. 10. 2009, http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=92374. Види и оригинал-
ни текст српског предлога, члановима Генералне скупштине УН-а: Resolution adopted by the
General Assembly, united Nations, New york, 8 october 2008/A/reS/63/3, p. 1.
низацијом исламске конференције…“56 Само заседање Генералне скупштине

било је у потпуности позитивно и афирмативно по пруженој подршци нашој
иницијативи. За српски предлог у Генералној скупштини изјаснило се 77 пред-
ставника држава57 од чега је 6 било против,58 74 је било уздржано,59 а 36 није
се уопште изјашњавало. У складу са одлуком Генералне скупштине УН-а,
званичници Међународног суда правде су затражили од свих званичника
држава чланица да уколико хоће, доставе своје писмене поднеске о поставље-
ном питању до 17. априла 2009. године а 17. јули 2009. године био је крајњи рок
за достављање њихових коментара. Званичници Међународног суда правде
29. јула 2009. године су заказали почетак јавне расправе за 1. децембар 2009.
године. Истом приликом, заинтересованим странама је дат рок да се до 15.
септембра изјасне да ли ће учествовати у јавној расправи. после завршетка
јавне расправе биће донета најважнија међународна саветодавна пресуда која
је необавезујућа али са далекосежним међународним политичким последи-
цама и правним импликацијама. И поред необавезности, МСп ће се по први
пут изјашњавати, када је у питању „један акт сецесије.“60 Међутим, веома је
56 Драган Бујошевић, зауставити талас признавања косова, НИН, Београд, бр. 2986/2008,
стр. 20.
57 представници држава који су децидирано подржали српски предлог у Генералној
скупштини УН су: „Алжир, Ангола, Антигва и Барбуда, Аргентина, Азербејџан, Белорусија,

Боливија, Боцвана, Бразил, Брунеј, Камбоџа, чиле, Кина, Конго, Костарика, Куба, Кипар,
Демократска Народна Република Кореја, Демократска Република Конго, Џибути, Доминика-
на, Доминиканска Република, Египат, Ел Салвадор, Екваторијална Гвинеја, Еритреја, фиџи,
Грчка, Гватемала, Гвинеја, Гвајана, Хондурас, Исланд, Индија, Индонезија, Иран, Јамајка,
Казахстан, Кенија, Киргистан, Лесото, Лихтенштајн, Мадагаскар, Маурицијус, Мексико, Цр-
на Гора, Мјанмар, Намибија, Никарагва, Нигер, Нигерија, Норвешка, панама, папуа Нова
Гвинеја, парагвај, филипини, Румунија, Руска федерација, Свети Винсент и Гренадини, Ср-
бија, Сингапур, Словачка, Соломонска Острва, Јужна Африка, шпанија, шри Ланка, Судан,
Суринам, Свазиленд, Сирија, Источни Тимор, Танзанија, Уругвај, Узбекистан, Вијетнам,
Замбија, Зимбабве“, General Assembly – Sixsty third session, united Nations, New york, 8 october
2008/A/63/Pv.22, p. 10.
58 представници држава који су приликом изјашњавања били против српског предлога
у Генералној скупштини УН-а су: „Албанија, Маршалска Острва, Микронезија, Науру, палау,
Сједињене Америчке Државе.“ General Assembly – Sixsty third session, ibidem, p. 10.
59 представници држава који су приликом изјашњавања били уздржани приликом из-
јашњавања о српском предлогу у Генералној скупштини УН су: „Авганистан, Андора, Јерме-

нија, Аустралија, Аустрија, Бахами, Бахреин, Бангладеш, Барбадос, Белгија, Белизе, Бенин,
Бутан, Бугарска, Буркина фасо, Камерун, Канада, Колумбија, Хрватска, чешка Република,
Данска, Естонија, финска, француска, Грузија, Немачка, Гана, Гренада, Хаити, Мађарска, Ир-
ска, Израел, Италија, Јапан, Јордан, Летонија, Либан, Литванија, Луксембург, Малезија, Малта,
Монако, Монголија, Мароко, Непал, Холандија, Нови Зеланд, Оман, пакистан, перу, пољска,
португалија, Катар, Република Кореја, Молдавија, Света Луција, Самоа, Сан Марино, Саудиј-
ска Арабија, Сенегал, Сијера Леоне, Словенија, шведска, швајцарска, Тајланд, Македонија,
Того, Тринидад и Тобаго, Уганда, Украјина, Уједињени Арапски Емирати, Велика Британија
и Северна Ирска, Вануату, Јемен“, General Assembly – Sixsty third session, ibidem, p. 10.
60 Милан Мишић, Најважнија необавезујућа одлука, политика, Београд, бр. 34288/2009,
стр. 15. Важну аналитичку процену у вези са МСп дао је политиколог Славиша Орловић:
„Одлука суда може одвраћати или охрабривати даље сецесионистичке тенденције.“ Слави-
индикативан став бившег амбасадора САД у Београду Камерона Мантера.

„Одлука МСп није обавезујућа. Ако пресуди да је независност Косова про-
тивна међународном праву, ми нећемо мењати свој став.“61
поменимо и то, да у својству актуелног председника Републике Србије,
Борис Тадић истиче принцип у спољној политици: и Косово и Европа.
Г) Три услова српских власти – шест тачака Бан Ки Муна и

Председничко саопштење СБ У
Директор за Западни Балкан у Генералном директорату за проширење ЕУ
у Бриселу, пјер Мирел је саопштио 7. новембра 2008. године да је ЕУ прихва-
тила три услова представника српских власти у вези мисије ЕУЛЕКС Косово.
Та три принципијелна захтева српских власти била су:
1) размештање ЕУЛЕКС-а треба да буде у складу са одлуком СБ УН,
2) мисија ЕУЛЕКС треба да буде статусно неутрална и
3) мисија ЕУЛЕКС неће имати никакве везе са одбаченим планом Марти-
ја Ахтисарија.
Исто тако, ова три услова кореспондирају са наша три јавно прокламова-
на и витална спољнополитичка приоритета:
А) очување суверенитета и територијалног интегритета мирним, политич-
ким и дипломатским средствима уз непризнавање једнострано прогла-
шене независности Косова.
Б) што брже интегрисање у ЕУ.
В) добра регионална сарадња са властима држава на Западном Балкану и
региону Југоисточне Европе.
при свему овоме треба напоменути да се спољна политика Србије заснива
на стратешком партнерству са: 1) ЕУ, 2) Руском федерацијом, 3) НР Кином и
4) САД. Свему томе придодају се и специфични и присни односи са представ-
ницима власти несврстаних држава и ОИК.62
ша Орловић, Чекајући правду, Интернет, 26. 4. 2009, http://www.blic.rs/temadana.php?id=89753.
://www.blic.rs/temadana.php?id=89753.
Каква год да буде саветодавна пресуда МСп у Хагу, она ће имати далекосежне последице на
све државе света.
61 Драган Јањић, Нећемо мењати став о косову, политика.Зип, Београд, град, бр. 129/2009,
стр. 3.
6262 О Организацији исламске конференције Оливер потежица, организација ислам-
ске конференције, Службени гласник, Београд, 2008. „Од 57 чланица Организације исламске
конференције (ОИЦ) само десет је признало независност Косова: Авганистан, Албанија, Бур-
кина фасо, Малдиви, Малезија, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Сенегал,
Сијера Леоне и Турска. Тек две од ових држава су и чланице Арапске лиге“, Бошко Јакшић,
муслимани и косово, Интернет, 16. 11. 2009, http://www.politika.rs/pogledi/Boshko-Jakshic/Mu-
SLIMANI-I-KoSovo.sr. html.
Али, вратимо се мисији ЕУЛЕКС Косово. И у дипломатком кору у Београ-

ду отворена је јавна дебата по питању да ли је сарадња са мисијом ЕУЛЕКС
Косово нови услов за Европске интеграције или не. Одговоре на ова питања
су јавно дали, преко утицајног београдског медија Данас – Стивен Вордсворт,
амбасадор Велике Британије у Београду и Жан франсоа Терал, амбасадор
француске у Београду. Најпре је свој дипломатски став исказао Британски
амбасадор Стивен Вордсворт: „Мисија ЕУЛЕКС није повезана са питањем
статуса Косова. њу су подржале све чланице ЕУ, укључујући и земље које
нису признале независност Косова.63 С друге стране и амбасадор француске
Жан франсоа Терал је био експлицитан у дипломатском ставу: „Не може се
говорити о условима.“64 Како су од краја октобра 2008. године интензивира-
ни преговори о 6 тачака Бана, из јунског Извештаја у којем су били директно
укључени шеф УНМИК-а у приштини Ламберто Занијер и изасланик за ди-
јалог Београда и приштине Ендрју Ледли. Директни резултат свега тога био
је спајање три услова српске стране са шест тачака Бана, 10. новембра 2008.
године. Међутим из тих мултилатералних преговора, били су искључени зва-
ничници косовске власти у приштини. Они су одбацили 6 тачака Бана и три
услова српске стране 18 новембра 2008. године, да би истакли четири тачке
за прихватање ЕУЛЕКС-а. „1. Јесмо за што брже размештање ЕУЛЕКС-а на
Косову на основу предвиђеног мандата: а) Декларације о независности, б) До-
кумента председника Ахтисарија, в) Устава Републике Косово, г) Косовских
закона, Заједничке акције (Joint Action Plan) од четвртог фебруара 2008, д) по-
зива ЕУЛЕКС-у из институција Косова потписаног од председника Републике
Косова од 17. фебруара и 8. августа 2008. 2. Институције Републике Косово
одбацују сав документ од шест тачака. 3. Институције Косова заједнички ће
радити са ЕУЛЕКС-ом на размештању на целој територији на бази мандата
на основу горе наведених докумената у тачки 1, респектујући суверенитет и
територијални интегритет Републике Косово. 4. Институције Републике Ко-
сово ће стално, наставити заједнички и присан рад са САД, ЕУ и НАТО.“6565
У Извештају66 Генералног секретара УН-а Бан Ки Муна од 24. новембра 2008.
године, који иначе има 53 тачке, од тачке 30 до тачке 47 увршћени су и разра-
ђени поменутих шест тачака. Међутим, у исти Извештај, али не у основном
тексту у Анексу I,67 увшћене су и четири тачке званичника у приштини. На
63 Стивен Вордсворт, Не може се бити за унију, а против њене мисије, Данас, Београд,
бр. 4027/2008, стр. 3.

64 Жан франсоа Терал, Не може се бити за унију, а против њене мисије, Данас, Београд,
бр. 4027/2008, стр. 3.

65 Katër pikat e Prishtinës zyrtare për shtrirjen e EULEX-it, Interneti, 23. 09. 2009. http://www.
president-ksgov.net/?id=5,0,0,67,e,1116,,.
66 Види: Report of the Se�retary-General on the United Nations Interim Administration Mission
in Kosovo, united Nations Security Council, New york, S/2008/692.

Kosovo, ibidem, p. 13.

седници СБ УН одржаној 26. новембра 2008. године, српска делегација на че-

лу са министром Јеремићем добила је подршку око шест тачака једногласном
одлуком у форми председничког саопштења којим се поздравља сарадња УН
са другим међународним актерима на основу Резолуције 1244. па и „Европске
уније да унапреди европску перспективу читавог Западног Балкана и тиме
да одлучујући допринос регионалној стабилности и просперитету.“68 С друге
стране, испред званичника сецесионистичких косовских власти у приштини,
министар спољних послова Косова – Скендер Хисени је одбацио једногласну
одлуку СБ УН јер је супротна Уставу Косова.
Размештање припадника мисије ЕУЛЕКС Косово започето је и на северу
Косова 9. децембра 2008. године да би свој пуни оперативни капацитет дости-
гло у првој половини 2009. године. Иако је мисија ЕУЛЕКС Косово део плана
од шест тачака, ипак план од шест тачака није у надлежности ЕУЛЕКС Косо-
во. „план од шест тачака није у нашој надлежности, јер је у питању договор
између Србије и УН. Ми радимо у областима на реконфигурацији мисије и на
рапортирању код Генералног секретара УН, односно ми смо под Резолуцијом
1244. Ми пратимо реконфигурацију мисије у областима владавине права.“69
Мисија ЕУЛЕКС70 Косово је свој први званични извештај објавила 23. јула
2009. године, а који се односи на полицију, правосуђе и царину. Али, вратимо
се још једном на позицију и функције УНМИК-а са аспекта њиховог актуелног
места и улоге у приштини како их сагледава шеф УНМИК-а, Ламберто Зани-
јер. „Наша улога се заснива на Резолуцији 1244. Као резултат развоја догађаја
у претходној години, добили смо више политичку улогу. Своје активности смо
фокусирали пре свега на проблеме националних заједница. Такође, омогућу-
јемо дијалог између Косова и оних држава које нису признале независност,
као и с Београдом. подржавамо све активности које доприносе решавању
практичних проблема расељених људи на северу Косова. Настављамо актив-
ности у северном делу Митровице, где постоји засебна општина под админи-
страцијом Унмика. Моја основна дужност је да редовно извештавам СБ УН и
Генералног секретара УН о ситуацији на Косову. У претходних годину дана у
великој мери сам био фокусиран на реконфигурацији Мисије и на стварању
услова за нову улогу ЕУ на Косову.“71
68 О томе види: Statement by the President of the Se�urity Coun�il, united Nations Security
Council, New york, S/PrSt/2008/44, p. 1.
69 Драгана Зечевић, увешћемо владавину права, Вечерње новости, Београд, 20. април
2009, стр. 2.
70 еулекс извештај о програму, програмска канцеларија ЕУЛЕКС-а/Кабинет шефа миси-
је ЕУЛЕКС-а на Косову/Мисија владавине права на Косову, приштина, Јул 2009, стр. 1–181.
71 Никола Томић, унмик се више неће смањивати, у: Данас, Београд, бр. 4359–4360/2009,
стр. 2.
Д) ЕУЛЕКС Косово и Протокол о оперативној полицијској сарадњи са

МУП-ом Републике Србије
Осврнимо се, најзад, и на протокол о оперативној полицијској сарадњи из-
међу МУп-а РС и мисије ЕУЛЕКС Косово. после преговора који су вођени из-
међу овлашћених чланова двају кабинета Београду и приштини, 11. септебра
2009. године потписан је протокол о полицијској сарадњи између Министар-
ства унутрашњих послова Републике Србије и ЕУЛЕКС-а (Учесници) у вези
са полицијском сарадњом на питањима која се односе на истрагу организова-
ног, прекограничног, пограничног и других облика криминала и незаконитог
владања. Овај протокол су потписали, Рајнер Кун, шеф полицијског одељења
ЕУЛЕКС Косово, а у име МУп-а Републике Србије заменик директора поли-
ције Бранислав Митровић. Министар унутрашњих послова Ивица Дачић,
који је уједно и заменик председника Владе, подржао је, између осталог, овај
споразум и из следећих разлога: „Учесници стога пристају на сарадњу у складу
са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244(1999,) на основу
заједничке иницијативе Савета 2008/124/ЦфСп, у погледу извештавања Ге-
нералног секретара о администрацији УН мисије на Косову од 24. новембра
2008. (С/2008/692).“72
против потписивања овог протокола били су сви званичници косовске
власти у приштини. Међутим, овај протокол о оперативној полицијској сарад-
њи поделио је и централне парламентарне актере најутицајнијих политичких
партија у Београду. Границе Косова утврђене су са аспекта власти у приштини
и међународног цивилног представника (Међународне управљачке групе) пи-
тера фејта на основу Ахтисаријевог плана и одреби Анекса vIII који се односи
на безбедносни сектор на Косову, чланом 3 тачкама 3.1, 3.2 и 3.3 од којих су
важне тачке 3.2 и 3.3. „3.2 Територија Косова биће дефинисана пограничном
облашћу Социјалистичке Аутономне покрајине Косова у оквиру Социјали-
стичке федеративне Републике Југославије, на основу њених граница од 31.
децембра 1988. године, изузев измена насталих Споразумом о демаркацији
граница између Савезне Републике Југославије и Бивше Југословенске Репу-
блике Македоније од 23. фебруара 2001. године.73 3.3 Косово ће са Бившом
Југословенском Републиком Македонијом успоставити заједничку техничку
комисију у року од 120 дана од ступања на снагу овог Решења како би физички
разграничили границу и договорили се о питањима која произилазе из самог
спровођења Споразума из 2001. године између Савезне Републике Југославије
и Бивше Југословенске Републике Македоније. Рад техничке комисије биће
72
Шта пише у протоколу, у: Данас, Београд, бр. 4370/2009, стр. 3.
73
У својој изјави од 7. марта 2001. године, председник Савета Безбедности поменуо је,
између осталог да је „Савет безбедности поновио потребу поштовања суверенитета и терито-
ријалног интегритета Бивше Југословенске Републике Македоније“. У том контексту он на-
глашава да „Споразум о демаркацији граница потписан у Скопљу 23. фебруара 2001. године...
морају да поштују све стране.“
завршен у року од годину дана од дана оснивања комисије. МЦп и МВп биће
укључени у рад комисије како би омогућили разговоре између две стране и
могу, на захтев, било које од страна, бити укључени у процес разграничења.“74
Имајући у виду да су власти у Београду одбацили Ахтисаријев план а да он
није прихваћњен и у СБ УН, позовимо се на још један аргумент у прилог пот-
писивања протокола о полицијској сарадњи. приговор који се ставља да је
потписивањем овог протокола de fa�to призната државност Косова не стоји.
Ево зашто. послужићемо се међународноправном аргументацијом Душка
Димитријевића. „Међународне границе на спољном плану представљају гра-
нице између држава. На унутрашњем плану, међународне границе означавају
удаљеност од центра стварања државне воље и пружања државне власти.“75
Како српске власти не признају једнострано проглашену државност Косова,
самим тим не може се говорити, писати или третирати да је ту државна грани-
ца између две државе. Напротив. Косово је интернационализована територија
у режиму протектората УН и ЕУ, којима војну логистику пружа и НАТО пре-
ко КфОР-а. Најтачније квалификовање актуелног и фактичког стања ствари
на Косову, сада је да се ради о постојању две државе, на једној територији.76
Треба истакнути и то да ни поменути протокол не спроводе српске власти у
Београду на територији Косова и Метохије под међународним протекторатом
УН и мисије ЕУЛЕКС Косово.
Напослетку „Србија је важна зато што је, више но икад, ЕУ потребна консо-
лидована демократија, сигурност и стабилност у свим деловима Балкана.“77
ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАњЕ
Целокупна наша научна анализа, показује следеће: 1) Споразуми које су

потписивали званичници РС и у Коштуничиној влади и у Цветковићевој вла-
ди не имплементирају се од стране власти у Београду на територију Косова и
Метохије. Уколико и имају неке директне везе, онда се они тичу администра-
тивних и техничких елемената. 2) Велика је подељеност између актуелне вла-
сти којима је из опозиције по питању ССп-а и протокола о сарадњи између
МУп-а Србије и мисије по ЕУЛЕКС Косово блиска Српка напредна странка и
ЛДп и остатка опозиције питању ССп-а, али и протокола о сарадњи између
МУп-а Србије и мисије ЕУЛЕКС Косово, коју чине ДСС-НС и СРС. 3) Могуће
74 свеобухватни предлог за решење статуса косова, оп. цит., стр. 52.
75 Душко Димитријевић, међународноправно регулисање државних територија, Инсти-
тут за међународну политику и привреду, Београд, 2008, стр. 125.
76 Душан Јањић, Две државе, једна територија, Економист магазин, Београд, бр. 451/2009,
стр. 24–35.
77 Волфганг петрич:, Горан Свилановић;, Кристоф Солиоз, зашто је србија важна, при-
редили Волфганг петрич, Горан Свилановић, Кристоф Солиоз, србија је важна – унутрашње
реформе и европске интеграције, Самиздат Б92, Београд, 2009, стр. 11.
је очекивати да у случају доласка на власт изабраних представника ДСС-НС

и СРС Војислава шешеља, дође и до преиспитивања свих споменутих Спора-
зума и протокола, до њиховог евентуалног поништавања.
Имајући у виду могућност истицања најављене кандидатуре (после дебло-
каде прелазног трговинског споразума) за будуће наше чланство у ЕУ, актив-
нији приступ и нови циклус у решавању Косовског питања може се очекивати
после одлука Међународног суда правде у Хагу наредне године.
Аврамов, Смиља; Крећа Миленко, међународно јавно право, правни факултет Универзитета у
Београду, Службени гласник, Београд, 2008.
Алендар, Бранислава, централноевропско удружење слободне трговине и европска унија, Међу-
народни проблеми, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 1–2/1999.
Баро, Жак, Рен, Оли, визна либерализација са европом, Интернет, 5. 10. 2009, http://www.politi-
ka. rs /rubrike/tema-dana/vizna-liberalizacija-sa-evropom.sr.html.
Бишчевић, Хидајет, Нови пројекти за југоисток европе, Интернет, 15. 09. 2009, http://www.politi-
ka.rs/ rubrike/ostali-komentari/Projekti-za-jugoistok-evrope.sr.html.
Бујошевић, Драган, зауставити талас признавања косова, НИН, Београд, бр. 2986/2008.
Васић, Ненад, НиП и ким – велики и неизвесни планови, Глас југа, Грачаница, бр. 58/2007.
Васић, Ненад А, цеФта 2006. и економске стратегије регионалног развоја Републике србије: се-
дам теза, приредила Едита Стојић Карановић, централноевропска зона слободне трговине
и интереси србије, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008.
Васић, Ненад А, србија између еу и неутралности, приредили Едита Стојић Карановић, Сло-
бодан Јанковић, елементи стратегије спољне политике србије, Институт за међународну
политику и привреду, Београд, 2008.
Вордсворт, Стивен, Не може се бити за унију, а против њене мисије, Данас, Београд, бр.
4027/2008.
Говор председника Републике србије Бориса тадића на седници савета безбедности уједиње-
них нација, Интернет, 06. 10. 2009, http://www.predsednik.yu/mwc/default.asp?c=303500&g=
200806201617 25&lng=cir&hs1=0.
Гори, Лука, европска унија и западни Балкан: европска перспектива региона, Хиспераеду, Бео-
град, 2007.
Deklarata e pavarësisë së Kosovës, Kuvendi – Skupština – Assembly d-001, Prishtinë, më 17. shkurt
2008.
Димитријевић, Душко, међународноправно регулисање државних територија, Институт за ме-
ђународну политику и привреду, Београд, 2008.
Динкић, Млађан, србија – Национални инвестициони план 2006/2007, Министарство финанси-
ја, Београд, 2006.
dugolli, Bujar, Te nderuar pjesemarrjes, Interneti, 5. 10. 2009. http://www.mti-ks.org/?cid=1,239.
Ђукановић Драган, трансформација Пакта за стабилност у југоисточној европи: нови подсти-
цаји регионалној сарадњи, Међудржавни форуми у Европи: упоредни модели, Институт за
међународну политику и привреду, Београд, 2007.
Ђукановић, Драган, Политички контекст европских интеграција у србији, Савремени међуна-

родни изазови, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008.
Ђурковић, Миша, Нови амерички унилатерализам, Међународни проблеми, Институт за међу-
народну политику и привреду, Београд, бр. 2-3/2008.
Ekspoze e ministrit të MTI-së, Lutfi Zharku në mbledhjen e Qeverisë së Kosovës për dokumentin mbi
“Politikën Tregtare të Kosovës” Interneti, 17. 10. 2009, http://www.mti-ks.org/repository/docs/eks-
poze_Zharku_politika_tregtare_Kosoves.pdf.
еулекс извештај о програму, програмска канцеларија ЕУЛЕКС-а/Кабинет шефа мисије
ЕУЛЕКС-а
-а на Косову, Мисија владавине права на Косову, приштина, јул 2009.
заједничка акција савета 2008/124/ЦфСР од 4. фебрауара 2008. о мисији владавине права
европске уније на косову, еулекс косово, Интернет, 05. 10. 2009, http://www.consilium.euro-
pa. eu/uedocs/cmsupload/ Council_JA_on_euLeX_Kosovo-Serbian-(final).pdf.
заједничка одбрана срба, Вечерње новости, Београд, 24. март 2008.
Зечевић Драгана, увешћемо владавину права, у: Вечерње новости, Београд, 20. април 2009.
закон о потврђивању споразума између Републике србије и европске заједнице о олакшаној про-
цедури за издавање виза, Народна скупштина Републике Србије, Београд, 7. новембар 2008.
закон о потврђивању споразума између Републике србије и европске заједнице о реадмисији
лица која незаконито бораве, Народна скупштина Републике Србије, Београд, 7. новембар
2008.
Јакшић, Бошко, Бај, бај Бајден, Интернет, 16. 11. 2009, http://www.politika.rs/pogledi/Boshko-Jak-
shic/BAJ-BAJ-BAJdeN.sr.html.
Јакшић, Бошко, муслимани и косово, Интернет, 16. 11. 2009, http://www.politika.rs/pogledi/Bo-
shko-Jakshic/MuSLIMANI-I-KoSovo.sr. html.
Јањић, Драган, Нећемо мењати став о косову, политика.Зип, Београд, град, бр. 129/2009.
Јањић, Душан, Две државе, једна територија, Економист магазин, Београд, бр. 451/2009.
Јелисавац, Сања, односи србије и светске трговинске организације, Међународна политика,
Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 1122/2006.
јеремић предао предлог резолуције србије у званичну процедуру Генералне скупштине уН, Интер-
нет, 04. 10. 2009, http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=92374.
Katër pikat e Prishtinës zyrtare për shtrirjen e EULEX-it, Interneti, 23. 09. 2009. http://www.president-
ksgov.net/?id=5,0,0,67,e,1116,,.
Кегли, чарлс В, Јр; Виткоф Јуџин Р., светска политика: тренд и трансформација, Центар за
студије Југоисточне Европе, факултет политичких наука, Дипломатска академија, Београд,
2004.
Комазец, Рада, свако на свој начин тумачи план од 6 тачака, Интернет, 14. 04. 2009, http://www.
jedinstvo.rs/v2_/index.php/intervju.
косово акциоНи ПлаН за сПРовоЂеЊе евРоПскоГ ПаРтНеРства 2006, УНМИК
Канцеларија за европске интеграције, уред премијера, Агенција за европске интеграције,
приштина, 2006.
COUNCIL JOINT ACTION 2006/304/CFSP of 10 April 2006 on the establishment of an EU Planning
Team (EUPT Kosovo) regarding a possible EU �risis management operation in the field of rule of law
and possible other areas in Kosovo, in: official Journal of the european union, Brussels, 26. 04.
2006/L 112/19-L 112/23.
COUNCIL JOINT ACTION 2006/304/CFSP of 10 April 2006 on the establishment of an EU Planning
Team (EUPT Kosovo) regarding a possible EU �risis management operation in the field of rule of law
and possible other areas in Kosovo, in: official Journal of the european union, Brussels, 26. 04.
2006/L 112/19-L 112/23.
Kushtetuta e Republikës së Kosovës, Prishtinë, 2008.

Лађевац, Ивона, мисија европске уније на косову и метохији – еулекс, Европско законодав-
ство, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 23–24/2008.
Лазовић, Мирјана; Кнежевић, Иван; Мирић, Огњен; пејовић, Андрија, иПа – водич кроз ин-
струмент за претприступну помоћ еу 2007–2013, фонд за отворено друштво, Европски
покрет у Србији, Београд, 2007.
Лопандић, Душко, европска унија у новом међународном окружењу, Међународни проблеми,
Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 2–3/2008.
Минић, Јелица; Кроња, Јасминка, Регионална сарадња за развој и европску интеграцију, Европ-
ски покрет у Србији – ЕпУС, Београд, подгорица, приштина, Сарајево, Скопље, Тирана,
Загреб, 2007.
Мишић, Милан, Најважнија необавезујућа одлука, политика, Београд, бр. 34288/2009.
Morgentau, hans J., Politi�s Amoung Nations: The Struggle for Power and Pea�e, Knopf, New york,
1954.
Нарула, Сунил; Киламби, Спутник, самит се сматра успехом за косово, фокус Косово, УН-
МИК, привремена администрација Мисије Уједињених нација на Косову, приштина, јун
2003.
Новичић, Жаклина, косово: годину дана од једностраног проглашења независности, Међународ-
на политика, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 1133/2009.
Новичић, Жаклина, Неореализам конета волца – Анализа структуралне теорије међународне
политике, ИМпп, Београд, 2009.
одлука о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на косову и ме-
тохији о проглашењу једностране независности, Интернет, 5. 10. 2009, http://www.srbija.gov.
rs/ kosovo-metohija /index.php?id=83040.
Орловић, Славиша, Чекајући правду, Интернет, 26. 04. 2009, http://www.blic.rs/temadana.
php?id=89753.
петрич, Волфганг; Свилановић, Горан, Солиоз, Кристоф, зашто је србија важна, Србија је ва-
жна – Унутрашње реформе и европске интеграције, Самиздат Б92, Београд, 2009.
петровић, Драган, Нови устав и савремена србија–у потрази за унутрашњим и спољнополи-
тичким консензусом, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
потежица, Оливер, Организација исламске конференције, Службени гласник, Београд, 2008.
Правна анализа споразума о стабилизацији и придруживању, Интернет, 2. 11. 2009, http://www.
nspm.rs/politicki-zivot/pravna-analiza-sporazuma-o-stabilizaciji-i-pridruzivanju.html.
прокопијевић, Мирослав, европска унија – увод, Службени гласник, Београд, 2005
Резолуција Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и
уставног поретка Републике србије, Интернет, 5. 10. 2009, http://www.srbija.gov.rs/kosovo-
metohija/index.php?id=80729.
RESOLUTION 1244 (1999), united Nations Secyriti Council, New york, S/reS/1244 1999.
Ракић, Данило, европске интеграције и реадмисија, у: приређивач Владимир Гречић, Политика
виза и западни Балкан, Институт за међународну политику и привреду/Европски покрет у
Србији/Група 484, Београд, 2006.
Resolution adopted by the General Assembly, united Nations, New york, 8 october 2008/A/reS/63/3.
Report of the Se�retary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, united
Nations Security Council, New york, S/2008/354.
Report of the Se�retary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, united
Nations Security Council, New york, S/2008/692.
свеобухватни предлог за решење статуса косова, 26. март 2007.
Словић, Срђан, аронова теорија међународних односа и актуелно косовско питање, Институт
за српску културу, приштина – Лепосавић, 2009.
споразум о стабилизацији и придруживању између европских заједница и њихових држава чла-
ница и Републике србије – Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима између
европске заједнице и Републике србије: анекси и Протоколи, Влада Републике Србије, Бео-
град, 2008.
Станчетић, Веран, Регион као развојна перспектива у еу, Службени гласник, Београд, 2009.
статистика спољне трговине, Интернет, 16. 10. 2009. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?
Sifravesti=368&Link=.
Statement by the President of the Se�urity Coun�il, united Nations Security Council, New york, S/
PrSt/2008/44.
стратегија регионалног развоја Републике србије за период од 2007. до 2012. године, Службени
гласник Републике Србије, Београд, бр. 21/2007.
студија изводљивости, Интернет, 5. 10. 2009, http://www.ssinf.sv.gov.yu/default.php?id=134&
je=.
=.
Терал, Жан франсоа, Не може се бити за унију, а против њене мисије, Данас, Београд, бр.
4027/2008.
Томић, Никола, унмик се више неће смањивати, Данас, Београд, бр. 4359–4360/2009.
устав Републике србије, Интернет, 10. 03. 2009, http://www.srbija.sr.gov.yu /cinjenice_o_srbiji/
ustav_odredbe.php?id=101.
Црнобрња, Михаило, економски аспекти споразума о стабилизацији и придруживању, Изазо-
ви европских интеграција, Службени гласник, Београд, бр. 1/2008.
чаловски, Дејан, интервју са Питером Фејтом, Интернет, 14. 5. 2009, http://www.bbc.co.uk/serb-
ian /news/ 2009/05/090513_ feith_ intview.shtml.
General Assembly – Sixsty third session, united Nations, New york, 8 october 2008/A/63/Pv.22.
Шта пише у протоколу, Данас, Београд, бр. 4370/2009.
Nenad vasic
Leposavic, Serbia
THE RESOLUTION 244 Of THE COUNCIL Of SECURITy Of UN

AND MISSION Of EULEKS IN KOSOVO AND METOHIjA
Summary
In this scientific paper are considered different political, diplomatic and inter-
national-law aspects and dimensions of adoption but also of implementation of the
resolution 1244 SC uN in relation with newer international documents on Kosovo
and Metohia which were accepted and signed by representatives of authorities in
Belgrade in the time period from december 2006 to September 2009. total interdi-
sciplinary analysis of this topic unambiguous confirm the scientific statement that
all international documents which have been accepted and signed after 10. June 1999
don’t implement from the side of authority in Belgrade on the territory of Kosovo
and Metohia. According to this the effects of implementation of the international
documents, in which the representatives of the authorities in Belgrade were the part
of signature and they are de jure and de fa�to guarantor, depends crucially from the
results which realize factors, directly present on the area of Kosovo and Metohia.
Key words: resolution 1244 SC uN, eu, euLeX, Six points of Ban Ki Moon,
foreign policy.
ДОДАТАК I
Списак држава које су признале једнострано проглашену независност
Косова до 7. октобра 2009. године
Датум Датум
Број Име државе Број Име државе
признања признања
Уједињено
1. 18. 2. 2008. 18. пољска 26. 2. 2008.
краљевство
2. француска 18. 2. 2008. 19. швајцарска 27. 2. 2008.
Сједињене
3. Америчке Др- 18. 2. 2008. 20. Аустралија 28. 2. 2008.
жаве
4. Турска 18. 2. 2008. 21. Ирска 29. 2. 2008.
5. Албанија 18. 2. 2008. 22. шведска 04. 3. 2008.
6. Авганистан 18. 2. 2008. 23. Холандија 04. 3.2008.
7. Коста Рика 18. 2. 2008. 24. Исланд 05. 3. 2008.
8. Аустралија 19. 2. 2008. 25. Словенија 05. 3.2008.
9. Сенегал 19. 2. 2008. 26. финска 07. 3. 2008.
10. Литванија 20. 2.2008. 27. Јапан 18. 3. 2008.
11. СР Немачка 20. 2.2008. 28. Канада 18. 3. 2008.
12. Естонија 21. 2.2008. 29. Монако 19. 3. 2008.
13. Италија 21. 2.2008. 30. Мађарска 19. 3. 2008.
14. Данска 21. 2.2008. 31. Хрватска 19. 3. 2008.
15. Луксембург 21. 2. 2008. 32. Бугарска 20. 3. 2008.
16. перу 22. 2.2008. 33. Линхенштајн 25. 3. 2008.
17. Белгија 24. 2.2008. 34. Јужна Кореја 28. 3. 2008.

35. Норвешка 28. 3. 2008. 49. Црна Гора 09. 10. 2008.
Република
36. Маршалских 17. 4. 2008. 50 Македонија 09. 10. 2008.
Острва
Република Уједињени Арапски
37. 23. 4.2008. 51. 14. 10. 2008.
Науру Емирати
38. Буркина фасо 24. 4.2008. 52. Малезија 31. 10. 2008.
39. Литванија 06. 5. 2008. 53. Микронезија 05. 12. 2008.
40. Сан Марино 11. 5.2008. 54. панама 16. 1. 2009.
Република
41. 21. 5. 2008. 55. Република Малдиви 19. 2. 2009.
чешка
42. Либерија 30. 5.2008. 56. Република палау 09. 3. 2009.
43. Сиера Лионе 13. 7. 2008. 57. Република Гамбија 07. 4. 2009.
Краљевина Сау-
44. Колумбија 06. 8. 2008. 58. 20. 4. 2009.
дијска Арабија
45. Белизе 07. 8. 2008. 59. Унија Комора 19. 5. 2009.
Краљевство Бах-
46. Малта 21. 8. 2008. 60. 19. 5. 2009.
реин
Хашемитско
47. Самоа 15. 9. 2008. 61. 08. 7. 2009.
Краљевство Јордана
Доминиканска Ре-
48. португалија 07. 10. 2008. 62. 11. 7. 2009.
публика
УДК 327(497.11:4)
Зоран Видојевић
СРБИЈА, ЕВРОАТЛАНТСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ И КОСОВСКА

ПАРАДИГМА
Европска интеграција је прогресивна ако води општем просперитету, со-

лидарној и у бити равноправној заједници људи, народа и држава. Укључење
у такву заједницу је у интересу Србије. Али, није сигурно да се Европска уније
развија у том смеру. Она доживљава кризу идентитета, па није известан ни
њен опстанак. Велико је питање да ли ће, под којим условима и када, евенту-
ално, Србија бити чланица Уније. Већина грађана Србије подржава укључење
своје земље у Унију, али не и у НАТО. постоји опасност од даље „косовизаци-
је“ Србије, као и нових међудржавних оружаних сукоба на Балкану у случају
формирања велике Албаније.
Кључне речи: евроинтеграција, Србија, НАТО, Косово, национална др-
жава.
пре него што се теоријски приступи материји укључења Србије у европ-

ске интеграције и утицају тог евентуалног укључења на статус Косова и Мето-
хије, морала би се поставити нека важнија питања. Какви су данас по својој
природи друштво и држава Србије? Куда она иде? постоје ли у њој елите које
су на нивоу драме све више разореног и антагонизованог друштва? Јесу ли у
стању да одговоре на историјске изазове у новим „оловним“ временима?
Без претходних одговора на та питања не може бити ни ваљане политике
која се тиче односа према европским интеграционим токовима.
1 Овај рад је припремљен у оквиру истраживачког пројекта „Развој српског друштва у
савременим светским интегративним процесима, алтернативе и импликације“ (ев. бр. 149020)

који реализује Институт друштвених наука у Београду, а финансира га Министарство за
науку и развој Републике Србије. Уједно, он је део рукописа књиге Демократија на заласку
– ауторитарно-тоталитарна претња, која је у припреми за објављивање.
Сам дискурс о Европи, не само у Србији, већином је немисаон, без ваљане

проблематизације европске стварности. Креће се, с једне стране, унутар ра-
ционализације паланачког, предмодерног ограђивања, а с друге, у оквиру нове
задате вере, надриоптимизма сличног оном о кретању у бескласно друштво,
само ситуиран у апологетски прилаз европским интеграцијама.
„Европеизам“, „евроинтеграција“, „Европа демократије и просперитета“,
и слични термини и синтагме, састојци су верништва које, као такво, никада
не доводи у питање властите претпоставке и не трпи нимало сумње.2 На први
поглед оно има неко теоријско утемељење. Али, оно је или површно или по-
грешно, те је далеко од оне филозофске и научне мисли која је усмерена према
Европи као заједници заснованој на уму. Некритичком представом Европе
ствара се „глад“ за њоме, попут глади за најважнијим предметима – симболи-
ма успеха, угледа и среће. Међутим, „глад“ за имагинарном Европом врло брзо
се претвара у презасићеност и разочарање стварном Европом из којих може
уследити заокрет ка регресивним историјским опредељењима.
Ако се европско (и опште-светско) поставља принудно-усрећитељски на-
спрам свега што чини корен једног народа, основе његовог идентитета, онда
оно постаје поробљавајуће, макар имало облик модерности, рационалног,
хуманог и демократског.
Огољени реализам упућује на сазнање: ако није сигурно да ће србији бити
боље у европској унији, врло је вероватно да ће јој без ње бити горе. Јер неке
алтернативе том опредељењу, које би се могле оценити као изгледне и за њу
повољније, у постојећим околностима, балканским, ширим европским и оп-
штесветским, сада нису на помолу.
Али се тврди реализам у процени европских и ширих светских кретања,
као и неопходне стратегије развоја Србије, не завршава тим увидом. Садаш-
ња веома озбиљна економско-социјална криза водећих западних земаља која
прети да се прелије на највећи део света, заоштрава питање природе и будућ-
ности европске уније,3 а посебно положаја, те тиме и добитка малих земаља од
чланства у њој. што се Србије тиче, њени изгледи укључења у ту Унију још се
више смањују због те кризе. Стога се актуелизује питање: шта радити у случа-
ју појачане неизвесности у вези са природом и будућношћу саме уније, посебно с
још суженијим шансама србије да у догледно време постане њена чланица. То
што модел неолиберализма доживљава свој крах не значи да ће самим тим у
Европи доћи до обнове модела „социјалне државе“ и да ће се он, с њему свој-
ственом демократијом, проширити на земље попут Србије. Криза је сувише
2 М. Кнежевић истиче потребу оповргавања „…најтврђе савремене идеолошке догме:
Европе у коју се не сумња – Европе у коју не сме да се сумња“ (М. Кнежевић, Где је европа, На-
ционални интерес, бр. 1–3, Београд, 2008, стр. 133–134).
3 „Европска
Европска унија је…била и остала бирократска структура која пре или касније мора
да се уруши у саму себе, јер је њоме, на крају крајева, основана својеврсна недемократска еко-
номија привилегија“ (М. Оте, Нова светска економска криза, европска склероза, политика,
фељтон, 23 мај 2009)
зоран видојевић: србија, евроатлантске интеграције и косовска … 99
дубока да би такво очекивање било основано. њене последице сједињују се

са преовлађујућом негативном представом Србије у „јавном мњењу“ главних
западних земаља, представом коју производи претежни део најутицајнијих
политичких актера и медија тих земаља..
Намеће се питање хоће ли „европеизација“, протоком времена, доживе-
ти судбину „југославизације“,4 будући да, како каже Балибар, југословенска
ситуација „твори локалну пројекцију облика конфронтација и сукоба, карак-
теристичних за Европу у цјелости“.5
1) Оваква Србија, угрожена као држава, разорена у привредном и опште-
друштвеном смислу, великим делом и услед политике Запада према њој, заду-
го ће бити суштински нежељени члан европске уније за најмоћније земље те
заједнице, утолико више уколико, управо због те политике, буде принуђена
да се све тешње везује за Русију. О томе убедљиво сведочи Б. Милановић када
истиче да су „шансе за улазак Србије у Европску унију приближно једнаке
нули – бар за следећих двадесет година... Другим речима, политичари и ста-
новништво треба да буду свесни да нас Европа не жели“.6 Такав став према
Србији промениће се само ако она пристане да у свему главном следи инте-
ресе и политичку вољу водећих западних земаља. То подразумева да се она
не опире другој, сада политичкој и духовној капитулацији, као и фактичко
(формално није неопходно) признање независности Косова у погодном тре-
нутку непосредне будућности.
Ако, евентуално, због садашњих геостратешких интереса најмоћнијих
земаља Европске уније, Србија и буде примљена у чланство те заједнице, дуго
ће остати међу периферним европским државама. То ће се догађати како због
њених очигледно великих слабости, тако и услед фактичке одбојности, или
бар велике резервисаности Америке и најјачих земаља Уније према њој, јер
повремено (иако не много успешно) покушава да пружи отпор безмало тотал-
ном потчињавању, као и зато што постоје проруске струје у њеној политичкој
елити и грађанству.
2) Целокупна, или готово целокупна политика Србије према евроинте-
грацији могла би се назвати политиком чекања Годоа. политика најмоћнијих
земаља Европске уније према Србији може се окарактерисати као полити-
ка мамца и „рђаве бесконачности“ обећавања и одгађања, комибинована с
притисцима и непрекидним условљавањима.7 Није ствар само у томе што се
многобројни услови укључења у Унију морају испунити – а њих одређују они
4 Х. Арент је наслутила могућност „пуцања“ тог модела (којим се Европа доскора поноси-
ла) када је написала да је „...Европа извезла на четири стране света своје процесе дезинтеграци-
је“ (Х. Арент, Људи у мрачним временима, Дечје новине, Горњи Милановац, 1991, стр. 94).
5 С. Врцан, Нација, национализам, модерна држава, стр. 33.
6 Б. Милановић, Два лица глобализације, Архипелаг, Нови Сад, 2007, стр.86.
7 процењује се да би Србија могла бити примљена у Европску унију (ако до тога уопште
дође) тек 2017. године (Д. пантић, србија и њена актуелна европска перспектива, зборник
Србија и Европа, Институт за европске студије, Београд, 2007, стр. 32).
који највише одлучују о пријему по принципу „узми или остави“. Свакако, по-
стоји и она примитивна Србија која историјски вуче назад, склона је режиму
„чврсте руке“ и никаква Европа није јој по вољи. Али, то уопште није главно.
Суштина је у томе што су условљавања незавршива, увек додатна, те су стога
или неиспуњива, или су испуњива уз огромну цену.8
Стварни изгледи укључења Србије у Европску унију морају се упоређива-
ти с подацима да „...62,8% Белгијанаца, 62,4% француза и 55% Немаца, одно-
сно припадника елита ових земаља, сматра да је даље проширење ЕУ у било
ком облику, опасно по њену кохезију“.9
И после давања независности Косову западне државе нису одустале од
замисли да се Србија, ако процене да је то за њих сврсисходно, сведе на „Бео-
градски пашалук“ путем подстицања отвореног и камуфлираног сепаратизма,
посебно у Војводини, Санџаку и на њеном југу. Један део политичке елите
Србије то препознаје, али није у стању да преузме одговарајуће мере које спре-
чавају ту, по државу погибељну опасност. Други део фактички се приклања
том сценарију очекујући за себе добитке, или с уверењем да обавља „европеи-
стичку“, демократску, или какву другу „мисију“. У сваком случају, растакање
Србије, споља и изнутра, наставља се и трајаће (сем ако се структура светске
и унутаревропске моћи не промени у смислу стабилне равнотеже, повољније
за мале земље и народе) све док се Србија потпуно не сломи као држава, до
краја не казни за непокорност и онеспособи за будући отпор.
формирање нација и националних држава на подручју друге по реду Ју-
гославије није окончано. Није ни у свету као целини. Реалполитички гледа-
но, у томе успевају народи који имају најмоћније савезнике, снажну вољу и
спремност за жртве ради стварања своје државе, одговарајућу војну силу и
успешну политичку стратегију. Регионалне и глобалне интеграције не спре-
чавају ту светскоисторијску појаву. Број националних држава се не смањује
него расте.
У тај шири оквир, унутар дугих историјских таласа, морају се сместити
збивања на Косову и Метохији. Али се, уједно, морају сагледавати специфичне
околности тих збивања, посебно глобални контекст силе, гажење моралних и
правних норми, доведено до нивоа парадигме савременог насиља.
У методолошком смислу стање на Косову и Метохији, али и на ширем про-
стору некадашње целе Југославије, мора се сагледавати и дубоким урањањем
у актуалитет, али и посредством одређене теоријске и психолошке дистанце
спрам садашњости.
8 „ЕУ, као и свака империја, не прима нове чланице, она их осваја!“ (М. Јовановић, Борба
за европу, Национални интерес, бр. 1–3, Београд, 2008, стр. 114).

9 В. Вулетић, европски идентитет српске политике и економске елите, стр. 48.
пред очима света, према замисли и интересима Америке и следбеништву

историјски слепе Европске уније, корак по корак, ствара се „велика Албани-
ја“, која ће тежити да се даље шири.10 То ће непосредно угрозити неколико
држава, пре свега Македонију, која је већ преполовљена по националним ра-
селинама, затим, Србију, Црну Гору, можда и Грчку, а посредно, вероватно,
и Бугарску. На властиту угроженост државе реагују спремањем за одбрану
своје територије и својих суштинских интереса уопште. Настаје вишеструка
подлога могућности новог циклуса ратова.
Али, стварање Велике Албаније имало би још један ефекат. Снажно би
подстакло и учинило незадрживим тежње свих осталих народа већинског
простора негдашње друге по реду Југославије, које су се јавиле након њеног
распада, да стварају своје интегралне националне државе. Тешко да све то мо-
же проћи без крвопролића. То не могу бити сукоби ниског интезитета којима
неко са стране тобоже „помиритељски“ управља. Многи знаци упозоравају
на то да је на делу почетак велике геостратешке прекомпозиције простора
средишњег Балкана. То може, дугорочније гледано, бити увод у политичку,
економску и државну прекомпозицију ширих европских простора. поново
се распламсава криза идентитета, а можда и опстанка Босне и Херцеговине.
последице стравичног распада „авнојске“ Југославије у коме су страдале на
стотине хиљада припадника закрвљених народа, а највише муслиманског,
потресају све државе које постоје на том подручју, посебно Босну и Херцего-
вину. У садашњим околностима, када она није постала држава коју сва три
њена народа довољно прихватају као своју, нужно се јављају процеси њене
дезинтеграције. Међу делом Муслимана (ситуационо променљивим) с њене
територије, као и из Санџака, србијанског и црногорског, јачају тежње да се ује-
дине и да у перспективи граде засебну државу. по истој логици јача и тежња,
која има дугу традицију, да се Срби из Србије уједине са Србима с Косова и из
Републике Српске, као и Хрвати из Босне и Херцеговине са својом матицом у
Хрватској. Није искључено ни стварање савеза на верско-политичкој основи
између велике Албаније и те, евентуалне, засебне муслиманске државе, као
ни између других балканских земаља на сличним темељима. Све се то мора
ставити и у контекст раста политичког радикализма у име ислама, али и хри-
шћанства. Можда би припадност свих држава с тог простора Европској унији
ограничила опасности које из свега тога произлазе, што је важно, али их не
би отклонила. Утолико пре што се не зна шта ће с том Унијом бити гледано
на дужу временску стазу.
10 програм „велике“ Албаније већ се отворено најављује, што се види из следећих ставова
С. Берише премијера садашње Албаније. по њему „идеја о националном јединству заснована

је на европским идеалима, што захтева велики рад. Зато ћемо Хашим Тачи и ја радити на укла-
њању низа препрека које спречавају Албанце да се осећају јединствено на целој територији
на којој живе“ (према: Протесна нота због Беришине изјаве – чланак без навођења аутора,
политика, 19. август 2009, стр. 5).
Иза тих процеса, који се већ обликују, стоје различити идеолошки и поли-
тички пројекти, од локалних империјализама, до колективне самоодбрамбене
свести, као и намера ововремених националистичких покрета и елита да се
надокнади „историјско закашњење“ у стварању што хомогенијих и што већих
националних држава. Али, стоје и спољашњи „режисери“ – оне моћне земље
које теже да од балканских „банана-република“ направе своје доминионе, да
их инструментализују за остваривање властитих геостратешких интереса.
Над Србијом, али и над свим другим балканским земљама, упоредо с таласом
осиромашења и беде (с изузетком Грчке), наднеле су се сенке негдашњих и са-
дашњих империја, као и талози давне, а поготово новије прошлости.
Међутим, у социопсихолошком тлу и негативном историјском наслеђу,
одакле добрим делом произлазе ти процеси, постоји још нешто важно. Сваки
од тих народа након ужаса међусобног истребљења, страхује од сваког другог
за своју безбедност и будућност.
при том не треба изгубити из вида једну веома значајну чињеницу. Уза све
велике разлике и настале анимозитете између Срба и Албанаца, Срба и Мусли-
мана, Срба и Хрвата, Муслимана и Хрвата (разуме се, није реч о уопштавању
лоших националних односа до нивоа личних комуникација и забораву оних
појава које се не уклапају у идеологију неподношљивости и мржње), постоји
нешто што им је заједничко као социолошко обележје првога реда. А то је
да већина сваког од тих народа живи, и дуго ће живети, у сиромаштву, неки
њихови делови који нису малобројни, и у беди, без изгледа да те друштвене
скупине свој социјални положај ускоро промене набоље. Упоредо с тиме, сву-
где ће та већина бити главна жртва колонијално-вазалног статуса њихових
држава, „колатерална штета“ судбине историјске ситнежи. Ипак, не треба
заборавити да је национални осећај често јачи, бар привремено, од осећаја
социјалне угрожености.
Можда ће балкански народи, или, бар њихова већина, након лошег искус-
тва с колонијализмом, умотаним у одору демократске интеграције, што је,
вероватно, и најјача могућност развоја стварне Европске уније, потражити пу-
теве нове и чвршће регионалне сарадње и интеграције, пре свега привредне и
културно-духовне, а касније и политичке. Тада ће, у случају да се избегне нови
круг ратова и да сваком народу буде боље, нестати садашњи значај граница,
не само државних, него и оних менталних. Али, да би се ишло у том смеру,
данас се морају рехабилитовати и поштовати принципи међународног јавног
права, када се ради о границама међу државама на простору некадашње целе
Југославије, али и Балкана и света уопште. Без тога ће синдром „балканиза-
ције“ обележавати и XXI век.
Косово као политичка парадигма не зауставља се на његовим географ-
ским границама. Оно је покретна парадигма. „Косовизација“ преостале Срби-
је није нека маргинална тенденција, као што то нису ни ауторитарни заокрет и
пораст национал-шовинизма различитих врста, дакле, не само српског, који се
рађају из репродукције беде, социјалне неправде, напрслина и коруптивности

државе, спољашње угрожености, културе насиља, као и претензија ултраде-
снице на национално вођство и спаситељство.
Европско усмерење Србије пожељно је ако доприноси излазу из њеног
изузетно тешког економског и општег стања, њеном очувању као државе и
њеном општем цивилизацијском успону. Међутим, оно њој до сада није доне-
ло помоћ Запада да отклони опасност од дезинтегративно-сепаратистичких
процеса, нити извесност пријема у Европску унију. Сем тога, најутицајније
западне земље теже да у Србији, и не само у њој, уведу демократију у основи
вазалног типа која чини јединство с вазализацијом економије и културе. У
знатној мери у томе и успевају.
Духовно пропадање једног народа последња је етапа његовог општег по-
тонућа. Духовна беда гора је од материјалне и политичке. Убијање душе, као
облик окупације, води слому отпора неправди и рађа безнађе. Морално утеме-
љен отпор спољашњем и унутрашњем насиљу подразумева духовну снагу и
вертикалу, чија је саставница и недвосмислена осуда злочина вршених, тобо-
же, у име историјских интереса властитог народа. Без критичке националне
самосвести нема субјективитета једног народа, нити ваљане комуникације с
другим народима. Само народ – субјект може се успешно, без губитка сопстве-
ног идентитета, укључивати у европске и глобалне процесе интеграције.
Отпори новом таласу усмереном на фактичко разбијање Србије као држа-
ве у њој самој су неосмишљени и слаби, или попримају обележја генерализо-
ване „вестернофобије“, што је погрешно. Јер на Западу постоји и она, истина,
мањинска, политичка, теоријска и шира културна струја, сада без веће ефек-
тивне моћи, струја која није у знаку империјалне идеологије и србофобије.
Али, та струја у промењеним светским и домаћим околностима може бити,
ако не доминантна, онда, свакако, утицајнија.
Не постоји јасно разрађена стратегија опстанка и субјективитета Србије
као државе која полази од реалне процене дугорочне политике најзначајнијих
светских чинилаца и опредељења, иза кога је већински друштвени консензус
поводом питања шта чинити да би она као држава сачувала своју независност,
што је једна од битних претпоставки демократског поретка. Таква стратегија,
за државу која се налази у међународном положају у каквом се налази Србија,
морала би надилазити вековну дилему малих земаља и народа – коме се „цар-
ству“ придружити. Начелно исправна усмереност на више „стубова“ у спољној
политици не само да подразумева јасну визију посебног значаја сваког од њих
за Србију већ и неопходност дубинских промена система који је земљу довео
до економског и социјалног колапса. Не може бити успешне спољне политике
ако у држави преовлађују процеси цивилизацијског регреса.
према Галуповим истраживањима више од половине грађана Србије непо-

верљиво је према институцијама Европске уније, премда њих 58 одсто сматра
да је чланство у њој добро за земљу. Очигледно је да у њиховом односу према
Унији постоји још јаче двојство него што је било до пре неколико година.
Дакле, с једне стране, већинско опредељење за Унију, а с друге – неповере-
ње у њене институције. Је ли тај расцеп у политичкој свести грађана Србије
нешто апсурдно и необјашњиво? Ништа од тога. Снажно већинско опредеље-
ње за укључење у Унију је пројекција жеља да се изађе из тегобне стварности,
замисао те Уније каква би требало да буде. Неповерење у њу је израз свести о
томе каква она јесте, процена да је пријем Србије у ту заједницу крајње неиз-
вестан и скопчан не само с испуњењем неопходних услова општег типа него
и с непрекидним новим условљавањима и уценама.
што се тиче односа према НАТО-у, двојства политичке свести нема. Наи-
ме, само 19 одсто грађана Србије има поверење у тај војнополитички савез.11
То посредно значи да доминантни део грађана Србије не сматра да је пожељно
приступање том савезу да би она постала чланица Уније. Та је чињеница од
пресудне важности када је реч о томе шта народ стварно мисли о тако значај-
ном питању... Она има значај претходног демократског плебисцита, што не
мора бити примарно у доношењу политичке одлуке о чланству у том једином
војно-политичком савезу планетарних размера и намера. Јер она првенствено
зависи од укрштаја спољашње и унутрашње моћи.
Након што су најмоћније државе Запада, њихове савезнице и вазали дали
„надгледану“ независност Косову, у Србији ће, вероватно, ојачати она поли-
тичка усмереност у којој доминира смеша ауторитарне и одбрамбене свести.
њено ће тежиште бити на хомогенизацији нације (схваћене пре свега као ет-
ничке заједнице), пред опасношћу даљег распада властите државе, вероватног
стварања Велике Албаније и њених тежњи да се прошири на југ Србије. Али,
угроженост неће долазити само због коначног одвајања Косова од Србије и
његовог највероватнијег спајања са садашњом Албанијом, већ и услед његовог
претварања у доминион и утврђено подручје за даљу војнополитичку експан-
зију Нато-а, пре свега сједињених Држава. У том случају постоји реална опас-
ност да се и Србија без Косова претвори у неку врсту окупиране територије,
с маском самосталне државе и кулисама демократског поретка.12
11Ј. Јокановић, како Балкан види унију, политика, 19. новембар 2008, стр. 4.
12Д. Батаковић истиче да је вековни међуетнички сукоб између Срба и Албанаца на
Косову и Метохији, додатно тешко оптерећен религиозним, националним и идеолошким ан-
тагонизмима, остао нерешен и продубљен после кампање бомбардовања НАТО-а у пролеће
1999. године (Д. Батаковић, Kosovo and Metohija: Identity, Religions and Ideologies, Српска акаде-
мија наука и уметности, Београд, 2007, п. 79).
Додајмо томе да циљ НАТО-а није ни био решење тог сукоба него његово пресецање вој-
ним и сваким другим насиљем да би најмоћније државе које сачињавају тај савез, првенствено
Америка, трајно остале на том простору, контролисале и „држале у шаци“ околне државе, пре
свих Србију, а сам тај конфликт повремено „отварале“, „затварале“, шириле и сужавале у мери
која им одговара ради „управљања“ њиме.
Треба уочити да главни садашњи добитник, према Ахтисаријевом плану,

нису Албанци, иако им се дају неки важни елементи државности, већ Америка
као челна сила НАТО-а.13 фактички се уводи модел гувернерске власти „ме-
ђународног цивилног представника“ и војна контрола НАТО-а. Нема ограни-
чења за „привременост“ таквог стања.14 Албанцима остаје нада да оно ипак
неће превише трајати док коначно не стекну праву независност и не остваре
историјски сан – јединствену националну државу, с политичком орнамен-
тиком занемарљивог броја припадника националних мањина (у чему нису
једини на подручју нагдашње „велике“ Југославије). Ако се, пак, та „привре-
меност“ толико одужи да постане неподношљива, а Албанци на Косову не до-
бију ништа значајно да би боље живели, није искључено да ће устати против
„ослободилаца“ и окренути се према најснажнијим муслиманским државама
и већ постојећем таласу јачања радикалног исламизма. То би на том подруч-
ју довело до потпуног одбацивања модела либералне демократије и у њеном
крајње суженом и маскирном виду којим се прикрива картелисање власти
у рукама ратних вођа, као и до друкчијег типа вазалности. Тиме би настале
радикалне промене целокупног војног, политичког и цивилизацијског кон-
текста на Балкану, с великим утицајем на политичке системе безмало сваке
балканске државе.
За деценију-две, од момента када Косово добије пуну независност и када
се увелико смањи његова везаност за Сједињене Државе, оно, уместо страте-
шког упоришта те суперсиле, може постати један од центара исламизма у
европи, ако та милитаристичка репресија ислама настави да се шири, великим
делом услед политике Запада према муслиманским земљама. У том случају
Србија би се међу првим балканским земљама нашла на удару те религиозно-
-тоталитарне идеологије и покрета који је спроводи „огњем и мачем“, затирући
сваку клицу демократије, тежећи тоталној покорности и исламизацији „невер-
ника“.15 Сличне идеологије и покрети, оформили би се и унутар хришћанства.
Знакова те врсте и сада има. У Србији већ постоје религиозно-шовинистичке
организације и групе, мада су без масовног утицаја, које себе сматрају аутен-
тичним чуварима вредности те религије и залажу се за одбацивање сваке се-
куларне демократије у име „саборности“ и духа православља. политизација
и милитаризација хришћанства постоји и у другим његовим гранама. Тради-
ција те врсте, често с трагичним последицама, је дуготрајна.
13 А. Симић, Бондстил главни град, Нин, 9/8 2007, стр. 12.
14 М. Марковић, План за трајну окупацију космета од стране сила глобализма, Београд-
ски форум, Београд, 2007, стр. 11–14.

–14.
15 Карактеристична је некадашња изјава ајатолаха Хомеинија: „Ислам је политика или
није ништа“ (Џ. Р. шиндлер, улога Босне и херцеговине у глобалном џихаду – омађијани арапи-
ма, политика, фељтон, 29. април 2009).
Заслепљена својом садашњом популарношћу међу албанским становниш-

твом, опијена идејом светске хегемоније и историјске „мисије“, управљачка
елита Сједињених Држава није у стању да у правим димензијама сагледа такав
реално могући заокрет у каснијој политичкој стратегији албанских политич-
ких и религиозних вођа. А ако нешто од тога и види, полази од уверења да је
довољно снажна да може контролисати сва политичка збивања на Балкану,
упражњавајући политику „меке“ и „тврде“ моћи и моделирати их сходно сво-
јим интересима.
Независност Косова потенцијално има и скривену функцију поткопа-
вања и дедемократизације европске уније, јер охрабрује сепаратизам, а тиме
и сукобе, као и нетрпељивост на етничкој и религиозној основи, и у неким
другим европским земљама. На тај начин се смањује могућност да та Унија
постане конкурент сада водећој светској сили.
У таквим околностима Србији ће се наметнути драматичан избор: очува-
ње независности у крајње тешким условима опкољености трупама Нато-а,
или пристанак на неки облик дуготрајног вазалства и псеудодемократије,
можда и камуфлиране окупације. У први план не само политичке него и егзи-
стенцијалне ситуације избиће опстанак државе, друштво ће се дубоко поцепа-
ти на присталице Запада (чији ће се број, највероватније, увелико смањити)
и Русије, што ће довести до таборске атмосфере, пораста политичких мржњи
и нетрпељивости, груписања и безрезервног сврставања на линији „за“ или
„против“ Запада, односно, Русије. Када настану такви односи међу водећим
политичким партијама, таква атмосфера и поцепаност јавности – практично
нису могући никакав плодоносни дијалог и разумни компромис као метод
решавања најважнијих државних питања, што спада у битна обележја демо-
кратије.
Ако се сматра да ће НАТО заштитити „остатак“ Србије од даље дезинте-
грације буде ли она његова чланица то би се, евентуално, могло десити само
под двема претпоставкама. првом, да она фактички призна независност Косо-
ва, „пребрише“ све жртве и разарања као последицу постмодерног варварства
које је управо тај војнополитички савез извршио над њоме, те тиме накнадно
легализује агресију на своју територију. Другом, да главне државе НАТО-а,
првенствено Америка, имају стратешку контролу над свим главним области-
ма функционисања државе и целокупног друштва Србије. У том случају поли-
тички поредак Србије попримио би својства вазалне демократуре у којој од
стварне слободе избора не би било ничега, или би било веома мало. Системски
би се онемогућавало свако озбиљније супротстављање политици Запада и
свака идеја која доводи у питање темеље те камуфлиране „меке“ диктатуре,
диктатуре „са осмехом” (Р. пит) који би нестао оног часа када би дошли у
питање суштински интереси држава-патрона. Наравно, то би се догодило и
у сваком другом виду прихватања таквог покровитељства. чак и да у Србију
притекну значајније инвестиције западног капитала, или капитала друкчијег
порекла, слобода и независност властите земље не продају се и не размењују

за робу и новац. На томе управљачке елите полажу испит своје способности
и одговорности. Али, исти испит полажу и сви грађани Србије.
Није искључено да се Србија, и поред коначног губитка Косова, под вели-
ким спољним притисцима и реалним претњама, као и уз одговарајући састав
владајуће елите, временом усмери ка приступању НАТО-у. Готово је сигурно
да би се највећи део њених грађана томе успротивио. Без одлуке на референду-
му поводом тог важног питања владајућа елита би била рушитељ елементарне
демократије у Србији. Али би се могло десити да то, како је напоменуто, не
буде од примарног значаја. Утолико пре што су сиромаштво и беда све већих
размера, највероватније, непосредна будућност Србије, те стога смањују јачи-
ну отпора таквој реалној могућности, убијају његов дух и преокрећу масовне
преокупације од борбе за независност, слободу и демократију ка елементар-
ном преживљавању.
Није изван круга вероватноће настојање Америке да самостално или по-
средством НАТО-а, оствари фактички протекторат над србијом и без њеног
учлањења у ту војнополитичку организацију. поготово зато што Русија тежи
да знатно ојача своје присуство у Србији. У случају остварења те тежње то
би битно променило структуру војнополитичке моћи на Балкану на штету
Запада. протекторат главних држава НАТО-а над Србијом не мора се изве-
сти новим оружаним нападом. Вероватнија је комбинација свеобухватног
стезања обруча око Србије, уливања страха, подстицања сепаратизма, уцена,
подмићивања дела политичке, економске и интелектуалне елите, присуства
америчких и других западних „саветника“, заправо, контролора, у свим важ-
ним државним институцијама, идеолошке пропаганде, посебно запоседања
главних медија, и сличних средстава. Окупаторско-колонијална „демократи-
ја“ успоставља се и на тај начин.
Све то говори у прилог војне неутралности Србије. Она се, иако веома
тешко одржива, за Србију (и не само за њу) показује бар као најмање лоше ре-
шење у постојећим европским и ширим светским околностима, што значи и
као један од услова очувања доњег прага суверенитета и демократије.
Србија мора сарађивати с НАТО-ом посредством партнерства за мир,
највише због тога што би без његове војне заштите, макар и овакве каква је,
положај преосталих Срба на Косову и неалбанаца уопште, био још гори од са-
дашњег. Она то, као мала и слаба држава, мора чинити (у оквиру политичке
војне и сваке друге сарадње са свим великим силама, али и неукључења у би-
ло који војни савез) и у случају да трупе, те данас најмоћније војнополитичке
организације, напусте Косово.
Оно што је започето 1999. године у облику „демократије бомби“ и варвар-
ства над Србијом, наставља се и сада, када је реч о кршењу принципа међуна-
родног јавног права да су границе држава неповредиве, изузев у случају одлу-
ке Савета безбедности о неопходности војне интервенције у некој земљи. Та
се политика наставља с другим, чак и неким истим протагонистима. Насиље

најмоћнијих држава Запада над Србијом је константа тог периода, и креће
се од оружаног до мирнодопског, у виду друкчијег гажења међународног јав-
ног права. Та теза стоји и поред тога што би опстанак Косова и Метохије у
целости у саставу Србије за њу био неподношљив терет и извор перманентног
грађанског рата на том подручју, те стога и још већег сужавања простора за
одрживост демократије у њој. Србија би у суштини имала само празан суве-
ренитет над том територијом. Стога је најмање лоше решење тог историјски
окрвављеног питања, нека врста праведне, међународно признате и гаранто-
ване поделе те територије,16 уз аутономију српских светиња и „енклава“ са
већинским неалбанским живљем. То би временом могло водити миру на том
подручју и у ширим балканским оквирима. А мир, спољашњи и унутрашњи,
један је од битних услова демократије.
Међутим, од Србије се и сада тражи потпуно одрицање од Косова (под-
ручја за које у формалноправном смислу, а још мање у смислу легитимитета,
није сасвим јасно какав му је коначан статус и чија је територија), захтева се
нова врста њеног пораза као државе, који би се приказао као „компромис“.
Тражи се затирање свести о трагедији коју је доживела у бомбардовању које
су извршиле земље „расаднице“ и „светски чувари“ демократије, да би јој се
отшкринула врата која, ко зна када, омогућују улазак у Европску унију.17 Да
ли ће „међународна заједница“ постепено вршити корекцију „косовске полити-
ке“ у смислу неке врсте фактичке поделе Косова на албански и српски део, без
етнички чистих територија, или ће следити формулу: сила плус обмана, када
се ради о односу према Србији, врло брзо ће се обелоданити. Од одлучујућег
значаја биће расподела светске моћи између великих сила на почетку епохе у
којој моћ Запада слаби, али је још доминантна.
„Косовско питање“ ни у једном тренутку није било локално већ од самог
почетка глобално питање. У њему су садржани „глобалистички пуч“ (п.Ви-
рилио), пораз „европског мировног пројекта“,18 с крајње тешким и трајним
последицама.19 Оно је проба за доба нове расподеле светске моћи, посебно
економске и војне. Начин његовог „решавања“ оспорава Хантингтонову те-
орију „трећег таласа“ демократије. Напротив, у њему се огледа талас плане-
тарног насиља, без већег противљења света. Сем тога, оно је једна од бројних
илустрација немоћи примене Хелдовог модела „космополитске демократије“
у предвидљивом времену, или Кантове замисли светске конфедерације држа-
16 Д. Ћосић. време змија, Службени гласник, Београд, 2008, стр. 111.
17 „Окретање ка Европској унији тражи брисање сећања на ’савезничке бомбе’“ (Т. Куљић,
Порази се препуштају забораву, политика, 20. јануар 2008, стр 21).

18 Р. Накарада, европски одговор за европски проблем, Нова српска политичка мисао,
Но. 1–2, 2008, стр 9.

19 С. Самарџић, сувереност – самоопредељење – сецесија, Нова српска политичка мисао,
Но. 1–2, 2008, стр. 48.

ва мира. Ти и слични концепти, премда недовољно оперативни, већ данас су

крајње актуелни као неопходни смер светскоисторијских кретања. Међутим,
они немају никакве озбиљне изгледе за оживотворење, пре свега зато што је
огољена сила, претворена у насиље (које иде и до глобалних размера) и сада
много моћнија од права.
пред Србију се одавно поставило питање како имати снажне савезнике
на које се може ослонити у критичним тренуцима за њу као државу, а да при
том очува основе своје независности. Данас се оно опет јавља, и то у веома
заоштреном виду.
прикључивати се тренутно јачем може се протоком времена показати
погубним по државни и национални опстанак малих земаља каква је Србија.
Сем тога, таква политика носи извесност уласка у колонијални положај и ин-
сталирање вазалних демократија. Јак покровитељ значи и јак господар. Зато
је за Србију јединство војне неутралности и што потпуније сарадње са свим
државама, посебно онима моћним – начин самоодржања у садашњим околно-
стима. Утолико пре што она никада у својој модерној историји, сем за време
окупација током оба светска рата, није имала страну војску на свом тлу. У њој
је преовладавала тежња за спољашњом слободом (мада не увек и за унутраш-
њом). Такав избор мале земље има велику цену и веома је тешко одржив. Али
је у ситуацији у каквој се налази Србија, исправан и неопходан.
Ма колико „и – и“20 политика била услов опстанка, она није довољна за
успешан развој земље. Опстанак зависи претежно од тога јесу ли управљачке
елите дорасле таквом опредељењу и чврсто уверене у његову исправност, као
и од тога колико се активирају властити потенцијали свеколиког опоравка и
ствара систем приближно једнаких шанси за све. То претпоставља да друштве-
ни поредак има континуирану подршку убедљиве већине грађана. Спољна
политика креативне равнотеже мало ће шта значити без таквог поретка. То
је главна поука која се може извући из најновијег искуства Србије, поука која
није доспела до јасне свести у редовима политичких елита и омогућила изла-
зак из новог историјског ћорсокака. политика „и – и“ увек је у одређеној мери
и политика „ни – ни“, у смислу да се властита земља ни за једну страну државу
не везује до краја. Јер је изгубљена слобода ненадокнадива.
20 „Најгори је онај пут који понижава вековну европску вертикалу, потврђену у нашој
историји, у којој постоје и исток и запад“ (Љ. Динић у разговору с Ј. Гајићем, објављеним под
насловом „Избећи судбину малих народа“, Политика, 20. јул 2008, стр. 8).
Zoran vidojevic
Belgrade, Serbia
SERBIA, EURO-ATLANTIC INTEGRATION AND THE KOSOVO

PARADIGM
Summary
european integration can be considered progressive if it leads to a community

of human beings, people and states based on prosperity, solidarity and essential
equality. the inclusion into such a community is in Serbia’s interest. But, it is not
without doubts that the european union develops in that direction, since it is go-
ing through an identity crisis. hence its future existence is uncertain. It is a major
question if, under which conditions and when Serbia will become a member of the
union. While a majority of Serbian citizens supports the integration of their coun-
try into the union, there is not such a support for joining the NAto as well. Serbia
is facing the danger of a further „kosovization“, just like of new interstate armed
conflicts on the Balkans in case of the creation of a greater Albania.
Key words: eu integration, Serbia, NAto, Kosovo, nation-state.
УДК 314.116(497.115)
323.14(497.115)
Kоста Гаљак
Звечан, Србија
ДЕМОГРАФСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ИСЕЉАВАњА СРПСКОГ И

ОСТАЛОГ НЕАЛБАНСКОГ СТАНОВНИШТВА НА КОСОВУ И
МЕТОХИЈИ ПОД ПРИТИСКОМ АЛБАНСКИХ НАЦИОНАЛИСТА
И СЕПАРАТИСТА
Српска јужна покрајина Косово и Метохија је због специфичних историј-

ских прилика данас једина регија у којој се најмање могу уочити цивилизациј-
ски обриси и промене које данас обележавају савремена друштва у свету.
Свако до сада извршено истраживање друштвено-економских, демограф-
ских, етнолошких, социјалних, културолошких и политичко-идеолошких по-
јава и процеса на овом простору измицало је очекиваном сагледавању истине
јер ниједан добијени резултат није могао ваљано да се компарира с добијеним
параметрима појава и процеса с других српских подручја.
Упркос материјалним улагањима од стране Србије и јачању аутономне и
локалне самоуправе, међунационални и међуљудски односи на овом просто-
ру су се стално погоршавали, што је довело до избијања сукоба 1999. године.
Ови сукоби су, коначно, демографску слику Косова и Метохије учинили скоро
моноетничком, а то је био и крајњи циљ албанских националиста и сепарати-
ста.
Као социолог, житељ и посленик који је цео живот провео на Косову и
Метохији и учесник у пописима 1971, 1981. и 1991. године, у својству покрајин-
ског инструктора, покушаћу да у овом раду анализирам и прикажем податке
добијене пописима од 1948. до 1991. године, који јасно указују на то како је
албански национализам и сепаратизам, подстицањем енормног наталитета и
распиривањем националне мржње, драстично променио демографску струк-
туру.
У раду посебно желим да укажем на намере албанских националиста и
сепаратиста да путем ових и других политички инструираних акција Косово
и Метохију учине стаништем само за Албанце како би, наводно на основу
етничког права на самоопредељење, поништили историјско право српског
народа и тако коначно остварили свој сан о „Косову републици“.
Кључне речи: демографска структура, наталитет, етничко чишћење, при-

силне миграције, сепаратизам, национализам, Косово и Метохија, Србија
УВОД
„Нико не зна шта значи родити се и живети на ивици
између два света, познавати и разумети и један и други
а не моћи учинити ништа да се они објасне и међу
собом и зближе, поводити се и колебати целога века,
бити код два завичаја без иједнога, бити свуда код куће
и остати заувек странац. Укратко живети разапето, али
као жртва и мучитељ у исто време.“
Иво Андрић травничка хроника
Речи нашег нобеловца Иве Андрића написане у делу травничка хроника

учиниле су ми се најаутентичнијим за увод у овај рад који има за циљ да се
бави узроцима и последицама промене демографске структуре становништва
на Косову и Метохији.
Због невиђеног терора и притисака албанских националиста и сепарати-
ста, потпомогнутим и од стране неких међународних фактора као што су САД
и НАТО данас је положај Срба и осталог неалбанског становништва на Косову
и Метохији постао неподношљив. Такво стање најбоље потврђују подаци о
демографској структури становништва. Данас на Косову и Метохији живи
89,5% Албанаца, 6,3% Срба и 4,2% осталих, односно Рома, Турака, Ашкалија
и Горанаца, што у фактичком смислу значи да је данас Косово и Метохија мо-
ноетничка заједница.
положај Срба после сукоба изазваних од стране ОВК (Ослободилачка
војска Косова) и НАТО бомбардовања Србије 1999. године, те доласком ме-
ђународних снага УНМИК-а, УНХЦР-а и ЕУЛЕКС-а, постао је неодржив,
а нажалост и не назиру се неке опипљивије перспективе да ће се ово стање
ускоро побољшати.
Оно што највише забрињава добронамерну хуманистичку јавност је то
што је за сваког ко је данас на Косову и Метохији по националности Србин не
постоји ниједна реална перспектива за нормалан живот и опстанак: физичка
безбедност и сигурност живота, слобода кретања, остварење права на рад,
могућност коришћења имовине, право на употребу матерњег језика, на шко-
ловање, здравствену заштиту, информисање, на слободно изражавање свог
културног и националног идентитета као и других права и личних слобода.
Kоста Гаљак: Демографске последице исељавања српског и осталог … 23
Упркос декларативном залагању представника међународне заједнице,

као и неких званичника албанске заједнице да ће Косово „држава“ бити мул-
тиетничко демократско друштво са истим правима и слободама за све његове
грађане, чињенице и подаци потврђују једну другу истину.
Циљ овог рада је да комбинованим методолошким поступком, анализом
историјских чињеница и демографске грађе добијене пописима становниш-
тва, утврди реалну истину о узроцима и последицама које су на Косову и
Метохији настале због међунационалне мржње, нетолеранције и искључи-
вости, а да је томе највише допринела погубна политика албанских национа-
листа и сепаратиста зацртана још на конгресу призренске лиге 1878. године.
њихов крајњи циљ био је и остао отцепљење и издвајање Косова и Метохије
из састава Србије и стварање „Косова републике“, туђе државе на територији
државе Србије.
II
КoСОВО И МЕТОХИЈА – ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА И СпЕЦИфИчНОСТИ
Косово и Метохија простиру се на површини од 10.887 km², односно то
је 12,3% укупне површине Србије. према последњем попису који је извршен
1991. године на Косову и Метохији је живело 1.956.196 становника, што чини
20% укупног становништва Србије. Становништво је насељено у 1.449 насеља,
градских и сеоских, са просечном величином од 106 km² по насељу и са 194
становника на 1 km² (видети табеларни прилог бр.1).
У прошлости, у доба Рима и Византије, као и у периоду владавине Нема-
њића, Косово и Метохија никада нису били посебно управно подручје, већ су
само чинили централни део Немањића државе која је основана 1168. и трајала
све до 1371. године.
положај Срба на Косову и Метохији био је током више векова тежак, а на-
рочито од пада средњовековне Србије под турско ропство 1455. године, када
су овим простором завладали Турци Османлије.
О тешком положају Срба говоре бројна истраживања и литература коју
су оставили наши истраживачи: Јован Цвијић, Атанасије Урошевић, Милош
Мацура, Бранислав Крстић и други.
Косово и Метохија више од 14 векова били су насељени српским право-
славним живљем. прва насељавања Арбанаса започињу на овом простору си-
лажењем сточара–катунара са планине проклетије ради обезбеђивања хране
за стоку у зимском периоду. Како пише А.Урошевић: „ полуномадско сточа-
рење Арбанаса је имало велики утицај на промену, „кварење“ , демографске
структуре становништва на Косову и Метохији“.1
1
Атанасије Урошевић, о косову, Универзитетска библиотека Иво Андрић – приштина,
приштина, 2001, стр. 425.
по А. Урошевићу како су Арбанаси бројчано јачали на Косову и Метохији,

тако су почели све више да врше притисак на православно српско и црногор-
ско становништво. Из првог турског пописа из 1455. године видимо да: „ међу
Србима има Арбанаса али тако ретко и тако мало да их има тек у сваком 25-ом
селу просечно и то само са по једним, два или три домаћинства.“ 2
Највеће сеобе Срба са Косова и Метохије десиле су се 1690. године под
Арсенијем чарнојевићем III и 1737. године под Арсенијем Iv–шакабентом.
Ове сеобе су последица страха од одмазде, јер су Срби учествовали на стра-
ни Угара у борби против Турака, те су се Срби заједно са повлачењем Угара
масовно одселили са Косова и Метохије.
С обзиром на то да су Арбанаси заједно са Турцима учествовали у терору
против Срба, као и због учешћа у рату, Турци су у знак захвалности према
Арбанасима, сву земљу Срба ставили на располагање Арбанасима. Сва земља
у време владавине Турака Османлија на Косову и Метохији звала се царска
земља (њени корисници су били чипчије, а имања су се звала читлуци).
преласком Арбанаса у ислам, потпомогнути повластицама које су им
Турци пружили због послушности и лојалности, Арбанаси су постали најјача
ударна снага Турака у обрачуну са непослушним Србима православцима.
по А. Урошевићу „долазећи као муслимани или примајући ислам по досе-
љењу Арбанаси су на Косову и Метохији тако постајали повлашћен елемент. И
као тако повлашћен елемент, још брђанског порекла и менталитета, постали
су јако агресивни према неповлашћеним Србима, према раји“.3
Следећи велики терор и насиље над српским православним становниш-
твом на Косову и Метохији забележен је после турско-српских ратова 1877.
и 1878. године, када је цео Лабски крај напустило српско становништво и
комплетно прешло у Топлицу која је овим ратовима ослобођена од Турака и
прешла у састав Србије. Овај терор Турака и Арбанаса над Србима настављен
је све до првог и Другог балканског рата, када је Србија коначно ослободила
Косово и Метохију од турске власти. после првог и Другог балканског рата
(1912. и 1913. године) Србија већ следеће 1914. године улази у сукоб са Аустро-
угарском чиме започиње први светски рат. Након завршетка првог светског
рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1.12.1918. године поло-
жај српске јужне покрајине Косова и Метохије почиње да зависи искључиво
од друштвенополитичких односа унутар краљевине, а они су се радикално
мењали што је најбоље показао почетак Другог светског рата 1941. године.
2 Атанасије Урошевић, о косову, Универзитетска библиотека Иво Андрић-приштина,
приштина 2001, стр. 487

3 исто, 2001, стр. 487.
III
УТИЦАЈ И пОСЛЕДИЦЕ пРОМЕНА ДРЖАВНОпОЛИТИчКОГ
СТАТУСА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ НА ДЕМОГРАфСКУ СТРУКТУРУ
Косово и Метохију као посебну организациону творевину први пут нала-
зимо у документима КпЈ (Комунистичка партија Југославије), у ставовима Iv
Конгреса који је одржан у Дрездену 1928. године.
На основу ових партијских одлука, те Уставом из 1946. године, Косово и
Метохија се преводе у уставну норму при конституисању државе Југославије
и Републике Србије.
Током даљег уређења федерације, почев од Устава 1946. године, Устав-
ног закона из 1953. године, Устава из 1963. године, па све до Устава из 1974.
године, Косово и Метохија се као службени назив за област трансформише у
покрајину која има иста овлашћења као и републике. Уставом из 1974. године
покрајине Војводина и Косово се третирају као републике и тиме постају кон-
ститутивни елементи федерације.“4
На основу члана 300 Устава из 1974. године на покрајине се преноси устав-
на, законодавна, судска и управна власт. О томе пише Бранислав Крстић:
„Уставом из 1974. год. је поништено историјско право Срба на територијама
Косова и Метохије зарад етничког права Албанаца“.5
Уставно преображавање Југославије, почев од АВНОЈ-а 1943. године до
Устава из 1974. године, урађено је смишљено, а све у циљу стварања „Косова
републике“ под видом територијалне целовитости, и у циљу мајоризације Ал-
банаца над осталим становништвом.
покрајина Косово није створена да реши права Албанаца у Југославији,
већ да би се Србија довела у пат позицију остваривања своје државности на
овом простору као и над својим осталим деловима. Б.Крстић наводи: „Главни
покретачи ових сулудих идеја уставноправног преображавања, у циљу давања
државности покрајини Косово, били су албански националисти и сепаратисти
који су свој сан о ’Косову републици’ зацртали у документима призренске
лиге 1878. године,“6
Снажну подршку албанским сепаратистима и националистима током
читавог периода давали су разбијачи Југославије, како они унутар ње тако и
они изван, што се и потврдило деведесетих година XX века. њихов заједнички
циљ је био парола: што је стање у Србији горе, то је за њих боље.
4 Бранислав Крстић, косово између историјског и етничког права, ВИД, Београд, 1994,
стр. 12.
5 исто, стр. 37.
стр. 78
Уставноправне промене статуса Косова и Метохије имале су катастро-

фалне последице по стање односа и живота српског и осталог неалбанског
становништва, а највише су се одразиле на промену демографске структуре
која је сада постала скоро моноетничка.
француски интелектуалац Анре Малро је у једном свом интервјуу, датом за
часопис НИН 1975. године, изјавио: „питање територије у државним пословима
увек је питање власти. Немојте ми рећи да је ваша земља толико еманципована.
Не. Ваша земља има националну политику која се игра са државом“.7
Iv
пРОМЕНА ДЕМОГРАфСКЕ СТРУКТУРЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
УЗРОКОВАНА НАСИЉЕМ АЛБАНСКИХ НАЦИОНАЛИСТА И
СЕпАРАТИСТА
Ако пођемо од првог пописа који је извршен 1931. године, и према којем
је на Косову и Метохији живело укупно 552.064 становника, од тога 60,1%
шиптарског, 27,3% српског и црногорског и 12,6% осталог становништва, па
све до последњег пописа из 1991. године, можемо уочити велику промену у
структури становништва која је настала због енормно високе стопе прирашта-
ја албанског становништва (која се у овом периоду кретала стопом наталитета
од 26,9% до 32,1%) и високог степена исељавања неалбанског становништва
и то првенствено српског и црногорског. У овом периоду се албанско станов-
ништво увећало за 5 пута (од 351.594 – 1931. године на 1.596.126 – 1991. годи-
не), док је неалбанско становништво у просеку смањено за три пута (видети
у табеларним прилозима бр. 3, 4 и 5).
У истом периоду број домаћинстава је порастао са 115.241 (попис из 1948.
године) на 289.246 – 1991. године. Број живорођене деце по једном брачном
пару просечно за укупно становништво Косова и Метохије је 5,8, а код Ал-
банаца 7,8 деце. У истом периоду стопа радно способног становништва у од-
носу на укупан број становника се рапидно смањивала. Разлог је у томе што
је албанска популација због енормно високог наталитета постала најмлађа
популација данас у Европи. Данас на Косову и Метохији живи 51% албанског
становништва старости од 1–18 година.
На основу података Републичког завода за статистику Србије од 1993.
године број живорођене деце на Косову и Метохији у односу на ужу Србију
и покрајину Војводину је већи за 8,5 пута у односу на Војводину и 8 пута у
односу на ужу Србију. На 1.956.128 становника на Косову и Метохији (по по-
пису из 1991. године) просечно годишње се роди 52.260 деце, што значи да
се становништво Косова и Метохије за једну годину увећава у висини једне
општине као што је Ђаковица.
7 часопис НИН, Београд, 1975.
Током Другог светског рата од 1941–1945. године неалбанско становниш-

тво, а нарочито Срби и Црногорци, је због невиђеног терора који су над њима
вршили балисти и немачки и италијански фашисти доживело прави погром.
Велики број људи је у том периоду страдао и био расељен са Косова и Метохи-
је. Након завршетка рата, започео је процес повратка расељених породица у
своје домове и на своја имања. Грубом и нестручном политиком партије и др-
жавног врха 1945. године донет је Закон о ревизији (Службени лист, бр. 56/45
фНРЈ), по коме се забрањује повратак српском и црногорском становништву
на своја огњишта.
Са давањем облика државности Косову и Метохији Уставом из 1963. и
1974. године започиње невиђени терор албанских националиста и сепарати-
ста. То се најбоље могло видети у великим демонстрацијама Албанаца 1968,
1981. и 1989. године.
Само у периоду од 1971. до 1991. године исељено је 102.000 Срба и Црного-
раца, што представља 46% од укупног броја овог становништва, а у периоду
од 1953. до 1991. године укупно је исељено 151.736 Срба и Црногораца (видети
у табеларном прилогу бр. 5).
Због догађаја који су се збили на Косову и Метохији у периду од 1990–1999.
године Србија није могла да изврши редован попис (1991. године. Албанци су
пописани апроксимативно јер су бојкотовали излазак на попис, а 2001. године
због доласка међународних снага и стављања Косова и Метохије под протек-
торат УН попис није извршен).
За овај период коришћени су подаци који су добијени од стране Мини-
старства за Косово и Метохију Владе Републике Србије, подаци УНХЦР-а и
подаци Центара за мир и толеранцију.
по подацима УНХЦР-а данас на Косову и Метохији живи укупно између
2.000.000 и 2.180.000 становника. Од тога 89,5% Албанаца, 6,3% Срба и 4,2%
осталих. према подацима Министарства за Косово и Метохију Владе Репу-
блике Србије данас на Косову и Метохији живи око 130.000 Срба (55.000 у
општинама: у Зубином потоку 9.000, Звечану 12.000, Лепосавићу 19.000 и у
северном делу Косовске Митровице између 12–15.000 становника).
У јужном делу Косова и Метохије једино општине штрпце и Ново Брдо
имају већинско српско становништво. Остали Срби на Косову и Метохији
живе у селима и другим насељима (енклавама), међу којима су она са бројним
српским становништвом: прилужје, Бабин Мост, племетина, Грачаница, Бату-
се, Угљаре, Ранилуг, и села у Метохији: Бање, Суво Грло, Гораждевац, Црколез,
Осојане и друга.
Због невиђеног терора над српским и осталим неалбанским становниш-
твом у периоду између 1971. и 1991. године од укупно 1.449 насеља са српским
и осталим неалбанским становништвом укупно је угашено 437 или 58% од
укупног броја мешовитих насеља (видети табеларни прилог бр. 6 – исељавање
из насеља по општинама).
после догађаја 1999. године (НАТО бомбардовање) и албанског насиља

2004. број угашених насеља са српским и осталим неалбанским становниш-
твом је порастао на 750.
Тренд негативних последица, који је настао смишљеним и планским ме-
тодама албанских националиста и сепаратиста усмерених према српском и
осталом неалбанском становништву, био је од кључног значаја за слабљење ,
па и немоћ, српске државе на косовско-метохијском простору, јер је на Косову
и Метохији демографска равнотежа на којој почива свака држава, власт, тери-
торија била становништвом нарушена и то изричито мањинским бројем Срба
окруженим већинском албанском популацијом која, нажалост, никада није
покушала да сакрије своју нелојалност и непризнавање легитимитета српској
држави, истрајавајући својом компактношћу и демографском експлозијом у
циљу освајања простора од легитимне територије државе Србије ради ствара-
ња своје нелигитимне државе.
Ако бисмо правили прецизну евиденцију свих негативних последица ко-
је су албански националисти и сепаратисти учинили над српским и осталим
неалбанским живљем на Косову и Метохији само у периоду од 1971. године
па до данас онда би настала дуга црна листа злочина албанских националиста
и сепаратиста.
по подацима Центра за мир и толеранцију изнетих у књизи Дани терора
и злочина на косову и метохији навешћемо само део података.
1. У периоду ратних збивања спаљено је и уништено преко 50.000 кућа
и домова.
2. пре почетка бомбардовања марта 1999. године киднаповано је и убије-
но 387 лица међу којима има и Албанаца који су били лојални држави
Србији.
3. Од усвајања Резолуције Савета безбедности УН 1244 (10.6.1999–
10.6.2000) на Косову и Метохији убијено је 972 Србина и неалбана-
ца, киднаповано 936, а 377 се још увек води као нестало и за њима се
трага..
4. У рату и НАТО бомбардовању на Косову и Метохији по подацима Вој-
ске Југославије погинуло је 710 униформисаних лица.
5. До 1999. године са Косова и Метохије је протерано 151.000 Срба и Црно-
гораца, а само у погрому 1999 – 2004. године прогнано је 136.000 Срба
и Црногораца и 50.000 осталих неалбанаца.
6. Спаљено је и потпуно уништено 130 цркава и манастира.
7. Уништено је и поломљено 80% српских гробаља.
8. Самовласно је заузета сва друштвена и државна имовина у свим преду-
зећима и државним установама на Косову и Метохији.
9. Заузети су сви станови неалбанаца без надокнаде и других наплата.
10. промењени су називи свих топонима у местима где нема више Срба
(Урошевац–феризај, Србица–Скендерај, Вучитрн–Вуштри и др.).
11. Уништени су сви споменици знаменитих личности из српске истори-

је и културе и промењени називи свих улица са српским именима и
називима.
12. Због невиђеног терора, патњи и стресова које су претрпели станов-
ници Косова и Метохије, велики број избеглица је доживео синдром
стреса, многи су доживели озрачења осиромашеним уранијумом у НА-
ТО бомбардовању. Због ових и других последица у општини Звечан,
у селу Рударе, на њивама и баштама мештана 1999. године отворено
је ново православно гробље на коме је сахрањено преко 3.000 умрлих
становника из свих села и градова са Косова и Метохије којима није
било омогућено да буду сахрањени на својим месним гробљима, а мно-
га гробља су и потпуно уништена.
13. Данас је на Косову и Метохији преосталом српском и неалбанском
становништву озбиљно угрожен живот многим видовима социјалне
патологије као што су: криминал, насиље, дрога, трафикинг, киднапо-
вање и убијање, разним облицима диверзија и тероризма.
Оно што посебно забрињава и иритира хуманитарну јавност је то што
се све ово одвија и врши директно пред лицем међународних снага КфОР-а,
УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и осталих међународних хуманитарних и других невла-
диних организација. О томе пише и наш академик Михаило Марковић: „под
контролом најразвијенијих земаља данашње западне цивилизације Косово и
Метохија су бачени у стање дивљаштва. Већ месецима се свакодневно иде у
лов на људе, свакодневно се убија, силује, пљачка, целе породице се избацују
из кућа, цела села се спаљују или опкољавају и недељама држе под блокадом
– без хране, огрева и воде, људи се терају са посла, деца из школа, болесници
из болница. Разарају се цркве и прастари манастири, чак се и гробља уни-
штавају да не остане ништа што би човека везивало за земљу. Све се дешава
пред очима 50.000 војника светске заједнице. Жртве овог дивљаштва су, пре
свега, Срби, али и остали грађани који су желели миран и сложан живот на
Космету“.8
Због невиђеног терора и насиља албанских националиста и сепаратиста
Косово и Метохија је постало „вучја земља“, „кућа на друму“ у коју свако дола-
зи, свраћа и пролази даље, јер је на овом простору живот најјефтинији и нико
овде не може, ако није Албанац, живети без страха и бити безбедан.
Ако албански националисти и сепаратисти убрзо не промене своје ираци-
онално понашање, и ако никога не буду могли подносити због своје мржње
и искључивости, они ће веома брзо свој народ изоловати из свих токова про-
гресивног развоја међународне заједнице.
8 Дани терора (у присуству међународних снага), Центар за мир и толеранцију, Београд,
2000.
по речима савременог филозофа и хуманисте Херберта Маркузеа: „На

просторима на којима владају нетолерантни односи међу припадницима раз-
личитих етничких, верских и расних заједница, граница између добровољних
и присилних миграција неретко се губи. Другим речима, оно што се данас
често прокламује и спроводи као толеранција у многим својим најделотвор-
нијим манифестацијама служи репресији“.9
Kosta galjak
Zvecan, Serbia
DEMOGRAPHIC CONSEQUENCES Of fORCED MIGRATION Of

THE SERBIAN AND NON-ALBANIAN POPULATION IN KOSOVO
AND METOHIjA UNDER THE PRESSURE Of ALBANIAN
NATIONALISM AND SEPARATISM
Summary
Nowadays, due to specific social and historical circumstances, the South Ser-
bian Province, Kosovo and Metohija is the only region in Balkan in which the
civilized outlines and changes, on the basis of which the modern and contemporary
societies in the world can be recognized, are hardly noticed.
All researches done so far relating to socially-economic, demographic, ethno-
logical, cultural and politically-ideological phenomena and processes from this area
have been slipping by the expected perception of truth, because none of the results
could be properly compared with the achieved parameters of the same phenomena
and processes from other area and regions in Serbia.
In spite of material investments of Serbia, as well as the improvement of autono-
mous and local self-government, multi-national and interpersonal relationship in
Kosovo and Metohija have been deteriorating constantly, having as a consequence
a permanent migration of Serbian and other non-Albanian population due to an
unseen brutal pressure and terror by the Albanian nationalists and separatists.
the roots of Albanian nationalism and separatism may be found in the follow-
ing historical documents:
9 Херберт Маркузе, о толеранцији, филип Вишњић, Београд, 1982.
1 due to a discontent of Albanians in Kosovo and Metohija by the Berlin Con-

gress in 1878. At the same time Albanian nationalists ad separatists made a
decision to found Prizren League, having a main goal to fight for separation
of Kosovo and Metohija from Serbia.
2. All changes in the Constitution of yugoslavia were supporting the strength-
ening of Albanian nationalism and separatism.
3. the less power Serbia had to participate in state authority in Kosovo and
Metohija, the more obvious was the Albanian nationalist and separatists’
disobedience and disrespect. At the same time, violence against the Serbian
and other non-Albanian population was more brutal. In the period from 1951
to 1991, 151.736 Serbs and Montenegrins left Kosovo and Metohija. from
1991 to 1999, 136.0000 Serbs and Montenegrins and 52.000 romas, Askalis,
gorans, turksand and others left their homes. on 17, 18 and 19 March, 2004,
around 4000 houses and 136 Serbian monasteries and churches were burnt
and 80% graveyards were destroyed.
4. Based on the censuses from 1948 to 1991, there was a big drop in Serbian
population, constituting only 6.4% and in other non-Albanian population,
constituting 4.8% out of total population in Kosovo and Metohija.
5. the Albanian population makes 89% of the total population in Kosovo and
Metohija today. the estimate is that there are 2.180.000 Albanians in Kosovo
and Metohija today and it is a result of extremely high birthrate. In the period
from 1961 to 1991 birthrate was even 32.6%. It means that Albanian popu-
lation has been increased from total 463.748 (60.1%) to 2.180.000, meaning
that the Albanian population is 4.5 times larger today. In total demographic
structure, Serbs and other non-Albanian population decreased from 39.9%
to 10.6%, constituting the total of 130.000 (an estimate).
6. All this information are enough to describe danger of the politics made by
the Albanian nationalists and separatists, as well as by those from the inter-
national community who zealously support this politics, which already made
Kosovo and Metohija mono-ethnical community. this kind of politics made
a population density of 206 people per sq km and made this community the
poorest community not only in Balkan, but in the whole europe.
7. It is least expected from the international community and rational Albanians
to stop this negative processes in Kosovo and Metohija, and prevent Kosovo
and Metohija from being „wolf’s land“, „highway house“ where everybody
comes, drops in and goes by, because here has been a fear for survival for
more than a millennium for all the nations, except for the Albanians, and also
for those Albanians who have been disobedient to the Albanian nationalist
and separatists.
Key words: demographic structure, birthrate, ethnic cleansing, forced
migrations, separatism, nationalism, Kosovo and Metohija, Serbia.
222
ТАБЕЛАРИ ПРИЛОЗИ:
ЛИчНА КАРТА КОСОВА И МЕТОХОЈЕ

Прилог 1.
пољ. НАСЕЉА СТАНОВНИшТВО пО пОпИСИМА ИНДЕКСИ

пов.
пов. пр.
на
на Број вел. 1984 1953 1961 1971 1981 1991 1953/48 1961/53 1971/61 1981/71 1981/71 1991/48
1 km2
1 km2 у km2
10.887 5.814 1.449 106 732.746 815.798 963.715 1.243.811 1.584.440 1.956.196 111,3 118,1 129,1 127,4 123,5 267,0
Прилог2.
пољ. НАСЕЉА ДОМАЋИНСТВА пО пОпИСИМА ИНДЕКСИ

пов.
пов. пр.
на
на Број вел. 1984 1953 1961 1971 1981 1991 1953/48 1961/53 1971/61 1981/71 1981/71 1991/48
1 km2
1 km2 у km2
10.887 5.814 1.449 106 115.241 126.956 152.559 188.169 228.884 289.246 110,2 120,2 123,3 121,6 126,4 250,9
Прилог3.
1991. год. – укупно становништво Живорођени % пензионери % Запослени %

Реп. Србија 9.778.991 142.641 1,46 1.094.616 11,19 2.474.419 45.30
Реп Србија без покрајина 5.808.906 67.443 1,16 703.779 12,12 1.679.837 28,91
Ап Војводина 2.013.889 22.935 1,14 323.256 16,05 619.087 30,74
Ап Косово и Метохија 1.956.106 52.263 2,67 67.581 3,45 175.495 8,97
Извор прилога бр.1, 2 и 3: попис становништва 1991. године. подаци по насељима и општинама, Савезни завод за статистику,
Београд, 1995. стр. 11,
КРЕТАњЕ СТАНОВНИШТВА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ЗА

ПЕРИОД ОД 93–99. ГОДИНЕ
Прилог бр.4
Година Укупно Срби и
% Остали % Албанци %
пописа становништво Црногорци
1931. 552.064 150.743 27,3 69.772 12,6 351.549 60,1
1948. 727.820 199.961 27,5 64.117 8,8 463.742 63,7
1953. 808.141 221.212 27,4 62.379 7,6 524.550 64,9
1961. 963.988 264.604 27,4 52.679 5,5 646.605 67,1
1971. 1.245.693 259.819 20,9 69.710 5,4 916.164 73,7
1981. 1.584.441 236.525 14,9 121.180 7,7 1.226.736 77,4
1991. 1.956.196 214.555 11,00 145.469 7,4 1.596.072 81,6
Извори прилога бр.4:

– извор података за попис из 1931. године: „tomt Larousse“, париз 1965., стр. 690.
– извор података за пописе од 1948–1991. године: попис становништва 1991,
подаци по насељима и општинама, Савезни завод за статистику, Београд, 1995.
године
Прилог бр.5
периоди исељавања Исељени Срби и Црногорци
1951.–1960. 13.348
1961.–1970. 36.699
1971.–1980. 52.689
1981.–1990. 49.000
Свега је исељено:
151.736
Извор прилога бр.5: попис становништва 1991. подаци по насељима и општинама,

Савезни завод за статистику, Београд, 1995.
МИГРАЦИЈЕ УКУпНОГ НЕАЛБАНСКОГ СТАНОВНИшТВА
224
СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У пЕРИОДУ ОД 1971 ДО 1991. ГОДИНЕ
И БРОЈ УГАшЕНИХ НАСЕЉА

Прилог 6
Становништво по пописима Насеља
Општине Неал- Расељена
Ред.
по окру- банска неалба.
бр. 1971 % 1981 1991 % Број
зима насеља насеља
1991. 1991.–2004
Укупно Срби и Укупно Срби и
Метохијски Срби и Укупно Срби и
станов- неал- станов- неал-
округ неалбан. становника неалбан.
ника бан. ника бан.
1 Глоговац 29.329 47 0,16 40.514 67 55.148 31 0,05 37 6 6 исељено
2 Качаник 23.978 513 2,14 31.072 666 38.010 567 1,5 42 5 5 исељено
3 Кос. поље 20.899 14.629 55,00 29.805 16.392 35.570 15.126 42,5 18 13 8 исељено
4 Липљан 47.526 16.634 29,3 57.705 16.919 69.451 15.601 22,5 70 29 19 исељено
5 Обилић 21.188 9.534 40,00 26.595 10.638 31.627 10.579 33,4 18 11 8 исељено
6 подујево 60.349 3.621 4,43 75.437 3.345 92.946 1.721 1,85 78 39 39 исељено
7 приштина 105.273 – 47,08 148.656 69.997 199.654 43.779 21,9 46 24 13 исељено
8 Урошевац 59.140 – 27,6 83.945 23.159 113.668 13.419 11,8 46 31 31 исељено
9 штимље 15.528 – 12,5 19.952 2.494 23.506 1.780 7,6 22 4 2 исељено
10 штрпце 11.664 – 78,00 12.115 9.086 12.712 8.359 65,7 16 13 1 исељено
Пећки округ
11 Дечани 31.335 – 3,59 40.640 1.459 49.000 1.189 2,4 40 18 18 исељено
12 Ђаковица 71.374 – 5,00 92.203 4.615 115.097 8.059 7,0 83 27 27 исељено
13 Исток 41.009 – 28,2 50.104 14.132 57.261 11.777 20,5 50 44 41 исељено
14 Клина 42.352 – 16,4 54.539 8.945 65.033 8.558 13,1 64 36 32 исељено
15 пећ 90.124 – 28,00 111.071 31.106 127.796 27.351 21,4 80 51 49 исељено
Приз. округ
16 Гора 13.497 – 96,5 17.018 16.425 17.574 16.415 93,4 19 19
Kоста Гаљак: Демографске последице исељавања српског и осталог …

17 Ораховац 46.788 – 7,8 61.178 4.787 85.698 4.823 5,6 55 11
18 призрен 111.067 – 26,8 152.262 40.869 200.584 42.822 21,3 96 32
19 Сува река 45.316 – 6,4 59.434 3.794 72.229 3.308 4,6 50 11
Кос. Митр. округ
20 Вучитрн 50.724 – 12,5 65.5112 8.161 80.644 8.877 11,0 67 33 28 исељено
21 Звечан 10.095 – 84,99 9.710 8.253 10.30 8.056 80,3 35 35 нема
22 Зубин 9.516 – 80,00 8.081 6.465 8.479 6.294 74,2 63 63 нема
поток
23 К. Митро- 71.357 – 44,3 87.531 38.794 104.885 19.400 18,5 49 11 10 исељено
вица
24 Лепосавић 18.044 – 94,9 16.906 16.084 16.395 15.190 92,6 71 71 нема
25 Србица 36.660 – 3,0 46.927 1.423 55.471 955 1,7 50 12 10 исељено
Кос. Пом. округ
26 Витина 39.780 – 26,6 47.839 12.734 57.290 12.211 21,3 43 21 9 исељено
27 Гњилане 67.893 – 29,2 84.085 24.321 103.675 24.227 23,3 57 23 7 исељено
28 Кос.Каме- 46.505 – 32,9 48.320 15.930 52.152 13.640 26,1 74 46 23 исељено
ница
29 Ново брдо 5.384 – 59,9 4.984 2.988 4.611 2.751 59,6 10 10 5 исељено
Укупан број угашених насеља 437 насеља (58% )
Извор прилога бр. 6: попис становништва 1991. год. подаци по насељима и општинама, Савезни завод за статистику, Бео-
град, 1995. стр. 11.
225
УДК 316.344.23(497.115)
364(497.115)
Марија Гаљак
СИРОМАШТВО У ЈЕДНОЈ ТИПИЧНОЈ

ДЕИНДУСТРИЈАЛИЗОВАНОЈ СРЕДИНИ: ПРИМЕР
КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ
појам сиромаштва је историјски условљен и релативан у том смислу што

оно што представља сиромаштво за једно друштво за неко друго друштво
представља „богатство“. Живимо у свету у којем просечни светски доходак
по становнику стално расте, а истовремено се повећава удео сиромашних,
односно три петине човечанства налази се у заточеништву сиромаштва и бе-
де. Најновија монетарна рецесија која је захватила светску економију ове ће
односе учинити још негативнијим.
Транзицијски процеси у Србији, који су започели 1990. године и који још
трају, одвијали су се у најтежим условима (распад СфРЈ, НАТО бомбардовање,
грађански рат, насилно одвајање Косова и Метохије и стављање под управу
УНМИК-а и ЕУЛЕКС-а, појава моћних елита у оквиру партијског и државног
врха) и имали су за последицу то да је око 40 одсто становништва постало со-
цијално зависно, а око 80 одсто се налази у стању преживљавања и бори се за
голи опстанак. Оно што данас карактерише друштвену стварност у Србији је-
сте то да терет свих ових последица које су утицале на животни стандард није
подједнако распоређен и расподељен на све друштвене слојеве и појединце.
На основу праћења свих ових негативних процеса који су захватили Срби-
ју, а посебно веће индустријске центре као што су Крагујевац, Краљево, Ниш,
Бор, Врање, Смедерево и Косовска Митровица, у раду ћу покушати да на осно-
ву егзактних података прикажем положај најугроженијих социјалних група
као што су: незапослени, деца, инвалиди рада и рата, и остала хендикепирана
лица, стара лица, Роми и остале сиромаштвом угрожене групе.
Кључне речи: транзиција, деиндустријализација, сиромаштво, социјални
проблеми, социјална сигурност
УВОД
Савремени глобализацијски процеси који су захватили свет крајем XX и
почетком XXI века изазвали су крупне промене у свим сферама живота људи,
у погледу друштвеноекономског, политичког и социокултурног живота.
Неравномеран друштвеноекономски развој је у свету условио појаву, са
једне стране, огромног броја сиромашних људи и, са друге стране, малог броја
богатих и моћних друштвених група и појединаца, а најновија монетарна ре-
цесија, која је захватила светску економију ове односе ће, нажалост, учинити
још негативнијим.
Транзицијски процеси у Србији, који су започели почетком 90-их година
прошлог века и који још увек трају, одвијали су се у најтежим условима (рас-
пад СфРЈ, грађански рат и економске санкције, НАТО бомбардовање Србије
1999. године, насилно одвајање Косова и Метохије и стављање под управу
УНМИК-а и ЕУЛКС-а, појава моћних елита у оквиру партијског и државног
врха) и последица свих ових дешавања јесу веома болни социјални пробле-
ми, као што су: сиромаштво, велика економска несигурност становништва,
незапосленост, пораст насиља и криминала, односно свих облика друштвене
патологије.
1. Теоријско одређење појма сиромаштва

Живимо у свету у којем глобални доходак, као и просечни светски дохо-
дак по становнику, стално расте а истовремено се повећава удео сиромашних,
односно три петине човечанства се налази у заточеништву сиромаштва и беде.
Оно што је симптоматично за појаву сиромаштва јесте то да се оно јавља и у
високоразвијеним земљама, тј. не прати само неразвијене земље.
Иако сиромаштво прати људско друштво од његовог настанка до данас,
тешкоће прецизнијег одређења појма сиромаштва условљене су комплексном
природом феномена сиромаштва.
У одређивању појма сиромаштва користе се различити термини: апсолут-
но, примарно или екстремно сиромаштво, односно релативно и секундарно
сиромаштво. Дуго времена владало је уверење да ће сиромаштво као феномен
по аутоматизму нестати са економскотехнолошким развојем друштва.
појам сиромаштва је историјски условљен и релативан у том смислу да
оно што представља сиромаштво за једно друштво за неко друго друштво
представља „богатство“, и зато се при дефинисању појма сиромаштва увек
морају имати у виду одређена историјска димензија и конкретни друштвени
услови у којима се ова појава посматра.
марија Гаљак: сиромаштво у једној типичној деиндустријализованој … 229
Валтер Холштајн и Маријана Мејнхолд дају одређенију дефиницију сиро-

маштва према којој је оно „индивидуално или колективно стање у току кога
је погођенима немогуће да задовољавајуће станују, хране се, зарађују, снабде-
вају се и штите“.1 појам „задовољавајуће“ при том је релативан, он одређује
сиромаштво једних према богатству и стању других.
полазећи од послератних научних радова, па све до данас, можемо рећи
да сиромаштво као друштвеноисторијски феномен није заокупљало значајни-
ју пажњу наших истраживача. Тек са распадом бивше Југославије и уласком
Србије у постсоцијалистички процес транзиције сиромаштво се наметнуло
као горући друштвени проблем за који и наука и држава показују велико ин-
тересовање и посвећују му велику пажњу.
2. Критеријуми за утврђивање прага сиромаштва

Разне дефиниције сиромаштва настале су из практичних разлога јер је
требало утврдити линије (праг) сиромаштва у циљу обезбеђивања помоћи
онима који се налазе испод тог прага сиромаштва.
Методологија утврђивања прага сиромаштва не заснива се на егзактно-
сти релевантних серија индикатора, већ се утврђује конвенционално и сим-
плификовано у зависности од степена економске и друштвене развијености
одређене земље или региона, а изражава се, најчешће, у односу на просечне
укупне приходе породице. Тако се на пример на нивоу Европске заједнице
нацинална линија (праг) сиромаштва одређује у висини од 50% националног
просека прихода, па се породице, појединци или друштвене групе који имају
друштвене приходе испод 50% националног просека сматрају сиромашним.
Овај праг сиромаштва користи се као значајан показатељ слојевитости
друштва и сагледавања друштвене пирамиде. Код нас у Србији линија сирома-
штва (праг) је одређена као две трећине просечне месечне потрошачке корпе
у одређеном временском периоду (потрошачка корпа се израчунава за сваки
месец у Савезном заводу за статистику), односно официјелна линија сиромаш-
тва кореспондира са нивоом социјалне сигурности, који се одређује у односу
на просечну зараду остварену квартално у привреди Србије у износу од 50%
за појединца, за двочлану породицу 70%, трочлану 90%, четворочлану 95% и
100% просечне зараде за петочлане и вишечлане породице.
Номинални износи минималног нивоа социјалне сигурности за август
2009. године који се издвајају из буџета Републике Србије износе: за поједин-
ца 5.369,00 динара, за двочлану породицу 7.376,00 динара, трочлану породицу
9.393,00 динара, четворочлану 10.058,00 динара и за породицу са пет и више
чланова 10.746,00 динара.
1 Зборник радова III социјални рад и социјална политика, факултет политичких наука,
Београд, 1997. стр. 24.
према последњим званичним подацима Републичког завода за статисти-

ку у Србији је у 2008. године 7,9% грађана живело испод апсолутне линије
сиромаштва (испод апсолутне линије сиромаштва налазе се пунолетна лица
која месечно троше мање од минималног износа потребног за храну и друге
издатке који не обухватају храну).
3. Социјалне групе које су најугроженије сиромаштвом у Србији

Треба истаћи да су данас у Србији најугроженија она лица која су остала
без радног места и лица која нису успела да нађу запослење, инвалидна лица
(инвалиди рада и ратни инвалиди), хендикепирана лица и лица неспособна за
рад, расељена и прогнана лица, стара и изнемогла лица која немају породицу
и препуштена су сама себи, необразована и стручно неоспособљена лица.
Најугроженије групе сиромаштвом у Србији су: деца, избегла и интер-
но расељена лица, особе са инвалидитетом, незапослена лица, стара лица,
Роми.
• Деца, која чине категорију са натпросечним ризиком сиромаштва. Од
око два милиона деце и младих до 18 година у Србији готово трећина
живи у сиромаштву. Око 600.000 дечака и девојчица је на разне начине,
најчешће комбиноване, тешко погођено бедом. У најтежем положају се
налазе ромска деца, деца из породица које су избегле и протеране, као
и деца самохраних мајки.
• Избегла и интерно расељена лица спадају међу посебно угрожене групе
у Србији.У најтежем положају налазе се лица у колективним центрима
(данас још постоји 99 колективних центара са преко 9.000 лица, мада се
број избеглица постепено смањује, пре свега повратком у Босну и Херце-
говину или интегрисањем у Србији), њихов број је још веома велики и
износи 260.000. посебно се мали број лица враћа на Косово и Метохију
и у Хрватску искључиво из безбедоносних разлога.
• Особа са инвалидитетом, што радних, што ратних инвалида и хенди-
кепираних, данас има око 350.000. преко 70% особа са инвалидитетом
има јако ниске приходе и спада у групу апсолутног сиромаштва. Само
13% њих има прилику да ради, док само трећина запослених има радна
места прилагођена потребама.
• Незапослена лица чине лица која су због својинске трансформације
остала без посла (око 900.000) и лица која од 1–10 година чекају на за-
послење (око 400.000–500.000). Ова лица се суочавају са највећим ризи-
ком сиромаштва: 59,4% већим од просека популације. Они су директно
угрожени јер немају посла. Званична стопа незапослености у Србији
приближава се бројци од 30%, а у оквиру ове групе млади и школовани
чине 48%.
• Стара лица су изложенија ризику сиромаштва од осталих старосних

група. Највећи ризик од сиромаштва и даље имају стара лица (65 и више
година). Иако је у 2007. години знатно мањи проценат старих лица био
сиромашан (9,6%) у односу на 2002. годину (19,9%) ова лица су и даље
имала ризик сиромаштва преко 40% већи од просека популације. Стара
лица чинила су 17,4% становништва и четвртину сиромашних (25,3%).
• Роми су, у односу на остале угрожене групе, најсиромашнији и најугро-
женији. поред тога се о овој популацији у Србији, нажалост, још увек
веома мало зна. претпоставља се да данас у Србији живи између 350.000
и 700.000 Рома, а само 27.000 Рома има регистровану документацију,
почев од личне карте, места пребивалишта до евиденције у књигама ро-
ђених. Оно што ову популацију чини најсиромашнијом јесте то што су
Роми најнеобразованији и најмање их је запослено.
Аналитичари који истражују сиромаштво у Србији кажу да је статистика
једно, а живот нешто сасвим друго, јер број сиромашних премашује званич-
не податке, и веома је тешко наћи праве и ефикасне мере за превазилажење
сиромаштва.
4. Сиромаштво у Србији као последица процеса

транзиције и деиндустријализације
Србија је, заједно са својим историјским простором и његовом социјал-
ном, економском и културнодуховном димензијом део глобалног светског
система и суочава се са његовим турбулентним противуречностима и број-
ним социјалним проблемима. Транзицијски процеси који су у Србији почели
90-их година прошлог века и још увек трају проузроковали су процес деинду-
стријализације српске привреде. Друштвеноекономски живот и развој мно-
гих градова у Србији заснивао се на раду великих индустријских предузећа.
Тако се рецимо живот града и грађана Крагујевца није могао замислити без
фабрике аутомобила „Застава“ и фабрике за производну оружја „Заводи за-
става“; Крушевца без „Рубина“, „Трајала“ и „14 .октобра“; Врања без „Симпа“
и „Јумка“; Трстеника без „петолетке“; Краљева без „Магнохрома“ и „Јасена“;
чачка без „Слободе“; Горњег Милановца без пИК-а „Таково“; Ваљева без „Кру-
шика“; шапца без „Зорке“; Смедерева без „Сартида“; Зрењанина без „Серво
Михаља“; панчева без „петрохемије“; Новог Сада без „Новкабела“; Ниша без
МИН-а и ЕИ „Ниш“; Бора без РТБ „Бор“; Косовске Митровице без РМХК
„Трепча“, итд.
Свако од наведених предузећа запошљавало је између 5.000 и 50.000 рад-
ника. Иако су ова предузећа била више формирана и функционисала на поли-
тичком, а мање на економском и производном принципу, она су, ипак, грађа-
нима у тим градовима пружала одређену економску и социјалну сигурност.
Услед процеса транзиције 90% српске привреде и 100% ових предузећа, као
носећих субјеката привредног развоја у овим градовима, престао је са радом,
или је само „животарило“ и чекало помоћ од државе.
То је директно условило то да је 900.000 радника остало без посла. Када
се овој бројци дода и бројка од 500.000 лица која више година чекају на запо-
слење, а међу њима је највише оних са средњом, вишом и високом стручном
спремом, то значи да је у овом тренутку у Србији око 1.400.000 људи незапосле-
но. поред тога има 1.600.000 пензионера и око 800.000 људи се налази у стању
социјалне зависности, односно прима неки облик социјалне помоћи.
Ове суморне и трагичне бројке неминовно нас наводе на закључак да се
данас у Србији око 50% становништва налази у веома тешком материјалном
положају, у статусу примарног сиромаштва, односно „голог и пуког прежи-
вљавања“.
5. Косовска Митровица: индустријализација и развој

Косовска Митровица данас, са ужом околином, обухвата територију од
154 km², а са широм околином 316 km². До 1988. године, док се нису одвојиле
општине Зубин поток и Звечан, Косовска Митровица је заузимала територи-
ју од 793 km² и представљала је по површини једну од највећих општина на
Косову и Метохији.
Косовска Митровица дуго времена није могла да се развије у већу градску
насеобину, јер није представљала ни економски ни политичко-администра-
тивни центар. На овом простору у време турске владавине то је био Вучи-
трн. Косовска Митровица је дуго представљала малу косовско-метохијску
варош. према подацима из 1921. године у Косовској Митровици евидентирано
је: 3.860 Турака, 1.886 Албанаца, 3.887 Срба, 1.047 Словенаца, 56 Цинцара и
др.2
према подацима пописа становништва из 1981. године Косовска Митрови-
ца је као општина имала укупно 105.962, а у самом граду је живело око 75.000
становника.
Градско становништво су до 1930. године већином чиниле занатско-трго-
вачке породице, које су својим услугама задовољавале потребе махом сеоског
становништва. Град је у то време стихијски насељаван, без јасно конципира-
ног урбанистичког плана развоја. Био је без икакве инфраструктуре (водово-
да, канализације, планских улица, мостова на рекама Ибру и Ситници).
Упркос плодној котлини и трима рекама (Ибар, Ситница и Љушта), Ко-
совска Митровица је због економске неразвијености и културне заосталости
била веома прљава варош, без основне инфраструктуре, а да не говоримо
2Бранислав Крстић, косово између историјског и етничког права, ВИД, Београд, 1994,
стр. 25.
о школству, здравству, култури, спорту и др. Овакво стање је, мање-више,

обележавало Косовску Митровицу све до отварања рудника у Старом Тргу
1930. године.
Енглески труст „Трепча Лимитед“ одмах по добијању концесије од стране
Краљевине Југославије, 1927. године, започиње истраживачке радове. Енгле-
ски стручњаци, упоредо са изградњом рудника и осталих погона за прераду
руде, интензивно раде на изградњи стамбених насеља и других инфраструк-
турних објеката. подижу елитна насеља у Старом Тргу, првом Тунелу и Звеча-
ну за становање стручњака, инжењера и њихових породица, као и радничка
насеља – тзв. радничке колоније на више места у граду и околини.
У зависности од локација производних погона, подижу објекте за адми-
нистрацију (управне зграде), за забаву (домове културе), за спорт (стадионе,
базене, голф игралишта), здравствене објекте, подижу градску болницу, ор-
ганизују стручне техничке школе и центре за обуку и образовање стручних
кадрова.
Косовска Митровица већ 1941. године, када избија Други светски рат,
постаје најразвијенији индустријски центар на Косову и Метохији и један од
најразвијенијих градова у Србији.
И данас, после 80 година, можемо јасно препознати предграђа и насеља
чије су темеље поставили Енглези. Насеље познато као „енглеска колонија“ у
Звечану и данас представља модерно предграђе (субурбију), елитно насеље за
становање, у то време а и данас, статусно моћних и угледних грађана.
поред ових елитних насеља подигнута су и многа радничка насеља и ко-
лоније: пркач у Звечану; шангај у Старом Тргу; Радничка колонија у првом
Тунелу; Ситничко насеље, Бошњак махала, Тамник, Расадник, Микро насеље,
Мали превлак и фабричко насеље у самом граду. Ова насеља су се ширила
како се и „Трепча“ ширила са својим производним и прерађивачким капаци-
тетима.
У овим радничким насељима и колонијама, која су била махом изграђена
од ћерпича (непечене цигле), без путева и улица, водовода и канализације,
живели су радници и њихове породице. У њима је пре Други светског рата,
као и у једном периоду након тога, живот био заснован на сиромаштву, беди
и неквалитетним садржајима живота.
Косовска Митровица све до деведесетих година прошлог века, захваљу-
јући рудном богатству које је определило долазак енглеских стручњака, а
касније захваљујући и великим улагањима бивше СфР Југославије, од једне
неразвијене оријенталне касабе – вароши постао је типичан индустријски
центар и модеран град овог дела Србије. Уз све потешкоће које су га пратиле
на том путу град Косовска Митровица је постао:
– најразвијенији индустријски град на Косову и Метохији, па и шире у
Србији;
– град са највећим процентом запослених у односу на радно способно

становништво;
– град са трећом по реду изграђеном болницом у Србији;
– град са комплетним системом образовања (од основних, средњих до
виших школа и факултета);
– град са два културна центра, три хале спортова, два спортска стадиона
и више спортских терена;
– град са великим бројем квалификованих радника и високообразованих
стручњака, посебно техничких струка (рударске, металуршке, машин-
ске, електро, хемијске).
Захваљујући великим рудним резервама и великим финансијским ула-
гањима од стране СфРЈ, а касније и СРЈ, СЦГ и Републике Србије у „Трепчу“,
ово предузеће шездесетих година прошлог века постаје водећи индустријски
центар на Косову и Метохији.
Године 1966. „Трепча“ се организационо трансформише у рударско-ме-
талуршко-хемијски комбинат (РМХК „Трепча“). У састав овог гиганта улазе
сви рудници оловно-цинковне руде у Србији: „Трепча“ Стари Трг, „Ибарски
рудници“ Копаоник, „Леце“ Медвеђа, „Крива феја“ Врање, рудници „Кишни-
ца“ и „Ново Брдо“, „Рудник“ Горњи Милановац, „Бобија“ Љубовија. прерађи-
вачки капацитети: металургија олова у Звечану са топионицом, рафинеријом
и електролизом злата, електролиза цинка, фабрика акумулатора у Косовској
Митровици са погонима у пећи, Сомбору, Новом пазару и Бујановцу, хемиј-
ска индустрија за производњу вештачких ђубрива са погоном у Вучитрну за
производњу боја и лакова, фабрика за израду накита у призрену, фабрика
„Металик“ у Ђаковици, фабрика за поцинковани лим у Вучитрну; фабрика
за израду никл-кадмијумових батерија у Гњилану, фабрика процесне опреме
у Косовској Митровици, као и Електрана у Звечану, транспортно предузеће
„Трепчатранс“ и други. Комбинат „Трепча“ има и пратеће организације, као
што су: Институт за олово и цинк; Лабараторија; Друштвена исхрана; Медици-
на рада; Организација за одмор и рекреацију; Радна заједница; Трепча банка;
Обезбеђење.
У ових 29 радних организација Комбинат „Трепча“ запошљавао је преко
24.000 радника. Само у погонима са седиштем у Косовској Митровици и Зве-
чану било је запослено 12.500 радника, што је чинило преко 68% од укупно
запослених радника у Косовској Митровици.
У то време Комбинат „Трепча“ производио је годишње: преко 120.000 тона
олова, 80.000 тона цинка, 120.000 kg сребра, 530 kg злата, 150.000 тона вештач-
ког ђубрива суперфосфата и преко 400.000 разних других прозвода. „Трепча“
је у то време била трећи извозник у СфРЈ са преко 150.000.000 УСА долара. Од
„Трепче“ је живело, што у овој, што у другим регијама Србије, преко 250.000
грађана. Од успеха у раду овог Комбината зависио је животни стандард вели-
ког броја лица и породица.
6. Косовска Митровица и „Трепча“ у процесу

транзиције и деиндустријализације
Када је „Трепча“ осамдесетих година прошлог века достигла свој макси-
мум у производнотехнолошком и економском развоју Косовска Митровица
и њени грађани постали су препознатљиви по добром стандарду и богатим
садржајима живота, почев од културе, спорта, образовања па до здравствене и
социјалне сигурности. И када су њени грађани помислили да су високо искора-
чили из сиромаштва, беде и сваког облика примитивизма, који је историјски
обележавао Косово и Метохију као „тамни вилајет“ и најсиромашнију регију,
почеле су неочекиване невоље и посртања.
под снажним насртајем албанског сепаратизма и национализма, који јав-
но ступа на сцену са мартовским демонстрацијама 1981. године, стање на
Косову и Метохији почиње радикално да се мења нагоре. почиње процес
масовног исељавања неалбанског становништва са ових простора, посебно
Срба и Црногораца.
Такво стање се на привреду рефлектује кроз прогон и одлазак стручних
и школованих кадрова. На свим јавним скуповима албански сепаратисти и
националисти понављају паролу: „Трепча ради, Београд се гради“.
Године 1989. сви албански рудари улазе у старотршку јаму и забарикади-
равши се у њој постављају ултиматум властима СфРЈ и Србије да признају
„Косово републику”.
Већ следеће године међународна заједница СфР Југославији уводи оштре
санкције и ембарго. СфРЈ се распада и почиње грађански рат на просторима
Хрватске и Босне и Херцеговине.
Са почетком бомбардовања Србије од стране НАТО-а 1999. године „Треп-
ча“ потпуно престаје са радом. Од јуна 1999. године КфОР и УНМИК преу-
зимају власт на простору Косова и Метохије, и град Косовска Митровица се
географски и етнички дели на јужну и северну Митровицу.
Од бомбардовања 1999. године град Косовска Митровица се препознаје
по: рушевинама, великим депонијама смећа, многобројним лименим киосци-
ма за трговину који су извор прихода незапосленом становништву, расту кри-
минала. Иако је све време присутна велика финансијска подршка Републике
Србије набројани проблеми су само у мањој мери санирани.
Најкраће речено, некадашњи индустријски гигант РМХК „Трепча“ са седи-
штем у Косовској Митровици постао је постиндустријски центар, а Косовска
Митровица девастиран град до те мере да се у њему задуго неће моћи створи-
ти услови за нормалан и цивилизован живот грађана.
Тренутно је у комбинату „Трепча“ запослено само 2.900 радника, од којих
је 850 радно ангажовано и прима плату, а 2.050 није радно ангажовано и при-
ма тзв. стипендију у месечном износу од 30 евра.
7. Социјално-економски статус и сиромаштво становника

Косовске Митровице
пратећи стање и односе у Косовској Митровици са аспекта социјалног
положаја њених грађана, УНМИК, према подацима о извору готовинског
дохотка у 2003. године, тврди да месечни доходак у северном делу Косовске
Митровице износи 95 евра по глави становника, што је скоро три пута више
него у јужном делу града.
по УНМИК-овим подацима једва 2.000 људи може да заради за живот у
привредном сектору, који остварује само 15% укупног дохотка локалне зајед-
нице. по њиховим анализама живот се у северном делу Косовске Митровице
одржава скоро у потпуности сталним субвенцијама, како из Београда тако и
из приштине.
Обустављање једног од ова два трансфера могло би да има драматичне
последице по локалну економију.
прогностички гледано сада у северном делу Косовске Митровице живи
између 12 и 15.000 становника, што резиденцијалног што транзитног. Из бу-
џета Србије издржава се 4.100 запослених, од којих многи добијају и допунску
плату (тзв. косовски додатак) и дају се социјални трансфери за 2.760 лица.
То чини преко 60% укупног готовинског дохотка. по УНМИК-овим твр-
ђењима и лица из северног дела Косовске Митровице су јако зависна од тран-
сфера из буџета Косова из којег се за њих обезбеђује још 23% дохотка, па
по њиховим тврђењима северни део Косовске Митровице из буџета Косова
добија знатно више од јужног дела града. То има очигледне политичке импли-
кације за подељени град.
Друштвени сектор је скоро потпуно напуштен. У северном делу Косовске
Митровице и Звечану 600 људи се још увек налази на платном списку „Треп-
че“, и још 1.300 лица добија месечну надокнаду у износу од 30 евра. Међутим,
„Трепча“, оптерећена великим дуговима, не производи ништа, а плате и надок-
нада се субвенционишу директно из, како УНМИК тврди, консолидованог
буџета Косова.
Када би живели, како УНМИК тврди, само од локалне економије северна
Митровица и Звечан били би оцењени као један од најсиромашнијих делова,
иначе најсиромашнијег региона Србије.
Међутим, УНМИК процењује да је месечни готовински доходак (per capi-
ta) 95 евра. Затим, 220 људи зарађује одличну плату радећи у међународним
организацијама. Још је важније, 1.822 радна места у јавном сектору се финан-
сирају из буџета Косова, укључујући наставнике, општинске чиновнике, по-
лицајце, ватрогасце и субвенционисане раднике „Трепче“, њих 1.300.
Затим, још 7.171 лице добија трансфере из приштине у виду пензија и со-
цијалне помоћи. Укупна месечна потрошња косовских институција на плате и
трансфере износи више од пола милиона евра. То далеко превазилази доходак
од локалне привредне делатности.
У УНМИК-овој анализи се, даље, наводи да је најважнији економски фак-

тор у северном делу Митровице трансфери из буџета Србије. њима је обухва-
ћено 1.460 запослених у здравству, 815 у вишем и високом образовању, 649
у основним и средњим школама и још 630 у општинским и „националним“
јавно-комуналним предузећима, што укупно износи 4.100 лица која се финан-
сирају из буџета Србије.
поред тога око 1.300 лица добија српску пензију у Косовској Митровици
и 750 у Звечану. по УНМИК-овој анализи из Србије сваког месеца у северни
део Митровице стиже око 1,4 милиона евра за плате, додатке и трансфере у
јавном сектору.
по УНМИК-овој анализи у северном делу Митровице знатно су већа при-
мања у односу на јужни део Митровице. Она су знатно већа него у многим
регионима Србије.
по УНМИК-овој анализи, упркос тешкој зависности од јавне потрошње,
лица у северној Митровици не плаћају скоро никакве доприносе, било Косову
било Србији. Ово стање траје од 1999. године.
према последњим подацима Националне службе за запошљавање у Косов-
ској Митровици тренутно има 2.745 незапослених лица у Косовској Митрови-
ци и 930 у Звечану. Такође, према подацима ове службе, број лица која примају
привремену новчану надокнаду (а радили су у предузећима која тренутно
нису у могућности да обављају своју делатност) је: 3.800 лица у Митровици
и 200 у Звечану.
према подацима Међуопштинског центра за социјални рад у Косовској
Митровици у 2008. години је на територији општина Косовска Митровица и
Звечан било 1.025 социо-материјално угрожених лица (укључујући припадни-
ке свих старосних група: децу и омладину, одрасле и старе) који су корисници
материјалног обезбеђења породице које остварују преко овог Центра.
8. Могућности превазилажења постојећег социјалног

стања у Косовској Митровици
Упркос великим материјалним улагањима у економски развој Косова и
Метохије, ова регија је била и остала најнеразвијенија. За овакво стање разло-
ге треба тражити у бројним чиниоцима од којих посебно треба анализирати
најважније, а то су: демографски, друштвеноекономски и политичко-идеоло-
шки чиниоци.
а) Демографски чиниоци
Ако пођемо од првог пописа из 1931. године видећемо да је на Косову и
Метохији живело укупно 552.064 становника, од тога 60,1% шиптарског, 27,3%
српског и црногорског и 12,6% осталог становништва, па све до последњег по-
писа на Косову и Метохији из 1991. године можемо уочити велику промену

у структури становништва због енормно високе стопе прираштаја албанског
становништва и, у последњих 30 година, наглог исељавања неалбанског ста-
новништва, и то српског и црногорског, под притиском албанских национа-
листа и сепаратиста. У овом периоду албанско становништво се увећало пет
пута (од 351.594–1931. до 1.596.126–1991. године).
У истом периоду стопа радно способног становништва у односу на укуп-
но становништво се из године у годину смањивала зато што је албанска попу-
лација због енормно високе стопе наталитета (који је у периоду од 1971–1981.
године износио 26,9%) постала најмлађа популација у Европи, те данас на
Косову и Метохији живи 51% албанског становништва старости од 1–18 го-
дина.
б) Друштвеноекономски чиниоци
Неразвијености Косова и Метохије допринеле су и специфичне историј-
ске прилике, дуго присуство Отоманског царства и његовог феудалног систе-
ма друштвеноекономских односа и начина живота, као и исламско духовно
поимање односа према породици, жени, рађању и раду.
И поред великих финансијских улагања у овај регион, како у периоду
СфРЈ тако и у периоду када је Србија постала самостална држава, овај регион
је и даље остао најнеразвијенији у Србији. То се може најбоље видети кроз
параметре који показују број запослених, однос активног и укупног станов-
ништва, висина националног дохотка по глави становника и др. на основу
којих се може закључити да је Косово и Метохија до рата, 1999. године, била
типичан пример друштва које се нашло у процепу између високог природног
прираштаја и ниске стопе привредног раста.
ц) Политичкоидеолошки чиниоци
Све до доношења Устава СфРЈ 1974. године на Косову и Метохији су се мо-
гли, како-тако, градити друштвеноекономски и политички односи. Како пише
Бранислав Крстић: „Уставом из 1974. године је поништено историјско право
Срба на територији Косова и Метохије зарад етничког права Албанаца“. 3
Овим Уставом покрајина Косово постаје конститутивни део СфРЈ чиме
се права покрајине Косово и Метохија изједначавају са правима осталих шест
република СфРЈ. Без претензија за уношење у дубље анализе импликација
оваквог решења може се закључити да је све што се даље дешавало, а и данас
се дешава, на Косову и Метохији последица овакве дефиниције дате у Уставу
из 1974. године.
стр.17.
Бахато понашање САД-а и дела Европске заједнице и њихово мешање у

односе и друштвени живот на Косову и Метохији, почевши од деведесетих
година прошлог века па до данас, само је подстакло и охрабрило албанске
националисте и сепаратисте у њиховом настојању да од Косова и Метохије
створе једну етнички чисту творевину и заједницу у којој владају насиље, те-
рор, сиромаштво и криминал.
Зато нерадо, али уз пуно чврстих аргумената можемо закључити да пред
Косовом и Метохијом, Косовском Митровицом, „Трепчом“ и укупним при-
вредним и социјалним животом њених грађана стоји изузетно мрачна будућ-
ност.
Решења за превазилажење неповољног социоекономског стања како у
Косовској Митровици тако и на Косову и Метохији би се могла наћи једино
уколико би се покренуле привредне активности које би у постојећим услови-
ма могле бити реализоване и које би подразумевале запошљавање локалног
становништва, уз гарантовање, пре свега, свих права и слобода њеним грађа-
нима.
Marija galjak
Leposavic, Serbia
POVERTy IN A TyPICAL DEINDUSTRIALIZED ENVIRONMENT:

AN EXAMPLE Of KOSOVSKA MITROVICA
Summary
the term poverty is historically conditioned and relative term, because poverty
for one society may represent the “wealth” for another one. We are living in the
world where an average world income is constantly increasing, while at the same
time, the number of poor people is growing, having as a consequence 3/5 of the hu-
manity in the imprisoned in poverty. the latest monetary recession, encompassing
the world economy, will further deteriorate these trends.
Serbia entered transition in early 1990 and still transitional processes are going
on under the most difficult conditions (break-up of yugoslavia, civil war, economic
sanctions, NAto bombarding campaign in 1999, forced separation of the province
of Kosovo and Metohija and placing it under uNMIK administration and euLeX,
the creation of power elites in the political party system and state authority), having
as a consequence 50 % of the population struggling for survival. the characteristic

of Serbian society today is that the burden of all these consequences, influencing
the standard of living, has not been equally distributed to all social layers and in-
dividuals.
Based on observation of all these negative processes in Serbia, with a special
attention to industrial centers, such as: Kragujevac, Kraljevo, Nis, Bor, vranje, Sme-
derevo and Kosovska Mitrovica, I have tried to present the status of the most vulner-
able groups affected by poverty, based on the exact facts, such as: the unemployed,
children, the working disabled individuals, the war-disabled and other handicapped
and disabled persons, the old persons, roma people, and other groups affected by
poverty.
Key words: transition, deindustrialization, poverty, social problems, social
safety.
ТАБЕЛАРНИ пРИЛОЗИ
Табела 1. – Општине у Србији 1999. године
1.а. Укупно становништво
Укупно становништво
прираштај или смањење становништва
Број просечно
становника просечно годишње на
укупно
годишње 1.000 ста-
новника
1971 1981 1991 1971– 1981– 1971– 1981– 1971– 1981–
1981 1991 1981 1991 1981 1991
Србија 8.446.591 9.313.676 9.778.991 867.085 465.315 86.709 46.531 9,8 4,9
КиМ 1.243.693 1.584.440 1.956.196 340.747 371.756 34.075 37.175 24,1 21,0
Кос.
Митро- 71.357 87.531 104.885 16.174 17.354 1.617 1.735 20,4 18,0
вица
1.б. Запосленост
Запослени у свим облицима својине и приватним радњама 1998. год.
број запослених на
запо- 1.000 становника
запослени
слени у
у свим запосле- у инду-
укупно % жене прива-
облицима ни у свим стрији
тним укупно
својине облицима и рудар-
радњама
својине ству
Србија 2.158.387 40,0% 1.844.783 313.604 ... ... ...
КиМ 144.820 25,8% 118.994 25.826 ... ... ...
Кос.
Митро- 11.829 29,8% 8.404 3.425 ... ... ...
вица
Извор: Општине у Србији: 1993, 1994, 1995, 1996, 1999 године, Републички завод за
статистику, Београд, 1999. год.
Табела 2. – Северна Митровица и Звечан: Извори готовинског дохотка у

2003. години
Укупан
%
Брoј месечни
Извор дохотка од
појединаца доходак
укупног
(у еврима))
Привредни сектор
Запослени у приватном сектору 1.600 208.000 9,0
Запослени у друштвеном сектору 302 36.240 1,6
Запослени код међународне заједнице 215 118.465 5,2
Укупно 362.705 15,8
Тзв. „Буџет Косова“

Запослени у јавним службама 1.822 265.556 11,5
пензије, социјална помоћ и плате
за раднике Трепче 7.171 267.232 11,6
Укупно 632.788 23,1
Буџет Србије
Запослени у јавним службама 4.105 1.193.020 51,8
Социјални трансфери 2.750 212.750 9,3
Укупно 1.405.770 61,1
Укупно доходак 2.301.263 100
Извор: постиндустријска будућност, привреда и друштво у Митровици и Звечану,

eSI-european Stability Initiative, vilton Park, 2004. г.
Табела 3. – Готовински доходак: Северна Митровица и Звечан

(прорачуни eSI-european Stability Initiative)
просеч-
примаоци плата и Месечни
на %
трансфера готовин-
месечна од
Сектор Северна Митро- ски
плата/ уку-
вица доходак
тран- пног
Звечан Укупно (€)
сфер (€)
пРИВРЕДА 1.510 607 2.117 362,705 15,8
приватни сектор 1.050 550 1.600 130 208,000 9,0
посао код међународне заједнице 180 35 215 551 118,465 5,1
Друштвена предузећа 280 22 302 120 36,240 1,6
„БУЏЕТИ КОС. И ОПШТИНЕ“ 532,788 23,2
Послови за које се прима плата 1.257 565 1.822 265,556 11,5
УНМИК Админ. Митровица 138 138 173 23,874 1,0
oпштина Звечан 62 62 173 10,726 0,5
Судови и тужилаштва 138 138 198 27,324 1,2
Митровица – притворски центар 62 62 198 12,276 0,5
Косовска полиц. служба – КпС 56 7 63 198 12,474 0,5
Ватрогасна бригада 35 35 198 6,930 0,3
oбразовање 481 168 649 130 84,370 3,7
(УНМИК „додатак“ на плату)
примарна здравствена заштита 55 1 56 127 7,112 0,3
Трепча 292 327 619 130 80,470 3,5
Трансфери 7.171 267,232 11,6

УНМИК пензије 1.959 1.229 3.188 38 121,144 5,3
УНМИК соц.помоћ (породице) 1.859 770 2.665 40 106,548 4,6
УНМИ накнаде за раднике Трепче 622 696 1.318 30 39,540 1,7
БУЏЕТ СРБИЈЕ 1,405,770 61,1

Послови за које се прима плата 4.105 1,193,020 51,8
примарна здравствена заштита 137 140 277 300 83,100 3,6
Секундарна здравствена заштита 1.093 90 1.183 300 354,900 15,4
Више и високо образовање 728 87 815 360 293,400 12,7
Комунална предузећа (општин- 577 53 630 240 151,200 6,6
ска и национална) образовање
огранци институција Србије 481 168 649 260 168,740 7,3
„Српске“ инст. које финансира 250 66 316 280 88,480 3,8
општина 110 110 220 24,200 1,1
плате запослених у општинама 80 45 125 170 29,000 1,3
Трансфери 2.750 212,750 9,2

пензије из Србије 1.300 750 2.050 85 174,250 7,6
Социјална помоћ из Србије 700 55 38,500 1,7
УКУпНО пЛАТЕ И ТРАНСфЕРИ 2,301,263 100,0
Извор: просечне месечне плате у различитим секторима узете су из Szyrmer&funk-

hauser, економија косова 2002, мај 2003. г. и од Министарства економије и финанси-
ја, Месечни макроекономски монитор Косова, август 2003. г. (подаци за јуни 2003).
процена просечних примања оних који се финансирају из Буџета Србије су базирана
на вођеним разговорима. подаци за запослене на Универзитету узети су из georg
Woeber „Status report on the university of Mitrovica-Kosovo“, фебруар 2003.г.
УДК 327.7/8(497.115)
323.285(497.115)
Радослав Гаћиновић
АЛБАНСКИ СЕПАРАТИСТИЧКО-ТЕРОРИСТИЧКИ ПОКРЕТ

ПРЕТњА МИРУ НА БАЛКАНУ
„понекад се човек пита да није дух

већине балканских народа заувек
отрован и да, можда, никад више неће
ни моћи ништа друго до једно: да
трпи насиље и да га чини.“
Иво Андрић, знакови поред пута
претња безбедности Балкана је на почетку XXI још израженија, а насиље

над Србијом од стране неких западних сила још интензивније. Од настанка
српске државе на Балкану Срби су се увек борили само за постојање и опста-
нак. Анализаом историјских докумената о протеривању Срба са Косова и Ме-
тохије у последња три века (1690–2006) може се закључити да је из некадашње
Старе Србије (данашње Косово и Метохија), насилно протерано око 1 150 000
Срба, да их је око 200 000 побијено и 150 – 200 000 арбанизовано, односно
преведено у исламску веру. У средњем веку није постојало посебно име за ову
покрајину, осим општег имена Србија.
У другој половини XX века, многе западне земље најдиректније подстичу
националну препотентност Албанаца, охрабрују их да спроводе албанотерор
чија је идеологија албанизам а форма ултрадесни или фашисоидни терори-
зам, и то најинтензивније у другој половини XX и на почетку XXI века. поред
конкретних антисрпских активности неких наднационалних организација
у свету, понашање међународних снага безбедности на КиМ практично је у
функцији оставривања шиптарских сепаратистичко-терористичких циљева.
Незаконито проглашење независности Косова од стране привремене скуп-
штине Косова представља преседан у историји међународних политчких од-
носа уз претходну легализацију терористичких организација ОВК и АНА од
стране Америке, Велике Британије, француске и других западних земаља
оставља и даље Балкан у једном потенцијалном жаришту уз примену највећег
нивоа насиља над Србијом од стране Америке и њених савезника. Очигледна

примена двоструких стандарда од стране западних сила директно подстиче
националну препотентност албанских сепаратиста и терориста који предста-
вљају опасност за безбедност Балкана у наредном периоду. Албанци се, по
мишљењу аутора овога текста, неће задовољити сецесијом Коосва и Метохије
од Србије, они ће у првој фази настојати да створе „велико косово“ и од делова
Македоније, Црне Горе и југоисточне Србије, а након тога би највероватније
градили неки савез са Албанијом. У том случају територија под контролом Ал-
банаца би била близу 50 000 km2 на којој би живело 6 – 6,5 милиона Албанаца.
Стварање велике албанске државе на Балкану подстакло би даљу националну
препотентност Албанаца и највероватније отворени сукоб са Србијом или Грч-
ком, што би неминовно водило ка трећем балканском рату. Ово је упозорење
првенствено Европи, а онда и ОУН–у.
Кључне речи: Србија, Косово и Метохија, Балкан, безбедност, отимање,
насиље, тероризам.
МЕНТОРИ шИпТАРСКОГ НАСИЉА НА БАЛКАНУ

Водеће светске силе у овом историјском тренутку – Велика Британија,
САД и Немачка, имају посебне интересе у односу на Балкан. њихов интерес је
да првенствено Србија не сме постати преовлађујућа сила на Балкану, колико
из страха да Русија ту не стекне ново упориште, толико и из потребе демили-
таризације тог простора, да би обезбедили сигурно залеђе у решавању средо-
земних и блискоисочних проблема. према томе, све оно што се дешавало на
простору Србије од 1990. године није просто понављање историје, него израз
нове европске кризе која поприма историјске размере. познати француски
теоретичар, генерал пјер Галоа, аргументовано је предочио да је разарањем
на Балкану поремећена равнотежа сила у Европи, при чему се Немачка јавља
као најмоћнији чинилац.1 Хенри Кисинџер, у књизи Дипломатија, објављеној
1994. године, истиче да је то трећи покушај САД да обликују свет према својим
интересима – што је, по његовом мишљењу, сасвим природан процес: „Као по
неком природном закону, у сваком веку изгледа да се појави нека земља која
има моћ, вољу и интелектуалну и моралну тежњу да обликује цео међународ-
ни систем у складу са својим сопственим вредностима“.2 У XvII веку то је била
француска кардинала Ришељеа, у XvIII веку Велика Британија, у XIX веку
Метерникова Аустрија, а затим Бизмаркова Немачка. У XX веку доминирају
САД, које су до сада већ три пута покушале да наметну своју вољу свету. прво,
Вилсон 1918, с планом „ширења демократије“, који није успео због америчког
изолационализма. Други пут је то био Труман с Маршаловим планом, али
1 Pierre M. gallois, Vers une predominan�e allemande., „Le Monde,“ 16.July, 1993.
2 henry Kissinger, Diploma�y, New york, Simon Schuster, 1994.
Радослав Гаћиновић:: албански сепаратистичко-терористички … 247
тај план је пропао због сукоба са Совјетским савезом, када је настао период
равнотеже сила (равнотеже страха). Али пошто је СССР пропао 1990. године
Буш и Клинтон, најзад, имају слободан пут ка светској доминацији.3
У свим геополитичким пројекцијама Запада на Балкану, у којима домини-
рају САД, Алабнци добијају наглашену улогу. Оне се огледају у посредовању
новог продора ислама на Балкану, и даље у Европу, у посредовању стратешке
улоге Италије коју је добила у подели улога унутар НАТО, на његовом јужном
стратешком крилу и у Средоземљу, и у балансирању стратешког значаја срп-
ског чиниоца као потенцијалног посредника руске и словенске геополитике
на Балкану. То балансирање се, пре свега, односи на једну од оса балканског
геополитичког чвора – осу североисток, југозапад, којом је традиционално
доминирао руско-словенски геополитички и стратешки утицај на балканска
политичка збивања.4 Та оса ће, због евентуалног остваривања америчких
интереса, и снажног присуства Немачке у подунављу и црноморском базену,
добијати све већи значај да би се Русији трајно онемогућило да у било ком по-
гледу учестувује у расподели моћи у том све значајнијем стратешком региону
Европе. постоје две методе за остваривање тог циља: први се састоји у пресе-
цању православне вертикале која води од Белорусије (практично од Балтика),
преко Украјине, Молдавије, Румуније, Бугарске, Македоније и Грчке, до Егеја
и Средоземља, а други у јачању исламског окружења Србије, пре свега Алба-
није и муслиманске Босне.
Без Косова и Метохије5 Албанија не може да испуни стратешку улогу
коју јој је Запад наменио у геополитичким играма на Балкану, јер тој држави
недостају сви неопходни ресурси на којима се, иначе, заснивају битни елемен-
3 Михаило Марковић, Нови светски поредак , Зборник радова Геополитичка стварност
Срба, Институт за геополиотичке студије Београд 1997, стр. 52.

4 Ј. Илић, Балкански геополитички чвор и српски етнички простор, у Геополитичка ствар-
ност срба, Зборник радова, Институт за геополитичке студије, Београд 1997.

5 О уласку Косова и Метохије у састав самосталне српске државе јасно сведочи н Нема-
њино Житије, које је написао Свети Сава на почетку XIII века. Када су Турци заузели Косово
и Метохију (1455. године, падом Новог Брда) и суседне крајеве, пописали су на њима затечено
становништво које је било скоро све српско, са свега 2–3 % Арбанаса западно од Ђаковице. У
средњем веку није постојало посебно име за ову покрајину, осим општег имена Србија. под
овим именом територију Косова и Метохије помињу путописци у XvI и XvII веку, од којих
су неки и Арбанаси. Млетачки посланик Јаков Соранцо, 1575. године каже како прелазећи
Дрим улази у Србију. Архибискуп барски Марин Бици (Marin Bizzi) 1610. године, такође узима
Црни Дрим као границу између Арбаније и Србије. петар Мазарски, апостолски визитатор,
по народности Арбанас, 1623. године, каже да Дрим дели Арбанију од Србије. Надбискуп Ђор-
ђе Бијанки, вршећи канонску визитацију у Србији 1638. године написао је извештај у коме
наглашава да се призрен налази у Доњој (јужној) Србији (Servia,, „inferiore“). према писаним
изворима, Косово и Метохија и други крајеви данашње Косметске покрајине били су у XIII,
XIv, Xv и XvI веку етнички најхомогеније области српске државе. То значи да на Космету
није било других народности сем Срба. Сведочења страних аутора најбоља су илустрација
о етничким, политичким и верским приликама у области Косова и Метохије. То су радови
Ami Buea, Jozefa Milera, Johana georga fon hana, Ивана Степановича Јастребова, Александра
Гиљфердинга, Виктора Берара, Гастона Гравијеа и других. На попису становништва на Ко-
ти и показатељи државне моћи: просторна стратешка дубина, демографски

потенцијали и привредни и природни ресурси као темељи економске моћи
државе. На основу тога није тешко закључити зашто је притисак САД и ме-
ђународне заједнице на Србију да пристане на промену државно-правног
статуса Косова и Метохије тако снажан. Наиме, људска права и права наци-
оналних мањина, као и потреба унутрашње демократизације Србије, у томе
имају потпуно споредну улогу, улогу димне завесе за притиске мотивисане
искључиво геополитичким и геостратешким разлозима. Америка и неке зем-
ље Европске уније врло неопрезно, дрско и са аспекта међународног права
неприхватљиво спроводе своју политику силе на Балканском полуострву, тј,
на територији Србије. Дакле, многе западне земље најдиректније подстичу на-
ционалну препотентност албанаца, охрабрују их да спроводе албанотерор
чија је идеологија албанизам а форма ултрадесни или фашисоидни тероризам
и то најинтензивније у другој половини XX и на почетку XXI века. и данас
многе од њих подржавају процес отцепљења ким, тј. отимање српске тери-
торије, тотално игноришући међународно право, уставно и историјско право
србије, које је увек старије од етничког права. поред конкретних антисрпских
активности неких наднационалних организација у свету, понашање КфОР-а
и УНМИК-а на КиМ практично је у функцији остваривања шиптарских сепа-
ратистичко-терористичких циљева. Није ли онда бесмислено веровати да се
у свету истина и правда третирају као основна демократска начела увек, и
у свим приликама.
И поред познатих терористичких и криминалних радњи шиптарско-те-
рористичког покрета на Косову и Метохији, бивши амерички председник
Вилијам Џеферсон Клинтон искористио је положај председника најмоћније
земље на планети, Амерички конгрес и њихове најмоћније савезнике у свету,
правећи преседан у историји светске цивилизације – да најмоћнија војна сила
на планети без разлога и без одобрења СБ ОУН изврши агресију на Србију, тј.
стане на страну терористичко-сепаратистичког покрета Албанаца на Балкану.
почињени злочини над грађанима Србије у току агресије за њих нису били
довољни па је тренд насиља над Србијом и даље настављен од стране неких
великих сила, посебно САД6 и Велике Британије. Континуирано насиље над
сову и Метохији 1929. године Срби су били у већини, и то 61%. Очигледно је да су шиптари
демографски фактор схватили као стратегијски и тако су се и понашали, да би на попису ста-
новништва 1948. године на Космету њихово бројно стање било 68,5%, на попису 1961. године
67,1%, а 1981. године 74,4 %, а обзиром на то да су шиптари попис 1991. године бојкотовали
процењује се да их је тада било 81,6%. (Радослав Гаћиновић, отимање косова и метохије’,
НИЦ Војска, Београд, 2004, стр. 22).
6 Албански лоби у САД је званично основан у јануару 1989. године, са називом „Албан-
ско-америчка грађанска лига“ (ААЦЛ), као непрофитна организација, која има за циљ да
„активно лобира у законодавном и извршном огранку власти у САД“ у складу с америчким
законима. његов оснивач и председник је бивши амерички конгресмен итало-албанског по-
рекла Џозеф (Џо) Диогарди, који је „косовско питање“ покренуо пред Конгресoм САД 1985.
године. Џо Диогарди и Антал (Том) Лантош били су 1989. године први амерички политичари
Србијом озваничено је признавањем Косова и Метохије као независне држа-

ве, као и лобирањем код многих држава у свету да учине такав незаконит по-
тез. познато је да су политичке елите Авганистана, па онда Америке, кршећи
међународно право прве признале нелегално проглашену независност Косо-
ва. И поред великог притиска од стране западних сила на челу са Америком,
Великом Британијом и Немачком тзв. Независну државу Косово признале су
62 државе. пошто је део мећународне заједнице признао нелегално прогла-
шену независност дела српске територије без сагласности српског народа
и власти, то за Србију значи отета земља. На силом отету територију народ
Србије задржава тапију и право да му се отета земља врати. познато је из
историје, да ниједно парче земље које је било отето на Балкану, није остало
вечно отето.
Тренутно су Албанци на Балкану једини амерички савезници у поданич-
ком смислу, па им толеришу терористичке активности и остале врсте крими-
налног понашања, док ЕУ занемарује чињеницу да је албански сепаратистич-
ко-терористички покрет на Балкану извор највећих безбедностих проблема у
Европи. Албанци се неће задовољити сецесијом Косова и Метохије од Србије,
они ће у првој фази настојати да створе „Велико Косовo“ и од делова Македо-
није, Црне Горе и југоисточне Србије, а након тога би највероватније градили
неки савез са Албанијом. У том случају територија под контролом Албанаца
би била близу 50 000 km2 (Албанија 28 748 km2; Косово и Метохија 10887 km2;
Македонија има 25 333 km2, а од тога на половину имају претензију Албанци;
Црна Гора 13812 km2 и од те територије Албанаци очекују делове, југоисток Ср-
бије.)77 на којој би живело 6,5–7 милиона Албанаца. Стварање велике албанске
државе на Балкану подстакло би даљу националну препотентност Албанаца
који су после Другог светског рата посетили Албанију, а наредне године с Робертом (Бобом)
Долом, и шест других сенатора први пут боравио на Косову и Метохији. Активности „Аме-
ричко-албанске грађанске лиге“ нарочито су интензивиране последњих десет година XX века,
када је она постала водећа албанска лобистичка организација у САД и добила велики утицај
не само на Капитол хилу, него и у деловању албанског националног покрета на Косову и Ме-
тохији, западној Македонији, југоисточној Србији, на југоистоку Црне Горе и у југозападној
Грчкој, тзв. чамериа (земља чама) на албанском језику, односно, северном Епиру. Када је реч о
Косову, ААЦЛ заступа захтев за независношћу на основу права албанске већине на самоопре-
дељење, постепеним преношењем надлежности са администрације УН (УНМИК) на органе
локалне власти, губећи потпуно из вида српско државотворно и историјско право на те про-
сторе. Диогарди је од средине осамдесетих година успоставио блиске везе и с једним бројем
утицајних чланова Комитета за међународне односе представничког дома и сената, као што
су Џозеф Либерман, Бенџамин Гилман, Дана Рорбахер и Том Лантош, те са конгресменом
из њујорка Елиотом Енгелом, који је преузео улогу водећег албанског лобисте у Конгресу За
медијску промоцију ААЦЛ у САД ангажована је иста компанија за односе с јавношћу која је
средином деведесетих успешно промовисала тадашњу политику Загреба и Сарајева – Рудер
фин Инц (Исто, стр. 142 – 146).
7 Србија са Косметом има 88361 km, а без Космета 77474 km, а према званичним подацима
Републичког завода за статистику Србија има 7 498 001 становника од којих су 82 % Срби или
6 212 858. површина Грчке је 131944 km са 13 милиона становника, Албанија има око 3 550 000
и, највероватније, отворени сукоб са Србијом или Грчком, што би неминовно

водило ка трећем балканском рату. Ово је упозорење првенствено Европи, а
онда и ОУН.
пРОЦЕС ОТИМАњА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Интензивирање шиптарског насиља над Србима почиње након оснивања
прве призренске лиге 1878. године у призрену, када почиње процес отимања
јужне српске покрајине. Национални покрет и идеје о етничком уједињењу Ал-
банаца настале су одмах после Берлинског конгреса, на коме је донета одлука
да се Турска мора повући са највећег дела окупираног балканског полуострва.
Аустрији није одговарало да све те територије припадну хришћанским балкан-
ским народима, а посебно су били против територијалног проширивања Ср-
бије и Црне Горе, које би имале заједничку границу, а у војном смислу постале
респектабилан фактор. Аустрија је тако охрабрила Албанце, а родоначелник
те идеје била је прва призренска лига, код Турака позната као Арнаут конгра.
На челу лиге били су браћа Авдул, Наим и Сани фрашери, виши чиновници
на турској порти. призренска лига је првенац идеје о стварању етнички чисте
„Велике Албаније“. прва призренска лига је творац идеје о стварању албанске
националне армије АНА, која би егзистирала на албанским етничким про-
сторима. Након формирања прве призренске лиге формирају се пећка лига,
Косовски комитет, Национални фронт Албанаца, а све са циљем да се органи-
зују побуне и да се свака постојећа власт дискредитује у очима међународне за-
једнице, како би на таквим основама шиптари добили подршку међународне
заједнице за остваривање њихових сепаратистичих идеја о стварању етнички
чисте „Велике Албаније“.
после првог балканског рата 1912. године, у коме су Албанци били на
страни Турске, Конференција амбасадора у Лондону 1913. године утврдила је
границе новоосноване албанске државе. Новембра 1921. године Конференција
амбасадора у паризу донела је одлуку о признавању Албаније као независне и
суверене државе (Албанија је пре тога 1920. године примљена у Друштво наро-
да). Иако је Конференција амбасадора у паризу начелно утврдила границе које
су се у основи поклапале са решењима Лондонске конференције, дефинитивна
граница између Краљевине СХС и Албаније утврђена је протоколом Међуна-
родне комисије о разграничењу, донетом у фиренци 26. јула 1926. године. Ал-
банска држава обухватила је највећи део албанских етничких територија.
У Скадру је 7. новембра 1918. године формиран Косовски комитет, чије
је политичко-пропагадно и терористичко деловање, с позиција албанског
иредентизма и косовског сепаратизма, пресудно утицало на југословенско-ал-
банске односе у периоду између два рата. политичка платформа тог комитета
становника, Црна Гора 650 000, Македонија око 2075 000 од тога 25–30 % Албанаца (Радослав
Гаћиновић, Русија и безбедност Балкана – Зборник радова, Русија и Балкан, Институт за по-
литичке студије, Београд, 2008, стр. 77).
била је одбрана територијалне целокупности и „ослобођење Косова и других

албанских крајева“ свим средствима, како би се силом отела српска територи-
ја. У борби за те циљеве на Косову и Метохији је од 1919. до 1924. године дело-
вао одметнички отпор познат под називом Качачки покрет. Качачки покрет
има дугу традицију и потиче из Албаније. Качаци су, у ствари, одметници.
Најчешћи разлози за одметништво у шумама била је крвна освета, избегава-
ње казне за извршене пљачке, разбојништва, избегавање војне обавезе, која је
у турској царевини била изузетно дуга и тешка, отмице жена и сл. Качака је
било у свим деловима Косова и Метохије, нарочито у Дреници где су се због
конфигурације терена скоро слободно кретали.
На Београдском универзитету формирана је 1935. године тајна студентска
шиптарска организација „Беса“, чији је основни циљ био отимање Косова и
Метохије и прикључење Албанији. Идејне вође тајне терористичке организа-
ције били су Ћазим Блаца, шаип Мустафа и Ибрахим Љутва, а њихов основни
задатак био је да на универзитету створе атмосферу о неопходности стварања
Велике Албаније, да формирају оружане формације и у датом моменту крену
са терористичким акцијама. Ову терористичку организацију је финансирало
албанско и италијанско посланство у Београду.
Од 1939. године почиње још јача и организованија активност шиптарског
сепаратистичког покрета уз свестрану помоћ фашистичке Италије. Италија
је, као што је познато, окупирала и анексирала Албанију 7. априла 1939. го-
дине.
Одлуке прве призренске лиге се конкретизују на заседању Друге призрен-
ске лиге од 16–19. јуна 1943. године у призрену, а операционализација, одлука
прве и Друге призренске лиге конкретизована је до детаља на заседању Треће
призренске лиге у њујорку 26. и 28. новембра 1966. године.
Осим тога, веома је битно подсетити да су шиптари, новцем добијеним од
грађана Србије и осталих република бивше СфРЈ, деценијама издвајаним за
привредни препород Косова и Метохије, у ствари, куповали куће и имовину
Срба који су се под притиском исељавали са територије Косова и Метохије.
подсећања ради, бивше југословенске републике, посебно Србија, деценијама
су издвајале финасијску и стручну помоћ како би се надокнадио заостатак у
развоју Косова и Метохије. Највећи део те помоћи издвајала је Република Ср-
бија. У средњорочном периоду између 1966. и 1970. године, од 20 309 000 000
динара инвестиција у Југославији на Косову и Метохији је утрошена једна
четвртина или 5 134 000 000 динара. У наредном средњорочном периоду од
1971. до 1980. г. на Косову и Метохији утрошено је 54 475 000 000 динара од
укупних 133 951 000 000 динара инвестиција издвојених за улагања на нивоу
СфРЈ. Од 1980 до 1985. године на Косову и Метохији је утрошено 37% укупног
фонда југословенских инвестиција, а у раздобљу од 1985. до 1990. године тај
проценат је износио 43 %. Само од зајма који је Светска банка дала СфРЈ, за
развој Космета тадашња држава је издвојила 24 % или 240 000 000 долара, а
1981. заслугом српске и југословенаке владе од Међународне банке добијен је

посебан зајам за развој Косова и Метохије у вредности од 130 000 000 долара
у временском раздобљу од пуних десет година сваки запослени у Републици
Србији издвајао је 1% од свог личног доходка за развој Косова и Метохије,
што је по тадашњем курсу износило око 1 000 000 долара дневно или око
3 650 000 000 долара за десетогодишњи период. 8
Србија је деценијама улагала велика средства у развој научне делатности
и просветног система на Косову и Метохији. почетком 1990. године Косово и
Метохија су имали 22 научне организације и јединице, са више од 1.200 запо-
слених, међу којима 213 доктора и 160 магистара наука претежно шиптара, а
пре Другог светског рата ниједан шиптар са Космета није имао научно звање.
Само 1988. године на Космету је објављено 113 научних јединица, далеко више
на албанском језику. Радио-телевизија приштина је 80 одсто свога програма
емитовала на албанскм језику, а почетком 1990. године на Космету је било
120.000 ТВ пријемника, а само издавачка кућа „Рилиндија“
Рилиндија“ објавила је 289 на-
слова на албанском језику. У то време на Космету је било 16.500 наставника за
наставу на албанском језику, а то је више него што је 1941. године било учени-
ка из редова те народности, затим 4.000 средњошколских наставника, више
него што је 1948. године било средњошколаца шиптарске народности.9
И поред ових чињеница, Албанцима са Косова и Метохије није одгова-
рала сопствена држава па су дали велики допринос њеном разбијању. Након
доприноса разбијању СфРЈ шиптарски терористи су највећи до тада интензи-
тет насиља усмерили и против новонастале државе СРЈ–СЦГ, посебно против
неалбанског становништва на Косову и Метохији. За своје тзв. мученичко
представљање великим силама ангажовали су најпознатије лобистичке аген-
ције у свету (Рудер фин, Хил, Еделман…). Оценили су да је време да обнаро-
дују одлуке Треће призренске лиге и да се у јавности представе терористичке
скупине у саставу АНА-е:, ОВК, ОНА, ОВпМБ… чије су активности садржане
у дефиницији тероризма која гласи: „Тероризам је организована примена на-
сиља (или претња насиљем) од стране политички мотивисаних извршилаца
(појединаца или група) који су одлучни да кроз страх, зебњу, дефетизам и
панику намећу своју вољу органима власти и грађанима.“10
Операционализација одлука Треће призренске лиге нашла се у завршној
фази у првој половини 1990. године, када је и званично формирана Ослободи-
лачка војска Косова. постоје различита мишљења о месту старања тзв. ОВК, а
највероватније је да је то била швајцарска. Термин Ослободилачка војска Ко-
сова први пут се јавио почетком 90-тих година. политичка руководства свих
утицајних шиптарских партија на Косову и Метохији почетком 90-тих година
8 Милан Вучинић, зашто косово не може да буде република, НИп пословна политика,
Београд, 1990, стр. 138 и 139.

10 Др Радослав Гаћиновић, тероризам, Драслар партнер, Београд 2005. год. стр. 60.
дефинисала су заједничке циљеве деловања, формирајући Национални фронт

за ослобођење Косова. Наведена организација је у свом програму имала два
правца деловања. први, да се политичким средствима решава проблем Косо-
ва, и други, формирање ОВК која би оружаним путем обезбедила стварање
Републике Косово. У широј јавности тзв. ОВК се први пут огласила у фебруару
1996. године, када је преузела одговорност за извођење терористичких акција
на објекте на Косову и Метохији у којима су били смештени Срби прогнани из
Републике Хрватске. припадници ОВК наоружани, у униформи са амблемом
ОВК, показали су се јавно први пут 29. новембра 1997. године у селу Лауша
на сахрани убијеног терористе Хашита Геција, а у иностранству 10. децембра
1997. године у Бону, када је промотер био терориста Џафер шатри. Немачки
политиколог и специјалиста за тајне операције обавештајних служби Ерих
шмит-Енбон, цени да је Немачка одиграла ужасну улогу у изазивању кризе
на Косову и Метохији.11
Агресивно понашање Албаније изазвало је бројне граничне инциденте.
У саставу ОВК се нашао већи број терориста из страних земља. Један број са
знањем својих влада и њиховом припремом за тероризам против Срба, па се
онда може говорити о међудржавном тероризму на Косову и Метохији. Други
део терориста долази без знања својих влада, што значи да је у континуитету
присутан и транснационални тероризам на територији јужне српске покра-
јине. Терористи на Косову и Метохији су испровоцирали побуну Албанаца
против своје државе. Савремено међународно право подвлачи разлику изме-
ђу побуне и других видова насиља. савремени систем међународног права
побуну сматра унутрашњом ствари државе и у искључивој је надлежности
државе. Члан 1, став 2. Протокола II придодат Женевским конвенцијама из
1949. године, изузима побуну из орбита међународног права. Сједињене Др-
жаве су, на пример бациле запаљиве бомбе на комплекс зграда у месту Беко
(Wako texas) 1993. године на којима се забарикадирала верска побуњеничка
секта. Том приликом је убијено више од 80 америчких грађана, међу којима
и десетеро деце.12
Од 1996. године ОВК највећу помоћ и подршку има од Националног ал-
банско-америчког састава (NAAC – National Albanaian-Americane Councul).13
познато је да су у Рамбујеу албанске интересе заступали познати светски
11 Интервју средњонемачком радију из Лајпцига, крајем марта 1999. године.
12 Смиља Аврамов, Регуларна армија и побуњеници, Војно дело бр. 4/99, Београд 1999,
стр. 12.
13 NAAC је удружење или зајединица Албанаца у САД и Американаца албанског порекла.
Ово удружење је отворило званично канцеларију у Вашингтону 1.октобра 1996. године. Реч је
о незанисној, непрофитабилној и етнички уређеној организацији која се посветила унапређе-
њу албанско-америчких односа. На челу NAAC-a од 30. октобра 1998. године је адвокат Илир
Зерка, рођен 1965.г. у Крушеву (Македонија), који је 1968. г. са родитељима емигрирао у САД.
Зерка је био једини Американац албанског порекла који је радио у конгресу САД код познатог
конгресмена и стручњака за радно право, правосуђе и спољну политику georga Milera. Зерка
стручњаци за међународно јавно и приватно право из САД: пол Вилијамс,

Маршал Харис и Мортон Абрамовић. Терористичка активност све више по-
прима драматичне размере. Оснива се команда тзв. ОВК са главним штабом
у селу Горобиље, између Косовске Митровице и пећи, која ту остаје и током
агресије и дејства снага НАТО-а на СРЈ. поред главног штаба ОВК у селу Горо-
биље налази се дипломатска војна мисија САД од 11 чланова и поткомисије
ОЕБС-а (верификатори).
У многим случајевима међународна заједница је пружала сваку врсту
помоћи државама угроженим од тероризма, осим кад је у питању Србија.
према Србији међународна зајединица је својим активностима поспешива-
ла тероризам и најодговорнија је за нарастање масовних терористичких ак-
тивности на територији јужне српске покрајине. Савет безбедности је само
вербално, и то повремено, осуђивао терористичке активности на територији
Србије, као и понашање Албаније. Ухапшени терористи у граничном појасу
који су насилно кренули, под борбеним дејствима из Албаније, на територи-
ју СРЈ изјавили су да се у северној Албанији (Кукс, Крума, Влахна, Тропоја,
Бајрам Цури) зависно од смештајних капацитета интензивно обучава од 150
до више стотина терориста. Након обуке, они се опремају, наоружавају и упу-
ћују на територију СРЈ. поменуте чињенице је запазио и јавно изнео у Круми
22. 12. 1998. године чак и шеф ОЕБС-а за Албанију Дан Евертс. по његовом
мишљењу „Север Албаније и даље је подручје где ОВК обавља веома ужурбане
припреме за ратовање“.14
У скоро свим западним земљама скупљана су средства за помоћ теро-
ристичким активностима на Косову и Метохији. Једино се оваквом начину
финансирања насиља супротстављала швајцарска. Уредник аустријског ра-
дија Молте Олшевски у својој књизи Рат за косово, објављеној у јесен 1999.
године, наводи да је на Космету било око 1 000 терориста из исламског света,
од тога 300 из Босне. У саставу ОВК било је у континуитету 300–800 страних
плаћеника.15 Чланом 47 Протокола 1. у ставу 1 констатује се да плаћеник не-
ма право да буде борац или ратни заробљеник. Другим речима, плаћеници не
уживају заштиту међународног права. конвенцијом о забрани регрутовања,
коришћења, финансирања и обучавања плаћеника, усвојеној 1989. године у чла-
ну 2, предвиђено је да свако лице које регрутује, користи, финансира и трени-
је контактирао Вилијама Вокера 8.01.1999. године да се информише о раду косовске верифи-
кационе комисије. Захтевао је од НАТО-а да заустави српске снаге на Косову 11. јануара 1999.
године, а 17. јануара 1999. године обратио се америчком председнику са захтевом да што пре
почне бомбардовање територија СРЈ. Илир Зерка је од 1996. године главни организатор и
предводник свих демострација у САД. (Радослав Гаћиновић, отимање косова и метохије,
НИЦ Војска, Београд, 2004, стр. 100).
14 Војска, 14.1.1999. године, стр. 9.
15 Исто.
ра плаћенике чини међународни деликт. Државе уговорнице обавезале су се у

члану 5 те конвенције да ће забранити сваку активност везану за коришћење
плаћеника, с обзиром на тешке последице њиховог ангажовања.
Иако је тада Србија била веома исцрпљена грађанским ратовима у окруже-
њу, масовним терористичким активностима на територији Косова и Метохије
и санкцијама међународне зајенице, Америка је одлучила да покрене најмоћ-
нију војну силу у историји човечанства и изврши агресију на Србију 24. марта
1999, која је трајала до 10. јуна 1999. године и тиме починила највећи ратни
злочин над цивилним становништвом. Агресија је отпочела тзв. дејством са
дистанце, по доктрини вишедимензионалних операција (full dimension ope-
rations), уз употребу крстарећих ракета и авијације.
професор Загребачког универзитета Жарко пуховски, коментаришући
агресију НАТО на СРЈ, каже: „Оно што се сада догађа у СРЈ јесте покушај
НАТО-а да оправда своје постојање, јер за 49 година своје егзистенције није
интервенисао, а нестао је главни разлог његовог оснивања – одбрана од кому-
низма.“16
прави смисао стратегије НАТО-а у бомбардовању СРЈ открио је америч-
ки генерал Мајкл шорт (Michael Short), главнокомандујући ваздухопловним
операцијама у нападу на СРЈ, „Не може се добити рат ако не уништимо могућ-
ности нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду,
струју, храну, па чак и здрав ваздух“, говорио је током агресије на СРЈ.17
Изучавајући безбедност Балкана након агресије НАТО-а на СРЈ, намеће
се логичко питање: Какви су, дакле, стварни ефекти интервенције НАТО-а на
Балкану данас и шта се може очекивати у блиској будућности?
прво, веома пристрасно ангажовање земаља НАТО-а у корист муслимана
у Босни и Херцеговини, а затим и у корист исламских Албанаца на Косову и
Метохији и Македонији, довело је до поремећаја геополитичке равнотеже у
региону, која изразито фаворизује исламски утицај, а преко њега охрабрује
исламистичке терористичке организације.
Друго, арбитрарно геополитичко моделирање и насилно пресецање Горди-
јевог чвора, у осетљивом балканском кризном жаришту, прекрајањем посто-
јећих државних граница не само што је тежак удар на основе међународног
права, већ је и фактор ширења нестабилности, и директан подстицај многих
сепаратистичких покрета у свету на насиље.
Треће, после Америчке окупације дела Србије, метафорички речено, КиМ
постаје најмоћнији амерички носач авиона. Уместо већег броја Саратога, ко-
је би морали поставити дуж обале Русије, Америка сада има Косово и око
200 000 добровољаца – Албанаца за евентуални нови источни фронт. Дакле,
16 Радослав Гаћиновић, Русија и безбедност Балкана, Зборник радова, Русија и Балкан,
Институт за политичке студије, Београд, 2008, стр. 75.

17 Нови гласник, Војноиздавачки завод Београд 2000, стр. 127.
Америка се, вероватно, неће лако одрећи Балкана, тј. Космета, јер је поред
осталог, тамо саграђена и највећа база НАТО-а, Бонствил, на 775 хектара оте-
те српске земље.
четврто, неправедно решење косовско-метохијског проблема је у току
кршењем међународних норми и Резолуције 1244 СБ УН, што ће, вероватно,
подстаћи нови талас насиља и подгрејати старе нетрпељивости, конфликте и
територијалне аспирације на европском југоистоку у целини. Неправедно ре-
шавање статуса Косова и Метохије ће приморати Србију да изнова размишља
о свом месту у Европи и свету, поготово након противправног проглашења
независности Косова и легализације тог незакоња од стране западних земаља.
Овакви двоструки стандарди Америке и њених савезника према албанском
насиљу на Балкану, отварају многе проблеме балканских земаља, пре свих
Македоније којој прети тотална разградња а можда и брисање са географске
карте.
Након завршетка агресије НАТО-а, на територију јужне српске покраји-
не су упућене међународне снаге безбедности у чијем су саставу врхунски
обучени борци. Без обзира на међународне обавезе, КфОР и УНМИК нису
омогућили спровођење Резолуције СБ 1244, јер владе неких земаља из којих
су КфОР и УНМИК немају интерес да се ова резолуција спроведе у дело, пр-
венствено због симпатија према шиптарским терористима и због страха за
животе својих људи ако уђу у отворени сукоб са шиптаским герилцима и ве-
ликим бројем терориста. Од доласка КфОР-а на подручје Косова и Метохије,
тј. од 10 јуна 1999. до краја 2005. године, наоружане шиптарске терористичке
групе извеле су укупно 7757 терористичких напада.18
Дакле, међународне снаге безбедности нису испуниле задатак по Резолу-
цији СБ 1244, која је гарантовала повратак снага безбедности СР Југославије
на Косово и Метохију; повратак свих протераних на своја вековна огњишта
свима је била загарантована безбедност на Космету, а пракса је потврдила да
безбедни нису само Срби и Црногорци.
18 У тим акцијама припадници ОВК су убили 1252, ранили 2237 и отели 1150 особа, уни-
штили или видно оштетили 150 српских цркава и манастира и спалили више од 2 000 000
књига на српском језику. Откривено је 144 логора у којима су били заточени, малтретирани и
мучени Срби. Од доласка КфОР-а до краја новембра 2003. године нa Космету је порушено 5100
српских надгробних споменика, чија се вредност процењује на више од пет милиона евра. У
том периоду је са Космета протерано 250 000 неалбанског становништва, спаљено или отето
107 000 кућа и станова чији су власници Срби и Црногорци (77000 отето, а 30 000 уништено),
чија вредност се, без земљишта и пратећих објеката, процењује на око 5 350 000 000 (пет мили-
јарди и триста педесет милиона ) евра. Након шиптарског погрома над Србима 17. марта, чак је
и командант јужног крила НАТО-а, амерички генерал Џереми Џонс, изјавио „Ово је етничко
чишћење Срба“. Други американац поводом 17. марта, Мортон Абрамовиц – креатор Клинто-
нове политике за Балкан и саветник шиптарским преговарачима у Рамбујеу је изјавио: „Само
насиљем може нешто да се промени. Мартовско насиље је за Албанце имало и неке позитивне
резултате.“ (Радослав Гаћиновић, отимање косова и метохије, НИЦ Војска, Београд 2004, стр
147; Радослав Гаћиновић, Фељтон у политици од 19. 1. 2006; НИН, 8. јул 2004, стр.20)
Ниједна од ових обавеза није испуњена. читав један век се одвија процес
отимања Косова и Метохије од стране шиптарског сепаратистичко-терори-
стичког покрета. У томе су кроз историју имали значајну подршку једног дела
међународне заједнице. Данас, интензивније него икада врши се притисак
на српско руководство да се малтене одрекне своје у историји најзначајније
територије. Но, ниједан српски политичар чије се функционисање темељи на
легалитету и легитимитету не може потписати сецесију Косова и Метохије, тј.
10887 квадратних километара или 12,3 % територије Србије, јер Србија има
историјско и уставно право над Косметом, које је старије од етничког пра-
ва. Ако би званична власт Србије потписала отцепљење Косова и Метохије од
Србије, ти делови српске територије би били изгубљени за сва времена.
ЗАшТО КОСОВО И МЕТОХИЈА НЕ МОЖЕ пОСТАТИ

САМОСТАЛНА ДРЖАВА
посматрано са историјског аспекта, Косово и Метохија не могу бити са-
мостална држава, јер су се Срби током велике сеобе индоевропских народа ко-
начно настанили на простор Балканског полуострва, тј. на простор данашњег
Косова и Метохије у vII веку. Од Византије су Срби, поред осталог, наследили
и хуману традицију задужбинарства, традицију свенародног окупљања, сабо-
ровања и богослужења, те свестраног културног уздизања народа. Дакле, Ср-
би, дошавши у vII веку на територију данашњег Косова и Метохије, настањују
просторе тадашњег Византијског царства и образују своје области зване скла-
виније, затим од Византије примају хришћанство, а од IX до XI века стварају
своје локалне кнежевине, којих је било неколико до ступања на сцену славне
породице Немањић половином XII века. Стефан Немања је први успео, ратују-
ћи али и склапајући мир са Византијом, да при крају XII века организује само-
сталну српску државу у чији састав тада улази територија данашњег Косова и
Метохије да би одмах Космет постао њен средишњи државни и црквени део.
О уласку Косова и Метохије у састав српске државе сведочи Житије Светог
Симеона које је написао Свети Сава на пoчетку XIII века. приштина је била
центар средњовековне српске феудалне државе за време краља Милутина од
1282–1321, а једно време призрен је био престоница српских царева Душана и
Уроша. поред тога, пећ је у периодима 1346–1457. и 1557–1766. била средиште
патријаршије српске цркве, која је одиграла значајну улогу у историји Срба
пре и после турске окупације Балкана. Када су Турци заузели Косово и Мето-
хију 1455. године падом Новог Брда, пописали су затечено становниптво, које
је било скоро све српско, само је било 2–3 % Алабанаца западно од Ђаковице.
У средњем веку није постојало посебно име за територију данашњег Косова
и Метохије, осим општег имена Србија. под тим именом територију данаш-
њег Космета признају многи светски путописци у XvI и XvII веку, од којих су
неки били и Арбанаси. Млетачки посланик Јаков Соренцо 1575. године каже:
„прелазећи Дрим, улазим у Србију“. Барски бискуп Марин Бици 1610. године
такође узима Црни Дрим као границу између Србије и Албаније. петар Мазар-
ски 1623. године каже да Дрим дели Србију од Албаније, а надбискуп Ђорђо
Бијанки, вршећи канонску визитацију у Србији 1638. године, написао је да се
призрен налази у Србији.
према писаним документима, Косово и Метохија су били од XII – XvII
века етнички најхомогеније области српске државе. О етничкој структури ста-
новништва писали су многи етнолози. Јозеф Милер је 1838. године писао да
су Срби били већина у скоро свим местима на Косову и Метохији. француски
антропогеограф Гастон Гравије је почетком XX века пропутовао Косовом и
Метохијом, и између осталог написао: „Готово сви Муслимани тога региона
представљају Србе који су однедавно прешли на ислам, а срећу се многе фами-
лије подељене на православне и муслиманске куће“. Од прве призренске лиге
1878. године, иако су били већинско становништво Срби су масовно протери-
вани са Косова и Метохије уз помоћ и прећутно одобравање турске царевине.
па и поред тога на попису становништва на Космету 1929. године Срби су би-
ли још увек већинско становништво са 61%. читав XX век протекао је у разли-
читивим видовима насиља Албанаца над Србима. Албанцима су наруку ишле
многе неприлике на Балкану, први светски рат у коме је погинуло 1 300 000
Срба, Други светски рат где су, такође, Срби од свих балканских народа најви-
ше страдали. Након тога, нова Брозова власт доноси многе антисрпске законе,
уредбе и на крају устав 1974. који даје крила екстремним Албанцима, који су
већ давно етнички фактор схватили као стратегијски.
Дакле, анализом историјских докумената о протеривању Срба са Косова
и Метохије у последња три века (1690–2006) може се закључити да је из нека-
дашње Старе Србије (данашње Косово и Метохија), насилно протерано око
1 150 000 Срба, да их је око 200 000 побијено и 150 000–200 000 арбанизовано,
односно преведено у муслиманску веру.19
посматрано с политичко-правног аспекта, Косово и Метохија, такође не
може бити самостална држава, јер никада на просторима Косова и Метохије
није било елемената Албанске државности. Границе са суседима није одређи-
вала Србија, већ међународна заједница на основу етничке структуре станов-
ништва и турских дефтера. Те границе су одређене на Лондонској конферен-
цији 1913, а ревизијом су коначно потврђене на конференцији у фиренци 26.
јула 1926. године.
Срби имају уставно и историјско право на Косову и Метохији, које је увек
старије од етничког права, а и међународно право је на страни Србије, јер по-
веља УН забрањује насилно отимање делова суверених земаља.
19 Јован Н. Деретић, срби и арбанаси, Народна библиотека Србије, Београд, 2005, стр. 52
и 130.
Бројност једне националне заједнице се не одређује њеним бројним ста-

њем у оквиру једног дела државе, већ њеним бројним стањем у оквиру целе
државе, па и на основу тог критеријума Албанци су национална мањина у
Србији.
Нигде у свету до сада национална мањина није имала право на своју др-
жаву. Једна национална заједница не може сама за себе одређивати да ли је
народ или национална мањина.
поред ових правних чињеница, треба истаћи да Косово и Метохија пред-
ставља центар српске духовности и културе. Научна истраживања током XIX
и XX века утврдила су да на Космету постоје 162 објекта, који су проглашени
за културно добро од изузетне важности, док је 500 објеката заштићено као
споменици културе, а више од 1400 је евидентирано као културна баштина
српског народа на том тлу. У тој ризници свих српских земаља, области најбо-
гатијој хришћанским старинама, врхунац црквеног уметничког градитељства
достигнут је током XIII, XIv и Xv века. Сведочанствa су храмови неописиве
лепоте, српске молитве у камену: пећка партијаршија грађена 1230–1330, Бо-
городица Љевишка (1219–1305), Грачаница(1313–1321), Високи Дечани (1327–
1335), те импозантни остаци, цркве Светог Арханђела, средњовековних гра-
дова Бањске, Звечана, Новог Брда, прилепца, Убошца, Ајновца и десетина
властелинских задужбина из XIII и XIv века. Крајем 2003. године на Космету
су постојала 1994 српска топонима, од којих 1181 црква и црквишта, 113 мана-
стира, 48 испосница, осам споменкапела, 534 српска гробља, 96 тврђава и 14
двораца српске властеле.
УМЕСТО ЗАКЉУчКА
Безбедносни изазови на Балкану на почетку XXI века постају предмет на-
учног изучавања, безбедоносне процене и велике одговорности политичких
и државних структура балканских земаља и међународне заједице уопште.
Србија као значајни балкански простор у другој половини XX и још интен-
зивније на почетку XXI века постаје мета највећег нивоа насиља од стране
првенствено западних сила, које праве преседан у историји савремних међу-
народних односа чином отимања 10 8887 km2 или 12,3 % територије Србије,
уз легализацију терористичке ОВК и АНА на Косову и Метохији.
Незаконито проглашење независности Косова од стране привремене скуп-
штине Косова представља преседан у историји међународних политичких
односа уз претходну легализацију терористичких организација ОВК и АНА
од стране Америке, Велике Британије, француске и других западних земаља.
Тим нелегалним поступцима западне силе Балкан (можда намерно) и даље
остављају у једном потенцијалном жаришту.
Косово и Метохију Срби сматрају стожером своје националне самосвети

и неразлучивим делом властите државе. Кад је у питању косметски проблем
свакако је значајна стара латинска изрека, према којој из неправа не може
настати право (eh iniuria ius non oritur)
Изузимањем Косова и Метохије из састава Србије у српском етничком
простору настаје веома широка и дубока просторна бреша, с тенденцијом да
се стално шири, и сразмерно томе, методом „пиране“ стално „нагриза“ и ума-
њује српски етнички простор. У таквом геополитичком сценарију Косово и
Метохија би у потпуности задобили исламски предзнак. Косово и Метохија
се налазе на самом средишту замишљене „зелене исламске тренсверзале“, која
иде од Ташкента, преко Мале Азије, Тракије (дела Бугарске и Грчке), Македо-
није (у њеној исламизованој визури), Косова и Метохије, Рашке (Санџака у
исламизованој терминологији и геополитици), Босне и Херцеговине, све до
Цазина, као најистуреније исламске тачке у Европи. То је правац и смер но-
вог исламског похода на Европу, чији је стратешки посредник Турска, и то у
двострукој улози: прво, као посредник америчких и британских стретешких
интереса у исламском свету, и друго, да буде америчка противтежа Немачкој
превласти у централној Европи и на Балкану. Ово су напори западних сила,
пре свих Америке и Велике Британије, да Србију обеснаже и учине је иреле-
вантним фактором на Балкану. њихов циљ је и спречавање повратка руског
утицаја на Балканско полуострво, као и претварање Балкана у потенцијално
жариште које се увек може активирати.
С обзиром на значај простора Косова и Метохије за српски национални
корпус, евентуални трајни губитак ове српске територије имао би катастро-
фалне последице за егзистенцију и опстанак српског народа и државе. Засигур-
но би се значајно угрозио државни суверенитет, који представља примарни
услов опстанка и преживљавања целокупног српског националног бића, јер
без државног конституисања народа (нације) не постоји могућност одбране
његових кључних вредности и интереса. Насилно проглашење независности
Косова је и са аспекта међународног права нелегално, јер никада на простори-
ма Косова и Метохије није било елемената албанске државности.
Отимањем Косова и Метохије Србији се, поред осталог, отима и имовина
коју су државне институције Србије процениле на око 220 милијарди долара.
Толика је укупна вредност непокретности на које право полаже Република
Србија, њена привредна и јавна предузећа.
БИБЛИОГРАфИЈА
Вучинић, др, М, зашто косово не може да буде република, НИп пословна политика, Београд,
1990.
Јаковљевић, др, Д тероризам с гледишта кривичног права, Службени лист СРЈ, Београд, 1997.
велика албанија – замисли и могуће последице, Институт за геополитичке студије, Београд,

1998.
тероризам на косову и метохији, Бела књига СМИп-а СРЈ, Београд, 1998.
Богдановић, Д, књига о косову, Народна књига и ВИЗ Београд, 1999.
Видачић, Р, о коренима сепаратизма и тероризма на косову, Службени лист СРЈ, Београд,
2000.
Томић, др, Душко, косовска криза и нови светски поредак, Гп Нови дани, Београд, 2000.
меморандум о косову и метохији светог архијерејског сабора српске православне цркве, Бео-
град, 2003,
Бела књига владе србије о тероризму на косову и метохији, Београд, 2003.
Гаћиновић, др, Р. отимање косова и метохије, НИЦ Војска, Београд, 2004.
Љепојевић, Синиша, косово и метохија, Танјуг и политика, Београд, 2006.
Деретић, Н, Јован срби и арбанаси, Народна библиотека Србије, Београд, 2005.
radoslav gacinovic
Belgrade, Serbia
ALBANIAN SEPARATIST-TERRORIST MOVEMENT THREAT TO

PEACE IN THE BALKANS
Summary
the region of Kosovo and Metohija is a center of Serbian history and the state
formation, as well as a central territory of medieval Serbian state. this region covers
10887 square kilometers, or 12, 3 % of the whole state territory of Serbia. Looking
from the geopolitical and geo-strategic aspect, so far the region of Kosovo and Me-
tohija has been a security macro-rampart of Serbia. even though the united States
of America together with her allies has used all means prohibited by international
law to seize Kosovo and Metohija, looking from political and legal aspect, Kosovo
and Metohija can never exist as an independent state, due to the fact that there
have never been elements present for formation of Albanian statehood on this part
of Serbian territory. It was not Serbia who had defined the state borders with her
neighboring states, but the international community, who did it on the basis of eth-
nic structure of the population and turkish (“defter”)* books. these borders were
determined on the London Conference in 1913, and after the revision they were
finally confirmed on the florence Conference in 26 July, 1926.
Serbia holds legal and historical right to Kosovo and Metohija, which has been
older than ethnic right. It is also supported by international law, because of the
united Nations Charter’s ban on forceful seizure of territorial parts of sovereign
states.
one national community’s population is not determined by the number of its
population within one territorial part of the state, but by its number of population
within the whole state, and on the basis of such criterion Albanians are a national
minority in Serbia. Nowhere in the world so far a national minority has held right to
its own state, nor one national community has had right to determine by itself was
it the nation or the national minority. the seizure of Serbian territory, or the illegal
declaration of so-called independent state of Kosovo by the Kosovo interim parlia-
ment, and its recognition by the united States and her allies has directly encouraged
national arrogance of the Albanians (and still doing so) to (Albano-) terrorize Serbs,
under their “Albanism” ideology and the form of ultra-right or fascistic terrorism.
Being encouraged by the united States, the Albanians will not gain satisfaction
only with the secession of Kosovo and Metohija from Serbia. In first phase they
will aim at creation of “great Kosovo” with the parts of Macedonia, Montenegro
and eastern Serbia, and afterwards they will probably aim at making some sort of
alliance with Albania. In that case, the territory controlled by the Albanians would
cover almost 50000 square kilometers inhabited by 6 – 6,5 million of the Albani-
ans. the creation of great Albanian state on Balkan would encourage further rise
of arrogance of the Albanians in direction of militarism, expansion and holding
territorial aspirations toward neighboring states, which would probably result in
open conflicts with Serbia and greece, and it would inevitably lead to the outbreak
of the third Balkan War.
Key words: Serbia, Kosovo and Metohija, Balcan, security, robbery, violence,
terrorism
• “defter” –account book, register, tax roll
udC 341.311(497.1)"1999"
327.7/.8(497.11)
david N. gibbs
Arizona, uSA
MyTHS ABOUT THE 999 KOSOVO WAR;2
Рад се бави тиме како је рат НАТО снага 1999. године запамћен у Америци
и Западној Европи по митовима који су из тога проистекли, и како су нови
докази разоткрили многе од њих. У погледу природе рата, аутор доказује да
су обе стране у сукобу (Срби и Албанци) починиле страховита зверства над
цивилним становништвом. широко распрострањено мишљење да су само Ср-
би кривци једноставно није тачно. што се дипломатског аспекта тиче, Срби
су били спремни да прихвате решење до кога би се дошло путем преговора,
али су западне силе (у првом реду САД) биле одлучне да примене војну силу.
И на крају, рад показује како је бомбардовање НАТО снага 1999. године само
погоршало стање људских права и у Србији и на Косову.
Кључне речи: Косово, рат Нато снага1999. године, људска права
In America, the 1999 Kosovo war is remembered as an element of nostalgia.

the Kosovo war is seen in essence as the “good war” — a genuinely moral military
action, which offers a reassuring contrast with the Iraq fiasco. the Kosovo war was
undertaken (so the argument goes) only as a last resort, to restrain an unpleasant
dictator (Slobodan Milošević) who would only respond to force. And the war pro-
duced positive results, in the sense that Kosovo was freed from Serb oppression and
Milošević was soon overthrown. In part, this Kosovo nostalgia results in part from
electoral politics: democratic politicians are drawing attention to the “successful”
uS bombing campaigns in Kosovo (and also Bosnia) as examples of how interven-
tion should be undertaken. By emphasizing the positive aspects of these campaigns,
democrats are trying to show that they too are capable of using military force,
1 this article draws from my new book, First Do No Harm: Humanitarian Intervention and the
Destru�tion of Yugoslavia (vanderbilt university Press, June 2009), especially from chapter 7. readers
interested in obtaining full source citations can find most of them in the book; or they can contact
me directly at dgibbs@arizona.edu.
2 Књига је преведена на српски језик (преводилац Сретен Стојановић) и објављена 2010.
године под називом хуманитарно разарање југославије, Сремски Карловци, Нови Сад: Изда-
вачка књижарница Зорана Стојановића (прим. ур.)
with the implied additional claims that they can do so more diplomatically, more
competently, and more humanely than their republican opponents. But the benign
image of the Kosovo intervention extends well beyond democratic circles, and it is
bipartisan to a significant degree.
yet, this benign image of the Kosovo war has gradually been discredited, bit by
bit, as new information has come into the public realm since the war ended, through
testimony at the Milošević war crimes trial, parliamentary hearing, and official
memoirs. What this new information shows is that the benign image of the 1999 war
is based on a series of myths, and that Western intervention in that conflict served
mainly to increase the level of suffering. In what follows, I will review for readers
some of the most important of these Kosovo myths, and how they have been largely
debunked by post-war revelations.
Myth 1: The Kosovo �onfli�t was a morally simple �ase of Serb oppressors and
Albanian vi�tims.
the 1999 war was widely portrayed at the time as a small-scale replay of World
War II, with the Serbs in the role of Nazi aggressors and the Albanians as the Jews,
and this image was a central theme of Samantha Power’s widely influential book,
„A Problem from Hell“: Ameri�a and the Age of Geno�ide.3 It is certainly true that
the Serbs had an ugly record of oppression and violence against the Albanian ethnic
group, and that Milošević himself bears considerable responsibility for orchestrat-
ing this oppression. this part of the story is largely accurate, and little has emerged
since to refute this image.
the problem is that the Albanian political groups that the uS backed in the war
were not a great deal better. While there were some relatively decent and nonviolent
Albanian political groups that were important in early phase of this conflict, the
principal group to receive direct uS support – and which later formed the govern-
ment of independent Kosovo – was the Kosovo Liberation Army, the KLA; this
group had a record of viciousness and racism that differed little from Milošević’s
forces.
the Kosovo Liberation Army was formed during the mid-1990s, and was com-
mitted to using the most unscrupulous methods to advance its objective of national
independence. Since this record is not well known, I will discuss the evidence at
some length.
Attacking Serb civilians through terrorist acts was always a central feature
of the KLA’s military strategy. According to journalist Stacy Sullivan, who inter-
viewed many KLA figures, the guerrillas „hit the Serb housing settlements, and they
claimed responsibility for downing a civilian aircraft and planting a car bomb that
3 Samantha Power, „A Problem from Hell“: Ameri�a and the Age of Geno�ide (New york: harper-
-Collins, 2002).
David N. Gibbs: Myths about the 1999 Kosovo War 25
injured the rector of the university. By definition, these were terrorist acts.“4 the
basically terrorist nature of KLA strategy was widely known among Western offi-
cials, and it has been acknowledged even by prosecution witnesses at the Milošević
trial. this was conceded for example during the testimony of British parliamentar-
ian Paddy Ashdown, who was extensively involved in the Kosovo diplomacy. the
transcript of Ashdown’s cross examination includes the following exchange:
Milošević: „It was a well-known fact that these [KLA] were terrorists, that this
was a terrorist organization.“
Ashdown: “Mr. Milošević, I never denied that it was a terrorist organiza-
tion.”5
the purpose of such terrorist tactics was to provoke Serb retaliation, which
helped to feed a cycle of violence. According to david halberstam, who interviewed
many key figures, “the Albanians or at least the KLA wanted [violence] so they
would look like victims of Serb reprisals.”6 even Madeleine Albright, whose memoirs
focus almost exclusively on Serb savagery, briefly concedes that the KLA “seemed
intent on provoking [emphasis added] a massive Serb response so that international
intervention would be unavoidable.”7 Needless to say, this strategy – of baiting the
Serbs into attacking Albanian civilians, and thus increasing pressure for external
intervention – worked quite well. this is precisely the scenario that played out dur-
ing the period 1998-1999, leading to NAto intervention and a KLA victory.
It has long been assumed that throughout the conflict, it was the Serbs that
perpetrated most of the violence. In fact there were extended periods of time when
the Albanians were the main perpetrators. this point was noted by British defense
Minister george robertson, during parliamentary hearings several months after
the war ended. Lord robertson stated that up until January 1999, „the KLA were
responsible for more deaths in Kosovo than the yugoslav authorities had been.“8
In later phases of the war, it was clearly the Serbs who were the main perpetra-
tors of violence. Beginning in January 1999, there was a substantial spike of Serb
attacks, with an ugly massacre in the Albanian village of račak and other outrages
during the last weeks of this first phase of war. And there was a huge escalation of
Serb atrocities that took place during the NAto bombing, which produced hor-
rific results. Nevertheless, Lord robertson’s statement suggests that initially, it was
4 Stacy Sullivan, Be Not Afraid for You have Sons in Ameri�a (New york: St. Martin’s, 2004),
157.
5 Paddy Ashdown testimony, International Criminal tribunal for the former yugoslavia, March
15, 2002, 2401-02, www.icty.org.

6 david halberstam, War in a Time of Pea�e (New york: Simon & Schuster, 2002), 397. emphasis
in original.
7 Madeleine Albright, Madam Se�retary: A Memoir (New york: Miramax Books, 2003), 386.
8 uK house of Commons, testimony of defense Secretary george robertson before the Select
Committee on defence, March 24, 1999, section 391, www.parliament.the-stationery-office.co.uk/

pa/cm199899/cmselect/cmdfence/39/9032403.htm. the specific event that robertson referred to in
January 1999 was the račak massacre.
the Albanians, not the Serbs that committed the worst violence. other British of-
ficials have made similar statements. the diaries of tony Blair’s press spokesman,
Alistair Campbell, also emphasized the amoral character of the KLA, and how this
fact was well known among British officials. According to Campbell, Blair and his
foreign minister robin Cook both believed “the KLA... were not much better than
the Serbs.“9
Perhaps the most damning indictment of the KLA is the way it behaved once
the Serb forces were defeated in June 1999. following the Serb defeat, the NAto and
uN peacekeepers effectively placed the KLA in power throughout most of Kosovo,
and the Albanian guerrillas promptly used their new-found power to ethnically
cleanse the Serbs, through a campaign of violence and intimidation.
this campaign of terror was tracked by the organization for Security and Co-
operation in europe (oSCe), and has been described in the memoirs of former uN
officials Iain King and Whit Mason , as follows:
the summer of 1999 was a season of vengeance and raw predatory violence.
the oSCe collected dozens of horror stories. A deaf and mute roma man was
abducted from his home, because his family had allegedly cooperated with the
former [Serb] authorities. A 44-year old Serb man was „beaten to death with
metal sticks by a Kosovo Albanian mob“… Serbs were shot and killed while
working in their fields. these attacks and dozens of others like them were re-
ported by field staff working with the oSCe. All these attacks occurred when
NAto-led [peacekeepers were] responsible for security in Kosovo.10
Between 400 and 700 Serbs were murdered in the first eight months after the
NAto victory.11 the dead included Serbs as well as roma. Partly because of these
attacks – which the NAto forces did little to stop – nearly a quarter of a million
Serbs, roma, and other despised ethnic groups fled Kosovo. the Albanians’ long-
standing objective of an ethnically „clean“ Kosovo, which would be free of Serbs,
was achieved in large areas.
It is thus a myth to view this war as a simple case of Serb aggressors and Alba-
nian victims. In reality both sides were quite vicious. It is of course true that, overall,
the Serbs committed more atrocities and ethnically cleansed even larger populations
than the Albanians did. And needless to say, ethnic Serb armies committed many
horrific crimes elsewhere in the Balkans, including the horrible 1995 Srebrenica
9 Alastair Campbell, The Blair Years: The Alastair Campbell Diaries (New york: Knopf, 2007),
362.
10 Iain King, and Whit Mason, Pea�e at any Pri�e: How the World Failed Kosovo (Ithaca: Cornell
university Press, 2006), 52–53.

11 tom Walker, „West Abandons dream of a unified Kosovo,“ London Sunday Times, february
13, 2000; united Nations, „two Months after its return to Kosovo, uNhCr Says 750,000 refugees
have been Brought home Safely,“ August 13, 1999, www.un.org/peace/kosovo/news/99/aug99_
2.htm.
massacre. But none of this can excuse the crimes of the KLA, or that the fact that
uS policy was complicit in some of these crimes through its backing of the KLA.
We should not whitewash the crimes of either side in this conflict.
When the fighting ended in 1999, investigators from the International Criminal
tribunal for the former yugoslavia (ICty) made an effort to investigate crimes
committed by both sides during the war. the former chief prosecutor at the ICty,
Swiss jurist Carla del Ponte recently described the challenges that she faced in
her published memoirs. According to del Ponte, there were repeated attacks and
threats of violence that were directed at anyone in Kosovo who tried to cooperate
with investigations of KLA atrocities; and this intimidation was so pervasive that
it frightened the investigators themselves. It is evident that del Ponte herself was
intimidated: „Some Swiss authorities even cautioned against discussing certain
Albanian-related issues in this memoir, and I am discussing them here only with
extreme care.“12 del Ponte’s account suggests that the full story of KLA war crimes
may never be known.
the KLA had many other unattractive features, including associations with Al
Qaeda (which had personnel present in Kosovo according to the Wall Street Jour-
nal13) as well as international narcotics networks. overall, it seems fair to say that
the KLA had an appalling human rights record.
Myth 2: Milošević resisted all efforts at a diplomati� settlement; and the NATO
powers only went to war as a last resort, after they had exhausted non-military means
of settling the problem.
In fact, Milošević was open to a diplomatic settlement. Specifically, Milošević

signed a series of international agreements in october 1998, which called for the
Serbs to withdraw most of their forces from Kosovo and implement a cease fire. An
internationally organized Kosovo verification Mission was deployed to supervise
implementation of the Serb pull-back. these agreements had been brokered by uS
diplomat richard holbrooke.14
the „holbrooke agreement“ as it became known later, gradually broke down,
as fighting continued between Serb and Albanian forces, and then escalated during
late 1998. At the time, it was widely believed that it was the Serbs who had scut-
12 Carla del Ponte, Madam Prose�utor: Confrontations with Humanity’s Worst War Criminals
and the Culture of Impunity (New york: other Press, 2009), 279-80.
13 Marcia Christoff Kurop, „european Jihads: Al Qaeda’s Balkan Links,“ Wall Street Journal
[european edition], November 1, 2001.

14 on the holbrooke agreement see the following documents: „Serbian government endorses
Accord reached by President Milošević, Belgrade, 13 october, 1998”; „NAto-fry Kosovo

verification Mission Agreement, fry, 15 october, 1998“; „record of NAto-Serbia/fry Meeting in
Belgrade, 25 october, 1998,” and „understanding between KdoM and the Ministry of Interior of
the republic of Serbia, 25 october, 1998,“ in Weller, Crisis in Kosovo, 283, 279–84.
tled the agreement. however, we now know that this was not the case. the Serbs
implemented the holbrooke agreement, and it was the Albanians who caused the
agreement to break down.
the evidence that the Serb/yugoslav forces complied with the agreement is
from general Klaus Naumann, a german general who played a key role in the
diplomacy of this period (and who later participated in the 1999 NAto war). In
2002, Naumann appeared at the Milošević trial as a key prosecution witness, where
he stated the following: „the yugoslav authorities honored the [holbrooke] agree-
ment… I think one has to really pay tribute to what the yugoslav authorities did.
this was not an easy thing to bring 6,000 police officers back within 24 hours, but
they managed.“15 And gen. Naumann’s views are supported by the Independent In-
ternational Commission on Kosovo, which noted in its 2000 report: „Serbia initially
implemented the [holbrooke] agreement and withdrew its forces accordingly.“16
the breakdown of the holbrooke agreement was actually triggered by the Al-
banian guerrillas, who used the Serb restraint as opportunity to launch a new of-
fensive. this strategy is noted in the following exchange, between a BBC interviewer
and gen. Naumann. the interview cites information from NAto and from the
director of the Kosovo verification Mission, which was responsible for overseeing
implementation of the holbrooke agreement:
BBC: „We’ve obtained confidential minutes of the North Atlantic Council or
NAC, NAto’s governing body. the talk was of the KLA as the „main initiator
of the violen�e... It launched what appears to be a deliberate �ampaign of provo-
�ation [against the Serbs].“ this is how William Walker [head of the Kosovo
verification Mission] himself reported the situation then, in private.“
gen. Naumann: „Ambassador Walker stated in the NAC that the majority of
violations [of the holbrooke agreement] was caused by the KLA.“ [emphasis
added]17
Similarly, the Washington Post noted that after the Serb pullback, the „KLA
intended to draw NAto into its fight... by provoking Serb forces into further
atrocities.“18 once again, the record is clear: It was the KLA, not the Serbs, who
caused the upsurge in fighting.
15 from gen. Klaus Naumann, Prosecution witness at the Milošević trial, ICty, June 13, 2002,
6994–95, www.icty.org. emphasis added.

16 Independent International Commission on Kosovo, Kosovo Report: Confli�t, International
Response, Lessons Learned (oxford: oxford university Press, 2000), 78.

17 “Moral Combat: NAto at War,” March 12, 2000, BBC documentary, directed by Allan Little
(transcript at: http://news.bbc.co.uk/hi/english/static/events/panorama/transcripts/transcript_12_

03_00.txt), 6-7.
18 Barton gellman, „the Path to Crisis: how the united States and its Allies Went to War,“
Washington Post, April 18, 1999. gellman, cites „uS intelligence“ sources.
during february-March 1999, the united States and several european allies
organized an international peace conference, officially intended to provide a com-
prehensive settlement of the Kosovo conflict, which took place mostly at rambouil-
let, france, outside of Paris. the Western mediators who directed the conference
sought to an end Serb repression in Kosovo, to reestablish Kosovo’s regional au-
tonomy (though still as a province of Serbia), and to establish an armed international
peacekeeping force to oversee implementation. An independent Kosovo was not
contemplated at this point.
ultimately the rambouillet conference would break down, and this failure led
directly to the NAto bombing campaign. At the time, it was widely assumed that
the Serbs had refused to negotiate seriously, and were determined to use military
force against the Albanians. however, a close reading of the record shows that the
conventional wisdom is again wrong. In fact, the Serbs remained open to a negotiat-
ed settlement, and they resorted to force when a settlement proved unachievable.
Most participants at the rambouillet conference conceded that the Serb delega-
tion had actually accepted all (or virtually all) of the political demands that were put
forward by the uS and european mediators. the Serbs „seemed to have embraced
the political elements of the settlement, at least in principle,“ according to Marc
Weller, a legal scholar who served as an advisor to the Albanian delegation.19 State
department spokesperson James rubin claims that the Serbs had agreed to „nearly
every aspect of the political agreement.“20 uS diplomat Christopher hill stated that
„Milošević was open to the rambouillet political deal.“21 even Madeleine Albright,
though hyper-critical of the Serb delegation, also acknowledged that they had ac-
cepted most of the proposals for a political settlement.22 With regard to the more
contentious implementation aspects, Milošević himself implied that he would accept
a peacekeeping force in Kosovo to supervise the agreement, led by either the uN or
the oSCe (though he continued to resist the idea of a NAto-led force, which the
uS demanded).23 there is no serious evidence to support the view that the Serbs
were negotiating in bad faith.
the available information suggests that a full settlement of the Kosovo conflict
was within reach and could have been achieved at rambouillet. What caused the
agreement to break down was a new demand put forth late in negotiation process.
Specifically, the Western mediators now proposed that a „military annex“ be added
19 Commentary in Marc Weller, ed., Crisis in Kosovo, 1989-1999 (Cambridge, uK: documents
& Analysis Publishing, 1999), 475

20 James P. rubin, „the Promise of freedom: A very Personal War, Part II,“ Finan�ial Times,
october 7, 2000.
21 Independent International Commission on Kosovo, Kosovo Report, 157.
22 „excerpts from remarks by Secretary of State Albright, february 20, 1999,“ in Auerswald,
Philip e., david P. Auerswald, and Christian duttweiler, eds., The Kosovo Confli�t: A Diplomati�
History Through Do�uments (Cambridge: Kluwer Law International, 2000), 518–21.
23 Barry Posen, „the War for Kosovo: Serbia’s Political-Military Strategy,“ International Se�urity
24, no. 4, 2000, 47.

to the final agreement, which affirmed that NAto peacekeeping forces would be
deployed, and that these forces would have „free and unrestricted passage and un-
impeded access throughout the fry [federal republic of yugoslavia].“24 this sec-
tion was highly significant, since it meant that not only Kosovo would be occupied
by a NAto peacekeeping force, but potentially all of Serbia and all that remained of
yugoslavia would be occupied as well. After the military annex appeared, the Serb
delegation appeared to lose all confidence in the negotiation process,25 an attitude
that caused the breakdown of the peace talks.
uS officials claim that the military annex was a harmless detail, and deny that
there was any effort to sabotage the peace talks. the truth telling was left to the
British: In a 2000 parliamentary hearing, former defense Minister of State John
gilbert acknowledged that key negotiators were in fact seeking to sabotage the con-
ference. At the time of war, gilbert was the number two figure in the British defense
Ministry, with a specific responsibility for intelligence gathering, and he supported
the war. he is surely a credible source. With regard to the motives of the negotia-
tors, he offered this observation: „I think certain people were spoiling for a fight in
NAto at that time... we were at a point when some people felt that something had
to be done [against Serbia], so you just provoked a fight.“ With regard to the peace
terms themselves, gilbert was unequivocal: „I think the terms put to Milošević at
rambouillet were absolutely intolerable: how could he possibly accept them[?] It
was quite deliberate“ [emphasis added].26
Lord gilbert did not specifically mention the military annex (and its clause
about NAto access to all of yugoslavia); but it is easy to see that the annex fit in well
with the overall picture of provocation that gilbert described. And it seems likely
that the uS played a major role in crafting the military annex, and thus sabotaging
the talks: In memoirs, general Wesley Clark revealed that he personally helped in
the drafting.27 In any case, the advent of the military annex effectively undermined
the peace talks.
I have elsewhere discussed at length the Clinton administration’s motives for
provoking a war28; but in this article, I will provide a shortened version. Basically,
the united States was seeking a new justification for the North Atlantic treaty
organization, which seemed to lack any plausible function since the fall of the
Berlin Wall. the “successful” intervention in Kosovo played a key role in affirm-
ing NAto’s importance for the post-Cold war period, and providing it with a new
24 „Appendix B: Status of Multinational Military Implementation force“ (see especially section
8), in Weller, ed., Crisis in Kosovo, 468–69.

25 See commentary by Weller, ed., Crisis in Kosovo, 475.
26 testimony of John gilbert before the uK house of Commons defence Committee,
June 20, 2000, paragraph 1086, www.publications.parliament.uk/pa/cm199900/cmselect/

cmdfence/347/0062001.htm. emphasis added.
27 Wesley Clark, Waging Modern War (New york: Public Affairs, 2002), 162-63.
28 See my book, First Do No Harm, chapters 2 and 7, for a fuller discussion of uS motives.
function. And whatever the motives, the record shows that in early 1999, the uS was
seeking a pretext for war with Serbia. the collapse of peace talks at rambouillet
offered this pretext.
overall, the record of evidence suggests that Milošević was open to a diplo-
matic solution to the Kosovo conflict. It was the Western powers (and especially the
united States) that precluded such a solution. War was the result.
Myth 3: The NATO air atta�ks prevented even greater Serb atro�ities, and thus
had a positive effe�t on the human rights situation in Kosovo.
on the contrary, the bombing campaign in�reased the scale of Serb atrocities.
up until the bombing, the total number of persons killed in the war – including
both Serbs and Albanians, civilians and military – totaled 2,000.29 the number of
Albanian civilians murdered by Serb forces has never been properly estimated, but
the total was probably in the hundreds. during the bombing campaign, however,
there was a huge escalation in Serb-directed violence, which reached horrific lev-
els.
Let us review the chronology: By mid-March of 1999, it was clear that the ne-
gotiation process had irretrievably broken down, and that NAto was preparing to
bomb. on March 19, the Kosovo verification force began leaving the province -- a
clear sign that bombing was immanent. the following day, March 20, Serb forces
began a large-scale offensive in Kosovo, generating ugly atrocities. And on March
24, NAto actually began their 78-day bombing campaign, which led to still greater
Serb atrocities.30 this chronology strongly suggests that NAto action itself was a
key cause for this upsurge in violence. It should also be noted that the Joint Chiefs of
Staff had warned President Clinton in advance that any bombing campaign might
cause Serb revenge attacks, and augmented atrocities. the atrocities had in fact been
predicted in advance.
the Serbs could do little do protect themselves from the NAto powers, so they
took out their frustrations on the relatively defenseless Albanian population. during
the course of the NAto campaign, Serb-perpetrated killings were in the range of
10,000 persons.31 the primary moral responsibility for this calamity must of course
rest with the Serb forces who committed these heinous acts, and with Milošević
himself, who directed them. however, NAto also must bear some responsibility
for recklessly creating a situation that virtually guaranteed atrocities.
29tim Judah, Kosovo: War and Revenge (New haven: yale university Press, 2002), 226.
30See chronology presented in Weller, Crisis in Kosovo.
31 See testimony by statistician Patrick Ball before the International Criminal tribunal for the
former yugoslavia, , March 13, 2000, 2166, www.icty.org.

And the NAto campaign produced other calamities: the bombing itself killed
between 500 and 2,000 civilians.32 even if we accept the lower figure, then the NAto
bombing killed approximately as many civilians as all the Serb-directed actions that
preceded the bombing. And it is clear that NAto planes deliberated bombed civil-
ian targets, a point confirmed in the memoirs of general rupert Smith, a British
officer who served as NAto’s deputy commander during the war. According to
gen. Smith, NAto’s strategy „involved hitting [Serb] civilian infrastructure.“33
When the war was over, the Albanians launched a wave of reprisals. As a result,
several hundred more Serbs were killed, and tens of thousands were forced to flee.34
If the NAto operation sought to establish the principle that ethnic cleansing is
inadmissible as a means of settling conflicts, then the operation was a conspicuous
failure.
All told, it seems fair to conclude that the bombing failed to improve the hu-
man rights situation in Kosovo and, on the contrary, it greatly increased the level
of suffering.
CoNCLuSIoN
the most disturbing aspect of this story is that a purported humanitarian inter-
vention in Kosovo served mainly to increase the scale of atrocities. In this respect,
the Kosovo war has much in common with the 2003 Iraq invasion, which also was
sold to the public (in part) as a humanitarian effort to „save“ the Iraqi people from
a violent dictator. In reality, the Iraqi invasion has generated a humanitarian catas-
trophe, with hundreds of thousands of unnecessary deaths. the main lesson of the
Kosovo and Iraq experiences is that military actions – whether we call them „hu-
manitarian“ or not – have the potential to cause immense human misery. the ad-
vocates of humanitarian intervention give too little consideration to this danger.
It might be worth recalling the medical phrase, „first do no harm.“ Among
physicians it is explicitly recognized the medical action has the potential to make
the patient worse off than before. the fact that a patient is suffering is, by itself, in-
sufficient reason to operate, since operating runs the risk of increasing their suffer-
ing. Perhaps the same cautions should apply with regard to military interventions.
Certainly, we should avoid risky actions that are likely to increase the death toll (as
actually occurred in Kosovo). first, we should do no harm.
32 Judah, Kosovo, 264.

33 general rupert Smith, The Utility of For�e (London: Allen Lane, 2005), 5.
34 “Kosovo Minorities ‘under threat,’” BBC News, April 28, 2003.
david N. gibbs
Arizona, uSA
MyTHS ABOUT THE 999 KOSOVO WAR

Summary
this paper discusses how the 1999 NAto War is remembered in America and
Western europe, the myths that have emerged with regard to the war, and how
new evidence has debunked many of these myths. With regard to the wars internal
origins, the paper argues that both sides in the conflict (the Serbs and Albanians)
committed terrible atrocities against noncombatants. the widely held view that only
the Serbs were responsible is not accurate. With regard to the diplomatic aspects,
the paper argues that the Serbs were ready to accept a negotiated settlement, but
the Western powers (mainly the uS) were determined to seek a military solution.
And finally, the paper shows that the 1999 NAto bombing campaign worsened the
human rights situation in both Serbia and Kosovo.
Key words: Kosovo, NAto War 1999, human rights
УДК 323.1(497.115)
327(497.11:47)
З. Т. Голенкова
Москва, Россия
НА ГЕОПОЛИТИЧЕСКИХ ПЕРЕКРЕСТКАХ:
КОСОВО – ИСТОРИЯ И СОВРЕМЕННОСТЬ
Когда говорим о Косово, то речь идет, прежде всего, о конфликте истори-

ческого и этнического принципа в решении национального вопроса. Можно
заметить определенную тенденцию в соответствии с которой исключительное
значение имел исторический принцип (включая применение силы, которая
была решающей). После Первой мировой войны в мире преобладал больше
этнический принцип. Однако до сих пор не существует четкого критерия для
разрешения этого конфликта. Настаивание на одном или другом из принци-
пов может иметь трагические последствия. Пример палестино-израильского
конфликта – убедительное подтверждение этого положения. Косовский воп-
рос нельзя сводить к установлению порядка в одной области. Здесь возникает
много других вопросов, носящих политический, теоретический и практичес-
кий характер. Некоторые из них носят экзистенциальный характер, имеют
важное значение для всего региона, Европы и даже всего мира.
Ключевые слова: конфликт, исторический принцип, этнический при-
нцип, регион, Европа, глобализация, справедливость, равенство, природные
ресурсы
В последнее десятилетие XX века ни один выпуск новостей крупнейших

информационных агентств мира не обходился без упоминания о Косово.
Однако мало кто знает о подлинных глубинных процессах, которые
привели к появлению на карте Европы еще одной горячей точки. Корни
кризиса и трагедии намного глубже, чем это кажется на первый взгляд.
Сейчас становится ясно, что агрессия НАТО против Югославии имела
отнюдь не региональный характер. Это был одни из переломных моментов
мировой истории конца XX в. Агрессия НАТО против Югославии имела
разрушительные последствия для всей системы международных отношений.
По интенсивности и военной мощи агрессия против Югославии уступает
только второй мировой войне. Эта агрессия была предпринята НАТO
союзом 9 наиболее развитых стран, причем 0 из них были активными

участниками агрессии, предоставив 000 самолетов и другое самое
совершенное вооружение НАТО совершило 25200 вылетов над территорией
Югославии, сброшено 25000 т взрывчатки. НАТО проявило неразборчивость
в отношении своих жертв. Дети, женщины и старики, матери с младенцами,
тяжело больные, колонны беженцев, журналисты, пенсионеры, крестьяне
на полях, торговцы на рынках, пассажиры автобусов и поездов, пешеходы
на мостах – все подвергались варварским бомбардировкам. Под влиянием
НАТо во всех странах, входящих в блок ЕС, началась яростная антисербская и
антиюгославская пропаганда и дезинформация с целью скрыть эти массовые
преступления против гражданского населения.
Косовский кризис означает важнейший прецедент в практике между-
народных отношений. Впервые в истории военный удар по суверенному
государству был нанесен в ответ не на военную агрессию, а на внутренний
этнический конфликт. В реакции стран НАТО тесно переплелось многое: дав-
ление на общество путем „принятия мер“ и манипулирование общественным
сознание с помощью средств массовой информации. Не анализируя широко
исторические координаты, которые определили судьбу сербского и албанс-
кого народов в последнее столетие на просторах Юго-Восточной Европы, мы
рискуем подпасть под влиянием пропаганды современных средств массовой
информации, не увидеть историческую истину, не увидеть сущность про-
блемы. Некоторые авторы и политики считают проблему взаимоотношения
сербов и албанцев в Косово в принципе неразрешимой ни теоретически, ни
практически. С этим трудно согласиться. Суть проблемы Косово состоит в
столкновении интересов большинства албанского населения края, которые
выражаются в стремлении создать свое национальное государство и присо-
единиться к Албании, и интересов Сербии, которая считает целостность сво-
ей территории главной ценностью. Фактически здесь столкнулись два права:
историческое право сербского народа и этническое право албанского наци-
онального анклава (на этом небольшом пространстве природа разместила
удивительное разнообразие ландшафтов и климатических зон, разнообразие
хозяйственной деятельности людей, их быта и нравов, конфессий).
В результате завоеваний в Азии, Африке, Европе в XV-XVI вв. была со-
здана огромная Османская империя. Турецкие султаны удерживали полити-
ческую власть военной силой. Внутренняя жизнь страны была основана на
военно-ленной системе землевладения. Экономически отсталая по сравнению
с европейскими странами феодальная турецкая империя оказалась нежизне-
способной в эпоху империализма. Она распалась в 9 г.
В течение XIX в. Народы, населявшие европейскую часть турецкой им-
перии один за другим добились политической независимости и самостоя-
тельности. Образовались суверенные государства: Греция, Сербия, Болгария,
упрочилось княжество Черногория.
З. Т. Голенкова: �а геополитических перекрестках: �осово – история … 277
Албанцы дольше других оставались под владычеством турок и получили

государственную самостоятельность лишь в 92 г.
К началу XX в. не менее половины албанцев были мусульманами. Это
явилось результатом не только религиозной пропаганды, но и налоговой по-
литики правительств. Поэтому как типична для албанских крестьян скрытая
приверженность к христианству при открытой принадлежности к исламу,
быстрый переход из одной веры в другую, смешанные барки. В течение XX
в. установилось современное самоназвание албанцев-шиптар (shiptar – сын
гор) и наименование – Шчиперия.
Когда в 93 г. Косово было отделено от Османской империи, эта терри-
тория была разделена между Сербией, Черногорией и Албанией.
Подъем национально-освободительного движения на Балканском полу-
острове в конце 70-0- гг. в исторической литературе получило название
Восточного вопроса, вызвав вмешательство европейских держав, которые
яростно боролись между собой за раздел Османской империи.
Косово – это не только территориальная область, оно является средото-
чием сербского государства. С конца X до середины XV столетия Косово было
населено преимущественно славянами. Приштина, Призрен, Печ – столицы
короля Милутина, царей Душана и Вука Бранковича. В Косове произошло
крупнейшее сражение средневековой сербской державы, поражение в бою
с османами и утрата государственности. Во время Неманичей (царя Душа-
на) вся Албания была включена в состав сербского государства вплоть до
455 г., когда начался период четырехсотлетнего владычества турок. В церкви
Самодрежа вблизи Вучитрна сербское войско приняло причастие накануне
Косовской битвы. Это событие вошло в народный эпос и мифологию и со-
здало огромный эмоциональный порыв у последующих поколений. В горе
Шара спит Марко Кралевич, который проснется, когда воскреснет сербское
царство. Царевна Милица поставила две свечки в монастыре Дачане, кото-
рые надо зажечь, когда проклятые османы уйдут из Сербии и с Балкан. Этот
священный долг был осуществлен в 92 г. Таковы мифы, питающие память
народов Балкан.
В Косово находятся старые сербские монастыри – носители сербской
культуры. Здесь же находится и Печская патриархия, существующая несколь-
ко веков.
С начала Второй мировой войны в процессе расчленения Югославского
государства большая часть Косова и Метозии вошли в созданную Италией
Великую Албанию. Именно в эти годы активно осуществлялась идея высе-
ления с этой территории неалбанского населения.
В югославской и албанской исторической науке до сих пор идут споры о
происхождении албанцев. Югославский историк С.С. Терзич считает обще-
признанным, что области Косово и Метохия никогда не находились в составе
какого либо албанского государства и с тех пор известны как исторические
области Сербии. Очевидно, что в Косове речь идет о конфликте историчес-

кого и этнического принципа в решении национального вопроса. Можно за-
метить определенную тенденцию, в соответствии с которой исключительное
значение имел исторический принцип (включая применение силы, которая
была решающей). После Первой мировой войны в мире преобладал больше
этнический принцип. Однако до сих пор не существует четкого критерия для
разрешения этого конфликта. Настаивание на одном или другом из принци-
пов может иметь трагические последствия. Пример палестинско-израильско-
го конфликта – убедительное подтверждение этого положения.
В Косов земля плодородная и край экологически чистый. Здесь имеет-
ся достаточное количество воды, благоприятный климат, много лесов и лу-
гов. К тому же этот край с древних времен славится виноделием. Большие
виноградники расположены вокруг Призрена, Джаковицы и Печи. Косово
– колыбель и гордость сербского виноградарства. Сельскохозяйственную
панораму Косово дополняют лекарственные растения и травы, для которых
здесь существуют великолепные условия. Считается, что в год в Косово мож-
но произвести 750000 кг меда. Поэтому многие называют Косово кладовой
природных богатств Сербии, Балкан и даже Европы.
В последнее десятилетие хозяйственная ситуация в Косово значительно
ухудшилась. Эскалация террористической деятельности албанских боевиков
вызвала резкое падение с 99 по 99 гг. на территории Косова и Метохии
албанские сепаратисты совершили 2 террористических актов. Убивали
тех, кто не хотел уходить из дома с детьми, даже если это были их ближайшие
родственники. Физическим расправам террористов подвергались не только
сербы и черногорцы, но и албанцы, лояльные к Сербии.
В последние годы эскалация террористической деятельности албанских
боевиков вызвала резкое падение промышленности производства. В Косово
под вопрос поставлены не только экономические интересы этого края, но и
Сербии, а также многих иностранных инвестиций.
Косово – не только колыбель сербской духовности и государственности,
но и экономики. Здесь с давних пор добывается свинец, цинк, серебро. Еще
в XIV в. сербский правитель Душан Сильный привлекал германских специ-
алистов из Саксонии.
Благодаря крупным месторождениям свинца и цинка уже семьдесят лет
здесь успешно работает горнообогатительный комбинат „Трепча“, не уступа-
ющий европейским и мировым гигантам тяжелой промышленности. Запасы
свинцово-цинковой руды оцениваются почти в 4 млн т. Наряду со свинцом и
цинком добывают серебро и кадмий, также кобальт и никель. Есть и несколь-
ко месторождений такого высококотируемого на мировом рынке металла,
как алюминий. Край богат и хромовой рудой. Регион Косово относится к
самым богатым районам бывшей Югославии и по крупным месторождени-
ям различным минералов. Запасы магнезии составляют более 2 млн т. Здесь
еще и глинозем, мрамор, кварц, керамическая глина и другое сырье для про-
мышленности. У Косова есть шанс стать ведущим в Европе производителем
базальтового волокна. Конкуренция западных стран, желающих «урвать кус»
и расширить свои владения, боязнь самостоятельного демократического дви-
жения среди зависимых народов на опекаемых Европой территориях – два
двигателя всей европейской политики на протяжении XX в.
Сложность внутриполитических, межнациональных отношений привела
к тому, что государственная независимость Албании была провозглашена в
ходе военных действий стран-союзниц в Первой мировой войне при актив-
ной поддержке Австро-Венгрии и Италии, с елью воспрепятствовать Сербии
расширить свои границы до Адриатического моря. Они предпочли создать
на ее пути албанское государство. В начале 94 г. международные комиссии
установили границы нового государства, которые существуют и до сих пор.
В результате первой мировой войны произошел распад Австро-Венгрии,
на Балканах возникло новое государство – Королевство сербов, хорватов и
словенцев, позднее получившее название Югославия. К ней присоединились
Босния и Герцеговина, Воеводина, Черногория.
Фашистская Италия, в сферу управления которой попала Албания, со-
действовала созданию марионеточной «Великой Албании« за счет присоеди-
нения к ней Косово и Метохии, Западной Македонии и некоторых районов
Черногории, оккупированных в 94 г. Италией. Началась война, геноцид в
отношении сербов и черногорцев. После окончания Второй мировой войны
в сентябре 945 г. в составе Сербии была образована автономная область
Косово и Метохия. Известный политик и писатель, близкий соратник И.Б.
Тито Милован Джилас писал в своих воспоминаниях, что правительства
Албании и Югославии в конце войны в принципе стояли на той точке зре-
ния, что Албания должна объединиться с Югославией, что разрешило бы и
вопрос албанского национального меньшинства в Югославии. Это принесло
бы не только выгоду Югославии и Албании, но одновременно покончило
бы с конфликтами между сербами и албанцами. И.Б. Тито намного больше
интересовался судьбой задуманной Балканской Федерации, ядром которой
должна была стать Югославия, чем положением Косово в составе Сербии. В
94-947 гг. было заключено 4 договоров, которые фактически определяли
единую экономическую политику Албании и Югославии.
Особый статус территориальной единицы Косово получило после обра-
зования ФНРЮ в 45-94 гг. Косовские албанцы не были довольны своей
судьбой в составе новой Югославии. Предоставление Косово автономии, от-
крытие албанских школ в Косово она расценили как демагогию, поскольку
их идеал – соединение с Албанией остался нереализованным. В 93 году
она была переименована в Автономный край Косово и Метохия в рамках
Сербии. Позже в 9 г. автономный край Косово с принятием очередной
конституции СФРЮ был почти уравнен с союзными республиками. Сербия
оказалась расколотой фактически на три части: собственно Сербия, Косово

и Воеводина. От общего числа населения в Сербии албанцы составляют 7%.
В Косове их было более 5%, т.е. большинство. Представителей других нацио-
нальностей здесь около 5%, в том числе сербов – 0%. Почему на исторически
исконно сербской территории Косово осталось только 0% сербов? Да потому,
что после 39 г., т.е. после захвата края турками, особенно с конца XVII сто-
летия и по сей день осуществляется по отношению к сербам геноцид. В XX
столетии изгнанием и уничтожением сербов с помощью завоевателей зани-
мались хорватские усташи, боснийские мусульмане и албанские сепаратисты,
террористы, названные в годы второй мировой войны баллистами.
В связи с кризисной ситуацией в Косово СР Югославия и Сербия неод-
нократно предлагали провести переговоры с албанскими представителями
и разрешить возникшие противоречия. Однако страны Европейского Союза
и США преследовали свои цели – они стремились найти радикальное реше-
ние – превратить «пороховую бочку» Балкан в ее тихие задворки, т.е. интег-
рировать район в современную Европу. Из пяти стран региона – Албании,
Боснии, Хорватии, Македонии и Югославии – лишь последняя представляла
собой наиболее крепкий орешек для объединенных европейцев. Экономи-
чески Югославия была самой сильной страной на Балканах, сербский пат-
риотизм, пророссийская ориентация, независимость ее руководства делали
Белград непредсказуемым актером в будущей балканской игре.
В результате был найден весьма нетрадиционный метод принудительно-
го вливания Югославии в Европу: надо было разрушить как можно больше
жизненно важных гражданских объектов (мостов, дорог, больниц, заводов,
школ), чтобы потом, восстановив их, передать на контроль европейского со-
общества. Так НАТО попыталась подготовить почву для насильственной
интеграции. Все, что будет потом построено и восстановлено, будет передано
под контроль Специальной комиссии якобы для обеспечения безопасности
инвестиций и привлечения дополнительного финансирования „третьих“ сто-
рон. Это есть не что иное, как экономическая колонизация, и в этом состояла
разгадка главной загадки воздушной войны НАТО на Балканах, прикрыва-
емой словами о гуманитарной катастрофе албанского населения в Косов, о
правах человека.
В России после военных бомбежек НАТО Югославии общественное
мнение формировалось неоднозначно. Слишком парадоксальное решение
было принято. Поэтому в опросах общественного мнения в России в круп-
ных городах, где в марте 999 г. РОМИРОМ было опрошено 00 человек.
4,3% – считали виновными в развитии конфликта НАТО и США, косовских
албанцев – 2,% и сербские власти – ,7%. Неправомерными действиями
НАТО считали, что Россия должна оказать Югославии помощь и поддержку
в сложившейся ситуации. По данным ВЦИОМа, из 00 опрошенных 4,5%
– считали, что России следует добиваться решения конфликта в Косово в
сотрудничестве с другими странами, а 33,4% – считали, что надо проводить

собственную линию (Мониторинг общественного мнения. 999, сентябрь-
октябрь. №5 (43)). В первый месяц (март) в России повсеместно проводились
протестные митинги в защиту Югославии. Позже активность населения
уменьшилась. В СМИ России ос событиях в Косово и Югославии давались
порой весьма противоречивые сведения.
Косовский вопрос нельзя сводить к установлению порядка в одной облас-
ти. Здесь возникает много других вопросов, носящих политический, теорети-
ческий и практический характер. Некоторые из них носят экзистенциальный
характер, имеют важное значение для всей страны.
Угрозы бомбовых ударов с воздуха по территории Сербии выполняли
роль дамоклова меча, спасаясь от которого С. Милошевич подписал 3 октяб-
ря соглашение с представителем США Колбруном. Оно предполагало отвод
сербских сил из края Косово и размещение там 2 тыс. наблюдателей ОБСЕ. На
протяжении веков Балканы становились местом столкновения геополитичес-
ких интересов великих держав. Борьбу с австрийцами всегда поддерживала
Россия.
Во взаимоотношениях России, Сербии и Черногории из поколения в по-
коление, с молоком матери передавалась любовь и преданность к России.
Позиция, занятая Россией в Югославском кризисе, была полной неожи-
данностью для Сербии и Черногории. Эта позиция не учитывала историчес-
кие традиции России, настроения большинства россиян и национальных
интересов государства. Руководство России в то время читало, что решение
возникших проблем должно производить без вмешательства извне и рас-
сматривало возникший кризис как внутриюгославскую проблему. Народы
Югославии надеялись, что посредническая миссия России позволит Западу
по-иному взглянуть на происходящие события и выработать объективный
подход ко всем участникам конфликта. Тогда неоднократно повторялось, что
сербы и черногорцы могут потерять все, кроме веры в Россию. Именно в то
время А.В. Козырев бывший министром иностранных дел России, возложил
всю вину за конфликт на сербских «национал-коммунистов». Средства мас-
совой информации многократно тиражировали это высказывание, Москва
согласилась с необходимостью применять к ним более жесткие меры. Россия
присоединилась к санкциям ООН в отношении СРЮ 30 мая 992 г. Объясняя
свою позицию, правительство в официальном сообщении подчеркивало, что
Россия выполняет свою ответственность великой державы за поддержание
международного правопорядка. Как отмечал У.Кристофер, тогдашний гос-
секретарь США у России и США очень много общего в их позиции относи-
тельно Сербии. Позиция России на Балканах с начала югославской трагедии
отличалась пассивностью и непоследовательностью.
Можно по-разному оценивать отношение России к Сербии и Черногории.

Непреложным фактором остается, однако то, что на протяжении всей
истории они стояли по одну сторону баррикад в борьбе с общим врагом. Так
было в первую и вторую мировую войну. Югославия представляла опасность
для западного мышления тем, что она не покорялась диктату США и их
союзников, как это сделало большинство стран Центральной и Восточной
Европы. Сербия осталась островом свободы в окружении американских
полуколоний. Агрессивность НАТО, несомненно, вызывает все более
глубокую тревогу подавляющего большинства человечества.
Героическое сопротивление народов Югославии агрессии объединенной
Западной Европы и США оказывало сильнейшее влияние на общественное
мнение и настроение в России. Даже те, кто был склонен верить в дружбу с
Западом, сегодня понимает, что Запад заинтересован лишь в разрушении
России и всего славянского мира. США и их союзники хотели бы повторить
Косовский сценарий в России, используя антитеррористическую операцию
в Чечне.
Распад Югославии был определен совокупностью внутренних и внешних
факторов, из которых сепаратизм является одним из важнейших.
Современные государства в Европе достигли своей гомогенности
путем отождествления гражданского общества с нациями. Все граждане
Франции, США, Италии – французы, американцы, итальянцы независимо
от их этнического происхождения. Этим обеспечивается применение
основного демократического принципа: «Один гражданин – один голос». В
Югославии произошел разрыв гражданского и национального. Республики
конституировались как национальные государства. Так Югославия стала
ассоциацией национальных государств. Конституцией 974 г. Югославия
была приговорена к распаду. Возникновение югославской нации в границах
9 г. стало невозможным в ХХI столетии.
Многие ведущие русские дипломаты и выдающиеся представители
русской интеллигенции понимали глубокий исторический смысл и значение
освободительной борьбы сербов. Л.Н.Толстой написал по поводу аннексии
Боснии и Герцеговины (90 г.) брошюру «О присоединении Боснии и
Герцеговины к Австрии», в которой подчеркнул, что «одно из тех больших
разбойничьих гнезд, которые называются великими государствами», все
больше и больше прибирая власть к рукам над совсем ему чуждыми сотнями
тысяч людей славянского племени, решило открыто обеспечить свою
власть.
Слова великого мыслителя актуальны и сегодня. К сожалению, в конце
ХХ века Россия не смогла повлиять на кризис на Балканах и поднять громко
голос в защиту Сербии, как это делала неоднократно в прошлом.
Провал западной политики в Косово сегодня очевиден. Албанцы

почувствовали безнаказанность и не желают сдавать оружие, устраивая до
сих пор различные теракты и глумясь над сербским населением.
Несмотря на то, что еще в октябре 99 г. Совет Безопасности ООН
отменил санкции, западные державы вопреки этому решению по-прежнему
проводят политику изоляции и двойных экономических стандартов в
отношении Сербии.
З.Т.
.Т. Голенкова
At A geoPoLItICAL CroSSroAdS: KoSovo PASt ANd PreSeNt

Summary
When we speak about Kosovo it is necessary to discuss about historical and

ethic principles in the national question resolution. But still there is no clear criteria
to solve the conflict. Insisting on the one or another principle may have tragicall
effects.
Kosovo problem is not a problem in one special area. there are many other dif-
ferent questions, e.g. political, theoretical and practical ones. Some of them have an
essential character and an important meaning for the region, europe and a world
as a whole.
Key words: conflict,, historical principle,, ethnic principle,, region,, europe,, glo-
balization specificity,, justice,, equality,, natural recourses..
УДК 316.32
323.013(497)

ВЫЗОВЫ ГЛОБАЛИЗАЦИИ И МЕЖЭТНИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ

НА БАЛКАНАХ
Глобализација је објективан процес у току којег се стварају основе једне

нове етапе у еволуцији људске цивилизације, заједничке за све земље и све
народе. Свака држава и сваки регион постају објекти разноврсног утицаја
глобализације. Овај процес нарочито противречно и сложено протиче у држа-
вама које су постале самосталне после распада већих државних заједница са
сложеним етничким саставом. То се пре свега односи на бившу Југославију (и
СССР). Успостављање новог, глобалног света, пуно је противречности. С једне
стране, оно отвара нове могућности раста благостања у појединим државама
и код појединих народа. Са друге стране, пак, овај процес доводи до озбиљних
ограничења и тешкоћа у вези са позитивним социјалним трансформацијама и
етничком идентификацијом. Како би се у овом процесу нашло прихватљиво
место за један регион, неопходно је формирање конкуретно способног друш-
тва, које може да се учврсти у глобалном простору. У том контексту, конкурен-
ција претпоставља адекватне одговоре на економске и технолошке захтеве,
али и на социјалне, политичке, идеолошке и идентификационе изазове.
Може ли Косово као регион да одговори на ове изазове? Ескалација теро-
ризма на Косову довела је до наглог пада индустријске производње. На Косову
су под знаком питања не само економски интереси овог региона, већ и Србије,
као и суседних држава. Косовско питање је прави Гордијев чвор.
Савремене европске државе постигле су своју хомогеност путем поисто-
већивања грађанског друштва са нацијама. Сви грађани Француске, Итали-
је, Немачке, сматрају се Французима, Италијанима, Немцима, независно од
њиховог етничког порекла. На Балкану, и у бившој Југославији, дошло је до
раздвајања грађанског од етничког. њене републике конституисане су као
националне државе. Тако је Југославија постала асоцијација националних
држава. Настајање југословенске нације у границама из 9. године постало
је немогуће у XX веку.
Кључне речи: глобализација, распад вишеетничких држава, Југослави-

ја, СССР, међуетнички проблеми, конкурентно способно друштво, Балкан,
Косово.
В 90-е гг. XX столетия одним из важнейших цивилизационных процес-

сов, которые определяют дальнейшие перспективы развития всего челове-
чества, явилась глобализация. Развитие процессов глобализации довольно
быстро оспорило некогда популярные экономические концепции благососто-
яния нации, утверждавшие, что страны могут обеспечить своим гражданам
лучшую жизнь, изолировав собственные экономики и поддерживая с други-
ми государствами лишь минимальные хозяйственные связи. Легко преодо-
лев границы породившего их экономического «очага», глобализационные
процессы затронули большинство сторон общественной жизни: ослабили
традиционные территориальные, социокультурные и государственно-поли-
тические барьеры; усилили взаимозависимость национальных государств и
регионов мира, обусловив их постепенную интеграцию в единую систему с
общими для всех правилами и нормами экономического, политического и
культурного поведения; необычайно увеличили скорость и динамику исто-
рических изменений.
Для непредвзятого исследователя очевиден объективный характер глоба-
лизации, делающий неуместной как ее апологетику, так и попытки связать с
ней все вызовы и кризисы современного этапа развития. Вместе с тем, отно-
шение к ней неоднозначно: глобализация порождала и порождает острые, а
порой и ожесточенные дискуссии. Диапазон расхождений в оценках ее прак-
тик и последствий простирается от восхваления приносимых ею действи-
тельных или мнимых благ до осуждения как новой формы колониализма.
Глобализация, способствуя повышению среднего уровня жизни и рас-
ширению жизненных перспектив отдельных стран и народов, стимулируя
систему свободной торговли и дальнейшее развитие технологий, рационали-
зируя производство и создавая базу для решения общемировых проблем, она
же обнажает и обостряет существующие в мире контрасты и противоречия,
более того – «глобализирует» их, порождая новые опасности и риски, в том
числе связанные с процессами этнической идентификации.
По-видимому, новизна глобализации заключается не столько в ее мас-
штабе и сфере воздействия, сколько в явной сознательной направленности
глобализационных процессов, которые лишь на первый взгляд кажутся про-
цессами диффузными, свободно протекающими и не зависящими от воли и
намерений людей. А вместе с тем, процессы такого рода случайными, сами
собой возникшими не бывают, ибо имеют своих инициаторов. За ширмой
свободной конкуренции и движения финансов скрывается власть (и в эко-
номике, и в политике и даже в духовной жизни), а именно власть „глобаль-
ных игроков“ (транснациональных корпораций, наднациональных межгосу-
Михаил Константинович Горшков: Вызовы глобализации и … 27
дарственных институтов, ряда государств), способных прямо или косвенно

подчинять своему влиянию другие государства, экономики, социальную,
политическую и культурную жизнь народов.
Не менее важным вызовом глобализации представляется и то, что плоды
ее распределяются между участниками процесса неравномерно, «… и рост,
и достаток, которые она несет одним, компенсируются все большей уязви-
мостью и маргинализацией других»: как следствие, наряду с выигравшими
существуют и проигравшие, причем даже в абсолютном измерении. Вместо
того, чтобы уничтожать или ослаблять проявления неравенства, интеграция
национальных экономик в мировую систему, напротив, усиливает их и делает
во многих отношениях более острыми, способствуя возникновению новой
модели мира, в которой 0% всех ресурсов контролируются так называемым
«золотым миллиардом», охватывающим лишь пятую часть населения пла-
неты.
Некоторые эксперты полагают, что постепенный переход к политико-
экономическим объединениям нового типа должен поставить заслон наци-
ональному сепаратизму.
На первый взгляд, объяснение причин, порождающих современный се-
паратизм, парадоксально: национализм усиливается потому, что ослабевают
государства как системы. Однако парадоксальности здесь нет. Ведь нации – это
не вечные сущности, а этнополитические общности, складывающиеся именно
в рамках государств: при определенных условиях их сплоченность и однород-
ность усиливаются, тогда как при других – ослабевают. Почему сегодня мы
имеем возможность наблюдать в ряде стран стремление отдельных этносов,
ранее считавших себя частью большой нации, к отделению и вхождению в ре-
гиональное или мировое сообщество напрямую? Ответ в том, что наднацио-
нальные сообщества становятся более привлекательными, чем национальные.
И это, безусловно, усиливает тенденции к расколу государств.
Есть и другие причины, способствующие национализму. У современных
народов как никогда высоки «подогреваемые» развитыми странами притя-
зания на богатство, комфорт и высокий статус. Одновременно на большей
части территории планеты создана хотя бы минимальная инфраструктура,
позволяющая обеспечивать прирост населения, уровень образования и зна-
ний об окружающем мире. Прирост населения вызывает объективную за-
интересованность в увеличении благосостояния и количества ресурсов. Всё
остальное пробуждает национальное честолюбие, желание «не отставать«.
Однако зачастую уровень притязаний не соответствует уровню развития про-
изводства и организации общества. Вот почему желаемое стремятся отобрать
у „чужаков“, которые безжалостно истребляются. Неслучайно, по мнению
одного из крупнейших специалистов в области глобализационных процессов
1 Аннан К. Мы, народы: роль Организации Объединенных Наций в XXI веке // Безопас-
ность Евразии. – 2000. – № 1.

современности, английского социолога Э. Гидденса, причиной большинства

ситуаций этнического антагонизма становятся в наши дни групповые барь-
еры и неравный привилегированный доступ к ресурсам.
Испокон веков чужой образ жизни вызывал у людей самое резкое не-
приятие, но в древности частота контактов разных народов а, следовательно,
и конфликтность, были гораздо ниже. Сегодня значительная часть челове-
чества сталкивается с проявлениями иной культуры на каждом шагу, что
неизбежно повышает уровень взаимной агрессии. Тем более, что некоторые
элементы разнообразных этнических культур навязываются весьма агрес-
сивно. Неудивительно, что национальные и этнические проблемы обретают в
современных условиях статус одних из наиболее острых и болезненных: речь
идет о своеобразном этническом парадоксе как специфической реакции на
тенденции нарастающей в условиях глобализации унификации духовной и
материальной культуры.
Особенно противоречиво и сложно глобализационные процессы про-
текают в странах, ставших самостоятельными в результате исчезновения
крупных государственных образований со сложным этническим составом.
К таковым, несомненно, относится бывшая Югославия – самое большое (до
99 г.) государство на Балканах. Распад СССР и СФРЮ, произошедший в
рамках общего процесса дезинтеграции коммунистических многонациональ-
ных славянских федераций, связал и стадиально, и по самой своей сути про-
блемы населения этих стран, заставил их искать новые формы национального
самоопределения.
Задача национальной консолидации мультиэтнического населения в
единое сообщество, объединенное высоким уровнем идентичности, реша-
ется практически всеми новыми независимыми государствами, сталкиваю-
щимися с проблемой существования противоречий между самым крупным
и другими, более мелкими, этносами. Конкретные практики определяют-
ся ответом на принципиальный вопрос, который связан с выбором между
гражданским и этнокультурным (рассматривающим нацию как общность,
имеющую глубокие исторические корни, социально-психологическую или
даже генетическую природу.
Современные западные концепции склонны отождествлять нацию с го-
сударством. Классический пример – США, где гражданами страны являются
представители американской нации, объединенные конституцией и закона-
ми, общим делом и образом жизни. Аналогичная ситуация складывается и в
ряде стран Западной Европы (например, во Франции): по мере формирования
современного гражданского общества понятие нации все в большей степени
сливается с понятием гражданства и принадлежности к государству. Как
следствие, у француза не спрашивают бретонец он или этнический фран-
цуз. Столь же бессмысленно выяснять у швейцарца: немец он, итальянец
или француз.
В 90-е годы XX века бывшие социалистические государства Восточной

Европы столкнулись с рядом проблем. В одних странах процессы социальной,
экономической и политической трансформации сопровождались
этноконфликтами и кризисами национальной идентичности; в других –
социальной дезорганизацией и делегитимацией нации и государства.
Одновременно с этим, на месте распавшихся СФРЮ и СССР, начали
появляться новые формирования – лишенные закрепленного за ними
прочного статуса, международного признания и стабильной национальной
идентичности – возникновение которых способствовало радикальному
изменению геополитической ситуации и государственно-территориальной
конфигурации. В большинстве случаев новые государства узурпировались
(с помощью различных юридических конструкций и политических трюков)
«коренными» этническими общностями. Так, например в случаях с
Хорватией, Боснией, Македонией), объявлялось, что государство создается
от имени всех граждан, но, вместе с тем, является формой самоопределения
исключительно «титульной» нации. Остальное же население приравнивалось
к национальным меньшинствам, которые могли «включиться» в нацию
только на условиях культурной ассимиляции, именуемой для благозвучия
«интеграцией». Национализм новых «титульных» этнонаций способствовал
развитию сепаратизма меньшинств, мотивировал вооруженные стычки и
кровопролитные войны.
Специфическими маркерами идентичности становились вероисповедание
и псевдоязыковые различия. Феномен этнического возрождения, а также
усилившаяся в условиях «посткоммунистического» идейного вакуума
этническая идентификация сопровождались кризисом идентичности
гражданской, разрывом гражданского и этнического.
Являясь одной из главных болевых точек Европы, балканский вопрос
всегда занимал в мировой политике особое место. Одна из наиболее важных
причин сложившегося положения дел – то, что зона эта всегда была „горячим“
стыком двух, можно сказать, цивилизационных плит (европейско-христиан-
ской и азиатско-исламской), долговременным «фронтиром» исламо-христи-
анского противостояния и одновременно многовековым подвижным «водо-
разделом» борьбы крупнейших исторических империй.
Вот почему здесь сложилась крайне своеобразное и уникальное сочета-
ние этносов и культур, чувствительное к малейшим политическим, экономи-
ческим, этноконфессиональным и иным воздействиям, позволяющее назвать
Балканский регион историческим «чувствилищем», историческим нервом Ев-
ропы. На Балканах нет ни одного моноэтнического и моноконфессионального
государства. Более того, вследствие мелкоочагового проживания множества
разнокультурных общин, отягощенных к тому же грузом взаимных истори-
ческих обид, создание подобных государств принципиально невозможно.
Перечисленные особенности региона, расположенного к тому же на стыке

Европы и Азии и являющегося одним из главных «ключей» к европейской
безопасности, равно как и инструментом быстрого разжигания региональных
военно-политических «страстей», всегда были причиной повышенного инте-
реса и внимания к нему великих держав, искавших легких и эффективных
путей управления процессами глобального реструктурирования Европы и
даже мира. Неудивительно, что именно здесь на протяжении XIX–ХХ веков
вспыхивали очаги международной напряженности, наиболее остро прояв-
лялись межнациональные и межэтнические конфликты. Кризис на Балканах
можно рассматривать как результат исторического прошлого Европы и од-
новременно один из факторов, определяющих ее будущее.
Фактически вся история Балкан представляет собой череду бесконечных
попыток найти верное соотношение между этническими территориями и гра-
ницами государств. Одно время казалось, что найти подобное соотношение
невозможно лишь потому, что южные славяне – сербы, хорваты, словенцы,
боснийцы и македонцы – не имели своего объединяющего их государства. И
стоит только создать его, как счастье и мир в регионе установятся навечно.
Первая попытка подобного объединения была предпринята в 9 году
и связывалась с провозглашением нового независимого государства – Ко-
ролевства сербов, хорватов и словенцев. Вторая – в 945 году – превратила
Югославию в социалистическую федерацию2, субъектами которой, согласно
Конституции СФРЮ 974 года, выступали шесть социалистических республик
и два автономных социалистических края. Однако оба шага не увенчались
успехом и не привели к стабильности. Более того, история Югославии служит
доказательством того факта, что ни «пролетарский интернационализм», ни
внутренне противоречивый югославизм, ни узкий этнический национализм,
груз которых не выдержали ни централистская буржуазная монархия, ни
социалистическая федерация, не способны стать прочным фундаментом го-
сударства и предотвратить межэтнические конфликты.
Конец тысячелетия ознаменовался новым обострением обстановки на
Балканах, связанным с ситуацией в «огненной вселенной» Косово и Метохии.
И в новое, третье тысячелетие, мир вступил с тяжелым балканским „наследс-
твом“.
Балканы сегодня – это сложнейшие узлы противоречий, несущие в себе
многочисленные (демографические, религиозные, политические, культурные,
исторические и прочие) факторы, опосредующие межнациональные отно-
шения. «Век взбунтовавшейся этничности» войдет в историю балканских
государств как век многочисленных национальных войн между народами,
населяющими эту землю. Заметим, что распад Югославии как единого го-
2 Демократическая федеративная Югославия (с 1945 г.), федеративная Народная Рес-
публика Югославия (с 1946 г.), Социалистическая федеративная Республика Югославия (с

1963 г.).
сударства не только не положил конец межэтническим противоречиям, но

еще больше усугубил их. Как следствие, внешнюю и внутреннюю политику
на Балканах по-прежнему определяет этнонационализм.
Анализируя причины разворачивающихся в регионе процессов, одни
эксперты склонны видеть в них следствие соединения на единой территории
народов, которые на протяжении веков входили в состав разных государств
(Турции, Австро-Венгрии, Италии, Сербии, Албании), а посему разделенных
по конфессиональному и лингвосимволическому признакам; другие – ре-
зультат «мирового заговора» или глобального конфликта религий и циви-
лизаций (византийско-православной на востоке, латино-католической на
западе и азиатско-исламской в центральных и южных областях). Оценивая
характер происходящего, специалисты трактуют события на Балканах как
гражданскую войну за средства производства, усматривают в них механизм
выбора пути социально-экономического развития и политической системы,
либо считают их межэтническим конфликтом, обусловленным процессами
национального самоопределения проживавших в СФРЮ народов, равно как
и взаимной несовместимостью последних, вытекающей из различий нацио-
нального самосознания, культурных традиций, религиозной принадлежнос-
ти и региональной идентичности. Есть и такие, которые полагают, что речь
идет о межгосударственном конфликте, нацеленном на захват территорий и
обретение стратегических преимуществ.
Думается, что при анализе событий, имевших место в Югославии конца
90-990-х годов, следует различать четыре разных по своей сути и причи-
нам явления:
) кризис многонационального государства, состоявшего из шести рес-
публик, основным критерием образования которых выступал этни-
ческий состав населения3;
2) распад этнотерриториальной федерации;
3) война, вспыхнувшая между государствами-наследниками, как инс-
трумент осуществляемого военным путем национального самоопре-
деления;
4) временное мирное урегулирование.
Серьезной проблемой является, на наш взгляд, то, что перечисленные
выше явления и соответствующие им стадии системного кризиса либо вооб-
ще не отделяются друг от друга, либо рассматриваются как этапы и формы
процесса, с неизбежностью следующие друг за другом.
3 Так, в Боснии и Герцеговине 43,7% населения составляли мусульмане (боснийцы),
31,4% – сербы, 17,3% – хорваты. В черногории более 60% населения были представлены чер-
ногорцами; в Хорватии без малого 78% – хорватами; в Сербии (с автономными краями Во-
еводина, Косово и Метохия) 65,8% – сербами (без них же сербы составляли в Сербии 87,3%
населения); в Словении 87,6% – словенцами.
Анализируя причины распада СФРЮ, нельзя сказать, что в стране не

проводилась национальная политика по удовлетворению запросов нацио-
нальных меньшинств, проживавших в каждой из республик. Да и с экономи-
ческой точки зрения политика эта значительно опережала те, которые имели
место в других странах социалистического лагеря. Однако и в Югославии
одни республики были развиты в большей степени, тогда как другие отста-
вали в экономическом развитии, что приводило к дифференциации доходов
различных национальных групп и усиливало противоречия между ними.
Вместе с тем, неверно полагать, что основными (и тем более единствен-
ными) источниками межэтнических конфликтов в регионе выступали и
выступают экономика и идеология. Рассматривая иные причины распада
югославского государства, следует отметить лингвистический и религиозный
факторы. Обращаясь к последнему, невольно соглашаешься с американским
политологом С. Хантингтоном, считающим, что конфликты разворачиваются
между нациями, принадлежащими к разным цивилизациям, линия разло-
ма между которыми и есть линия будущих фронтов. Одна из таких линий
проходит между религиями. Югославия – многоконфессиональная страна, и
религиозность населения в немалой степени определяется здесь этническим
происхождением. Религиозный фактор сыграл в югославском конфликте не-
гативную роль, не объединяя, а разъединяя людей.
Сегодня ситуация на Балканах по-прежнему остается сложной и взрыво-
опасной. Многие политики и эксперты полагают, что она исторически обус-
ловливается событиями прошлого и начала нынешнего столетий, элементами
геополитической ситуации, сохранившими свое значение с начала XX века
до сегодняшнего дня, к которым относятся:
• незавершенность процесса национального самоопределения югосла-
вянских народов;
• тесная связь югославянского и балканского вопросов с общей ситуаци-
ей в Европе и мире;
• вовлеченность крупнейших государств мира в ситуацию и наличие
собственных интересов соседних государств;
Очередной очаг напряженности возник в крае Косово и Метохия – колы-
бели сербской истории и культуры, на исконно сербских землях, занятых (в
силу сложившихся исторических условий, разворачивающихся демографи-
ческих, в том числе и миграционных, процессов) преимущественно албан-
цами, претендующими на отделение от Сербии и создание самостоятельного
государства.
Обсуждая значение косовского прецедента, как правило, мало или вовсе
не говорят о регионе, для которого провозглашение независимости может
стать действительно решающим событием, способным ввергнуть охвачен-
ные им страны в пучину долговременных и острых конфликтов. Речь идет
о «большой» Центральной Европе (Польше, Чехии, Словакии, Венгрии, Ру-
мынии, Болгарии), страны которой после 99 года попытались «вернуться в

Европу» и достигли на этом пути немалых успехов, войдя и в ЕС, и в НАТО.
Однако „возвращение“ это оказалось первичным и неполным, символизиро-
вало собой скорее „бегство с Востока“ как временную – уже достигнутую, а
посему более не актуальную – цель.
В последние годы общества рассматриваемого нами региона всё более
настойчиво вскрывают старые раны, тяготятся своим современным состоя-
нием, ностальгируют по ушедшему довоенному миру. И всё менее склонны
признавать священность современных границ.
И здесь важнейшим оказывается другой аспект косовских событий –
признание международным сообществом самой возможности пересмотра
послевоенных границ в регионе, и, главное, фактическое признание права на
жизнь геополитических проектов участников Гитлеровской коалиции. Оче-
видно, что провозглашение независимости Косово не является для косова-
ров самоцелью. И пока мир обсуждает этот сепаратистский акт, важнейшим
для Центральной Европы является совсем другое: отмашка, данная процессу
формирования Великой Албании.
Как известно, исход Второй Мировой войны так и не заставил албанцев
смириться с «маленькой Албанией». Рассмотрение границ современного ал-
банского государства как результата поражения никуда не ушло, и вся после-
военная политика Югославии сводилась фактически к задабриванию албан-
ского национального меньшинства, попыткам его «успокоить»: изгнанным
сербам было запрещено возвращаться в родной край, тогда как за албанскими
переселенцами закреплялся статус беженцев. А с 974 года край оказался в
руках албанцев и в административном плане.
Все эти уступки не помешали, да и не могли помешать тому, что в 990-е
годы мечта о Великой Албании ожила с ещё большей силой. Тем более, что во
времена СФРЮ существовала единая югославская албанская община, кото-
рая теперь оказалась разделена между Сербией, Черногорией и Македонией.
Первейшей задачей, разумеется, являлось воссоединение югославской общи-
ны албанцев. Более же отдаленные планы подразумевали и воссоединение с
Албанией как таковой.
Косовский конфликт – не просто акт сепаратизма, но ступенька к реа-
лизации большого проекта по изменению границ на Балканах и созданию
нового крупного национального государства. На флаге Косово шесть звёзд
по числу национальных общин албанцев, разделенных ныне по разным го-
сударственным образованиям: две из них – это Албания и Косово; четыре
других – сербские Медведжа и Прешевская долина, значительная часть Чер-
ногории, Западная Македония и греческая Чамерия.
Процесс создания Великой Албании является, в свою очередь, частью го-
раздо более мощного, фундаментального процесса пересмотра итогов Второй
Мировой войны и послевоенных границ, уже протекающего в ранней стадии
как на Балканах, так и в странах Центральной Европы – процесса, грозящего

взорвать регион, ввергнуть его в состояние, подобное состоянию бывшей
Югославии 90-х годов XX века.
Великая Албания не одинока, ведь ее «братья» были разбросаны по все-
му региону. Не смолкнут голоса за передел границ и на Балканах, даже если
проект Великой Албании будет реализован до конца. Так, болгары никогда
не согласятся принять навечно тот факт, что Македония (и уж тем более её
остатки), исторически рассматриваемая как часть западно-болгарских земель,
является независимой республикой. Саму же Болгарию всё больше сотрясает
активизация турецкого национального меньшинства, составляющего при-
мерно 0% населения страны, компактно проживающего на примыкающих к
границе Турции юго-восточных болгарских землях. Поблизости расположе-
ны и территории помаков – исламизированных болгар, имеющих свои общи-
ны в соседней Греции. Деятели Турецкой демократической партии Болгарии
периодически выступают с весьма резкими заявлениями сепаратистского
характера, распространяющимися на весь регион Восточной Фракии, а ряд
нелегальных организаций проводит целенаправленную работу в этом духе.
Не менее активным обещает быть и движение за возрождение историчес-
кой Сербии, которую в западной прессе часто именуют «Великой Сербией«.
Очевидно, что бóльшая часть этих планов выглядит сегодня фантастической.
Несомненно, однако, и то, что с потерей Косово и Метохии сербский народ не
смирится никогда, ибо речь здесь идёт о землях, центральных для его истории
и самосознания.
Реабилитация проектов великих государственностей, повсеместно насла-
ивающихся друг на друга, может привести к дестабилизации ныне довольно
благополучного и спокойного региона. Появление десятка новых горячих
точек в Центральной и Юго-Восточной Европе не будет выгодно ни Евросо-
юзу, ни России.
Процессы, которые развернулись на Балканах в конце XX – начале XXI
веков, вынуждают мировое сообщество расстаться с двумя иллюзиями. Пер-
вая – о возможности разрешения этнотерриториальных конфликтов между
этнически родственными народами путем их объединения в одно государс-
тво и создания на полуострове полиэтнических наций-государств. Вторая
– о тождественности национальной независимости, демократии и рыночных
реформ, о том, что после распада многонациональных коммунистических
государств они автоматически ведут к обеспечению мира и спокойствия.
С начала 990-х годов балканские страны, ставшие местом самого кро-
вавого со времен Второй Мировой войны военного конфликта на европей-
ском континенте, прошли сложный в своем развитии путь. Сегодня здесь
осуществляются грандиозные преобразования, направленные на создание
современных государств, демократических устоев и рыночной экономики;
предпринимаются попытки нормализации отношений между странами-со-
седями, совершенствования практик регионального сотрудничества. И тем

не менее, возможность кризисов и конфликтов сохраняется, в том числе под
влиянием новых вызовов и угроз.

ВЫЗОВЫ ГЛОБАЛИЗАЦИИ И МЕЖЭТНИЧЕСКИЕ

ПРОБЛЕМЫ НА БАЛКАНАХ
. Глобализация – это объективный процесс, в ходе которого складыва-

ются общие для всех стран и народов основы нового этапа эволюции челове-
ческой цивилизации. Каждая страна и каждый регион являются объектами
разностороннего влияния глобализации. Особенно противоречиво и сложно
протекает этот процесс в странах, ставших самостоятельными после распада
более крупных государственных образований со сложным этническим соста-
вом. Речь идёт в первую очередь о бывшей Югославии (и СССР). Становление
нового, глобального мира противоречиво. С одной стороны, оно открывает
новые возможности роста благосостояния отдельных стран и народов. С дру-
гой стороны, одновременно этот процесс создаёт серьёзные ограничения и
трудности для позитивных социальных трансформаций и этнической иден-
тификации. Чтобы найти в нём приемлемое для региона место, необходимо
формирование конкурентоспособного общества, могущего прочно утвердить
себя в глобальном пространстве. Конкуренция в данном контексте предпо-
лагает адекватные ответы не только на экономические и технологические
запросы, но и – не в последнюю очередь – вызовы социальные, политические,
идеологические, идентификационные.
2. Может ли Косово, как регион, ответить на эти вызовы? Эскалация тер-
рористической деятельности в Косово вызвала резкое падение промышленно-
го производства. В Косово под вопрос поставлены не только экономические
интересы этого края, но и Сербии, и других соседних государств. Косовский
вопрос – настоящий Гордиев узел.
3. Современные государства в Европе достигли своей гомогенности путём
отождествления гражданского общества с нациями. Все граждане Франции,
Италии, Германии – считаются французами, итальянцами, немцами незави-
симо от их этнического происхождения. На Балканах и в бывшей Югославии
произошёл разрыв гражданского и этнического. Республики в ней конституи-

ровались как национальные государства. Так Югославия стала ассоциацией
национальных государств. Возникновение югославской нации в границах
9 г. cтало невозможным в XX столетии.
Ключевые слова: глобализация, исчезновение нескольких штатах, Югос-
лавия, СССР, межэтнические проблемы, Балканский полуостров, Косово
УДК 327::911.3(497.15)
323.173(497.115)
Неђо Даниловић
НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА И МЕТОГХИЈЕ – ПРВА ФАЗА У

ОСТВАРИВАњУ КОНЦЕПТА „ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ“
– ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТ –
процес „редизајнирања“ балканског региона улази у завршну фазу. Те-

жиште међународне дипломатске активности у последњих десет година усме-
рено је на изналажење модуса за коначно решење статуса Косова и Метохије.
Интернационализовањем кризе на Косову и Метохији, практично је једно
унутрашње питање Републике Србије издигнуто на међународну раван са ве-
ликом опасношћу да и ово међународно арбитрирање, као и сва претходна, у
коначном решењу буду на штету Србије и српског народа који вековима живи
на косово-метохијским просторима.
У раду који се налази пред читаоцима покушали смо аргументовано и
објективно да укажемо на ту опасност и да, у овом осетљивом политичком
тренутку, када отпочиње расправа пред међународним судом правде о захтеву
Србије за утврђивањем нелегалности једностраног проглашења независности
Косова и Метохије, подсетимо домаћу и међународну јавност на важне исто-
ријске чињенице о вишевековним тежњама Албанаца да, уз помоћ светских
центара моћи, створе „Велику Албанију”.
Такође, сврха овог рада је и да упозори на могуће културно-цивилизациј-
ске, геополитичке и међународноправне последице остварења такве нелегалне
државне творевине у срцу Западног Балкана.
Циљ рада није да Албанце као народ прикаже у ружном, а Србе и остале
народе који живе или су живели на Косову и Метохији у лепом светлу, већ да
стручној и осталој јавности пружи веродостојне и истините информације о
најважнијим аспектима остварења пројекта тзв. „Велике Албаније” и његовим
могућим последицама по мир, стабилност и безбедност у региону Југоисточ-
не Европе.
Кључне речи: „Велика Албанија”, независно Косово, статус Косова и Ме-
тохије, суштинска аутономија.
УВОД
Крајем XX века политичка карта Балкана доживела је велике промене.
Сецесијом од бивше Социјалистичке федеративне Републике Југославије
настало је више самосталних држава – Словенија, Хрватска, Македонија и
Босна и Херцеговина (са федерацијом БиХ и Републиком Српском) које су
постале нова геополитичка реалност Балкана. На источном делу бивше Со-
цијалистичке федеративне Републике Југославије најпре је вољом њених гра-
ђана конституисана Савезна Република Југославија, а затим Београдским
споразумом (2002. године) добила ново име Србија и Црна Гора, a у пролеће
2006. године (након спроведеног референдума у Црној Гори) ова специфична
државноправна творевина, уз помоћ утицајних фактора међународне заједни-
це, трансформисала се у две независне и суверене државе – Републику Србију
и Републику Црну Гору.
Континуитет територијалних промена на Балкану који се догодио при
крају XX века, обележио је почетак XXI столећа. процес редизајнирања бал-
канског региона настављен је једностраним и насилним проглашењем неза-
висности Косова, 17. фебруара 2008. године, и још увек траје. Тежиште међу-
народне дипломатске активности у првој деценији XXI века премештено је из
БиХ на просторе Косова и Метохије.
Једностраним и насилним проглашењем независности Косова и Метохи-
је, практично је једно, по међународном праву традиционално унутрашње,
питање Републике Србије премештено на спољашњу – међународну раван,
што је био стратешки циљ косовских Албанаца, још од Берлинског конгреса.
Искуства из периода разбијања бивше СфРЈ и СССР-а упозоравају на опасност
да би међународно арбитрирање око независности Косова и Метохије могло
имати несаглеиве последице на међународно право и отворило пандорину
кутију увођења преседана у међународне односе.
Да би то предупредила и да би се одупрла политици „свршеног чина“, Ре-
публика Србија је покренула легитимну политичку и дипломатску активност
у свету ради очувања својих виталних државних и националних интереса.
при томе, Србија је доследнa у својој политици – инсистирању на дипломат-
ској борби у очувању својих националних интереса. Кроз низ активности,
резолуција и декларација Народне скупштине, Република Србија низ година
легитимно инсистира на заштити уставног поретка, суверености и територи-
јалном интегиритету српске државе, која свој посебан израз има у преамбули
Устава у којој се прецизира да је Косово и Метохија део Србије. Круну такве
легитимне политичке активности чини Закључак Владе Републике Србије
о поништавању акта Косовске скупштине о једностраном проглашењу неза-
висности Косова од Републике Србије и упућивање званичног акта међународ-
ном Суду правде у којем се од ове највише правне установе тражи тумачење
једностране и насилно проглашене независности Косова и Метохије.
Неђо Даниловић: Независност косова и метогхије – прва фаза у … 299
полазећи од легитимних, демократских и међународно правно дозвоље-

них средстава политичке борбе у међународним односима, научни скуп по-
свећен Косову у глобализацијским процесима је, свакако, био добра прилика
да бројни научни радници и истраживачи из разних углова укажу на све
опасности које носе преседани насилних промена граница између држава и
на могуће културноцивилизацијске, геополитичке и геостратешке последице
таквих преседана у савременим међународним односима.
ИСТОРИЈСКА ГЕНЕЗА пРОЈЕКТА „ВЕЛИКА АЛБАНИЈА“

после разбијања бивше СфРЈ геополитичка судбина концепта „Велике Ал-
баније“ је на специфичан начин реафирмисана и реактуелизована. Распадом
Социјалистичке федеративне Републике Југославије дошло је до поремећаја
равнотеже моћи и успостављања нових интересних сфера на простору Бал-
кана. У таквој консталацији односа политички и геостратегијски простори
Косова и Метохије и Западне Македоније на крају XX и на почетку XXI века
добили су улогу чиниоца дестабилизације, какву је имала Рашка област у пе-
риоду између Берлинског конгреса (1878) и првог светског рата (1915).
Концепт тзв. „Велике Албаније“ кроз новију историју сaдржавао је експан-
зионистичке тежње Албанаца према: а) југоистоку Србије (Медвеђа, Бујано-
вац, прешево) у оквирима пројекта „Дарданија“; б) Косову и Метохији, у окви-
ру пројекта „Независно Косово“; в) Црној Гори (плав, Гусиње, Бар, Сутоморе,
Улцињ – у оквиру пројекта „Малесија“; г) Западној Македонији (прешево,
Кичево, Дебар, Струга и Охрид – у оквиру пројеката „Илирија“ и д) северној
Грчкој – у оквиру пројеката „Епир“.
Због своје актуелности и могућих последица које из њега произлазе, овај
концепт завређује посебну пажњу. Концепт „Велике Албаније“ може се сагледа-
вати са различитих становишта, али свако од тих становишта мора полазити
од историјске генезе идеје о „Великој Албанији“ и обухватити геополитички и
геостратешки поглед на ту идеју, као и могуће последице те идеје, уколико би
она била претворена у стварност, по мир, стабилност, безбедност и изградњу
поверења између држава и народâ који живе на Балкану.
Анализирајући историјски аспект косовско-метохијске збиље, долази се
до неспорних чињеница које указују на то да је криза на Косову и Метохији
драстично нарушила систем безбедности на Балканском полуострву и више-
вековним ратовима успостављену равнотежу снага на Балкану. Сама криза
има дугу историју. Она је последица бројних, веома комплексних историјских,
верских, етничких, геополитичких и геостратегијских особености региона
Балкана, али још више, и производ пристрасног утицаја светских центара мо-
ћи, који су, без обзира на последице, водили рачуна само о својим стратешким
интересима у овом политички и безбедносно осетљивом региону.
Сличан однос према Балкану присутан је и данас. Код многих истражи-

вача међународних односа влада неподељени утисак да велики центри моћи,
инволвирани у процес остваривања независности Косова и Метохије од Срби-
је, упорно игноришу чиниоце који подстичу кризу у срцу Балкана. Користећи
исконструисану и намерно створену лошу парадигму о улози Србије и Срба у
ратовима вођеним на простору бивше СфРЈ, центри политичке моћи у свету
покушавају да политичким дисциплиновањем Србије и српског народа, који
је кроз историју увек био жртва етничког чишћења, изнуде признавање неза-
висности Косова и Метохије, у складу са њиховим стратешким интересима.
Уместо да схвате сву сложеност кризе, међународни центри моћи врше
директан притисак на све земље у Европи и свету да признају нелегално само-
прокламовану независност Косова и Метохије и концентришу политичке и
економске притиске на Републику Србију да прећутно прихвати наметнути
нови државноправни статус Косова и Метохије, супротно повељи УН и свим
међународноправним документима, игноришући националне и стратешке
интересе Србије, што она из цивилизацијских, етичких, историјских, поли-
тичких и економских разлога не може да прихвати. На тај начин се, уместо
доприноса успостављању трајног мира на Балкану, намећу решења која фак-
тички оснажују остваривање пројекта „Велика Албанија“, за који се залажу
албански националисти и сепаратисти преко 130 година.
пројекат „Велика Албанија” је у основи националистичко-шовинистички.
Настао је у доба крупних превирања уочи Берлинског конгреса 1878. године,
као реакција сукоба између империја и последица решавања тзв. источног
питања, поткрај XIX века. Интензивирање насиља према Србима на Косову
и Метохији почиње након оснивања прве призренске лиге 10. јуна 1878. годи-
не у призрену.1
Национални покрет и идеје о етничком уједињењу Арбанаса настали су
одмах после Берлинског конгреса 1878. године, на коме је донета одлука да
се Турска мора повући са највећег дела окупираног Балканског полуострва.
Аустрији није одговарало да све те територије припадну хришћанским бал-
канским народима, а посебно су били против територијалног проширивања
Србије и Црне Горе које би имале заједничку границу, а у војном смислу по-
стале респектабилни фактор на Балканском полуострву. Аустрија је изричито
1 Документи Лиге откривају суштину покрета. Седнице су одржаване у призренској џа-
мији, а посебно обележје Статута (Каратнаме) био је ислам. У свих 16 чланова Статута нигде
се изричито не помињу Албанци и Албанија, већ се сасвим уопштено говори о „нацији и до-
мовини“, „земљи“, „нашем крају“, „балканској земљи“, „на Балкану“, и сл. политички субјект
Савеза (Лиге) једноставно су муслимани. У члану 7. говори се о потреби савеза с „нашим муче-
ничким земљама и припадницима исте вјере на Балкану“ а у последњем члану 16 напуштање
„Савеза“ се квалификује као отпадање „од ислама“. Уосталом, том скупу су присуствовали и
муслимански велепоседници из Рашке, па чак и из Босне и Херцеговине (Гаћиновић Радослав,
отимање косова и метохије, НИЦ, Београд, 2004. стр. 147.)
захтевала да турски вилајети (скадарски, косовски, битољски и јањински) и

даље остану у оквиру Турске царевине како би Албанци добили аутономију
и били војно усмерени против Србије и Црне Горе.
Такве понуде од стране Аустрије, охрабриле су Албанце, а родоначелник
те идеје била је прва призренска лига – код Турака позната као Arnaut kon-
gra, која је била првенац идеје о стварању етнички чисте Велике Албаније.
прва призренска лига, је творац идеје о стварању Албанске националне ар-
мије (АНА) која би егзистирала на албанским етничким просторима. Након
формирања прве призренске лиге, формирају се даље пећка лига, Косовски
комитет, Национални фронт Албанаца са циљем да се организују побуне и да
се свака постојећа српска власт дискредитује у очима међународне заједнице,
како би на таквим основама Арбанаси добили подршку међународне заједни-
це за остваривање њихових сепаратистичих идеја о стварању етнички чисте
„Велике Албаније“.
Албанска великодржавна национална концепција оличена у идеји „Вели-
ка Албанија“ није настала као аутентични израз борбе албанског народа за на-
ционално ослобођење, већ, у великој мери, под утицајем панисламизма и ради-
калног ислама. практично, до почетка „Велике источне кризе“ (1875–1878) није
било никаквих покушаја политичког организовања Албанаца ради стварања
националне државе. У том периоду, према објективним историјским извори-
ма, на простору данашње северне Албаније (ондашње савремене Албаније) и
Старе Србије (данашњег Косова и Метохије) живело је преко 65% Срба и свега
око 35% Арбанаса, а међу њима и око 150 000 арбанизованих Срба.2
Најширој домаћој и међународној јавности мало је познато да су неколико
векова раније на просторома Северне Албаније и Старе Србије живели искљу-
чиво Срби. Када су Турци заузели Косово и Метохију (1455 године, падом Но-
вог Брда) и суседне крајеве, пописали су на њима затечено становништво које
је било скоро у целини српско, са свега 2–3 % Арбанаса који су живели западно
од Ђаковице.3 У средњем веку није постојало посебно име за ову покрајину,
осим општег имена Србија. под овим именом територију Косова и Метохи-
је помињу путописци у XvI и XvII веку, од којих су неки и Арбанаси. Тако,
млетачки посланик Јаков Соранцо, 1575. године каже како прелазећи Дрим
улази у Србију.4 Архибискуп барски Марин Бици (Marin Bizzi) 1610. године,
такође узима Црни Дрим као границу између Арбаније и Србије.5 петар Ма-
зарски, апостолски визитатор, по нарочиости Арбанас, 1623. године, каже да
2 Деретић, Н. Јован, срби и арбанаси, Народна библиотека Србије, Београд 2005. године,
стр. 107.
3 Научни Демографски зборник, Насеља и становништво области Бранковића 1455 го-
дине, уредник академик М. Мацура, САНУ, Београд, 2001, стр.793.

4 Рад југословенске академије наука и уметности, књига CXXIv, стр. 30.
5 старине југославенске академије знаности и умјетности, књига XX, стр. 121.

Дрим дели Арбанију од Србије.6 Надбискуп Ђорђе Бијанки вршећи канонску

визитацију у Србији, 1638. године написао је извештај у коме наглашава да се
призрен налази у Доњој (јужној) Србији (Servia „inferiore“).7 према писаним
изворима, Косово и Метохија и други крајеви данашње Северне Албаније би-
ли су у XIII, XIv, Xv, XvI и XvIп веку етнички најхомогеније области српске
државе. То значи да на Косову и Метохији није било других народности сем
Срба.8
Тек у завршној фази разрешења „Источног питања“, албански прваци
почели су да заговарају идеју о тзв. албанском праву наслеђа турске територи-
јалне баштине на Балкану. Од тог периода почиње развој албанског иреденти-
стичког покрета који је уочи Берлинског конгреса настојао да, на идејном и
културном плану, заинтересује европске силе за решење „Албанског питања“,
као дела „Источног питања“.
Будући да ова идеја није наишла ни на какву подршку на Берлинском
конгресу, албанско руководство се у даљем остваривању пројекта „Велика
Албанија“ приклонило великим силама, које су у појединим фазама консти-
туисања европског и светског поретка имале доминантну улогу на Балкану
(својевремено Отоманска империја, Аустроугарска царевина, фашистичка
Италија и нацистичка Немачка, а у новије време – САД и Европска унија).
ГЕОпОЛИТИчКЕ пОСЛЕДИЦЕ СТВАРАњА „ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЈЕ”

покушаји стварања „Велике Албаније“ кроз новију историју, укључујући
и нелегално проглашење „независности“ Косова (1998), одвијали су се под
окриљем великох сила којима је такав великодржавни пројекат гарантовао
остваривање њихових стратешких интереса на Балкану. У периоду новије
историје, стратешки интереси великих сила били су примарни чинилац њи-
ховог понашања и практичног деловања на Балкану. при томе, по правилу,
занемариване су геополитичке последице које би могле произаћи из таквог
понашања на поједине земље региона.
Гледано из геополитичког угла, сваки покушај обједињавања Албанаца у
једну великодржавну творевину тзв. Велику Албанију или под неким другим
именом, која би, поред републике Албаније обухватала и српску покрајину
Косово и Метохију, Рашко-полимску област са Медвеђом, Бујановцем и преше-
вом; западни део БЈР Македоније, укључујући и Куманово, северозападни део
6Исто, књига XXXIX, стр.28.
7Радонић, Јован, Римска курија у јужнословенским земљама од XVI – XIX века, Београд,
1950. године, стр. 100.
8 Академик Лутовац, В, Милисав, В., Милисав Глас CCLXXXII Српске академије наука
и уметности, књига 34/1972, стр. 8

Републике Грчке и места у Црној Гори: плав, Гусиње, Тузи, Малесија, Улцињ
и Бар, био би увод у нове етничке сукобе и поделе у централном делу Балкана
са несагледивим последицама, који би се тешко могли контролисати.
Стварање такве великодржавне творевине Албанаца на централном Бал-
кану довело би до слабљења и разлагања три балканске државе – Србије, Црне
Горе и Македоније, а делом и Северне Грчке која се налази у ЕУ. То би, са стано-
вишта виталних националних интереса ових земаља, било равно националној
катастрофи, јер би остваривањем овог великодржавног пројекта Албанаца
настао процес разарања националног и културног идентитета Срба, Црного-
раца, Македонаца и Грка који вековима живе на тим просторима и отпочео
би процес њиховог биолошког изумирања.
признањем нелегално проглашене независности Косова и Метохије, дат
је сигнал Албанцима у Западној Македонији, Црној Гори и Северозападној
Грчкој, да се и они насилним путем боре за отцепљење од Македоније, Црне
Горе и Грчке и за припајање новој великодржавној творевини Албанаца на Бал-
кану. Истовремено, дат је сигнал и Бошњацима у Рашко-полимској области
да се насилним путем боре за припајање федерацији БиХ. Остварење таквог
пројекта, могло би довести до нестанка међународнопризнате државе Маке-
доније а озбиљно угрозити опстанак, такође, међународнопризнате државе
Црне Горе. У тако створеној консталацији међународних односа, могли би се
јавити легитимни захтеви мањина у читавом свету за њиховом независношћу
и присаједињењем матичним државама, што би довело до урушавања темељ-
них принципа међународног права на којима су успостављени савремени
међународни односи.
Угледни правни експерти у свету већ дужи низ година упозоравају међу-
народну јавност да је свако прављење преседана у међународним односима
опасан политички процес који може да уруши међународноправни поредак.
Ако се допусти промена спољних граница Србије као старе демократске и
међународно признате државе, отвара се процес даљег разграђивања сувере-
них држава на Балкану, Европи и свету, што би могло да предстаља велику
претњу миру, сигурности и безбедности. Јер, опште је позната чињеница да
је европска и евроатланска визија безбедности региона Југоисточне Европе
једино ваљано решење за овај регион. Да би се та визија остварила у будућно-
сти, неопходно би било обезбедити да се не мењају постојеће спољне границе
држава9.
посматрано са геополитичког становишта, остварењем великодржавног
пројекта уједињења Албанаца на Западном Балкану у једну државу изазва-
ло би озбиљан поремећај равнотеже у средишту Балкана и оживело старе
претензије Грчке и Бугарске на преостали део Македоније, као и претензије
Хрватске на Боку Которску, Мађарске на делове Војводине итд. Даљи процес
9 Видети шире: интервју председника Републике србије Бориса тадића Радију из Бона,
Београд, 16. фебруара 2003. године.
реализације тог пројекта, неминовно би довео до успостављања два супрот-

стављена блока балканских држава – исламских и православних. Гледано
са геополитичког становишта, то би могло мотивисти земље са претежним
православним становништвом да ступе у православни Балкански савез као
противтежу великодржавном савезу Албанаца, што би могло мотивисати
Албанце да склопе савез са Турском и муслиманским делом Босне и Херцего-
вине. према прогнозама озбиљних политичких аналитичара и истраживача
политичких процеса, то би могао бити увод у нови велики балкански сукоб
између хришћанског и муслиманског света, кога, надајмо се, нико разуман
данас у уједињеној Европи и у свету не жели.
Великодржавни пројекат уједињавања албанског народа на Балкану под-
разумева радикалну промену међународнопризнатих међудржавних спољних
граница које су успостављене још у доба балканских ратова 1912–1913. године.
Насилна промена спољних граница балканских држава довела би до драстич-
не промене равнотеже снага на Балкану и водила би овај осетљиви регион у
велику неизвесност са за сада непроцењивим последицама.
С друге стране, остварење таквог пројекта охрабрило би сепаратистичке
тежње осталих мањина на Балкану, Европи и у читавом свету, и довело би до
општег пораста сиромаштва, незапослености и криминализације друштва
у Албанији и суседним државама. То би у условима високог наталитета и
природног прираштаја становништва, а посебно неизграђених државних ин-
ституција могло довести до пораста организованог криминала и заснивања
привредне делатности на шверцу дроге и оружја, што би, без сумње, угрозило
мир и безбедност највећег броја људи и учинило несигурним капитал и имо-
вину у земљама Балкана.
То би, имајући у виду пословичну немогућност УН да брзо реши насталу
економску кризу, могло да доведе до радикализације албанског друштва, које
би, опет, могло постати плодно тло за ширење утицаја фундаменталистичког
ислама који не признаје европске вредности и стандарде.
Стога је од пресудне важности да се постојећи баланс снага на Балкану
очува и да се не дозволи промена међународно признатих спољних граница,
нити стварање нових држава на штету постојећих. У противном, Европа би
се врло брзо могла суочити са алжирским сценаријом.
У том правцу је усмерена и снажна дипломатска активност Републике Ср-
бије и њена иницијатива пред Међународним судом правде да ова највиша суд-
ска инстанца, са становишта међународног права, дâ мишљење о нелегално са-
мопроглашеној независности Косова 2007. године. Овим захтевом Република
Србија жели да добије мишљење релевантног Међународног суда правде који
је и основан да би у оваквим и сличним ситуацијама, својим непристрасним
и објективним ставовима о важним међународним питањима помогао да се
брже решавају настали спорови између држава и народа. Нема сумње да ће
Међународни суд правде у процесу одлучивања о захтеву Републике Србије
полазити од ваљаних правних, цивилизацијских, етичких, историјских, де-

мографских, културолошких, економских и политичких аргумената, а они
говоре у њену корист.
Наиме, из новије историје је познато да је остваривање албанског велико-
државног пројекта једино могуће освајањем и преузимањем етничког просто-
ра православних хришћана, најчешће Срба, уз прећутну сагласност великих
сила. Отуда је међународни научни скуп посвећен Косову у цивилизацијским
токовима добар повод и прилика да се домаћа и међународна јавност подсети
на процес демографског и биолошког нестајања српског народа на Косову и
Метохији.
први масовни геноцид над Србима на овом простору догодио се у време
патријарха Арсенија III чарнојевића 1690. године, када је са Косова и Метохи-
је протерано укупно 37.000 породица са око 200.000 Срба. Следеће масовније
протеривање Срба десило се у периоду између 1878. и 1912. године, када је са
Косова и Метохије протерано око 150.000 Срба и другог неалбанског живља.
Треће и најмасовније протеривање Срба са Косова и Метохије догодило се у
периоду комунистичке владавине, између 1941. и 1987. године, када је са сво-
јих вековних огњишта, на најсвирепији начин, протерано око 500.000 Срба и
неалбанаца. последње масовно протеривање Срба учињено је у периоду из-
међу 1987. и 2006. године када је под притиском албанског терора са простора
Косова и Метохије насилно протерано преко 300.000 припадника Српског и
другог неалбанског становништва.10
Анализом доступних историјских извора који говоре о протеривању Срба
са Косова и Метохије у последња три века (1690–2009) може се закључити да
је из некадашње Старе Србије (данашњег Косова и Метохије), насилно проте-
рано око 1.150 000 Срба, те да их је око 200.000 побијено и 150.000 – 200.000
арбанизовано, односно преведено у муслиманску веру.11
Хипотетички посматрано, да ових 1.500 000 Срба није протерано са тери-
торије Старе Србије (данашње Косово и Метохија), побијено и арбанизовано
и да су се они (Срби) у том периоду и на тим просторима природно репродуко-
вали, само на нивоу просте репродукције, данас би на Косову и Метохији тре-
бало да има око два милиона Срба. Добронамерни и објективни истраживачи
поређењем ове цифре са бројем Срба који данас живе на Косову и Метохији
лако могу доћи до закључка ко је у новијој историји вршио етничко чишћење
на Косову и Метохији. То су голе историјске чињенице, које се морају уважи-
10 Деретић, Н, Јован, срби и арбанаси, Народна библиотека Србије, Београд 2005. стр. 52.,
130.
11 подаци су добијени простим сабирањем историјских чињеница датих у књизи Јована
Н. Деретића, срби и арбанаси, Народна библиотека Србије, Београд 2005. године, стр. 52. и
130. Слични подаци наводе се и у другим релевантним историјским изворима, како код дома-
ћих, тако и код страних историчара.
ти од стране међународног суда правде и главних центара политичке моћи,

при изрицању оцена о нелегално самопроглашеној независности Косова и о
етничком чишћењу Срба са овог простора.
Све оне земље које су се, не чекајући став Међународног суда правде,
упустиле у процес нелегалног међународноправног признавања Косова и Ме-
тохије морале су имати у виду круцијалну чињеницу да је Косово и Метохија
историјско, културно-цивилизацијско и сакрално-географско средиште савре-
мене српске државе.12 На овом делу Старе Србије налази се велики број сим-
бола српског државног, националног и цивилизацијског идентитета. Косов-
ско-метохијски градови приштина, призрен и Вучитрн били су престоница,
духовна и управна средишта Срба у време владавине краља Милутина, царева
Душана и Уроша и деспота Вука Бранковића, а манастири Грачаница, Дечани,
Богородица Љевишка, Бањска, Свети Архангели и други, су света места Старе
Србије. Са Косова и Метохије потиче двадесетак светитеља Српске православ-
не цркве, а косовска етика је истинско надахнуће свих српских поколења која
никада неће признати Косово и Метохију као независну државу.
Због свега тога, Косово и Метохија је за Србију више од саме територије,
односно, како то недавно рече председник Владе Русије – Владимир путин:
„Случај Косово значајнији је од самог Косова“.
Србија је од свог постојања улагала у развој Косова и Метохије. У сред-
њорочном периоду (1966–1970), од 20.309.000.000 динара инвестиција у Ју-
гославији на Косову и Метохији је инвестирана једна четвртина укупних
инвестиција или 5.134.000.000 динара. У наредном средњорочном периоду
(1971–1975) на Косову и Метохији је инвестирано 4.894.000.000 динара од укуп-
но 44.283.000.000 динара југословенских инвестиција, а у средњорочном пери-
оду (1976–1980), на Косову и Метохији је инвестирано 54.475.000.000 динара од
укупних 133.951.000.000 динара југословенских инвестиција. У средњорочном
12 Срби су се током велике сеобе индоевропских народа коначно настанили на просторе
данашњег Косова и Mетохије у vII веку, и ускоро потом, крштењем и уцрквењењем, ушли у
хришћанску цивилизацију православне Византије. Од Византије су Срби наследили, између
осталог и хуману традицију задужбинарства – подизања цркава и манастира, те традицију
свенародног окупљања, саборовања и богослужења и свестраног културног уздизања. Срби,
доласком у vII веку настањују просторе тадашњег Византијског царства и образују своје обла-
сти зване „Склавиније“, и затим од Византије примају хришћанство, а потом стварају своје
локалне кнежевине (од IX до XI века) којих је било неколико до ступања на престо породице
Немањића, половином XII века. Стефан Немања први успева да, ратујући али и склапајући
мир са Византијом, организује самосталну Српску државу при крају XII века, и тада Косово
и Метохија улазе у састав српске државе, да би одмах постали и њен средишњи државни и
црквени део. О уласку Косова и Метохије у састав самосталне Српске државе јасно сведочи и
Житије Светог Симеона, које је написао Свети Сава на почетку XIII века. приштина је била
центар средњовековне српске феудалне државе за време краља Милутина (1282–1321), а једно
време призрен је био престоница српских царева Душана и Уроша. Осим тога, град пећ је у
два временска периода од 1346–1457 и од 1557–1766 године био седиште патријаршије Српске
православне цркве, која је одиграла значајну улогу у историји Срба пре и после окупације
Балкана од стране Турске империје. (Др Гаћиновић, Радослав, отимање косова и метохије,
НИЦ Војска, Београд, 2004. године, стр. 5–12).
периоду (1980–1985), на Косову и Метохији је инвестирано 37% укупног фонда

југословенских инвестиција, а у средњорочном периоду (1985–1990) тај проце-
нат био је знатно већи и износио је 43%.
Од зајма који је Светска банка доделила СфРЈ, у развој Косова и Метохи-
је уложено је 24% или око 240.000.000 америчких долара. Заслугом српске и
југословенске владе 1981. године добијен је посебан зајам за развој Косова и
Метохије од Међународне банке за развој, у вредности од 130.000.000 долара.
Одлуком Народне скупштине Републике Србије пуних десет година сваки
запослени у Србији издвајао је 1% од свог личног дохотка за развој Косова и
Метохије, што је по тадашњем курсу износило око 1.000.000 долара дневно
или око 3. 650.000.000 америчких долара за десетогодишњи период13.
Гледано из ове перспективе, могло би се поставити следеће хипотетичко
питање: да је овај капитал, у виду свежих и директних инвестиција уложен у
развој осталих делова Републике Србије, она би данас била на нивоу најразви-
јенијих западних земаља. Отуда се с правом поставља питање, шта је то што
је за узврат добила држава Србија од албанске националне мањине на Косову
и Метохији и од међународне заједнице.
Албанци су новцем добијеним од грађана Србије и од грађана осталих
република бивше СфРЈ, деценијама издвајаним за привредни препород Ко-
сова и Метохије, куповали српске куће и имања на Косову и Метохији, и на
тај начин економским мерама спроводили етничко чишћење. Албанци су, та-
кође, од краја XvII века до данашњих дана са Косова и Метохије протерали,
убили и албанизовали око 1. 500 000 Срба и порушили више од 1.500 српских
цркава и манастира. Само у последњих десет година, од 10. јуна 1999. године,
албански екстремисти извршили су око 7800 терористичких напада на српско
и остало неалбанско становништво у којима је убијено око 1300 особа, рање-
но око 2250 и отето 1150, уништено или видно оштећено 150 православних
цркава и манастира и спаљено више од два милиона књига на српском језику,
што представља духовни геноцид над једним старим аутохтоним европским
народом. поред тога, у овом кратком временском периоду, откривено је 144
логора у којима су били заточени, малтретирани и мучени Срби, а потврђене
су и сумње о трговању људским органима Срба на Косову и Метохији 1998,
1999. и 2000. године.
Од доласка КфОР-а, до краја новембра 2003. године нa Косову и Метохији
порушено је 5100 српских надгробних споменика и спаљено или отето 107 000
кућа и станова чији су власници Срби и Црногорци (77 000 отето и 30 000 уни-
штено), чија вредност се, без земљишта и пратећих објеката, процењује на око
13 Н. Деретић, Н., Јован, срби и арбанаси, Народна библиотека Србије, Београд 2005.
године, стр. 138. и 139.
5.350.000.000 евра (пет милијарди и три стотине педесет милиона евра)14. чак
је и командант јужног крила НАТО-а амерички генерал Џереми Џонс, након
шиптарског погрома над Србима 17. марта, изјавио: ово је етничко чишћење
срба, а други американац Мортон Абрамовиц – креатор Клинтонове поли-
тике за Балкан и саветник шиптарским преговарачима у Рамбујеу, поводом
17. матра, изјавио је „Само насиљем може нешто да се промени. Мартовско
насиље је за Албанце имало и неке позитивне резултате“.15 Ово су у новијој
историји незабележена шовинистичка дела која су албански терористи почи-
нили на територији Косова и Метохије, која је за све то време била под зашти-
том Уједињених нација и снага КфОР-а.
Основна сврха изношења ових историјских чињеница је да међународну
јавност подсети на размере насиља и терора који су Арбанаси извршили над
Србима у новијој историји. Отуда нико нема право да минимизира шиптарско
насиље над Србима на Косову и Метохији и да их за злочине које су починили
над Србима награди признавањем независности Косова и Метохије, јер тиме
руши принципе на којима почивају савремени међународни односи и међу-
народно-правни поредак.
Ради заштите својих виталних државних и националних интереса, Срби-
ја је преко својих највиших државних и политичких органа, на легитиман и
транспарентан начин саопштила међународној јавности да независност Ко-
сова и Метохије неће никада прихватити. полазећи од такве принципијелне
политике, у циљу заштите својих виталних државних и националних интере-
са, Србија је од Међународног суда правде затражила тумачење о насилном
проглашењу независности Косова.
Република Србија сматра да наметање решења силом не решава ниједан
проблем у међународним односима, већ га одлаже за неко друго време и проду-
жава стање нестабилности и криза. Отуда, уколико се жели изнаћи компроми-
сно и трајно решење за статус Косова и Метохије, најбољи пут и најрационал-
нији начин је да се убрза интеграција региона западног Балкана у Европску
унију и евроатланске безбедносне структуре, чиме се олакшава и решавање
питања спорних граница на централном и западном Балкану.
Сви ови и други аргументи убедљиво поткрепљују тезу да Косово и Ме-
тохија нема цену и да је то стратешки важан део српског државног простора,
у било ком облику и својству да се налази, у оквирима јединствене државе
Србије. Због тога, нико нема право да у име српског народа тргује са овим
стратешки важним делом српског државног и националног простора. Реша-
14 Укупна вредност од 5.350 000 000 € добијена је тако што је 107 000 спаљених и отетих
кућа и станова помножена са минималном вредношћу од 50 000 евра по једној кући или стану.
Слободније процене неких домаћих и страних економиста говоре да се ради и до десет пута
већој вредности изгубљене приватне имовине Срба и Црногораца на Косову и Метохији.
15 Гаћиновић, Радослав, отимање косова и метохије, НИЦ Војска, Београд , 2004.
стр. 147–149.
вање коначног статуса Косова и Метохије је „приоритет свих приоритета“

српске спољне политике у 2010. години. У решавању овог приоритета нужно је
успоставити свесрпски консензус, од кога ће у добром делу зависити коначно
решење статуса овог важног државног питања за будућност Србије.
Свако наметање политичког решења за Косово и Метохију силом, било би
опасно по мир и безбедност у читавом региону Балкана. Тиме би се наставило
са компромитовањем међународног права и отворио пут ка прављењу пресе-
дана у међународним односима који би урушили принципе на којима почива
међународни правни поредак, а то су, пре свега, поштовање суверенитета и
територијалног интегритета међународно признатих демократских држава.
ЗАКЉУчАК
У закључним разматрањима овог важног питања неопходно је истаћи
да Косово и Метохија представља витални државни и национални интерес
Републике Србије. Отуда, нико нема право да се одрекне Косова и Метохије
као неотуђивог дела територије Србије. Република Србија мора да искористи
све правне и демократске методе у политичкој борби за очување, засада још
једино важећег, принципа међународног права о неповредивости и непромен-
љивости спољних државних граница, гарантованих међународнопризнатим
државно-правним актима и резолуцијом Савета Безбедноти УН бр. 1244, која
потврђује целовитост и суверенитет државе Србије на Косову и Метохији.
Уколико би се десило да не превлада разум и право, већ сила и моћ, држава
Србија и њене демократске институције морају и у таквим ситуацијама имати
адекватан демократски одговор.
Због тога је од непроцењиве важности да Србија стално јача демократске
институције друштва и одржи стратешку иницијативу на међународном пла-
ну. Да би се то могло остварити, неопходно је уложити додатне дипломатске
напоре, како на билатералном, тако и на мултилатералном плану. Србија мора
да има бољу и ефикаснију лобистичку структуру у свету. Српски лобисти, уз
подршку државе Србије, треба континуирано да делују у свим сферама дру-
штвеног живота – у политици, науци, спорту, култури, уметности, бизнису...
Будући да косовски спор улази у завршну фазу у којој ће се, уз правно
тумачење Међународног суда правде и посредовање међународне заједни-
це, покушати да изнађе трајно решење за будући статус Косова и Метохије,
презентовани теоријски рад на међународном научном скупу о Косову у гло-
бализацијским токовима, заснован искључиво на истинитим историјским
чињеницама и реалној геополитичкој стварности, могао би да буде од кори-
сти политичким субјектима инволвираним у политички процес изналажења
решења за коначан статус Косова и Метохије.
Ђорђе, Борозан, велика албанија – поријекло, идеје, пракса, Војноисторијски институт, Београд
1995.
Богдановић, Димитрије, књига о косову, Српска академија наука и уметности, Београд, 1986.
интервју др александра Фатића, Вечерње новости, Београд, 25. децембар 2005.
Гаћиновић, Радослав, отимање косова и метохије, НИЦ Војска, Београд , 2004.
Група аутора: велика албанија, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
Група аутора, велика албанија – узроци и последице, Институт за геополитичке студије, Бео-
град, 1998.
Даниловић, Неђо, узроци и последице стварања велике албаније – историјски, геополитички,
геостратешки и војностратешки аспект, Војно дело бр. 1, Београд, март 2006.
Деретић, И. Јован: срби и арбанаси, Народна библиотека Србије, Београд, 2005.
durham M. edih: High Albania,edward Arnold, London, 1909. godine.
Carter W. francis: An Histori�al Geography of the Balkans, Academics Press, London, york, San fran-
cisko, 1977. godine.
Костић, М. Лазо: Просторни размештај срба у прошлости и садашњости, Минхен, 1965.
енвер хоџина албанија, Актуелна политичка библиотека Танјуга, посебна издања, Београд, Јул,
1981.
Parlic, Stojimir, Kosovo i Metohija kolevka srpstva, Writen and reproduced in u.S.A, 1969. yers.
платформа Владе Републике Србије за преговоре о коначном решењу статуса Косова и Мето-
хије
Свети архијерејски сабор СпЦ, меморандум, СпЦ, Београд, 2003.
Српска академија наука и уметности; илири и албанци, САНУ, Београд 1988.
Nedjo danilovic
Belgrade, Serbia
INDEPENDENCE Of KOSOVO AND METOHIA – THE fIRST STAGE

WITHIN THE “GREATER ALBANIA” CONCEPT DEVELOPMENT
GEO-POLITICAL ASPECT
Summary
the “redesigning “Balkan region process has entered into the final stage. the
focus of the international diplomatic activity taken in the last ten years has been
targeted to modus defining for the final Kosovo and Metohija status resolution.
taking the model of internationalization of the crises in Kosovo and Metohija, prac-
tically the republic of Serbia an internal issue was elevated into the international
level including the great risk of the international arbitrage involvement as in all the
previous ones, where within the final stage would be harmful to Serbia and Serbian
people who has been living in the area of Kosovo – Metohija for centuries.
We have tried to point out threat in an objective and argumentative manner
within the study proposed to the readers. Simultaneously we tried to remind the
domestic and international public to the significant historical facts on multi-ages
Albanian tendencies to create the “greater Albania” with full compliance with the
international power centers in this very sensitive political moment, when the de-
bate on the Serbian claim for illegality confirmation of the unilateral proclamation
of independence of Kosovo and Metohija is about to start before the international
Court of Law.
Also, the purpose of this study is to warn of the possible cultural-historical,
civilization, geo-political and international-legal consequences of full-fill of a such
illegal state creation in the very heart of the Western Balkan.
the aim of this study is not to reprezent the Albanians in an ugly manner in the
opposition to the Serbs and other people living or used to live in Kosovo and Me-
tohija described in a nice manner. the point is to offer to the competent and other
public a credible and confident information on most relevant aspects of the finaliza-
tion of the so called “the greater Albania” project and its possible consequences to
peace, stability and security within the South-eastern europe region.
Key words: “the greater Albania”, independent Kosovo, Kosovo and Metohija
status, substantial autonomy.
Карта тзв. „Велике Албаније“ – ePoKA e re, приштина,

30.12–3.1.09
УДК 314.15.026.48(47)
Дмитриев А. В.
РОССИЙСКАЯ ИММИГРАЦИОННАЯ ПОЛИТИКА: УРОКИ

КОСОВО-МЕТОХСКОЙ ПРОБЛЕМЫ
Повећава се миграциони притисак на САД, Европу, Русију. његова снага

постаје значајна у погледу многих фактора, између осталог социјалних, еко-
номских и демографских. Постаје све уочљивија и јасно изражена етничка
структура миграционих токова, што модификује мултиетнички састав при-
мајућег становништва земље. Процес растуће имиграције истовремено прати
и стална емиграција из Русије која, са своје стране, има не само етнички (Руси,
Немци, Јевреји и др.), већ и узрасни (омладина) и професионални (образовани
мигранти) карактер.
Највећи утицај миграција на државу јавља се у периоду од 992. до 200.
године. У том периоду илегална имиграција еволуирала је од стихијног до
прилично организованог процеса, којим се управља делимично на званич-
ном и, најчешће, на незваничном (прикривеном) нивоу. Главне токове ових
имиграната (у Руској Федерацији их је око 0 милиона) прате заинтересоване
групе у Русији и државама из којих они долазе. У данашње време у субјектима
Руске Федерације настала је тајна подела рада према територијама и сферама
делатности између различитих етничких имиграционих група. Уз то, уочава
се и промена вектора кретања имиграната ка појединим регионима земље.
Без обзира на растућу вишенационалност миграционих токова из разних
земаља, они у целини представљају јединствени мултиетнички процес, који
је у активном садејству са мултиетничким руским социјумом.
Тенденције о којима смо говорили изазивају снажну реакцију примајућег
друштва, јер долази до привременог нарушавања међуетничке равнотеже на
тржишту рада.
Природно је да за Русију, као примајућу државу, илегална имиграција, као
уосталом за све друге државе, има своје предности и ризике.
У демографској сфери имиграција делимично компензује очигледно
смањивање и старење становништва Руске Федерације.
У сфери економије имиграција делимично задовољава потребе за таквом
радном снагом која је спремна да ради за малу плату и у тешким условима.
Па ипак, са демографског аспекта, идеја привлачења имиграната у циљу

повећања наталитета у много чему је нереална, јер су бракови између досеље-
ника и локалних становника веома ретки. Моноетнички бракови и самим
тим пораст броја становника у корист мононационалних породица миграната
доводе до промене етничке равнотеже, али на штету примајуће заједнице.
Са територијалног аспекта постоји опасност губитка заједничких тери-
торија Сибира и Далеког истока.
Уз све позитивне или негативне карактеристике имиграције у релативно
блиској перспективи, она се може посматрати и са друге, овога пута не чисто
прагматичке тачке гледишта. Не може се занемарити чињеница да ће у неде-
финисаној садашњости и још магловитијој будућности цивилизацијски рас-
кол у свету детерминисати продубљивање већ постојећих опозиција између
цивилизација. У Русији нема много алтернатива и, без обзира на осцилације
у њеном културном развоју, она ће морати да се определи или за неодређени
положај земље између Европе и Азије (евроазијство) или за западну цивили-
зацију.
Претпоставимо да ће се определити за оно прво. Тада ће линија раздвајања
европске и источне цивилизације постати, на први поглед, мање упадљива.
Што се тиче миграција са Југа и Истока, оне ће се и даље одвијати без препре-
ка. Велики градови Русије, ионако препуни досељеника са ових територија,
имаће у свом саставу више реона са компактно настањеним етничким гру-
пама са другом културом, језиком и обичајима. Градска власт у овим гетима
постаје минимална. У случају економске, социјалне или политичке кризе, а,
највероватније, и опште кризе система, линија посебне напетости пролазиће
не периферијом Русије, већ кроз њене најважније нервне чворове.
По другој, алтернативној варијанти Русија, брзо се модернизујући, постаје
европска држава. У тој етапи јавља се опасност од заоштравања културног
раздвајања дуж линије граница Кавказа и региона који се наслања на Кав-
каз, као и дуж линије средњоазијских република. На макроплану ово супар-
ништво може да прође и без оружаних сукоба. Русија ће стремити ка очувању
утицаја који има у економској и војној сфери, истовремено учвршћујући своје
границе и вршећи миграциону контролу.
На микроплану ситуација, природно, може периодично да се заоштри.
Становништво које живи дуж границе „међуцивилизацијског раздвајања“
водиће борбу за територије и утицај путем такозваних „демографских рато-
ва“: насељавање, најпре појединачно а потом и масовно, оних области које се
налазе на „супротној“ територији. Због своје предности у плодности они ће,
иако ће у почетку процеса бити у мањини у односу на локално становништво,
постепено после 0 до 20 година из корена изменити демографску ситуацију
у своју корист. Даље вероватно следи, у најбољем случају, „нежно“ истиски-
вање староседелаца. Историја многих нација и држава сведочи о могућнос-
ти и стандардизованости оваквих поступака. У савременој Европи оваквим
Дмитриев А. В.: Российская иммиграционная политика: уроки … 35
начином освајања нових територија до савршенства су овладали Албанци у

Србији (Косово) и у Македонији. На Северном Кавказу Руси напуштају не-
ке територије Ставропољског и Краснодарског краја, неке Севернокавкаске
републике скоро су у потпуности остале без руског становништва. Постоје
извесни проблеми и у великим регионима Сибира и Далеког истока који се
граниче са Народном Републиком Кином. Постоји неколико путева изласка
из ове ситуације: један је јачање јужних и источних граница Русије у циљу
ограничавања имиграције. Други услов јесте закључивање договора о реад-
мисији, тј. о принудном протеривању илегалних миграната, између Русије и
чланица Заједнице Независних Држава, и околних источноевропских држава.
На тај начин, што се тиче њене миграционе политике, Русија мора што пре да
направи коначан избор.
Кључне речи: имиграциона политика, стопа наталитета, Русија, Албан-
ци, Косово, Србија, Македонија.
Мировое сообщество в начале XXI века столкнулось с несколькими

глобальными вызовами. Их подсчет, а особенно выделение основных,
насколько занятие бесконечно, настолько и банально. Однако в научном
сообществе все же существует согласие по нескольким из них. В частности,
остро стоит проблема интеграции в процесс глобализации таких крупных
держав как Россия, Китай, Индия, Бразилия. Ухудшается обстановка и вокруг
конкуренции за обладание ресурсами в условиях их истощения. И, наконец,
обостряющаяся конфронтация между Западом и радикальным исламом,
который представляет множество группировок, мечтающих о всемирном
халифате.
Выбор трех конфликтных линий напряжений создают угрозы не только
для всего человечества, но и для России в неприкрытой, хотя и внутренне
противоречивой форме.
К тому же географическое положение страны на стыке Европы и Азии,
дикое социальное неравенство, демографическая «яма» ставят Россию в весь-
ма неустойчивое положение, именуемое некоторыми исследователями поло-
жением в «эпицентре разлома».
Иммиграция населения в условиях играет довольно заметную, а иногда и
основную роль. Для доказательств этого тезиса достаточно вспомнить коло-
низаторские процессы, начавшиеся в начале XVII века. Как известно, первую
постоянную внешнюю колонию организовали англичане (02 г. – Вирджи-
ния) и французы (0 г. – Квебек). В последующие три столетия весь мир был
окончательно поделен между великими державами, которые поощряли выезд
своих соотечественников в «свои» колонии.
В дореволюционной России государство всегда пыталось использовать
экстенсивное стремление крестьян освободиться от рабской зависимости в
своих целях, а именно в присоединении новых территорий. В советский пери-
од ситуация несколько изменилась: власти пытались, и часто небезуспешно,

при естественном стремлении населения в западном и южном направлении
направить на север и восток.
Современная Европа оказалась заполненной как внешними, так и внут-
ренними мигрантами. В России же к концу 20 века сложилась принципиаль-
но новая ситуация: миграция явно утратила свой центробежный характер,
став центростремительным движением.
Вообще в глобальном измерении ныне передвижения людей изменились
в прямо противоположном направлении. Трудовая миграция и передвиже-
ния политических и экологических беженцев приобрели небывалый размах
и новое качество. Если ранее иммигрантов толкали на выезд части индиви-
дуальные мотивы, то сейчас передвижения приняли межконтинентальный,
межгосударственный и региональный характер.
В таких условиях Российская федерация стала важнейшим звеном в цепи
глобальных миграционных систем.
За постсоветский период нелегальная иммиграция эволюционировала из
стихийного в достаточно организованный процесс, управляемый частично на
официальном и, чаще всего, на неофициальном (теневом) уровнях. Основные
потоки этих иммигрантов (в РФ их приблизительно 0 млн. человек) контро-
лируются не только заинтересованными группами в России, но и в странах их
происхождения. К настоящему времени в субъектах РФ сложилось негласное
разделение труда по территориям и сферам деятельности между различными
этническими группами прибывающих иммигрантов. К тому же наблюдается
и изменение векторов движения иммигрантов в отдельные регионы страны.
Несмотря на возрастающую многонациональность миграционных потоков
из разных стран, в совокупности они представляют единое движение людей,
активно взаимодействующих с полиэтническим российским социумом.
Выше отмеченные процессы вызывают напряженную реакцию принима-
ющего общества, поскольку происходит заметное нарушение межэтнического
баланса на рынке труда.
Заметим, что в России наиболее остро протекают конфликты именно в
анклавных рынках труда, дающих возможность быстрого накопления капи-
тала и являющихся высоко криминальными пространствами. В целом харак-
тер конфликтов между местным населением и мигрантами создает напряжен-
ную атмосферу, в которой довольно высоки риски все новых столкновений
на расовой, межэтнической и религиозной основе.
Иммиграция представляет собой характерный признак современной ци-
вилизации, которая в более узком «видовом» значении есть некая устойчивая
социокультурная общность, сохраняющая своеобразие на протяжении дли-
тельного промежутка времени. Поскольку, исходя из этого ограничительного
понимания термина (их можно насчитать несколько десятков), возможные
конфликты между большими группами подразумеваются по определению.
Ныне наиболее важным их источником считается противостояние по разло-

му: христианский Запад и исламский Восток. Иммиграцию из стран Ближ-
него и Среднего Востока в США и Западную и Центральную Европу многие
исследователи рассматривают в качестве угрозы для христианского мира. В
этом контексте для России наибольший риск по нашему мнению несет ки-
тайская и корейская, а также закавказская иммиграция.
По-видимому, мусульманско-конфуцианский альянс может представлять
наибольшую угрозу для славянской цивилизации. На наш взгляд, смешение
разных признаков цивилизаций (политического, экономического, конфессио-
нального) вряд ли продуктивно с чисто аналитических позиций, однако сбра-
сывать со счета известные противоречия едва ли имеет какой-либо смысл.
Термин „разлом“, по-видимому, более уместен, поскольку он фиксирует
лишь явные различия между цивилизациями. В русском языке слово „разлом“
означает как место, по которому разломано что-либо, так и отсутствие единства
и согласия. Можно ли этот термин применить к взаимоотношениям между
цивилизациями? С некоторыми оговорками и разъяснениями, по-видимому,
многие согласятся. что касается классификации нынешних цивилизаций,
то предлагается следуюий вариант, в основе которого положен географо-
конфессиональный признак.
В научно-публицистической литературе авторы, которым нравятся идеи
С. Хангтингтона, все чаще считают XXI век эпохой противостояния ислам-
ского и христианского миров, где первый имеет все шансы на победу. Ар-
гументация в пользу этого тезиса проста: мусульманское население резко
увеличивается, оно агрессивно по своей сути, проникает в страны Европы,
образуя там анклавы в качестве форпоста в нарастающем противостоянии.
Сторонников подобной трактовки довольно много, впрочем, и против-
ников не меньше. Последние считают, что глобализация, включающая в себя
ускоряющееся развитие связи, транспорта, капитала, движения рабочей силы,
межличностных контактов, неизбежно приводит к интеграции упомянутых
выше миров. Кроме того, выдвигаются и дополнительные аргументы и разъ-
яснения.
Ряд экспертов скептически оценивают шансы ислама как религии на пре-
обладание в глобальном измерении. По мнению М. Г. Делягина, исламский
же мир располагает лишь растущим числом плохо управляемых людей и
деньгами от экспорта нефти, значение которых в целом снижается.
Разумеется, демографический фактор не позволит исламскому миру по-
терпеть окончательное поражение, но ресурсная недостаточность не дает
одержать победу и даже начать играть в развитии человечества и в мировой
политике самостоятельную роль.
Наиболее концентрированное выражение несамостоятельности ислам-
ского мира – использование валюты своих стратегических противников как
средств накопления. Исламский мир может финансировать борьбу с США,
включая теракты, но, пока он будет делать это долларами, речь будет идти не
о борьбе ради победы, а о мелком торге ради локальных уступок, ибо победа
будет гибельна для него самого.
Перед этой сохраняющейся и, по всей вероятности, не осознаваемой за-
висимостью перед Западом меркнет даже животный, парализующий ужас, ис-
пытываемый лидерами богатых исламских государств перед угрозой „ударов
возмездия“ со стороны США по построенным ими роскошным дворцам, на
противовоздушную оборону которых они не нашли ни денег, ни времени.
Таким образом, исламский мир обречен быть хаотичным и неорганизо-
ванной силой, способной побеждать, но не победить.
Итак, миграционно-исламское давление нарастает на США, Европу,
Россию. Его сила становится значительной в виду многих факторов в том
числе социальных, экономических и демографических. Все более заметной
становится и четко выраженная этническая структура миграционных по-
токов, что видоизменяет полиэтнический состав принимающего населения
страны. Процесс возрастающей иммиграции сопровождается и постоянной
эмиграцией из России, которая, в свою очередь, носит не только этнический
характер (русские, немцы, евреи и др.), но и возрастной (молодежь), и профес-
сиональный (образованные и подготовленные мигранты).
Основные потоки эмигрантов и иммигрантов слабо контролируются. В
стране наблюдается разделение труда по сферам деятельности между этни-
ческими группами иммигрантов. К тому же наблюдается и изменение векто-
ров движения иммигрантов мусульманского вероисповедания в отдельные
регионы страны.
Выше отмеченные тенденции вызывают напряженную реакцию прини-
мающего общества, поскольку происходит временное нарушение межэтни-
ческого баланса на рынке труда.
Естественно, что для России как принимающей стороны нелегальная
иммиграция, как впрочем и для других стран, имеет определенные преиму-
щества и риски:
. В демографической сфере иммиграция частично компенсирует явные
сокращение и старение населения в Российской Федерации.
2. В экономической сфере иммиграция частично удовлетворяет спрос на
такую рабочую силу, которая готова работать за низкую заработную
плату и в трудных условиях.
И все же в демографическом аспекте, лежащая на поверхности идея при-
влечения для повышения рождаемости является во многом надуманной,
поскольку совместные браки приезжих и местных жителей довольно редки.
Моноэтнические же браки и следовательно возрастание населения за счет
мононациональных семей мигрантов имеют тенденцию к изменению этни-
ческого баланса не в сторону принимающего сообщества.
В территориальном аспекте существует опасность потери Россией общих

территорий Сибири и Дальнего Востока.
При всех положительных либо негативных характеристиках иммиграции
в относительно близкой перспективе, ее можно рассматривать и в ином, на
сей раз не в чисто прагматическом ракурсе. Нельзя исключить, что в неоп-
ределенном настоящем и еще более туманном будущем цивилизационный
раскол мира будет детерминировать углубление уже существующего проти-
востояния цивилизаций. Альтернатив у России не так уж и много и, несмотря
на „маятниковость“ своего культурного развития, ей придется делать выбор
между неопределенностью положения страны между Европой и Азией (евра-
зийство) и западной цивилизацией.
Предположительно она пойдет по первому, названному выше пути. Тог-
да линия разлома между европейской и восточной цивилизацией станет, на
первый взгляд, менее заметной. Что касается миграции с Юга и Востока, то
она будет продолжаться беспрепятственно. Крупные города России, и так
уже переполненные переселенцами из этих территорий, будут насчитывать
несколько районов с компактно проживающими этническими группами с
иной культурой, иными языками и обычаями. Власть городских служб в этих
гетто представляется минимальной. В случае экономического, социального
или политического, а, вероятнее всего, и общесистемного кризиса, линия
особого напряжения будет проходить не по периферии России, а в самых
важных ее нервных узлах.
Во втором альтернативном варианте Россия, быстро модернизируясь,
становится европейской страной. На этом этапе существует опасность усу-
губления культурного разлома по линии границ Кавказа и прилегающего к
нему района, а также по линии среднеазиатских республик. На макроуровне
это соперничество может проходить и без вооруженного столкновения. Рос-
сия будет стремиться сохранить имеющееся ныне влияние в экономической
и военной сфере, укрепляя одновременно свои границы и совершенствуя
миграционный контроль.
На микроуровне ситуация, естественно, может периодически обост-
ряться. Население, обитающее рядом с границей «межцивилизационного
разлома», будет вести борьбу за терроризм и влияние путем так называемых
«демографических войн»: заселение, сначала в единичном, а затем и в массо-
вых масштабах, земель, расположенных на «противоположных» территориях.
Из-за своего превосходства в плодовитости они, составляя в начале процесса
меньшинство среди местного населения, постепенно в течение 0-20 лет в
корне изменят демографическую ситуацию в свою пользу. Далее вероятно
вытеснение, в лучшем случае „мягкое“, резидентов. История многих наций,
государств свидетельствует о давности и стандартности таких приемов. В
современной Европе подобным способом освоения новых территорий в со-
вершенстве овладели албанцы в Сербии (Косово) и Македонии. На Северном
Кавказе русские покидают некоторые территории Ставропольского и Красно-

дарского краев, некоторые Северо-Кавказские республики почти полностью
потеряли русское население. Существуют известные проблемы и в обширных
регионах Сибири и Дальнего Востока, граничащих с Китайской Народной
Республикой. Есть несколько путей выхода из ситуации – обустройство юж-
ных и восточных границ России с целью ограничения иммиграции. Другое
условие – заключение между Россией и странами СНГ и прилегающими к ней
восточно-европейскими странами соглашения о реадмиссии, т.е. о принуди-
тельной высылке незаконных мигрантов. Таким образом, России в аспекте ее
миграционной политики пора делать окончательный выбор. Пример заселе-
ния Косово не может оставаться без внимания.
Дмитриев А.В.
РОССИЙСКАЯ ИММИГРАЦИОННАЯ ПОЛИТИКА:

УРОКИ КОСОВО-МЕТОХСКОЙ ПРОБЛЕМЫ
Резюме
Миграционное давление нарастает на США, Европу, Россию. Его сила

становится значительной в виду многих факторов в том числе социальных,
экономических и демографических. Все более заметной становится и четко
выраженная этническая структура миграционных потоков, что видоизменяет
полиэтнический состав принимающего населения страны. Процесс возраста-
ющей иммиграции сопровождается и постоянной эмиграцией из России, ко-
торая, в свою очередь, носит не только этнический характер (русские, немцы,
евреи и др.), но и возрастной (молодежь), и профессиональный (образованные
и подготовленные мигранты).
Особое воздействие на страну она оказывает за период с 992 по 200 го-
ды. В это время нелегальная иммиграция эволюционировала из стихийного,
в достаточно организованный процесс, управляемый частично на официаль-
ном и, чаще всего, на неофициальном (теневом) уровнях. Основные потоки
этих иммигрантов (в РФ их приблизительно 0 млн. человек) контролируют-
ся заинтересованными группами в России и странах их происхождения. К
настоящему времени в субъектах РФ сложилось негласное разделения труда
по территориям и сферам деятельности между различными этническими

группами иммигрантов. К тому же наблюдается и изменение векторов движе-
ния иммигрантов в отдельные регионы страны. Несмотря на возрастающую
многонациональность миграционных потоков из разных стран, в совокупно-
сти они представляют единый полиэтнический процесс, активно взаимодей-
ствующий с полиэтническим российским социумом.
Выше отмеченные тенденции вызывают напряженную реакцию прини-
мающего общества, поскольку происходит временное нарушение межэтниче-
ского баланса на рынке труда.
Естественно, что для России как принимающей стороны нелегальная
иммиграция, как впрочем и для других стран, имеет определенные преиму-
щества и риски:
В демографической сфере иммиграция частично компенсирует явные
сокращение и старение населения в Российской Федерации.
В экономической сфере иммиграция частично удовлетворяет спрос на
такую рабочую силу, которая готова работать за низкую заработную плату и
в трудных условиях.
И все же в демографическом аспекте, лежащая на поверхности идея при-
влечения для повышения рождаемости является во многом надуманной, по-
скольку совместные браки приезжих и местных жителей довольно редки.
Моноэтнические же браки и следовательно возрастание населения за счет
мононациональных семей мигрантов имеют тенденцию к изменению этниче-
ского баланса не в сторону принимающего сообщества.
В территориальном аспекте существует опасность потери Россией общих
территорий Сибири и Дальнего Востока.
При всех положительных либо негативных характеристиках иммигра-
ции в относительно близкой перспективе, ее можно рассматривать и в ином,
на сей раз не в чисто прагматическом ракурсе. Нельзя исключить, что в нео-
пределенном настоящем и еще более туманном будущем цивилизационный
раскол мира будет детерминировать углубление уже существующего противо-
стояния цивилизаций. Альтернатив у России не так уж и много и, несмотря
на «маятниковость» своего культурного развития, ей придется делать выбор
между неопределенностью положения страны между Европой и Азией (евра-
зийство) и западной цивилизацией.
Предположительно она пойдет по первому, названному выше пути. Тог-
да линия разлома между европейской и восточной цивилизацией станет, на
первый взгляд, менее заметной. Что касается миграции с Юга и Востока, то
она будет продолжаться беспрепятственно. Крупные города России, и так
уже переполненные переселенцами из этих территорий, будут насчитывать
несколько районов с компактно проживающими этническими группами с
иной культурой, иными языками и обычаями. Власть городских служб в
этих гетто представляется минимальной. В случае экономического, социа-
льного или политического, а, вероятнее всего, и общесистемного кризиса,

линия особого напряжения будет проходить не по периферии России, а в
самых важных ее нервных узлах.
Во втором альтернативном варианте Россия, быстро модернизируясь,
становится европейской страной. На этом этапе существует опасность усу-
губления культурного разлома по линии границ Кавказа и прилегающего к
нему района, а также по линии среднеазиатских республик. На макроуровне
это соперничество может проходить и без вооруженного столкновения. Рос-
сия будет стремиться сохранить имеющееся ныне влияние в экономической
и военной сфере, укрепляя одновременно свои границы и совершенствуя
миграционный контроль.
На микроуровне ситуация, естественно, может периодически обостря-
ться. Население, обитающее рядом с границей «межцивилизационного раз-
лома», будет вести борьбу за терроризм и влияние путем так называемых
«демографических войн»: заселение, сначала в единичном, а затем и в массо-
вых масштабах, земель, расположенных на „противоположных“ территориях.
Из-за своего превосходства в плодовитости они, составляя в начале процесса
меньшинство среди местного населения, постепенно в течение 0–20 лет в
корне изменят демографическую ситуацию в свою пользу. Далее вероятно
вытеснение, в лучшем случае «мягкое», резидентов. История многих наций,
государств свидетельствует о давности и стандартности таких приемов. В
современной Европе подобным способом освоения новых территорий в со-
вершенстве овладели албанцы в Сербии (Косово) и Македонии. На Северном
Кавказе русские покидают некоторые территории Ставропольского и Красно-
дарского краев, некоторые Северо-Кавказские республики почти полностью
потеряли русское население. Существуют известные проблемы и в обширных
регионах Сибири и Дальнего Востока, граничащих с Китайской Народной
Республикой. Есть несколько путей выхода из ситуации – обустройство юж-
ных и восточных границ России с целью ограничения иммиграции. Другое
условие – заключение между Россией и странами СНГ и прилегающими к ней
восточно-европейскими странами соглашения о реадмиссии, т.е. о принуди-
тельной высылке незаконных мигрантов. Таким образом, России в аспекте ее
миграционной политики пора делать окончательный выбор.
Ключевые слова: иммиграционная политика, коэффициент рождаемос-
ти, Россия, Албанский, Косово, Сербия, Македония
УДК 502.2/.5(497.115)
Александар Доганџић
Небојша Стошић
САДАШњЕ СТАњЕ,, ЗАШТИТА И РАЗВОЈ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА ШАР-ПЛАНИНА
Национални парк „шар-планина“ у току 2007. године номинован је за Уне-

скову листу светских природних баштина. предлог је дао Завод за заштиту
природе Републике Србије. Истовремено је поднет захтев за упис на Унескову
листу „добара у опасности“ с обзиром на околности које владају на Косову и
Метохији, након бомбардовања 1999. године. Национални парк шар-планина
налази се на Косову и Метохији у Србији. Доношењем Закона о националним
парковима, проглашен је 1993. године за национални парк, обухвата површи-
ну од 39.000 хектара. њиме газдује Јп Национални парк „шар-планина“ са
седиштем у штрпцу. С обзиром на објективне услове, Јп газдује тренутно по-
вршином која се налази на територији општине штрпце која обухвата 9.678,30
хектара. Реализација дугорочних планова заштите и развоја националног
парка је изостала пре свега збор политичке, безбедоносне, али и финансијске
ситуације. парк је познат по природним резерватима, проглашеним 1955. и
1960. године; Ошљак – познат по бору кривуљку, попово прасе и Голем бор
– познат по стаблима ендемичног бора мунике, Русеница – позната као ста-
ниште риса (Lynx Iynx L.). Национални парк поседује 147 врста лептира по
чему се убраја у најбогатија подручја у Европи и преко 200 врста птица. На
широким пространствима националног парка могу се срести многе трајно
заштићене врсте дивљачи од којих су понеке ретке чак и у европским разме-
рама. У ловишту националног парка могу се поред мрког медведа, дивокозе,
чувеног риса, срести многе друге законом заштићене врсте. У њему се налазе
и најзначајнији објекти културне баштине заштићеног подручја, који потичу
из средњовековне српске државе, 14 категорисаних културних добара и 31 спо-
меник културе, који су подигнути од XII до XvIII века. посебно треба истаћи
аутохтони народ и његов фолклор као оргинални израз духовног богатства.
Због свега наведеног, пре свега опстанак, заштита али и развој Националног
парка „шар-планина“ мора бити један од приоритета Владе Републике Срби-

је. Без обзира на одлуку о коначном статусу Косова и Метохије шар-планина
ће увек бити Србија, о чему ће сведочити њено становништво, културна и
природна добра.
Кључне речи: национални парк, животна средина, развој.
УВОД
Национални парк „шар-планина“
Локација: Србија–Косово и Метохија
Најближи градови: призрен, Урошевац и приштина
Координате: 42°00“00N, 20°44“00Е
шар-планина је централно балкански масив дуг 85 km, који представља
границу између Србије и Македоније. шар-планина поседује више од 100 вр-
хова изнад 2000m надморске висине док 30 врхова прелази висину од 2500m.
Масивом доминира врх Бистре, (2651m. Значај Националног парка „шар-плани-
на“ огледа се, између осталог, и у чињеници да постоје 62 геообјекта (геолошка,
геоморфолошка, хидролошка и хидрогеолошка) која се налазе на листи инвен-
тара објеката геонаслеђа Србије, уз обиље разноврсних фосилноглацијалних и
савремених периглацијалних облика рељефа. У набрајању природних лепота
шар-планине не смеју се занемарити планинска језера такозване „горске очи“
којих има око 90.
На шар-планини се налази 60% флоре Србије и 15% европске флоре. Она
поседује и веома разноврсан животињски свет, тако да се на њој може видети
преко 50% укупне балканске фауне. шар-планина са 147 врста лептира и са
преко 200 врста птица спада у најбогатија подручја Европе. На овој планини
се могу видети многе ендемичне врсте глодара, али и других животиња.
1. САДАшњЕ СТАњЕ НАЦИОНАЛНОГ пАРКА шАР-пЛАНИНА

Национални парк „шар-планина“ проглашен је 1993. године Законом о
националним парковима који је објављен у „Службеном гласнику Републике
Србије“ бр. 39/93 члан 23, став 5. Овим законом је одређено и подручје које
се третира као привремено подручје Националног парка које се простире на
територијама општина Качаник, штрпце, Сува Река и призрен, укупне повр-
шине 39.000 хектара. Седиште националног парка „шар-планина“ налази се
на Брезовици, општина штрпце.
Ратна дешавања на простору Косова и Метохије утицала су објективно
на смањење простора на коме делује управа Национаног парка и она данас
обухвата 9.678,3 хектара који се налазе у оквиру српске енклаве општине
штрпце.
александар Доганџић, Небојша стошић: садашње стање,, заштита и … 325
проблеми са којима се сусреће управа Националног парка „шар-планина“

у садашњим условима су:1
• немогућност приступа, контроле и управљања целокупним подручјем,
нарочито зонама које су у првом степену заштите, било постојећим или
предложеним, а које су ван оквира општине штрпце;
• одређени степен ризика и небезбедности у појединим реонима којима
су изложени надзорници, а што се одражава на ефикасност и правилно
функционисање Службе надзора, па самим тим и на стање прихода од
шумарства.
• појава нелојалне конкуренције;
• недовољна потражња за техничким дрветом на домаћем и иностраном
тржишту;
• испреплетаност ингеренција различитих субјеката на простору општи-
не штрпце;
• непостојање просторног плана општине штрпце, регулисање викенд
насеља.
поред наведених проблема са којима се срећу запосени у Националном
парку „шар-планина“ ипак постоје и неки, условно речено, позитивни ефек-
ти тренутног политичко-економског стања у општини штрпце. чињеница
је да се с годинама смањује обим сточарења и пашарења, затим да се смањује
степен коришћења пољопривредних површина што је скупа утицало на обнав-
љање шумскога фонда, посебно шума молике и мунике. Улагани су и велики
напори у пошумљавање, те у дужем периоду са овог аспекта треба очекивати
позитивне ефекте.
а) Зоне заштите природних и културноисторијских вредности

Национални парк „шар-планина“ има три зоне заштите природних богат-
става. У зони првог степена заштите издвојене су посебне природне вредности
као што су: Ошљак, попово прасе, Голем бор и Русеница. Ошљак обухвата
површину од 20 хектара и проглашен је 1960. године, обухвата појас бора кри-
вуљка, али неких ендемских врста као што је a�hiliea alexandri-regis. попово
прасе обухвата површину од 30 хектара, проглашен је 1960. године, познато
подручје реликтног бора мунике pinus heldrei�hii. Голем бор захвата површи-
ну од 35 хектара, проглашен је 1960. године. На овом подручју, које је део
Ошљака и Коџа Балкана, налазе се простране шуме мунике које су најлепше
и најзначајније на простору Балкана. Русеница је проглашена 1955. године,
захвата површину од 30 хектара, најстарији је резерват који је стављен под
1 оцена стања у националном парку Шар-планина. Стаменковић, Виолета, Национани
парк „шар планина“, стр 8.
строгу заштиту првенствено због заштите станишта риса lynx lynx L. чија је
бројност пре десетак година износила 13 јединики, а сматра се да је данас овај
број доста мањи.
С обзиром на то да су наведени резервати проглашени шездесетих годи-
на прошлог века, данас, имајући у виду нове услове рада и пословања, управа
Националног парка предлаже нове резервате који се налазе у поступку прогла-
шења. предлози се односе на: Љуботен, Кобилицу, Островицу, Букоровачку
реку, Дурлов поток, Цареве ливаде, Ливадичко језеро и Клисуру.
Зона другог степена подразумева површине око природних резервата и
споменика природе. Ове површине чине пејзажну и амбијенталну средину са
вредностима из прве зоне. Непостојање просторног плана Националног парка
„шар планина“ онемогућило је формирање зона другог степене заштите.
Зоне трећег степена заштите подразумевају простор, односно површине
намењене за шумарство, пољопривреду, туризам као и рекреацију, и спорт. Ре-
ализација ових активности подразумева и постојање адекватних инфраструк-
турних објеката које је потребно дефинисати просторним планом. С обзиром
на чињеницу да на просторима Брезовице, као саставног дела Националног
парка „шар-планина“, постоји ски-центар са стазама дугим преко 40 km са
свим пратећим објектима, потребно је нагласити и издвојити посебну пажњу
у регулисање утицаја развоја туризма на животну средину путем позитивних
законских решења. потребно је заштитити станишта у непосредној близини
туристичких објеката, посебно она која се везују за водотокове.
Комплетна вегетација са простора Националног парка „шар-планина“
може се поделити на две целине:
• шумска вегетација
• зељаста вегетација.
У пракси се спроводи и подела која подразумева постојање и треће група-
ције која обухвата њиве, воћњаке, ливаде и сл.
У оквиру шумске формације издвајају се:
• букове шуме,
• четинарске шуме.
° шуме смрче и клеке
° борове шуме – муника pinus heldrei�hii i molika–pinnus peu�e,
° прелазна жбунаста вегетација високопланинског бора Pinus mugo
Зељаста вегетација се налази у зони изнад и испод шумске границе и обич-
но подразумева планинске пашњаке. У зони испод шумске границе настали
су крчењем шума. Зона зељасте вегетације може се поделити на две групе:
заједницу планинске клеке и боровнице и планинске пашњаке.
Једна од битних карактеристика Националног парка „шар-планина“ је

постојање биљних врста које су заштићене као природне реткости, има их 19,
а сврстане су у 13 фамилија. Треба издвојити поједине врсте гљива, алги као
и 50-так врста лишајева. по значају издвајају се и посебне врсте водоземаца
и гмизаваца.
Ендемитета на шар планини има 125, реликата из глацијалног и интергла-
цијалног периода има 77, а ендемитета и субендемитета у клисури призренске
бистрице 16.
Наведено говори у прилог огромног значаја флоре и фауне шар-планине,
што свакако подразумева неопходност предузимања адекватних мера ради
њихове заштите али и развоја.
2. МЕРЕ ЗАшТИТЕ И РАЗВОЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

НАЦИОНАЛНОГ пАРКА „шАР пЛАНИНА“
На основу закона о Националним парковима Републике Србије доносе
се и појединачни планови заштите и развоја. пре свега на бази оцене стања у
Националном парку „шар планина“ као и активностима које су предузимане
у претходном периоду доносе се и утврђују циљеви, критеријуми, задаци и
активности на заштити и развоју националног парка.
Ради реализације задатака на заштити природних вредности неопходна
је:2
• „инвентаризација и свеобухватан обилазак и вредновање подручја пар-
ка по свим елементима природниг комплекса, ради очувања посебних
природних добара (приоритети су Цареве ливаде, Гини воде, Јажиначко
језеро, Муржица, череначка, Тисова и Калуђерка);
• ревизија зоне првог степена заштите (инвентаризацију и рекогностици-
рање треба да обави Завод за заштиту природе Србије);
• заштита шумских комплекса ретких и угрожених врста флоре и фауне
на територији Националног парка (праћење стања линцуре, мониторинг
најкоришћенијег лековитог биља са посебним освртом на боровницу,
реинтродукција риса, праћење стања популације срндаћа као и монито-
ринг станишта молике, мунике и белог бора);
• праћење стања утицаја ендогених и егзогених фактора на укупно стање
средине;
• дефинисање граница Националног парка.
Заштита и очување као и презентација природних и културно-историј-
ских вредности засниваће се на следећим мерама:
2 план заштите природних и културноисторијских вредности Националног парка „шар-
-планина“ (период 2007–2011), Мере и услови, стр.13.

• приоритетном очувању највреднијих и најугорженијих екосистема, са по-

себним акцентом на оне у којима су у претходном периоду обављани ра-
дови у шумарству, или свих где је деградација средине била највиша;
• примени мера конверзије природних вредности само за оно што је очу-
вано, за остало примењиваће се мере санације;
• утврђивању локалних стандарда за оцену угрожености, величине, проме-
не популације фаунистичких и флористичких за квалитет воде, ваздуха
и земљишта;
• очувању природних флористичких и фаунистичких вредности кроз
одржавање или побољшање услова њиховог опстанка размножавања и
преживљавања;
• рестаурацији оштећених екосистема;
• реинтродукцији ишчезле врсте фауне (на основу стручних пројеката);
• забранама које подразумевају забрану свих активности које могу да угро-
зе флору и фауну парка;
• утврђивању начина и услова презентације заштићених подручја које ће
се вршити на основу истраживања и дефинисаних планова, при чему
начин њиховог коришћења не сме да угрози вредности и лепоте које му
дају посебан режим заштите;
• посебним мерама заштите, које ће утврдити надлежни завод за заштиту
споменика културе, штитиће се сва културна добра и добра која уживају
претходну заштиту, због њиховог историјског, културног, архитектон-
ског, ументичког, амбијенталног, друштвеног и образовног значаја.
3. СТАњЕ И УНАпРЕЂЕњЕ РИБАРСТВА НА пОДРУчЈУ

НАЦИОНАЛНОГ пАРКА „шАР-пЛАНИНА“
Национални парк „шар-планина“ изузетно је богат хидрографском мре-
жом као и језерима која се налазе на великим надморским висинама. Наведе-
ни услови подразумевају неопходност планирања унапређења рибарства на
подручју Националног парка „шар-планина“.
Хидрографска слика Националног парка „шар-планина“ обухвата: Лепе-
нац, Тисову реку, Церинску реку, Суву реку, Врбештичку реку, Блатештицу,
Муржицу, Миљоштицу, Калуђерску реку, Сушићку реку, призренску Бистри-
цу, Букаравачку реку, Манастирску реку.
У водама Националног парка „шар-планина“ обитавају највише поточне
пастрмке које су карактеристичне за токове са великим падом и кратким то-
ковима као што су притоке Лепенца и призренске Бистрице. Река Лепенац је
детаљније проучавана са становишта рибарског насеља те се зна да се ток дели
на два региона – пастрмски, у дужини од 29,5 km, и мренски, који је краћи. У
пастрмском региону обитавају поточна пастрмка solmo truta fario 15,95% клен
15,95% укљава 1,45% и плиска.
На простору Косова и Метохије Лепенац је по броју поточних пастрмки

био одмах иза Дечанске Бистрице. Сматра се да је данас популација поточних
пастрмки у Дечанској Бистрици веома слаба па се поставља логично питање
да ли је Лепенац данас на првом месту. праве и потпуне резултате, наравно,
могу да дају само подробнија испитивања и мерења.
Унапређење рибљег насеља спроводи се од стране надлежних из Нацио-
налног парка тако да је у претходном периоду било порибљавања Тисове реке,
Муржице, Церинске реке и Калуђерске реке. Спроводе се и мере заштите и
забране улова младих риба као и ловостаја који се обавезно прописује. по-
требно је изградити мрестилишта ради гајења рибље млађи. Треба нагласити
потребу сталног чишћења водотокова од различитих отпадних материја која
се у њима могу наћи.
У мере заштите младих риба убрајају се:
• заштита риба и рибље млађи,
• чуварска служба (као и организација спортског риболова и риболовног
туризма),
• заштита од загађења и
• очување постојећег капацитета вода.
4. СТАњЕ И УНАпРЕЂЕњЕ ЛОВА НА пРОСТОРУ НАЦИОНАЛНОГ

пАРКА „шАР-пЛАНИНА“
Ловиштем Националног парка „шар-планина до 1995. године управљало
је предузеће Јп „Србија шуме“, Ловно-шумско газдинство приштина, од кога
су преузете надлежности. Решењем Министарства пољопривреде, шумарства
и водопривреде установљено је 21.3.1995. године ловиште и предато на управ-
љање Јп Национални парк шар планина са Седиштем у штрпцу, Брезовици.
површина ловишта је 26.401 хектара од чега је 13.091 хектара шума, ливаде
640 хектара и 12.670 хектара планинских пашњака. Треба нагласити да данас
због објективних услова у којима ради, Национали парк газдује на простору
који је сужен на делове који припадају општини штрпце.
Општи циљеви газдовања ловиштем су заштита, гајење, лов и коришће-
ње дивљачи и њених делова тако да се мерама газдовања обезбеди узгој свих
врста дивљачи и усклади са природним условима.
план газдовања шумама предвиђа и постојање извесних прихода од га-
здовања ловиштем.
планом развоја ловишта предвиђено је да се у Националном парку „ша-
ра“ гаје и штите медведи, срне и дивокозна дивљач. Неки од података указују
на то да тренутно у парку борави 40 медведа, 720 дивокоза и срна, око 40 у
матичном фонду.
Дивља фауна ловишта је веома разноврсна, а поједине врсте су веома

ретке. Споменућу само неке од трајно заштићених врста: рис, Lynx lynx marti-
nol, видра, мала лисица, пух, сури орао брадан, бела кања, белоглави суп, пла-
нински соко, сиви соко, сива ветрушка, ветрушка кликтавка, буљина, гачац,
чавка, лешникара, велики тетреб и друге.
Дивљач која није под заштитом су вук, лисице, дивље мачке и шакали.
Битно је истаћи да је број ове дивљачи усклађен са могућностима ловишта и
да не угрожава опстанак друге дивљачи.
Газдовање ловиштем захтева и средства за узгој и заштиту дивљачи што
се и предвиђа плановима Националног парка за одређени плански период.
плановима је предвиђено да приходи од газдовања ловиштем буду око мили-
он динара, расходи три милиона, инвестициона улагања милион, што упућује
на неопходност дотирања Националног парка од надлежних министарстава,
како би се програм мера и заштита парка могли да реализују.
5. ИСТОРИJСКА КУЛТУРНА ДОБРА

Национални парк „шар-планина“ одликује се, поред јединствене при-
родне баштине, и културном баштином. На њеним просторима могу се наћи
трагови најранијег постојања човекове присутности. Демографска кретања и
промене утицале су да се на овим просторима историјски смењују припадни-
ци разних народа и цивилизација. Тако су на просторима парка пронађена
оруђа из неолита, гробнице и предмети из бронзаног и гвозденог доба као и
остаци и предмети из римског периода.
Најочуванији су објекти из периода средњовековне српске државе. по-
једини објекти представљају културну баштину од непроцењиве вредности.
Од обиља објекта издвојено је 14 који су категорисани, а који су изграђени у
периоду од XII до XIv века. потребно је поменути: Манастир св. Арханђела
надомак призрена, остатке Манастира св. петра Коришког у Кориши, Цркву
св. Богородице у пејчићима, Цркву светог Николе у Богошевцу, Цркву св.
петке у Мушникову, Цркву св. Ђорђа у Горњем Селу, Цркву св Богородице
Одигитрије у Мушутишту, цркву св. Ђорђа у Горњој Битињи, цркву св. Теодо-
ра Тирона у Доњој Битињи, Цркву св. Николе у Готовуши и цркву св. Николе
у штрпцу.
На територији Националног парка евидентиран је и категорисан и 31
споменик културе који обухвата: цркве, испоснице, гробнице, остатке тргова,
утврђења, џамије који су подигнути од XIII до XvIII века.
Нажалост мора се нагласити чињеница да је у периоду од 1999–2005. го-
дине уништен или оштећен, од стране албанских екстремиста, велики број
споменика културе.
На простору националног парка егзистира народ који поседује аутохтони
и оргинални фолклор, градитељство као и језик.
6. УНЕСКО
познато је да УНЕСКО представља организацију Уједињених нација за
образовање, науку и културу у светским размерама. Тренутно обезбеђује рад
и сарадњу између 191 земље чланице и шест придружених чланица. Једна од
активности ове организације је и заштита светске културне и природне ба-
штине за коју се сматра да је од општег значаја за човечанство. У листу светске
баштине укључено је 830 добара, од којих је 644 културних и 162 природна као
и 24 мешовита добра у укупно 138 земаља света. На овој листи налазе се као
део светске културне баштине, Стари Рас и Сопоћани, манастир Студеница
и средњовековни споменици на Косову, манастир Дечани од 2004. године. А
прошле године црква Богородице Љевишке, Грачаница и пећка патријашија.
Србија је поднела кандидатуру за листу природне баштине за шар-планину
уз образложење да она представља једно од ретких Европских подручја био-
лошке и геолошке разноврсности, значајне флоре и фауне као и етничке раз-
новрсности и културно-историјског наслеђа.
ЗАКЉУчАК
шар-планина представља централнобалкански масив који је дуг 85 ки-
лометара и који има више од 100 врхова изнад 2000 метара и 30 врхова који
прелазе 2500 метара надморске висине. На простору националног парка по-
стоји велики број циркова, клисура, кањона, слапова, река и потока. Од свега,
потребно је издвојити око 90 планинских језера велике лепоте, такозваних
горских очију. На шар-планини постоји скоро две хиљаде биљних врста, што
представља половину српске флоре и 15% европске, од којих треба издвојити
молику, мунику, нарцис. Од фауне на просторима шаре може се видети скоро
половина балканске фауне. позната је по 147 врста лептира и преко 200 врста
птица. Ту су и трајно заштићени рис, али и мрки медвед, дивокозе, срне и
друга дивљач. На обронцима шаре постоји ски центар чије су скијашке стазе
дуге 40 километара и које се спуштају од 2522 до 1718 m, што, све заједно, ово
подручје чини значајном туристичком дестинацијом. простор шар-планине
поседује значајне објекте културне баштине од којих је 14 категорисаних, 31
споменик културе као и велики број других објеката. Не смемо никако забора-
вити народ, с посебним градитељством, фолклором, језиком, који егзистира
одвајкада на овим просторима борећи се са ћудима ове прелепе планине. Схва-
тајући значај шар-планине, Завод за заштиту споменика културе предложио
је да Унеско уврсти ову планину у светску баштину.
На основу свега реченог јасно је да шар-планина треба да буде један од
приоритета државе Србије. Без обзира на коначни статус Косова и Метохије,
шар-планина ће увек бити Србија све док на њој егзистира тамошње српско
становништво и њена културна и природна добра.
Ђорђевић, Сокол, Програм заштите и развоја Националног парка „Шар-планина“ за период
2007– 2011, Јп Национални парк „шар-планина“, штрпце.
оцена стања у Националном парку Шар-планина. Јп Национални парк „шар- планина“, штрп-
це,
План заштите природних и културноисторијских вредности Националног парка „шар-плани-
на“ (период 2007–2011) Јп Нпшп, штрпце
Ђорђевић, Сокол; Стаменковић, Виолета, Привремени годишњи план газдовања шумама у при-
ватној својини за период 2006–2010., Јп „шар-планина“.
Ђорђевић, Сокол, Програм санације пожаришта, Јп „шар-планина“, штрпце.
Ђорђевић, Сокол; Стаменковић, Виолета, средњорочни програм унапређења рибарства на под-
ручју националног парка Шар-планина за период 2006– 2010, Јп Нпшп.
Стојчетовић, Славица; Ђурић, Светозар; Реџић, Ненад, Преглед шума Националног парка
„шар-планина“, Јп Нпшп.
Завод за заштиту природе Србије, публикације.
закон о националним парковима („Сл.гласник РС“ бр. 39/93, 44/93– исправка, 53/93,67/93,48/94,
и 101/2005.)
www.glassrbijeorg
www.pdpodeda.rs
.pdpodeda.rs
www.mtsmondo.rs
Aleksandar dogandzic
Nebojsa Stosic
CURRENT STATE, PROTECTION AND DEVELOPMENT Of

ENVIROMENT IN NATIONAL PARK Of SARA MOUNTAIN
Summary
National Park Sara Mountain was nominated for uNeSCo’S list of the world’s
natural legacies in 2007. the suggestion was given by the Institute for Nature pro-
tection of the republic of Serbia. they have submitted a demand to enlist it to
uNeSCo’S list of endangered resources at the same time due to the circumstances
in Kosovo and Metohija after the bombing in 1999. National Park Sara Mountain
is situated in Kosovo and Metohija in Serbia. It was announced as a national park

in 1993. by the Law on National Parks. It has 39 000 hectares. It is governed by JP
Nacionalni Park Company which is situated in Strpce. due to current circumstances
JP Nacionalni Park Sar Planina is in charge of only 9.678,30 hectares. Implementa-
tion of long term plans on protection and development of the national park was not
done due to political, safety and financial reasons. the Park is well known for its
natural reservations that were announced in 1955. and 1960. osljak is well known
for its specific kind of pine, Popovo Prase and golem Bor well known for its endemic
type of pine called Munika,rusenica known for its linx (Lynx L). the National Park
has 147 types of butterflies which means that it is one of the richest of the kind in
europe. It also has more than 200 types of birds. there are some permanently pro-
tected species in the vast spaces of the National park, and some of them are rare
even in europe. Some rare animals live in the shooting of the Park – dark bear,
chamois, lynx. the most significant monuments of the medieval Serbian culture are
situated in the Park, too, 14 categorized culture monuments and 31 monuments of
culture that were built in the period between the XII and XvII century.
Its autochthonous people with their rich heritage and original spiritual wealth
should be especially stressed. Because of all the things mentioned above, survival
, protection and development of the National Park Sar Planina should be one of
the priorities of the government of the republic of Serbia. regardless to the final
status of Kosovo and Metohija, Sar Mountain is always going to be Serbia because
of its population, cultural and natural goods.
Key words: national park, environment, development
УДК 316.723(497.115)“2000/2010“
Радомир Ђорђевић
СОЦИОПОЛИТИЧКИ ДИСКУРС УЛИЧНИХ ГРАФИТА У

СРПСКОМ ДЕЛУ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ У
ПРВОЈ ДЕЦЕНИЈИ XXI ВЕКА
У раду се истражују улични графити у северном делу града Косовске Ми-

тровице, на Косову и Метохији, који својим садржајем изражавају политички
вокабулар и политичке ставове. политички графити су у савременом свету
све присутнији, нарочито у тзв. трусно-политичким областима и градовима.
њихов задатак је да, медијским приступом, анимирају грађане, како би у
државнополитичком смислу покренули решавање свог државноправног и
политичког положаја. Северни део Косова и Метохије са градом Косовска
Митровица, односно српским делом тог града,1 један је еклантантан пример
како графити са политичким предзнаком могу да анимирају у знатнијој мери
грађане Косовске Митровице у њиховом политичком опредељивању према
домаћој државној власти, али и споља – према иностраној, односно према ме-
ђународним мировних снагама.
Кључне речи: град Косовска Митровица, улични – политички графити,
подела политичких графита, Србија, Косово и Метохија, међународне безбе-
доносне снаге.
1 Насупрот, северном делу града Косовске Митровице, у којем живи углавном српско
становништво, имамо јужни део истог града у којем живи већинско албанско-шиптарско
становништво. Делове града раздваја река Ибар. Град је самоиницијативно подељен 1999.
године, после рата и склапања мировног споразума између државе Србије и НАТО снага које
су напале Србију. Северни део града се увелико ослања на Републику Србију и не признаје
власт тзв. „новоуспостављене државе КОСОВО“, од стране албанско-шиптарских сецесиони-
ста, док у самом граду, фактичку власт врше међународне мировне снаге. Задње у овом низу,
су европске снаге безбедности – ЕУЛЕКС.
УВОД
Град Косовска Митровица је стари рударски град и спомиње се још у

најстарија времена. Рушењем античког града Сирмијума у данашњем Срему,
знаменита хришћанска епископија се премешта у данашњу Косовску Митро-
вицу. Име Митровица град добија по хришћанском светитељу – солунском
Димитрију.
Град је смештен на ободу косовско-метохијског басена у његовом север-
ном делу. У почетку, град се развијао претежно на левој обали реке (северни
део града) Ибар, јер се и целокупна инфраструктура и индустрија налазила у
северном делу града. Косовска Митровица је доживела снажан и просперитет-
ни развој индустрије са експлоатацијом надалеко познатог рудника олова и
сребра „Трепча“‘, нарочито у другој половини XX века. Изнад самог града у ви-
ду планинског и купастог узвишења, налазе се остаци средњовековног српског
града Звечана, једног од многих којих су постојали на Косову и Метохији.
Град се у новијем добу изграђивао као индустријски и рударски град са
снажном металуршком делатношћу. Са све већим досељавањем албанско-шип-
тарског становништва2, град постаје мултиетнички и, као такав, остаје до 1999.
године. У рату 1999. године између Србије и НАТО-а дошло је до запоседања
дела територије Републике Србије – Косова и Метохије. Мировним споразу-
мом и Резолуцијом 1244 Уједињених нација територија Косова и Метохије де-
финисана је као међународни протекторат под заштитом Уједињених нација и
снага УНМИК-а. У међувремену, дошло је до проглашења самопрокламоване
државе „Косово“ од стране албанско-шиптарских сецесиониста, коју су подр-
жале САД, а потом и већина држава ЕУ. Ипак, квази-држава „Косово“ још
увек није члан УН, јер је није признала већина држава у највишој инстанци
света – Уједињеним нацијама.
Данас је Косовска Митровица, у потпуности, подељен град између два
ентитета: српског у северном делу, и албанско-шиптарског у јужном делу.
Антагонизам између два ентитета је константан – непомирљив. Срби се осла-
њају на своју матичну државу Србију, не признајући шиптарску државу на
својој легитимној територији. Иако је српско становништво одлучно у својој
намери да одбрани оно што је по њима могуће (свој део града) и истрајава на
томе, због сталних политичких превирања у Републици Србији и политич-
ких недоследности појединих српских партија, по питању територије Косова
и Метохије, грађани Косовске Митровице су стално изложени политичким
фрустрацијама и недоследности политичких органа Републике Србије. Такво
стање и манифестација политичких „игара“ од стране државе Србије, резул-
2
Одлучили смо се за израз „албанско-шиптарско“ становништво, из разлога, што само
становништво себе назива двојако. Иначе, у етничком и историјском смислу, правилнији је
назив „шиптари“ (шћипетари), док је назив „Албанац“ наметнут од стране Европљана, почет-
ком XX века (после првог светског рата), када је створена држава Албанија.
Радомир Ђорђевић: социополитички дискурс уличних графита у … 337
тирало је провокативним понашањима младих. У немогућности да другачије

изразе своје незадовољство према понашању органа сопствене државе – (пре-
ма свом становништву), своје утиске, опсервације, циљеве и убеђења снажно
изражавају на улицама свог града у виду уличних графита.3
ГРАфИТИ КАО ДЕО СТВАРНОСТИ И ДРУшТВА

Од свих људских археотипних трагова, графити спадају у најдуговечније.
почев од најранијег доба – праисторије па све до данас, графити су успевали
да одрже континуитет присуства у простору и у друштву.4 У сваком случају,
у теоријском промишљању о графитима постоје одређене дилеме у односу на
то шта се подразумева под графитима. Неоспорно је, да је заједничка ознака
свих графита да су својеврсне поруке, како у прошлости, тако и данас. Ако се
сложимо са тим да су графити поруке људскости и поруке људског присуства
на Земљи, онда нам остаје само да извршимо њихову поделу, која је по много
чему хетерогена, па тиме и теоријски компликована.
Теоретичари графита се слажу да графите можемо поделити у временском
и историјском следу на праисторијске графите, античке графите, графите у
средњем веку, нововековне графите и графите у савременом добу. Иако ова
подела има и недостатке, она је у основи прихватљива, јер је базирана на свет-
ском консенсусу о основи поделе људских периода у историјској науци.
Графите можемо поделити по техничком изражавању, по уметничко-екс-
пресивном и по комуникативном смислу.5 по техничком изражавању, графите
можемо поделити на примитивне, који су исцртавани урезивањем, на графите
који су исцртавани угљеном и на графите који су исцртавани примитивним
бојама.
У научном смислу, још увек нема адекватног и прихватљивог мишљења
да ли се људско изражавање у праисторији може сврстати у форму графита.
Уколико се држимо уске дефиниције о графитима да представљају урез или
запис на зиду и који су продукт човекове свести, остаје нам да закључимо, да
3 „Као начин изражавања, ’погледа на свет’, графити несумњиво представљају део урба-
ног културног миљеа. потреба да графити буду написани и прочитани представља њихову
основну експресивну и комуникацијску функцију унутар сложене семиологије града. Било
садржајем, било местом на коме се налази, графит боде очи, привлачи пажњу, што му и јесте
примарни циљ, уносећи нове елементе схватања и понашања у постојећу урбану културу
града. Антонијевић, Драгана, антрополошки приступ модерним облицима фолклорне кому-
никације, Научни пројекат „Антропологија у XX веку, Теоријске и методолошке перспективе,
МНЗЖС Републике Србије, бр.147037, стр. 283.
4 присуство графита забележено је на свим континентима у свету. У многим пећинама,
на стенама и на отвореном простору (перу, Енглеска), постоје и данас ознаке које можемо по
много чему називати и графитима.
5 Драгана Антонијевић нам је дала следећу поделу графита: „постоје графити који на
дубљи начин задиру у социокултурне, националне и идеолошке проблеме друштва (дискрими-

национи етнички графити, родни графити, графити начелног бунта и отпора, политички).
Ову групацију графита карактерише агресивна и/или ангажована порука’’, исто, стр. 286.
и ознаке у праисторији могу, у извесном смислу, да подразумевају и да се свр-

стају у графите. У такве артефакте убрајамо све врсте знакова, ознака или црта
које имају смисаоност.6 С друге стране, налазимо се пред научним проблемом
да ли и многобројне слике које се налазе у пећинама широм света из времена
праисторије треба сврстати у графите? У овом погледу и приступу проблему
нема јасних одредишта ни за ни против. Уколико такве слике7 изражавају
уметност праисторије, оне би, доиста, и могле тако да се сврстају. Експресија
таквих слика је задивљујућа, с обзиром на време у којем су настајале. С друге
стране, може се ставити озбиљна примедба на став да је то уметничко дело.
Наиме, ради се о томе да уметност у свом теоријском одређењу подразумева
вишу смисаону фазу човека, односно његову духовност. Уметност, као виша
фаза у развоју човека, јесте и фаза када човек, у историјском смислу, постаје
свестан свог окружења и космоса у целини и свог пуног оспољавања. Умет-
ност подразумева и виши ниво у развоју духовности и имагинарности гледа-
ња на свет и свега онога што га окружује. Отуда се поставља питање – да ли
слике из праисторије доиста репрезентују такав развој свести код човека?
Рекло би се да развој свести код тадашњег човека није био на таквом ступњу
развоја. Тадашњи човек је, углавном, био концентрисан на преживљавање,
сакупљајући храну и стално трагајући за природним склоништем. шупљине
у стени или веће пећине биле су најпогодније од заштите дивљих звери и хлад-
ноће. У дугим зимским ноћима и при светлу бакљи, тадашњи човек није имао
других потреба осим да преживи у суровим условима, у којима је живео. Али,
у часовима слободног времена, праисторијски човек је своје сталне егзистен-
ционалне потребе преточавао у слике, конкретније, у слике оних животиња
које су му служиле као храна – мамут, бизон, јелен и др, и са којима се често
сусретао. Да ли су такве слике „уметничка дела“ тешко је проценити. Са при-
ручним материјалима које је имао – природни угљен, креда и природне боје,
човек праисторије је изражавао првенствео своје потребе, па тек затим и, не-
свесно своје „уметничке“ перцепције, односно стварао је „уметничко дело“.
Управо ово нетеоријско одређење да се ипак ради о „примитивној“ уметности,
оставило нам је простор да такве првобитне творевине људи означимо и као
примитивне графите, или другачије, тзв. графите–мурале праисторије. Уко-
6 под овим подразумевамо и ознаке које су пронађене на судовима, у археолошком на-
лазишту Винча код Београда, из времена 5000 до 6000 година пре н.е. У каснијем научном
истраживању и следу, утврђено је, да су ознаке представљале прото-писмо, названо винчан-
ским илити србицом. Међународни научни скуп у Новом Саду из 2007. год. потврдио је да су
ознаке из Винче знаци прве писмености у Европи, а вероватно и у свету.
7 Надасве су познате величанствене слике пронађене у пећинама француске, шпаније,
Балкана, Скандинавије у пећинама француске (село Монтињак у Дордоњи), шпаније (Алта-

мира у провинцији Санттандер), подручју планине Балкан, Танум у шведскoj. Видети шире
Катанео, Марко; Трифони, Јасмина, светска баштина под заштитом унеска старе цивили-
зације, I том, Изд. пред. „православна реч“, Нови Сад, 2007, стр.5.
лико је то тако, могли бисмо закључити да су графити једна од најстаријих

форми изражавања и остављања трагова људскости, његове присутности у
датом простору и окружењу у коме је живео.
Сложеност форми графита је увелико еволуирала. Данас су они неприко-
сновени (по многима и „најдемократскији“) вид изражавања – било слагања
или неслагања са државним органима. Једна посебна врста графита „арт-гра-
фити“ је у укупној подели графита изузета из оквира „мишљења“ о државним
органима, јер „арт графити“ за своје постојање имају уметнички импулс и
утемељење базирају на уметничко-естетском нивоу. Остаје, само да се у нашем
испитивању окренемо оним графитима који се обраћају јавности, односно
оним који критикују постојећу политику у земљи у којој живе, графитима са
субверзивним значењем и графитима који успостављају комуникациону везу
– било са народом или са постојећим органима државне власти. Од свега, у
овом раду, биће изузети сви они графити који на било који начин изражавају
остала друштвена стања. У средишту нашег истраживања биће политички
графити у северном делу града Косовске Митровице од краја 1999. до краја
2009. године.
СОЦИОпОЛИТИчКИ ДИСКУРС УЛИчНИХ ГРАфИТА

У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ КОСОВСКЕ МИТРООВИЦЕ
ви који владате, идите до града и читајте знакове.
Клаус Хартунг, (1981)
Говорити о социополитичком дискурсу уличних графита у Косовској
Митровици, претпоставља низ социјалнополитичких датости, како би се уоп-
ште могло разумети шта графити у Косовској Митровици јесу, шта они значе
и шта се од њих може очекивати у будућности. У северном делу Косовске
Митровице живе претежно Срби, око 25000–30000 људи, који су формирали
своју општину и своју локалну власт. Извршну и надзорну власт обаваљају
међународне мировне снаге ЕУЛЕКС, односно снаге ЕУ. У претходном пери-
оду власт су обављале у граду и међународне снаге УНМИК, КфОР. Овакво
управљање градом резултирало је многим неспоразумима између домаћег ста-
новништва и међународних снага. Више пута долазило је и до немира у самом
граду. Становници северног дела Косовске Митровице захтевали су да имају
апсолутну власт, која је подразумевала и правносудску власт, односно своје
судство. Како до тога није дошло, дошло је до великих немира 2009. године, у
којима је погинуо и један страни војник. Са друге стране, стална опасност по
грађане северног дела Косовске Митровице још увек долази из јужног дела
града који је настањен искључиво албанско-шиптарским становништвом, и
које не преза ни од крвопролића и вандализма, а какво су већ извели 17. марта
2004. године8 када је порушено на стотине српских цркава и један део Срба
убијен на територији Косова и Метохије. Евентуалним зауизимањем северног
дела града, од стране албанаских сецесиониста, угрозио би се и положај низа
градова уз реку Ибар до града Рашке, који административно припада Србији.
То би на крају угрозило и територију Србије, нарочито део области Рашке.
Сложеност геополитичког, историјског и државноправног питања дела те-
риторије Србије – Ап Косово и Метохија је у сваком погледу изузетно сложен.
Он зависи и од великих сила али исто тако и од јединства преосталог српског
живља на Косову и Метохији. Грађани Косовске Митровице у северном делу,
на свом примеру, показују у којој је мери важно бити јединствен у сложеним
међуполитичким односима који се промовишу на тлу Косова и Метохије.
Данас је град Косовска Митровица, његов северни део, у рукама српског ста-
новништва. Континуитет „слободног града“, се наставља и даље, без обзира
на све непогодности које произлазе из сукоба на релацији Срби – КфОР, Срби
– ЕУЛЕКС. У граду живи претежно српско становништво, а град није у саста-
ву тзв. државе „Косова“.
Да ли је овакав историјскополитички дискурс града Косовске Митровице,
њеног северног дела, условио, и још увек условљава нестереотипно понаша-
ње становништва града, односно одговарајуће социополитичко понашање.
Ниједан становник северног делаг града није се одрекао основних политич-
ких поставки за које су се борили и још увек боре. То је значило за српско
становништво у новоствореним условима (формирање нове квази-државе
„Косово“), са скоро деценију живљења без званичне власти државе Србије
на том простору, погоршање и константантни пад стандарда, појављивање
„црне берзе“, формирање и деловање криминогених група у граду, велику
незапосленост становништва, велики прилив српских избеглица из осталих
делова Косова и Метохије, као и стварање атмосфере општег безнађа, што не-
изоставно, води социјалној аномији града. Ипак, у граду се истрајава у скоро
немогућим условима живљења зарад очувања главне идеје Срба на том про-
стору – град Косовска Митровица не сме бити покорен, нити у њему сме да
овлада страна власт нити сепаратисти. Оваквим погледима о одржању града
умногоме је допринело и премештање приштинског универзитета са привре-
меним седиштем у Косовској Митровици. Масовни долазак младих студента
у северни део града донео је Косовској Митровици нови полет, а са њиме и
нову наду и будућност. Млади су донели нове идеје о одржању града, нове
8 „појам вандал потиче од нецивилизованих варвара римског доба, племена готско-гер-
манског порекла које је 455. године опљачкало Рим и у њему уништило вредна материјална и
културна достигнућа римске цивилизације. (...) М. Милосављевић дефинише вандализам као
својеврсни вид силеџијства и агресије који је усмерен ка уништавању различитих материјал-
них друштвених вредности, док у изворном смислу вандализам подразумева оштећивање и
деструкцију уметничких, културних и историјских вредности“; Југовић, Aлександар Графити
између вандализма и уметности, Социјална мисао, 3/2007, Београд, стр.108.
видове бунта и супростављања међународним снагама за које су уверени да

не само што су пристрасне, већ и да у свему подражавају само једну страну
– страну сецесиониста.
Млади у граду се за своје идеје боре путем разних мирних видова отпора,
уличним протестима и уметничким перформансима. Ту је и исписивање улич-
них политичких графита, у којима се на недвосмислен начин даје до знања да
се млади не слажу са постојећом политичком ситуацијом и да ће истрајати до
победе над непријатељем који им је одузео део територије. Али, улични гра-
фити нису уперени само против стране власти и сепаратиста, они критикују
и домаћу политичку јавност као и власт, и државне органе Републике Србије
што не спроводи своју власт на делу своје територије, која јој је одузета од
стране међународне заједнице и која је помогла стварање нелегитимне држа-
ве „Косово“.
Јављање политичких графита у граду Косовска Митровица није изнена-
ђујуће, уколико се зна, под којим условима живи српско становништво у том
граду. Графити су израз очаја младог али и старијег становништва, који немају
неких других решења ни избора да би се зауставила политичка харанга међу-
народне заједнице над њима. Она пак, чини све, да овај део Косова и Метохије
потпадне под власт квази-државе како би се заокружиле њене границе. Док
у другим срединама на уличне графите, нарочито старије генерације, гледају
доста негативно, овде, у Косовској Митровици, то није случај. Графити у се-
верном делу града су могући показатељи, оријентири и наговештаји будућно-
сти. Старије генерације су у погледу графита и њиховог садржаја у потпуном
сагласју са младим генерацијама.9
СПИСАК ФОТОГРАФИЈА УЛИЧНИХ ГРАФИТА –

КОСОВСКА МИТРОВИЦА
999–2009.
1. Живео Ђенерал Ратко Младић!

2. Народни покрет отаџбина ... ћирилица
3. eu= (Уцртан знак кукастог крста)
9 Аутор овог рада приликом пописивања уличних графита у северном делу Косовске
Митровице, није наишао на политички графит који је прецртан или обрисан. Сви графити
који критикују међународно присуство и власт међународне заједнице, као и они графити
који се обраћају државним органима Републике Србије су присутни и даље, и стоје доста ду-
го, што се може приметити из садржаја графита или по избледелости боје. Новији графити,
који су усмерени политичким партијама Србије, доживљавају сталне промене, у зависности
која је политичка опција најпогоднија за становништво севереног дела Косовске Митровице.
О овоме више у приложеном делу рада списак и фотографије уличних графита – косовска
митровица 1999–2009.г.
4. Н.п.О. (Са уцртаним амблемом покрета – главни равнокраки крст и у

њему још четри мања крста) (24 пута)
5. Србија Србима!
6. Социјална правда (Строј...)
7. Национални строј – Национална слобода!
8. euLeX (Задње слово са знаком кукастог крста) go hoMe !(12 пута)
9. fuCK NAto!
10. eu = (уцртан кукасти крст)
11. Текст неразумљив – мутна фотографија
12. Ратко Младић – смрт издајницима!
13. B ( * УпИСАН КУКАСТИ КРСТ) 92!
14. поновљени графити под бројевима 12 и 13.
15. ЕuLe . (Уместо задњег слова X нацртан је кукасти крст)
16. Србија Србима!
17. поновљена фотографија под бројем 16.
18. Ратко Младић + (Амблем Србије крст са четири С )
19. Србство нема алтернативу! ( Н.п.О. са амблемом покрета)
20. Косово је Србија!
21. Нема предаје – Национални строј 14/88 (пет пута)
22. Србство нема алтернативу!
23. Стоп ЕУЛЕКСУ – пиши ћирилицом!
24. Амблем Србије – крст са четири слова С
25. СРБИЈА (два пута)
26. правда за Уроша! (са сликом личности)
27. Караџићу – Обилићу!
28. Србија (33 пута)
29. ЕУ = ! (Уписан знак кукастог крста после знака једнако)
30. Холокауст је превара!
31. Слика – мурал на зиду: Милош Обилић
32. пиши ћирилицом!
33. Србија Србима! (осам пута)
34. Косово је Србија!
35. „Ко је Србин и српскога рода а не дошао у бој на Косово не имао ...“
(уводни део народне песме „Бој на Косово“)
36. Слика штита са мачем испод штита. На штиту крст са четири слова С.
37. Легија – полиција – ЈАчИ ОД СМРТИ!
38. шкорпиони бране Сарајево!
39. плакат: „Нема ЕУ плеса и фашистичких игара на светој србској зе-
мљи!!! – пружи отпор ЕУ ТОТАЛИТАРИЗМУ!
40. плакат: ЕУ нам разара породице. Уништава државу и друштво а неки
би да плешу са злочинцима! С вером у Бога за краља и отаџбину!
41. плакат: Народни покрет отаџбина! „Не можете плесати са Европ-

ском Унијом док нам ЕУ пАЛИ МАНАСТИРЕ, ХАпСИ И пРЕБИЈА
ДЕЦУ!“
42. Европска унија је фабрика зла! Смрт фашизму слобода народу!
43. eule X (Слово X нацртано као кукасти крст)
44. fuCK NAto! (11 пута)
45. Гробари – Космет (Са додатим српским крстом и четири слова С)
46. пружи отпор ЕУЛЕКСУ!!! (придодат амблем покрета Н.п.О.)
47. Исцртан амблем покрета Н.п.О. (Равнокраки крст са уписана четири
мања крста у свако поље)
48. Србство нема алтернативу! (три пута)
49. 1389 (Са придодатим нацртаним српским крстом и четири слова С)
50. парола на платну, на главном тргу „шумадија“: Русија је уз нас!
51. Отпор – Because I (следи нацртано срце) Serbia!
52. Овде живи циган!
53. Народни покрет отаџбина – Спаси Србију и убиј се педеру, Борисе!
54. Мењамо Тадића за Караџића!
55. Наш председник Др Радован Караџић!
56. Смрт шиптару!
57. Србија са уцртаним амблемом кукастог крста и четири слова С унутар
крста – у продужетку пише Србија!
58. Србска Црна Гора побједити мора!
59. Смрт БЈРМ нацији!
60. Вардарска Македонија је СРБСКА!
61. Смрт милогорцима! (у продужетку нацртан амблем државе Србије
– крст са четири слова С)
62. Србија; 1389; Тадићу издајниче!
УЛИчНИ ГРАфИТИ У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ

КОЈИ НИСУ фОТОГРАфИСАНИ
63. шешеља за председника! (14 пута)
64. Смрт Милу шиптару! (пет пута)
65. На колена пред Србе!
66. Косово је срце Србије! (15 пута)
67. Stop euLeX! (седам пута)
68. пиши ћирилицом!
69. Нећемо у ЕУ – народни покрет отаџбина!
70. Даћемо вам Тадића уместо Младића!
71. ЈСО
72. Србија – Тадић усташа!
73. Живео Ђенерал Ратко Младић!
74. Народни покрет отаџбина – заувек! – ћирилица!
75. чедо бедо!

76. Stop hagu (11 пута)
77. NAto go hoMe (четири пута)
78. плакат: Хоћемо руску војску!
79. Сви су исти – гласајте за пају патка! 10
АНАЛИЗА УЛИчНИХ пОЛИТИчКИХ ГРАфИТА

У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ ГРАДА – КОСОВСКА МИТРОВИЦА
моћници и силе доминације успостављају
принуду и наметнути начин понашања.
Р. Божовић, 2006.
Сложеност форми и изражајност уличних графита подразумева, све ви-
ше, мултидисциплинарнији захтев за објашњавањем. Графити су данас најсло-
бодније испољавање људског духа у времену када идеолошка заслепљеност у
многим државама спутава слободно изражавање и погледе на свет и људско
друштво. У таквим околностима улични графити су најслободнији медиј за
изражавање најинтимнијих мисли о било чему. У свему овоме улица има по-
себно место у изражавању графита.11 Свакако, у репресивним друштвима,
такво графитистичко изражавање подлеже ригорозним казнама, али ни то
није толики лични терет, с обзиром на то да се указује могућност, да се лично
мишљење о нечему подели са истомишљеницима и да се „нешто“ што вам „не
да мира“, може изразити у јавности.
Ипак графити не изражавају само лична осећања, они постижу и понекад
имају колективни замах, нарочито ако су плод доброг и колективног органи-
зовања. Тако нешто можемо уочити код поткултурних група, друштвених
покрета и надасве код политичких организација.12
10 Део записаних графита као и део фотографија графита (од 1– 34) преузет је из диплом-
ског рада Политички графити у косовској митровици, дипл. студента социологије – предрага
Кљајића. Свој рад одбранио је 2009. г. на филозофском факултету у Косовској Митровици,
проф. др Радомир Ђорђевић.
11 „Улица је увек била место нарочите фасцинације. Место за друштвене сусрете и поли-
тичке протесте, поприште доминације и отпора, место задовољства и нетрпељивости – улица

је у средишту пажње и многих теоријских расправа о граду у контексту модерног и постмо-
дерног урбанизма.“ Priredio Nikolas fajf, Prizori ulice, Clio, 2002.
12 Добар пример за овакав вид деловања политички усмерених уличних графита, јесте
период свргавања председника Слободана Милошевића са власти 2001. г, када је у његовом

свргавању, поред опозиционих партија учествовало и тада неформална организација „Отпор“,
која је своје деловање против Слободана Милошевића исказивала исписивањем графита који
је гласио „Готов си!“ и, истовремено, лепљењем плаката са истом поруком на којем је уцртана
људска рука са стиснутом песницом у црном кругу а испод њега натпис „Готов си!“ О овоме,
шире, Драган Антонијевић, исто, стр. 281.
У нашем раду нећемо се бавити суштинским промишљањима о графи-

тима, односно оним шта они јесу или нису у теоријском смислу речи. Наш
првенствени задатак је да помоћу графита и анализе њиховог садржаја, бли-
же допремо до колективног мишљења становника северног дела Косовске
Митровице. Да би се тако нешто остварило, морали смо да апстрахујемо све
оно што није потребно за ширу анализу и да се усредсредимо на основне то-
кове и мишљења која се пласирају путем графита. Да бисмо у томе успели,
морали смо да издвојимо неколико групација мишљења за које сматрамо да
су репрезент мишљења становника северног дела Косовске Митровице. Тако
смо анализом садржаја написаних графита, графите успели да поделимо у
неколико важних група – подручја и то на основу учесталости фреквенције
појављивања као и на основу идејности коју заступају. Неки графити су скоро
слични као на пример: „сРБија“, „сРБија – сРБима“, док су други нешто
различитији, али не у потпуности хетерогенији. У нашој групацији графита
у Косовској Митровици издвојили смо следеће групе:
1. графити о међународној заједници
(НАТО, УНМИК, КфОР, ЕУЛЕКС)
2. графити – национална опција – Србија
3. графити о Косову и Метохији
4. графити – амблеми земље и политичких покрета
5. графити са именима националнополитичких и историјских личности
политички графити у другим срединама су, за разлику од графита у Ко-
совској Митровици, у извесној мери, „различитији“ од графита у другим сре-
динама. Када ово напомињемо мислимо на друштвену стварност која није
иста за политичке графите у Србији, и за политичке графите на Косову и
Метрохији, конкретно у северном делу Косовске Митровице.
Оно што свакоме прво пада у очи, када је реч о политичким графитима у
овом делу града, јесте да се они стварају у одсуству генералне државне власти
Републике Србије. Зато, када говоримо о политичким графитима, неизостов-
но се сусрећемо са питањем државне власти. Уколико је власт репресивнија
и политички графити ће се јављати у већем броју, као атак на репресију од
стране државе.13 „политички графити су показатељ ’политичке подсвијести’
друштва. Они су ’политичка илегала’ прикривене мисли на јавном мјесту и из-
13 Добар пример за овакво понашање државе Србије имамо у постављању картонске гра-
фит –табле, на којој је писало Булевар Ратко Младић у Београду, током 2009. и 2010. г.Национал-
не организацие „Образ“ и „покрет 1389“, су у више покушаја постављале таблу са наведеним
садржајем на булевару у Новом Београду, који су органи Републике Србије преименовали у
Булевар др Зоран Ђинђић. њиховој активности придржила се и Српска радиклна странка,
подржавајуће наведене организације. Активисти ових организација били су ухапшени и пре-
дати судији за прекршаје. Сличан испад догодио се и на четворогишњицу смрти др Зорана
Ђинђића 12. марта 2010. г. За починиоцима „недела“ се и даље трага.
ражавају протест против моћника на власти“ (Дакић, 2008). Са друге стране,

политички графити су другачији уколико нема централне државне власти на
одређеној територији, или је део те територије у положају протектората.
политички графити у првом случају усмерени су на брзо деловање (због
евентуалне репресије власти), власт је трајна јер се само смењују политичке
снаге. У другом случају политички графити делују у одсуству домаће државне
власти. Власт у северном делу Косовске Митровице припада странцима који
се различито понашају. Отуда су, у таквим срединама, политички графити
обично другачије усмерени, и слободнији у изражавању политичких ставова
и са оним политичким предзнаком који је дуготрајнији. Тако се учесници
– исписивачи графита налазе у положају ишчекивања и питања да ли ће доћи
до успостављања домаће власти после њиховог активистичког рада на делу
територије њиховог града.
На Косову и Метохији, па тиме и у Косовској Митровици, имамо такво
стање где власт врши, само формално, међународна заједница. И ма колико се
таква власт трудила да уведе било какав ред, остаје још увек део неразумевања
између домаћег становништва и страних, међународних снага у власти. Таква
власт зависи увелико од извршних органа у светској заједници, и често се по-
наша амбивалентно, од ситуације до ситуације. То на српској страни, изазива
различите моделе понашања становништва, од лојалног па до деструктивног.
Графити, у том погледу, својим ставовима у знатној мери доприносе укупном
политичком понашању српског становништва.
ГРАфИТИ О МЕЂУНАРОДНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

(НАТО, УНМИК, КфОР, ЕУЛЕКС)
Српско становништво, свесно своје политичке ситуације да је међународ-
на заједница, најчешће, на страни албанско-шиптарских сецесиониста, и да га
је у више случајева обманула, понаша се политички конзервативно али и са
доста прагматичности. У многим случајевима, нарочито по завршетку рата
са НАТО-ом, српски народ се понашао дивергентно и често некооперетивно
према агресору. Када је светска политичка ситуација то дозвољавала, српски
народ је показивао кооперативност, показујући да жели сарадњу са страним
властима. У таквим околностима политички графити о светској и европској
заједници говорили су нам о јасном стању колективног духа српског народа
и грађана једног града. Тако, на пример, у нашем истраживању, политички
графити усмерени према међународној заједници, и НАТО-у као и мисији
КфОРА и ЕУЛЕКС-а били су изложени порузи. То је имало за циљ да се стра-
на сила што пре отера са Косова и Метохије. Међу написаним дискримина-
торским графитима, који су били упућени међународној власти било је 22
графита са таквом тематиком. Интересантно је да се међународна заједница
дискриминише заслугом Срба. Међународна заједница полази од тога да ће
страно присуство у неким мешовитим срединама створити адекватан сужи-

вот становништва.14 Насупрот овоме, Срби у Косовској Митровици не верују
нимало светској заједници. Ово се може уочити и путем садржаја наведених
графита. До сада су више пута били преварени. Може се рећи, да се српски
народ довољно „опекао“ у сарадњи са међународном мисијом. То му је давало
за право да своје ставове према међународној заједници искаже најчешће гра-
фитом: „fuck NAto“, eu (са придодатим кукастим крстом), „Stop euLeX-u“,
„euLeX go hoMe“! Јасно је, да се преко ових графита може уочити једна
колективна свест и мишљење, свест дела српског народа, да је страна власт
непожељна у њиховом граду као и на Косову и Метохији.
ГРАфИТИ: НАЦИОНАЛНА ОпЦИЈА – СРБИЈА

Са друге стране припадност својој земљи је максимална, без обзира на сву
политичку недоследност државних органа Републике Србије према Косову и
Метохији. На 46 графита подржава се своја земља и уједно промовише. Нај-
чешће су то исцртани амблем државе Србије – равнокраки крст са уписаним
четири слова С, затим графит србија! србија – србима! Овим графитима се
јасно ставља до знања, пре свега међународној заједници, да се грађани српске
националности у Косовској Митровици, неће тако лако одрећи своје државе
Србије – никада и ни по коју цену. Ипак, има и аутора који се баве графити-
ма и који мисле да политички графити носе идеју рушења нечега, без идеје о
замени срушеног (Божовић 1986, 135). Рекло би се да је ово само половично
тачно. Када се ради о политичким графитима у Косовској Митровици тачно
је да се жели промена стања (протеривање међународних институција), али
исто тако, зна се и чему се тежи – успостављању суверенитета Србије на Ко-
сову и Метохији.
ГРАфИТИ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Скоро да нема народа у свету који је у толикој мери везан за један део своје
земље као што је то народ Србије према Косову и Метохији. подручје Косова и
Метохије је „непреболна српска рана“, како је неко већ рекао. Други опет кажу,
да су Косово и Метохија најскупље српске речи. Без обзира на сва поређења,
Косово и Метохија су данас ипак под страном доминацијом. Са једне стране,
овом територијом владају сецесионисти – шиптарско-албанска национална
14 Термин Метохија се ређе испусује у графитима иако би требао да буде равноправан.
чини се, да ово долази под утицајем светских моћника, којима је лакше да употребљавају тер-
мин „Косово“, јер се и нова квазидржава скраћено назива „Косово (а). пошто је циљ Срба да
се елиминише држава „Косово“, прећутно је прихваћено да се привремено исписује скраћени
назив за ову српску покрајину. Са друге стране, познато је, да се термин „Метохија“ (од грчке
речи метох, прим. Р.Ђ.), односи на српска црквена имања која припадају Српској православној
цркви, и да употребљавање овог термина није у интересу шиптарско-албанске мањине.
мањина, а са друге стране, њој у свему помаже међународна заједница са За-

пада, нарочито САД и Европа. САД су и створиле марионетску и вештачку
државу „Косово“, којом управља албанско-шиптарска национална мањина.
Српски народ у својој немоћи пред много јачим противником (удруже-
на међународна заједница великих сила), ради и понаша се тако, да и поред
наметнуте власти, прибегавају оним облицима отпора против међународне
власти, који су најмање опасни (или се тако чини) – исписивању графита. Гра-
фити о Косову и Метохији су увек присутни на зидовима северног дела града
у Косовској Митровици. У нашем истраживању, забележено је (15) графита
посвећених Косову и Метохији, али смо убеђени да је њихов број далеко већи.
Најчешћи графити који се односе на Косово и Метохија јесу: „косово је срби-
ја“, „косово је срце србије“.15
ГРАфИТИ: АМБЛЕМИ ЗЕМЉЕ И пОЛИТИчКИХ пОКРЕТА

Графити са оваквим предзнаком на територији северног дела града Ко-
совске Митровице су традиционално изведени према делу грба Србије, као
и према новонасталим националним покретима на територији српског дела
града. Национални амблем српства у целини јесте равнокраки крст и у њему
уписана четири слова С, тзв. оцила. Ово је само део српског грба, јер, поред
овога, њега сачињавају и двоглави орао, краљевска круна и штит. У пракси се
користи само крст са оцилима, или четири слова С, због једноставности црта-
ња, али и препознатљивости овог амблема код Срба. порекло овог амблема
је доста старо и задире у антички период српског народа. његовим исписива-
њем у виду графита, верује се, српски народ испуњава свој завет да ће остати
на својој земљи, ма колико део његове отаџбине узурпирали светски моћници.
Графит са амблемом Србије често се исписује са осталим графитима, или је,
пак, самосталан, или се исцртава независно од свега. У нашем истраживању
наишли смо на седам графита исцртаних са амблемом државе Србије и исто
толико исписаних самостално. поредећи са другим графитима, овај графит
је присутнији.
поред амблема државе Србије, у Косовској Митровици, у северном делу,
често се исцртава и амблем НпО (Народни покрет отаџбина). О овом покрету
засада не знамо више детаља. Једино што се може рећи јесте да је овај покрет
самосталан и независан на нивоу Косовске Митровице, и да су амблеми овог
покрета најприсутнији у граду. Амблем НпО у истраживању је забележен 24
пута. покрет НпО за свој амблем има равнокраки крст (сличан грузијском
крсту) са придодатим сличним, мањим крстовима у сва четири поља крста.
Најчешће је исписиван црвеном бојом. Судећи према графитима, које такође
15 Најновија историјска истраживања историје српског народа, налазе амблем двоглавог
орла скоро свуда на старом Истоку, персији, Месопотамији, Ираку, али и у Византији, с краја
века.
исписује НпО, у уверењу смо да је овај покрет један од најозбиљнијих и нови-

јих националних покрета на територији града Митровице. његова структу-
рална и бројчана заступљеност је засада несазнајна.
ГРАфИТИ СА ИМЕНИМА
НАЦИОНАЛНОпОЛИТИчКИХ И ИСТОРИЈСКИХ ЛИчНОСТИ
Снага политичких графита, огледа се и у представама о вођама, пред јав-
ношћу. Снага политичких предводника извире из њихове харизме уколико
је поседују, али и укупне снаге коју поседују и како се представљају бирачком
телу. На простору северног дела града Косовске Митровице о предводницима
политичких партија се, ипак, другачије суди. Нешто што нема алтернативу
јесте да се уважава политички предводник који има смелости да каже оно што
мисли у политици и да се не боји евентуалних последица за изговорену реч.
Такве личности се славе у јавности, а у погледу графита имају престижно ме-
сто на зидовима. њихова имена одражавају политичку климу у граду, односно
колико је њихова партија јака, према томе и моћна, да измени понижавајући
положај Срба на Косову и Метохији. У нашем истраживању успели смо да
уочимо следеће политичке личности: Војислава шешеља, председника СРС
Бориса Тадића, председника ДС и председника државе Србије, чеду Јовано-
вића, председника ЛДп. поред ових политичких личности заступљене су и
личности из скорашње и раније историје српског народа: генерал Ратко Мла-
дић, председник Републике Српске Радован Караџић, председник Републике
Црне Горе Мило Ђукановић, историјски јунак Милош Обилић.
по броју заступљених графита са својим именом најзаступљенији је др
Војислав шешељ, председник Српске радикалне странке, са 14 графита. На
другом месту налази се црногорски председник Мило Ђукановић са пет гра-
фита. Треће и четврто место деле председник Србије Борис Тадић и генерал
Ратко Младић са три графита. четврто и пето место деле са истим бројем гра-
фита (два) бивши и први председник Републике Српске др Радован Караџић
и јунак Косовске битке српски витез Милош Обилић. На шестом, последњем,
месту налазе се предсеник ЛДп-а чедомир Јовановић на једном графиту.
Како разумети овај поредак? пођимо редом. Др Војислав шешељ је, свака-
ко најмаркантнија политичка фигура код нас и са најдужим политичким ста-
жом. Да није отишао у Хаг, његова политичка активност и харизма вероватно
би били у успону. Графити на којима је исписано име др Војислава шешеља
настали су давно, скоро на почетку 1999. године и актуелни су још и данас.
Ово смо закључили на основу свежине боје којом је исписан графит. Значи да
је, у јеку највеће популарности, др Војислав шешељ имао апсолутну предност
као политичка личност, јер се као политичар одредио веома радикално пре-
ма сецесионистима, што су житељи Митровице препознали као јунаштво и
бригу за сопствени народ. У каснијем следу име др Војислава шешеља се све
мање исписује као графит, нарочито када је замрла његова политичка актив-
ност одласком у Хаг. повремено се његово име може наћи на предизборним
плакатима Српске радикалане странке. Склони смо да претпоставимо да би
и данас, да се налази у земљи, др Војислав шешељ имао још увек доста својих
присталица. Учесталост графита са именом др Војислава шешеља упућује
на то да Срби у Косовској Митровици изнад свега цене његову политичку
одлучност, харизму и лично политичко херојство, што др Војиславу шешељу
свакако не недостаје.
Мило Ђукановић, председник Црне Горе, неочекивано је на другом месту
по броју графита. Графити о Ђукановићу су, углавном, негативни и увек су у
контексту онога што је овај председник урадио на разбијању јединствене држа-
ве Србије и Црне Горе. поготово народ у Србији, али и на Косову и Метохији,
не може да заборави Мила Ђукановића и његову улогу у разбијању јединстве-
не државе СРЈ, а потом и његову активност у изборима у Црној Гори, као и
његову срамну улогу у признавању квазидржаве сецесиониста „Косова“. Са
друге стране, велики број графита о Ђукановићу плод је и тога што на Косову
и Метохији и даље живи велики број становника пореклом из Црне Горе. Они
сматрају да је Мило Ђукановић издајник свога народа и да је нанео ненадокна-
диву штету интересима Србије и Црне Горе. Неки од графита који се односе
на Ђукановића су и ови: смрт милу Шиптару, смрт милогорцима“.
председник републике Србије Борис Тадић је заступљен са три графита и
то у негативном контексту. Разлог за овакав „третман“ председника Србије тре-
ба потражити у његовим политичким изјавама, са којима се већина српског
становништва у Косовској Митровици не слаже. Европска опција, за коју се
залаже председник Борис Тадић, није добро схваћена, а још мање прихваћена
у Косовској Митровици и од становника тог града у северном његовом делу.
Отуда и гнев становника Косовске Митровице према свом председнику. Срби
су у великој мери разочарани спољном политиком Бориса Тадића, нарочито
када је у питању Косово и Метохија. Колико је разочарење у Тадића говори и
графит: Даћемо вам тадића уместо младића! као и графит Борисе, убиј се и
ослободи србију!
Личност која дели исти број исписаних графита са председником Србије
Борисом Тадићем је генерал Републике Српске Ратко Младић. Овај, некада
дугослављени генерал Српске војске у Крајини и БиХ и Хашки оптуженик
за геноцид у Сребрници, још за живота је постао легенда у српском народу.16
његово пркошење Хагу и неодазивање овом међународном и лажном суду у
народу је добило највећи значај. У генералу Ратку Младићу српски народ, ма
где био, има свог могућег заштитника и неприкосновеног борца за национал-
16 О Генералу Ратку Младићу, испеване су више дестина народних песама у у форми десе-
терца и које су познате по томе што се свирају уз народни инструмент српски – гусле. Народно
предање га је уздигло на највиши пиједестол као и учињеним заслугама за српски народ у БиХ
и стварању Републике Српске.
ни интерес. Српски народ на Косову и Метохији у генералу Ратку Младићу

препознаје свог хероја и просто вапи за таквим и сличним херојем у својим
редовима. Графити о Ратку Младићу су посвећени његовом трајању и дугом
животу, његово име се исписује као упозорење да ће свим народним издаји-
цама доћи крај, односно да ће генерал Ратко Младић бити осветник српског
народа. Име генерала Ратка Младића у већем делу српског народа подразумева
најхрабријег од савремених српских војсковођа, упоређују га српским војво-
дама из првог светског рата.
четврто место по броју исписаних графита деле др Радован Караџић и
историјска личност Милош Обилић са по два графита. Др Радован Караџић је,
уједно, и први председник Републике Српске, али и хашки оптуженик и при-
твореник. Као један од двојице славних (заједно са генералом Ратком Млади-
ћем) оптуженика хашког суда, популарност је стекао тиме што се није предао
одмах хашком суду, већ се скривао више година да би 2009. године под несрећ-
ним околностима био ухапшен на територији Србије. његова популарност је
оличена у гусларским песмама српског народа у Босни и Херцеговини, као и
у Црној Гори у којој је и рођен. Српски народ га преко графита упоређује са
Милошем Обилићем.17
Личност Милоша Обилића је сјајна и непролазна о чему сведочи и ње-
гово историјско трајање у свести и предању српског народа. Витез без мане
и страха извео је највећи подвиг у Бици на Косову, убивши турског султана
Мурата 1389. године. У српском народу такав херојски подвиг има највећу
вредност, како духовну и моралну, тако и херојску и историјску. Отуда је име
Милоша Обилића вредност са којом се упоређује све накнадно и сви подвизи
садашњих епигона.
На крају једна, по много чему специфична и проблематична политичка,
личност, чеда Јовановић, такође је добио свој графит, али у негативном кон-
тексту. Ова личност и председник нове партије ЛДп је у тој мери непожељан
на Косову и Метохији, па и у северном делу Косовске Митровице, да се путем
графита најбоље може схватити у којој је мери таква личност негативна. Гра-
фит који смо пронашли гласи: „Чедо бедо!“
ЗАКЉУчАК
У раду смо покушали да истражимо и осветлимо уличне графите, који ис-
пољавају политичку конотацију, а као пример узели смо град Косовску Митро-
вицу, односно његов северни део. Временски период разматрања политичких
графита у Косовској Митровици узет је оквирно за период од 1999 – 2009. го-
17Да ли ће Караџић и доиста постати историјска личност, још увек је под знаком пита-
ња. Али, очигледно је да је његова личност заинтересовала народне гусларе и одредила му
историјско трајање. Српска народна традиција често предњачи у оцењивању доприноса сваке
личности народним интересима.
дине. Мислимо да је овај период и те како важан у развоју самог града у по-
литичком и историјском смислу. Сам град Косовска Митровица је од 1999.
године једини слободни град српског становништва у коме извршна власт
није у рукама сецесиониста – шиптара. Такав положај северног дела Косовске
Митровице, који припада српском становништву, резултирао је сложеном
политичком ситуацијом у граду. Власт у граду врше међународне полицијске
снаге, које су већим делом пристрасне и на страни нове – квазишиптарске
власти, а против интереса српског народа и грађана у подељеном граду.
политички графити у граду су плод таквог устројства политичких снага
(међународне снаге) и њихове пристрасности у корист власти „државе Косо-
во“ и подређених српских органа власти, које немају власт одлучивања већ
само представничку или заступничку.
политичке графите, (79) које смо записали у Косовској Митровици у
северном делу града, по структуралности смо поделили на четири групе: 1.
графите о међународној заједници, 2. графите са усмереним, националним
предзнаком, 3. графите – амблеме земље и покрета, 4. графите са именима
националнополитичких и историјских личности.
На основу учеталости и фреквенције појављивања записаних политич-
ких графита у севереном делу Косовске Митровице, могуће је закључити да
у домену графита о међународној заједници преовлађује став да међународ-
ни органи не извршавају свој посао у потпуности, као и мишљење да би они
морали да напусте српску територију. Када је реч о графитима са усмереним
националним деловањем, грађани Косовске Митровице су заузели апсолутно
мишљење да је присуство српске државе на Косову и Метохији неопходно. У
погледу заступљености најчешћих амблема у виду графита, грађани Косов-
ске Митровице у северном делу су се изјаснили за амблем српске државе,
што опет говори о држави коју желе на својој територији. Од покрета чији
се амблем највише исцртава на подручју северног дела Косовске Митровице
је НпО (Национални покрет „Отаџбина“). Име покрета речито говори и за
какве се циљеве овај покрет залаже. На крају, графити са именима национал-
нополитичких и историјских личности које се највише појављују на графити-
ма су: др Војислав шешељ, Мило Ђукановић, генерал Ратко Младић и Борис
Тадић, подједнако, др Радован Караџић и Милош Обилић, подједнако, и, на
крају, чедомир Јовановић.
Графити, у сваком случају, не исказују и апасолутну и праву истину о
ономе што мисли једна заједница која живи у посебним политичким и исто-
ријским околностима, али политички графити, у сваком случају, не смеју да
буду потпуно занемарени приликом доношења неких важнијих одлука, наро-
чито када су у питању дугорочни политички циљеви једног ентитета, у овом
случају српског у Косовској Митровици.
Антонијевић, Д, антрополошки приступ модерним облицима фолклорне комуникације, Научни
пројекат, „Антропологиоја у XX веку: теоријске и методолошке перспективе“, МНЗЖС, Ре-
публике Србије, бр. 147037
Божовић, Р, култура, Универзитет у Никшићу, Београд–Никшић, 1986.
Божовић, Р, лексикон културологије, Агенција Матић, Удружење наука и друштво Србије, Бео-
град 2006.
Дакић, Г, кад ја тамо, оно међутим, Глас српске, плус, 2008.
Đorđević, dr r., Grad i društvene promene – Poruke urbane kulture, Bona–fides, Niš, 2001.
Đorđević, d. r, Fa�e to fa�e – niški ulini grafiti, Bona–fides, Niš, 2001.
Đorđević, d. r, Renik grafita, Centar 018, dom kulture , Niš, 1995.
Lalić, d; Leburić A; Bulat N, (1991.): Grafiti i subkultura, NIP Alinea, Zagreb.
Југовић, А: (3/2007), социјална мисао, Београд
Književna kritika, (mart – april 2/90), grafiti čitanje zida, Beograd.
Quorum, (br. 1/1988), Zagrеb.
fajf, N. (Priređivač), (2002), Prizori uli�e, Clio, Beograd, 2002.
НАпОМЕНА: О КОРИшЋЕњУ ИЗВОРА

Графити су забележени и сликани на улицама Косовске Митровице. За-
писивање и фотографисање графита обавили су проф. др Радомир Ђорђевић
и предраг Кљајић, дипл. социолог. Записивање и фотографисање извршено
је 2009. и 2010. године.
radomir djordjevic
SOCIAL AND POLITICAL DISCOURSE Of THE STREET GRAffITI

IN THE NORTHERN PART Of KOSOVSKA MITROVICA IN THE
fIRST DECADE Of THE 2ST CENTURy
Summary
In his paper titled So�ial-Politi�al Dis�ourse of the Street Graffiti in the North-
ern Part of Kosovska Mitrovi�a in the First De�ade of the 21st Century the author
discusses results of his research on the street graffiti with political connotation .
City of Kosovska Mitrovica is of a special interest for such a research because of its
specific political and historical circumstances. frequency of the street graffiti in
Kosovska Mitrovica points to a division, done by the author, as follows: 1. graffiti
on the International Community; 2. graffiti with a national connotation; 3. graffiti
– emblems of countries and movements; 4. graffiti with the names of national-po-
litical and historical figures. finally, the author states that although graffiti do not
have a decisive power, they cannot be excluded from the will of the people. on the
contrary, they should be included in it, having taken into account the status of the
Serbian community in the city of Kosovska Mitrovica.
Key words: city of Kosovska Mitrovica, street - political graffiti, division of
political graffiti, Serbia, Kosovo and Metohija, international security forces.
фОТОГРАфИЈЕ УЛИчНИХ ГРАфИТА У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ

КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ
1999 – 2009.
УДК 305-055.1/.2(497.11)
316.66-055.2(497.115)
Драгана Стјепановић Захаријевски

Ниш, Србија
Јасмина петровић
РОДНА РАВНОПРАВНОСТ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

(СА ОСВРТОМ НА АКТУЕЛНО СТАњЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ)
Рад проблематизује свакидашњицу родне (не)равноправности у Србији и

на Косову и Метохији у контексту чињеничног стања, перцепције и захтева.
Институционално чињенично стање пружа информације о нивоу достиг-
нуте родне равноправности, док перцепција студентске популације о родним
питањима јесте показатељ њихове родне сензибилисаности и спремности за
прихватање модерних вредносних образаца и модела понашања. И једно и
друго се разматра у фокусу Миленијумских циљева развоја који остварива-
ње родне равноправности и једнаких могућности истичу као захтев и услов
изградње хуманог, демократског и отвореног друштва.
Основу за социолошку анализу и закључивање представљају подаци: 1/
институционалне статистике о родној дистрибуцији у запослењу, образовању,
руковођењу, политичком ангажовању и друго; 2/ ставови студената о родним
односима на Косову и Метохији.
Кључне речи: род, равноправност, Миленијумски циљеви развоја, родно-
сензитивна перцепција, једнаке могућности, механизми одрживог развоја.
РОДНА РАВНОпРАВНОСТ КАО УСЛОВ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Родну неравноправност, испољену кроз разлике у статусу, моћи и прести-
жу, између мушкараца и жена социолози препознају у неједнаком приступу
друштвеним ресурсима – моћи, новцу, времену – неједнаким могућностима
у животу, неједнакостима у подели друштвеног рада, мањој конкурентности
женâ на тржишту рада, искључивању женâ из развојних процеса и друго. Са
развојем корпуса људских права постављени су темељи за препознавање род-
них неједнакости и правни механизми за смањивање систематских разлика у
положају мушкараца и женâ. Модерно друштво промовише родну равноправ-
ност као идеју о једнаким правима и могућностима свих родних идентитета

унутар правног и друштвеног поретка, што подразумева да свако људско биће
треба да има једнака права и могућности да унапреди сопствене потенцијале,
таленте и врлине. Конкретније, једнаке могућности за жене и мушкарце значе
да и једни и други имају једнака права, одговорности и могућности у погледу
запослења, одговорности према породици, домаћинству и деци, потом у погле-
ду учествовања у политичком доношењу одлука и другим јавним активности-
ма. То јесу услови остваривања родне равноправности по полу, која не значи
само подједнако укључивање женâ и мушкараца у све друштвене активности,
нити третирање на истоветан начин, већ подразумева стратегију укључивања
женских и мушких интереса и искустава у развојне пројекте у свим сферама
деловања. Жене и мушкарци су интегрални део сваке дугорочне развојне стра-
тегије и одрживог развоја. Равноправни и одрживи развој подразумева ефика-
снији и ефектнији напредак друштва, где жене и мушкарци деле одговорност,
одлуке и моћ, уз повећавање продуктивности, зарада, способности, при чему
се истовремено сагледавају мушки и женски дугорочни интереси.
Непобитно је да развој различито утиче на жене и мушкарце, јер њихове
полазне позиције нису исте, они пролазе другачије путеве социјализације,
пред њих се постављају другачији захтеви и од њих се, традиционално, оче-
кује да играју већ добро дефинисане улоге, које жену везују за приватну, а
мушкарца за јавну сферу. Међутим, одрживи развој је повезан са стратешким
интересима и потребама које су дугорочне и које превазилазе полна/родна
искључивања, чиме се утиче на мењање родне поделе рада као и мењање одно-
са између мушкараца и женâ, што води превазилажењу потчињености жена.
Идеал је родносензитивна свакодневница.
Анализе које следе имају за циљ да укажу на de fa�to неједнакости између
мушкараца и женâ, упркос у великој мери окончаном изједначавању женâ и
мушкараца пред законом, а потом и на неке потенцијале за превазилажење
родних неједнакости – на основу којих би било могуће закључити колико је
свакодневница далеко од идеала.
ИНДИКАТОРИ ДОСТИГНУТЕ РОДНЕ РАВНОпРАВНОСТИ

„Глобални извештај Светског економског форума о јазу између поло-
ва“1за 2008. годину, на основу података Уједињених нација и других извора,
процењује колико уједначено свака замља расподељује своје ресурсе између
мушкараца и женâ. Констатује се да су девојке и жене у свету скоро на једна-
ком нивоу са својим мушким колегама што се тиче писмености, приступа
образовању и здравству, али економски и политички као и према приступу
1 преузето са mailing листе Женскапосла (13. 11. 2008) коју креира феминистичка невлади-
на организација Жене на делу, настала 1996. године са визијом деконструкције патријархалних

структура у нашем друштву по принципу „делуј локално – мисли глобално!
Драгана стјепановић захаријевски, јасмина Петровић: Родна … 359
извршним положајима у влади или у компанијама јаз је и даље велики, што

значајно доприноси томе да се ове земље налазе у економски лошијем стању.
Имајући то у виду, препорука је да свака земља тежи да постигне једнакост ме-
ђу половима како би максимално искористила своје развојне потенцијале.
Слика стања родне равноправности у ЕУ показује да је плата женâ од 15%
– 17 % нижа од просечне мушке плате; да је стопа незапослености код женâ
15.2% већа; да 84% Европљана не би користили родитељско одсуство иако
имају право; да су само 11% женâ чланови извршних органа у 50 највећих
компанија, од чега се само 3% односи на председничка места. парадоксално
је да ништа боље стање није ни у административним структурама ЕУ. Наи-
ме, 70 агенција саме ЕУ бирократије има на челу 66 мушкарца и само 4 жене,
у Европском парламенту је 31% женâ, у европској комисији 33%, у комитету
региона 17%, а у европском економском и социјалном комитету 23%. Ни у
једном од поменутих тела жена није председница. Ниједну важну економску
институцију ЕУ не води жена, а има их 8% кад је у питању доношење одлука у
овим институцијама2. Отуда се процењује3 да је хитна потреба за ојачавањем
одговорности према женама и то у пет кључних области: 1/ политика и упра-
вљање, 2/ приступ јавним услугама, 3/ економске могућности, 4/ правосуђе и
5/ дистрибуција међународне помоћи за развој и безбедност. Међутим, није
занемарљив напредак, јер се, рецимо, у владама налази више женâ него икада
раније (проценат парламентарки на националном нивоу је повећан за 8%, на
тренутни светски просек од 18.4% у деценији од 1998. до 2008. године у поре-
ђењу са порастом од свега 1% током две деценије након 1975. године).
Бројни показатељи упућују на то да су жене у Србији друштвено неједнаке
мушкарцима и да су дефаворизоване у расподели свих друштвених ресурса
(богатство, моћ, углед). Транзиција и приватизација још више подстичу со-
цио-економске родне неједнакости. Т. Ђурић-Кузмановић упозорава да ће
Закон о приватизацији извршити успостављање јасне власничке структуре
над предузећима и тада открити чињеницу „да је српска привреда у својини
мушкараца.“4 Јасно је да без имовине нема могућности покретања сопстве-
ног посла, узимања кредита и слично. позицију женâ у друштву додатно оте-
жава чињеница да социјално-тржишну економију замењују принципи ли-
берално-тржишне економије, која укида некадашње погодности (бесплатно
породиљско одсуство, дечија заштита). У Србији су жене ређе запослене од
мушкараца – чине 56% незапосленог становништва, а међу њима чак 44% су са
средњим, вишим и високим образовањем; код самозапошљавања као препре-
2 преузето са Женска посла – mailing list (21.10.2008.)
3 united Nations, development fund for Women, uNIfeM Извештај, под називом „Напре-
дак жена у свету 2008/2009 – Ко полаже рачуне женама?“ http://www.un.org.rs/events/48/Pro-

gress_report_ex.
4 Đurić-Kuzmanović, tatjana, „rodnost i razvoj u Srbiji – od dirigovanog nerazvoja do tranzici-
je“, u: Evropska politika jednakih mogućnosti u Srbiji, Čitanka, fond Centar za demokratiju, Beograd,
2004, стр. 140.
ка се појављује недостатак почетног капитала, несигурност економског окру-

жења, кредитна неспособност (недостатак власништва на непокретностима);
недостатак знања и вештина за предузетништво; недостатак самопоуздања
и друго. Сегрегација занимања је још увек веома изражена и жене су концен-
трисаније у ниже плаћеним секторима (нпр. текстил, а не нове технологије)
као и сектору услуга (2/3 запослених су жене). Како је само 57,4% прихода до-
маћинстава у Србији обезбеђено од зарада и надница може се претпоставити
да се велики део родне неравноправности исказује управо у неформалној еко-
номији; жене су чешће самохрани родитељи, лица без прихода и издржавана
лица; чешће су неплаћени помажући чланови домаћинства (чак две трећине);
обављају неплаћени домаћи рад у много већем обиму од мушкараца. Жене
су слабо видљиве у сфери политике: у сазиву после избора 2000. године у На-
родној скупштини Републике Србије било је 10,8 одсто жена; у скупштинама
општина и градова број женâ у просеку не прелази 6–7%; жене су владини
функционери у 30,3% (2002), функционери локалне самоуправе у 28,1%, а у
међународном представљању заступљене су у само 11% случајева.5
Статистички подаци о приступу мушкараца и жена различитим нивоима
образовања у Србији показују да нема неједнакости. Међутим, неједнакости
се уочавају код врсте образовања коју пролазе жене и мушкарци, тако да по-
стоји подела на типично женске и типично мушке средње школе и факултете;
већина уписаних на универзитетима су жене; годишње диплому стекне 60%
девојака и 40% младића, али ова пропорција се окреће у корист мушкараца
ако је реч о броју магистара и доктора (70%:30%); од укупног броја универзи-
тетских наставника жене чине само 15% док је 44% међу асистентима. полна
сегрегација у образовању води у полну сегрегацију на тржишту рада. Жене
доминирају у односу на мушкарце као стручни сарадници и техничари, услуж-
ни радници и трговци, а потом, и службеници. Велики број женâ је у „сивој
економији“, на привременим пословима. Из истог извора сазнајемо да су жене
међу запосленима у предузећима, установама и организацијама према степе-
ну стручне спреме изнад мушкараца. Тако, број женâ на 100 мушкараца са
средњом стручном спремом је 127, са вишом 136 и високом 114. У пословном
сектору за жене су резервисани средњи положаји, али су зато у политици го-
тово потпуно изостављене. Женâ је најмање тамо где се доносе најзначајније
друштвене одлуке (тек 7%); број женâ на 100 мушкараца међу законодавцима
(26), владиним функционерима (44), руководиоцима локалних управа (39), ди-
ректорима и извршним руководиоцима (34), менаџерима привредних сектора
(39), менаџерима малих предузећа (43). Женâ је мало и тамо где се усмерава и
контролише проток новца и капитала – међу власницима предузећа, предузет-
ницима.6 Отуда следи закључак да жене имају смањене реалне шансе за постиз-
5 Видети: Čitanka, Evropska politika jednakih mogućnosti u Srbiji, fond Centar za demokratiju,
Beograd, 2004.
6 Жене и мушкарци у србији, Републички завод за статистику Србије, Београд, 2005.
ање бољег места у друштвеној хијерархији. Те шансе су још мање ако се има
у виду неједнака оптерећеност породичним радом и родитељством. проблем
двоструке оптерећености женâ у Србији је приватни проблем, што је у коли-
зији са концептом једнаких могућности. Налази истраживања о расподели
послова међу супружницима показују да су послови које, углавном свакоднев-
но обављају само жене истовремено они који одузимају највише времена. На
територији Србије прерачунато на пуно радно време од осам часова дневно,
жене остваре око 15 радних дана просечно месечно радећи кућне и породич-
не послове. У целини, жене обављају 65% свих послова у домаћинству.7 Отуда
изражен „женски апсентизам“ који би требало посматрати у првом реду као
друштвени, а не биомедицински феномен јер је одређен конфликтом улога
(јавно/приватно) али и усвојеним традиционалним представама о полности/
родности.8 Ситуација је још проблематичнија ако се има у виду присутни
политички традиционализам. Наиме, пласира се став да је један од главних
интереса сваке нације да жене рађају што више деце. Са овим ставом, према
налазима једног истраживања у Србији, потпуно се слаже 44,6% мушкараца
и 40,7% женâ 9
На основу предочених података следи да у Србији мушкарци имају већу
економску и политичку моћ, да су конкурентнији на тржишту радне снаге
и да немају изражен конфликт улога на релацији приватно–јавно, што зна-
чи да имају бољи статус и квалитет живота у односу на жене. Ове закључке
потврђује и истраживање које презентира „Родни барометар“10 указујући на
доминантни родни режим у српском друштву и карактеристике на основу ко-
јих је могуће говорити о постојању родно засноване дискриминације. Између
7 Видети: 1/ grupa autorki, 2002, Konkurentnost žena sa de�om na tržištu rada. glas razlike,
grupa za promociju ženskih političkih prava, Beograd.; 2/ grupa autorki, 2004, Ljudska prava za
žene. odbor za građansku inicijativu, Niš
Бројни су показатељи неједнаког положаја женâ и мушкараца у Републици Србији. Виде-
ти опширније: 1/ Bujišić B. 2002, Žene i tržišna konkurencija u: Ekonomski ravnopravne. Asocijacija
za žensku inicijativu, Beograd; 2/ oSCe Istraživanje o rodno zasnovanoj diskrimina�iji i jednakim
mogućnostima – rezultati istraživanja sprovedenog u 15 opština u Srbiji, oeBS, odeljenje za demo-
kratizaciju, Beograd, 2002.
3/ Žene to mogu, žene to hoće – Srbija 2001, Norveška Narodna pomoć, 4/ Prirunik za razumeva-
nje ravnopravnosti polova, glas razlike, grupa za promociju ženskih političkih prava; 5/ Presarijum,
bilten press clipping servis INdoK centra – AŽIN, Beograd, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008.
88 Zaharijevski, d.S. Moć i nemoć žene – sociološko istraživanje apsentizma, Prosveta, Niš,
1999.
9 Опширније о истраживању и налазима видети: Jednake mogućnosti, oSCe, Beograd,
2003.
10 rodni barometar – društveni položaj i kvalitet života ženâ i muškaraca Srbija 2006. g Alter
MB gender research and Consultancy Asocijacija za žensku inicijativu, AŽIN

Истраживање је иницирао AŽIN у оквиру свог пројекта праћења спровођења Страте-
гије за смањење сиромаштва на подручју Србије (Војводина и Централна Србија) на узорку
од 15000 испитаника. предмет истраживања су били друштвени положај и квалитет живота
женâ и мушкараца у Србији који су стављени у шири контекст испитивања трансформације
родног режима.
осталог евидентно је да су најмлађе жене најчешће незапослене (28,8%) или,

пак, запослене у приватној фирми (25,6%) „на црно“; жене у свим генерација-
ма ређе обављају посао у складу са својим квалификацијама од мушкараца;
мушкарци обављају посао који им у 40,5% случајева омогућава напредовање, а
жене у 37,6% случајева. породицу важнијом од посла сматра 44,9 % мушкараца
и 44, 5% женâ, који слично процењују поделу одговорности у приватној сфери,
партнерском односу и родитељству. Мушкарци чешће од женâ доприносе ре-
шавању стамбеног питања, обезбеђују приходе, чешће су ауторитети за децу и
чешће доносе најважније одлуке. За све остало, а посебно „жртвовање за децу“
је одговорна жена – што је још увек окосница женске родне улоге у Србији.
Наведени подаци јесу индикатори достигнуте родне (не)равноправно-
сти при чему би требало имати у виду и низ фактора који, такође, могу бити
узроци постојећег стања. На пример, оптерећеност социјализације родним
предрасудама и стереотипима, потом, „женски“ избори школа, факултета и
занимања, али и учестало одсуство „женског“ активизма. Као што је речено
дискриминација постоји и у далеко богатијим и развијенијим деловима света,
па се чини прихватљивим виђење изречено у књизи анализа разлога за дис-
паритет у зарадама између мушкараца и жена, која је објединила резултате
50 студија на ову тему и показала да, на пример, разлике у примањима запо-
слених мушкараца и женâ нису узроковане дискриминацијом већ њиховим
различитим изборима и животним стиловима. Закључује се да је породица
и даље главна препрека женама да стигну до бољих позиција.11 Отуда, рекло
би се, промену улога и излазак женâ из приватне сфере није пратила и одгова-
рајућа промена улога и односа у породици, али ни адекватна трансформација
друштвене институционалне подршке.
РОДНА РАВНОпРАВНОСТ ИЗМЕЂУ ЗАХТЕВА И ДОСТИГНУТОГ

Захтеви који се постављају као императив развојних процеса могу се сагле-
дати преко бројних декларација, прописа, стандарда – које је нужно контексту-
ализовати и реализовати уз успостављање механизама који ће их спроводити
и контролисати. поменимо захтеве Миленијумских циљева развоја (МЦР) и
Конвенције о уклањању свих облика дискриминације женâ (ЦЕДАW) у кон-
тексту достигнутог нивоа родне равноправности у Србији.
У извештају под називом „Смернице за имплементацију Миленијумске де-
кларације УН“ промовисани су МЦР, са одговарајућим индикаторима и зада-
цима које свака земља чланица УН-а треба да оствари до 2015. године.12 трећи
миленијумски циљ развоја односи се на постизање родне равноправности и
11 Америчко Министарство за рад је објавило извештај Истраживачке корпорације Kon-
sad (CoNSAd Corporation) о неједнакостима зарада међу половима. http://pajamasmedia.com/

blog/hiding-the-truth-about-the-pay-gap-between-men-and-women/2/
12 http://www.prsp.sr.gov.yu/mcr/Index.jsp
оснаживање женâ. Влада

лада Републике Србије је 2004. године формирала Радну
групу за праћење реализације циљева и планова из Миленијумске деклараци-
је УН. Следећи корак у остваривању ових циљева у Србији представља рад на
даљој и свеобухватнијој контекстуализацији или „национализацији“ циљева,
што значи да се општи циљеви и индикатори морају прилагодити специфич-
ним потребама социјалног, економског и културног контекста.
На међународном плану најзначајнији документ којим се штите и унапре-
ђују права женâ јесте Конвенција о уклањању свих облика дискриминације
жена (CedAW) која промовише политику једнаких могућности за жене и
мушкарце засновану на принципима стандарда ЕУ са циљем успостављања
институционалног оквира за мере које ће обезбедити интеграцију принци-
па родне равноправности. СфРЈ је 1982. године ратификовала и прихватила
све обавезе које Конвенција предвиђа: 1/ постојање механизама за родну рав-
ноправност, 2/ устав који гарантује родну равноправност, 3/ закон о родној
равноправности и 4/ коришћење недискриминаторног језика са становишта
родне равноправности у законодавству – који би обезбедили стварање полити-
ке која поставља јасне стандарде за родну једнакост. постигнуто стање родне
равноправности показује да није довољна само формалноправна једнакост
већ и једнакост исхода, односно, није довољно само донети законе него је
нужно обезбедити њихово поштовање и примену.
Неке анализе показују да тренутна слика заживљавања ових докумената
није сјајна.13 Констатује се да милитаризација и фундаментализам стварају
околину несклону женским људским правима, а макроекономске тенденције
игноришу родну неједнакост. „Напредак жена у свету 2008/2009: Ко подноси
рачуне женама? Род и одговорност“ је извештај који показује да остварење
женских права и постизање миленијумских циљева развоја зависи од јачања
механизама одговорности за преузете обавезе према женама и у области род-
не равноправности.14 примери из Извештаја потенцирају да успостављање
равноправности полова зависи у великој мери од активног учешћа женâ у
доношењу одлука на свим нивоима, али и од адекватног реаговања у ситуаци-
јама када им се крше права или игноришу потребе.
Достигнути развој родне равноправности у Србији могуће је утврдити на
основу донетих закона, домета њихове имплементације и успостављених ин-
ституционалних механизама за постизање родне равноправности. поменимо
само неке: 1/установљено
становљено је мерење остварености миленијумских циљева кроз
базу података (ДЕВИНфО БАЗА) – родно осетљива статистика и изабрани ин-
дикатори; 2/ у оквиру Стратегије за борбу против сиромаштва родни аспект
је одређен кроз повезаност економског аспекта сиромаштва са димензијом
13 Kobaš v/Jurišić L/Broz t, MIA, centar za edukaciju, savjetovanje i istraživanje, Zagreb. http://
www.cesi.hr/dokumenti/mia.pdf
14 united Nations development fund forWomen. uNIfeM http://www.un.org.rs/events/48/Pro-
gress_report_ex..
људских права; 3/ завршен

авршен је план имплементације Националног плана актив-
ности за побољшање положаја женâ и унапређивање остваривања родне рав-
ноправности – стратешки документ Владе (200–2010 год.); 4/ усвојен је Закон о
квотама на локалним изборима који предвиђа обавезних 30% кандидата мање
заступљеног пола; 5/ породични
ородични закон (2005) третира насиље над женама као
друштвени, а не лични проблем женâ; 6/ усвојен је Закон о забрани дискри-
минације; 7/ донета је Национална стратегија одрживог развоја; 8/ донета је
Национална стратегија за побољшање положаја женâ и унапређивање родне
равноправности; 9/ континуирано се оснажују механизми за равноправност
полова (чвршће институционално заснивање) и јачање њиховог положаја у
структури државне управе;10/ женске студије су инкорпориране у службени
образовни систем; 11/ успоставља се родносензитивна статистика и друго.
Национална стратегија за побољшање положаја женâ и унапређивање
родне равноправности15 представља планиране активности које би требало
реализовати до 2015. године, како би била омугућена реализација програма
интеграције Србије у Европску унију и, самим тим, обезбеђен систематски
рад на успостављању политике једнаких могућности. Констатује се да су од
2000-ите године до данас учињени значајни институционални помаци: кон-
ституисани су Савет за равноправност полова Владе Републике Србије (2002),
Сектор за родну равноправност при Министарству рада и социјалне политике
(2007), Одбор за равноправност полова у Скупштини РС (2003), покрајински
секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова (2002), Савет за
равноправност полова (2002), Комисије/савети/одбори/лица за равноправност
полова у општинама; извршене су измене кривичног, радног и породичног
законодавства; принцип родне равноправности укључен је у нацрте донетих
закона и стратегија, и друго.
РОДНА РАВНОпРАВНОСТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ/ БРОЈКЕ И

пЕРЦЕпЦИЈА
Надаље следи анализа институционалног чињеничног стања достигнутог
нивоа развоја родне равноправности на Косову и Метохији и анализа ставова
студентске популације16 о родним питањима, који се посматрају као показате-
љи њихове родне сензибилисаности и спремности за прихватање модерних
вредносних образаца и модела понашања.
15
„Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05–исправка 101/07 и 65/08
16
Реч је о истраживању: косовско-метохијска збиља у ставовима студената универ-
зитета у косовској митровици 2009-те, које је реализовала Катедра за социологију фи-
лозофског факултета у Косовској Митровици у оквиру припрема за међународни научни
скуп косово и метохија у цивилизацијским токовима. Истраживање је планирано на узорку
од 440 а реализовано са 422 испитаника. Узорком су обухваћени студенти десет факултета
Универзитета у приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици на коме сту-
дира укупно 8738 студената. Реч је о квотном узорку чија структура (посматрано према полу,
НЕЗАпОСЛЕНОСТ ЖЕНâ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Укупан број незапослених пријављених код Националне службе за за-
пошљавање за 12. 2008 год на КИМ био је 8101, од чега је било 4599 женâ
или 56.8%. Међу незапосленима најмање је учешће женâ у групи са трећим
степеном средњошколског образовања – 40.6%, а највеће у групама најмање
образованих „тражиоца запослења“ – са незавршеним основним – 66,2% и
основним образовањем – 70,4%. Највише незапослених је у групи са средњим
образовањем (4 степен) – 3862 од којих је 2206 женâ или 57%.17 Жене чине
57,9% популације која чека на прво запослење, а која је и најбројнија (81,9% од
укупне популације свих који траже посао), и 41% популације која чека до годи-
ну дана, да би њихов удео прогесивно растао како се повећава дужина чекања
и износио чак 96,7% у групи која тражи запослење преко 10 година.18 Највеће
учешће женâ забележено је у групи најмлађих који траже запослење – старо-
сти до 18 година где оне чине 65,9%. Виши од просечног удела женâ у укупној
популацији особа које траже запослење забележен је и у узрасној групи 31–40
година – где жене учествују са 62%19 према расположивим подацима укупан
број оних који су добили запослење у 2008. години је 444, али без показатеља
за полни идентитет запослених.20
ЖЕНЕ У ВИСОКООБРАЗОВНИМ УСТАНОВАМА

На државном Универзитету у приштини са привременим седиштем у
Косовској Митровици запослено је 689 наставника и сарадника. полна струк-
тура показује да жене чине 39,76% (274) од укупног броја наставног особља (на-
ставника и сарадника свих звања). На свим факултетима, осим на Медицин-
факултету и години студија) одговара пропорционалном учешћу студената и са наведеним
социодемографским обележјима у укупној популацији из које је „биран“ узорак. Детаљније
податке о узорку, просторновременском оквиру и инструменту истраживања могуће је добити
из извештаја методолога и коруководиоца истраживања доц. Јасмине петровић.
17 Извор: Национална служба за запошљавање: Извештај о пословању за 2008. Табела 3.
20 Овде треба указати на неке недостатаке званичне статистичке методологије у прику-
пљању података. Наиме, и поред генералних приговора на техничке и концептуалне проблеме

у стварању статистичке емпиријске евиденције који би се односили на различите дефиниције
и моделе прикупљања података, треба рећи да поред тога што се они прикупљају на разли-
читим нивоима, на различите начине и различите сврхе, остаје и проблем и занемаривања
родних показатеља. Наиме, често су подаци о репродуктивним, економском и другим актив-
ностима представљени на нивоу укупне популације и нису дисагрегирани према полу што је
озбиљна препрека у примени родног модела у проучавању друштвеног економског и политич-
ког контекста родних односа. Имајући ово у виду УН покушавају да стандардизују дефиниције
и методе прикупљања података на глобалном нивоу. Међутим, још увек постоји проблем да
се постигне упоредивост података на нивоу нациналних статистика. О овом проблему изме-
ђу осталог видети и у: Тања Ђурић-Кузмановић (2000): ка теоријском оквиру истраживања
родних неједнакости у србији, Sociologija, XLII (1):95–106.
ском, жене чине мањину у саставу наставног кадра. Највећа диспропорција

је на факултету техничких наука где од укупног броја запосленог наставног
кадра жене чине свега четвртину.21 подаци о уделу женâ у појединим универ-
зитетским звањима далеко речитије казују о родним неједнакостима. Наиме,
жене потпуно доминирају у звању лектора, нешто су бројније у звању сарад-
ник у настави или асистент приправник, као и у групи асистената. Међутим
жене прогресивно „ишчезавају“ у наставничким занимањима и то тако што
чине 36% свих доцената, 27% ванредних и свега 15% редовних професора за-
послених на Универзитету.
Табела 1. – Број наставника и сарадника на факултетима Универзитета у

приштини школске 2008/2009. године
Редо- Ван- До- Аси- Аси- Лек- полна

вни редни центи стенти стенти тори структура
проф. проф. при- (пре- Укупно:
прав.. и дав.
сарад- стра-
факултет ници у них
настави језика)
ж м ж м ж м ж м ж м ж м ж м м+ж
Економски 2 4 2 6 4 5 6 3 14 18 32
Медицински 5 20 9 16 19 15 29 17 27 15 89 83 172
72
пољопривредни 1 9 2 11 2 10 10 10 6 1 21 41 62
правни 1 5 2 5 1 1 1 3 5 7 10 21 311
пМф 1 9 4 10 3 10 17 10 3 3 2 28 44 72
Учитељски 0 1 0 3 4 5 3 1 4 2 11 12 23
За спорт и физ..
васпитање 1 2 1 1 3 8 4 – 1 1 10 12 22
Техничких
наука – 11 2 20 5 17 22 41 3 – 32 89 121
Уметности 2 12 5 5 6 10 1 – – 3 2 – 16 30 466
филозофски 2 13 4 5 5 13 15 16 12 7 5 1 43 55 98
Укупно: 15 86 31 82 52 944 108 101 54 47 14 5 274 415 689
21 Извор: документациона табела Ректората Универзитета у приштини са привременим
седиштем у Косовској Митровици. Касније допуњено ажурираним подацима добијеним од

правних служби свих факултета са Универзитета.
пОЛИТИчКИ АНГАЖМАН ЖЕНâ НА КИМ

политички ангажман женââ на КИМ требало је пратити пре свега преко
података о броју женâ у највећим политичким странкама Србије које делују
на простору КИМ. Међутим, будући да је део испитиваних странака остао
без властите матичне евиденције због укупних прилика на испитиваној те-
риторији, присуство женâ у политичком животу анализирано је преко броја
женâ у одборима странака на КИМ. подаци се односе на најутицајније, најброј-
није странке које делују на овим просторима – реч је о следећим странкама:
ДСС, ДС, СпС, СРС22 и показују да све поменуте странке уважавају „задате“
пропорције када је реч о партиципацији женâ у општинским одборима где
је укључено око 30% женâ. Иако се, судећи по саопштеним цифрама, води ра-
чуна о политичкој партиципацији женâ на испитиваној територији, податак
да ни при једном саставу општинских скупштина не постоји тело, одбор,
комисија, савет или сл. за родне односе, довољно говори о томе колико се паж-
ње посвећује унапређењу родних односа као једном од релевантних циљева
политичког ангажовања.
РАСпОЛАГАњЕ ЖЕНâ ЕКОНОМСКИМ РЕСУРСИМА

На територији КИМ регистровано је 389 предузећа. Углавном је реч о
малим приватним предузећима. Испитивано је колико је женâ власника или
директора ових предузећа. подаци које смо добили од привредне коморе Ко-
совска Митровица23 показују да је од укупног броја предузећа 55 или 14.1% у
власништву женâ. Од укупног броја регистрованих радњи (21048) на подручју
наведене установе 1883 се налази у власништву женâ – што је 8,94%.24
РОДНА РАВНОпРАВНОСТ – пЕРЦЕпЦИЈА

Тврдње којима је испитивана породична вредносна оријентација односе
се на релативно структурисане родне односе. Реч је о обрасцима узајамних
односа међу половима у оквиру породичне структуре испитиване кроз ставо-
ве о пожељним родним улогама. Испитивани су ставови као димензије поро-
22 До завршетка текста нисмо успеле да добијемо податке о броју женâ у општинским
одборима ове странке, иако нам је то чврсто обећано у њеном седишту.
23 Реч је о евиденционим табелама привредне коморе Косовска Митровица.
24 подаци нису дисагрегисани према полу, већ су истраживачице о полу власника закљу-
чивале на основу њихових имена. при том важно је нагласити да су када је у питању цифа
која се односи на жене Албанског етничког порекла – којих смо пребројиле (1038) у женском
делу власника, могуће грешке управо због недовољног познавања језичке норме Албанског
језика, због чега је могло доћи до погрешног закључка о полу власника. Како би број грешака
био сведен на најмању могућу меру посао пребројавања женских имена је урађен уз помоћ
студенткиње (Драгана Думановић, студент треће године на Катедри за социологију фф у Ко-
совској Митровици) која живи на подручју КИМ.
дичних вредности са циљем да се установи породична вредносна матрица и

родни сензибилитет у истраживаној популацији, као својеврсни индикатор
модерних вредносних преференција и модела понашања. Имајући у виду ра-
нија слична истраживања одабране су четири репрезентативне тврдње од
којих је свака сачињена по моделу Ликертове скале, конструисане са циљем
да се установи доминантна вредносна породична оријентација. при том, прет-
постављено је да је могуће идентификовати два идеалнотипска вредносна
породична обрасца: традиционални, у чијој се основи налазе патријалхалне
породичне вредности и архаични родни стереотипи, и модерни, обележен
либералним вредностима и залагањем за родну равноправност.
Добијени налази показују да је слагање (потпуно или делимично) са тврд-
њама 1 и 2 (репрезентима традиционалног вредносног обрасца) знатно слабије
изражено него слагање са ставовима 3 и 4, који указују на модерну породичну
вредносну оријентацију
Графикон 1. – Слагање испитаника са тврдњама – индикаторима породичне

вредносне оријентације (збирни налаз у %)25
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
Уопште се не слаже Углавном се не слаже Неодлучан Делимично се слаже Потпуно се слаже
Тврдња 1 34,6 12,9 14,7 17,6 20,2
Тврдња 2 42 13 13 16,8 15,3
Тврдња 3 1 0,8 6,9 10,8 80,5
Тврдња 4 1,5 2,3 5,8 8,9 81,5
25 Тврдња 1. „Најрадије бих живео/ла у породици у којој жена брине о деци и домаћинству
а мушкарац зарађује“.
Тврдња 2. „Најрадије бих живео/ла у породици у којој мушкарац има последњу реч“.
Тврдња 3. „Најрадије бих живео/ла у породици у којој партнери подједнако брину о деци
и домаћинству“.
Тврдња 4. „Најрадије бих живео/ла у породици у којој партнери равноправно одлучују
о свему“.
Наиме, 20,2% испитаника се потпуно слаже са тврдњом „најрадије бих

живео/ла у породици у којој жена брине о деци и домаћинству а мушкарац
зарађује“, а 15,3% са ставом који указује на изразиту родну дискриминацију
оличену у ставу: „Најрадије бих живео/ла у породици у којој мушкарац има
последњу реч“. Истовремено, готово у идентичним износима испитаници се
слажу са ставовима који исказују пожељност равноправне поделе породичних
обавеза и одговорности (Графикон 1). Kомпарација корелација између степена
слагања са понуђеним тврдњама показује да су њихове вредности такве да не
можемо говорити о искључивој доминацији једног вредносног породичног
обрасца. Наиме, вредности корелација између степена слагања са понуђеним
тврњама, које припадају истом моделу вредносног обрасца, су знатно више од
вредности које указују на негативну повезаност међу тврдњама из различитих
вредносних породичних образаца. Другим речима, испитаници који се слажу
са неком од тврдњи које припадају традиционалном у знатно већем постотку
ће прихватити слагање са другом тврдњом истог вредносног обрасца него
што ће испољити неслагање са било којим ставом који репрезентује модерни
вредносни образац и обрнуто.
Табела 2. – Спирманов коефицијент корелације степена слагања са понуђеним

тврдњама*
Тврдња 1 Тврдња 2 Тврдња 3 Тврдња 4
Тврдња 1 1.000 .592 –.234 – 297
Тврдња 2 592 1.000 –.272 –.396
Тврдња 3 –.234 –.272 1.000 .577
Тврдња 4 –.297 –.396 .577 1.000
* корелација је значајна на нивоу 0.01
посматра ли се пожељност понуђених модела родних односа кроз призму

полне припадности, добијени налази указују на нову димензију. Испитанице
се у знатно мањој мери слажу са тврдњама које репрезентују традиционални
вредносни образац оличен кроз спремност да се живи у породици у којој же-
ни припада брига о домаћинству и потомству а мушкарцу економска потпора
заједници, као и у спремности да мушкарац одлучује у име породице („има
последњу реч“). Тако се са првом тврдњом уопште или углавном не слаже чак
75,3% женâ, али мање од трећине особа мушког пола – 30,5%. Истовремено
овакав карактер родних одоса је у потпуности, или углавном, прихватљив за
52,9% испитаника мушког, а свега за 23% женског пола. што значи да чешће
него сваки други мушкарац и нешто ређе него свака четврта особа женског
пола прихвата традиционални образац родних односа у породици. Да му-
шкарац у дому треба да има последњу реч (уопште или углавном) не признаје
скоро трећина испитаника мушког пола – 32,8%, али чак 76,7% испитаница!
Међутим, скоро половини испитаних мушког пола (47,6%) прихватљиво је да
мушкарац има последњу реч у породици док се са таквим „поретком у кући“
слаже свега 17,3% женâ. Када се већа наклоност према модерном породичном
вредносном образацу исказана на нивоу читавог узорка посматра према пол-
ној припадности, уочава се разлика. Наиме, особе женског пола исказују у
чак 95,5% случајева слагање са тврдњама да би најрадије живеле у породици
у којој партнери подједнако брину о деци и домаћинству и одлучују о свему.
Овакви породични односи су пожељни за 86,3% испитаника када је у питању
заједничка брига о деци и домаћинству и за 84,9% када је реч о подели одго-
ворности са партнером у одлучивању.
На нивоу укупних налаза могуће је рећи да су особе женског пола далеко
опредељеније за модерни породични вредносни образац који подразумева
пожељност равноправне поделе породичних обавеза и одговорности, док су
мушкарци још увек са амбивалентним ставовима у односу на модел родних
односа какве би желели у својој породици.
Табела 3. – Слагање испитаника са тврдњама – индикаторима породичне

вредносне оријентације (збирни налаз у %)
Уопште се не Углавном се Неодлучно Углавном се потпуно се
слаже не слаже слаже слаже
ж м ж м ж м ж м ж м
Тврдња 1 60,0% 40,0% 15,3% 10,5% 14,3% 15,2% 12,8% 22,5% 10,2% 30,4%
Тврдња 2 61,4% 21,7% 14,7% 11,1% 6,6% 19,6% 10,2% 23,8% 7,1% 23,8%
Тврдња 3 0,5% 1,6% 1,0% 0,5% 3,0% 11,1% 10,1% 11,6% 85,4% 75,3%
Тврдња 4 1,5% 1,6% 1,5% 3,1% 1,5% 10,4% 4,4% 13,5% 91,1% 71,4%
Исказани већи степен прихваћености модерног породичног вредносног

обрасца у односу на традиционални, био је на провери и у испитивању сте-
пена слагања са ставом да је један од главних интереса сваке нације да жене
рађају што више деце. Испитаници су у овом случају испољили висок степен
слагања. чак 35 одсто се потпуно и 39 одсто делимично слаже са овим ставом!
при том значајно је да је постотак оних који се не слажу – 14 одсто (уопште
или углавном) једва већи од оних који су неодлучни по питању оваквог по-
имања биолошке репродукције (12%). Одговори бацају потпуно другачије
светло на вредносна опредељења исказана поводом преференција везаних за
вредносни модел породичне организације. Овакво одступање могло би се де-
лом објаснити и чињеницом да значајни део испитаних студената живи или
је пореклом са простора КИМ, где је српска популација суочена са смањењем
броја становника овог етничког порекла с једне, и демографске „експлозије“
албанског становништва, с друге стране. Међутим поређење одговора студена-
та посматраних по месту рођења (74,8:71,6%) и месту пребивалишта (73,2:74%)

показала су да разлика у њима није статистички значајна Утолико се укупни
налаз – који говори о високом постотку присталица става да је један од глав-
них интереса сваке нације да жене рађају што више деце – не може тумачити
искључиво као одраз страха домицилног становништа од нестанка Срба са
ових простора, већ део разлога за доминацију оваквог става треба тражити
у традиционално-патријалхалном обрасцу поимања жене као „мајке нације“,
поткрепљеном јавним и медијским промовисањем овакве улоге жене26 и чи-
њеницом да је „јачање етничких идентитета уско повезано са инструмента-
лизацијом жена..., што је нарочито видљиво у демографском дискурсу, често
повезаном са религиозним дискурсом, када је реч о популацији, односно о
фертилитету“.27
Као значајније социодемографско обележје које утиче на овакво поимање
улоге жене у очувању нације, појавио се пол испитаника. Наиме, 57,1% женâ
(27,5% у потпуности), слаже се са поменутом тврдњом и чак 80,8% мушкараца
(43,4% у потпуности).
Табела 4. – Дистрибуција одговора испитаника на питање: „У којој мери се слажете

са ставом да је један од главних интереса сваке нације да жене рађају
што више деце?“ – посматрано према полу
Уопште се не Углавном се Неодлучан Углавном се потпуно се

слаже не слаже слаже слаже
Женски 6,3 10,6 15,9 39,6 27,5
Мушки 4,0 6,6 8,6 37,6 43,4
Када се из домена родних односа из угла „пожељног“ пажња пребаци на

процену могућности женâ да у друштвеном простору добију прилику за рад-
ни, политички и јавни ангажман и професионално постигнуће, Косметска
стварност посматрана очима испитаника показује да полна припадност није
без значаја. Наиме, 51 одсто испитаника сматра да жене имају једнаке шансе
да добију запослење, док 37 одсто сматра да су њихове шансе мање у односу на
мушкарце. Слично је и са одговорима који се тичу могућности женâ да добију
добро плаћен посао, када око половине испитаника (53%) сматра да оне имају
једнаке, а у 36% случајева мање шанси у односу на мушкарце. прилику да жена
на КИМ добије руководећу функцију на послу или да буде ангажована у поли-
тичкој и јавној сфери су у 36% (односно 35%) случајева оцењене као једнаке
26 Видети шире о томе у: Minić, d. (2004) „Nacija i pol u patriotskom spotu BK televizije“ u:
Genero – posebno izdanje: Žene i mediji, Beograd, Centar za ženske studije: 49–57.
27 Blagojević, M. (2003) „Promena vrednosti i rodni režimi u zemljama u ’tranziciji’: kompa-
rativna perspektiva“ Promene vrednosti i tranzi�ija u Srbiji:pogled u budućnost, Beograd: friedrich

ebert Stiftung, IdN, с.168.
и у 57% (58%) као мање. Другим речима, испитивана популација критеријум

полне припадности сматра значајним фактором приликом освајања социјал-
них улога која излазе изван граница приватног и породичног живота.
Када се добијени одговори посматрају према полној припадности, може
се уочити да жене чешће своје шансе оцењују као мање у односу на мушкарце
у свим посматраним видовима ангажмана, осим кад је у питању прилика за
руководећом функцијом на послу, али да разлике у одговорима нису велике.
Највећа разлика се појављује у одговорима који се односе на могућност добија-
ња запослења за које 41,1% испитаница сматра да су мање, док 31,8% њихових
колега дели исто мишљење.
Табела 5. – Оцена шанси женâ (у односу на мушкарце) на КИМ за освајање

различитих социјалних улога – одговори испитаника посматрани
према полу
Maње Једнаке Веће

шансе жена (у односу на
мушкарце) на КиМ ж м ж м ж м
За запослење 41,1% 31,8% 45,9% 57,3% 13,0% 10,9%

За добро плаћен посао 36,2% 34,9% 51,2% 55,7% 12,6% 9,4%
За руководећу функцију
на послу 55,6% 59,4% 35,6% 36,5% 8,8% 4,2%
За политички и јавни
ангажман 61,5% 53,4% 32,2% 38,6% 6,3% 7,9%
Иако постотак испитаника који у својим проценама појединачниих шан-

си женâ за професионални, политички и јавни ангажман, ни у једном случају
не прелазе значајно натполовични износ када их оцењују као мање у односу
на мушкарце, одговори добијени поводом образложења мањих прилика за
„излазак“ жене ван породице показују другачију слику. Наиме, на питање:
„Ако мислите да жене имају мање шансе, зашто је то тако“ – одговор је дало
чак 87,7% испитаника! Другим речима, питањем којим се желело да дође до
разлога за родну дискриминацију на КИМ постигнут је ефекат више – испи-
таници су отворено казали о њеним размерама на проучаваној територији.
подаци показују апсолутну доминацију става да главне разлоге постојећег
стања треба тражити у још увек традиционалној подели родних улога, где
женама припада огроман део породичних обавеза везаних за домаћинство
и родитељство.
Табела 6. – Образложење разлика у шансама женâ (у односу на мушкарце) на КИМ

за социјални ангажман ван породице – општи налаз
Разлози за мање шанси жена за У комбинацији

професионални, политички и јавни Самостално са другим Укупно
ангажман одговорима
Зато што је жени место пре свега у
породици, а мушкарцу ван породице 4,9 13,4 18,3
Зато што жене носе већи терет

породичних обавеза и родитељства 14,9 39,6 54,5
Зато што жене дају приоритет својим

породичним обавезама 6,5 31,5 38,0
Зато што послодавци и јавне институције

дају предност мушкарцима 14,9 4,8 19,7
Зато што женама за разлику од

мушкараца недостаје активизам 0,5 12,8 13,3
Зато што је мушкарцима посао и јавни

ангажман важнији него женама 0,8 11,7 12,5
Зато што су жене мање способне од

мушкараца 1,6 2,6 3,2
Из неких других разлога 2,2 0,3

Без оговора 12,3
У 54,5% случајева испитаници су одговорили да је ситуација таква „зато

што жене носе већи терет породичних обавеза и родитељства“, а када се то-
ме дода и постотак оних који сматрају да „жене дају приоритет својим поро-
дичним обавезама“ (38%), може се констатовати да преовладавајући образац
организације породичног живота с једне, и усвојена родна улога од стране
самих женâ с друге стране, по мишљењу респодената јесте главна препрека
за равноправно располагање женâ социјалним ресурсима. Значајан део испи-
таника – 19.7% сматра да је препрека у професионалном и јавном ангажману
женâ и чињеница да „послодавци и јавне институције дају предност мушкар-
цима“, чиме је препознат један од социјалних механизама за репродукцију
родних неједнакости. Налази да скоро сваки пети испитаник – 18.3% мање
шансе женâ за јавни ангажман на простору КИМ између осталог, образлаже
и тиме да „је жени место пре свега у породици, а мушкарцу ван породице“, те
да „женама за разлику од мушкараца недостаје активизам“ – 13,3%, као и да је
„мушкарцима посао и јавни ангажман важнији него женама“ – 12.5% могуће је
делом протумачити и као потврду о снажном присуству стереотипа о родним
карактеристикама усвојеним током социјализације (Табела 5).
Учесталост појединих одговора којима се даје образложење за мање шан-

се женâ на КИМ за равноправни третман приликом социјалног ангажмана
ван породице, показује разлику у перцепцији „криваца“ за такву ситуацију у
женском, односно мушком делу испитанee популације (Табела 6). Наиме, испи-
танице их препознају у неједнакој оптерећености женâ и мушкараца у кући,
те је најчешћи одговор – 60,8% да „жене носе већи терет породичних обавеза
и родитељства“. Скоро једнаким по „тежини“ жене сматрају и разлог да „по-
слодавци и јавне институције дају предност мушкарцима“ – 55,8%. Међутим,
испитанице као значајну – у 39,7% случајева – препознају и „субјективну“ окол-
ност да „жене дају приоритет својим породичним обавезама“. Стереотипни
одговори да је „жени место пре свега у породици, а мушкарцу ван породице“
– 11.7% или да им недостаје активизам – 3.1% су у знатно нижим износима
присутни него у мушком делу испитиване популације. Изузетак је стереотиоп
о мушкарцима којима је „посао и јавни ангажман важнији него женама“ што
је знатно чешћи одговор него у мушкој популацији – 16.4: 8.6%.
Испитаници мушког пола у највећем постотку – 41,3% као једини или је-
дан од фактора за ниско учешће женâ у социјалном животу изван породице
сматрају чињеницу да „послодавци и јавне институције дају предност мушкар-
цима“. Око једна трећина испитаника мушког пола сматра да жене имају мање
шанси за професионални и јавни ангажман јер „носе већи терет породичних
обавеза и родитељства“ – 36,2% или „дају приоритет својим породичним оба-
везама“ – 32.5%. Сваки четврти мушкарац – 24.8% образложење оваквих род-
них односа исључиво или делом опажа као последицу чињенице да је „жени
место пре свега у породици, а мушкарцу ван породице“, што би могло бити
последица чињенице да је мушки део испитиване популације склонији тради-
ционалном схватању улоге жене у породици и друштву.
Табела 7. – Образложење разлика у шансама женâ (у односу на мушкарце) на КИМ

за социјални ангажман ван породице – подаци посматрани према полу
испитаника
У комбина-
Разлози за мање шанси жена за цији
Самостално Укупно
професионални, политички и јавни са другим
ангажман одговорима
ж м ж м ж м
Зато што је жени место пре свега у
1,1 8,7 10,6 16,1 11,7 24,8
породици, а мушкарцу ван породице
Зато што жене носе већи терет
15,5 14,2 45,3 32,0 60,8 36,2
породичних обавеза и родитељства
Зато што жене дају приоритет
5,9 7,1 33,8 25,4 39,7 32,5
својим породичним обавезама
Зато што послодавци и јавне инсти-
16,6 13,1 39,2 28,2 55,8 41,3
туције дају предност мушкарцима
Зато што женама за разлику од

0,5 0,5 2,6 5,3 3,1 5,8
мушкараца недостаје активизам
Зато што је мушкарцима посао и јав-
0,0 1,6 16,4 7,0 16,4 8,6
ни ангажман важнији него женама
Зато што су жене мање способне од
1,1 2,2 1,5 3,5 2,6 4,8
мушкараца
Из неких других разлога 1,6 2,7 0,0 0,5 1,6 3,2
ЗАКЉУчАК
Свакидашњица родне (не)равноправности у Србији и на Косову и Ме-
тохији у контексту чињеничног стања, перцепције и захтева, указује на спе-
цифичност модела родних разлика које опстају из два разлога: 1/ моћни тра-
диционалистички вредносни обрасци, упркос израженом прижељкивању
либералнијих односа; 2/ системска инфибиција, упркос формално дефиниса-
ним захтевима родне равноправности.
С обзиром на чињеницу да су родне разлике веома изражене у сфери
репродуктивног рада (породица), али и да породица представља врхунску
вредност на овим просторима, чини се да ће, поред усвојених стратегија бити
нужно далеко систематскије оснаживати породичну стратегију у правцу из-
грађивања равноправније расподеле улога и расподеле одговорности.
И поред напретка у спровођењу родне политике још има проблема ко-
је треба решавати, а пре свих: постојање друштвених и културних баријера
удружених с традиционалном друштвеном структуром и устаљеном поделом
моћи између жена и мушкараца; изостанак политичке воље извршне власти
да спроведе до краја доношење сета закона о родној равноправности; изоста-
нак примене родно одређене политике, односно неусклађеност програма и
индикатора праћења у различитим програмима и стратегијама.
Blagojević, M. (1988) Nejednakosti između polova i društvena struktura, Zbornik filozofskog fakulteta
u Beogradu, Xv.
Blagojević, M. (1991) Žene izvan kruga, Beograd: Institut za sociološka istraživanjafilozofskog fakul-
teta u Beogradu.
Blagojević, M. (1995) Svakodnevi�a iz ženske perspektive: samožrtvovanje i beg u privatnost, u društve-
ne promene i svakodnevni život: Srbija početkom devedesetih, Bolčić, S. ur. ISI ff u Beogradu.
Blagojević, M. (2003) „Promena vrednosti i rodni režimi u zemljama u ’tranziciji’: komparativna per-
spektiva“ Promene vrednosti i tranzi�ija u Srbiji: pogled u budućnost, Beograd: friedrich ebert Stif-
tung, IdN.
Bujišić, B. 2002, Žene i tržišna konkurencija: Ekonomski ravnopravne. Beograd, Asocijacija za žensku
inicijativu.
grupa autorki, 2002, Konkurentnost žena sa de�om na tržištu rada. glas razlike, Beograd: grupa za
promociju ženskih političkih prava.
Đurić-Kuzmanović, t. (2000) „Ka teorijskom okviru istraživanja rodnih nejednakosti u Srbiji“,

Sociologija, XLII (1):95.
Đurić-Kuzmanović, tatjana, „rodnost i razvoj u Srbiji – od dirigovanog nerazvoja do tranzicije“, u:
Evropska politika jednakih mogućnosti u Srbiji, Čitanka, fond Centar za demokratiju, Beograd,
2004, str. 140.
Institu�ionalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti (2006), Beograd: oeBS, Misija za oeBS-a
u Srbiji i Crnoj gori
Istraživanje o rodno zasnovanoj diskrimina�iji i jednakim mogućnostima – rezultati istraživanja sprove-
denog u 15 opština u Srbiji (2002), Beograd: oeBS, odeljenje za demokratizaciju.
извештај истраживачке корпорације консад (CONSAD Corporation) о неједнакостима зарада
међу половима доступно на: http://pajamasmedia.com/blog/hiding-the-truth-about-the-pay-
gap-between-men-and-women/2/
Jednake mogućnosti (2003), Beograd: oSCe.
Kobaš v/Jurišić L/Broz t, MIA, Zagreb: Centar za edukaciju, savjetovanje i istraživanje; доступно на:
http://www.cesi.hr/dokumenti/mia.pdf
Konstatinović-vilić, S, Petrušić, N, Žunić, N, Đorić, g. (2004) Ljudska prava za žene, Niš: ogI
Milić, A. (1994) Žene, politika, porodi�a, Beograd: Institut za političke studije
Minić, d. (2004) „Nacija i pol u patriotskom spotu BK televizije“ u: Genero – posebno izdanje: Žene i
mediji, Beograd, Centar za ženske studije: 49–57.
Presarijum (2004, 2005, 2006, 2007, 2008), bilten press clipping servis INdoK centra – AŽIN, Beo-
grad.
Prirunik za razumevanje ravnopravnosti polova, glas razlike, Beograd: grupa za promociju ženskih
političkih prava.
Rodni barometar – društveni položaj i kvalitet života žena i muškara�a (2006), Beograd: Altera MB,
gender research and Consultancy, Asocijacija za žensku inicijativu
службени гласник Рс, бр. 55/05, 71/05 – исправка 101/07 и 65/08
Стјепановић-Захаријевски, Д. (2008) „Конструкција идентитетских категорија у зависности од
породичног вредносног обрасца и социјално-економских карактеристика“ у Kvalitet međuet-
nikih odnosa i kultura mira na Balkanu, Niš: filozofski fakultet, Centar za sociološka istraživanja.
Stjepanović-Zaharijevski, d.(1999), Moć i nemoć žene – sociološko istraživanje apsentizma, Niš: Pro-
sveta;
Жене и мушкарци у србији (2005), Београд, Републички завод за статистику Србије.
Žene to mogu, žene to hoće – Srbija (2001), Beograd: Norveška narodna pomoć
united Nations, development fund for Women, uNIfeM (Извештај, под називом „Напредак жена
у свету 2008/2009 – ко полаже рачуне женама?“ доступно на: http://www.un.org.rs/events/48/
Progress_report_ex.
Čitanka, Evropska politika jednakih mogućnosti u Srbiji (2004), Beograd: fond Centar za demokratiju.
dragana Stjepanovic Zaharijevski

Nis, Serbia
Jasmina Petrovic
GENDER EQUALITy AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT

Summary
the paper deals with the problem of everyday gender in(equality) in Serbia
and Kosovo and Metohija in the context of the factual state of affairs, perception
and demands.
the factual state of affairs within institutions offers information about the
achieved level of gender equality, whereas the perception of gender issues of the
student population is an indicator of their gender sensibility and readiness to accept
modern value patterns and models of behaviour. Both are discussed in the focus of
the Millennium development goals which emphasize the achievement of gender
equality and equal possibilities as a demand and a condition for the development
of a humane, democratic and open society.
the following data represent the basis for sociological analysis and reaching
conclusions: 1/ institutional statistics of gender distribution in employment, edu-
cation, management, political engagement, etc.; 2/ the students’ attitude to gender
relations in Kosovo and Metohija.
the quotidian gender (in)equality in Serbia an Kosovo and Metohija in the
context of the factual state of affairs, perception and demands points to the unique-
ness of the model of gender differences which persists for two reasons: 1/ powerful
traditionalist value patterns in spite of the expressed desire for more liberal rela-
tions; 2/ the systematic inhibition despite the formally-defined demands for gender
equality.
taking into account that gender differences are very prominent in the repro-
ductive area (family), and that the family represents the highest value in this re-
gion, it seems that, beside the adopted strategies, it will be necessary to strengthen
the family strategy in a far more systematic way, in order to develop a more equal
division of roles and the distribution of responsibilities. even with the progress in
enforcing the gender politics, there are still problems to be solved, and foremost: the
existence of social and cultural barriers combined with the traditional social struc-
ture and the customary division of power between women and men; the lack of the
political will of the executive power to pass a complete set of laws on gender equality;
the lack of the application of gender-defined politics, that is, the incompatibility of
the programs and tracking indicators between different programs and strategies.
Key words: gender, equality, Millennium development goals, gender-sensitive
perception, equal possibilities, sustainable development mechanisms.
УДК 327::911.3(497.115)
327(497.11)
Ненад М. Илић
Бари, Италија
РЕГИОНАЛНИ ФОКУС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – ОДРЖИВОСТ

МОГУЋИХ СТРАТЕШКИХ ПОЛИТИЧКИХ КОНЦЕПЦИЈА
Овај рад се бави комплексном и актуелном регионалном проблематиком

сагледавања стратешке оријентације Републике Србије. У том смислу су пред-
стављене три могуће хипотезе. Хипотезе анализирају политичку узрочност
(кроз њихове могуће факторе), основне капацитете за развојни процес и могу-
ће последичне регионалне односе саме стратешке оријентације на проблемати-
ку Косова и Метохије. Такође се анализирају и могући упоредиви индикатори
одрживости с аспекта дугорочног националног интереса Републике Србије.
Циљ нам је да, пре свега, мотивишемо стручну јавност ка унапређењу компа-
ративних студија стратешке оријентације Републике Србије из аспекта капа-
цитета дугорочног развоја и могућег реалног утицаја на Косову и Метохији.
Кључне речи: Косово и Метохија, Република Србија, регион, одрживост,
стратешка политика, стратешка оријентација.
УВОД
Није приоритет да се трајно и егзактно дефинише тзв. „прави стратешки
пут“ у функцији националног интереса (пре свега очувања суверенитета и
територијалног интегритета и развојних потенцијала Републике Србије) ко-
ристећи се научним чињеницама (и отвореним питањима о којима се диску-
тује), различитим констатацијама (и њиховом проценом) а на основу могућих
хипотеза1 стратешке оријентације Републике Србије. Међутим, постоје објек-
1 Хипотезе су постављене редоследом на основу доминантних стратешких оријентација
после 5. октобра 2000. године. Међутим, у другом мандату Коштуничине Владе је прокламова-
на идеја о неутралности Србије (ван НАТО и ЕУ) што је политички и економски неодржива
опција са становишта националног и регионалног интереса. чак је аналитички интересант-
нија опција Савеза Русије, Белорусије и Србије (која је била најактуелнија пре 5. октобра
2000.године, али због ставова Русије није реализована потпуно ни са Белорусијом), односно
приступања Србије Заједници независних држава (ЗНД) – што у основи подразумева доми-
нантан билатерални однос са Русијом, руски језик као други службени уз, наравно, јачање
војно-економских веза.
тивне потребе да се у овом раду прикажу смернице и кроз тзв. „суочавање“

са реалном ситуацијом и њеном проблематиком, како би се дошло и до одре-
ђеног оквира за разумевање различитих стратешких (политички пре свега
препознатих у јавности) концепција. Наравно, примарни циљ је да се сагледа
регионални контекст Косова2 (у оквиру цивилизацијских токова) и да се отво-
ри озбиљнија јавна дебата у циљу добијања адекватних одговора. Надамо се
да ће се овим путем подстаћи даља истраживања поменуте проблематике, пре
свега захваљујући чињеници да ће ово питање бити актуелније после одлуке
Међународног суда правде (ICJ) у Хагу (у вези са једностраним проглашењем
независности Косова).
Може се претпоставити да ће се мишљења судија Међународног суда
правде поделити око две супротстављене аргументације, од којих ће једна да-
ти предност принципу територијалног суверенитета држава (Србије), а друга
праву народа на самоопредељење Албанаца на Косову (теорија сецесије – лека,
услед озбиљне и масовне повреде људских права) (Новичић, Жаклина 2009:27).
Треба напоменути да обе аргументације данас имају позитивну норму обичај-
ног међународног права. Ипак, велике су шансе да ће аргументи у корист за-
штите суверенитета и територијалног интегритета однети превагу.
шТА ЈЕ КИМ У пОСТХЛАДНОРАТОВСКОЈ СТРАТЕГИЈИ

САД И РУСИЈЕ?
Иако су САД, Велика Британија и француска биле у почетном сагледава-
њу проблема на територији бивше Југославије за очување њене целовитости
и интеграцију у НАТО и ЕУ (кроз евроатлантски оквир за пријем посткому-
нистичких транзиционих земаља Источне Европе после распада СССР-а),
касније је спољни фактор био доминантан на темељима унутарполитичких
етничко-верских турбуленција (на чијим су темељима створени први репу-
блички новодемократски лидери) у каснијем распаду Југославије.
„Специфичност у случају старе Југославије је та што су Немачка, Аустри-
ја и Ватикан тражили од Европске уније да призна независност Словеније и
Хрватске, а онда су САД натерале остатак света да призна независност Босне
и Херцеговине. Сада је ред на Косово“ (Томас, Р. 2006:44). И не само то, данас
је очито да је приоритет за улазак у Европску унију Хрватска (тренутно једи-
ни приоритет за Немачку на Западном Балкану), Косово (приоритет САД) и
делимично БиХ3 (као трајна стабилизација централног тронационалног дела
западног Балкана и залеђа Јадрана – приоритет САД). Занимљива је чињеница
2 У тексту (се за разлику од наслова) користи географски термин Косово на основу важе-
ће Резолуције 1244 СБУН.

3 Данас проблем представља различит европски и амерички приступ у сагледавању ви-
зије БиХ. Европа је свесна да су процеси етничке децентрализације у цивилизацијски више-

поларним државама неминовни (класичан пример су фламанци и Валонци у Белгији), док
унитаристички ставови из САД желе централизацију, како би поједноставили односе и омо-
Ненад м. илић: Регионални фокус косова и метохије – одрживост … 3
да се и данас управо Међународна кризна група (International Crises group)

бави питањем Босне и Херцеговине после активне улоге у конципирању ре-
шења статуса Косова. њихово деловање се веже за утицај у водећим светским
круговима Запада (у функцији агресивног постхладноратовског тумачења
криза, често на ненаучним аргументима у предлагању решења и без циви-
лизацијских оквира за све заједнице у кризном случају – нпр. Косово, као
међународно-правни јединствени случај са статусом условне независности у
оквиру евроатлантских интеграција) са једностраним припремама за агресив-
но доношење одлука (без квалитетних преговора страна у спору) и у ова два
случаја (Косово и БиХ) без претераног уважавања цивилизацијске вертикале
Срба на овим просторима.
поред Хрватске, Косова и БиХ, сви остали могли би да спадају у тзв. трећу
групу евроатлантских интеграција, где је Србија евроинтеграциони изузетак
(нема обавезу уласка у НАТО, али се зато и креће спорије ка ЕУ). Међутим,
Србија је значајна са аспекта тзв. регионалног активног лидерства у овој групи
(Србија се сматра кључном земљом у будућем доприносу стабилизације на За-
падном Балкану). Није чудо што је потпредседник САД Џозеф Бајден посету
Београду повезао са посетама Босни и Херцеговини и Косову. Ово говори да
САД у будућности Србију посматрају пре свега као стратешког партнера у
активној стабилизацији и перспективности целокупног региона. Многи сма-
трају да ће Србија, онолико колико је регионално активна у стабилизацији и
перспективности региона, моћи да рачуна и на пуноправни приступ ЕУ (и
без евентуалног чланства у НАТО). У прилог овоме говоре и жеље значајних
земаља за простор Југоисточне Европе (као што су Италија, Аустрија, Турска
и Грчка) да Србија постане саставни део ЕУ. Ту је и значајна подршка фран-
цуске – као традиционалног стратешког партнера Србије у Европи, а данас
као кључне земље за лобирање ка пуноправном чланству. Такође, и британ-
ска традиционално присутна политика на Балкану, континуирано подвлачи
значај приступа Србије у ЕУ. Наравно, данас се Србија нада томе да ће јој због
најбољих односа са Русијом „порасти цена“ и у самој ЕУ, а да ће заузврат Русија
имати ојачане везе са Европском унијом и са регионом Југоисточне Европе.
Ако се ово испостави као тачно (за шта је дефинисано 18 индикатора српско-
-руског стратешког партнерства у даљем тексту), приступ Србије у ЕУ ће бити
значајан и за западна и за источна стратешка партнерства4, односно за бољи
положај Србије (и у окружењу и у Европи), а посредно и за повољнију борбу
гућили да се баве другим приоритетним питањима ван Западног Балкана. Такође, САД су те
које тренутно одбијају и било какав вид политике ентитета на Косову (одбиле су Ђинђићев
захтев 2003. године о политици два ентитета).
4 Данас је поред приоритета приступа Србије у ЕУ подједнако важно стратешко партнер-
ство према Русији, САД и Кини (и као пети незванични стуб међународне стратешке политике
Србије се помиње развијање добрих односа са несврстаним земљама).
за заштиту суверенитета и територијалног интегритета Србије (стављајући

акценат на реални утицај и одрживост српске заједнице и других лојалних
грађана на Косову).
Када су у питању велике силе као што су САД и бивши СССР, требало
је читати њихове хладноратовске стратегије (у случају САД и нове постхлад-
норатовске) у функцији простора Балкана (за САД – медитеранско јужно
крило НАТО-а на Балкану). Јер, управо после распада СССР-а интерес САД
(и НАТО) је био да се осигурају дугорочне позиције у овом делу света (ново
маритимно залеђе – јер је СССР-у био приоритет приступ Медитерану у по-
литици према бившој Југославији). Неко се у овој глобалној геостратешкој
логици на Балкану снашао са становишта сопственог националног интереса,
а неко не...
Војно-технички споразум из Куманова (1999) је донео доминантан по-
ложај НАТО-у (пре свега САД-у) у наредних, минимум, 50 година на овом
подручју5 (нико не гради војну базу као што је Бонстил ради краткорочног
интереса! – Н.И). Наравно, после једностраног проглашења Косова, САД сада
у својој спољној политици имају друге приоритете (Иран, Авганистан, Север-
на Кореја) али су заинтересоване за стратешку сарадњу са Србијом пре свега
из аспекта стабилизације региона и кроз свеобухватну интеграцију Западног
Балкана у ЕУ.
Русија има свој национални интерес јачања сопствених развојних капа-
цитета, као и регионални на простору ЗНД (такође има и своју безбедоносну
стратегију, учествујући и у процесу партнерство за мир са НАТО).
Међутим, „ЕУ се изграђује и све чешће на глобалном плану наступа као
аутентична, аутономна и од САД еманципована империја и велика сила на
економском, (гео)политичком, па и војном плану. Ослобођена полувековног
синдрома гвоздене завесе, после првобитне резервисаности и ᾽испипавања
пулса’, она своје дубоко укорењене предрасуде и стереотипе архивира, те се са
све мање страха окреће свом географски природном, континенталном суседу
– Русији“ (Степић, М. 2005:9).
У наредних 20 до 30 година процењује се реална енергетска снага Русије
у међународним односима према ЕУ и Кини (мисли се на гас и нафту). Значи,
у овом периоду од суштинске је важности да Русија структурно оснажи своју
економију на основама нових технологија (пре свега високих и одрживих/зе-
лених) и нових извозних производа. Данас, више од пола извоза чине нафта
и гас, а упркос расту БДп Русије од седам посто годишње између 2000. и 2007,
Русија нема јаку и технолошки напредну економију у поређењу са САД, ЕУ,
Јапаном и Кином. Зато је за Русију од посебног значаја, у односу на развој мул-
типоларности, да успостави квалитетну дугорочну компаративну сарадњу пре
свега са ЕУ (нарочито Немачком, Италијом и француском) и Кином.
5 Руска војска има такође исти интерес у Јужној Осетији и Абхазији.
Тако, на глобалном плану, посебно после финансијске кризе јављају се две

тенденције. прво, ствара се нова финансијско-технолошка квадритерала на
линији САД–ЕУ–Јапан–Кина, а друго, јављају се нове земље као стубови мул-
типоларности (Бразил–Русија–Индија–Кина – BrIC). Такође, као алтернатива
доминацији НАТО у свету, јавља се на Истоку шангајска иницијатива.
„позив на присуство на последњем састанку Г-8 за Кину, Индију, Бразил,
Мексико и Јужну Африку је јасан доказ да је дијалог са новим стубовима, што
се тиче циљева у разјашњавању глобалних проблема, неопходан и не може се
избегавати. Такође, механизам повезаности и координације у односима изме-
ђу традиционалних и нових центара се формира корак по корак“ (Давидов,
В. 2008:87).
Русија је данас важан стратешки партнер Србије у међународним орга-
низацијама. Србија и Русија имају богато искуство сарадње, које се темељи
на вековним традицијама и блиским везама народа. Међутим, односи се пре
свега граде на сличним циљевима и на узајамним прагматичним интереси-
ма. Зато представници Гаспрома и Србијагаса подвлаче да су интереси по
питању Косова и „Јужног тока“ раздвојени. Такође су битни алтернативни
извори гаса, па је за Србију као и за остале земље у региону од интереса и
приступ пројекту „Набуко“. председник Русије Медведев Д. (2009:3) истиче,
пред једнодневну посету Републици Србији, поред важности улоге у развоју
мултиполарности организација, као што су Г20 (Група најразвијенијих земаља
и земаља са најбржим развојем) или Организације Уједињених нација (ОУН)
као провереног механизма хармонизације интереса различитих држава у скла-
ду са општепризнатим нормама међународног права, следеће: „Нико не сме
да тврди да је косовско питање решено, а да Србија није рекла последњу реч.
Русија учествује у решавању косовског питања према формули која је одавно
усаглашена са српским колегама: Београд излази са иницијативама, а ми га
доследно подржавамо“.
Академик Михаиловић К. (2007:190) истиче да је за разумевање протаго-
ниста новог светског поретка према историји Косова и његовој стварности ве-
ома репрезентативан Извештај Међународне кризне групе (ICg) за Европу из
2004. године. Џејмс Лајон, представник Међународне кризне групе за Балкан
тада „у слободном разговору истакао је да уочава два битна недостатка у нашој
политици. Неспособност кључних личности у Београду да обезбеде минимум
заједничких циљева у спољној политици и недостатак људи који би, како он
каже, могли нашу ‚причу’ успешно да ‚продају’“ (Крстић, Б. 2007:198).
Са друге стране, нова америчка администрација председника Барака Оба-
ме је направила заокрет (по први пут од распада СССР-а) ка мултилатералном
преговарању. Русија је, такође, заинтересована за партнерство са НАТО (уз
решавање заједничких проблема) али и са приоритетном тзв. европском град-
њом економске и безбедоносне сарадње (без обзира на припадност европским
интеграционим процесима, односно војним савезима) пре свега кроз стра-

тешко партнерство са ЕУ (данас се истичу стратешка партнерства везана за
јужни ток са Италијом и за северни ток са Немачком).
поред земаља из хладноратовског „санитарног кордона“ ка Русији (на
Истоку Европе), пуна контрола топлих Медитиранских мора је била кључна
одредница од распада СССР-а у концепту стратегије НАТО, оличене кроз дија-
лог, и развој стабилности и солидарности у функцији партнерства (на Балкану
и интервенционизам). У том смислу треба посматрати деловање иницијатива
као што су Савет евроатлантског партнерства (ЕУ као стратешки партнер),
партнерство за мир, Медитерански дијалог и Истанбулска иницијатива. Кон-
кретно, што се тиче Косова највећа НАТО база Бонстил (код Малишева) се
налази између тачке развођа три слива на Балкану (Драманска глава на Црно-
љеви – стожерна тачка за контролу маритимих праваца Балкана) и кључне
тачке на централнобалканском Моравско-вардарском коридору – прешевској
долини.
СТРАТЕшКА ОРИЈЕНТАЦИЈА И УНУТРАшњА СТАБИЛНОСТ СРБИЈЕ

Треба се бавити реалним процесима, јер је Србија суочена у самом дефи-
нисању свог националног интереса и са спољашњим и са унутрашњим фак-
торима конфронтације. Србија поседује у свом савременом поимању нације
и пасиван однос према својој државности. „Изградња државности у Србији
успорена је и закаснела у поређењу с другим земљама насталим од бивше Југо-
славије. Тек је проглашење независности Црне Горе, 2006, приморало Србију
да се одреди као национална држава. Србија је умногоме обликована пасив-
но, у смислу да су њене границе и врста државе каква је постала одређени
онима који су напустили земљу“ (Бибер, ф. 2009:69). поред свега тога и сами
грађански ратови6 на простору СфРЈ, бомбардовање СРЈ од стране НАТО
пакта, процес транзиције, одлив највиталнијих делова нације и реформски и
национални популизам у политичким круговима (што је државни проблем,
јер се омаловажава национални интерес) је условио велики цивилизацијски
„прелом“ у нашој нацији на прелазу из XX у XXI век. Изузимајући претход-
ни период (крај XX века), који је био најпогубнији по национални интерес у
новијој српској историји „Србијом се, и поред свих ових мука, десет година
лоше управља. Држава не гледа у будућност него у изборне циклусе, па тако
изостаје системска сигурност условљена квалитетним управљањем ресурси-
ма и развојем друштва. Државни врх треба само да засуче рукаве, и да каже
народу истину о ЕУ и о реалполитичкој и реалекономској визији овог дру-
штва“ (Илић, Н.: 2009: XI). Сада је Србији неопходан дугорочан национални
интерес одрживог развоја, за шта је неопходан и висок степен енергетске и
војне безбедности. „У јавности се не зна довољно да су већ данас сви политич-
6 Неки их сматрају и јединственим трећим балканским ратом у XX веку.
ки национални ауторитети јединствени да на путу уласка у Европску унију у

наредних 10 година сигурно неће одступати од територијалног интегритета
и суверенитета Републике Србије на Косову. Ово је кључан период и по пи-
тању интеграција и по питању позиције Косова у међународним односима“
(Илић, Н.:2008:5).
Највећа одговорност Србије је ипак према положају Срба и других ло-
јалних грађана на Косову. Јер, какав је положај Срба на Косову, таква је и
снага Србије у региону. Ово је потпуно оправдана релација односа. „Такође
је карактеристично да Срби не живе у зонама превоја и клисура на Косову
и Метохији: Руговска клисура, превоји преполац и Мердаре, превој Гољак,
Кончуљска клисура, Тенеш-долска клисура, Качаничка клисура, клисура Бе-
лог Дрима, превоји на граници са Албанијом. Такође у зонама саобраћајних
чворова нема Срба: Косово поље (Срби продају најбоље парцеле), Косовска
Митровица (осим северног дела), Клина, Урошевац, пећ, призрен, Гњилане“
(Илић, Н. 2007:457).
У стратешкој политици Србије неопходно је да се утврде прво стручно
релевантне хипотезе и да се у правом моменту отвори стручно разматрање
истих. О резултетима ових процеса прво треба да буде информисан Савет
за националну безбедност, како би се заобишла политизација ових питања.
У стручној јавности постоји и дилема око тога како ће се за нацију доносити
стратешке одлуке. Васић Н. (2007:257) је стручно анализирао резервисаност
по питању евентуалне интеграције Србије у ЕУ у контексту политике очувања
суверенитета и територијалног интегритета према Косову. Наводи, како би
у случају пуноправног чланства у ЕУ требало да претходи референдумско ве-
ћинско одлучивање грађана о томе да ли су за улазак у ЕУ или за Србију као
неутралну државу (ван ЕУ и НАТО).
Дилема око приступа Србије евроинтеграцијама била је политички нај-
актуелнија на парламентарним изборима 2008. године. Те две концепције
највише су у јавности заступали кроз национални интерес (у односу ЕУ и тзв.
косовски приступ) Демократска странка и Демократска странка Србије. при
формирању нове Владе Републике Србије (2008. године) ни водећи спољни ни
унутрашњи фактори у другој опцији нису препознали стабилну и проспери-
тетну концепцију за дефинисање дугорочног националног интереса, јер је у
питању цивилизацијски неодржива опција (слаби се дугорочно и национални
и европски интерес), пре свега карактеристична по стратешкој дефанзивности
и пасивности (делимичној изолованости према Западу) за земљу као што је
Србија у постојећим међународним релацијама7.
приступ ЕУ је стратешки и развојно оправдан у случају Србије (као злат-
на акција и минимална гаранција стабилности и просперитета друштва),
док је дугорочни ефекат стратешког партнерства са Русијом тренутно више
7 Данас видимо да је после само годину дана Србија побољшала своје стратешке међуна-
родне позиције у функцији дефинисања свог дугорочног националног интереса.

посматран са политичке димензије међусобних блиских односа, него ли са

прагматичног дугорочног приступа (који је доминантан у сваком стратешком
партнерству). Зато можемо истаћи следећу мониторинг групу дугорочних
индикатора националног интереса Србије (18) у стратешком партнерству са
Русијом8:
– одбрана суверенитета и територијалног интегритета по питању Ко-
сова;
– подршка Русије интеграцији Србије у пуноправно чланство ЕУ;
– Србија као важан вредносни лидер за несврстане земље у контексту
глобалне мултиполарне сарадње;
– значај Србије у систему регионалне безбедности (кроз хуманитарно-без-
бедоносну сарадњу са Русијом), али поштујући пре свега текући процес
партнерства за мир са НАТО (регионална активност), и градећи војно-
-безбедоносну сарадњу – пре свега са САД и Великом Британијом;
– Србија као енергетски регионални центар;
– јачање свеукупних веза између Републике Српске (БиХ), Србије и Ру-
сије;
– кредитни аранжмани са Русијом (колико су од помоћи српској привре-
ди, а колико руској на дугорочном плану?);
– повећање спољноекономске размене између Србије и Русије, али тако
да се однос извоза и увоза сведе са садашњег односа 1:7 до 1:8 (огроман
спољнотрговински дефицит Србије са Русијом) на подношљив однос у
овом неравноправном стратешком партнерству 1:3 (због великог увоза
енергената);
– регионална сарадња (Србије и српских макро-региона са руским реги-
онима);
– српско-руска мешовита (joint venture) предузећа у Русији као матице за
конзоријуме предузећа из Србије по гранама (од стратешког значаја)
– уз евентуалан приступ јавним набавкама у Русији;
– сарадња у области високих технологија (САД – посебно људски ресур-
си, Кина, Индија и Русија) са Србијом (Ниш може да биде регионални
центар за развој нових технологија);
– бањски туризам – заједничке инвестиције;
– дунавски европски коридор – улагања у инфраструктуру;
– сарадња са Италијом у приступу Русији као трећем тржишту (индустриј-
ска производња у Србији – укључујући и мешовита предузећа);
– сарадња са Немачком (укључујући и мешовита предузећа) у приступу
Русији као трећем тржишту (индустрија зелених технологија, рецикла-
же, одрживих извора енергије у Србији);
8 Корисно би било да се управо будућа парламентарна сарадња Србије и Русије бави пре
свега питањем имплементације дугорочних стратешких циљева партнерства (а мање дневном

политиком).
– регионална сарадња у панонско-влашком подунављу (Мађарска–Срби-

ја–Румунија) у функцији унапређења сарадње са Русијом, француском,
Немачком и Италијом;
– унапређење духовно-културне сарадње Србије и Русије;
– унапређење научне сарадње (посебно кроз нове технологије и истражи-
вање и развој – r&d) и политике према омладини.
ЗАКЉУчАК
Тренутно је за Србију најбитније да очува садашњи ниво унутрашње по-
литичке стабилности и да се посвети стратешкој сарадњи са одлучујућим
земљама како би пред Међународним судом правде у Хагу успешно бранила
своје интересе. Може се рећи, да данас није у националном интересу да се по-
ред учлањења у ЕУ отварају и друга питања у вези са стратешком оријентаци-
јом (иако је Народна скупштина Републике Србије донела самодекларативну
одлуку о војној неутралности).
Све озбиљније стручне анализе по питању стратешких оријентација Ре-
публике Србије треба да буду доступне Савету за националну безбедност.
Такође, на Савету за националну безбедност је да донесе одлуке да ли је за
одређену стратешку оријентацију довољна одлука Народне скупштине Репу-
блике Србије, или је неопходан референдум.
Ипак, као некакав почетни став за даља разматрања намеће се неопход-
ност дефинисања јединствене визије националног дугорочног интереса. Мож-
да се то може исказати у следећој реченици „Србија као стабилна и напредна
европска земља одрживог и равномерног развоја са сталним унапређењем
комуникационо-развојних перформанси и са реалполитиком очувања тери-
торијалног интегритета и суверенитета Републике Србије, али и у складу са
тим да Срби и остали лојални грађани на Косову слободно остварују своје
животне потребе и да развијају културно-економски просперитет“.
У Европи постоје различити модели нeутралности (нпр. аустијски, швај-
царски, шведски, ирски, фински...) сваки са својим карактеристикама, али
за Србију је свакако одређени облик активне неутралности на темељима ре-
гионалне реалполитике врло интересантан (уважавајући њену конфликтну
предисторију и националне приоритете везане за Косово и интеграцију у ЕУ).
У том случају она би требало да развије спољну политику дугорочне равноте-
же стратешке политике (нарочито према САД и Русији), како би оправдала
овакав свој положај, док би са друге стране водила тешку битку и у УН, а
нарочито на терену Косова (како би спроводила свој дефинисан национални
интерес). У таквој политици Србија и српски интерес на Косову су пре свега
ствар регионалног контекста и стабилизације Западног Балкана, као и реал-
ног и одрживог цивилизацијског оквира за тзв. албанску и српску косовску
цивилизацијску вертикалу. Не може у првом плану бити (по потреби) хладно-
ратовска реторика на релацији САД и Русије имајући у виду и међународни

фокус: Косово – Јужна Осетија и Абхазија. Европи је потребна Србија која
уважава европске вредности, са јаким стратешким партнерствима, са јаком
регионалном улогом, али и са својим „ја“.
Велики ризик у спровођењу националног интереса је увек међу самим од-
говорним лицима Републике Србије. Јер, у последње две деценије многи су се
позивали на национални интерес (један део становништва Србије непријатно
се осећа када чује овај термин). Али, највећа опасност за малу транзициону
земљу са лошом предисторијом националног интереса на крају XX века је да
се о овоме више популистички прича или ускополитички разматра, а без же-
ље за имплементацијом. На овом питању се ипак види лидерска величина (и
капацитетет) у народу и државној мрежи одговорности како би поприлично
„уздрмана“ нација на почетку XXI века доживела боље дане и у сагледавању
реформског и националног (још увек отвореног) питања. Јер, за национални
интерес XXI века и реформско и национално – једно без другог не може. Због
тога, ради виталности и сигурности једног балканског европског народа неоп-
ходна je и што бржа стабилизација ових питања у реалполитичком контексту
разумевања националног интереса.
Бибер, ф. (2009) „Територија, идентитет и изазов интеграција Србије у ЕУ“, у: В. петрич, Г. Сви-
лановић и К. Солиоз, ур. србија је важна: унутрашње реформе и европске интеграције. Бео-
град: Самиздат Б92, стр. 69–76.
davidov v. (2008) „the role of Brazil, russia, India & China (BrIC) in the reconsruction of the inter-
national order“, Megatrend Review. vol.5 (1), str. 85–97.
Илић, Н. (2008) Интервју. „Само лидерство Србију спасава“ у: Глас јавности, 29. децембар,
стр. 5.
Илић, Н. (2009) „Европска национално либерална филозофија“. Данас, 12–13. септембар, стр.
XI–XII.
Илић, Н. (2007) „Срби Косова и Метохије : Демографска слика на прелазу XX у XXI век. Башти-
на, св. 23, стр. 453–458.
Крстић, Б. (2007) ампутирано косово – одбрана милошевића која траје, Београд: ДанГраф.
Медведев, Д. (2009) Интервју. „На Косову је српска реч последња“. у: вечерње новости, 19. окто-
бар, стр. 2–3.
Михаиловић К. (2007) „Занемарени аспекти косовске кризе“ у: К. Михаиловић, ур. косово и
метохија : Прошлост, садашњост, будућност [Научни скупови, Књига CXv, Одељење дру-
штвених наука, Књига 28]. Београд: САНУ, стр. 189–233.
Новичић, Жаклина (2009) „Косово: годину дана од једностраног проглашења независности“.
међународна политика. год. LX, бр.1133. стр. 21–34.
Степић, М. (2005) Геополитичка орјентација Србије: Евроатлантизам и/или Евроазијство, мега-

тренд ревија. вол.2 (2), стр.7–21.
Томас, Р. (2006) „Статус Косова у глобалном компаративном контексту“ у: А. фатић, ур. Пита-
ње космета, Београд: Институт за међународну политику и привреду, стр. 34–53.
Васић, Н (2007) „Доминантне регионалне иницијативе у Југоисточној Европи“. у: В. Ђурић Ми-
шина, ур. Духовност писане културе срба у контексту културе балканских словена. Лепо-
савић: Институт за српску културу, стр. 243–261.
Nenad M. Ilic
Bari, Italy
REGIONAL fOCUS Of KOSOVO AND METOHIjA – VIABILITy Of

POSSIBLE STRATEGIC POLITICAL CONCEPTION
Summary
this paper does not achieve a permanent and exact definition of the so-called.
“the right strategic path” in the function of national interest (primarily to preserve
the sovereignty and territorial integrity and developmental potential of the republic
of Serbia) using the scientific facts (and open issues to be discussed), the various
statements (and evaluation) based on the hypothesis of possible strategic orienta-
tion of the republic of Serbia. however, there are objective needs to present the
guidelines in this paper through so-called. “Confrontation” with the real situation
and its problems, in order to come up a framework for understanding the different
strategic (political primarily recognized in public) conceptions. As the primary
objective is to identify the regional context of Kosovo (in the flow of civilization).
In that sense, it is necessary to open a serious public debate in order to get adequate
answers. through the input-output analysis the paper analyzes the basic guidelines
in the understanding of three strategic concepts (suitable for comparative analysis)
Serbia: euro-Atlantic integration (entry into NAto and the eu), Alliance with
russia, Belarus and Serbia and as the third option (current actual) - the regional
leadership and military neutrality (with a priority of eu membership). Currently,
the most important for Serbia is to maintain the current level of internal political
stability and commit to strategic cooperation with the decisive countries to the
International Court of Justice in the hague, successfully to defend their interests.
All serious expert analysis about the strategic orientation of the republic of Serbia
should be available to the National Security Council. Also, the National Security
Council is to decide whether a particular strategic orientation is sufficient decision

of the National Assembly of the republic of Serbia, or a referendum is required (in
accordance with the Constitution). however, as some initial position for further
consideration imposes the necessity of defining a unified vision of long-term na-
tional interests. Maybe it can express in the following sentence: “Serbia as a stable
and advanced european country for sustainable and equitable development with
continuous improvement of communication and development performance and
real-politic preserving territorial integrity and sovereignty of the republic of Serbia,
and in accordance with the Serbs and other loyal citizens Kosovo freely realize their
environmental needs and to develop cultural and economic prosperity.” however,
the greatest danger to small transition countries with poor prehistory of national
interest at the end of 20th century is that on this more populist story or narrow
political deals without the desire for implementation. for the national interest 21st
century reform and nationally, one without the other cannot. therefore, for vitality
and safety of a european Balkan people are required and what faster stabilization of
these issues in the context real-politic understanding of national interest.
Key words: Kosovo and Metohija, republic of Serbia, region, sustainability,
strategic politic, strategic orientation.
пРИЛОГ
поставке инпут-оутпут анализа стратешких концепција
I Евроатлантске интеграције
ИНПУТ ОУТПУТ
– Глобално вредносно партнерство са – Боље разумевање српских нацио-
САД,Великом Британијом, францу- налних интереса у региону од стране
ском итд. (уз поштовање регионалне најмоћнијих земаља НАТО и већа са-
политике Русије у ЗНД, и принципа мосталност у појединим стратешким
„Једна Кина“); одлукама;
– повећање иностраних и домаћих – повећање БДп-а у Србији и мањи
инвестиција (већа гаранција за ком- степен корупције;
паније и бољи кредитни рејтинг) и – Већи степен уважавања националних
јачање демократских институција; интереса Србије на Косову од стране
– Боља војно-безбедоносна сарадња у најмоћнијих земаља НАТО, и бољи
региону и боља комуникација КфОР-а положај Срба на Косову.
са Србима на Косову;
(Три констатације по индикатору) ИНДИКАТОРИ НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА
(Cost-benefit)
(1) Реални утицај србије на косову
(2) Пуноправно чланство у еу
(3) инвестиције, одржив и равномеран развој
(4) Развој демократских институција, ефикасних партнерства и цивилног
друштва
(5) Политичка стабилизација и регионална сарадња
(6) углед државе у свету
III Савез Русије, Белорусије и Србије

– Институционално јачање односа из- – Снажно политичко јединство и блис-
међу Русије, Белорусије и Србије кост народа Русије, Белорусије и Ср-
– Нови трилатерални и билатерални бије
стратешки уговори (земаља у савезу) о – Економски развој на чврстим поли-
јачању развојних капацитета тичко-комуникационим основама и
– Конкретна подршка (економска) компаративним развојним капаците-
Србима на Косову и војна подршка тима
Србији. – Боље разумевање положаја Срба на
Косову од међународне заједнице и
већи војно-безбедоносни респект Ср-
бије у међународној заједници (али и
дистанца од земаља НАТО у региону и
од реалног утицаја на Косову).

(Cost-benefit)
друштва
III Регионално лидерство и војна неутралност према другим савезима

(приоритет чланство у ЕУ)
– Активна сарадња у оквиру партнер- – Србија регионални лидер у стабили-
ства за мир са НАТО земљама у реги- зацији и просперитету региона Запад-
ону; ног Балкана;
– Унапређење комуникационо-развој- – Лидерство Србије у региону по еко-
них перформанси Србије кроз присту- номским показатељима и капацитети-
пање ЕУ; ма за регионалну сарадњу;
– Конструктивна политика (са УНМИК- – Успешна мирна дипломатска битка
-ом и ЕУЛЕКС-ом) уз развој култур- у УН (око приступа питању Косова)
но-економске аутономије Срба и од- и тешка борба за просперитет Срба
брану суверенитета и територијалног и других лојалних грађана Србије на
интегритета Косову.
(Cost-benefit)
друштва
УДК 316.4:502.12(4)
Мирослав Јевтовић
ЛЕВИ ИДЕОЛОШКИ ИДЕНТИТЕТ ЕВРОПСКОГ ЕКОЛОШКОГ

ПОКРЕТА СПРАМ ИЗАЗОВА АКТУЕЛНОГ ПРОБЛЕМА
КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
У овом раду проверава се ефективност претендованог, и доскора широко

препознаваног, „левог“ идеолошког идентитета европског еколошког покре-
та. То се чини кроз испитивање усаглашености реалног бића тог својеврсног
друштвеног окупљања и активизма са његовом друштвено-политичком док-
трином, која је, будући основом предметног идентитета, такође декларисана
и споља идентификована као изразито „лева“. Реално биће овог покрета сагле-
дава се кроз критичку анализу његовог релевантног хабитуса, а сâм хабитус,
кроз анализу постављања и држања његових протагониста према актуелном
проблему Косова и Метохије, кога аутор сматра вишезначно парадигматич-
ним. У ово испитивање пошло се са хипотетичком скепсом која се тицала
легитимности претензије европског екологизма у погледу назначеног идео-
лошког идентитета, те и основаности његове екстерне – таквој претензији
кореспондирајуће – перцепције.
Кључне речи: еколошки покрет, леви/прогресистички идеолошки иден-
титет, изазов косметске парадигме, компромитовање претендованог иденти-
тета.
УВОД
Модуси ефектуирања друштвено-политичке доктрине европског еколо-
шког покрета1 представљају прворазредан индикатор и мерило реалности
његовог претендованог и у релевантној јавности доскора широко перципира-
ног – „левог“ идеолошког идентитета. постављање протагониста овог покре-
та – који представља најбујнији изданак укупног данашњег проеколошког
1 појмом „друштвено-политичка доктрина“ овде обухватамо општепрограмска етичка,
политичка, културна и друга слична индикативно-аналитичка и вредносно-критичка гледиш-

та те и oдговарајуће нормативно-прескрипитвне пројекције овог субјекта.
активизма, и у кога је, дакако, најразвијенија и предметна социјална доктрина

– према актуелном косовско-метохијском проблему, врло је згодан показатељ
ефектуирања те доктрине, те, тиме, и поспољавања његовог назначеног иден-
титета. А то је тако будући да актуелни проблем Косова и Метохије исказује,
много чиме, својства једне широке, светско-историјске парадигме. Сем што
је он већ по себи такав, увелико су парадигматични и моменти који се ситуи-
рају у његовој субјективно-релационој равни: различити интерси, позиције
и делања у њему инволвираних снага и субјеката; заправо, и све оно што би
могло бити сумирано појмом „одговора“ на предметни „изазов“.
Главни циљ овог истраживања је да утврди каква је актуелна реалност
поменуте „левости“; односно да ли је, и у којој мери, екологистичка идеоло-
гија, у водећим европским земљама, очувала свој изворни, претежно „леви“
идеолошки идентитет. Овај покушај има и прагматски циљ: да се, на основу
проверавања основаности наших ранијих релевантних знања и уверења, од-
носно њиховог кориговања и употпуњавања новима, тестирају и основи на-
шег досадашњег поверења у мотиве, интенције и потенцијале овог значајног
европског друштвено-политичког окупљања и активизма, те и да се, уз то,
што адекватније – при досегнутој новој мери критичности – примере и одго-
варајућа наша очекивања од овог агенса, као могућег учесника у решавању
не само еколошких, већ и других проблема – на начине који би били нормал-
нији од досадашњих – драматично изопачене актуелне ситуације на Косову
и Метохији.
потребно је најпре одредити главне употребљаване појмове; односно пре-
цизирати их и специфично делимитирати.
а. – Еколошки покрет. политичко биће европског екологизма

под еколошким покретом подразумевамо укупност структура и процеса
кроз које се практички ефектуира нарасла и поопштена друштвена свест о
нужости ангажовања у превладавању човековом праксом индуковане и по
њега, и остали живи свет, крајње ризичне егзистенцијалне ситуације, која се
од половине прошлог века почела приказивати у све драматичнијем виду, и
коју су научници и други теоретичари, а потом и ординарна здраворазумска
мисао, означили као унивезалну „еколошку кризу“. Укупни проеколошки
друштвени фронт – као материјализација, кроз друштвену праксу, тог своје-
врсног проактивног духовног струјања усмереног на отклањање последица и
узрôка те неповољне ситауције која исходи генералном угроженошћу живо-
та на нашој планети – састоји се од двеју глобалних конститутивних компо-
нената: официјелно-институционалне и неформално-аутономне. Ову другу
– уобличену као масовни, претежно спонтано и алтернативно делујући про-
еколошки активизам – означавамо као еколошки покрет у ужем или правом
смислу. И тај посебни ентитет, који ће бити предмет нашег занимања у овом
раду, има својих конститутивних двојности. Једна је у томе што и њега чине
мирослав јевтовић: леви идеолошки идентитет европског еколошког … 395
две релативно одвојене структуре: широка база покрета и из ње произишли,

посебно диференцирани и организованији субјекти – тзв. зелене странке.
Друга је двојност тематска: сем својом иницијалном тематиком, центрираном
на проблематику заштите, очување и унапређивања критично угрожених рав-
нотежа између природних и човековом праксом створених услова живота,
тај покрет је одређен још и једном знатно широм тематиком. Ту целину чини
богати фонд тангентних и контекстуалних тема – обухваћених социолошким,
културолошким, етичким, политиколошким и сл. дискурсима – којима се
захвата читав комплекс: технолошке, енергетске, индустријске, просторно-са-
обраћајне, руралне, пољопривредне... али и економске, политичке, моралне,
међународне и друге, укупном цивилизацијском праксом генерисане пробле-
матике. Две тематике – (1) изворна и матична (екоцентрична, енвиронмента-
листичка, природно-протекционистичка) и (2) изведена (друштвена) – тесно
су повезане; јер је друга из прве директно проистекла, а и пошто се у свести и
пракси протагониста покрета оне непрестано преплићу, на различите начине,
у разним аналитичким и делатним инстанцама. Органски карактер везе из-
међу двају тематских слојева зачиње се већ у полазној рефлексији екологизма
према којој човек у својој животној средини није угрожен само као биолошко,
него и као својеврсно људско биће2; која се (та рефлексија) развија до идеја:
да је еколошка криза само један од аспеката болести савремене цивизације,
да деградација животне средине значи и деградацију специфичних услова
човекове генеричке и културне егзистенције, да последице дестабилизације
природних система постају све значајнијом негативном детерминантом еко-
номских друштвених и културних процеса укупног друштвеног и личног
развоја. У промишљању које тежи још радикалнијем захватању иницијалног
(матичног) проблема, још тешње се – као његови предмети – повезују природ-
на и друштвена сфера људске егзистенције/праксе; а посебно у ономе којим
се трага за најдубљим (друштвеним и идејним) коренима еколошке кризе33,
те и ономе којим се пројектују одговарајућа стратешка реаговања на њу (тј.
испитују начелна опортуност и фактичка применљивост различитих модела
другачијег односа човека према природној компоненти животне средине).
2 Већ и самом дефиницијом специфичне појаве коју представља људски живот, а чију
одбрану екологисти имају за средишњи циљ свог активизма, обухваћено је, поред физичких,
хемијских и биолошких, и мноштво њених душевних и друштвених одредница. Како би били
очувани и унапређени услови за остваривање, на пример, људске среће, достојанства, стабил-
не хармоније, аутономне експресије и других специфично људских (генеричких и културних)
вредности, није довољно испуњавање услова: пуког преживљавања, здравља или физичког и
психичког интегритета, физичке слободе...
3 Сама та криза, схватана је све више као резултат изопачености одређених усмерења
друштвено-историјске праксе, односно цивилизацијских идеја, вредносних система и идео-

логија.
Дакле, покрет екологиста је већ са зачињањем свог иницијалног (матич-

ног) екоцентричног тематског језгра, које је дало почетни импулс његовом
активизму, неизбежно ширио своја интересовања, тако да су ова убрзо била
обухваћена врло широким спектром друштвене тематике.4 Надмашујући тако
своју иницијалну тематику окренуту критичном стању однôса између човека
и природних система који представљају основ и оквир његове егзистенције,
овај активизам је, заправо, предузео да индикативно, вредносно-критички
и нормативно расуђује – сем о потреби, могућностима и начинима успоста-
вљања редефинисане рационалности у том домену – и о стању и динамици
мноштва чисто друштвених процеса и односа. Тако су „адвокати природе“,
формулишући своју „социјалну доктрину“, постајали и врстом најопштијег
„синдиката“ укупног (стварног и ординарног, те и могућег и пожељног) жи-
вота.
Нас овде нарочито занима продирање покрета европских екологиста у
традиционално политичко поље. Значајне политичке претензије и потенција-
ле он исказује од када је – учинивши питање односа према животној средини
(које је по себи од прворазредног егзистенцијалног значаја) горуће актуелним
и опште релевантним – почео да задобија широке друштвене симпатије и да
масовније и органзованије окупља своје следбенике.5 У циљу остваривања сво-
јих програма и пројеката протагонисти овог покрета су политички деловали,
најпре, кроз разноврсне кампање, лобирања и непосредно-демократске обли-
ке притиска на политичке и друге институционално-официјелне инстанце.
Све ово европски екологисти су чинили тежећи да буду протагонисти друга-
чије („нове“, постмодерне, алтернативне) политике. Али, у циљу остварива-
ња својих проеколошких намера и испољавајући значајну моћ прикупљања,
артикулисања и мобилизације знатних социјалних интереса и енергија, они
политички делују и традиционалније: условљавањем класичних политичких
субјеката могућношћу давања им или ускраћивања подршке, односно допри-
носа успеху њихових политичких настојања. Дакле, и овако – макар то било
и само посредством других политичких субјеката – они знатно утичу и на
општија политичка стања, процесе и односе, тј. чине да еколошки интереси
постају директним поводом и најважнијих политичких надметања, сукоба,
солидарности, сарадње.
4 ширећи тако своје интересовање, покрет европских екологиста је асимиловао и разно-
врсне идејне садржаје (вредности, критичке анализе, циљеве, тежње, иницијативе, пројекци-
је, ревандикације...) других, посебно тематски одређених друштвених активизама, да би већ
почетком 80-тих година, као најважнији међу тзв. новим друштвеним покретима – пре свега
по ширини и разуђености укупне усвојене тематике – био виђен најпре као њихов стожер, а
потом и као нека врста „општег новог друштвеног покрета“.
5 То се дешавало већ са широким објављивањем проеколошких критика и упозорења и
промовисањем протекционистичких стратешких и тактичких пропозиција, ревандикација

и пројекција, којима се заговарају одређена преусмеравања друштвене динамике.
Међутим, европски екологисти су политичке потенцијале задобијали и

директније; и то онда када су почели и сами да стичу и својства традиционал-
них политичких субјеката.6
Закључићемо да евроекологисти, чинећи еколошко питање политичким,
кроз своју екоцентричну призму преламају и мноштво других традиционал-
но-политичких питања и утичу на смерове и резултате њиховог решавања;
односно, да су проеколошко духовно струјање и активизам, захватајући ши-
роко политичко поље најразвијенијих либерално-демократских друштава, у
стању да продукују значајне опште политичке последице. О мери уважавања
те чињенице сведоче и следећа њихова метафоричка означавања: „зелена моћ“,
„зелени изазов“, „зелена пошаст“.
Еколошки покрет, иако је већ планетарни феномен, ипак фактички посто-
ји само кроз хетерогено мноштво наднационалних, националних, регионал-
них и локалних покрета. Овде се занимамо, дакле, за његов најпроминентнији
и најрепрезентативнији изданак – покрет који постоји и делује у најразвијени-
јем делу Европе. Тако чинимо отуда што је у оквиру њега, упоредо са екоцен-
тричном, најизразитије развијана и широка друштвено-политичка тематика,
чиме он задобија и солидно диференциран идеолошки профил (који је пред-
мет испитивања у овом раду); те и стога што је он, као такав, данас најзна-
чајнији резонатор, медијатор и генератор друштвено-политичких интереса,
процеса, односа, контроверзи и конфронтација, како на унутрашњем, тако
и на међународном плану. Најзад, и отуда што је управо он цивилизацијски,
интересно, географски... најближи косметској проблематици. Иако ни ово
европско проеколошко окупљање, политизација и активизам нису формално
јединствени (нису чак ни у каквом неформаланом савезу националних, регио-
налних и локалних покрета), ипак ћемо их разматрати у целини, и именовати
их у једнини – као европски еколошки покрет.
Одредницом „актуелни“, у синтагми „актуелни проблем Косова и Мето-
хије“, означавамо време данашњег кулминирања тамошњих проблема, који,
иначе, имају своје дубоке корене, односно дуготрајну предисторију. То кулми-
нирање догађа се током последње деценије.
Обраду ове теме готово да није могуће ваљано извести (тешко да би она
могла дати потпунијих резултата, и уопште имати нарочитог смисла), уколи-
ко, сем испитиване перцепције/третмана косметског проблема, њоме не би
била обухваћена и перцепција/третман ширег проблематског контекста кога
гради укупни скорашњи усуд српског народа (целина претежно споља гене-
6 посебно респектабилне потенцијале они су стицали пошто се део њихових формација
диференцирао до форме стандардних политичких организација, тзв. зелених странака, које
су, најдиректније продрле у сферу класичне политике. Учествујући у ординарним политичким
активностима (у изборима и у раду органа јавне власти) ови ентитети су постали еминентни
актери, односно такмаци у политичкој арени, који значајно утичу и на глобалне балансе по-
литичких снага.
рисаних и „решаваних“ проблема са којима се овај данас суочава на читавом

свом простору). Наравно да је овај резон овде могуће респектовати само у
назнакама.
б. „Леви“ или „прогресистички“ идентитет.

Еколошки покрет као субјект таквог идентитета
Донедавно је општи идеолошко-политички карактер „социјалне доктри-
не“ еколошког покрета био генерално схватан као – изразито „леви“. Такво
његово својство било је маркантно декларисано (форсирано у саморазумевању
и саморепрезентовању протагониста тог активизма), те, дакако, и споља ши-
роко препознавано као један од базичних конституенаса његовог идентитета.
Међутим, од пре петнаестак година, овакво гледиште постаје проблематично,
тј. мање уверљиво, првенствено због тога што је релевантни хабитус овог по-
крета почео својим карактером знатно да одудара од таквог идентитета.7
Леви идеолошки идентитет, као такав, пре него што је постао општом
ознаком екологизма, еволуирао је кроз неколико јасно препознатљивих исто-
ријских облика: од класично левог (социјалистичког и комунистичког), пре-
ко тзв. новолевичарског до данашњег – постмодерног. Наравно, укупна лева
оријентација баштинила је (преузела у свој идејни фундус) и један део хума-
нистичких и еманципаторских идеја класичног политичког либерализма.
Ниједан од поменутих сукцесивних стадијума у развоју левог идентитета није
сасвим негирао претходне, већ је сваки потоњи леви правац претходне дија-
лектички превладавао, у себе уграђујући и њихове елементе, а не укидајући
посве њихове изворне карактере. постмодерна струја их је, напослетку – ис-
тичући и сопствене идејне новуме – готово све својим корпусом интегрисала.
(Наравно, сви они су наставили да постоје и као аутономни, једни упоредо
са другима).
пошто је, дакле, постмодерни идејни корпус – ако га упоредимо са чита-
вом претходном левом оријентацијом – обухватио знатно шири и нарочити-
ји спектар етичких (хуманистичких, еманципацијских, демократских) идеја
(вредности, начела, циљева), те и пошто је левост, као концепт (за чије одређе-
ње је најпримеренија традиционална идеолошка матрица) данас знатно уздр-
ман услед конфузије критеријума, то је тај најновији корпус сада прикладно
обухватати и нешто ширим оквиром какав представља – концепт „прогресив-
7 читаву ствар овде знатно усложњава и новија еволуција појма „левог“ и „левости“ као
таквих, која је битно релативизовала мерила за одређивање њима обухватаног својства. Изве-
сно је, наиме, да тај појам више нема исти садржај као донедавно, да смисао левице више није
тако једнозначан као што је био раније, да већ неко време у том концептуалном домену влада
прилична конфузија, те да данас, све у свему, има не малих неслагања у погледу критеријума
левости (левог идентитета). Ипак, када је еколошки покрет у питању, и даље се генерално узи-
ма да је он претежно лево оријентисан друштвено-политички субјект.
ности“. И ми ћемо, стога, често уместо термина „левичарски“, користити тер-

мин „прогресистички“ (имајући, наравно, у виду одговарајући, постмодерни
смисао тог појма).
Управо када је, крајем 70-тих година, у еволуционој тачки у којој је пост-
модерни прогресизам превладавао „нову левицу“, сума левих идеја различите
провенијенције – које су деловале синергетски и међусобно се оплођивале
– ферментисала до једне већ препознатљиве синкретичке целине8, њени са-
држаји су постали језгром тематске основе социјалне доктрине еколошког
покрета. Тако је довршено његово конституисање као значајне друштвене и
политичке чињенице, а тиме је окончана и његова укупна генеза.
Ако је потребно и садржински одредити леви/прогресистички идентитет
о коме је реч, чини се да је најприкладније да се то учини путем идентифико-
вања идеја обухваћених тематиком његове социјалне доктрине.9
8 Изражене мање у форми једињења него чврстог амалгама.
9 Иако покушај иоле комплетног инвентарисања и каталогизације садржаја социјалне
доктрине екологизма представља операцију неизвесног исхода, ипак није тешко идентифико-
вати главно језгро тог синкретичког идејног корпуса за који је генерално утврђено да изражава
претежно левичарске, односно прогресистичке идеолошке позиције. Најважније предметне
идеје навешћемо слêдећи њихове различите изворе. Најпре ваља поменути неке најопштије
индикативне, вредносно-критичке и нормативно-прескриптивне идеје које су формулисане
у филозофским, етичким и политичко-идеолошким теоријама проистеклим из главних но-
вовековних еманципаторских и хуманистичких мисаоних токова. Идејни корпус који чини
основу екологистичког активизма безрезервно је пригрлио идеје које имају за свој предмет:
хуманизам, слободу, истину, правду, сигурност, природност и сл.; а такође, и нешто мање
опште идеале као што су: људска једнакост, толеранција, хармонија у заједници, општост про-
нормативног става и сл. Могуће је, затим, идентификовати и класични репертоар либералних
вредности – оних које су у основи идеја о политичкој слободи и правима људи у односима
са другим људима, о једнакоправности, о плурализму, о уставности, законитости и правној
држави, о демократском учешћу у усмеравању заједнице, о правосудној правди, о слободи
јавног комуницирања... Ту су и идеје традиционалне – социјалистичке и комунистичке – ле-
вице: идеја социјалне правде и солидарности, идеја о правима широких колективитета, по-
себно класних и етничких, идеја о недискриминацији и сл. Уз њих су и новолевичарске идеје
којима се тежи продубљивању еманципације колективитêта, уз истовремено постављање
виших стандарда индивидуалних права и слобода, идеја о слободи критике, аутентичном
самоодређењу и одговорности… У корпус прогресистичке социјалне доктрине екологизма
ушле су и новије идеје о неопходности коректних односа између народâ и држава (о којима је
постигнут најшири цивилизацијски консензус главних идеолошких оријентација), а које су
у основи позитивних ставова према: међународном праву, вредностима светског мира, неме-
шању у унутрашње ствари, поштовању суверенитета и интегритета свих држава, мирољубиве
коегзистенције и равноправне међународне сарадње држава као субјеката међународне зајед-
нице, о неприкосновености укупних циљева, норми и активизма Уједињених нација, о висо-
кој вредности/обавезности принципа и регулативе ужих међународних организација попут
КЕБС-а (ОЕБС-а), Савета Европе и сличних. Најзад, треба поменути и прогресистичке идеје
постмодерне провенијенције. Као специфичне, односно посебно акцентоване, издвајамо: идеју
о вредности аутентичних идентитета и различитости (посебности), аутентичне аутономије,
легитимности диверситêта групне и индивидуалне културе, толеранције, слобôда и прâва
мањинских колективитета и маргиналних субјеката, слободе испољавања (уважавања приго-
вора) савести, продубљене идеје људског достојанства, слободе аутентичне људске експресије,
комуникације и интегрисања, друштвене одговорности, праведне размене, квалитета (сваки-
дашњег) живота, здраве животне средине, алтернативних образаца живљења... Та тематика
претходно илустровање/аргументовање левог/прогресистичког каракте-

ра социјалне доктрине екологизма, могло би бити и упечатљивије ако би била
учињена и следећа – макар и непотпуна и несистематска – рекапитулација ком-
понената тог карактера у негативном изводу. Дакле: идеје које конституишу ту
целину уперене су против: рата и сваке друге агресије, свакаквог одузимања/
ограничавања слободе, доминације, узурпације, грубог или прикривеног из-
рабљивања, нетолеранције, дискриминације, гажења индивидуаланих и груп-
них права, потирања суверенитета и идентитета, неоколонијализма, насртаја
на достојанство, неправде, некажњивости, нетранспарентности, толеранције
и прикривања зла, ексцесивног егоизма, догматизма, неупитног подвргавања
ауторитетима, свакојаке наметљивости, лажи и варања, прикривања истине,
манипулације, бирократизма, тоталитаризма, проблематичног прагматизма
и сумњивог компромисерства….
На таласу своје неформалне политизације и активизма, екологисти, да-
кле, износе разноврсне прогресистичке критике, протестују, формулишу про-
јекте, пропозиције, ревандикације. њихова социјална доктрина постала је
једним од најзначајнијих компендијума тēма савремене друштвене критике,
којом се доводи у питање велики број постулата и продуката наше цивиза-
ције. „Екологизам користи екологију као полугу за радикалну критику циви-
зације и друштва“10. Екологисти „одбацују вриједносни сустав који влада у
нашој култури а који подупиру наше друштвене и политичке институције“.11
Као какви „цивилизацијски дисиденти“, утемељивачи екологизма би били у
некој врсти општег опозиционог односа према друштвеном систему. њихов
покрет, изазива знатно подозрење и нервозне реакције. Опозициони демарш
овог активизма у друштвено-политичком пољу не исцрпљује се само у заузи-
мању критичког и субверзивног става у односу на вредности, циљеве и мето-
де деловања организованих субјеката званичне, системски регулисане, те и
мање-више отуђене и инертне институционалне сфере. његове интенције и
ангажмани су и проактивно-конструктивни и корективни; то јест, његова ал-
тернативност је подразумевала, сем критичког и протестног става, и озбиљне
опозиционо усмерене иницијативе, снажне агитације, пропаганду, друштвене
и политичке акције, вршење разних притисака. Тако да су у напредним круго-
вима либерално-демократских друштава били виђени, све у свему, као веома
је, дакле, веома широка и разуђена. по томе је еколошки покрет без премца међу покретима
„новог“ или алтернативног типа; тако да је, по основу тог обележја, тај покрет већ пре краја
осме деценије прошлог века задобио – у кругу тзв. нових друштвених покрета – незванични
статус једне врсте општег или „кровног“ покрета. Наравно, предметни идентитет могуће је
одредити (и формално и садржински) и на друге начине; на пример: по основу радикалности
интенција и циљева његових носилаца, а у мањој мери, и по основу општих методских црта
том идентитету одговарајуће рефлексије (нпр., у овом случају: критичности, радикалности,
догматичности, холистичности... приступа и сл.
10 A. gorz/M. Bosquet: „Есologie et politique“, edition du Seuil, 1978, стр. 57.
11 фритјоф Капра: „Вријеме преокрета“, Загреб, 1986, стр. 304.

прикладан медијум за операције ослобађања потиснутог цивилног друштва,

реновирања непосредне демократије, афирмисања свеопште еманципације и
хуманистичке коректности уопште. Управо у том смислу: „Екологија (тј. на
њој засновани друштвени покрет, М.Ј) је један од најкрупнијих изазова старом
типу политике и мишљења“12. Тај покрет – заснивајући се на назначеним садр-
жајима његове социјалне доктрине (чије је компоновање довршено до почетка
80-тих), имаће претензије да буде неком врстом „опште савести“, „савести епо-
хе“ или „планетарног бича савести модерних друштава“. Са таквом његовом
саморепрезентацијом углавном се поклапала, све до почетка 90-тих година,
и прилично широка спољашња перцепција његовог идеолошког идентитета.
Заправо, тај покрет је – због евидентности његовог критичког и етичко-ху-
манистичког карактера (интересовања и активизма) – генерално изазивао
позитивну пажњу и уважавање од напредњачки настројених друштвених
субјеката, а од неких је узиман и за општу метафору савременог прогресизма,
односно за њих је представљао неку врсту „универзалне прогресистичке наде
човечанства“, или аутентичног и обећавајућег промотора жељених цивилиза-
цијских промена.
О претендованом и перципираном изразито левом идентитету европских
екологиста13, односно о тешкој замисливости ичега у том погледу другачијег,
на индиректан али врло речит начин, сведочи и следећи део једног новин-
ског извештаја,14 објављеног неколико недеља по одржавању покрајинских
избора у Немачкој у сепрембру 2009. године, а поводом одлуке „зелених“ да
у покрајини Сар уђу у коалицију са „црнима“ (конзервативцима) и „жутима“
(либералима), што је од аутентичних левичара виђено управо као ,„шоканатан
заокрет“: „Зелени су... приковани на својеврсни стуб срама. Удари стижу са
свих страна, а о њиховој силини најбоље говори изјава Данијела Кон-Бендита
(Црвени Дени из времена студентских протеста 1968), посланика у Европском
парламенту, који је грубо закључио да је лидер Зелених у Сару, Хуберт Урлих,
обичан мафијаш.“15
О статусу прогресистичког идеолошког идентитета еколошког покрета и
ми ћемо судити – сем по основу теоријске анализе његових битних одлика у
идејној равни: интенција, циљева те и оног дêла тематике који је одређен као
„социјална доктрина“ – и по основу емпиријске перцепције начина/степена по-
тврђивања тих идеја у његовом реалном бићу; и још конкретније – по основу
12 павловић, В.: „поредак и алтернатива“, УР, Никшић, 1987, стр. 166.
13 У овом случају традиционално левом.
14 „шарена власт у Немачкој“, Политика, Београд, 14.10. 2009.
15 Политика, Бгд., 15. 10. 2009; Напоменућемо да је оваква „шокираност“ наведеним
поступком „зелених“ (који је означен као „преседан у послератној немачкој политици“) изра-
жена пошто је прошло већ доста година од њиховог учешћа и у највишој власти СР Немачке
са коалиционим партнером чији је хабитус, иако се овај декларисао као припадник левице,
несумњиво је имао све одлике агресивне неолибералне деснице (било је то у време агресије
НАТО-а на СР Југославију).
критичког процењивања начина на које он заузима своје ставове и ефектуи-

ра понашања постаљајући се према укупној проблематици кризне ситуације
на Косову и Метохији. Но, пре овога, предстоји нам да размотримо и питање
дато следећим међунасловом:
1 – АКТУЕЛНА СИТУАЦИЈА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

КАО пАРАДИГМАТИчНО ИСКУшЕњЕ ЗА ЛЕВИ
(пРОГРЕСИСТИчКИ) ИДЕНТИТЕТ
Много је објективних узрока и субјективних разлога који су учинили да
је актуелни проблем Косова и Метохије постао случај тако општег значења и
значаја, да он већ сада може бити препознаван као парадигма светско-исто-
ријског типа. Релевантност врло широког опсега имале су већ и саме његове
резидуе, а такво својство су задобијале, још више, и многе временом додаване
надградње којима је његово обличје довршавано до актуелног израза. То што
уочавамо као у скоријем времену надграђено, настајало је, највећим делом, као
последица континуума проблематичних форсирања и изненађујућих преседа-
на које су генерисали/ефектуирали моћни заинтересовани субјекти лоцирани
изван тог критичног простора. Сви ти наметани преседани – задобијајући,
објективно, широко важење – постајали су: егземпларни случајеви, медијуми
општих симболичких порука, својеврсни обрасци..., упркос упорног инсисти-
рања импозантних споља инволвираних агенаса – оних који су проблем уве-
лико производили и који га, управљајући њиме, одржавају и продубљују – на
његовој сингуларности.
Много је, заиста, у косовско-метохијском случају изузетног, али које има
потенцијал – поготову перспективно – општег важења. преседани су ту го-
тово аутоматски постајали парадигме. Много је, такође, и разлога због којих
постављање и држање различитих субјеката према том парадигматичном
изазову може бити сматрано односом према „пробном камену“ којим се потвр-
ђују или негирају њихова различита својства, па, међу њима, и леви, односно
прогресистички идентитет.
Данашњи косовско-метохијски проблем стоји као прворазредна парадиг-
ма и пред европским еколошким покретом. Исто тако, и сâм однос тог актера
према косметском случају могло би бити – управо због великог обима и наро-
чите каквоће искушења у суочавању са њим, као и велике општости могућих
његових значења – схваћено као парадигматично. Управо „мерењем“ односа
тог актера према том и таквом проблему/изазову, покушаћемо да испитамо
његову доследност сопственом прогресистичком идентитету, какав је маркант-
но декларисан и споља – доскора – безрезервно признаван.
Могуће је идентификовати већи број различитих основа по којима је
егземпларност косовско-метохијског случаја задобила тако опште (готово
универзално) значење и значај. Тај случај – и као објективно дат, и као инду-
кован субјективним ставовима и делањима (првенствено импозантних споља

инволвираних чинилаца) – парадигматичан је по много чему. Сагледаван
кроз његове објективне изводе, он би такав могао бити: по радикалности њи-
ме чињеног раскидања са дотадашњим најзначајнијим и још увек генерално
не оспореним релевантним стандардима, по апсурдности и неправичности
решêња којима се покушава њиме управљати, по тежини не само актуелних,
већ и перспективних, претећих последица (тј. по ризицима урушавања ус-
постављених општих система вредности и установа). У субјективној равни
гледано, овај случај је парадигма по еклатантној проблематичности етичког
карактера главнине његовог субјективног детерминизма: по крајње сумњивим
мотивима, интенцијама и циљевима и непримерености modus-а operandi су-
бјеката тог детерминизма (по бруталности и подмуклости примењиваних у
„решавању“ проблêма) итд.
На ову вишеструку и вишезначну парадигматичност осврнућемо се и не-
што мање уопштено; али само лапидарно, у сврху илустровања.
Ако је проблем посматран опет у објективној равни, лако је приметити
да актуелна косовско-метохијска ситуација пружа пример дубоке и вишезнач-
не политичке, правне, економске, друштвене, моралне, цивилизацијске и др.
изопачености. Она је парадигматична по апсурдности „решења“ којима се
производи стање неоправдане раскомаданости једне суверене државе; чиме
је њено друштво – које је до пре две деценије ипак било мултиетничко – пре-
творено на главнини тог критичног простора у моноетничко, и то методима
најгрубљег потискивања („чишћења“) етничких група ту сматраних – дакако
фашисоидно – за неподобне и сувишне. Тамо где још има мешања између
раздвојених етнија – већинског шиптарског народа и Срба (у њиховом већ
занемарљивом броју),16 нема ни трага од негдашње међусобне сношљивости
па и коегзистенције, а камо ли званично пропагандом циљане мултиетничке
хармоније. перманентан – латентни, а неретко и отворени – сукоб етничких
заједница успева донекле да пригушује (каналише) једино сила страних кон-
тролора/протектора. парадигматично апсурдна је и чињеница да је реалност
раније какве-такве правне државе на том простору замењена стањем које је
њена потпуна негација.17 Таква ситуација је и пример одсуства иоле ваљане
рационализације ефективног порицања темељних и других важних људских
права, односно основних егзистенцијалних услова, идентитета, наслеђа, ци-
16 У већини случајева, када помињемо Србе (српски народ) ваља подразумевати и остале
угрожаване не-шиптаре, па и саме шиптаре који су били угрожени као лојални грађани Ср-
бије. Овакво сажимање у означавању чинимо ради економисања простором.
17 при чему је егзистенција српског народа озбиљно угрожена, обележена је изолацијом
и гетоизацијом, скученостима и лишеностима многих врста, трпљењем насиља и пљачкања,

перманентним страхом, општом пониженошћу и осећањем безизлазности.
вилизације... српског етничког колективитета на његовом историјском и др-

жавном простору, чиме је готово укупно његово биће третирано на начине
које није тешко довести у везу са појмом геноцида.18
Ако се косметска ситуација посматра, такође конкретније, и у равни су-
бјективног детерминизма (кроз актере, мотиве и њихове пројекте, делања и
учинке), она може бити препозната као парадигма колосалне неуспешности
моћних инволвираних протагониста у остваривању њихових декларисаних
цивилизаторских циљева.19
Увелико су значећи, такође, и: парадоксални несклад између насилнич-
ке праксе означених импозантних агенаса и заиста високих вредности на
којима они заснивају своје саморепрезентовање (и које широко „педагошки“
посредују поводом косметског случаја); те и њихова недоследност, необјектив-
ност и изразито неједнако третирање интерних заинтересованих страна које
се званично признају као једнаке. Косметски случај је опомињући пример
нелегитимног и крајње арогантног инволвирања (самонаметања) импозант-
них спољашњих актера, форсирања антицивилизацијских ставова и реше-
ња, истрајног редукционизма и неодговорности у пристрасном једностраном
решавању – уз комбиновање агресије и варања – једног изузетно сложеног
међуетничког и државног проблема, којим се – пошто се њиме овај стално
погоршава – профилише, све у свему, и пример знатног понижавања не само
етике већ и елементарне логике.20
18 Та – са становишта нормалних моралих консидерација – безразложна потртост готово
свих важних услова и легитимних интереса тог етничког и политичког ентитета (у његовој
матичној држави), која бива насупрот свих још увек званично важећих универзалних стан-
дарда и норми, парадигматична је и стога што се то његово страдање, у последњој деценији
(када је оно и највеће), догађа уз обилату помоћ цивилизацијски најнапреднијих земаља Запа-
да и, парадоксално, под формалним протекторатом УН над тим простором. Као парадгима
својеврсне парадоксалности морала би бити препозната и перверзија која се огледа у гажењу
основних докумената Светске организације уз њено сопствено учешће у томе (а будући да то
учешће, наравно, не мора увек да бива и драговољно, указују нам се, ево, обриси и парадигме
једне сасвим неочекиване подјармљености).
19 У свему овоме, евидентан неуспех доживљавају, дакле, и настојања ОУН, као најме-
родавније међународне инстанце, да на Космету обезбеди на логици и етици засновану нор-

малну и одрживу ситуацију, до чега долази због њеног пристајања на форсирана изопачена
решења, односно због подређивања сопствене мировне мисије самонаметнутим субјектима
који су њихови креатори и протагонисти. И сами највиши представници УН принуђени су
да, бар понекад, притешњени чињеницама, констатују како, и после енормних уложених на-
пора у решавање проблема – „на Косову нема суштинског напретка“ (у најновијем извештају
Генерелног секретара УН, поднетом Савету безбедности, у октобру 2009).
20 пошто за опширније показивање и доказивање логичке посувраћености и апсурдно-
сти о којима је реч, у овом кратком раду нема могућности, нека као илустрација реалности
таквих обележја, уз већ изнето, послужи и врло перверзно бркање жртава и криваца, на које се
надовезује и награђивање од стране пристрасне пресудитељске моћи знатног насиља и другог
злочињења вршеног од набеђене опште жртве (шиптара) – чак сопственом државом (псеудодр-
жавом) и жестока одбрана њеног „територијалног интегритета и суверенитета“; а кажњавање
За још посебније обрасце могу бити узете и многе друге компоненте (од-
реднице/аспекти) овог косметског случаја, уколико могу исказати иоле опште
значење; или бар изазвати позорност која би помогла уочавању укупне његове
парадигматичности.21 Напослетку, косметски случај је парадигма и по томе
што је – као један посебан случај који је препун универзалних значења и као
такав релевантан и за ширу раван збивања у савременом свету – упорно прика-
зиван од оних који га, инволвирајући се, непрекидно погоршавају, као случај
sui generis (за који би, онда, важила само њему одговарајућа правила).
На основу претходно изнетог, могуће је закључити да многе компоненте
и аспекти данашњег драматичног косметског развоја представљају вишезнач-
не парадигме, те и да њихова укупност гради једну прворазредну општу па-
радигму која, по каквоћи и величини објективног изазова овде посматраној
компоненти идентитета европског екологизма, за њега представља истински
тест, односно „пробни камен“. Сигурно је да данас у Европи, па и шире, нема
простора и ситуације који би за протагонисте екологизма, као и сваки други
друштвени активизам прогресистичке оријентације, могли бити прилика
више „богомдана“, од унесрећеног Косова и Метохије, за њихово критичко и
проактивно исказивање.
2 – ЕВРОпСКИ ЕКОЛОшКИ пОКРЕТ У СУОчАВАњУ СА

РЕЛЕВАНТНИМ пОЗИЦИЈАМА И АНГАЖОВАњИМА ГЛАВНИХ
пРОТАГОНИСТА „РЕшАВАњА“ КОСОВСКО–МЕТОХИЈСКОГ пРОБЛЕМА
према плану обраде нашег предмета, потребно је узети у разматрање и
стварни хабитус кроз који европски екологизам изражава свој однос према
укупној проблематици парадигматичне кризне ситуације на Косову и Метохи-
ји; како би се кроз сагледавање (критичко процењивање) његових постављâња
и држâња, заузиманих ставова и ефектуираних понашања, закључило како
оних (Срба) који су одмерено реактивно деловали бранећи своју легитимну државу и себе, и
као такви означени као злочинци – бруталним негирањем (комадањем и разарањем) целови-
тости њихове државе, њиховим протеривањем и морем других несрећа.
21 У том смислу, ево следећих неколико чињеница: Актуелно заоштрени вид проблема Ко-
сова и Метохије директна је последица првог и јединог ратовања НАТО-а од његовог настанка,
дакако агресивног и илегалног (јер је било супротно међународним нормама и декларисаном
одбрамбеном карактеру тог војног савеза); такође, тај рат је био први и једини рат уопште про-
тив једне европске земље од завршетка Другог светског рата. Тај преседан постаје парадигмом
и по колосалној употребљеној оружаној сили и енормној несразмери снага агресора и бранила-
ца, али и по једностраности, тенденциозности и лажљивости приказивања читаве ситуације;
заправо, по планетарној протежности исфабрикованих образложења (у овом смислу би ова
парадигма могла по рангу бити чак изнад истоврсне ирачке), по истрајном замењивању фун-
даменталних теза (попут онога у фабрикованој конфузији жртава и агресора), по упорности
у продужавању жестоке пропаганде која има за циљ да наметне неистинити суд о узорности
тé, као и свих потоњих, последичних акција против Срба. Косметски случај је парадигма и
по томе што се у оквиру њега са огромним снагама безобзирно удара на једну од темељних
симболичких вредности националног бића и идентитета српског народа.
и колико је тај релевантни хабитус у складу са садржином и смислом његове

декларисане социјалне доктрине; те, онда, закључило и о реалности његовог
претендованог идентитета.
пошто је нереално очекивати да еколошки покрет, као друштвени субјект
алтернативног карактера, може на иоле директнији и значајнији начин допри-
носити развоју проблема какав је косовско-метохијски (тј. да је он у стању да
ту покреће, координира или, чак, намеће решења), односно пошто је његов
евентуални утицај на тај проблем много посреднији, и однос европског еколо-
гизма према њему као парадигматичном искушењу могуће је сазнавати такође
само посредно – путем праћења одређених индикатора. Најприкладније га је
пратити кроз критичко-аналитичко сагледавање постављања његових про-
тагониста према релевантним проактивним гледиштима, држањима и ефек-
тивним активностима важних агенаса укупних догађања на том критичном
простору; оних, заправо, који одлучујуће генеришу њихову проблематичност,
битно је контролишу и одржавају.
2.1 – ОДНОС ЕВРОпСКИХ ЕКОЛОГИСТА пРЕМА НАчЕЛНИМ

ГЛЕДИшТИМА И пРАКТИчКИМ ДЕЛАњИМА ИМпОЗАНТНИХ
СпОЉАшњИХ ГЕНЕРАТОРА КОСМЕТСКЕ ДРАМЕ
под „импозантним спољашњим генераторима“ подразумевамо са стране
инволвиране агенсе који исказују политичку, војну и другу моћ да форсира-
ним „решавањем“ најдиректније и најснажније утичу на развој актуелне ко-
совско-метохијске кризе; односно оне државне и наддржавне субјекте који
се неадекватно означавају (самоозначавају) именом међународне заједнице,
а који су највише доприносили, и још увек доприносе, увећању проблêма који
ту кризу граде.
Задатак иоле систематског приказивања њихових неподобних релевант-
них гледишта, ставова и делања (према којима европски екологисти изража-
вају нимало очекивани – непримерен однос) није лако извршити, пре свега
стога што је њихов инвентар веома обиман; те и зато што је велика и њихо-
ва вишезначност и међусобна смисаона испреплетеност. А то је тако јер сâм
предметни случај, као светско-историјска парадигма, у себи сумира већи број
мање општих образаца који су различитих значења и значаја. Ни у овом ра-
ду није, дакле, могуће – због његове врсте и њој одговарајућег ограниченог
обима – установити икакву потпунију типологију тих непримерених ставова
и делања, која би била заснована на њиховој исцрпној анализи. Стога ћемо
приказати углавном илустративно (тј. лапидарно) само неке најзнаковитије
компоненте и аспекте означеног њиховог хабитуса; и, претежно, општијим
терминима. Саму неподобност тог њиховог хабитуса одређујемо примењујући
у свету још увек већински потврђивана политичка и етичка мерила.
процењивање односа европског еколошког покрета према укупном др-

жању најагилнијих међународних субјеката у вези са косметским проблемом,
заснива се на посматрању перцепције/рецепције од стране тог покрета – једног
већ деценију дугог континуума неподобних идеја, ставова и поступања у окви-
ру изопаченог и увелико противцивилизацијског бављења тим проблемом,
којима се угрожава егзистенција припадника не-шиптарских етничких зајед-
ница, а нарочито српског народа; а да ти ентитети такав третман, објективно,
нису заслужили22.
прво што би се поводом предметног става европских екологиста могло
приметити било би то да у вези са свим неподопштинама које су импозантни
протагонисти чинили, чине и, по свему судећи, намеравају и надаље да чине,
готово да и нема њиховог јасног изјашњавања, а још мање противљења. У
великој друштвено-политичкој арени створеној поводом косовско-метохиј-
ског проблема они су готово неприметни. Ако су се ту и тамо и противили
– а беше то једва, и углавном само протоколарно – „интервенцији на Косову“
(тј. великој оружаној агресији на СР Југославију) као таквој, ни толико нису
чинили и против њеног сасвим неискреног образлагања „потребом неодло-
жног решавања косметске кризе“. Евроекологисти се оглушују и на све потоње
видно безакоње, нелогичности, бахатости и неправде које се чине у функцији
довршавања њеног „решавања“ од стране оних који су се самонаметнули као
управљачи тим процесом. Тако, не налазимо ваљаних доказа да они не при-
стају на веома изражену „разрокост“ (необјективност, једностраност, тенден-
циозну селективност) тих импозантних субјеката у приказивању косметске
ситуације и на више него очигледну пристрасност, дискриминацију и, уопште,
неуравнотеженост и неправичност у њиховом постављању и реаговању при
третирању интересно супротстављених косметских страна (на примењивање
дуплих стандарда, односно начела: „различите мере за различита мерења“, а
на штету српске стране).23 Тешко је поверовати и да они у томе не могу пре-
22 Ако би се уопште и могло бити – управо према начелима цивилизацијог круга коме
горе поменути субјекти припадају – смислено прихватати да читави, тако широки колективи-
тети бивају субјекти било каквог оптуживања, виности, осуда и санкционисања.
23 према нама доступним изворима обавештавања, они пристају на употребу, у свему
томе, најгрубљих и најциничнијих лажи; то јест, да се истина замењује отровним плодовима

очигледних спиновања путем убитачне пропагандистичке манипулације чињеницама, те и
накарадних тумачења ових од стране бескрупулозних лобиста. Непротивљењем неуравно-
теженом односу и лицемерству тзв. међународне заједнице у поимању косметских жртава и
починилаца злочина према међународном ратном и хуманитарном праву, којим су кривцима
чињени само Срби, а искључивим жртвама шиптари (упркос велике количине валидних ар-
гумената за разумевање које је овоме супротно) – они пристају на легитимисање подмуклог
метода који се састоји у беспримерној, до пароксизма форсираној дијаболизацији једне – срп-
ске – стране, каква у свету није забележена од времена нацизма, и истовременој готово безре-
зервној протекцији интереса шиптарског етничког колектива. Беспримерно дефаворизовање
једне, и безрезервно фаворизовање друге стране, у функцији је помињане апсурдне замене
позиција жртава и криваца, те и њиховог неоснованог награђивања/кажњавања. Није се чуло
да европски екологисти нису сагласни са том, каламбурескном и опаком збрком.
познати дејство етички нелегитимних политичкиих мотива. Остајемо и без

доказа о њиховој критичкој упитаности поводом еклатантне концептуалне,
политичке и етичке некохерентности стратега моћног и агресивног западног
света, који, ево, истовремено форсирају сасвим противречене процесе: на За-
паду – интегрисање (често и принудно), а на Истоку (и посебно на Балкану)
– дезинтегрисање (у главним случајевима, насилно); такође, код себе спро-
водећи етничку хомогенизацију, а на Истоку намећући обавезу развијања
мултиетничности и мултикултуралности. Евроекологисти као да уопште не
маре за отворено кршење, у косметском случају, највиших демократских на-
чела међународног поретка24. Не марећи за нелегалност читаве „косметске
операције“, за компромитацију основа система УН, за рушење кредибилитета
међународног деловања путем форума/организације као што је КЕБС/ОЕБС,
за дезавуисање докумената СБ УН (попут резолуције под бројем 1244), те и не
исказујући потребу да се јасно и гласно питају о крајње циничном инсистира-
њу – у циљу заштите „државе Косово“ – на принципима Хелсиншке повеље25
од стране истих оних који те принципе, намећући се као управитељи космет-
ског случаја, управо драстично руше (бруталним парчањем Србије)..., евроеко-
логисти сведоче, дакле, и о својој неосетљивости на флагрантно непоштовање
међународног права26; а затим, и о својој равнодушности према гажењу права
српске државе и српског народа27. Овиме ти претендујући прогресисти приста-
ју и на компромитовање права као таквог, те и цивлизацијског пронорматив-
ног става уопште. Једнаку неосетљивост, ако не и толерантност, они показују
и према испољавању изразито неуравнотежене (селективне) „међународне
бриге“ за поштовање и заштиту људских права, која у мноштву случајева као
да потпуно превиђа права Срба; чиме људска права, као таква, због ограни-
чавања њихове протежности, бивају базично обесмишљавана. њихову позор-
ност и критичност као да не дотиче ни изневеравање већег броја конкретних
међународних политичких договора у вези са Косметом, чиме се подрива и
обавезност тзв. међународних добрих обичаја.
Још општије посматрано, европски екологисти су се, неистицањем свог
критичког гласа против свих изопачених пројеката и решавања којима је у
24 Оличених у забранама: мешања у унутрашње послове других земаља, империјалистич-
ког интервенционизма и вођења агресивних ратова (макар они били и са „хуманистичким“

покличима попут оног архициничног – „Милосрдни анђео“), отимања државних теориторија
(поготову са аргументима више него климавим, са политичког, логичког, етичког и, надасве,
чињеничног становишта), наметања, од стране нелегитимних субјеката, охолих старатељстава
и спровођења неоколонијалистичке праксе.
25 Начелима неповредивости граница, територијалне целовитости, једнакости суверени-
тета држава у Европи.

26 почевши од његових најопштијих и најважнијих начела и норми па до обавезујућих
појединачних докумената.
27 Једнако као и, претходно, Југославије, те и права која су штитила Србе у њеним репу-
бликама.
стварности Косова и Метохије произвођен и одржаван хаос,28 оглушивали,

заправо, и на белодано испољавање општих анти-прогресистичких ставова
и својстава.29 Речју, од њих није било иоле чујног гласа против очигледног
општег дефицита моралног интегритета оних посредством чијег држања и
делања – овде узиманог у анализу – одређујемо и главна обележја косметског
проблема.
Сасвим неочекивано оглушивање или игнорантски став поводом озна-
чених неподопштина, субјектата који би да представљају носиоце „опште
савести“, може, у одговарајућем контексту, бити протумачено и као њихова
индиферентност, односно помиреност са директно антипрогресистичким
политичким ставовима, плановима и делањима водећих агенаса развијеног
света, па и спремност на њихово толерисање; али и као солидарисање, те и
као расположивост за имплицитну сарадњу у њиховом обликовању, спрово-
ђењу, одржавању. Све ово би се нарочито односило на структуре европског
еколошког покрета чији су се представници уздигли до позиција актера јавне
власти, а у том својству, неки од њих, досегли и потенцијал за вршење знат-
ног међународног утицаја.30 Ретки примери реаговања31, која би, у односу на
претходно приказана, имала супротан смисао, не могу, пошто су маргинална,
битно поколебати наше сазнање о оглушивању, те и имплицитном солидари-
сању европских екологиста са описаним директно противпрогресистичким
политичким плановима и делањима.
3.2 – ЕВРОпСКИ ЕКОЛОГИСТИ У СУОчАВАњУ СА

НЕпОДОпшТИНАМА фАВОРИТА ИМпОЗАНТНИХ
СпОЉА ИНВОЛВИРАНИХ АКТЕРА
Ради целовитије обраде предмета овог рада свакако да је потребно освр-
нути се и на држање европских екологиста према мноштву непримерених
чињења штићеника тзв. међународне заједнице на терену Косова и Метохије,
од тренутка када је најгрубљим насиљем држава Србија онемогућена да врши
28 А што подразумева ефектуирање мноштва нелогичности, безобзирног насиља и поква-
рењачких политика заснованих на огољеном макијавелизму (тј. према начелу „наши циљеви
оправдавају и најгора средства“).
29 Као што су: огољени прагматизам, неистинољубивост и неискреност, лицемерство и
циничност, фингирана хуманистичка сензитивност, необуздана агресивност, некохерентност

у ставовима и недоследност у реаговањима (попут нпр. оне у случају мењања перцепције УчК,
тј. преобраћања ноторног теороризма у национално ослободилаштво), те и други ставови и
својстава којима пристоје негативни етички квалификативи.
30 Те инстанце овог покрета све описане неподопштине фактички су подржавале (пре-
цизније или паушалније, а најчешће у оквиру одређених политичких компромиса и пакета

нагодби, вероватно и под одређеним уценама); а њихове елите са највећим уделом у фактичкој
власти (предвођене најеминентнијим дотадашњим или будућим заговорницима екологизма)
то су чиниле – вољно или невољно – и на врло експлицитне начине.
31 Каквих је ипак било дубоко у бази покрета.
суверенитет на том делу своје територије. Ипак, овде неће бити испитиван
само њихов однос према конкретном хабитусу косметских актера који су под
готово безрезервном протекцијом моћних протектора, него и однос према
индулгенцији протектора испољаваној поводом неподопштина тих њихових
штићеника. (Овим довођењем европских екологиста у још индиректнију везу
са косметском парадигматичном драмом, биће омогућено и додатно, контрол-
но, испитивање статуса њиховог прогресистичког идеолошког идентитета).
Велики је број неподопштина чињених од стране фаворизованих и при-
вилегованих актера на терену које су од њихових заштитника увелико толе-
рисане, опраштане и оправдаване, па и охрабриване и подстицане; за неке од
њих може се рећи и да су, објективно, помагане (макар и индиректно, било
то и само ставом нечињења). На њих, укључујући и оне најфлагрантније, сем
протектора, неосетљиви су били и европски екологисти; односно о њима се
нису нарочито оглашавали, чиме су их и они, дакле, објективно толерисали и
можда се, чак, са њиховим протагонистима имплицитно и солидарисали; што
све не може нимало бити у складу са њиховим претендованим прогресистич-
ким идентитетом. пошто је листа ових неподопштина врло дуга, на њих ћемо
указати само илустративно и, опет, претежно у општијем дискурсу.
И скромнији познаваоци актуелних прилика на Косову и Метохији знају
да овај простор, данас, према мноштву негативних одредница друштвене и
индивидуалне егзистенције, представља јединствену европску зону у којој –
због краха широко најављиваног пројекта модернизације и мултиетничког
друштва – влада стање економског, правног, социјалног и безбедносног хао-
са, кога чине и изражавају: скоро потпуно одсуство озбиљнијих привредних
активности, запањујућа незапосленост и широко распрострањено сирома-
штво, корупција, сваковрсни криминал, размах мафијашког бизниса у (коме
предњаче: трговина наркотицима32 и људима, принудна проституција и разне
врсте уцењивања), затим поптуна етничка подељеност свих сфера живота, обе-
лежена мржњом, сегрегацијом и агресивним ставом већинске етније према ма-
њинским Србима (тамо где их, гетоизованих, још има)33. Дуготрајна је пракса
отимања имовине и узурпације власништва Срба над некретнинама, илегалне
приватизације бивше друштвене имовине на њихову штету, као и друге врсте
ординарног пљачкања (шумског блага, стоке, возила, пољопривредне меха-
32 према скорашњим подацима Интерпола, шиптарски наркофисови контролишу 70
одсто тржишта дроге у Европи. („политика“, Бгд., 27. 8. 2009)

33 А који је у пароксизму изражен током масивног погрома који се догодио марта 2004.
године, током кога су Срби насумице убијани и њихове куће и друге грађевине бесно уни-
штаване (при чему су посебно циљани верски објекти и културно-историјски споменици),
те и варварски им скрнављена гробља, отимана имовина, сечени воћњаци; тада је, заправо,
само настављено раније убијање Срба и масовно рушење њихових кућа и других грађевина,
започето 1999. године; али овог пута под формалним протекторатом УН. Тако су, све у свему,
уништене хиљаде кућа и стотине верских објеката, а да су злочинци до данас остали практич-
но некажњени.
низације, плодова...), а без постојања за њих икакве озбиљније полицијске и

судске заштите. Неоглашавање екологиста ни поводом свега овога, сугерише
нам закључак да нема доказа да се они не мире и са чињеницом да је судбина
косметских српских енклава – као места са претешким, бедним и понижава-
јућим животом у изолацији и елементарној небезбедности, уз шиканирања,
узнемиравања, застрашивања, претње, прогањања, те неретко и убијања, уз
пустошења и пљачкања, уз лишености много чега (чак и најбитнијх животних
услова: од воде и електрике до перспективе)... – судбина можда нежељених
али неизбежних гета.34 Једнако је, на свој начин, жалосна и ситуација огром-
не масе избеглих и интерно и екстерно расељених, чији повратак сопственим
кућама остаје без готово икакве перспективе.35
Оно пред чиме европски екологисти, као декларисани прогресисти, не
би могли ћутати, а управо тако чине, јесте огромна, тешко неприметљива не-
равнотежа, на штету Срба, у вршењу правосудне правде на Космету од када
је оно дошло под страни протекторат.36
пројекти албанизације Космета који за крајњи циљ имају физичко исти-
скивање српског народа са његове земље, не спроводе се, дакле, само насил-
но, већ, ево, и другим начинима. Са крајњим циљем онемогућавања његовог
опстајања на том простору, на делу су разрачунавања чак и са његовим сим-
боличким присуством, и то кроз покушаје потирања српске историје37; а све
34 Нема јавних знакова њиховог немира због чињенице да чак и 10 година после обећа-
ног остваривања – од стране најимпозантнијих инволвираних агенаса: САД, УН, ЕУ – опште

еманципације, демократије, хуманизма, људских права, мултиетничности и других првора-
зредних цивилизацијских вредности на том простору, српски монахиње и монаси живе и
тихују опасани бодљикавим жицама и заштићени митраљеским гнездима иностраних снага
(које су дошле из земаља под кровом УН и ЕУ).
35 Због грубог и систематског ометања процеса враћања, а све са јасним циљем доврша-
вања етничког чишћења српског народа са његовог косметског простора.

36 Наиме, изузетно је много сумњичења, оптуживања, осуђивања и строгости санкција за
тамошње Србе, а са друге стране, готово да се и не процесуирају велики, флагрантни и одлич-

но стручно документовани злочини над њима, да се не прогоне њихови починиоци, а и када
се то чини, истраге се недопустиво одуговлаче; уместо правих активности које се избегавају,
на делу су: ошљарење, опструкције и блокирања, па чак и у случајевима тешких злочина над
Србима (попут оних чињених током погрома 2004, те и оних најстрашнијих замисливих орга-
низованих убијања ради продаје делова тела убијаних. Све се то чини ради прикривања злочи-
на над Србима, а у том заташкавању несумњиво најодговорнији је страни чинилац, будући да
у вези са функционисањем правосуђа страна администрација (одскора Еулекс) има одлучујућу
реч. И све ово, гурање под тепих и ометање продуковања поштених резултата – чиме се од
стране пристрасних (антисрпских) судија очигледно, већ годинама, максимално игноришу
универзални правни и етички стандарди (тј. газе начела обавезности кажњивања злочина и
морално и другачије недопустиво дискриминаторно селектују и починиоци и жртаве) – не
само да није спречавано, него је увелико и аминовано од, очигледно, инструментализоване,
подјармљене и понижене инстанце каквом се ту показују УН.
37 прекрајањем необоривих историјских истина, мењањем имêна географских објеката, а
посебно насељених места и области, која су им и пре више од хиљаду година давали они чије
се биће сада негира; на пример, Лепосавић, град на северу Космета, који је и сада са већинским
српским становништвом, преименован је, врло симболично, у – Албаник.
то ради прикривања српских корена и трагова на њиховој земљи. У разним

презентацијама намењеним међународној јавности прикрива се српско поре-
кло косметских цркава и манастира, на таблама постављеним на познатим
местима из српске историје нема ни помена да су ту икада живели Срби, при
чему се набрајају разни други народи чији су малобројни припадници ту при-
времено боравили. Митолошки редизајнираном историјом (параисторијом),
која своје садржаје, тј. сензационална (неретко и сасвим несувисла) историјска
„открића“38 увелико промовише кроз науку, образовање, медије, јавни жи-
вот, покушавају се сакрити и поништити српски трагови, односно покушава
се Србима узурпирати и сâм њихов идентитет.39 Ако се занемари смешна и
нечасна страна ове ујдурме, остају крајње опасни циљеви тровања тим изми-
шљотинама и фалсификатима читавих нараштаја, чији су многи припадници
већ увелико показали, током поменутих етнички мотивисаних прогона, како
и такве бесмислице могу итекако подстицати велике агресије. У сваком случа-
ју, и све ово ствара и одржава додатне тензије (агресиван потенцијал против
Срба); а у складу са циљем њиховог истеривања са косметске земље, што од
страних протектора остаје без реакција, а поготову оспоравања. Тешко је при-
хватити да протагонисти евроекологизма, као претенденти на својство/статус
носилаца „универзалне савести“, све ово не примећују; а још теже да – како
изгледа – толеришу опраштање те праксе, којом се фактички довршава већ
раније увелико обављено етничко чишћење српског народа.
Игнорантски однос „међународне заједнице“ према приказаном инвен-
тару хаоса, безакоња, варварских поступања, страдања и патње Срба на Ко-
смету, током већ скоро 10-годишњег присуства званичника УН и ЕУ, не може
се другачије тумачити него као – равнодушност према свему томе, или као
његово објективно багателисање, праштање, толерисање. штавише, оно што
главни самонаметнути чиниоци у вези са тим чине било би, понајпре – наста-
вљање пригушивања предметне истине, којим се, заправо, изражава брига
да се не упрља слика и не окрњи углед њихових штићеника и тако поколеба
читава пропагандистичка конструкција у вези са Косовом и Метохијом.40
Описано држање „међународне заједнице“ репродукују, у основи, и европски
38На пример, представљањем српске историјске и културне баштине – цркава и мана-
стира, националних јунака и њихових дела – као илирско-византијских, односно протоал-
банских.
39 Занимљиво је да у стварању те лажне „нове историје“ својим писаним доприносима
помажу и умишљени познаваоци, или плаћени пропагандисти, који најчешће потичу из ин-
телектуалних кругова управо земаља у којима делују европски екологисти.
40 Све је ту управо тако како је и фред Абрахамс, виши истраживач Хјуман Рајтс Воча,
задужен за кризне ситуације, говорећи о злочинима албанског екстремизма на Космету, доста

часно, мада прилично доцкан, приметио: „Генерално, међународна заједница је на Косову иза-
брала да не зна за многе злочине и злодела.“ (Недељни телеграф, Бгд., 15. 8. 2009); овде не треба
губити из вида чињеницу да су штићеници на Космету својим моћним заштитницима били
савезници у илегалном и прљавом рату против Срба, па да, по свој прилици, и због тога изоста-
је воља да се поштено расветле њихова/заједничка дела, у којима је било и много злочина.
екологисти. Не може бити значајније сумње да се они, као целина, нису супрот-
ставили нелегалним и по много чему дубоко неморалним операцијама те и
такве инстанце, те и да се нису јавно успротивили неподопштинама њених
фаворита на терену.
ЗАКЉУчНА РАЗМАТРАњА
Из критичко-аналитичког увида у то како се европски еколошки покрет
поставља према искушењу веома сигнификативне косметске парадигме, коју
узимамо као врсту пробног камена за проверу његовог левог/прогресистичког
идеолошког идентитета, проистекло је више основа за један крајње неповољан
општи закључак о актуелној реалности тог његовог својства. А то стога што
карактер релевантног хабитуса овог покрета драстично одудара од карактера
његове прокламоване социјалне доктрине. показало се да су евроекологисти
заузимали – углавном имплицитно и генерално – претежно криве позиције,
и то преузимајући их од импозантних, споља у косметски процес инволви-
раних, инстанци и субјеката који су пројектовали и форсирали најбитније
у њему, при чему, главнину тога – директно насупрот стандарда који би им,
сем легалног, могли дати и етичко-политички легитимитет. Овај закључак
представићемо и кроз један број мање општих формулација и њима одгова-
рајућих аргументација.
Најпре, чини се као да европски екологисти – генерално гледано – читав
случај Косова и Метохије једва да су и приметили. Готово да нема потврда да
их косметска драма – бар у оној њеној фази која се развија после „интервенци-
је НАТО-а“ – иоле занима, а камо ли да би били спремни да у вези са њом јавно
критички пропитују, жигошу, протестују. Случај је од њих слабо запажен, и
поред еклатантности његове светско-историјске димензије, те и мноштва од-
лика које би за примењивање њихове социјалне доктрине могле бити изазов
par eх�ellen�e. Дакле, они су у вези са њим углавном ћутали, а тако чине и сада.
Изостајањем реакција какве су – да је било њиховог другачијег односа – могле
(требале) бити, увелико су изневерена основана очекивања свих оних који су
познавали њихов доскорашњи идеолошки идентитет, грађен на њиховој соци-
јалној доктрини, а који је недвосмислено био леви/прогресистички.
Ако оставимо по страни изневеравање очекивања и разочарање зналаца,
евроекологисти су овиме и објективно себе веома компромитовали. Јер, њи-
хово оглушивање и пасивност, односно непротивљење, чак и ако нису израз
слабе заинтересованости, ипак – пошто су суочени, као субјект са репутаци-
јом изразите сензитивности, са једним овако изазовним проблемом – значи
готово исто што и толерисање много чега неприхватљивог и нетолерабилног
у вези са њим, а што објективно стоји директно насупрот њихове леве/прогре-
систичке идеологије. Када је у питању пасивно држање субјекта од којег се, као
„бича планетарне савести“, очекивало и неизоставно проактивно реаговање,

може се рећи да је такав његов став, објективно, раван имплицираности, ако
не и саучествовању, што је за њега веома компромитујуће.41
И сасвим површно упоређивање онога што је европски еколошки покрет,
суочен са косметским проблемом, заиста испољио (односно испољава), са
садржином и налозима његове декларисане социјалне доктрине, показује да
је његов хабитус директно супротан њеном карактеру, начелима, нормама,
прескрипцијама.
А сада, ево – у једној општијој рекапитулацији – и неких од тих момена-
та кроз које су евроекологисти, поводом косметског питања, себе – као пре-
тендоване шампионе прогресизма постмодерног доба – увелико изневерава-
ли; било заузимајући криве позиције, било пропуштајући да заузму праве:
Екологистичка идеологија и на њој засновани друштвени покрет у водећим
европским земљама, односећи се на описане начине према овом питању, из-
неверили су, најпре, своју раније децидно исказивану критичку позицију пре-
ма неолиберализму. пристали су, сада, и на његов двосмислени и дубиозни
глобализацијски пројект, чије наличје карактеришу: драстично потискивање
друштвено-хуманистичке тематике и отворена тежња за међународном доми-
нацијом.42 Нису се, дакле, у косметском случају (као ни и у ширем српском
случају), својим ставом усправили против империјализма и отворене импе-
ријалистичке агресије.
Али, све ово много не изненађује, када се зна да европски екологисти себе
изневеравају и компромитују – такође углавном ћутећи – и поводом жало-
сних косметских проблема директно екоцентричне врсте,43 а које је увелико
индуковао, својим ставовима и делањима, управо развијени свет коме и они
сами припадају.44
41 Једнако као што, на пример, и било чије ћутање о било каквој агресији, чак и без иска-
зивања икакве сопствене солидарности са њом, веома морално оптужује онога који ћути. На
неумесност ћутања субјеката који претендују да имају улогу „опште савести“, а управо у вези
са косметском драмом, и препознајући ову као аутентичну тему, недавно је часно дидактички
подсетио знаменити Европљанин петер Хандке: „Ако ја на ту неправду не реагујем, онда се не
смем писцем назвати. Много је неправди на свету, али се за ову осећам одговорним и дужност
ми је да о томе пишем.“ („Вечерње новости“, Бгд., 16. 10. 2009)
42 Евроекологисти су се показали као недостатан, па и недостојан (комформистички ћу-
тљив) аналитичар/критичар нечасних потеза западног света у оквиру континуума несумњиво

геостратешки инспирисаних агресија, чиме су пристали и на крајње непримерен третман
легитимних интереса српског народа на његовим просторима, којим су ови изразито оште-
ћивани.
43 Ако изузмемо извесна благовремена, али недовољна и неупечатњива реаговања само
неких маргиналних субјеката или структура овог покрета, те и нека њихова озбиљнија, али
увелико закаснела реаговања.
44 Изостало је иоле озбиљније њихово реаговање на изазов какав представљају: намерно,
силничко расејавање по животном простору народа једне земље (Србије) не само изразито
нехуманих него и директно антиеколошких убојних средстава, за које се зна да ће имати и
погубна одложена дејства (пре свега, засипање бомбама са осиромашеним уранијумом и касет-
прецизираћемо сада и које добре особине европски екологисти, сучеље-

ни са косметским парадигматичним изазовом, нису (или су јако ограничено)
исказали у свом одговарајућем хабитусу, а које лоше, мање или више, јесу.
Ако се њихово постављање према кризној косметској ситуацији гледа посред-
ством односа (макар и претежно имплицитног) према њеним спољашњим
манипулаторима45 ти екологисти, као претендујући прогресисти – својим
оглушивањем (пристајањем) на њихове идеје и активности – нису исказали:
истинољубивост, критичност, радикализам, храброст, принципијелност, ху-
манистичку сензибилност и универзализам свог алтруизма, проеколошку
свесност, предузетност која би одговарала карактеру њиховог проактивног
бића... Не супротстављајући се изопаченим и опаким ставовима света чији
су део, исказали су: недоследност, неискреност, неодговорност, комформизам,
опортунизам, кукавичлук, несензибилност за сопствену екоцентричну те и,
уопште, прогресистичу друштвено-политичку тематику.46
Такође, европски еколошки покрет није исказао ни одређене делатне од-
лике које, као израз његове својеврсности у односу на главне субјекте друштве-
но-политичке арене, битно карактеришу његову општу природу; онê, наиме,
које би такође требало да пружају гаранцију – опет не-садржинске врсте – ње-
гове претендоване левости/прогресизма, а чијим су изостанком (губитком)
ови додатно доведени у питање, учињени проблематичним, компромитовани.
Реч је, пре свега, о аутономности и алтернативности. покрет је губио своју из-
ворну и конститутивну политичку самосвојност одступајући од сопствене кри-
тичности и иницијативности, од када је прихватио да пасивно следи априорне
слике, ставове и обрасце, и ћутањем одобрава активности, тзв. међународне
заједнице (заправо, најагресивнијих представника етички већма нелегитим-
ним бомбама). Иначе, у првом ешелону „политичара-бомбардера“ били су и њихови најпроми-
нентнији представници – заклети заштитници животне средине и живота као таквог: један
легендарни екологистички вођа – Јозеф фишер (тада министар иностраних послова СР Немач-
ке) и један високи државник који ће се тек потом прочути по проеколошком ангажману, а који
ће му донети чак и Ноблеову награду за мир(?!) – Ал Гор (бивши потпредседник САД, у време
када су Космет и Србија засипани осиромашеним уранијумом). Европски екологисти, као „без-
условни заштитници живота као таквог и телесног интегритета његових носилаца“ – као да
нису приметили ни морбидно атаковање на животе припадника незаштићеног народа који су
отимани ради сечења њихових тела у сврху продавања одсечених делова. Не чују се довољно
њихови гласови ни у овом случају (поводом кога би ови морали сезати до неба).
45 А за које је утврђено да су, заузимајући ставове и делујући, исказали: необјективност,
пристрасност, непринципијелност, бахату претенциозност, агресисвност, те и спремност на

подмукло деловање.
46 Све те особине, које их, дакле, увелико компромитују, нарочито су видљиве када се
узму у обзир посредна и непосредна држања према косметској парадигми оних њихових пред-
ставника који су израсли у политичаре традиционалне врсте и као такви досезали до полуга
јавне власти и наднационалног утицаја.
них интерêса водећих западних земаља).476 Губећи тако аутономност, губио

је и своју, такође конститутивну, алтернативност.
И поред тога што су многи били склони да – верујући у одговарајућу
афирмативну саморепрезентацију европског екологизма – очекују његово
аутентично прогресистичко исказивање поводом искушења какво је космет-
ско, показало се да он за то не поседује потребни капацитет. Може се закљу-
чити да је његов прогресистички идеолошки потенцијал западао у кризу и
по мери губљења означених двеју изворних особина, које су раније, како је
изгледало, биле усклађене са његовим декларисаним и широко препознава-
ним хуманистичко-еманципаторским и непосредно-демократским иденти-
тетом. За садашњу ситуацију европског еколошког покрета у овом погледу,
чије профилисање коинцидира управо са заоштравањем косметске кризе у
последњој деценији, може се рећи да представља слику дебакла једног (негда-
шњег) племенитог заношења.
Ипак, могуће је још једном питати се да ли је оваква слика заиста и прави
актуелни одраз разматране стране евроекологизма, или је, пак, одраз какве
ситуације која би била само инцидентна? по свему, изгледа да је ово прво. Сто-
га се намеће и закључак да нам се овај, заправо, криво представљао, а да су га
таквим представљали и многи његови тумачи који нису важили за неозбиљне.
За његову саморепрезентацију током последњих двеју деценија, обележених
потенцијалом српских/косметских искустава, може се рећи да је увелико била
испразна, да је његов прогресизам био само декларативан, парадни, помодан;
тако да, на пример, његови ставови из 80-тих о сопственој „антисистемској
субверзивности“ данас звуче као самодопадљива и необавезујућа салонска
наклапања. Наше априористичко очекивање безрезервне прогресистичке
оријентације, воље, резоновања, хтења, прегнућа... европског екологизма по-
казало се неоснованим и наивним, а од дотичних „његових“ вредности, на-
чела, интенција остале су, углавном само – декларација и декорација. Овај
савремени друштвено-политички актер је, дакле, некритички и преозбиљно
схватан као субјект безусловно леве/прогресистичке идеолошко-политичке
оријентације.
Надаље би било занимљиво потражити и могућа објашњења показаног
држања европских екологиста, којим они тако очигледно изневеравају сопстве-
ни претендовани идентитет. Ту би се могло кренути од двеју претпоставки: (1)
47 Карактер алтернативног агенса у друштвено-политичком пољу почео је видније да
губи, још раније (пре избијања искушавајућих косметских и укупних турбуленција на срп-
ском простору), посредством својих изданака који су се конституисали у еколошке странке,
а, нарочито, оне странке које су досезале до значајнијих полуга јавне власти (за које је, како се
показало, широки алтернативно-спонтани еколошки покрет представљао само врсту иници-
јалне инфраструктурне претпоставке, односно лифта за уздизање ка политичкој власти). Али,
са овим драматичним косметским/српским догађањима и најшири, још увек алтернативни
делови покрета су, описаним својим постављањем и држањем према њима, увелико губили
карактер о коме је реч.
да узрок таквог држања лежи у неадекватности њиховог (релевантног) знања

и (2) да његов узрок представљају објективно дата ограничења њихове моћи
за другачије усмеравање/деловање.
Сасвим је могуће да је европским екологистима за заузимање исправнијих
позиција у овом питању недостајало дотичног знања; јер, за разлику од неких
других кризних питања нашег доба, у овоме је, од самих почетака његовог
драматичног заоштравања, огроман део човечанства фактички био у великом
незнању о правој природи његових одредница: узрôка, релевантних значе-
ња, залôга, стварних легитимитета, мотива, перспектива.... у вези са њим.48
Систематско пропагандно наметање искривљене слике о српском питању и
Србима као искључивим или вансеријским нарушитељима цивилизацијског
реда, могло је учинити да износ недостајућег истинитог знања и у европских
еколгиста буде толико велики да би их, битно деформишући њихове визуре,
онемогућавао да дубље критички сагледавају предметне ситуације, да себи
обезбеде уравнотеженије представе, те и исправније постављање у свему ово-
ме. Дакле, предметна истина је, под притиском жестоке пропаганде, заиста
имала не малих проблема да и до њих продре.49
Међутим, то што су европски екологисти, као и читава светска јавност,
били у вези са косметским и укупним српским питањем генерално неадекват-
но информисани, тешко да може бити прихватљиво као озбиљно оправдање
управо за њих, као субјекте декларисаног, изразито прогресистичког акти-
визма, коме једну од темељних одредница, која се тиче циљева и делатних
метода, представља управо интензивно (безрезервно и бескомпромисно) тра-
гање за истином, укључујући и ону најтеже доступну. Сем тога, персонални
корпус еколошког покрета је, генерално, солидно образован и обавештен о
данашњем свету, односно натпросечних је сазнајних потенцијала. Стога, није
лако прихватити да у Еропи, у којој су успостављени највиши стандарди ква-
литета јавног информисања, екологисти нису имали и начина за објективније
релевантно обавештавање од претходно – оперативно – претпостављеног; па
48 У такво стање когнитивне инсуфицијенције евроекологисти су, као и сви други, могли
доћи услед жестоког, планетарног спиновања колосалном, по истину убитачном пропагандом

(напросто, читав свет запљускиван је океанима систематски продукованих лажи, путем нај-
моћнијих система и средстава којима су располагали они у чијем је интересу било потирање
или битно искривљавање предметних чињеница). Заиста, сваком бољем (што значи и поште-
ном) зналцу морале су бити зачуђујуће, као и већ увелико отужне, пропагандистичке флоскуле
толиких страсних моралистичких оптужби и педагошких претњи упераваних против српског
народа, његове државе и његових вођа; те и, као контраст томе, необјективни, пристрасни и
демагошки прикази страдања припадника фаворизоване стране у косметским сукобима. Не-
сумњиво је да су овакве неуравнотежености у приказивању укупне косметске ситауције веома
шкодиле, пре свега, разумности усмеравања реалних процеса; што важи и за оне претходно
ефектуиране, једнако сложене, на тлу бивше Југославије.
49 Несумњиво је да је било индивидуалних припадника овог покрета који су и више и
боље о свему овоме знали, али, главнина његове персоналне основе делила је званично намета-
на крива сазнања и гледишта света коме они географски, егзистенцијално и цивилизацијски
припадају.
макар оно бивало и само из маргиналних и алтернативних извора; а таквих

је било.50 Заиста, може ли иоле доликовати субјекту претходно означених пер-
форманси – комформизам крајње некритичког прихватања „знања“, у толико
деликатним стварима и моментима, која су званично сервирали носиоци вели-
ких нелегитимних интереса, уз припомоћ наводних познавалаца проблемати-
ке иза којих није нарочито тешко препознавати унајмљене, крајње пристрасне
пропагандисте у функцији наметања одређене неистините верзије релевантне
историје и садашњости, а све ради провођења проблематичних политика?
Зар је смело бити у евроеколигиста толико наивног (можда) поверења у зва-
ничне/медијске интерпретације, ако се има у виду да је и сасвим просечно
грађанско искуство, стечено у/о сопственом „развијеном и слободном“ свету,
могло пружати довољно сазнања о злоћудној спрези медија и власти (и/или
крупних економских интереса), те и о колосалним техничким могућностима
пропагандног деформисања чињеница?51 Како се, у вези са косметским/срп-
ским питањем, уопште нису присетили нпр. злочестих – раније ревносно
осуђиваних – работа Сједињених Држава, тј. ноторности, ординарности, пер-
маненције „америчког терора“? (Емил Влајки) Зар су они, који су били познати
по дубини анализа узрôка друштвених и међународних процеса и догађања,
сада могли бити толико неуки па да и у „косовском питању“ не прозиру старе
и стандардне шеме и методе произвођења противречности, распиривања ет-
ничких сукоба, инфилтрирања на терен („геостратешки простор“), и све то уз
максимално могуће контролисање информација? Зар субјектима прогресизма
каквима се приказују европски екологисти није било у најмању руку сумњиво
безмерно инсистирање на кажњавању злочина Срба и, истовремно, готово
безгранична индулгенција када су у питању њихови непријатељи као и тако
изражен и универзализовани одијум према Србима, насапрам тако великих
симпатија према свима другима који су са разбијањем Југославије/Србије
долазили у сукоб са њима, а којима ништа озбиљније није замерано (бар у
време док су се одређени „послови пословали“), већ им се, напротив, док су по
Србима бацане ракете и бомбе, обилато помагало свим средствима: новцем,
оружјем, стручњацима, аваксима, медијима, дипломатијом...). Зар им је могла
изгледати нормалном и истинитом, уопште, тако изненадна историјска појава
апсолутне неваљалости читавог једног народа (српског)? На ово се надовезује
50 У том свету делују и истакнути независни и критички посматрачи и мислиоци, дакако
малобројни, али чија истинитија сазнања (релевантне истине) ипак нису била недоступна,
јер су их они достојно јавно бранили (међу њима, и светски познати интелектуалци, групе,
медији: пинтер, Хандке, чомски, „Јунге Велт“...
51 Да ли се може објаснити било чим другим, сем одустајањем евроекологиста од битних
сопствених начела – њихово тако лако пристајање да, у косметском/српском случају, безре-
зервно верују онима који су недавно два пута онако „истинито“ јавно образлагали своја два
рата против Ирака? Зар је било тако тешко присетити се кáко су јавно представљани циљеви и
пракса западних земаља (агресије, подјармљивања и подмукла пљачкања јадног света) током
колонијалне прошлости и неоколонијалне садашњости?
и питање: како су могла проћи без гласне упитаности европских екологиста,

као поборника недељивости универзалне правде, нападна залагања великих
актера светских „послова“ (какав им је и овај косметски), који су објективно
уроњени у праксу великих злочињења, за њихову начелну изузетост од кри-
вичног гоњења (тј. некажњивост)? Зар су европски екологисти заиста тако
неупућени у широке геостратешке визије и пројекте? Зар је било тако тешко
прозрети да су дубоки и прави узроци/разлози чињења великог зла које се на-
носило/наноси српском народу и његовој држави, у основи, геостратешке вр-
сте? Зар је могуће да субјекти који „мисле глобално“ не примећују да је сушти-
на косметског проблема, у мери у којој је он исфорсиран – директни рефлекс
геостратешких консидерација и накана, у време већ отпочелих „тектонских“
процеса рекомпозиције ситуације на „шаховској табли“ глобалне политике;
чији главни мотив су огољени интереси, али не такви да би, са становишта
стандарда које су креирали и другима намећу управо ти велики стратези, они
били и легитимни и, као такви, могли бити и јавно признати? поред свега
другог, зар је екологистима – који мисле/брину о стањима природних ресур-
са као таквих, а којих је све мање – могло остати несазнато нпр. и то да на
маленом косовском простору има угља за још 550 година експлоатације, па
да нису могли наслутити и врло конкретне, са том чињеницом повезане, апе-
тите оних који управљају тамошњом кризом? Тешко је поверовати да европ-
ски екологисти нису били у стању да претпостављају да би се могући разлози
толике фокусираности стратега западног света на косметско питање (као и
српско питање уопште) могли веома разликовати од свих оних који су јавно
изношени; те тако и разлози описаног непримереног односа тих моћних аге-
наса према њему; да је „изненадна појава „архи-неваљалости“ српског народа
била потребна, јер се он нашао – самим својим постојањем на свом простору
и у сопственом идентитету (за шта се не може јавно рећи да није легитимно)
– на путу великих нелегитимних и камуфлираних интереса; те да га је, када
се није показао недостојанственим, требало – службено класификованог као
„српски фактор“ – безобзирно (и агресивно и подмукло) притезати до његовог
потпуног политичког неутралисања, па макар то морало бити и применом
милитаристичког „хуманизма“ (оличеног у милосрдном анђелу-бомбардеру),
односно вишезначном разарању и унесрећивању његовог бића, укључујући
и његово бесмислено кажњавање „решавањем косовског питања“. Европски
екологисти нису били у стању да уоче како су неки догађаји још пре него што
ће настати бацали своје сенке (Маркс), сенке својих истинских узрока.
Ако је током неколиких узаврелих, ратних година, уз јеку оружја, крике
жртава и заглушујућу пропагандну канонаду, било мање повољних услова за
објективно сазнавање косметске ситуације, то се не може рећи за данашње,
знатно измењене услове, када је она већ солидно „охлађена“ и кудикамо погод-
нија да буде мирније посматрана и да се о њој трезвеније закључује; нарочито
о свему ономе што је непосредно претходило њеном финалном погоршавању,
од краја прошлог века до данас. Више нису толико снажне и делатне инфор-
мативне блокаде и смицалице које су доскора веома редуковале доступност,
чак и у Европи, чињеницâ чак и о блиској предисторији косметске драме. С
друге стране, са данашње, још веће временске дистанце, могле би бити много
тачније читане и већ доста рафиноване и кристализоване лекције из проте-
клих хрватских и босанско-херцеговачких догађања, а са којима је косовско-
метохијска, још увек актуелна ситуација увелико у вези. Несумњиво је да би
европски екологисти накнадним проучавањем и тих реалности могли себи
косметско питање учинити знатно јаснијим.
Најпре, од мноштва превиђаних или занемариваних чињеница са самог
косметског терена, из времена које је претходило скорашњем кулминирању
тамошње драме, а које би ваљало макар и накнадно привести к знању, важно
је, поменути: вишедеценијско исељавање Срба под различитим притисцима,
затим мучка убијања стотина српских полицајаца и војника само у оној једној
години пре него што је српска држава била принуђена да делује на начине са-
свим примерене државама у таквим ситуацијама, а што је, узето за разлог ве-
ликог агресивног рата против ње (са до тада невиђеном ангажованом силом),
те и продуковања ланца даљих несрећа за српски народ; коначно, и оно што
је заиста представљао фамозни „случај Рачак“ (који је био формални повод за
ту бруталну агресију), а реч је о – данас разоткривеном – продукту бесрамне
монтаже са подмуклим циљем, односно парадигми из које би се могло, ево,
макар и накнадно много битнога схватити.
Уколико европски екологисти не би остали у незнању и о свему овоме –
што, иначе, напредни свет коме они припадају још увек већма прикрива, ба-
гателише или/и прашта – могуће је да би могли постати свеснији и свих акту-
елних срамних косметских операција против српског народа. Али, изгледа да
они овакве накнадне прилике, које би им могле итекако помоћи у исправном
обавештавању и закључивању о косметском питању – судећи према њиховом
хабитусу – не користе.
Све у свему, протагонисти овог некада прогресистичког активизма са-
да неодговорно пристају на комфор рефлексије о косметској стварности без
аутентичног познавања чињеница, те и без критичке дистанце према туђем,
проблематично заинтересованом њиховом представљању и тумачењу. Опре-
дељују се, оглушују се, толеришу, опраштају, солидаришу се..., не упознавши
адекватно генезу, чиниоце, детерминанте и импликације изузетно сложене и
деликатне косметске ситуације. Ако ли би мањкавост њихове обавештености
дуговала њиховој слабој заинтересованости, јер, напросто, нису ни свесни
светско-историјске парадигматичности те ситуације, ко би други, пре њих
самих, за то могао сносити кривицу, за то што су, сасвим супротно самоодре-
ђењу свог идентитета, изненадно, поводом једног оваквог случаја, постали
индиспонирани за критичке перцепције и анализе?
У покушају објашњавања описаног непримереног држања европских еко-

логиста према актуелном косметском/српском питању, које толико одудара од
њихове левичарске/прогресистичке репутације, могло би се поћи и од конста-
тације да је њихов покрет већ и пре овог свог идентитетског краха био почео
да се организационо и делатно трансформише на такав начин и у толикој мери
да је то већ знатно ометало његово аутономно деловање у складу са сопстве-
ном социјалном доктрином. Наиме, као што је то већ изнето, најдинамичнији
и најорганизованији делови еколошких покрета су се већ од краја 70-тих годи-
на, у готово свим земљама западне Европе, преображавали у политичке стран-
ке. Иако су оне тежиле да буду по много чему различите од традиционалних
странака (себе су називале и „анти-партијама“), сâмо њихово формирање тих
„зелених странака“ представљало је одсудан корак у удаљавању екологиста од
изворних образаца њиховог алтернативно-спонтаног и извансистемског („ан-
тисистемског“, „субверзивног“) деловања. Тај тренд интегрисања екологиста у
етаблирани политички систем појачан је када су, потом, посредством тих своје-
врсних организација у једном броју европских земаља њихови представници
досезали и до значајних позиција у институцијама политичке власти. постаја-
ли су значајне личности традиционале политике, делујући у представничким,
па и извршним државним органима.52 Све ово није могло бити а да не остави
трага и на њиховом општем идентитету. Директно учешће у власти неминов-
но је еродирало (корумпирало) њихов специфични алтернативни карактер и
декларисану постмодерну прогресистичку оријентацију; све до потпуног изне-
веравања ових, што је постало више него очигледно у косовско-метохијском
– као, уосталом, и читавом српском – случају. чињеница је да је изворни по-
крет европских екологиста увелико био жртва отуђивања сопственог руковод-
ства.53 Слој егоцентричних и амбициозних политичких каријериста, солидно
етаблиран у структурама власти, закономерно је изневеравао изворна начела
„зеленог покрета“, пригушујући демократски потенцијал његове базе, што је
морало битно ограничавати могућности њених припадника да се другачије,
односно исправније (разумније и поштеније) критички и проактивно огласе
и поводом косметског/српског случаја; што би – с обзиром на прогресистичку
репутацију екологизма – било очекивано. Дакле, не само због неадекватне оба-
вештености чланства покрета, него и због блокираности његове аутентичне
експресије званичним гледиштима и ставовима наметаним од елите његових
политичких представника, изостајало је све оно за шта је имало основа да бу-
52 Знаменити протагонисти екологизма постајали су и светски познати политичари, нпр.
Јозеф Јошка фишер и Ал Гор (додуше Гор ће се афирмисати као протагонист екологизма у пра-
вом смислу тек пошто је прекинуо класичне политичке активности, после пораза у изборној
трци за место председника САД, 2005. године). „Зелени“ такође учествују и у политичком раду
Европског парламента (Данијел К. – Бендит, петра Кели и др.) и парламентарној скупштини
Савета Европе, где имају своје посланичке групе.
53 У складу са Михелсовим „законом олигархије“, који делује у било којој и каквој орга-
низованој структури.
де. Ипак, тачно је и то да је влашћу „инфицираним“ и отуђеним политичким

руководствима, која нису изражавала аутентични идентитет покрета, база
каткад покушавала да ускрати подршку, тј. да се и јавно супротстави њихо-
вим олигархијским тежњама које су њу онемогућавале да следи свој изворни
идентитет. Извесни такви отпори индикују и да се бар део чланства, упркос
наметања интерне дисциплине и интензивног пропагандног спиновања, бар
понекад није слагао са својим представницима у власти који су заступали ста-
вове официјелне државне политике према Космету и Србима.54 Али упркос
тим спорадичним и маргиналним отпорима у бази покрета, који, све у свему,
нису имали дубљег, виднијег и трајнијег ефекта, чланство је, већински, оста-
јало уз оне које је њихов покрет уздизао до значајних политичких функција.
Те личности и групе које су у име екологиста учествовале у власти, оставши
и даље најдинамичније у продуковању идеја и заузимању ставова, наметале
су се као најмеродавније, и као такве и надаље су код ових уживале ауторитет
и кредибилитет. Дакле, чињеница је да чланство није било у стању (или није
хтело) да избегне судбину подвргавања њиховој доминацији, нити да се од
њих озбиљније критички дистанцира.
Ако би кукавички став европских екологиста-политичара поводом ко-
сметског/српског питања био правдан спољашњом условљеношћу недостатка
њихове моћи за исправније постављање (пре свега, због нужности прихва-
тања уцењивачких коалиционих аранжмана), коме би терет те чињенице,
пре него њима самима, могао ићи на душу? А, ако би њихово пристајање на
ставове антицивилизацијских званичних политика њихових држава у вези
са Косметом – нпр. прихватање одређених геостратешких разлога – било из-
раз њиховог реал-политичког смисла, да ли би такво нешто могло пристајати
(доликовати) аутентичном екологизму?
Најзад, у покушају разумевања чињенице да је европски екологистички
активизам, интегришући се у неолибералне политичке системе и њихове гло-
балистичке политике, прихватао и одговарајуће њихове проблематичне услов-
ности, могуће је претпоставити и евентуалну калкулацију његових стратега
према којој би повиновање захтевима политичке власти у којој учествују – а
што је, ево, у косметском случају, за њих значило и жртвовање значајних дело-
ва сопствене социјалне доктрине и идентитета – требало заузврат да увећава
54 Једно сликовито сведочанство: поједини разгневљени чланови немачких „зелених“,
приликом једног њиховог окупљања у време агресије на СР Југославију, жестоко су изража-

вали незадовољство због директног учешћа њихове странке, посредством Јозефа фишера,
њиховог легендарног вође, а тадашњег министра иностраних послова Немачке, у тој срамној
агресији, која је пропагандно називана „хуманом интервенцијом на Косову“. Тада је фишер
чак и физички нападнут (мада ипак само симболично – бацањем црвене фарбе у лице). Да-
кле, било је чланова покрета „зелених“ који су деловали према својој савести, а у складу са
изворним начелима његове социјалне доктрине. О неком већем нерасположењу припадника
шире базе тог покрета према етаблираним и отуђеним политичарима потеклим из њихових
редова, који су занемарили друштвено-политичке постулате екологизма и тиме изневерили
његов прогресистички идентитет, подаци су недовољни и несигурни.
капацитет тог активизма за остваривање његових матичних, проеколошких

циљева и наума. Међутим, ако се има у виду косметско искуство, сигурно је
да је у оваквом евентуалном рачуну било грешке55. Дакле, својим држањем
према косметском проблему, европски екологизам који је попримио класич-
но-политичко обличје, уз изневеравање прогресистичког, изневеравао је и
свој базични, екоцентрични (проеколошки) идентитет.
Ако се све изнето има у виду, какав би могао проистећи закључак о капа-
цитету европског еколошког покрета за исказивање прогресистичког иден-
титета? Да ли би овај покрет могао, према том мерилу, још бити сматран
релевантним, данас и убудуће? Сазнања о разочаравајућој етичкој каквоћи
његовог друштвено-политичког хабитуса испољеног у косметском/српском
случају морају побуђивати озбиљну скепсу у погледу поменутог капацитета.
Тешко је претпоставити да би овај, на описане начине дискредитован покрет,
још могао имати иоле уверљивог предметног потенцијала (каквог, иначе, се-
би самодопадљиво приписује, и какав је и споља – априорно и некритички
– препознаван или прижељкиван). Дакле, сада више не налазимо основа за
безрезервно прихватање његове саморазумеване, саморепрезентоване и са-
морекламиране хуманистичке и еманципаторске хиперсензибилности, ис-
крене етичке забринутости и промптне проактивне предузетности, као ни
пронормативне и продемократске усмерености и других прогресистичких
(поштењачких) својстава и ставова.
Занимљива су и питања: може ли убудуће уопште више бити екологизма
са кредибилном прогресистичком социјалном доктрином? Односно, да ли је
замисливо поновно успостављање тог дçла или аспекта његовог идентитета ко-
ји се заснивао на њој? пошто је на парадигматични косметски изазов реаговао
– макар то било и претежно пасивним начином – занемарујући систематски
своју прокламовану социјалну доктрину, односно делујући директно у сукобу
са њом, да ли ју је учинио и у перспективи – „мртвим словом на папиру“, одно-
сно излишном? Несумњиво је да ће покрет европских екологиста, као облик
својеврсног друштвеног окупљања и активизма, наставити да постоји, али
није извесно да ће то и надаље бити и са досадашњом (још увек експлицитно
неодбаченом) социјалном доктрином? Са њом, као доскора онако и онолико
битном, по свему судећи – неће.56 Оваква перспектива тематске ампутације,
55 Будући да је поменуто жртвовање „компензовано“ једино њиховом обавезом да при-
стају управо на масивно загађивање животне средине ратним дејствима, на драстично угро-
жавање живота (људи и других организама), укључујући и оно са одложеним дејством (пу-
тем осиромашеног уранијума, касетних бомби, убитачних продуката намерно изазиваних
експлозија хемијских складишта итд.); уз све ово, није на одмет подсетити се и чињенице да
бескрпулозни моћници, чијем такту су се евроекологисти повиновали, јесу управо они који
су упорно одбијали потписивање проеколошког протокола из Кјота.
56 Оваква перспектива занемаривања социјалне доктрине још је изгледнија будући да
њену тематику сада већ увелико преузима један нови субјект на друштвено-политикој сцени
– антиглобалистички покрет.
којом ће покрет бити сведен на матичну, енвиронменталистичку тематику (за

коју је он још увек неприкосновен), не само да изгледа најреалнија, него би
она могла бити и политичко-етички најкоректнија; како надаље, у погледу на
европски екологизам, не би више било заваравања, те и изневеравања неосно-
ваних очекивања. Ово ипак не значи да му друштвено-политичка тематика
више уопште неће бити потребна. Она би му могла и надаље бити корисна,
али, чини се, још само као подлога демагогије која би му олакшавала прибли-
жавање полугама власти (које би, потом, могле бити коришћене, евентуално, и
за реализацију његових природно-протекционистичких циљева). Мада, и ова-
кво предвиђање није без одређене резерве. Јер, мало је изгледа да би та, у такву
сврху употребљавана, социјална доктрина својим тематским опсегом могла
надићи оквире интерних интереса и потреба друшатва развијеног либералног
света у којима овај покрет делује. Међутим, и када је у питању даља судбина
екоцентричне тематике, изгледа да ће покрет и њу – упоредо са сужавањем
прогресистичке социјалне тематике – деформисати тако што ће јој редуковати
универзалност. (Тај тренд недвосмислено је најавила управо стварност одно-
шења евроекологиста према проблему Косова и Метохије.). претпостављано
егоцентрично (егоистичко) проблематско усмерење било би у оба случаја из
истих разлога. Наиме, то што протагонисти данас најразвијенијег екологизма
нису показали одређену критичку дистанцу према неподопштинама развије-
ног света с обзиром на актуелну косметску/српску драму, иоле достојну своје
саморепрезентације, то што се нису усправили против њих, могло би бити
одраз просте чињенице да и тај екологизам и његови протагонисти том све-
ту егзистенцијално и другачије присно припадају. Без обзира на сво њихово
дистанцирање и критичност према њему (поготову оно испољавано раније),
по различитим питањима (која беху дакако, мање опипљивог значаја од овог
косметског), они су ипак са тим својим светом дубоко и вишеструко повеза-
ни, и биће да се базично интересно са њим идентификују. Биће, тако, и да су
евроекологисти ипак следили – макар интуитивно – и геостратешке циљеве и
разлоге влада својих држава. Овим се можда слути да ће и добар део матичног,
екоцентричног (проеколошког) дискурса највероватније бити лако занемарен,
а пре свега универзална протежност њиме истицаних брига и циљева нпр. у
ситуацији какве озбиљније несташице ограничених природних ресурса...,
када ће европски екологисти – чини се, на основу ових наших косметских
искустава – упоредо са вероватним истрајавањем у истицању општих еколо-
шких интереса за повољна стања ресурса као таквих – несумњиво бити на
страни врло конкретних интереса и тежњи сопственог, развијеног света за
приоритетно прибављање њему потребних ресурса и то, безмало, свим сред-
ствима (што би могло укључити и отимања и варања, односно унесрећивање
великих људских група које не припадају ужем интересном кругу тог света
који је и њихов).
Miroslav Jevtovic
Belgrade, Serbia
LEfT IDEOLOGICAL IDENTITy Of THE EUROPEAN ECOLOGICAL

MOVEMENT VIS-A-VIS CHALLENGES Of CURRENT KOSOVO
AND METOHIA PROBLEM
Summary
the paper attempts to authenticate the effectiveness of the aspiring and until
recently widely recognized “left” ideological identity of the european environmental
movement. this is done through the study of the coordination between a realistic
being of that specific social gathering and activism with its social and political
doctrine, which being the basis of the subject identity has also been declared and
externally identified as explicitly “left”. the realistic being of this movement has
been considered through a critical analysis of its relevant demeanor while the de-
meanor itself is considered through the analysis of appointment and conduct of its
protagonists towards the current Kosovo and Metohija issue, which is considered as
paradigmatic in various meanings of the term by the author. the author engaged in
this study with a hypothetical scepticism which refers to the legitimacy of aspiration
of the european environmentalism considering the marked ideological identity, as
well as the fundamentality of its external perception which corresponds to such as-
piration. the scepticism has existed, actually, with regards to quality and the degree
of coordination between the proclaimed “left” ideals, on the one hand, and true
potentials (realized through the demeanor) of the specific and certainly promising
actor (in the subject sense) of the contemporary social and political area; or to be
more specific – the doubt with regards to the achievement of the expected harmony
between the two outcomes of its entire entity: normative and effective. expressed in
a somewhat different manner, this study – through the analysis of the responses of
this collective subject to the situation in which it is objectively facing first-class and
paradigmatic challenge/temptation which the actual deeply distorted Kosovo and
Metohija reality represents – authenticates the hypothesis about the problematic
quality of its ideological self-representation and external perception. It has been
shown, all in all, that the entire relation of this actor towards this topical and very
significant social and historical issue erodes its left identity to a great extent, in
other words that the feature of this subject, parallel to the raise in deficit – in front
of such a challenge/temptation – of its consistency to its own “social doctrine” has
faded considerably, that its left identity has fallen into a deep crisis, i.e. it has been
neglected, essentially failed, compromised.
Key words: environmental movement, left/progressionist ideological identity,
the challenge of Kosovo paradigm, the compromising of aspired identity.
УДК 327.7/.8(497.115)
Владислав Јовановић
ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА ПИТАњА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Интернационализација питања Косова и Метохије је незавршен процес.

прва призренска лига. Велика Албанија под протекторатом Италије. Бујанска
конференција 1943/44. планови федерације са Албанијом. Изјаве из врха КпЈ
(Комунистичке партије Југославије). Одлука Националног комитета ослобо-
ђења Југославије бр. 153. Улога Албаније у процесу интернационализације.
Ибрахим Ругова у експанзији сепаратизма. Спољни чиниоци интернациона-
лизације. побуна Албанаца 1981. Одредбе КЕБС-а о националним мањинама.
Навијање Аустрије и САД за косовометохијске Албанце. Специјални статус
за Косово у папиру лорда Карингтона. Ултиматум САД-а Србији у вези са Ко-
совом и Метохијом. Мешање Контакт групе и њена саопштења. Мешање СБ
УН и његове резолуције. Контакт група и Конференција о Косову и Метохији
у Рамбујеу 1999. Ултиматум Србији у Рамбујеу. Агресија НАТО-а на СРЈ 1999.
Резолуција СБ УН 1244 и стварање УНМИК-а и КфОР-а. ЕУЛЕКС потискује
УНМИК на Косову и Метохији. Бечка конференција о статусу Косова и Ме-
тохије 2008. Једнострано проглашавање независности Косова и међународна
признања. Захтев ГС УН Сталном међународном суду у Хагу да дâ правно
мишљење о сецесији Косова. САД и пораз међународног права. Стварање
опасног преседана и уздржаност већине земаља од признања једностране
независности. Неопходност очувања тапије Србије на Косово и Метохију и
непопуштање пред притисцима са Запада.
Кључне речи: Интернационализација. Незавршен процес. Унутрашњи
подстицаји. Бујанска конференција. побуне. Устав 1974. Албанија. Спољно
мешање. Сепаратиизам. Ултиматум. Специјални статус. Контакт група. СБ
УН. Резолуције. Рамбује. Беч. НАТО агресија. КЕБС. САД. Запад. Резолуција
1244. УНМИК. ЕУЛЕКС. Тапија.
1. До интернационализације питања Косова и Метохије није дошло изне-

нада нити је она резултат само једног догађаја. Ради се о процесу који траје и
чији крај се још не назире. Заметак тог процеса је у паналбанском програму
прве призренске лиге из последње четвртине XIX века, чија je реализација
текла кроз више етапа, уз редовно активно учешће заинтересованих спољних

чинилаца (фашистичке Италије, нацистичке Немачке, комунистичке и пост-
комунистичке Албаније, Немачке, САД, НАТО-а и бивших југословенских
републике Словеније и Хрватске).
Интернационализација питања Косова и Метохије је, такође, резултат
деловања домаћих југословенских и српских комунистичких политичара не-
посредно иза Другог светског рата и у току уставних трансформација до 1974.
године, које су стално надограђивале статус јужне покрајине Србије: 1947. го-
дине је аутономна област, 1963. је аутономна покрајина, 1974. је социјалистич-
ка аутономна покрајина. посебно су били подстицајни и штетни неопрезни
и неодговорни ставови неких кључних политичара КпЈ одмах иза Другог
светског рата о могућности уступања Косова и Метохије Албанији у случају
њеног уласка, као седмог члана, у југословенску федерацију. Таква рискантна
политичка размишљања, којих је било и током НОБ-а, била су охрабрила кому-
нисте Албанаца Косова и Метохије да на конференцији у Бујану (31.12.1943–
2.1.1944) формулишу захтев за одвајање Косова и Метохије од Србије и њеног
припајања Албанији. На линији политике подилажења тамошњим Албанци-
ма, била је и злогласна Одлука Националног комитета ослобођења Југославије
бр. 153 од 6. марта 1945. године, којом се привремено не дозвољава повратак
колониста на територију Косова и Метохије. показало се да је привремено би-
ло само еуфемизам за сталну забрану њиховог повратка. Циљ те одлуке био
је само један: даље ослабити ратом већ проређено етничко присуство Срба у
корист већинских Албанаца, са последицама које су се могле предвидети и
које су биле очигледно жељене од страна врха тадашње КпЈ. На истој линији
било је и давање Косову и Метохији неких атрибута државности у Савезном
уставу 1974. године, што је са отварањем југословенске кризе коришћено од
стране албанских сепаратиста и њихових западних покровитеља за тврдње да
и јужна покрајина Србије има право на самоопредељење и отцепљење.
2. Одвајање Косова и Метохије од Југославије, односно Србије, као дела
остварења пројекта о великој Албанији, представљало је константу у полити-
ци Албаније под сваком њеном владом од Другог светског рата. Оне су се раз-
ликовале само у методама и начинима за постизање тог циља, што је зависило
од околности и могућности да се са таквим планом отворено изађе. Велико
охрабрење у том правцу представљало је укључивање већег дела Косова и
Метохије у тзв. велику Албанију под протекторатом Италије током Другог
светског рата, као и тесна сарадња сепаратистичких Албанаца са Вермахтом
после капитулације Италије.
Током избијања кризе на Косову и Метохији као последице агресивног
сепаратизма 1990-тих година XX века, Албанија је отворила карте и пружала
директну политичку и дипломатску подршку Ибрахиму Ругови. парламент
Албаније је октобра 1991. године усвојио Резолуцију о признању независности
Косова и отварању амбасаде Косова у Тирани. А, Академија наука Албаније је
владислав јовановић: интернационализација питања косова и … 429
октобра 1998. године донела платформу која решење албанског питања види
у уједињавању свих албанских етничких простора, посебно Косова и Метохи-
је, у јединствену и самосталну албанску државу. Очигледно је да је постојала
тесна синхронизација између проглашења „независне републике Косово“ од
18.10.1991. године од стране нелегалног албанског парламента у покрајини и
муњевитог признавања такве фантомске творевине од стране Албаније. по-
ред тога, Албанија је преко својих контаката у свету пружала пуну подршку
тези Ибрахима Ругове да је Косово територијално а не хуманитарно питање,
као и његовој „влади“ у изгнанству под председништвом Бујара Букошија.
Албанија је, такође, дала логистичке базе војном крилу албанских сепарати-
ста ОВК на северу Албаније. Током агресије НАТО на СРЈ ставила је своју
територију на располагање агресору и била плацдарм за копнене војне опера-
ције ОВК и НАТО авијације против наше војске. Да таква отворена политика
оспоравања територијалне целине и суверенитета Србије, односно СРЈ, није
од јуче, говори податак да је Албанија у политичким побунама косовских се-
паратиста, новембра 1968. и марта 1981. године, одлучно стајала иза њихових
захтева „Косово Република“ и „желимо уједињену Албанију“.
3. Спољни чиниоци интернационализације питања Косова и Метохије
су много бројнији и директнији. побуну Албанаца на Косову и Метохији у
марту 1981. године западне земље су сматрале разлогом да нам сугеришу да
тамошњим Албанцима треба да дамо и право на државу, тј. републику, поред
најшире аутономије коју су већ уживали. Међутим, Хелсиншки завршни акт
КЕБС-а из 1975. године није ишао наруку таквом захтеву, пошто националним
мањинама није признао право на територију, односно на државу, већ само пра-
во припадника националних мањина на очување њиховог етничког, верског,
језичког и културног идентитета. Ослањајући се на Завршни акт и полазећи
од све јачег захтева косово-метохијских Албанаца да добију Републику, Устав
Србије из 1989. године лишио је јужну покрајину свих атрибута државности
и гарантовао јој аутономију коју за националне мањине предвиђа позитивно
међународно право. Сви каснији документи КЕБС-а из области хуманитарне
димензије резервишу за припаднике националних мањина стандардни спек-
тар права, у која наглашено не улази право на самоопредељење и државу.
Међутим, неки теоретичари међународног јавног права, посебно из ире-
дентистичких земаља и САД (јер их то ништа не кошта а може им донети ко-
рист) више не праве разлику између прaва народа и права националних мањи-
на, па и националним мањинама признају једнако право на самоопредељење.
полазећи од тврдњи таквих индивидуалних теоретичара, Аустрија је 1990. и
1991. године, у консултацијама са тадашњим југословенским СМИп-ом, чвр-
сто инсистирала на изједначавању националних мањина и народа и, сходно
томе, и на праву косовско-метохијских Албанаца на самоопредељење. Да то
није само став аустријске дипломатије, већ део ширих стратегијских консиде-
рација, потврђује и јавно залагање америчког сенатора Боба Дола, приликом
посете приштини 1990. године, да Косово треба да буде независно.
4. Ипак, прво помињање Косова и Метохије у једном међународном до-
кументу је био тзв. Карингтонов папир поднесен на Међународној мировној
конференцији о СфРЈ у Хагу, октобра 1991. године, где се за Косово предвиђа
тзв. специјални статус, с правом надзора Европске заједнице над његовим
спровођењем. Лондонска конференција о Југославији, августа 1992. године,
која је била наследник поменуте Хашке конференције, отишла је корак даље
усвајајући посебан документ о Косову, иако је пропао упоран покушај да се он
уврсти у остале званичне документе Конференције. питање Косова и Метохи-
је, у смислу суштинског решавања проблема Албанаца у тој покрајини, налази-
ло се на дневном реду свих политичких разговора међународних посредника
Сајруса Венса, лорда Овена и Торнвалда Столтенберга са председником Сло-
боданом Милошевићем као латентан проблем који не сме много да „каска“ за
другим актуелним питањима југословенске кризе (Република Српска Крајина,
Република Српска и оружани сукоб у БиХ). Да Косово и Метохија у политици
Запада према Србији ипак није било другоразредно питање већ је од почетка
имало стратегијске циљеве, сведочи и ултиматум који је влада САД уручила
Србији пред Божић 1991. године о решености САД да бомбардују Србију у слу-
чају да на Косову и Метохији избију оружани сукоби њеном кривицом. Био
је то прави Дамоклов мач над главом Србије, јер је оцена о могућој кривици
Србије било субјективно право америчке владе, које је она за себе присвојила.
Упорни покушаји САД да се у Дејтонски документ из 1995. године унесе и став
о Косову и Метохији нису успели, услед категоричког противљења председни-
ка С. Милошевића.
5. први оперативни акт интернационализације питања Косова и Метохи-
је извршен је 1997. године када је новоформирана и неформална, али веома
утицајна Контакт група (САД, Велика Британија, француска, Русија, Немачка)
уврстила и питање Косова у дневни ред свога деловања, на основу чега је било
издато и посебно саопштење. У посебној изјави Контакт групе од 1. марта 1998.
године уважаваују се територијални интегритет и суверенитет и пледира за
знатно већи степен аутономије и садржајну самоуправу. Косово и Метохија
се као проблем од међународног интереса помиње и у новим саопштењима
Контакт групе од 12. јуна 1998. и 8. јула 1998. године, а последњи пут 29.1.1999.
године, којим се антиципира будући развој, укључујући и прелазни пут до
одвајања покрајине од Србије, што је био директан притисак на наше прегова-
раче у Рамбујеу фебруара–марта 1999. године. На бази тих саопштења, Савет
безбедности Уједињених нација је почео да усваја одговарајуће резолуције
о Косову, прелазећи преко става владе СРЈ да се ради о чисто унутрашњем
проблему једне чланице УН, којим Савет безбедности нема овлашћење да се
бави. Током 1998. и 1999. године, Савет безбедности је усвојио четири такве
резолуције, последњу под бројем 1244. Интернационализација питања Косова

и Метохије прво преко Контакт групе а касније и у Савету безбедности, био
је први случај да се унутрашње питање једне чланице УН извлачи из њених
искључивих надлежности и преноси на међународни терен. преседан је ство-
рен за слично мешање у унутрашње ствари било које друге чланице УН која
стане на пут политици силе и диктата. Трасиран је пут за разне злоупотребе
моћи и мешања у унутрашње послове малих и слабих земаља. Једнакост свих
чланица гарантована повељом УН и дотле недодирљив појам суверенитета
оспорени су на отворен и насилан начин. Независно од Контакт групе, али
у духу с њеним стремљенима, америчка невладина организација Ethni� Rela-
tions организовала је током 1997. и 1998. године пар сусрета вођа албанских
сепаратиста и представника наше тадашње опозиције на тему Косова. Ипак, и
поред упорних настојања, та организација није успела да на те сусрете доведе
и представнике званичне власти Србије.
6. Круна политике САД да питање Косова и Метохије стави на дневни ред
једног међународног сусрета специјално посвећеног Косову било је одржава-
ње Конференције у Рамбјеу и паризу, фебруара–март 1999, где су САД истовре-
мено наступале као учесник, преговарач, запрећивач и пресудитељ. Разговори
су били фарса; послужили су само за добијање алибија за већ донету одлуку
за агресију НАТО-а на СРЈ. пре тога, била је злоупотребљена мисија ОЕБС-а
за верификацију договора о прекиду ватре, коју су САД биле инструментали-
зовале за клеветање Србије и подршку ОВК.
Агресија на СРЈ била је врхунац политике интернационализације питања
Косова и Метохије. Налазила се у ембриону стратегије САД према Балкану
још у 1960-тим годинама XX века, када је јужна српска покрајина била означе-
на као једно од подручја у свету где могу избити сепаратистички покрети.
Резолуција Савета безбедности 1244 и Кумановнски споразум били су
предзавршница те стратегије, док је завршница било отворено лобирање САД
и њихових западних савезника за одвајање те покрајине од Србије и неле-
гално једнострано проглашавање њене независности од стране сателитских
албанских сепаратиста.
САД су направиле широк лук заобилажења УН-а у питању Косова и Мето-
хије: од одлуке да отпочну ваздушну агресију без одобрења Савета безбедно-
сти, до стављања УНМИК-а у службу своје стратегије, све до отимања Косова
и Метохије од Србије, упркос гаранцији резолуције СБ 1244 да је она саставни
део Србије и да се налази под њеним суверенитетом. Толику количину прези-
ра према међународном праву и моралу није од Хитлеровог времена учинила
ниједна друга призната велика држава.
7. Бечки разговори о Косову и Метохији током 2007. под диригентском
палицом провереног пријатеља и сарадника САД Мартија Ахтисарија, били
су реплика алиби дипломатије из Рамбујеа из фебруара 1999. године. И у Бечу,
као и у Рамбујеу, фингирало се да се преговара, а у ствари тражио се изговор
за наметање решења која је Ахтисари донео у Беч у својој акт ташни. Геостра-
тегијски интереси САД и НАТО на путу даљег ширења на Исток, што ближе
ресурсима нафте и гаса, налагали су да Косово буде квазинезависна нова др-
жава, са другом највећом америчком базом на свету, и што пре интегрисано
у НАТО. У таквој праволинијској стратегији за УН, СБ, ОЕБС, међународно
право и принципе, и за Србију, ту није било места.
Димна завеса демократије, владавине права, мултиетничког друштва и
људских и мањинских права, коју чине све умањенији УНМИК и све бројнији
ЕУЛЕКС, Ахтисаријев план и функционализовани генерални секретар УН, са-
мо је куповина времена да се америчка агресорска ратна добит и диктат њене
политчке воље лакше продају међународној јавности.
8. Операционализацијом интернационализације питања Косова и Мето-
хије Србија је територијално разбијена, унижена и умањена. њена послепе-
тооктобарска политика ослањања на Запад претрпела је потпуни бродолом.
Обраћање Сталном међународном суду правде у Хагу за правно мишљење
да ли је једнострана сецесија Косова и Метохије у складу са међународним
правом, један је од покушаја да се тај неуспех умањи или прикрије. Србија је
принуђена да што хитније потражи нове ослонце за одбрану својих виталних
интереса. Судбински је важно да се чврсто држи своје тапије на Косово и да
такав став нипошто не разводњава пристанком на сарадњу са Западом у вези
са Косовом и Метохијом, ради обећаваног уласка у ЕУ, јер је то само друго име
за њено постепено прећутно признавање отимања дела своје територије. За
Србију решење за Косово и Метохију лежи у будућности, а не у садашњости.
Због тога су јој чврстина ставова и стрпљивост најбољи савезници.
vladislav Jovanovic
Belgrade, Serbia
INTERNATIONALIZATION Of THE ISSUE Of KOSOVO AND

METOHIjA
Summary
Internationalization of the issue of Kosovo and Metohija is the result of the
activity of internal and external factors.
Internal factors include incautious and irresponsible statements made by some
key CPy (Communist Party of yugoslavia) politicians immediately following the
Second World War on the possibility of ceding Kosovo and Metohija to Albania, if
it joined the yugoslav federation as its seventh member. Along the same lines were
also the incautious attributes of statehood attached to Kosovo and Metohija in the
1974 Sfry Constitution.
external factors of Kosmet internationalization were much more numerous
and straightforward. the rebellion of ethnic Albanians in Kosovo and Metohija of
March 1981 was interpreted by the Western countries in a way that they should be
entitled to a state, i.e. a republic of their own. In 1990-1991, Austria bluntly insisted
that ethnic minorities should enjoy the same rights as nations, and that Kosovo
Albanians should be granted the right to self-determination. the first time Kos-
met was referred to in an international document was in the so-called Carrington
document at the International Peace Conference on the Sfry in the hague, in oc-
tober in 1991, envisaging the so-called special status for Kosovo. A year before that,
prominent uS Congressman Bob dole, during his tour of Kosovo and Metohija,
spoke in favour of its independence. the 1992 London Conference adopted a spe-
cial document on Kosovo after the persistent efforts aimed at including it into the
official documents of the Conference had failed. the issue of Kosovo and Metohija
figured on the agenda of all political talks between international mediators vance,
owen and Stoltenberg, on the one hand, and President Milosevic, on the other. In
1991, the uSA threatened Serbia with air-strikes in the event of armed conflicts
in Kosovo for which Serbia would be held responsible. the uS attempt to have the
position on Kosmet included in the 1995 dayton Accords failed. the initial act of
operational internationalization was done by the Contact group in 1997, after which
the uN Security Council adopted four resolutions on Kosovo, the last being resolu-
tion 1244. uS Ngo Ethni� Relations organized in 1997-1998 a couple of meetings
between several prominent ethnic Albanians and representatives of Serbian op-
position at the time. the crown of uS policy aimed at Kosovo internationalization
was the convening of the rambouillet and Paris Conferences in 1999, where the uS
assumed multiple simultaneous roles as the participant, negotiator, blackmailer and
the adjudicator. the policy of internationalization of the Kosmet issue culminated
with the aggression against the fry, whereas the unilateral declaration of Kosovo’s
independence constituted pursuance of the policy of aggression by political means.
the 2007 vienna talks on Kosovo and Metohija were replicas of the alibi diplomacy
of rambouillet and Paris in 1999.
the result of operational internationalization of the issue of Kosovo and Me-
tohija was the fragmentation of Serbia’s territory and total failure of its policy of
reliance on the West. In view of the fact that Serbia has a title to Kosovo, the forcible
seizure of Kosmet is not a final solution. therefore, the re-launching of the talks on
its final status cannot be avoided.
Key words: Internationalization. Incomplete Process. Bujan Conference. up-
risings. 1974 Constitution. Albania. foreign factor Interference. Separatism. ulti-
matum. Special Status. Contact group. SC uN. resolutions. rambouillet. vienna.
NAto Agression. oSCe.uSA. West. 1244 resolution . uNMИK. euLeX. title
deeds
udC 341.645.5:341(497.1)
John Laughland
Paris, france
THE KOSOVO WAR IN THE RULINGS AND jURISPRUDENCE Of

THE INTERNATIONAL CRIMINAL TRIBUNAL fOR THE fORMER
yUGOSLAVIA
Рат на Косову 1999. године је вођен у име универзалних људских права.

Она треба да су, како се тврдило у то време, изнад постојећих права на нацио-
нални суверенитет која забрањују мешање у унутрашње ствари једне државе.
Судске одлуке и пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију
верно следе ратну пропаганду НАТО снага у многим аспектима. прво, напад
НАТО-а никад није био предмет разматрања Суда, иако је по међународном
праву неоспорно био незаконит. Судије су биле врло селективне приликом
избора делова међународног права које су примењивале: тврде да немају ју-
рисдикцију да осуде злочин агресије, јер се не налази у повељи, али исто тако
тврде да немају јурисдикцију ни по обичајном праву, иако Нирнберг, рецимо,
баш ту спада. Друго, у изреченој пресуди Милутиновићу и др. неспремност
Суда да се позабави незаконитошћу НАТО напада, или да правно оправда бар
неки од изнетих разлога за тај чин, озбиљно компромитује валидност донете
пресуде. Наводећи и осуђујући само акције српских снага, они пружају једну
намерно искривљену верзију стварности, у циљу доказивања тврдње да су те
акције део претходно смишљеног злочиначког плана. Те акције су у ствари
(као и све друге почињене у ратно време) настале као одговор на дејства непри-
јатеља, у овом случају ОВК и НАТО снага. И као треће, судије су пропустиле
да узму у обзир чињеницу да се тврдња НАТО у време рата, да рат није вођен
због територије очигледно показала неистинитом већ фебруара 2008. године,
када је Косово прогласило независност, тј. годину дана пре донете пресуде
Милутиновићу. Судска пракса у случају Косова, према томе, показује струк-
туралне недостатке правне филозофије засноване на универзалним људским
правима. Она, такође, показује да се ратни злочини не могу упоређивати са
индивидуалним кривичним делима и да је примена кривичног права на такве
случајеве злоупотреба тог истог права.
Кључне речи: рат на Косову, универзална људска права, национални суве-

ренитет, унутрашње ствари државе, међународни закон, НАТО, Међународни
кривични суд за бившу Југославију.
the Kosovo war (1998 – 1999) has been adjudicated in the Haradinaj and the
Milutinovi� et. al. cases. It was never adjudicated in the Milosevi� trial because of
course the defendant died before any judgement was handed down. however even
that trial provides material for discussion since of course the judges and the Cham-
ber made various rulings during the course of it.
A study of these rulings demonstrates how international criminal law is in
an extremely fluid state. this is one of its biggest faults and it is systemic: it is a
result of the fact that there is no sovereign but only courts, like the ICty, which act
with extreme (and indeed excessive) liberty. the creation of international criminal
tribunals like the ICty has contributed significantly to this fluidity and thereby
undermined the stability which is essential to international law.
this fluidity can be seen in the fact that what is ruled on in the ICty or the
International Criminal tribunal for rwanda can quickly acquire the status of „cus-
tomary international law“. Meanwhile, things which were previously considered
customary international law, and which undoubtedly are, are ignored by these tri-
bunals.
two examples demonstrate this irrefutably. the first is an example of some-
thing which has become so-called „customary international law“; the second is of
something which used to be customary international law, and which in my view
undoubtedly is, but which the ICty has ignored, especially in the rulings on Ko-
sovo.
the first is the concept of joint criminal enterprise. this concept has been in-
vented by the ICty judges, and is nowhere to be found in the tribunal’s own statute,
nor indeed in that of the ICtr which also uses the concept. on the contrary, the
Charters of both tribunals specifically say that criminal responsibility is individual,
not collective. the introduction of the concept into the jurisprudence of the ICty
(in the Tadi� trial in 1995) is an example of the judicial activism by the ICty judges
which makes their tribunal so judicially worthless.
Joint criminal enterprise has been the subject of much debate in the specialist
literature. It relies largely on concepts drawn from the law on criminal conspiracy.
Conspiracy, in turn, is a concept drawn from financial fraud in American law . But
conspiracy is not even a crime in some jurisdictions such as france.
the basic idea behind JCe is that, if a group of people decide to commit a
crime together, then they are all potentially responsible for all acts committed by
all members of the conspiracy, even if they did not individually commit those acts
themselves. the classic example is usually that of a group of bank robbers, who can
John Laughland: The Kosovo War in the rulings and jurispruden�e of the … 437
all be held guilty of murder if they knowingly conspire to undertake an armed rob-
bery of a bank and if, during the course of the robbery, one of them fires the gun
and kills someone.
In the ICty, JCe was elaborated by the ICty out of case law involving cases
of violence committed by small groups. dusko tadic was found guilty of killing
Muslims even though the tribunal admitted that there was no evidence that he
personally had done so. this form of liability resembles aiding and abetting, to the
extent that a person can be convicted of a crime even though the substantial crime
was committed by an accomplice.
even though the use of the doctrine for such small-group conspiracies is plau-
sible, it remains controversial. In some jurisdictions, it is illegal for serious crimes.
But the ICty has taken this fragile doctrine and expanded it massively to cover
political acts spanning whole decades. the joint criminal enterprise of which Slo-
bodan Milosevic was accused was said to have started in late 1991 and Milosevic
was still implementing it in 1999! (the plan was to allegedly expel non-Serbs from
parts of the former yugoslavia to consolidate Belgrade’s control over them, i.e. the
use of ethnic cleansing to promote „greater Serbia“.)
this use of the concept of conspiracy to adjudicate political crimes was of
course famously used during the Moscow show trials in the 1930s. At the Bukharin
trial in 1938, Bukharin pleaded guilty to his crimes against the Soviet motherland
but said that he disagreed with the Comrade Prosecutor on one point - he was ac-
cused of conspiring together with people that he had met only in the court room.
vyshinsky replied that this was a false conception of criminal liability and that
one could indeed be convicted of conspiring with people one had never met. this
was one of the earliest statements of what would later be known as „joint criminal
enterprise“ – but are the Moscow show trials really the appropriate model for inter-
national criminal justice?
Conspiracy was also used in this way at the Nuremberg trials, plausibly, and at
the tokyo trials, implausibly. At tokyo, the Japanese leaders were accused of a con-
spiracy which allegedly started in 1927, based on a document, the tanaka memorial,
which turned out to be a fake.
the ICty has adopted similar tactics to those used by vyshinskii in the
Bukharin trial. vojislav Seselj and Slobodan Milosevic were accused of belonging
to the same joint criminal enterprise which started in late 1991 even though the two
men never met until the spring of 1992.
Worse even than extending the “conspiracy” to include people who have not
met each other (at least, as in this case, at the time when the plot was allegedly
hatched) is the fact that, according to the ICty judges, the plan “need not be previ-
ously arranged of formulated, but may emerge spontaneously” (Milutinovic judge-
ment, vol 1, par 102, quoting Brdjanin). In other words, the so-called “plan” is not
a plan at all.
Above all, the Prosecution is not even required to prove that a plan existed,
for instance by providing documentary or other evidence of it, but only to present
circumstantial evidence which “may support an inference that it must have been
pursuant to a common plan” (Milutinovi�, ibid.)
the ICty’s thinking here is so illogical that one is left speechless. In order to
convict someone (a political leader, for instance) of responsibility for acts perpe-
trated by others, there must be strong evidence that the alleged conspirators did in
fact conspire. A high level of intent and planning is necessary to extend the criminal
liability. this high level of intent is in any case clearly formulated in the ICty char-
ter as in the corresponding conventions on the laws of war. But what do the judges
mean when they say the “plan” can emerge „extemporaneously“? It is simply not
clear and seems highly incompatible with a high level of mens rea. Moreover, the
evidentiary level required by the judges is dangerously low. An “inference” is weaker
than a „conclusion“ and „must have been“ is weaker than „was“.
the dangers of this low evidentiary threshold is evident in the Milutinovi�
ruling. the ruling contains many pieces of information which are germane to the
Serb cause. for example, the passages on rambouillet make fascinating reading,
especially the Chamber’s finding that the Serbs genuinely wanted a negotiated set-
tlement which the KLA blocked because they were supported by the Americans.
the Chamber even finds that Bill Clinton admitted that he would never have signed
the rambouillet ultimatum either but that the war was fought to preserve NAto’s
credibility (vol 1, par 411)
But on the key question, whether there was a common plan to expel the Albani-
ans, the ICty does not prove that there was such a plan. It merely infers it without
saying why. this vagueness is all the more astonishing because the Milutinovi�
ruling itself provides ample evidence which would allow one to conclude that there
was no such plan.
In particular, on several occasions (pars 252 and 298 of vol 2) the Chamber
finds that the KLA withdrew „together with the local population“. But if the local
population withdrew when the KLA withdrew, then surely one is entitled to con-
clude that the vast movements of populations which occurred in the spring of 1999
were the result of the vJ successfully pushing out the KLA and not the result of a
campaign of ethnic cleansing.
In addition to this application of the concept of JCe, the Chamber has also
applied the separate doctrine of command responsibility very elastically. In the
Milutinovi� ruling, it has on the one hand said that command responsibility applies
irrespective of the commander’s acts. (Milutinovi� judgement par 116). on the other
hand, it applies this concept and the concept of command responsibility so elasti-
cally that it convicted some of the defendants in this trial on the basis of it and yet
acquitted Milutinovic himself. the ruling says that the president of yugoslavia had
no constitutional power over the Serb police (par 254) - this presumably would have
exonerated Slobodan Milosevic from many of the charges in the Kosovo indictment,
John Laughland: The Kosovo War in the rulings and jurispruden�e of the … 439
not to mention the Bosnia and Croatia parts. But the acquittal of Milutinovic as
president of Serbia during the Kosovo war should presumably apply even more so to
Milosevic as president of Serbia during the Bosnian and Croatian wars, even though
the judges rejected the application for the acquittal of Milosevic half way through
the Milosevic trial in 2004. these are the kinds of simple logical inconsistencies
which make the rulings of the ICty ridiculous.
the second issue I want to discuss is the all-important decision taken in 2000
not to prosecute NAto for any war crimes in yugoslavia. the Milutinovi� ruling
confirms that the membership of the „Committee“ created by Carla del Ponte to
investigate NAto’s responsibility is secret. What an achievement for openness and
transparency ! But of course the key point was that it did not prosecute NAto for
aggression.
Aggression not in the Charter but definitely in customary international law.
the ICty often includes things which are not in its Charter on the basis that they
are customary international law. yet the Nuremberg principles against aggressive
war are not only in customary international law, they are part of international treaty
law not only in virtue of the Charter of the International Military tribunal but also
because of the uN general Assembly vote in december 1948 which voted to include
„the Nuremberg principles“ into official international law. Because the ICty was
tasked by the report to the Secretary general of May 1993 with adjudicating „cus-
tomary international law“, of which the Charter of the IMt at Nuremberg was ex-
plicitly said to be a part, there is absolutely no justification whatever for refusing the
adjudicate aggression. this was the central charge at Nuremberg and until the ICty
launches a prosecution into NAto for crimes against peace, it status as a puppet of
that organisation will remain confirmed in the minds of all neutral observers.
John Laughland
Paris, france
THE KOSOVO WAR IN THE RULINGS AND jURISPRUDENCE

Of THE ICTy
Summary
the Kosovo war of 1999 was waged in the name of universal human rights.
these, it was alleged at the time, should override the existing rules of national sove-
reignty which forbid interference in the internal affairs of states. the rulings and
judgements of the ICty copy closely the war propaganda of NAto at the time of the
war in various respects. first, the NAto attack itself was never prosecuted even tho-
ugh it was indisputably illegal under international law. the judges have been highly
selective in choosing which parts of international law to apply: they say they have
no jurisdiction over the crime of aggression because it is not in their Charter but
they also say that they have jurisdiction over customary international law of which
Nuremberg is indisputably a part. Second, in the judgement issued in Milutinovic et.
al., in february 2009, the judges’ failure to take on board the illegality of the NAto
attack, or the legal soundness of any of the reasons given for it at the time, severely
compromises the value of their judgement: by describing and adjudicating only the
acts of the Serb forces, they are presenting a deliberately distorted version of reality
in order to prove the claim that those acts were the result of a pre-ordained criminal
plan. In reality, they were (like all acts committed in war time) a response to the
acts of the enemy, in this case the KLA and NAto. third, the judges have failed to
take account of the fact that NAto’s claim at the time that the war was not one for
territory was patently shown to be false in february 2008, one year before the Milu-
tinovic judgement, when Kosovo proclaimed its independence. the jurisprudence
on Kosovo therefore shows the structural shortcomings of a legal philosophy based
on universal human rights. It also shows that war crimes cannot be compared to
private criminal offences and that the criminal law is abused when it is brought to
bear on them.
Key words: Kosovo War, universal human rights, national sovereignity, internal
affairs of states, international law, NAto, ICty.
УДК 32:1
Саво Лаушевић
Никшић, Црна Гора
НЕСТАЈАњЕ ПОЛИТИЧКОГ
У тексту ће се разматрати трансформација појма политичког у нашем вре-

мену планетарног ширења политичке демократије. Ријеч је о промјенама које
условљава модернизација политичког живота које су у знаку глобализације
и информатичког обликовања јавности. Историјски контекст разматрања су
двије кардиналне чињенице од свјетског значаја. прва се односи на урушава-
ње социјалистичких поредака у Источној Европи и њихове транзиције према
моделима западне демократије. Друга чињеница се тиче економске кризе која
започиње, напредује и шири се на свјетском плану. Оба ова процеса су у свом
току и оба прозводе непредвидиве последице које утичу на реални живот и
реалну политику.
Рад који слиједи настоји испитати односе појма политичког и реалних
политика које се практикују у нашем времену. Са друге стране се нужно отва-
ра питање односа реалног живота и политика које желе да управљају њимe.
Тиме се жели испитати хипотеза о нестајању политичког из политике, о ње-
говом распадању и трансформацији. За аутора текста се отвара питање: да ли
ће политике, које се практикују у времену новог планетарног преобликовања
свијета, повратити повјерење обичних грађана? Другим ријечима, да ли ће се
приближити политика и реални живот или ће се наставити процес њиховог
удаљавања?
Кључне ријечи: политика без политичког, нестајање политичког, нестаја-
ње суверенитета, глобална контрола, управљање кризом.
Гледано из перспективе историчара западноевропска цивилизација је кон-

тинуитет на бази које се конструише велика нарација о прошлости. Та валика
прича надилази границе документарне историјографије и ствара представу
о кохерентном и континуираном развоју Запада. Јасно је да ова историјска
конструкција пренаглашава моменте континуитета, оног заједничког у ра-
знородности разлика, који такође сачињавају дјелове европске цивилизације.
Због тога се често заборавља драматична борба супротстављених традиција
унутар ње. Та драма ипак постоји у евидентној или пак латентној форми и
данас, упркос идеолошког и медијског универзализовања којима се желе вје-
штачки интегрисати разлике.
Опште је мјесто да су историчари створили и протумачили слику о европ-
ској цивилизацији и култури као споју двије различите традиције: грчко-рим-
ске и јудео-хришћанске. Ове традиције су претходно апсорбовале и у себи
преобразиле још старије културе Египта и Месопотамије. Грчко-римска тра-
диција је дала Западу логосни принцип као основу рационалног разумијевања
и техничког овладавања свијетом и животом. Јудео-хришћанска традиција
је традирала мистичко-религиозна и етичка начела личности и заједнице.
премда различите, ове двије велике традиције су свака на свој начин тежиле
универзализацији, тј. према јединственој представи и појму човјека и човјеч-
ности. Оне су рефлектовале на све људе и на свијет као екуменску заједницу
свих.
На тој основи су настала велика грчка достигнућа изражена у идејама
разума, слободе и хуманизма. Римљани су просторно проширили грчку циви-
лизацију и дали јој ново космолитско значење кроз идеју права и правни уни-
верзализам државе–империје. Јудео-хришћанство је значајније обликовало
сцену Запада наступом хришћанства као свјетске религије. Ова традиција је
открила човјеку дубину његове личности и заједнице у односу према трансцен-
денцији. Обје традиције су узајмно обликовале дух Запада у свим областима
свијета живота и твориле јединствено морално, политичко, сазнајно, умјет-
ничко и религизно искуство. Нас занима превасходно политичко искуство
Запада, његово конституисање и осмишљавање.
Нема сумње да је сфера политике окосница историје Запада, без обзира
на модалитете у којима се она јавља. У нашем времену почетка трећег, Христо-
вог миленијума, политика као техника обликовања моћи одређује судбину
човјечанства. У том новом свијету политика преживљава. она преживљава
у трансформисаном облику као техника моћи при чему из ње нестају битни
политички садржаји који су преко два миленијума одређивали смисао и зна-
чење појма политике. У том свјетлу желим провјерити хипотезу о преживља-
вању политике без политичког, односно о одсуству комуникативне праксе
споразумијевања, морала и политичке културе, односно, свијета живота из
политике.
чини се да у нашем времену долази до краја претходно назначена тради-
ција Запада. Као да се напуштају грчко-римски и јудеохришћански темељи
на којима се политика заснивала на политичком животу у заједници и етич-
ко-политичким вриједностима које су давале смисао и одражавале главне ци-
љеве заједнице. Управо је тај кардинални значај политичког живота уздигао
и обликовао историју Европе као њену политичку и социјалну историју. То
високо вредновање идеја и актера политике од антике до модерних времена
у наше доба доводи се до краја. Као да у новом времену нема мјеста за велике
саво лаушевић: Нестајање политичког 443
политичке идеје и велике личности који ће бити њихови носиоци и актери. На

овај моменат упућују савремени теоретичари политике, а међу њима посебно
Хана Арент и у најновије вријеме Томас Мајер у својој књизи трансформација
политичког.1
Следећи основне интенције наведене књиге мени се намеће хипотеза коју
желим аргуметативно оснажити у раду који слиједи. Она гласи: да политика
преживљава у нашем времену али без политичког, односно да политичко неста-
је из политике. У том знаку – нестајања политичког из политике – се одвија
обликовање новог свјетског поретка коме управо претходи новонастали свјет-
ски неред. Тај неред је поред осталог последица перманентне кризе модерне,
и унутар ње, нестајања политичког из политике, тј. урушавање класичних
вриједности западноевропске цивилизације и културе. Ове вриједности су
имале конститутивну улогу у обликовању политичких модела и регулативну
функцију за политичке процесе.
У нашем времену још увијек се користе категорије и ријечи које одражава-
ју овај систем вриједности, али те ријечи постепено губе тежину и значење. На
тај начин се категоријални речник политике, којим се именује њена суштина,
празни и губи везу са стварном политиком. Оправдано је питање како детек-
товати новонастало стање? Како помоћу старих теорија и појмова изразити
суштину ове нове политичке стварности у којој се реални живот и политика
удаљавају?
Упркос пропаганде и медијске обраде стоји чињеница да су реални живот
и политика, данас у расколу. Тај настали јаз се не може премостити неком но-
вом идеологијом и реториком убјеђивања у вриједности новог поретка, који
треба да се конституише управо на реченом беспоретку или пак на сјећању
на „оно политичко“. Оно што забрињава је да тај раскол све мање забриња-
ва и да производи све већу индиферентност према политици и политичким
темама. Као да се политичке одлуке не тичу реалног живота и не производе
кардиналне последице. политика се удаљава од реалног живота и обратно. То
има за последицу нестајање политичког из политике. политка престаје бити
процедура истине2 и брига за заједницу.
У чЕМУ СЕ ОГЛЕДА пОЛИТИчКО

Још је Аристотел својом чувеном ζων πλτκν политичко одредио кao
битну антрополошку константу човјека. човјек је политичко биће и то ни-
је његова природна потреба, какву имају мрави или пчеле већ превасходно
пракса човјекове слободе да ствара и одржава заједницу кроз изградњу одно-
са према другима и различитима. Дакле, политичко претпоставља разлике и
1 Majer thomas, transformacija političkog, Politička kultura, Zagreb, 2003.
2 Бадију А., преглед метаполитике, Институт за филозофију и друштвену теорију, Бео-
град, 2008, стр. 101.
слободу односа са другим и различитим. Из тог произилази оно заједничко

као основа заједнице. Хелени су ово политичко понајприје мислили и практи-
ковали у полису. У реалном полису политичко је чинило средиште политике
као практичког умјећа обликовања заједнице и управљања њоме. Суштина
политике је оно политичко учвршћено у слободи, јавности и заједничности
– три постулата и три битне вриједности сваке политичке дјелатности. Ова-
ко схваћено политичко је одређивало смисао и значење сваке политике као
технике владања. политичка техника је била зашављена за оно суштинско у
политици. На тај начин су принуда и моћ укроћени политичким као праксом
слободе која рјешава спорове на бази разума (у спор-разуму), усклађује раз-
лике у јавном простору ради изградње заједничности у заједници. Због тога
су стари грци за политичаре бирали умно зреле и слободне људе обдарене са
φρονησις, мудрошћу која брине за опстанак заједнице. Овај грчки појам поли-
тичког има своје значење изнад пуког биолошког живота. Због тога робови и
привредници остају изван политичке дјелатности. Јер политика претпоставља
слободу од рада и биолошке нужности. То значи да је пракса реалног живота
(рада) и пракса слободе (политике) одвојена.
У модерном времену политичко ступа у живот као пракса судјеловања у
јавним пословима. политичко суђење и дјеловање сада нијесу израз неке изу-
зетне врлине већ потреба за рјешавањем животних питања. Дакле, политика
улази у свијет живота и односа са њим. Она тежи да обликује живот политич-
ким средствима. Али антиномија живота и политике остаје. Остаје питање
може ли политика форматизовати живот без редуковања његовог богатства
и енергије. Због тога остаје јаз између политике и живота који се настоји пре-
мостити. Он је непремостив и за модерну политику упркос њеног одвезива-
ња од највиших етичких идеала у антици, и ушављивање за интересе, моћ и
владање као реалне основе живота у држави. На ове моменте је први указао
Макијавели када је писао да владар мора одавати утисак да је пун врлина,
али у крајњем случају, када је у питању опстанак државе и власти, он те исте
врлине може и треба погазити. Хобсова митска слика Левијатана (чудовишта
преузетог из књиге о Јову) постаје симбол модерне политичке суверености у
апсолутној држави. Из те апсолутне суверености монарха прозилази право
оправдане присиле на бази ког се усклађују и дисциплинују разлике себич-
них, грамзивих, неповјерљивих и свађалачких индивидуа у чијој је природи
склоност страстима и насиљу. То је насиље човјекове природе касније забора-
вљено у просветитељском ентузијазму и опијености човјеком и његовим сло-
бодама. Управо је та вјера у човјека учинила да се сувереност власти везује за
оне којима се влада. Није више суверен владар већ грађани који пристају да
се њима влада. То постаје политичком основом сваке уставне државе која на
бази устава успоставља политички поредак. У оба случаја политика је везана
за слободу и права грађанина. У првом случају за пацификовање природних

права, а у другом случају за слободу грађана унутар друштва. У том свјетлу је
Хегел величао државу као оквир за испуњење слободе појединца.
Но, идеје о политичком и стварна полтика се не подударају. политичке
идеје су утицале на политичку стварност али не тако брзо и тако обавезујуће.
У XIX вијеку су створене политичке идеологије као пројекције новог или, пак,
као заштита старог политичког стања. Три велике идеологије из тог времена
допиру и до нас. њихова имена су: либерализам, социјализам и конзервати-
визам. Ријеч је о релативно кохерентним системима и увјерењима која желе
да покрену људе на политичко дјеловање. Ове велике идеолошке нарације
су требале да попуне понор настао у просветитељској епохи у XvII и XvIII
вијеку. Због тога су идеологије везане за идеје које теже да владају и буду ак-
тивне кроз политичко дјеловање. Ове три велике идеологије су оно политич-
ко дефинисале кроз активност субјекта да створи друштво по мјери слободе
појединца (либерализам), по мјери традиције (конзервативизам), односно по
мјери заједнице и на бази једнакости (социјализам). Идеолошки садржаји ових
кључних идеологија, насталих у XIX вијеку и пренесених у XX вијек, су дожи-
вјели своју историјску компромитацију у покушају да се остваре. Веза идеја
са ресурсима моћи је завршавала, углавном, у тоталитарним праксама наци-
оналних држава чији су империјални сукоби довели до крвавих последица
и милиона мртвих. Холокауст и гулази су постали мрачни симболи прошлог
вијека. Политика је и овдје до изопачења срозала оно политичко. Идеолошке
доктрине вјеровале су да посједују кључ за универзални напредак човјечан-
ства и да су власници апсолутне истине. То је била велика заблуда. Крах реал-
ног социјализма и урушавање комунистичких режима је показало суштину
политике грађене на идеологији. На другој страни, опада вјера и у либералну
идеологију која се спашава шављењем за масовну демократизацију. последње
фукујамино одушевљење да је након пада комунизма дошао „крајњи тријумф
западне демократије“3 се показало као некритичко и прилично кратковидо
закључивање.
МОЋ ДА СЕ УпРАВЉА КРИЗОМ

Крај великих идеологија указује на трансформацију политике у савреме-
ном свијету, гдје политика и даље остаје сфера моћи и владања, но она своје
упориште нема у политичком, тј. у суштини која циља на извјесну антрополош-
ку суштину. У савременом свијету, оптерећеном бројним противурјечности-
ма, полазиште се тражи у једном новом свјетском поретку који се оформљује
и постепено показује. Тај поредак се најчешће одређује атрибутом „глобални“
јер тежи да обухвати и контролише цијелу планету. у основи овог глобалног по-
ретка лежи економска, правна и политичка глобализација. Стиче се утисак да
3 fukujama f., Кraj istorije i poslednji covjek , CId, Podgorica, 1997.
се жели изградити једна једина свјетска држава која би у себе усисала све држа-
ве. Овај површни утисак детектује само једну страну проблема јер су процеси
глобализације много комплекснији. Ријеч је о трансформацији националних
економија, националних права и националне политике према једном трансна-
ционалном и супранационалном кључу. Анализирајући ове процесе Мајкл
Хадр и Антонио Негри у књизи империја4 користе овај класични политички
појам да би означили суштину глобализма. по њима империја је концептуал-
ни модел глобалног економског правног и политичког поретка, који не зна за
границе у просторном и временском смислу. Класични појам империје се од-
носио на велике државе које су имале своје географске и историјске границе
до којих је допирала и трајала њихова власт. Ова нова империја, према Харду
и Негрију, нема граница у простору, нити у власти. То значи да она претендује
на потпуну контролу и над цијелом планетом. империја није неко историјско
стање које долази и пролази већ она себе рефлектује без временских граница,
како би фукујама рекао, после краја историје. Она себе види истовремено као
свјетску државу и као свјетско друштво. Дакле, империја жели да контролише
једнако и доследно јавну и приватну сферу живота. у таквој оптици концепт
глобалне империје се поставља изван историје. Он се посвећује „вјечном ми-
ру“ што га овлашћује да има ексклузивно право на рат за мир.
Овако схваћен модел новог свјетског поретка, као империје без граница у
простору и врему, претпоставља ново разумијевање економије, тржишта, пра-
ва, политике, рата, међународних и унутардржавних односа. Ако је ово модел
који се реализује онада је, природно, његова последица нестајање посебних
држава. постепено гашење државних субјеката условљава нестанак и међуна-
родног тржишта, међународног права и институција које на њему почивају.
Глагол нестајање указује на процес и стање у којем се помаља оно ново док још
постоји оно старо. И даље постоје посебне државе, али се постепено топи њи-
хов суверенитет и ограничавају овлаштења да решавају круцијална питања.
постепено се улази у сасвим нову парадигму политике без политичког.
политичким актерима се намећу нови ауторитети који презентују глобални
поредак моћи. Ти ауторитети глобалне моћи се легитимишу системом који
себе види као апсолутни систем планетарне контроле. У таквом контексту па-
ралелног важења једног глобалног система у настајању и система суверених
држава у нестајању, одвија се, пред нашим очима, нестајање политичког из по-
литике. На политичку арену излазе супранационални субјекти и институције
и поједине моћне државе које се постављају у супранационалну позицију. Они
користе кризне случајеве, грађанске ратове и друге конфликтне ситуације да
би показали свој нови глобални ауторитет.
Нови поредак се објелодањује на кризним случајевима и изузецима које
наводно само тзв. међународна заједница може да ријеши (знамо како). Дакле,
кризна жаришта су добродошла за увјежбавање и легитимизовање глобалних
4 M. hard, A. Negri, Imperija, Izdavački grafički atelje M, Beograd, 2005.
програма. Најприје се кризно жариште проглашава изузетком, на темељу

чега се стиче право на тумачење и право на интервенцију, тзв. међународне
заједнице, што је неадекватан технички термин за глобални ауторитет
моћи. То „право на интервенцију“ је право да се крши важећи међународни
концепт права. парадоксално „право на интервенцију“ се оправдава угро-
жавањем основних људских права и основних вриједности. У име тог новог
„права“ одвијају се„хуманитарне интервенције“, оружане акције, вишемјесеч-
ног и вишегодишњег бомбардовања. У класичном, још важећем моралном и
правном систему вриједности ове интервенције су злочини грубог кршења
норми међународног права. За нову, наступајућу, империју ово су егземплари
за нову правду, морал и политику. парадоксално је да изузеци постају основа
за нова правила права и морала. Умјесто класичне сентенце да правила имају
изузетке, нова важећа сентенца је да изузетци имају правила. То ново право,
нови морал, нова политика наређују да се систем мора прихватити. Основни
аргументи за његово прихватање су речене интервенције. Дакле, систем се мо-
ра прихватити јер он има моћ да важи и без прихватања. Доказ за то су интер-
венције. Остаје питање шта је са нашим слободама и правдом, тим темељима
западне политичке културе и демократије. Слобода, правда, демократија све
то и даље остаје али са ограниченим, локалним важењем. Јер, кад се „појаве
изузетне ситуације“ на сцену ступа „право на интервенцију“ доминантних гло-
балних субјеката моћи да заштите „свјетски поредак мира“. У таквом поретку
војне интервенције, (ратови у класичном смислу) добијају статус полицијских
акција против прекршилаца мира. Након интервенција се намећу тзв. споразу-
ми мира без и изван субјеката тих споразума. Јасно је да се тим споразумима
не жели ријешити спор, нити успоставити трајнији мир, већ само произвести
нови случај кризе. јер само се на кризним тачкама легитимизује нови систем
универзализовања и планетарне контроле. прекршиоци мира су апсолутни
непријатељи човјечанства. Они су носиоци зла –зато их треба уништити. То
омогућује да војне интервенције постану хуманитарне акције, против лоших
момака човјечанства, који врше терор и угрожавају основна људска права.
Већ је Мишел фуко уочио ову тенденцију историјског окрета од „дисци-
плинарних друштава“ ка „друштвима контроле.“5
Дисциплинарна друштва помоћу својих институција и важећих норми
структуришу и дисциплинују своје чланове и тако ограничавају њихово дје-
ловање у датим областима живота. Друштва контроле су масовна демократска
друштва нашег времена. Она су један нови облих суптилнијег али тоталног
надгледања и надзирања својих чланова, у свим областима њиховог живота.
Та контрола се стално шири и надилази институционалне форме и запосје-
да свакодневни живот и човјекову приватност. фуко је сковао термин „био-
5 Мишел фуко, „Треба бранити друштво“, предавања на Колеж де франсу из 1976,Свето-
ви, Нови Сад, 1988. стр.290 и даље.

M. hard, A. Negri, Imperija, Izdavački grafički atelje M, Beograd, 2005.
власт“ да означи једну нову форму политичке контроле чак и над биолошким
животом. На овај се начин политика шири изван и изнад традиционалног
поља државе и њених институција, изван морала и права на голи биолошки
живот. Дакле, захтијева се контрола, не више политичке моћи већ апсолутна
контрола живота на планети. То је референцијални оквир који себи задаје
нова глобална инстанца владања. Ту инстанцу, која је у фази обликовања,
можемо схватити као безличну машину опште контроле која се репродукује
у економији, политици, култури и самом животу. Да ли је могуће замислити
свијет и живот као прозвод ове глобалне машине која сваку индивидуалност
и различитост чини моментом глобалног система. тако, на примјер, сукоб два
племена у африци постаје глобални проблем, косово и метохија постаје гло-
бални проблем, ништа мањи од глобалног загријавања планете.
Политика се сели из сфере политичког у сферу техничког. политичко је
политику везивало за слободу да се ствара заједница на бази моралног и прав-
ног обликовања државе и друштва. Она је претпостављала разлике и тражила
њихово усклађивање у заједници. Класична политика је ограничавала примје-
ну силе и принуде. Нови поредак политике претпоставља техничку заједницу
свих људи, заједницу без заједништва. Ова нова „заједница“ претпоставља
супранационални суверенитет чији су операционални циљеви: глобална без-
бједност, свјетско друштво и масовна демократија.
Глобални поредак, који се помаља иза још постојећих облика друштве-
ног живота, открива своју нову онтологију, епистемологију и аксиологију на
којима израста империјални ауторитет моћи. Самоконституише се глобални
систем контроле без класичних институција власти. Хард и Негри ће то на-
звати „владавином без владе“. У таквој владавини централне вриједности су
„мир“, јер рат ремети равнотежу система и даје право разликама. Али сâм мир
се контролише средствима рата.
Ма колико била увеличана ова теоријска слика поретка који настаје, она
у многоме коенцидира са реалним стањем. Једна од тачака те реалности је
лоцирана управо овдје на Косову и Метохији, гдје је једна локална криза уз-
дигнута на ниво свјетске кризе како би се показала моћ глобалног поретка
кроз право на интрвенцију у име цијелог човјечанства, да би се, наводно, спри-
јечила хуманитарна катастрофа и заштитила угрожена „људска права“.
Ове познате конструкције, идиоми, које су последњу деценију репредуковале
информативне мреже у цијелом свијету, нијесу пука идеолошка оправдања,
једног флагрантног кршења међународног права. Оне су прије свега промоци-
ја и суочавање са реалношћу униврзалног, које се примјењује на изузецима
изабране кризе.
симптом глобалног присуства је видљив у апсолутној контроли кризног.
Класичним облицима политике се препуштају локални простори изван кри-
зе. Ако наступи криза и конфликтно стање локално постаје глобално, одно-
сно тачка његове легитимације. јер, глобално се не би могло показати, нити
потврдити без кризе, конфликта, без непријатеља мира. Они су пожељни у

свијету глобалне контроле. У том контексту глобална политика је моћ да се
управља кризом.
Овај нови Левијатан се легитимизује кроз комуникативне и информатив-
не мреже. У том свјетлу се ствара један информативни систем као нова реал-
ност. у њему се репродукује легитимитет поретка без реалне легитимације
добијене од конкретних људи. На бази такве легитимације стиче се право на
контролу „изузетне ситуације“, тј. право на употребу силе у име универзалног
циља. Иако нико није пристао и одобрио такво насиље оно се легитимизује
на бази хипотетичких последица које често остају у домену креативних изми-
шљотина. Када је акција извршена онда јој се накнадно прибавља легитими-
тет. На бази те легитимације, сурова убијања цивилног стновништва, бомбар-
довања болница, школа, пруга и мостова – добијају значење моралних чинова
који спашавају људски род. Избрисана је разлика између војних и моралних
дјела, јер су игнорисане разлике у име глобалног. Тако су војне интервенције
извор новог права, нове правде и новог морала. На дјелу је изокренута уставна
логика по којој из устава произлази систем права којим се утемељује принуда
полиције и војске. Обрнута логика на војној интервенцији, тј. голој сили се
заснива, и доказује право и правду. Дакле, огољена сила постаје конституенс
нормативног поретка и основ његове легитимације. На тај начин се рађа но-
ви суверенитет ослоњен на виртуелне елементе који се реализују на кризним
тачкама друштвене стварности.
Овај нови поредак није заснован на праву, он се не може разумјети, нити
бранити правном логиком. Зато и не треба трошити вријеме на његову крити-
ку правним аргументима. Иако није правни поредак он ипак јесте поредак дру-
ге врсте, јер намеће и условљава, дефинише и контролише свијет живота. На
бази тога се производи један нови идентитет који заборавља разлике. управо
на том идентитету почива машина суверенитета као носилац политике без
политичког. Она политичко поље бескрајно шири тако да све постаје полити-
ка. Ако је све политика онда је она и свуда и нигдје, и све, и ништа. Ријеч је о
једном трајном процесу испражњавања политике. Политика без политичког
је шупљина на коју пристајемо да се њом користимо као да је пунина.
Глобална димензија политике се конституише на темељу кризног. Она
опкољава и контаминира политичке и правне поретке појединих држава. по-
степено се поткрада и купује суверенитет државâ и њихових влада. Зависност
расте и пропорционална је њиховом прилагођавању и пристанку на глобалне
центре моћи.
Из сфере политичког и политичке одговорности улази се у омнибус поли-
тичке, беспоговорне послушности, тј. безодговорности. Ријеч је о софистици-
раној логици условљавања и уцјене чија је крајња инстанца не само губитак
праксе слободе, већ и пристанак на ту неминовност као на једини пут и прави
излаз из кризе. Изгледа да литерарна легенда фјодора Михаиловича Досто-
јевског о Великом инквизитору из уста Ивана Карамазова, постаје реалност

нашег времена. Сјетимо се да велики инквизитор савјетује и подучава људе
да се одрекну слободе, јер она тражи непрестану борбу, патњу и терет одго-
ворности. Он им предлаже срећу, спокојство и мир али без слободе. То значи
прихватити принуду угодног живота без слободе.
НЕСТАЈАњЕ пОЛИТИчКОГ
Дијагноза нестајања политичког из политике указује на следеће симп-
томе:
1. редуковање улоге државе кроз перманентно ограничење суверенитета.
последица тога је губитак формативне способности политике да обликује
државу и друштво. Губитак државног суверенитета је евидентан како у уну-
трашњој тако и у спољашњој политици. Ово доводи до парадоксалног транзи-
ционог стања да државе још увијек постоје (преживљавају), али без државне
супсатнције. Као такве оне постају сервис за услуге, не грађана, већ једног
глобалног аутомата.
2. Опада интересовање за политику јер се увиђа њено отуђење од свијета
живота и престаје вјера да она може нешто промијенити. Нестају политичка
иницијатива и субјективне енергије у политици. Сад политику заступају лич-
ности малог формата, анонимни чиновници и политички ревизори. поли-
тика се редукује на пуко прилагођавање и на површни реализам закован за
краткорочну садашњост. политичка оса времена се скраћује на краткорочну
прошлост и скраћену будућност. Буквално почињу да важе „јуче“ и „сјутра“
као ознаке укупне прошлости и укупне будућности. На тај се начин блокира
памћење у програмираном забораву, а профетска мисао о будућем се закива
за оно садашње. Заробљеност у „сада“ спречава бригу за „прошло“ и „будуће“.
Без те бриге не може да се конституише одговорност политике. Без одговорно-
сти политика постаје досадно поље пуке технике моћи. политика као техника
је испражњена на субјективном плану јер не претпоставља никакву моралну
врлину, мудрост и храброст, нити какав осјећај за правду. позивање на ове
класичне вриједности данас све више дјелује донкихотовски иронично и ци-
нично.
3. Одвајањем од свијета живота, политика постаје пука техника и занима-
ње једне политичке касте каја живи од политике. Та каста је отуђена од живота
грађана и друштва што јесте услов њеног постојања. Она је дио система масов-
не демократије који на грађане гледа као на масу која се масовним медијима
може обликовати. Због тога мас-медији и информатичка стварност постају
condicio sine qua non политике. У оваквом мас-медијском простору мијеша се
приватна и јавна сфера. приватно улази у политику и квари је.
4. Нови поредак се конституише у постполитичком амбијенту. Он настаје

као амалгам империјалне моћи, неолибералне реторике и новог хуманизма о
људским правима. У овако „зашвајцованом“ моделу нестају изворна својства
политике, морала и права. Новонастали призвод се дистрибуира свуда и сви-
ма. И сви морају да приме и да упражњавају овај „хуманитарни производ“.
Извоз људских права и хуманитарне интервенција су модели нове економије,
политике и морала увезане пријетњама и војном силом. Ко не прихвати „људ-
ска права“ као извозну добробит подлијеже „хуманитарним интервенцијама“.
Хуманитарне интервенције су морал и хуманизам подредиле империјалним
интересима и војној моћи.
5. На плану језика политички дискурс перманентно деградира комуника-
тивне и аргументативне потенцијале говора. На мјесто аргумената и комуни-
кације ступају маркетиншке пароле и затворене пропагандне поруке које се
понављају до у бескрај. Такав говор не рачуна на слободу одлучивања, критич-
ког расуђивања и дјеловања – већ је срачунат на беспоговорно прихватање и
безусловно наметање. Овај говор обезвређује суштину језика.
Детекција симтома нестајања политичког из политике нема за циљ да бу-
де један нови ламент за оним што нестаје. Као што љекар детектује симптоме
болести и поставља дијагнозу и прогнозира њен даљи развој тако би се теориј-
ске детекције могле ставити у функцију, не само констатовања и описа једног
стања и његових тенденција, већ превасходно и на његове измјене, тј. „излече-
ња“. Отворено је питање: постоји ли и гдје је лијек ове модерне „болести“.
Savo Lausevic
Niкsic, Montenegro
THE DISAPPEARANCE Of THE POLITICAL

Summary
the text will elaborate on the transformation of the concept of ’political’ in our
time of a global expansion of a political democracy. It is about the changes caused
by the modernization of the political life which are symbolized by globalization and
shaping of the public through information.
the historic context of deliberation are the two cardinal facts of global impor-
tance. the first refers to the implosion of the socialist orders in the eastern europe
and their transition towards the models of the western democracy. the second fact
refers to the economic crisis which begins, advances and spreads on the global level.
Both of these processes have started and both of them have been producing the
unforeseen consequences which impact the real life and real policy.
the paper tries to question the relations between the concepts of ’political’ and
’real policies’ which have been practiced in our time. on the other hand, there is an
issue being opened, the issue of the relation between the real life and the policies
which want to govern it. that serves to test the hypothesis about the creation of the
political out of politics, about its falling apart and transformation.
there is a question being opened for the author of the text: will the policies
which are being practiced in the time of a new, planetary, reshaping of the world,
bring bacк the trust of common citizens? In other words, will the politics and the re-
al life get closer together or will they continue the process of their drawing apart.
Key words:Politics without the political, dissapearance of political, dissapear-
ance of sovereingty, global control, crisis management.
УДК 504.061:341.311(497.1)”1999”
Мирјана Лукић-Анђелковић
ХЕМИЈСКИ, РАДИОЛОШКИ И ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ АГРЕСИЈЕ

НАТО-а НА СРЈ
приликом сагоревања и детонације енергетских материјала експлозива

и барута, (ракетних горива) неконтролисано се ослобађа велика количина
гасова, продуката сагоревања и детонације. Имајући у виду да је на СРЈ баче-
но преко 30 000 t разних разорних пројектила, бомби и ракета, ослобођена
количина гасова на реалтивно малом простору је огромна и штетна. Бомбар-
довање у току агресије НАТО-а на СРЈ изазвало је пожаре на хемијским по-
стројењима, резервоарима са нафтом и рафинеријама. продукти сагоревања
су изузетно отровни са особинама бојних отрова, као што је фозген или хло-
роводоник. поред овог, ослобађани су оксиди азота, цијано-једињења, гасо-
вити оксиди угљеника и велике количине чађи, који су директни узрочници
ефекта стаклене баште и глобалног загревања. Употреба запаљиве муниције
са осиромашеним ураном 238 је вид вођења радиолошко-нуклеарног рата са
свим његовим последицама по живи свет СРЈ. последице су повећани број
најтежих обољења које се из године у годину повећавају.
Кључне речи: експлозиви, детонација, сагоревање, гасовити продукти,
фозген, осиромашени уран, екологија
1. УВОД
Са напретком науке и технологије, развија се и војна техника уз примену
нових, савремених материјала и нових једињења са истовремено разорним и
отровним својствима, која се свакодневно синтетишу у неким од лаборатори-
ја НАТО-а.
Осим коришћења пројектила са осиромашеним ураном, на нашим просто-
рима су током бомбардовања коришћене комбинације експлозива и ракетних
горива са одређеним хемијским једињењима, која реакцијама у току експлози-
је ослобађају веома отровна и канцерогена једињења или хемијске радикале.
Американци су у позним педесетим годинама прошлог века, почели да

експериментишу са увођењем флуора у нитроједињења типа формала, како
би им се повећала енергетска вредност [1]. Године 1961. у лабораторијама Ар-
лингтона у Вирџинији (Оffice of Naval research), за потребе „Aerojet-general
Corporation“ експериментисано је са увођењем флуора у нека нитро-једињења
за потребе морнарице. Тако су у току тих истраживања, која су имала за циљ
добијање нових ракетних горива за погон ракета великог домета, синтетиса-
ни флуоровани формали, веома отровна једињења која се користе као додатак
експлозивима и течним ракетним горивима.
2. ХЕМИЈСКИ АСпЕКТИ АГРЕСИЈЕ

поред директних штета изазваних експлозијама бачених бомби и ракета,
на територији СРЈ се водио специјалан рат, који по својим ефектима спада у
хемијске ратове. НАТО алијанса није директно користила хемијска средства
(бојне отрове) у нападу на нашу земљу, али је бомбардовањем циљаних ме-
та – индустријских постројења и складишта хемијских сировина, као и паље-
њем нафтних резервоара и нафтних постројења, посредно изазивала ефекте
по последицама веома блиске ефектима хемијског рата.
плански и смишљено су гађана постројења и складишта хемијске инду-
стрије. Бомбардовани су објекти у панчеву, Новом Саду, Лучанима, прахову,
Бору, Баричу. Услед експлозије и пожара у ваздух, земљиште и водотокове
доспеле су огромне количине врло отровних и по здравље опасних матери-
ја: хлороводонична и сумпорна киселина, азотна киселина, хлор, мономер
винил-хлорид, етилен-дихлорид,
-дихлорид, жива, пирален, амонијак, и многи други,
такође отровни агенси.
НАТО је агресијом на нашу земљу и намерно изазивајући еколошку ка-
тастрофу, угрозио подручје са изворима незагађене воде, (Србија је подручје
са највећим бројем минералних лековитих извора у Европи) и здраве хране,
чиме је директно угрожено подручје целог Балкана, али и Европе.
2.1. Коришћени експлозиви током агресије АТО-а на СРЈ

Сва експлозивна једињења у свом молекулу садрже одређене молекулске
групе које су носиоци експлозивних карактеристика. Најчешће су то групе
No2 у молекулу који садржи још и угљеник, водоник и кисеоник, тако да се
било који експлозив може представити општом формулом CxhyNzop. Начин
функционисања експлозива је екстремно брза оксидација–детонација, при
чему се, у веома кратком времену, реда нано секунди, ослобађа огромна ко-
личина енергије, праћена великом количином врелих гасовитих продуката
детонације под високим притиском који врши разорна дејства.
мирјана лукић-анђелковић: хемијски, радиолошки и еколошки … 455
Настали гасовити продукти садрже различите гасове као што су: угљен-
-диоксид, угљен-моноксид, азотови оксиди, цијано-једињења, водоник, азот,
воду у виду водене паре и елементарни угљеник у виду чађи. Ослобођени
гасови су сами по себи веома токсични, а када се комбинују са продуктима
сагоревања одређених хемијских једињења, онда то може да има ефекте хе-
мијског рата.
Конвенционални експлозиви (опште формуле Cx hy Nz ou) у току хемиј-
ског разлагања, експлозије, ослобађају раније наведене различите гасовите
продукте детонације. У табели 1 приказани су састави експлозива који су
били у употреби приликом бомбардовања СРЈ.
Табела 1. – Карактеристике коришћених експлозива
Ред. број експлозив густина, g/cm3 Брзина детонације, m/s

1 AfX – 760 1,85 8200
2 КомпозицијаB 1,70 7800
3 PBXN–111 1,68 7000
4 rBXN–107 1,80 8100
5 Тритонал 1,70 5900
6 Минол 1,68 5800
7 h–6 1,75 7900
У табели 2 приказани су врсте, састави и масе експлозива којим су били

лаборисани разорни пројектили, који су рушили по нашим просторима.
Табела 2. – Састав експлозива у ракетама које је НАТО користио током

бомбардовања СРЈ.
Маса
Ред. Врста Врста Састав експлозива
експлозива,
бр. пројектила експлозива %
kg
hMX – 65,0
AgM-86C *degdN/BttN/PgA 27,7
1 AfX-760 680
Блок o NC – 0,3
Адитив – 2,0
2 AgM 65 A/B и d Комп. B rdX – 59,5 39
Маверик tNt – 39,5
Адитив– 5,0
rdX – 48,0
AgM-86C
3 PBXN-111 Амонијумперхлорат – 25,0 1360
блок И
Al – 27,0
4 AgM-88 hArM PBXN-107 rdX – 15,0 52

Триметилолетантрини-
BgM-109B tASM трат –21,0
5 PBXN-107 Амонијумперхлорат – 28,0 123
Томахавк
Al– 27,0
tNt – 80,0
6 AgM-130 Тритонал 430
Al- 20,0
tNt – 50,0
7 gBu-29 ИdAM Минол Амонијумнитрат – 25,0 230
Al- 25,0
КомпозицијаB – 75,0
8 gBu-37 B h-6 300
Al – 25,0
фуел
9 gBu-72 (fAe) Етиленоксид/ Mg / Al 100
експлозив
*degdN/BttN/PgA смеша веома поларних пластификатора.
Из табеле 2 се види да се бризантним експлозивима, тротилу, хексогену

и октогену, додају и друге енергетски богате супстанце, као што је амонијум-
-перхлорат, амонијум-нитрат, као и алуминијум у праху који се користи у за-
паљивој муницији. Разлагањем експлозива који садрже амонијум-перхлорат,
настају веома отровна хлорна једињења, оксиди али и радикали, а у посебним,
адијабатским условима у којима се одвија детонација, долази до појаве елемен-
тарног хлора, који је изузетно отрован гас, загушљив и агресиван. Хлорни ок-
сиди и радикали ослобођени детонацијом са водом из ваздуха стварају киселе
кише, услед којих долази до уништавања вегетације.У табели 1 [3] приказане
су брзине детонације експлозива које је НАТО користио током агресије на
СРЈ ( према табели 2).
Сви експлозиви, са изузетком тритонала и минола, имају брзине детона-
ције изнад 7000 m/s,
/s, а израчунате количине гасовитих продукти детонације
по 1 kg су приказне у табели 3 [3].
Табела 3. – продукти детонације (%mol/1 kg) најчешће коришћених експлозивних

смеша
Врста експлозива
продукт Krg Три- Компози- PBhN- PBhN- AfX-
tNt* h-6 Минол
тонал ција В* 111 107* 760
h2 5–20 3,40 2,72 7,38 12,50 6,20 6,60 5,80 5,20
Ch4 – 0,20 0,16 0,17 0,04 0,06 0,01 0,70 0,32
Co 20–36 17,20 13,76 20,51 23,60 14,70 10,60 13,34 12,00
Co2 10–29 9,90 8,92 9,29 0,70 1,20 1,70 12,40 10,30
N2 10–12 13,43 11,74 23.60 21,10 12,40 14,00 16,30 14,80
No 5–12 0,07 0,06 0,06 0,05 0,02 0,06 0,11 1,80

hCN 10 0,80 0,64 0,23 0,60 0,40 0,04 0,35 2,00
h2o 15–23 19,60 15,70 21,86 12,00 20,90 29,30 21,40 14,20
C – 35,40 28,30 16,90 17,81 30,10 14,40 12,30 20,00
Al2o3 20 – 17,40 – 11,40 11,50 13,00 12,00 13,80
Al 10 – 0,60 – 0,20 2,52 0,08 0,10 0,30
hCl 10 – – – – – 6,20 5,20 5,28
*литературни подаци [4]
Из табеле 3 се може видети да су количине различитих гасовитих проду-

ката из 1 килограма експлозива изражене у молским % веома велике. Укупна
количина свих приказаних гасовитих продуката, али изражена у кубним ме-
трима и израчуната за сваки експлозив имајући у виду његове састојке и масу,
приказана је у табели 4 [3].
Табела 4. – Количина ослобођених гасовитих продуката детонације у зависности

од количине експлозива (m3)
AgM-
AgM- gBu- AgM- BgM-
AgM- gBu- AgM-88 86C
пројектил 65 A/B 29 86C 109B
130 37B hArM блок
иd IdAM блок I tASM
0
Врста Тритонал Комп. h-6 Минол PBXN- PBXN- PBXN- AfX-
експлозива B 111 107 107 760
Маса експло-
430 39 300 230 1360 52 123 680
зива, kg
продукти детонације , m3
h2 262 65 840 319 2011 68 160 792
Ch4 15 2 3 3 3 8 19 49
Co 1325 179 1586 757 2229 155 368 2102
Co2 859 81 47 62 518 144 342 1359
N2 1131 102 1418 639 4245 190 449 1788
No 6 0,5 3 1 18 1 0,6 9
hCN 62 5,6 40 21 21 4 10 98
h2o 1512 137 806 1077 8926 249 590 2391
hCl – – 1889 61 143 –
укупно 5172 571 4743 2879 21000 881 2081 8588
C, kg 146 8 64 83 235 8 18 163

Велика количина ослобођеног угљен-диоксида и угљеника у атмос-

фери изазива ефекат локалног загревања, поремећај микроклиме регије и
појачавање ефекта стаклене баште. Ослобођени азотни оксиди током бом-
бардовања, под утицајем uv зрачења реагују са кисеоником стварајући озон
који у нижим слојевима атмосфере делује као јако оксидационо средство.
Реакција је катализована присуством азотових оксида који са атмосферском
влагом образују облаке киселих киша. Оне представљају велики проблем, не
само на нашим просторима; од њих све више шума умире по целој Европи.
после бомбардовања, кисели облаци су прекривали нашу земљу, и изручива-
ли киселе кише, на наше, али и на просторе Европе, од којих се мења квалитет
земљишта.
Истовремено се у вишим слојевима атмосфере (стратосфера) смањује де-
бљина озонског слоја због огромне потрошње кисеоника у току прелета вели-
ког броја авиона. Дневно је преко територије СРЈ за време 78 дана агресије
прелетало просечно 500 авиона, што чини укупно 39 000 прелета авиона на
висинама стратосфере, између 12 и 20 километара, а утрошено је три милиона
тона керозина (ген. Смиљанић, „Да се не заборави“ Београд, марта 2009.)
2.2. Реакције сагоревање флуорних једињења

приликом разлагања експлозива који садрже флуор у свом молекулу,
[2], као и сагоревањем течних ракетних горива која садрже ове компоненте,
настају изузетно отровна, агресивна једињења као што су: флуороводоник,
флуороводонична киселина, флуорни оксиди, разни флуорни радикали, а
може да дође и до издвајања елементарног флуора, у условима адијабатског
разлагања у току експлозије.
Ослобођени гасовити флуороводоник реагује са водом, као и са трагови-
ма воде у ваздуху, и даје флуороводоничну киселину. њено постојање од само
1 cm3 у кубном метру ваздуха изазива тешка тровања и озбиљна оштећења
организма. флуороводонична киселина је жесток отров. Она нагриза и раза-
ра живо ткиво. приликом експлозије, разлагањем флуорних једињења могу
настати и флуорни оксиди, веома отровна гасовита једињења.
Ако дође до издвајања флуора, он као веома реактиван елемент, реагује
снажно са водом тако што јој одузима водоник при чему се ослобађа велика
количина атомског кисеоника–озона, водоник-супероксида, флуоромонокси-
да и флуороводоника [3].
флуоровањем једињења типа формала синтетисан је бис(2,2,2-флуороди-
нитроетил) формал, (fC(No2)Ch2О]2Ch2), fefo и његов флуоровани дериват
бис (2,2,2-флуородинитроетил) дифлуороформал ([fC(No2)2Ch2o]2Cf2) dff.
Оба једињења су изузетно отровна и у раду са њима је потребна изузетна
пажња уз предузимање строгих мера заштите [1].
Током сложених хемијских реакција разлагања ових једињења у процесу

детонације и сагоревања настаје низ реактивних хемијских радикала [5]. У
једначинaма које следе дати су квантитативно најзаступљенији хемијски ра-
дикали и молекули у продуктима разлагања 1. fefo и 2. dff:
1. [fC(No2)Ch 2О]2Ch 2 → hf + f * + Cf * + Ch 2f * + CNf + C2h 2f * +

ChNf + C2h2of* + C2h4of* + C2h2 Nof + C3h5o2f + C2h2 N2o3f*+
C2h2N2 o4f*
2. [fC(No2)2Ch 2o]2Cf 2 →hf + f * + Cf * + Ch 2f * + CNf + C2h 2f * +

ChNf + C2h2of* + C2h4of* + C2h2 Nof + C3h5o2f + C2h2 N2o3f*+
C2h2N2 o4f* + C5h5No5f2 + Cho2f
fefo је течан експлозив чија брзина детонације за густину 1,60 g/cm3

износи 7500 m/s, а dff такође течан експлозив који се теже иницира (брзина
детонације за густину 1,67 g/cm3, је 6849 m/s ) [2], а због тога што има два атома
флуора у молекулу више, отровнији је од fefo .
приликом њихових разорних дејстава, у атмосферу су се ослобађале
огромне количине гасова, које су поред Co, Co2 , hCN, hCl, Cl2, No, No2 , h2
(табела 4), садржавале и флуороване деривате из ракетних горива. Удисање
таквих, гасовитих, канцерогених продуката, који настају услед сагоревања
погонског ракетног горива, веома је штетно по човеково здравље и поспешује
развој опасних злоћудих обољења, пре свега дисајних органа.
2.3. Сагоревање хлорних једињења – мономера винилхлорида

У панчевачкој „петрохемији“ намерно је гађан резервоар са мономером
винил-хлоридом, једињењем које се користи за израду пластичних маса и које
је врло отровно и канцерогено. Сагоревањем винил-хлорида у ваздуху, уз не-
потпуну оксидацију, осим оксида угљеника, и чађи, настаје хлороводонична
киселина и веома опасно једињење хлора, фозген, познато као бојни отров.
Реакција сагоревања, односно оксидације винил-хлорида може ићи у два
правца:
1) потпуно сагоревање: 2Ch2=ChCl + 11o2 → 4Co2 +3h2o + Cl2
ваздух
2) непотпуно сагоревање: Ch2 =ChCl → Co +hCN+hCl + Co2 + h2o+h2+С
Kад нема довољно кисеоника, онда продукти сагоревања реагују међусоб-
но (према реакцији) у гасној фази на високој температури, дајући једињење
карбонил-хлорид:
hν
Co + 2hCl → CoCl2 + h2
CoCl2 – карбонил-хлорид, познат још под именом фозген, спада у бојне отрове
загушљивце и мирише слично трулом воћу или сену.
Обе реакције се одвијају паралелно, тако да у гасовитим продуктима са-
горевања мономера винил-хлорида постоје истовремено продукти потпуног
и непотпуног сагоревања, отровни и агресивни гасови као што су: hCN, Cl2,
Co, hCl. Међусобним реаговањем ових продуката, а у мањку кисеоника и под
утицајем светлости, настаје фозгеноксим , Cl2CNoh:
hν
hCN + Cl2 + h2o → Cl2CNoh + h2
фозгеноксим спада у групу бојних отрова јачих од фозгена и делује као
загушљивац, сузавац и пликавац.
2.4. Сагоревање нафте

Сагоревањем огромних количина нафте и нафтиних деривата ослободи-
ла се велика количина гасова, који су трошили кисеоник за своје настајање
оксидацијом, при чему су са водом из ваздуха стварали неорганске киселине
од којих настају киселе кише.
– бензин садржи 85% угљеника и 15% водоника,
– дизел-гориво 87% угљеника и 13% водоника и
– мазут садржи 87–88% угљеника, 11–12% водоника и 0–0,2% кисеоника [8]
Нафта и њени деривати немају у свом молекулу кисеоник, тако да за сво-
ју оксидацију (сагоревање) морају да троше кисеоник из околине. Уколико
пожар траје дуго, становништво је угрожено од гушења, услед недостатка
кисеоника.
Из оштећених резервоара исцурела је велика количина нафтних деривата,
који нису до краја изгорели, и излили су се у реке или ушли у земљу. Садржај
бензола у дериватима бензина је око 1%, што значи да је у земљу исцурело ви-
ше тона бензола, који је једна од најопаснијих хемикалија, јер је канцерогена
и директно улази у организам преко коже и изазивач је бензенске леукемије.
3. РАДИОЛОшКИ (НУКЛЕАРНИ) АСпЕКТИ НАТО АГРЕСИЈЕ

НАТО је признао да је на СРЈ бачено 30 000 пројектила са осиромаше-
ним ураном. Сумња се да је тај број много већи. (Војска Југославије изнела је
податке да је бачено око 50 000 пројектила). Употребом пројектила са осиро-
машеним ураном, (противтенковска муниција и муниција већих калибара
велике разорне моћи за уништавање бетонских утврђења и бункера, такође
са осиромашеним ураном), НАТО је против СРЈ водио и специфичан радио-
лошко-нуклеарни рат, уз дугорочно загађивање еко-система, и покушај зати-

рања живота на овим просторима, које ће имати несагледиве последице по
сав живи свет, не само код нас, већ и у Европи. [8 ]
Осиромашени уран због велике масе и густине, користи се у противтен-
ковској муницији калибра 30 милиметара, која се испаљује са авиона А-10. То
оружје је први пут коришћено у Вијетнаму, затим у Заливском рату против
Ирака, (где је испаљено приближно милион пројектила), потом у Републици
Српској и у току агресије на СРЈ, посебно на Космету. постоје индикције да
се осиромашени уран налазио и у бојним главама ракета великих калибара,
намењених за уништавање армираних бетонских утврђења и бункера којим
је дејствовано по нашим просторима.
Руски стручњаци наводе да је на СРЈ изручено више од 30 тона муниције
са осиромашеним ураном. Руски извори такође наводе да постоји могућност
да се уран из муниције НАТО-а распршио над свим балканским државама и
да је сигурно доспео до резрвоара са водом. пентагон је посредно обелоданио
да је у нападу на СРЈ коришћена муниција са осиромашеним ураном. Наравно,
они нису помињали пројектиле „томахавк“ и ласерски вођене пројектиле, ко-
ји су садржали велика пуњења са осиромашрним ураном, већ само муницију
калибра 30 милиметара.
Осиромашени уран (u238) је нуспродукт у припреми горива за нуклеар-
не реакторе и нуклеарно оружје. процењује се да само САД има најмање 500
000 тона осиромашеног урана, односно радиоактивног отпада. Уран 238 се
због велике густине, користи за израду језгра противоклопних пројектила.
Армија САД развила је муницију са осиромашеним ураном за топ 25 mm (85
грама урана), авионски топ 30 mm (272 грама урана) и тенковске топове 105
и 120 mm ( од 2,2 до 4,9 килограма урана) [8]. при удару уранског пројектила
у чврсту препреку ствара се висока температура и око 10% урана сагорева у
уран-оксид, а 70% прелази у стање аерозола. Величина аерозолних честица
урана је око 5μm. Ове честице контаминирају околну средину, могу се унети
у организам удисањем или храном, а зависно од метеоролошких услова, могу
се разносити на веће удаљености (до 40 km). Оксиди урана су делимично рас-
творљиви у води, па могу да контаминирају подземне воде, а преко биљака да
доспеју у ланац исхране људи.
У извештају Британске агенције за атомску енергију, поред осталог, [6]
препоручује се локалном становништву са територије на коју су бачени пројек-
тили са осиромашеним ураном, да не бораве током дужег периода на простору
по којем су дејствовали ови пројектили, да се тај метал не сакупља и не носи
кући. поједине области на којима је испаљена муниција са осиромашеним
ураном могу да покажу већу дозу контаминације од прописане границе, па
је такав терен ризичан и за екипе које врше деконтаминацију, а и за локал-
но становништво. Овим извештајем се јасно ставља на знање да британски
војни стручњаци знају за штетно деловање осиромашеног урана. Муниција
са осиромашеним ураном има трајне последице по становништво и после

престанка ратних дејстава, јер време полураспада нуклеида (радиоактивних
продуката сагоревања осиромашеног урана) на терену износи 4 милијарде
година. Отуда је ова муниција забрањена резолуцијом поткомисије за пре-
венцију дискриминације и заштиту мањина комисије УН за људска права из
1996. и 1997. године.
У извештају Института за нуклеарне науке Винча, налази се следећа кон-
статација [1]: „Имајући у виду брзину којом се муниција испаљује, односно
процењене количине при дејствима, високу вероватноћу самозапаљења, као и
измерене активности које су неколико стотина пута веће него код природног
садржаја урана у земљишту (10–50 Bq/kg), може се закључити да примена на-
ведене муниције доводи до контаминације животне средине са дугорочним
последицама по животну средину и локално становништво“, [8] што указује
на опасност од радијацијске болести и од могућности повећаног ризика за
канцерогена обољења. Деца су посебно осетљива на зрачење, јер се њихове
ћелије врло брзо деле у току раста.
Армија САД помно истражује утицај осиромашеног урана на људе, (мада
енергично тврди да муниција није опасна), па је тако једна армијска радиолош-
ка група сачинила извештај у коме се каже да су дугорочни ефекти ниских
доза од осиромашеног урана имплицирани појавом канцера, јер не постоји
толико ниска доза која не би изазвала никакве ефекте [5].5].
Знатно повећање нивоа радиоактивности на територији Србије, Македо-
није, Црне Горе и поготово Косова представља резултат примене крилатих
ракета „томахавк“ и пројектила од 30 mm које улазе у комплет наоружања
америчких јуришних авиона „А-10“. У главама крилатих ракета „томахавк“
се користи око 20 kg осиромашеног урана.
3.1. Еколошке последице употребе муниције од осиромашеног урана,

загађење животне средине осиромашеним ураном
Током НАТО агресије на СРЈ коришћена су различита убојна средства, не-
ка од њих и по први пут. Између осталих доказана је и употреба муниције на
бази осиромашеног урана (ОУ). Главна мета били су тенкови и бетонска скло-
ништа. У војничком погледу ова муниција показала се као врло ефикасна.
Међутим, како су главни делови израђени од осиромашеног урана ни-
скоенергетског нуклеарног отпада, угрожено је здравље не само припадника
МУп-а и Војске Југославије, (СЦГ) већ и становништва у непосредној околини
операција дејства и трајно је контаминирана животна средина. У свему томе
нису занемарљиви ни ефекти психолошког притиска који је у јавности увек
присутан када се ради о нуклеарном зрачењу. после ратних дејстава настала
ситуација се може декларисати као радиолошки удес.
прецизних података о количини испаљене муниције у Југославији за сада

нема. Дејства НАТО снага муницијом од осиромашеног урана вршена су из
авиона А-10 који имају вишецевни авионски топ gAu-8/А типа getLINg и
који може да испаљује овакву муницију калибра 30 mm која садржи 298 грама
ОУ: Pgu-14А/B (APИ-Armor Piercing Иncendiary). На авион А-10 tanderbolt
II, намењен борби против тенкова, монтиран је седмоцевни топ gAu-8 од
30 mm. Брзина гађања је од 2.100 до 4.200 метака у минути, а муниција може
бити како противоклопна тако и високоексплозивна. Разорна моћ система је
изузетно велика тако да с лакоћом уништава савремене тенкове. Авиони А-10
(„брадавичаста свиња“) су из састава ратног ваздухопловства САД.
Осиромашени уран, а посебно његови оксиди, су хемијски и радиолошки
веома токсична једињења, која битно нарушавају еколошку равнотежу на те-
ренима погођеним радиоактивном муницијом. Мерењем је утврђeно да је
гама зрачење које се емитује при удару пројектила од осиромашеног урана 0,1
mgy/h. Ова величина указује да је такав материјал радиоактиван и да се може
примењивати само уз посебне мере заштите, како је регулисано прописом
Међународне агенције за атомску енергију из Беча од 1996 године [18]. приме-
на ове муниције доводи до контаминације животне средине са дугорочним
последицама. Коришћењем муниције са осиромашеним ураном, НАТО је
против СРЈ водио специјални радиолошки рат са несагледивим последицама
по здравље људи и будућих генерација.
Муниција са осиромашеним ураном највише се користила на Космету,
што је врло перфидно, јер се на тој територији налазе изворишта река које су
притоке Западне и Јужне Мораве, те је агресор тако желео да дугорочно зага-
ди наше водотокове преко Велике Мораве све до Саве и Дунава, дакле кроз
целу Србију. То је еклатантан пример геноцида и радиолошког рата против
наше земље. Сва коришћена муниција са осиромашеним ураном на нашим
просторима је америчког порекла, а нека новија сазнања указују да муницију
са осиромашеним ураном, већих калибара, (120 милиметара), производе и
французи. Они имају огромне количине радиоактивног отпада, с обзиром да
имају велики број електричних централа на нуклеарни погон.
3.2. Количине осиромашеног урана у животној средини

Србије и Црне Горе
Имајући у виду све претходно изложене особине као и индиције да се оси-
ромашени уран користио и у крстарећим ракетама којима су масовно гађани
објекти на територији СРЈ, још у току рата су почеле да се врше дозиметријске
контроле погођених терена. [6]
Како је уран природни радиоактивни елемент који се налази у земљи-
ној кори и тако доприноси различитој величини основног нивоа зрачења из
природе, за сваку поједину локацију, било је потребно одредити, пре свега,
вредност фона за сваку локацију осетљивим инструментима. У ту сврху ко-

ришћена је јонизациона комора под притиском „victoreen, 450P-de-SI“. Ниво
контаминације контролисан је контаминационим мониторима са алфа/бета/
гама ознакама, производње „Nardeux“ – француска. На овај начин извршена
је контрола углавном свих објеката у СРЈ на коме је НАТО авијација дејство-
вала [6].
Од крстарећих ракета захтева се велика прецизност погађања, што зна-
чи да балистика лета мора да буде прецизна. За прецизност лета користи се
метал велике густине (контратег), а то је управо осиромашени уран. Има га
довољно и јефтин је. У просеку се користи 20 kg осиромашеног урана по једној
крстарећој ракети. На нашу земљу испаљено је око 400 крстарећих ракета за
које се може сматрати да су садржале осиромашен уран. То значи да је у нашу
животну средину пало још 8 тона осиромашеног урана. Са још 1–3 тоне из
муниције калибра 30 mm, то чини 9–11 тона осиромашеног урана.
3.3. Особине осиромашеног урана

Уран спада у тешке метале и налази се на крају Мендељејевог система, као
последњи члан низа природних елемента. Сви елементи који следе иза њега
су вештачки, и спадају у трансуране. Руде урана су уранит u3o8, тоберанит
Cu(uo2)4(Po4)2 x 8h2o, карнатит итд. [6].
У литосфери на 1 тону земљишта просечно долази 0,5–5 грама природног
урана ређе и до 10 ррm. На оним местима где га има више од 0,1% економично
је отварање рудника урана јер је он основно гориво нуклеарне енергетике. Кон-
центрат ове руде, најчешће у облику uf6 одлази у постројења за сепарацију
изотопа. природни уран има три изотопа: 234 u, 235 u и 238 u. њихов тежински
удео у природном урану је: 0,006%, 0,72%, 98,28% респективно. За нуклеарну
енергетику од значаја је само 235 u. Међутим, његова концентрација у природ-
ном урану није довољна. Стога се врши екстракција 235 u све док му садржај
не падне испод 0,2–0,3%. Оно што остане је осиромашени уран. Он је осиро-
машен у погледу присуства 235 u, али је обогаћен са 238 u (преко 99%).
Активност урана 238 је 12,27 (Bq/kg), а осиромашеног урана три пута већа
због присуства његових изотопа, урана 235 и урана 234. Осиромашени уран
је, дакле, нискорадиоактивни нуспродукат нуклеарног горивог циклуса. Као
такав треба да се одлаже у наменска одлагалишта. У брзим нуклеарним реак-
торима (бридерима) уран 238 може да се трансформише кад га погоде спори
неутрони у плутонијум 239, чиме се добија нуклеарно гориво будућности.
Активност ОУ у односу на природни уран јe нижа. Енергија алфа честица
које емитују изотопи, присутни у ОУ износи око 10% енергије алфа честица
у природном урану. Захваљујући протактинијуму ОУ емитује чак 40% енер-
гије бета честица у односу на природни уран. Код гама зрачења тај износ је
само 15%.
Осиромашени уран се користи у мирнодопским условима као заштита

од зрачења. То је последица његове велике густине 19,07 g/cm3 и великог ред-
ног броја (92). На пример за гама квант енергије изнад 0,1 Меv исти ефекат
заштите добија се са штитом од осиромашеног урана дупло мање дебљине у
односу на штит од олова. Све чешће се користи за додатно извлачење урана
235 испод 0,2%. примењује се за израду кобилицâ на јахтама, контратегова на
авионима, у грнчарству и као катализатор у хемијским процесима. Нажалост
осиромашени уран нашао је примену у војне сврхе за производњу муниције
различитог калибра за противоклопна дејства.
3.4. Дејство муниције са осиромашеним ураном

поред чисто механичког дејства, муниција на бази осиромашеног урана,
због радиоактивности урана и његових потомака, има радиолошко дејство на
људе, као и утицај на животну средину. За процену овог дејства битно је уочи-
ти шта се дешава са ударном шипком (пенетратором) ОУ у тренутку удара о
чврсту мету каква је тенк. На месту поготка појављују се :
– остаци великих комада ударне шипке (десетине грама),
– остаци малих парчића ударне шипке (делови грама),
– крупни аеросоли (преко 10 μm);
– аеросоли настали сагоревањем дела ударне шипке.
прве три врсте честица сачињене су од металног урана (са додацима рет-
ких метала), релативно су тешке и падају у непосредној околини (десетак ме-
тара). Ове честице могу интензивно да реагују са течностима у околини.
У случају чеоног поготка мете на месту удара јављају се највише темпе-
ратуре око 1200 оС. Метални уран се пали на 700 оС. Део ударне шипке гори,
па настају уран-диоксид, уран-триоксид и смеша оксида u3o8. У литератури
се наводе различити подаци о делу ударне шипке који сагори. Он се креће од
5% до 70%[ 8].
Због наглог хлађења долази до процеса формирања аеросола. Највећи
број ових честица има пречник испод 2,5 μm. Услед процеса хлађења површи-
на ових аеросола поприма керамичку форму, настају тзв. керамички аеросоли
који имају малу растворљивост у води и телесним течностима. Од овога битно
зависи механизам деловања ових аеросола на живи свет.
За муницију калибра 30 mm по једном погодку у тврду мету, у најгорем
случају у аеросоле може да пређе око 200 грама урана 238. Вероватно је овај
број знатно нижи. Како се ова муниција највише користи као противтенков-
ско оружје, може се сматрати да је по једном оваквом нападу бачено око 10
килогама ОУ. На основу овог податка може да се моделује транспорт аеросола
кроз атмосферу.
Настали аеросоли у зависности од метеоролошких услова, преносе се

на удаљеност и од неколико десетина километара, уз значајно разређење и
падање на земљиште и акваторију. Том приликом могућа је инхалација или
ингестија ових аеросола. Кад се нађе у организму уран, као тешки метал, мо-
же да испољи како хемотоксичност, тако и радиотоксичност. Уколико је у
некој од растворљивих форми (метални уран или uf6 ), доминантна би била
хемотоксичност. Међутим, с обзиром на то да је реч о слабо растворљивим
аеросолима, штетан утицај од радиоактивног зрачења (радиотоксичност) је
доминантан ефекат.
Од осиромашеног урана прави се муниција следећих калибара: 25, 30,
105, 120, 5/56, а маса је од 70 грама до 4900 грама. Метак 30 mm има укупну
масу 425 грама. Овом муницијом је гађана велика површина Космета, чиме
је учињена велика радиоактивна контаминација земљишта. Наша војска није
извршила радиолошко испитивање, јер се убрзо после контаминације одатле
повукла, а остале су јединице УН, које нису биле вољне да дају податке о кон-
таминацији тла.
Метак се састоји од уранског језгра смештеног у кошуљицу и упаљача.
Командант НАТО снага, Џорџ Робертсон је изјавио 2000. године да је на Ко-
смету, на локацијама према Албанији гађано 112 локација, а ван Космета на
89 локација [8] . по локацији је пало 15 – 396 килограма урана. признали су
да су бацили 30 000 метака, (9 тона), али наша војска располаже са податком
да је бачено 50 000 комада (15 тона).
Деконтаминација тла је мукотрпан, спор и скуп посао, што спроводе
АБХО специјализоване јединице ВЈ (СЦГ). прво се детектује тле и провера-
ва се да ли је контаминовано. Затим се пажљиво сакупљају делови од метка:
кошуљице, које су од дуралуминијума, остаци пенетратора, или, пак, цео нео-
штећен метак, јер је пробио меку подлогу и задржао се на дубини до 1 метра.
Сав извађени радиоактивни материјал се брижљиво сакупља, као и земља
око њега, ставља у бурад специјално направљену за ту намену и одлаже се на
за то предвиђено место (у овом случају у Винчи).
Метак са ОУ различито делује на мекој и чврстој подлози: кад метак удари
у меку подлогу (земља) он продире 120cm, а 10cm око пенетратора је загађено,
али нема аеросолних честица. Уколико удари у тврду подлогу, долази до фраг-
ментације, паљења пенетратора, настајања аеросола и веће контаминације.
Једињења урана могу доспети у организам човека инхалацијом и диге-
стивно. Рањавање војника са u238 изазива контаминацију преко ране. Инге-
стијом (гутањем) мање од 5% унетих честица аеросола се ресорбује, а 95% се
елиминише кроз бубреге. Уколико се честице радиоактивног аеросола удахну,
доспевају у плућа, везују се за крв, део се излучи преко бубрега, а део се тало-
жи у бубрезима, костима, јетри. Уран се никад не елиминише у потпуности из
организма. Остаје у организму веома дуго, а код деце се спорије елиминише и
тиме је много штетнији. Деловање урана у организму изазива бубрежну инсу-
фицијенцију. после веома дугог периода (20–5 година), настају касне последи-
це – малигне промене, најчешће карциноми бронха, остеосаркоми, леукозе,
тумори јетре [8].
Ефекти примене и деловања на живу силу и цивилно становништво су
фатални, јер долази до дугогодишњих генетских и канцерогених промена
проузрокованих радиоактивном контаминацијом. У контакту са остацима
пројектила од стране неупућеног становништва, услед присутне радиоактив-
ности, промене на кожи видно се манифестују за мање од 80 сати.
4. ЕКОЛОшКЕ пОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАњА

пО БИОДИВЕРЗИТЕТ
подручје Србије је пре бомбардовања спадало у чиста станишта, неза-
гађене природе и чистих и незагађених извора воде. Током ратних дејстава
НАТО-а, еколошка слика у Србији се променила на горе [8].
Биодиверзитет у Србији је током ратних дејстава био посредно и непосред-
но изложен вишеструким негативним физичким радиолошким и хемијским
ефектима. Вршена је обимна и континуирана деструкција копнених и водених
станишта. Гађани су поред осталих делова Србије и њени национални парко-
ви, и заштићене природни локалитети.
У њима су јединке, делови популације и делови станишта, масовно уни-
штавани. Угрожене су ретке врсте птица, јер је бомбардовање било у време
њиховог излегања; шумским пожарима, изазваним бомбардовањем, угрожене
су шумске заједнице, јер на таквим местима нестају сложеније врсте и уступа-
ју место једноставнијим, простијим облицима. Негативни, посредни ефекти
угрожавања биодиверзитета су дакле, физички, радиолошки и хемијски. Они
се негативно испољавају и још дуго ће испољавати то дејство над основним
члановима еколошких ланаца – микроорганизме тла, микроорганизме воде,
на биљке произвођаче органске биомасе (алгама у воденим стаништима и коп-
неним биљкама). Ланцима исхране токсичне хемикалије доспевају до човека.
Акумулацијом и кумулативним ефектима мутагени, тератогени и канцероге-
ни ефекти ових штетних хемијских једињења ремете генетичку компоненту
биодиверзитета.
Непосредним ратним ефектима поремећена је популациона структура
врста (биљака, ретких птица, шумских животињских врста). Ефекти ратних
дејстава на екосистемском биодиверзитету Србије су направили велику штету,
чије ће последице дуго да се испољавају на сав живи свет на нашим просто-
рима.
5. ЗАКЉУчАК
Током бомбардовања Савезне Републике Југославије, НАТО је користио
против становништва недозвољена средства која су за ефекте имала дејства
слична хемијском и радиолошком рату.
плански и смишљено су гађана постројења хемијске индустрије и скла-
дишта готових производа. Бомбардовани су објекти и хемијска постројења у
панчеву, Новом Саду, Лучанима, прахову, Бору, Баричу, Крушевцу, Крагујев-
цу, као и све фабрике наменске производње
Хемијско разлагање енергетских адитива флуорованих нитроформала,
једињења fefo и dff, који се додају експлозивним и барутним пуњењима
ракета великог домета, допринело је настајању флуорних молекулских форму-
лација и радикала, који су веома реактивни, токсични и агресивни
Намерним гађањем хемијских фабрика, складишта са нафтним деривати-
ма, хемијским сировинама и готовим хемијским производима, изазивани су
ефекти који се јављају при коришћењу недозвољених хемијских средстава.
паљење нафте и њених деривата услед експлозија, изазвало је ослобађа-
ње великих количина штетних гасова у атмосферу, а бомбардовање и паљење
резервоара са мономером винил-хлорида изазвало је ефекте хемијског рата
услед настајања једињења фозгена и фозгеноксима, бојних отрова, у условима
непотпуног сагоревања.
Велика количина ослобођених гасова, у атмосфери изазива ефекат локал-
ног загревања, поремећај микроклиме регије и појачавање ефекта стаклене
баште. Истовремено се у вишим слојевима атмосфере (стратосфера) смањује
дебљина озонског слоја.
На територији СРЈ се водио специјалан рат, који по својим ефектима
спада у хемијске и радиолошке ратове. НАТО је бомбардовањем циљаних
мета посредно изазивао ефекте по последицама веома блиске ефектима хе-
мијског рата, односно као да је користио бојне отрове, а применом муниције
са осиромашеним ураном допринео је настајању ефеката радиолошког удеса
угрожавајући здравље целокупног становништва и згађујући природу хиља-
дама година унапред.
[1]. guimont, J. M. i dr.: Desensitization of Explosives Materials, Ad.A058467, Arlington, uSA, 1978.
[2]. М. Анђелковић-Лукић: тенденције развоја бризантних експлозива, Војнотехнички гласник,
вол. 6, стр. 681–690, 1998.
[3]. М. Анђелковић-Лукић; М. Матејић-Гргурић: утицај на загађење атмосфере гасовитим
продуктима сагоревања и детонације насталих бомбардовањем Нато алијансе, Зборник
ЗООп, Нови Сад, 2000.
[4] f.volk, f.Schedlbauer: Analysis of Post Detonation Produ�ts of Different Explosive Charges, Propel-
lants, exsplosives, Pyrotechnics, vol 24, br. 3, str. 182–188, 1999
[5]. Minier, L. M. g,behrens, r: Thermal de�omposition me�hanisms of bis(2-fluoro-2,2’dinitroethyl)
formal (FEFO) and bis(2-fluoro-2,2-dinitroethyl)difluoroformal (DFF ) from Simultaneous Thermo-
gravimetri� Modulated Beam Mass Spe�trometry (STMBMS) Measurements Propellants, explosives,
Pyrotechnics, 22, p. 23– 33,1997.
[6]. М. Анђелковић-Лукић:Нови високобризантни експлозив – полициклични нитрамин хекса-
нитрохексазаизовурцитан (HNIW, CL–20), Научно технички преглед (6), 2000, стр. 60–64.
[7]. ч. Вишекруна: ваздухопловни погонски материјали, део I, Горива, ВНЦ, Београд 1988.
[8]. М. Анђелковић-Лукић: Дарови „милосрдног анђела“, еколошко разматрање Нато бомбар-
довања сР југославије, Београд, 2008. ИКп Никола пашић,
Mirjana Lukic Andjelkovic

Belgrade, Serbia
CHEMICAL, RADIOLOGICAL AND ECOLOGICAL ASPECTS Of

NATO AGGRESSION ON SRj
Summary
Bombing in time of NAto aggression on SrJ caused fires in chemical factory,

tanks of fuel and refinery of naphta. Products of combustion in fires are poisoned,
with characteristic poisons gases, like phosgene or chloric acid. Phosgene formed by
incomplete combustion of monomer vinylchlorid. Also, it formed gaseous oxides of
carbon, nitrogen and cyanide compound and carbon dust. on this way, this aggres-
sion was chemical war against SrJ and our people. In the occasion of combustion,
specially of detonation, energetic materials, explosives and propellants, uncontrolled
deliver great energy and great volume gaseous toxic products. using flammable
munitions with du 238 is radiological and nuclear war with all its consequences to
living world in SrJ. Influence of this product is very bad for life environs. In paper
the author shows reactions of combustion of dangerous materials used in bombing
and its influence to environment is presented
Key words: explosives, combustion, detonation, products of combustion, poi-
soneous gases, depleted uranium, ecology
УДК 341.231.14(497.11)
316.347(497.115)
Данило Ж. Марковић
НЕКИ ПРОБЛЕМИ ОСТВАРИВАњА ГРАЂАНСКИХ ПРАВА И

СЛОБОДА У ВИШЕЕТНИЧКИМ ДРЖАВАМА
Разматрања друштвеног положаја и стања српске покрајине Косова и

Метохије у контексту цивилизацијских промена, поред, и уз, историјског
приступа, захтева још два приступа: сагледавање њеног положаја и промена
са становишта глобализације, и променâ у функцијама државе које са глоба-
лизацијом настају, тачније, које глобализација проузрокује и са становишта
остваривања грађанских и политичких права и слбоода, не само етничке
заједнице Албанаца, у циљу заштите њиховог културног идентитета, већ и
остваривање тих прaва
aва од већинске етничке (националне) заједнице Срба не
само тих права, већ и права на постојаност и неповредивост територијалног
интегритета и суверености државе Србије – међународно правно гарантова-
них граница повељом Уједињених Нација и другим документима ОУН, који
су у том смислу и циљу усвојени. У контексту оваквог приступа показује се да
постоје одређене противуречности између Универзалних грађанских права
и слобода и „корпуса мањинских права“ и права државе на постојаност свог
територијалног интегритета и своје суверености.
Кључне речи: грађанска права и слободе, мањинска права, вишеетничке
државе, глобалиазција, повеља ОУН, Косово и Метохија, Србија
1. Савремено човечанство, нарочито процесом глобализације, постаје све

уједињеније, преобразило се и преображава се у једну целину, у „светско“, „ме-
гадруштво“. Међутим у тој уједињености, у тој целини, у „светском друштву“
или „мегадруштву“, поједини његови делови се сукобљавају „што се преноси
с краја на крај света и извор је разних опасности и сукоба“1(53). Глобализаци-
ја представља не само повезивање привреде, робних, финансијских и других
материјалних токова у велике мултинационалне системе, већ и све живљу
друштвену, културну, па и политичку комуникцију и својеврсно прожимање
1 Мајор, ф. (1991): „Сутра је увек касно“, Београд, југословенска ревија.
међу народима, државама и континентима 2( 254). Али, она има и два сасвим
различита правца „који односи међу цивилизацијама могу задобити. Један
се манифестује као њихово плодоносно укрштање, међусобно обогаћивање,
други пак као сукоб и рат цивилзација“.3(40). У ствари, и поред уједињавања
човечанства, савремено друштво је ипак опасно неједнак простор са многим
супротностима и сукобима. „Драма савременог човечанства постаје, како
изгледа, знатно сложенија него што је то деловало раније. Решени су или се
решавају једни проблеми, али се на другој страни отварају други већи и опа-
снији4(19). Наиме, у савременом глобализирајућем друштву постоје супротни
економски интереси, и у условима кад се наша планета претвара у јединствен
економски организам5(5), супротности између држава, држава и региона, због
њихових различитих економских и политичких интереса, и супротности у
оквиру појединих етничких заједница, социјалних (друштвених) слојева и
територијалних делова због економске неједнакости, али и из других, често
политичких и историјских разлога. Од тих „опаснијих“ проблема у савреме-
ном друштву посебну пажњу заслужује однос глобализације, државе и међу-
етнички односи у државама које нису етнички хомогене.
Мали број држава је етнички хомоген. Већина држава, била је, и јесте
вишеетничка, са сложеним вишеетничким односима који су на различите на-
чине уређивани и уређују се зависно од многих унутрашњих и међународних
односа. Сложеност и карактер међуетнчиких односа у држави одређени су
не само бројем етничких заједница (група), већ и разним степенима њихове
сличности или, и, различитости, од припадности различитим верским кон-
фесијама и посебним цивилизацијама до особености њиховог историјског
развоја и њихових традиција. Међуетнички односи у вишеетничким држава-
ма добијају на актуализацији са афирмацијом права и слободе човека, и усва-
јањем (прихватањем) посебно „корпуса мањинских права“ у XIX и посебно у
XX веку, позивањем на које често настаје угрожавање интегритета држава и
ограничавање њихових суверености.
Двадесети век је протекао у знаку коренитих социјалних потреса испоље-
них у динамици светског економског развитка, сусретању посебних цивилиза-
ција, социјалних организација и настојању да се адаптирају новим условима не
мењајући своју социјалну стурктуру. по неким респектабилним схватањима
то је био век у коме је дошло до промене (смене) две етапе у развоју друштва,
2 Гермиш, С. (1997): Глобализација која шокира, Београд, „УНЕСКо гласник“, 1, Завод за
проучавање културног развитка.

3 печујлић, М. (2002): Глобализација два лика света, Београд „Гутенбергова галаксија“.
4 Ђорђевић, Р. (2006): Човек, вредности и историја, Београд, Институт за филозофију
филозофског факултета Универзитета у Београду.

5 Моисеев, Н.Н. (2007): Роси� в системе государств XXI века, Москва, збор трудов „Росия
в системе государств XXИ века“, МНЭпУ.

Данило Ж. марковић: Неки проблеми остваривања грађанских права … 473
које одговарају двема цивилизацијама са различитим садржајима6(34,78). У

нашој епохи, у епохи прелаза између XX и XXI века, као основна противуреч-
ност јавља се противуречност између светске и регионалне интеграције и
националног егоизма, између планетарне судбине човечанства и корпоратив-
но-националне ограничености7(47). Али, глобализација производи двојни ефе-
кат: с једне стране умањује национални суверенитет, а с друге стране доводи
до снажења раста национализма, тј. сепаратизма, тежње не малог броја народа
да добију своју државу, свој суверенитет. Објашњење појаве сепаратизма у
савременом свету, може на први поглед изгледати парадоксалано. Национа-
лизам (сепаратизам) јача зато што држава слаби као систем8(95). Међутим, у
разматрању међуетничких односа (посебно у разматрању тзв. мањинских пра-
ва) треба имати у виду да постоји на први поглед и одређена противуречност
између међународно признатих права човека на слободу и одлучивање о по-
литичком удруживању (организовању) и међународна заштита постојаности
и ненарушавања интегритета држава и њихове суверености. Ненарушавање
интегритета државе и њене суверености, чак је у одређеном смислу претпо-
ставка остваривања људских права и слобода. У овом смислу указује се да је
безбедност територија државе вишеслојан појам, известан систем параметара
– елемената заштите – као: просторна безбедност (територијални интегритет,
политичко-правна, социјално-економска, еколошка и културна безбедност
територије.9(110) Али, у вишеетничким државама поједине етничке групе (за-
једнице) могу, користећи мањинска права, тражити аутономију мањинских
права до степена чије остваривање угрожава територијални интегритет и
суверенитет држава, у којој се та права остварују.
2. Универзализација људских права и основних слобода, под којом се
подразумева кодексирање одређених слобода и права, које имају сва људска
бића без обзира што живе у различитим државама, чије поштовање гарантује
међународна заједница, и на чије поштовање су се обавезале и државе члани-
це Уједињених Нација, отпочело је после Другог светског рата, оснивањем
Уједињених Нација. У првом члану Повеље уједињених Нација, речено је да
оне теже унапређивању и подстицању људских права и основних слобода10(9).
Уједињене Нације потом развијају велику активност у циљу афирмације и
заштите људских права и слобода и усвајају (1948) универзалну Декларацију о
6 Ковачев, А. М. (2008): Человеченское обество, Москва, urSS.
7 Гринин, Л.Е. (2008): Глобализаци� и процесы трансформации националного суверени-
тета, Москва, „Век глобализации“, 1/2008.
8 Гринин, Л.Д. (2008): Нежеланое дим�: заметки о кризисе, Москва, „Век глобализации“,
2/2008.
9 Бабурин, С. (2009): свет империја, теорија државе и светски поредак, Београд, Pres-
sing.
10 Рачић, О. (1998): уједињене нације и људска права, у књизи, Људска права пет деценија
од усвајања опште декларације о људским правима, Београд, „Економска политика“.

људским правима. Детаљније уређивање и остваривање тих права из Деклара-

ције извршено је у два нова међународна пакта (1966): међународним пактом
о економским, социјалним и културним правима и међународним пактом о
грађанским и политичким правима, који су ступили на снагу после потписи-
вања и ратификовања од чланица уједињених нација (1976. године11(95–134).
У Универзалној декларацији су наведена сва универзална права, почев од пра-
ва на живот, преко права неопходних за слободан развој личности уз помоћ
државе и у складу са организацијом и средствима сваке државе12(96–97). Из
овога јасно произлази да сва универзална права, па и тзв. мањинска права,
тј. права чије остваривање треба да омогући очување и развијање културног
идентитета тих мањина, треба да се остварују у складу са „организацијом и
средствима државе“, а то значи да њихово остваривање не треба да угрожава
интегритет државе и њену сувереност. из овога би се могло закључити да
остваривање универзалних права и слобода, па у оквиру њих и права етничких
мањина која се међународно гарантују не треба да се супротстављају праву
на очување државног интегритета, који се такође, међнародно гарантује. У
контексту оваквог приступа треба разматрати и проблеме ограничавања суве-
ренитета државе у условима глобализације и остваривање права из „корпуса
мањинских права13(13–24). Људска права и слободе имају универзалан карак-
тер, и подједнако важе за припаднике свих етничких заједница, па оствари-
вање тзв. мањинских права не треба да угрожава и ограничава права осталих
етничких заједница, па и већинске.
Глобалилзација, посебно економска, изражена концентрацијом капитала
у великим транснационалним корпорацијама и банкама, уз развој глобалног
комуникационог система изван контроле појединих држава и њихових влада,
а уз постојање међународних институција и споразума води, поред осталог,
и ограничењу суверенитета државе. процес сужавања глобализацијом суве-
рених овлашћења државе, јавља се као двостурк. С једне стране повећавају
се фактори који објективно умањују суверенитет државе, а с друге стране
већина држава добровољно прихвата сужавање свог суверенитета. процеси
сужавања суверенитета држава са последицама које производе постају значај-
ни, утичући на све сфере живота укључујући промене (измене) у идеологији и
друштвеној психологији14(86–87). У ствари, последице ограничења суверени-
тета државе су вишеслојне, на одређен начин, представљају значајно обележје
савременог друштва што је изражено схватањем да се „догађа“ креативно
11Марковић, Ж. Д. (2002): социологија и глобализација, Ниш „просвета“ – Београд, „Са-
времена администрација“.
12 Марковић, Ж. Д. (2002): социологија и глобализација, цит. изд.
13 Марковић, Ж. Д. (2008): Државни интегритет и остваривање етничких права у више-
етничким државама у условима глобализације, Београд, збор. радова „Безбедност у посмодер-

ном амбијенту“, Центар за стратешка истраживања националне безбедности у Београду.
14 Гринин, Л. Е. (2008): Глобализаци� и процесы трансформации националного суверфе-
нетитеа, цит. издање.

самоуништење „легитимног“ устројства света којим владају националне држа-

ве15(14). Међутим, ограничења суверенитета националних држава, не треба
схватити као њихово укидање (или бар не у скорој будућности) и стварање
неке наднационалне („космополитске“) државе.
Очување појединих националних држава (њиховог територијалног ин-
тегритета и суверенитета), гарантује се од повеље организација Уједињених
нација, преко Универзалне декларације о људским правима (1948) до Миле-
нијумске декларације Уједињених Нација (2000). У овој Декларацији која по-
чиње изјавом о решености да се успостави праведан и трајан мир широм света
у складу са циљевима и принципима повеље, каже се: „поново се посвећујемо
подршци напорима за очување суверене једнакости свих држава, поштовању,
њиховог територијалног интегритета и политичке независности (подвукао
Д.Ж.М) решавање спорова мирним путем и у складу са принципима правде
и међународног права (Декларација, т. 4). Из ових формулација произлазе два
става: прво, залагање за очување територијалног интегритета и суверенитета
државе; друго, залагање да се евентуални спорови решавају мирним путем.
Овим исказима треба додати и исказе у Декларацији о „поштовању људских
права и фундаменталних слобода, поштовању једнакости права свих људи без
обзира на расу, пол, језик и вероисповест“ (Ибидем).
Државе, иако су у својој суверености доста ограничене уз постојање спо-
рова о њиховој територијалој омеђености, друштвена су реалност наше са-
времености. Оне нису само облици политичког организовања у којима се
остварује власт. Оне су и друштвене групе у којима се, у мањој или већој мери,
остварују и неке социјалне функције, које често изражавају и специфичности
развоја народа који у њима живе. Људи државу доживљавају и као социјалну
средину у којој осећају извесну сигурност, исказујући посебност своје културе
и својих личности, остварујући своја права и слободе. Држава остаје место
идентитета већине људи, без обзира на то ко им је послодавац: национална
или транснационална корпорација. Људи у држави развијају своју културу,
исказују свој културни и национални идентитет, а државу доживљавају као
заштитницу свог културног идентитета и националног интегритета16(37–45).
Међутим, како смо већ указали, потпуна национална хомогеност не постоји
ни у једној држави, већ у већини држава постоји више етничких заједница
различите бројности, а најбројнија заузима и најзначајније функције у држав-
ној организацији, па се најчешће држава назива према тој етничкој заједници
– нацији. постојање више етничких заједница (група) у оквиру државе отва-
ра многа питања, почев од могућности исказивања културног идентитета
етничких заједница па до територијалне органиазције државе, повезивања
ових питања и њиховог утицаја на територијални интегритет и суверенитет
15 Beck, ul. (2004): моћ против моћи у доба глобализације, Загреб, „школска књига“.
16 Марковић, Ж. Д. (2000): Глобализација и проблем очувања националног културног иден-
тиета, Ниш „Теме“ 1–2, Универзитет у Нишу.

појединих држава. Овим се отвара питање организовања државе и односа у

њој са становишта остваривања права и слобода човека и утицаја тог оствари-
вања на територијални интегритет и суверенитет државе и то питање добија
значајно место у расправама о савременој држави.
3. правно уређивање положаја човека у друштву (држави), посебно оства-
ривање његових права и слобода која се означавају као „корпус мањинских
права“ у доброј мери одређено је специфичним путевима настанка и развоја
појединих држава, што се одражава на односе у њима. однос међусобних ет-
ничких заједница, и у односу на државу, утиче и на њихов положај у организа-
цији државе и на очување њеног територијалног интегритета и њене сувере-
ности. У државама у којима је једна етничка заједница знатно бројнија она се
у односу на друге, мање по броју припадика, оформљује као нација и настаје
питање односа већинске нације према мање бројним етничким заједницама,
које се најчешће формулише као питање мањинских права, тј. могућности
очувања, развоја, испољававања њиховог културног идентитета чију срж чине
језик, традиција и категоријални систем вредности. У сагледавању сложе-
ности овог односа и усмеравању његовог решавања треба поћи, и најчешће
се полази, од цивилизацијског схватања односа уникалних цивилизација (од
којих некима припадају, али могу припадати и културе етничких мањина), по
коме различитост култура представља веран израз човека – ствараоца – homo
sapiensa и сваки народ има право да сачува и развија своју културу17(70) као
показатеља његове самобитности и његовог идентитета.
У контексту оваквог приступа разноврсности култура, треба очувати и
културу мањинских етничких група гарантовањем њихових слобода и права
чије остваривање омогућава очување њихових посебних култура и иденти-
тета. По неким схватањима држава је либералнија уколико су у њој мањинска
права већа и укорењенија. Овакво стање ствари захтева подробније разјашње-
ње односа либерално устројене државе према мањинским правима18(236). У
овом смислу треба схватити и став у Декларацији о правима и достојанству
човека (усвојеној на Сверуском народном сабору у Москви, априла 2006 г).
Концепција људских права ма како била добра или лоша, доживљава критич-
ку фазу. Тачно је да је у неким земљама, током неколико деценија дала изврсне
резултате и да се зато многима учинила као универзална и вечна. Отишло се
и даље, па је промовисала одрицање од сваке хијерархије, равноправности у
свету – нема ни греха ни правде, већ само реализација права равноправних
и слободних личности.
Управо зато установљавање и остваривање мањинских права на која се
указује и у миленијумској декларацији, као фактору јачања капацитета свих
земаља у процесу примене принципа и активности демократије, треба кри-
17
Мајор, ф. (1991): сутра је увек касно, Београд, „Југословенска ревија“.
1818 Дивјак, С. (2006): Проблеми идентитета: културно, етничко, национално и индиви-
дуално, Београд, „Службени гласник“.
тички промишљати и промислити. Треба, пре свега, промислити настојања

да се остваривање мањинских права повеже са високим степеном аутоно-
мија мањинских група, која може довести до „мини“ етнонационалних држава
које ће своју политичку заједницу посматрати као примарну, а вредности и
функције шире заједнице, тј. државе као нешто што је изведено.19(25). Овакве
тенденције свој ослонац имају и у последицама глобализације, која у односу
на национализам производи двојни ефекат. С једне стране расте тенденција
умањења националног суверенитета, с друге стране јавља се снажан раст
национализма, тежња не малог броја народа да остваре свој суверенитет. У
ствари, у савременој држави, идеја и пракса мањинских права и немогућност
националне државе да реши одређене проблеме, отежано глобализацијом и
интервенцијама које је прате, погодују прихватању регионализације државе
(значи нарушавању њеног територијалног интегритета и уз то и њене суве-
рености). У овом контексту и програми ЕУ о „Европи региона“, подстицајно
доприносе социјално-економском контексту који храни идеје о дезинтеграци-
ји националне државе20(89). Међутим, независна и интегрисана национална
држава, макар и са ограниченим суверенитетом, представља потребу за поје-
динце, њене грађане, који је доживљавају као друштвени оквир свог опстанка
и испољавања својих личности, па и очувања мањинских права, очувања свог
и своје етничке групе културног идентитета, без сепаратистичких тежњи у
односу на територијални интегритет државе.
4. У контексту оваквог приступа поставља се питање до које тачке оства-
ривања мањинских права могу бити у функцији заштите интегритета мањина
у држави, осећајући је као своју ширу политичку заједницу у којој остварују
своја права и слободе, а од које тачке остваривање тих права постаје дезин-
теграциони фактор дражве. та тачка је означена тренутком када настаје
потискивање примата остваривања мањинских права у циљу очувања и заш-
тите посебног културног идентитета и почињу да служе разарању заједнич-
ког правно-политичког идентитета државе. у овом смислу је и указивање да
иако политика мањинских права може доприносити државној интеграцији и
политичком јединству, права на самоуправу могу озбиљно довести у питање
интегративну функцију грађанских права. Захтеви за самоуправу неретко
су и израз жеље да се ослабе везе са широм заједницом оличеном у држави.
Изражавање и остваривање оваквих жеља најчешће је извор међуетничких
напетости и води подозрењу већинског етноса према мањинама и тежи ка
успостављању етно-националне државе21(292). Овакве појаве и тенденције су
резултат многих околности, које постају нарочито сложене и вишеслојне са
глобализацијом. Са њом је „настао нови простор и оквир деловања: политика
19 Дивјак, С. (2006): цитирано дело.
20 Macner, eg. (2003): монополарни светски поредак, Београд, Досије 92.
21 Дивјак, С. (2006): цит. дело.
више не делује унутар одређених граница и држава, а последица тога је поја-

ва додатних играча, нових улога, нових ресурса, непознатих правила, нових
противуречности и конфликата“22(24).
У склопу ових нових околности посебну пажњу заслужује и разматрање
не само односа према етничким мањинама (према мањинским правима) у
циљу очувања и развоја њиховог културног идентитета, већ и остварење пра-
ва на развој и очување културног идентитета већинске нације. остваривање
тог права од ње, не треба, и не може се схватити као израз ретроградног по-
нашања, а поготову као шовинистичко понашање. Тежња за очувањем свог
културног идентитета, па и културног идентитета већинске нације у вишеет-
ничкој држави има упориште у колективном памћењу народа о припадности
својој култури, као стваралаштву народа коме се припада, на основу субјек-
тивног веровања у заједничке претке, односно заједничком пореклу. Цен-
трално место у колективном памћењу народа, као основи његовог идентитета
заузимају традиција и језик. Такво место имају у колективном памћењу сваког
народа. зато се треба супротставити мондијалистима који проповедају да
су национални мотиви лаж и опсена које се треба ослободити, па и по цену
гушења и губљења националног суверенитета. припадници већинског етноса
у држави имају право на очување свог културног идентитета, како у односу
на друге етничке групе, тако и у односима интеграције које настају глобали-
зацијом, па и односима европских интеграција. У контексту оваквог присту-
па треба схватити и разлику између „Ми“ и „Они“. „Ми“ је сазнање о својој
етничкој заједници којој свако од нас припада. „Они“ су људи који припадају
другој етничкој заједници којој не припадају „Ми“. Дистанца између „Ми“ и
„Они“ је дистанца између култура. према томе и „Ми“ и „Они“ имамо право
(и дужности) да сачувамо и развијамо своје културе, али нас то не спречава
да се прилагођавамо динамици настајуће планетарне културе.
Изложена указивања и разматрања упућују на сазнање да између тери-
торијалног интегритета државе и њеног суверенитета, и остваривања кул-
турних идентитета етничких група у њој, посебно малих, постоји, одређена
противуречност. Држава има два битна, одређујућа обележја: територију, ко-
ја је географски ограничена и представља њен територијални интегритет, и
право слободног и ничим ограниченог уређивања друштвених и политичких
односа. Етничке заједнице, посебно мањинске, имају загарантовано право да
развијају свој културни идентитет. Међутим, кад, ако и уколико у остварива-
њу мањинских права (етничке групе) искажу и тежњу изласка из правно-поли-
тичке организације државе у којој та права остварују, онда она угрожавају те-
риторијални интегритет те државе, па самим тим и њену сувереност. Ова
противуречност је сегмент све веће сложености односа у савременом свету,
често са непредвидивим последицама. У контексту таквог промишљања треба
узети у обзир да у условима глобалиазције држава, са својим територијалним
22 Beck, ul. (2004).
интегритетом и суверенитетом остаје неопходна за заштиту националног ин-

тегритета и за остваривање позитивних социјалних, економских и културних
права. Држава, тј. њен „суверенитет је један од малобројних штитова слабим и
рањивим државама против спољног интервенционизма, који је неупоредиво
ређе мотивисан одиста хуманитарним разлозима, најчешће себичним геостра-
тешким интересима моћних држава“23(180).
5. У овом контексту поставља се и потреба очувања државног интегритета
(посебно територијалног) у вишеетничким државама у условима глобализаци-
је и међународне инаугурације и афирмације етничких (и посебно мањинских
права). Остваривање тих права не треба да доводи у питање интегритет држа-
ве, њену безбедност, тј. способност (заштићености) да сачува своје основне
карактеристике, територијалне и суштинске, остваривањем мањинских ет-
ничких права. У овом смислу треба имати у виду и указивање да схватање да
модерно друштво може постојати без свог традиционалистички настројеног
поља представља утопију, која као свака друга утопија има тоталитаристичке
импликације24(103). Али, да би опстао свет на многе начине подељен, потре-
бан је читав низ правила, да би једни поред других могле постојати разлике
између појединаца и група. „правила су потребна да се спорови решавају на
мирољубив начин, пре него што доведу до насиља 25(18). Решавање ових спо-
рова, а пре свега спорова између етничких група у вишеетничким државама,
на мирољубив начин и без употребе насиља, захтева одређене цивилизациј-
ске парадигме које би обезбедиле друштвену стабилност у тим државама. У
остваривању ових настојања значајно, а рекло би се и незаменљиво, место
заузимају: култура мира, толерантност, трпељивост и дијалог.
култура мира је релативно нов термин у друштвеним наукама. Једва да
је прошла једна деценија од његовог настанка са ширењем глобализације и
настајања супротности ширих размера у људском друштву, које све више до-
бија карактеристике светске заједнице, и настојања Организације уједиње-
них нација да се супротности у тој заједници решавају, без употребе насиља
мирним путем. У друштвеним, посебно социолошким и политичким наука-
ма не постоји општа сагласност о дефиницији културе мира. Али, постоји
све прихватљивија дефиниција по којој култура мира представља онај део
опште културе који обухвата вредности, уверења, ставове, симболе, скло-
ности и обрасце понашања у односу на мир, као услов заједничког живота,
тј. на остваривање свеопште планетарне безбедности као услова опстанка и
развоја глобалног друштва, региона појединих држава и појединаца на пла-
23 печујлић, М. (2002): Глобализација два лика света, Београд, „Гутенбергова галак-
сија“.
24 Дивјак, С. (2006): цитирано дело.
25 Macner, eg. (2003): цитирано дело.
нети Земљи26(499). остваривање овако схваћене културе мира захтева про-

мену свих културних парадигми које представљају насиље и прихватање уни-
верзалних вредности као средства у борби против распадања људског рода и
његове заједице. У прихватању тих вредности треба полазити од афинитета у
најдубљим осећањима људи у смислу живота који сви желе, у том смислу сви
учествују у изради система вредности. У ствари, култура мира треба да доведе
до морално-етичке регулације међународних и међуетничких односа, а фокус
тог односа, иако то звучи можда парадоксално, чини одбрана човеком саздане
цивилизације од сâмог човека, од његове агресивности, од уништења ресурса и
нарушавање његове сопствене еколошке и социјалне средине живљења27(118). У
овом смислу се говори и о новој етици као свеукупности етничких погледа у
атомско-космичкој ери информационе цивилзације, чији је филозофско-кул-
туролошки вектор усмерен на морално-полтичку, хуманистичку експертизу
нове реалности и идеја и на методолошка, научно примењива знања. Наиме,
информациона цивилизација представља не само усвајање и коришћење, у
свим сферама живота, општеважеће информационе технологије већ и пове-
зивање друштва духовно-моралним обележјима појединих етничких група
и друштава. То повезивање треба да буде учвршћено на рачун нових морал-
но-етичких фактора, рођених у условима модернизације друштва и путем
стваралачког испитивања у искуства човечанства.
толеранција је начин решавања супротности између држава, друштвених
група, и у друштвеним групама28(13). Она се заснива на сазнању да се у убе-
ђењу и понашању других много тога не допада, али са том чињеницом треба
рачунати, јер људи могу живети и градити заједно и кад нису исте вере, исте
нације или истих моралних и политичких уверења. И у таквим околностима
супротстављене интересе и сукобе људи могу решавати мирним путем и раз-
вијати демократске односе у међусобним односима.
трпељивост, је појавни облик толеранције, средство да се оствари неки
узвишени циљ, оствари неки идеал, неке вредности, или неке врлине. Она
није идеал, вредност или врлина иако помаже њиховом остварењу. Али, она
није вредност за себе, тј. врлина. јер, кад би она била врлина морала би имати
само позитивно значење, а то није случај. Јер, не може бити трпељив према
свему. Трпељивост према свему представља равнодушност. „Трпељивост није
равнодушност, неутралност, изврдавање, кукавичлук, лицемерје, снисходљи-
вост, итд. Она је један захтев да се одредимо спрам основних мисли, уверења,
ставова, склоности и понашања са којима се не слажемо“. У ствари, начело
26 Ахарони, А. (2003): култура мира, у М. И. Мазур, А. Н. чумаков: Глобалистика – энци-
клопеди�, Москва, ЦНпп „Диалог“, ОАО „Радуга“.

27 Капто, А. (2002): Динамика миротворского потенци�ла человечества, москва,Безопа-
сност евроазии, 3/2002.

28 Валанова, Р.Р. (2996): толерантност: порок или добродетел, москва, вестник мГу,
сери� философи�, №1.

трпељивости је посебан облик изражавања начела слободе као универзалног

начела по коме су људи слободни да живе свој живот на начин који они сами
изаберу. међутим, они то могу учинити под условом да њихов избор не угрожа-
ва слободу и права других. Ако њихов избор није такав, ако угрожава слободу
и право других, онда не заслужује подршку већ сузбијање. У овом смислу је
указивање да не треба бити трпељив према нетрпељивима. „Трпељивост не
подразумева да се све одобрава: можеш да мислиш што хоћеш, али не можеш
да чиниш што хоћеш... Трпељиви имају право да ограниче слободу нетрпељиви-
ма ако ови угрожавају темеље слободе29(1187). У ствари и трпељивост има сво-
је границе. Јер ако се усвоји став да треба бити трпељив према свима, онда то
подразумева и трпељивост према онима који сами нису трпељиви. У оваквом
схватању трпељивост је апсурдна, уз постојање опасности да сама себе уни-
шти. Трпељивост према нетрпељивима је самопоражавајућа. Нетрпељивост
се може оспоравати без примене силе на два основна начина: тиме што ћемо
избегавати да будемо сами нетрпељиви и убеђивањем нетрпељивих да су на
погрешном путу. Међутим, ако се нетрпељиви у слободној расправи не могу
разуверити да су на погрешном путу, већ настављају деловање на погрешним
претпоставкама, онда заједница има право да их у томе спречи, како би из-
бегли теже последице. Тим спречавањем трпељивост заједнице (државе, дру-
штва, групе) полаже цивилизацијски испит зрелости за будућност30(1193).
Дијалог је неопходан у коришћењу културе мира и толеранције у решава-
њу друштвених супротности и сукоба мирним путем. Људи који пристају на
разговор, приступају разговору, већ остварују минималну толеранцију. али
дијалог није пука техника вођења разговора, већ остваривање једног другог
начина живота (и једног схватања човека у његовој самоспознаји). Управо
зато је разговор и, можда, најдубљи људски однос у духу античке максиме да
човек није биће које говори, већ биће које разговара. Управо зато је разговор
сусрет двојице (или више) слободних људи, који хоће да размене мишљења
о важном питању, на које дају различите одговоре, како би у равноправним
условима, дошли до решења којим би обојица (или сви) били задовољни. У
разговору се сваки насилни однос своди у оквир спора (или сукоба) са којим
се може изаћи на крај без штетних последица. Онога трена кад појединци и
групе одбаце насиље као начин решавања спорова и сукоба њихова машта и
дух отварају се за изналажење нових путева, више се не могу ослањати на ста-
ри пут долажења до циља путем насиља. У ствари, дијалог може допринети
не само да се мирним путем реше постојећи сукоби, већ и да супротни инте-
реси не доведу до сукоба између држава и друштвених група и унутар њих.
Међутим, разговор између установа потискује и онемогућава разговор међу
29 Хефе, О. (1991): Плрализм и толерантност: к легитимации в современом мире, Мо-
сква, философские науки, №12.

30 шушњић, Ђ. (1993): толеранција, у„Енциклопедији политичке културе“, Београд, „Са-
времена администрација“.
личностима, што може имати негативне последице на остваривање договора

постигнутог разговором. Да ли ће таква ситуација наступити зависи да ли се
култура мира и толерантности користи за решавање на миран начин између
држава и друштвених група, или у оквиру њих за решавање социјалних, а пре
свега међуетничких интереса (сукоба). Али, уз ово указивање треба имати у
виду да најчешће постоји, на један или други начин, у мањој или већој мери,
повезаност између супротстављених интереса између држава и друштвених
група, и супротстављених интереса и етничких сукоба. Та повезаност долази
и може доћи, до изражаја и постати видљивија у зависности од историјских и
политичких односа у којима се испољавају.31(234,237)
6. Између културе мира и толеранције, уз коришћење дијалога, у решава-
њу друштвених сукоба, па и сукоба у међуетничким односима, или у вези са
тим односима, постоји уска повезаност. Теоријски (и практично) посматрано,
њихова повезаност и условљеност представља битну претпоставку успоста-
вљања добрих цивилизацијских односа између етничких заједница чији су
интереси (територијални, економски и културолошки) не само различити
већ и супротстављени, а траже решавање. Али, да би теоријска могућност по-
стала стварност потребно је да се све стране о чијим се интересима решава,
посебно када се ради о међуетничким односима, придржавају начела културе
мира у међусобним односима и искажу толерантност уз коришћење дијалога.
Ако то није случај, ако неке стране, посебно кад се ради о међуетничким од-
носима, ако нека етничка заједица има овакав приступ а друге немају, онда
до решавања конфликтних ситуација не само да не долази мирним путем,
већ често они који се не придржавају начела културе мира и нису толерант-
ни у односима, бивају „награђени“ решењима која њима одговарају на штету
оних који су се придржавали начела културе мира и били толерантни уз ис-
казивање спремности на дијалог. Остваривање културе мира и толеранције
у решавању супротстављених интереса на глобалном, регионалном, међудр-
жавном и државном нивоу, посебно кад се ради о међуетничким односима,
треба разматрати и промишљати у контексту историјских околности у којима
се остварују, или требало да се остварују у контексту оваквог приступа; тада,
најблаже речено, постаје неприхватљиво објашњење НАТО-а за војну акцију
„Милосрдни анђео“ којој је била изложена Савезна Република Југославија, и
посебно њена чланица Србија и, нарочито, територија Косова и Метохије. Она
је нецивилизацијска и противправна, са становишта међународног права, а
по последицама по цивилно становништво имала је последице које се могу
означити као варварске.
У ствари, низ међународних организација ангажованих у решавању суко-
ба на Косову и Метохији као и војна интервенција НАТО-а, како је истицано,
имала је за циљ заштиту људских (универзума) права и заштиту Албанске
31
шушњић, Ђ. (1993): Дијалог, у „Енциклопедија политичке културе“, Београд, „Савре-
мена администрација“.
етничке заједнице од цивилизацијске катастрофе. при оваквом објашњењу

својих поступака они нису имали у виду, или нису хтели имати у виду, да
мањинска етничка права нису универзална људска права, и да између универ-
залних права и „мањинских права“ не постоји концептуална веза, већ таква
веза између њих постоји само у неким конкретно историјским условима и
околностима. У прилог овој тези је и чињеница да устави неких земаља, које се
декларишу као демократске, грађанске и правне државе не познају категорију
посебних мањинских права етничких заједница, као нпр. САД и француска.
У САД постоје само индивидуална права, а националност је државно-тери-
торијална категорија консеквентно одвојена од етницитета. Међутим, постоје
у неким земљама, пре свега у Европи, у којима постоје мањинска етничка
права, као компромис између чисто либералног и неолибералног принципа,
али та права немају статус унивезралних права. Универзална и друга посебна
права су, по својој дефиницији, универзална и чисто формална, не могу сама
по себи унапред детерминисати појединчев избор идеолошке, културолош-
ке и етничке заједнице. За разлику од њих, мањинска (етничка) права су по
структури партикуларна права чији носилац није човек, као човек, већ човек
као припадник одређеног етницитета, религије, културе итд.32(20).
Како су грађанска (универзална) права и посебна етничка права, разли-
чите врсте права и припадају различитим концептуалним равнима, између
њих постоји извесна напетост, која у пракси може ескалирати као сукоб раз-
личитог интензитета. То прерастање напетости у сукоб није само последица
међуетничких односа унутар вишеетничких држава, већ и последица односа
у светској и међународној заједници, укључујући и односе посебних цивили-
зација и њихов однос према настајању планетарне цивилизације, које није
више само наговештај, већ и почетак нове реалности на нашој планети. Овим
радом аутор жели да допринесе комплетнијем сагледавању друштвеног стања
и политичког положаја Косова и Метохије у цивилизацијским променама са-
временог глобалног друштва.
32 Дивјак, С. (2009): Посебна права националних мањина, Београд, НИН, 3064/2009.

Данило Ж. Маркович
Белград, Сербия
НЕКОТОРЫЕ ПРОБЛЕМЫ ОСУЕСТВЛЕНИЯ ГРАЖДАНСКИХ

ПРАВ И СВОБОД В ПОЛИЭТНИЧЕСКИХ СТРАНАХ
Резюме
Анализ общественного положения и состояния на территории сербского

края Косово и Метохия в контексте цивилизационных перемен, кроме истори-
ческого, требует еще два подхода: обозревание его положения с точки зрения
глобализации и изменений в функциях государства, которые в условиях гло-
бализации и возникают, вернее, которые вызваны глобализацией, и с точки
зрения осуществления гражданских и политических прав и свобод, не только
албанского этнического сообщества, с целью защиты их культурного иденти-
тета, но и осуществления этих же прав сербского этнического сообщества и,
при этом, не только данных прав, но и прав на сохранение территориально-
го интегритета и суверенитета Сербии а также границ, гарантированных в
Уставе ООН и других актах ООН, принятых в этом смысле и с этой целью. В
контексте такого подхода обнаруживается, что существуют некоторые проти-
воречивости между Универсальными гражданскими правами и свободами
и „корпуса прав меньшинств“, и прав государства на сохранение территориа-
льного интегритета и суверенитета.
Ключевые слова: гражданские права и свободы, права меньшинств, по-
лиэтнические государства, глобализация, Устав ООН, Косово и Метохия,
Сербия
УДК 327.7/.8(497.115)
Јово Марковић
КОСОВО И МЕТОХИЈА – ТРАГИЧАН И ИЛУСТРАТИВАН

ПРИМЕР ПРОЦЕСА СВЕТСКЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Косово и Метохија вуче етимолошко порекло од словенског имена пти-

це „кос“ и „метох“ манастирски посед. Косово и Метохија је колевка српске
културе и државности. Али по свом значају за српски народ и месту и улози
у савременом свету оно далеко превазилази националне интересе и сматра
се да је једно од најсложенијих, најконтраверзнијих и најтежих проблема не
само за Србију већ за регион, ЕУ и ОУН.
Основна детерминанта савремених цивилизацијских токова у свету јесте
процес глобализације. Али, да не буде неспоразума, овде није реч о појмовном
значењу глобализације где друштвени процеси добијају свеобухватни светски
карактер мимо свих географских, националних, расних, религиозних и дру-
гих друштвених баријера већ о доминантној идеологији и најсуровијој пракси
глобализације. њени резултати су свеобухватно, перманентно, планско, орга-
низовано, дозирано убијање људи, жена, деце, уништавање народа, држава,
нација, саме цивилизације.
Косово и Метохија је трагичан и илустративан пример бескрупулозности
ових процеса на крају XX и почетку XXI века. Империјални процес освајања
је навелико у току, а историјско, уставно и међународно право губе легитими-
тет у вртлозима метода освајања нових територија и прекрајања државних
граница. Али, неопходно је приметити да постоји и научно верификована
закономерност у постојању империја и у Старом и у Средњем и у Новом веку.
Све су оне имале временски период свог настајања, период стабилизације и
фазу пропадања, и ниједна од њих никада није успела да живот подреди смр-
ти, правду ропству, добро злу, лепоту ружноћи.
Кључне речи: Косово и Метохија, колевка, цивилизација, глобализација,
Србија, НАТО, рат, освајање, империја, право и правда, слобода, достојанство
народа и самопоштовање државе.
Свако озбиљније настојање да се теоријски истражи и одреди данашњи

положај Косова и Метохије и његова улога у савременим цивилизацијским то-
ковима мора претходно да проблематизује, критички преиспита шта у ствари
чини и битно одређује садржај савремених светских цивилизацијских токова.
Еволуција косовско-метохијског проблема још од колевке српске културе и
државности до жртве светских хегемонистичких процеса, тј. глобализације,
неумољиво намеће закључак да Косово и Метохија представља само етапу,
а не стратешки циљ водећих актера ових догађања. Неумољиво се намеће
закључак да је реч о широком плану разбијања како српске државе тако и де-
градације њеног националног бића, па је стога нужно довести у питање и саму
суштину савремене европске – светске цивилизације. С обзиром на вредности
које заговара и средства која користи за њихово наметање, европска цивилиза-
ција одавно је престала да буде прокламовани субјект вишекултурног развоја,
фаза када се човек уздиже изнад царства подређености природи, периода ди-
вљаштва и варварства, периода који је трајао у људској историји око 700 000
година. поготово се не може сматрати да су актуелни цивилизацијски токо-
ви еманципаторски пројекат, као што је сигурно да је Америка данас њихов
највиши производ и водећи субјект глобализације. Да не буде неспоразума,
овде није реч о значењу термина глобализација, где друштвени процеси доби-
јају свеобухватни светски карактер мимо свих географских, националних,
расних, религиозних и других друштвених баријера, већ о доминантној идео-
логији и суровој пракси глобализације. С тим у вези, наш познати академик
Михаило Марковић примећује да се савремена идеологија глобализације по-
крива плаштом лажних хуманистичких фраза: „уједињавање човечанства“;
„слободни свет“; „демократија“; „одбрана људских права“; „отворено богато
друштво“; „нови светски поредак“, али као у Орвеловом новом говору сваки
од ових термина има супротно значење.1 И зато кад америчка администрација
изјави да са савезницима разматра нову „хуманитарну интервенцију“ знајте
да је у питању „нови хуманитарни милитаризам“, слобода на бајонетима, при-
мена најсуровије силе, бескрупулозна пљачка и убијање. чињеница да су све
ове империјалне активности унапред планиране, организоване, свеобухватне
нимало не умањује њихову негативну суштину да се у сваком чину империјал-
ног освајања убијају људи, деца, народи, државе, нације, у суштини цивилиза-
ција, планета Земља, сâм живот.
У српској научној теорији, и јавном мњењу крајем XX и почетком XXI века
када је реч о Косову и Метохији доминирали су следећи теоријски ставови,
схватања и догађаји:
1. Да је питање Косова и Метохије једно од најсложенијих, најконтраверз-
нијих и најтежих проблема не само за Србију већ и за регион, Европску
унију и ОУН.
1
Академик Михаило Марковић,, „Смисао глобализације“, Отисак из Гласа СССХСIII
Српске академије наука и уметности, Одељење друштвених наука, књ. 29.
јово марковић: косово и метохија – трагичан и илустративан … 47
2. Косово вуче етимолошко порекло од словенског имена птице „кос“, а

Метохија од „метох“ – манастирски посед.
3. Косово и Метохија је колевка српске културе, државности и духовно-
сти. Херојски пораз малобројне српске војске на Видовдан на Косову
пољу 1389. године од неупоредиво многобројније отоманске силе слави
се као велики празник. У ствари, у традицији је српског народа да не
прихвата ропство и да се супротставља великим империјама: отоман-
ској, аустроугарској, немачкој, америчкој и др.
4. Историографија на основу података које је написао византијски цар
Константин порфирогенит сматра да су Срби Балканско полуострво
населили у vII веку и то пространу територију Рашку, Дукљу, Босну,
Травунију, Захумље и паганију. Средином IX века Срби предвођени
Властимиром (око 850–862. године) подижу побуну против Византије
и стичу самосталност. Током владавине Властимировог сина Мути-
мира између 870–874. Срби званично примају хришћанство. У првој
половини X века у борбама Бугара и Византије Срби покушавају да
сачувају своју самосталност, мада је они губе у сукобу са Мађарима
око 960. године. Ново средиште српске независности крајем X и током
XI века постаје Зета да би главни терет борбе са Византијом у XII веку
преузели рашки жупани. Као резултат династаничких борби 1162. го-
дине на власт долази најстарији Немањин брат Тихомир чиме почиње
ера Немањића у српској историји.
5. Откако је Стефан Немања успео да, прво ратујући онда склапајући
мир са Византијом, формира самосталну српску државу, Косово и Ме-
тохија је ушло у њен састав и било њен централни државни и црквени
део. приштина је била центар српске феудалне државе за време краља
Милутина (1282–1321) док је призрен једно време био престоница срп-
ских царева Душана и Уроша. У два временска периода и то првом од
1346–1457. и другом од 1557–1766. пећ је била центар патријаршије
Српске православне цркве. У целом Средњем веку никада није постоја-
ло посебно име за ову покрајину осим општег имена Србија. Српским
светињама се сматрају и Хиландар и Сент Андреја иако се не налазе
на територији државе Србије.
6. под овим именом територију Косова и Метохије први пут помињу пу-
тописци у XvI и XvII веку. Када је реч о демографском аспекту, који ће
се показати изузетно значајним у каснијим историјским дешавањима,
Косово и Метохија је у XIII, XIv, Xv и XvI веку етнички била најхомо-
генија област српске државе. И на попису становништва 1921. године
Срби су на Косову и Метохији још увек били у изразитој већини са
61% укупног становништва, да би тек 1948. године шиптари имали
убедљиву већину од 68,5% становништва. шиптари су, очигледно, де-
мографски фактор схватили као пресудан тако да их је 1961. године на

попису било 67,1%, а 1981. године 74,4%. попис становништва из 1991.
године су бојкотовали, али је процена да их је било око 81,6%.
7. У последња три века у науци се сматра да је из некадашње Старе Србије
(данашње КиМ) насилно протерано око 1 150 000 Срба, да је 200 000 по-
бијено, а 150 – 200 000 арбанизовано, тј. преведено у исламску веру.
8. Интензивирање шиптарског насиља над Србима почело је после Бер-
линског конгреса 1878. године, чијим одлукама су Србији припојени
јужни окрузи Топлица и Јабланица, а велики део албанског станов-
ништва је пред српском цивилном и војном влашћу избегао на Косово
и Метохију. после тога, исте 1878. године, уз отворену подршку Аус-
тро-Угарске, шиптари стварају националну организацију призренска
лига, чији је циљ био ослобађање од отоманске власти и уједињење
свих земаља у којима живе Албанци. пројекат Велике Албаније тре-
ба да обухвати данашњу Албанију, Косово и Метохију, источни део
Црне Горе, јужни део уже Србије, западни део Македоније и северни
део Грчке, а он важи и данас. после капитулације Италије у Другом
светском рату, Немци су иницирали оснивање II призренске лиге у сеп-
тембру 1943. године. после Другог светског рата руководеће шиптар-
ско језгро организације Митат Враница, Исмет Бериша, Дева Џафер
емигрирало је на Запад и 1962. године уз помоћ америчке обавештајне
службе с централом у њујорку формирало III призренску лигу. О ње-
ном значају за шиптарски покрет говоре и новоформирани огранци у
чикагу, Бруклину, Милвокију, Станфорду, у Канади, Немачкој, Белги-
ји, француској, Италији и Турској. посебно се истиче значај састанка
одржаног у њујорку 1966. године, а о чему је разговарано није тешко
претпоставити.
9. С правом се истиче да сe бројност једне националне заједнице не од-
ређује њеним бројним стањем нa једном делу територије, већ бројним
стањем у оквиру целе државе. На основу тог критеријума Албанци
су били национална мањина у Србији. посматрано са политичког и
међународно-правног аспекта Косово и Метохија никада легално и
легитимно није могло постати самостална држава, јер на просторима
Косова и Метохије никада није било елемената албанске државности, а
границе са суседима није одређивала Србија већ међународна заједни-
ца. Те границе су одређене на Лондонској конференцији 1913. године, а
ревизијом су дефинитивно потврђене на међународној конференцији
у фиренци 1926. године.
10. На примеру Косова и Метохије историјско, уставно и међународно
право су устукнули пред сепаратистичко-терористичким покретом
и империјалним међународним силама, субјектима нове светске гло-
бализације.
11. Ослободилачка војска Косова (ОВК), главна шиптарска оружана снага,

коју су сачињавали како бивши припадници ЈНА тако и албански еми-
гранти из Америке, Велике Британије, Италије, Немачке, швајцарске,
Аустрије, Словеније, Хрватске и исламских земаља, није током 1998.
године са територије Албаније успела да продре на територију Србије,
што ће за нужну последицу имати нове међународне притиске и НАТО
бомбардовање. Агресија НАТО-а је одложена зато што је споразумом
Милошевић–Холбрук од 8. октобра 1998. године договорено да СРЈ при-
хвата ОЕБС-ову верификациону мисију на Косову и Метохији са око
2000 чланова на челу са пензионисаним америчким генералом Вилија-
мом Вокером, да се дозвољава извиђачкој НАТО авијацији да надгледа
тај простор и да се смањује бројно стање МУп-а Републике Србије и
Војске СР Југославије на стање пре марта 1998. године. Стварним дола-
ском 1200 верификатора, новембра 1998. године, на Косову и Метохији
отпочела је завршна фаза у припремама агресије НАТО-а на СРЈ.
12. Агресија НАТО-а на Србију 1999. године наступила је након неуспе-
лих преговора иницираних од стране Контакт групе на састанку одр-
жаном у Лондону 29. јануара 1999. године између представника вла-
сти СРЈ и представника шиптарских сепаратиста у Рамбујеу 16–23.
фебруара 1999. и у паризу од 15–18. марта 1999. године уз посредовање
представника САД, Русије и ЕУ. Наравно, ни представници СРЈ ни
представник Русије у Контакт групи никад нису потписали понуђени
споразум. О разлозима одбијања више него јасно говоре речи Влади-
слава Јовановића, нашег тадашњег амбасадора у УН: „Сва објашњења
да је могао да избегне рат прихватајући цео пакет докумената из Рамбу-
јеа, падају пред чињеницом да у животу сваке суверене земље постоји
један минимум самоуважавања испод којег не сме да иде. Све што је
испод тог минимума престаје да буде слобода и сувереност и постаје
капитулација и окупација.“22 Овог пута без икаквих завеса и илузија
постало је недвосмислено јасно да се не ради ни о каквим правима на-
ционалних мањина, поготово не о људским правима и слободама, већ
о најбескруполознијим методама претње и употребе силе, фашизму на
крају XX века, отимању територије једне суверене земље.
13. У агресији НАТО-а на Србију која је трајала од 24. марта до 10. јуна
1999. године, то је 79 дана, употребљено је око 2 000 авиона од чега 850
борбених, лансирано око 1 000 крстарећих ракета и око 2 900 пројек-
тила. Изведено је 2300 напада на 995 објеката, на које је бачено 2 700
тона најразорнијег експлозива, укључујући и 52 контејнера са 35 450
касетних бомби, забрањених међународним конвенцијама. Убијено
је 2 000 цивила, више од 6 000 је задобило озбиљне телесне повреде,
а многи од њих са трајним инвалидитетом. Током агресије порушено
2 Владислав Јовановић, Рат који се могао избећи, Нолит ад, КИЗ Алтера, Београд 2008.
је више од 500 мостова, онеспособљено и уништено више од 470 km

путева, 595 km железничких пруга и 5 аеродрома. Ратна штета је не-
процењива. „Хуманитарна интервенција“ под саркастичним називом
„Милосрдни анђео“ заштите људских права шиптара на Косову и
Метохији је имала, између осталог, и претходно наведене последице.
Мајкл шорт, главнокомандујући амерички генерал у ваздухопловним
операцијама напада на СРЈ је у току агресије једном приликом изјавио:
„Не може се добити рат ако не уништимо могућност нормалног живо-
та за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну,
па чак и здрав ваздух“.3 Каква је разлика у садржају између ове изјаве
чувеног америчког генерала и изјава многих познатих нациста у Дру-
гом светском рату?!
после учесталих разговора између америчког подсекретара Строб
Талбота и бившег руског премијера Виктора черномирдина и перма-
нентних све разорнијих НАТО претњи упућиваних преко финског
председника Марти Ахтисарија, долази до споразума Милошевић–чер-
номирдин и резолуције Савета безбедности 1244. Здравом људском
уму је несхватљиво да је у састав резолуције ушао споразум из Рамбу-
јеа који никада није потписала српска страна, а који предвиђа да после
три године административне управе УН на Косову и Метохији шипта-
ри имају право да организују референдум и прогласе самосталност.
14. 10. јуна 1999. године потписивањем Кумановског споразума између
Војске Југославије, МУп-а и Кфора, односно НАТО-а, престало је
бомбардовање и на Косово и Метохију су ступиле међународне снаге
безбедности, које нису спроводиле резолуцију Савета безбедности
1244 и које нису спречавале, већ су, напротив често чак и помагале
шиптарима да наставе са терором и прогоном Срба. А то је за резултат
имало да 17. фебруара 2008. године једнострано прогласе независност
и отцепљење од Србије, а на отетој територији формирана је највећа
НАТО база у Европи – Бондстил.
15. У својој књизи косовска криза и нови светски поредак, Гп Нови дани,
Београд 2000, др Душко Томић каже: „Имајући у виду елабориране
чињенице агресија НАТО-а на СРЈ имала је за циљ да се окупацијом и
контролом Балкана и комадањем Србије и инсталирањем НАТО снага
на Косову и Србији створи стратешки истурена база за даљи продор
НАТО-а на исток и скоро приближавање НАТО-а руској територији“.
Зато је претходно било потребно тзв. „чишћење терена на простору
од Балтика (пољска) до Јадранског и Средоземног мора (Грчка) да се
приликом отварања нове политичке кризе око Украјине не ствара мо-
3 „политика“, 9 јуни 1999. године.
гућност отпочињања герилског рата на простору Балкана, који би по-

реметио ове експанзионистичке процесе, као што је то историја већ
добро показала неколико пута.“
На основу претходне анализе јасно је да отимањем Косова и Метохије,

путем диригованог терора субјеката актуелне глобалистичке хегемоније, од
својих 88 361 km2 Србија није само изгубила 10 887 km или 12,3% своје терито-
рије, већ су створене претпоставке за њено даље растакање и дезинтеграцију.
Зато бар данас неубедљиво делује оптимизам глобалиста и евроцентриста на
српској јавној и политичкој сцени. Наравно, оне које је НАТО довео на власт
он ће их помагати док му буду потребни, али и док НАТО глобалистичка али-
јанса буде могла да контролише и диригује овим процесима. Овом приликом
треба и да разбијемо илузију и да је губљење медијског рата у свету био један
од значајнијих узрока пораза српске политике у другој половини 90-тих го-
дина прошлог века. Како је српска политика уопште могла добити медијски
рат када је једна од најзначајнијих карактеристика глобалистичке политике и
идеологије манипулативна феноменологија?!
Наравно, данашња Америка би морала имати и моћ, а не само вољу и
тежњу да међународни поредак обликује према својим вредностима. У ствари,
њена стратешка дилема и криза настају, управо онда, кад она свету треба да
понуди нешто аутентично и цивилизацијски вредно. Цивилизација до сада
никада у историји света није представљала програмирани систем за уништа-
вање планете и убијање људи. Због тога није неосновано сумњати да ће и њен
трећи покушај завршити неуспехом. У ствари, објективно, империје никада
нису успеле да изврше коперникански обрт етике, да живот подреде смрти,
добро злу, лепоту ружноћи, правду да подреде ропству, да изврше инверзију
универзалних цивилизацијских вредности. На крају, да закључим, и поред
тога што је током година Америка успела да изврши велику концентрацију
не само економске, политичке и војне моћи, већ и интелектуалне и научне,
посебно кад је реч о теорији информационих система, иако њени васионски
бродови лете у свемир, она више нема моћ, посебно нема моћ нових визија и
зато их не може понудити свету.
Jovo Markovic
Belgrade, Serbia
KOSOVO AND METOHIjA – TRAGIC AND ILLUSTRATIVE

EXAMPLE Of THE PROCESS Of WORLD GLOBALIZATION
Summary
Kosovo and Metohia have etymological origin from the Slavic name of the bird
„kos“ and „metoh“ monastic property. Kosovo and Metohia is the cradle of Serbian
culture and state. But by its importance for Serbian people and place and role in the
contemporary world it far away overcomes national interests and it considers as one
of the most complex, most controversial and most difficult problems not only for
Serbia but for the region, eu and ouN.
Basic determination of the contemporary civilizations trends in the world is the
process of globalization. But, to avoid misunderstanding, here topic is not conceptual
mining of the globalization where social processes get universal world character
pass by all geographical, national, racial, religious and other social barriers but
about dominant ideology and the cruelest practice of the globalization. their results
are universal, permanent, planed, organized, dosed killing of the men, women,
children, distraction of the people, states, nations, the civilization itself.
Kosovo and Metohia is the tragic and illustrative example of inconsideration
of this processes on the end of 20 th and beginning of the 21st century. Imperial
process of the conquering is already under course, and historical, constitutional and
international law are loosing their legitimacy in the whirlpools of the methods of
conquering of new territories and remodeling of the state borders. But, it is necessary
to notice that exists scientific verified causality in the existing of the empires in the
old Ages, Middle Ages and New Ages also. All of them had the time period of
their genesis, period of stabilization and phase of destruction and no one of them
never achieved that life submitted to death, justice to slavery, good to evil, beauty
to ugliness.
Key words: Kosovo and Metohia, cradle, civilization, globalization, Serbia,
NAto pact, war, conquering, empire, law and justice, freedom, dignity of people,
self-respect of state.
УДК 323.1(=163.41)(497.115)
Оливера Марковић-Савић
Ниш, Србија
ЕТНИЧКИ ИДЕНТИТЕТ СРБА У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ –

ЕТНИЧКИ ПОДЕЉЕНОМ ГРАДУ
Циљ рада који следи јесте разумевање и објашњење етничког идентитета

грађана који живе у условима израженог етничког конфликта, какав је случај
у етнички подељеном граду Косовској Митровици. Етнички идентитет ће се
истраживати са аспекта три доминантна индикатора: лични и колективни
идентитет грађана, ставови према властитој нацији и ставови према другим
нацијама. претпостављено је да етнички идентитет доминира над другим
групним идентитетима али и над персоналном сфером живота. Такође, доби-
јени налази упућују на склоност ка традиционалном идентитету преко резул-
тата о ниском нивоу активизма у решавању актуелних проблема у заједници,
али и преко високо котираних традиционалних вредности које се подржавају
са становишта обичаја, а не властитих принципа.
Кључне речи: етнички идентитет, етноцентризам, етничке границе, вред-
ности, друштвене групе, традиционализам.
У условима друштвене кризе актуелизује се питање персоналног и колек-

тивног идентитета. Економска и друштвена криза са собом повлаче и кризу
вредносне оријентације. У таквом амбијенту као одоговор на потребу враћања
изгубљене сигурности „...појединци па и читаве групе настоје да се врате тра-
диционалним коренима, да оживе поједине традиционалне вредности (пре
свега религијске обичаје и национални идентитет)...“11 Наиме, сигурност се
не ретко проналази у традиционалним вредностима у којима је статус инди-
видуе био недвосмислено фиксиран, између осталог, сродничким системом,
ауторарним вођом, те припадношћу партикуларној заједници какава је етнич-
ка. Јака криза идентитета појединаца настала је онда када се комунистички
систем, са својим вредностима и нормама, распао, а људи остали без дотада
широко прихваћеног система за друштвену акцију. „Људи су се преко ноћи
нашли у новом ослобођеном амбијенту без икаквих принуда и стега, али су
1 Голубовић и др. 1995. с. 120.

одједном изгубили координате за оријентацију, на које су већ деценијама били

навикли. У таквом склопу националистичке снаге су прибегле брзој инстру-
ментализацији политичке ситуације. Они су у ширењу шовинизма и нацио-
налистичке диверзије, видели главно средство за освајање власти и одржање
на њој“.2 Дакле, пад комунизма није имао само политичке конотације, већ и
антрополошке, што је проблем вредности избацило на површину, а као зна-
чајан пример појавила се осетљивост према националним вредностима као
антипод дотадашње високо прокламоване вредности братства и јединства
међу народима бивше СфРЈ.
О узроцима и условима под којима је дошло до распада бивше СфРЈ посто-
ји обимна литература која се бави истраживањем макроструктуралног (тип
политичких установа, режими, и сл.) аспекта друштва које своју свакодневицу
формира на темељу етничких односа. Међутим, иако су национални, као и
националистички, програми конструисани одозго, тј, у владама и активисти-
ма националистичких покрета, делим мишљење Хобсбаума (hobsbawm) по
којем се могу разумети само ако се анализирају одоздо, тј. потребама, жељама
и појмовима обичних људи који нису нужно национално ни националистички
оријентисани, а циљ су акције и пропаганде оних који делују одозго.3 С дру-
ге стране, постоје бројна истраживања која су за циљ имала квантитативно
мерење етничке дистанце и стереотипа међу припадницима различитих ет-
ничких група, углавном путем утврђених мерних инструмената (Богардусове
и Ликертове скале), као и велики број статистички измерених међуетничких
односа, те традиционализма, ауторитарности и других облика испољавања
друштвеног карактера. Међутим, квалитативних истраживања која су у мо-
гућности да продру у перцепцију рефлексивног актера друштвених промена,
какав је обичан човек, чије је делање омогућило актуелизацију замишљених
циљева политичких и националних елита, колико је мени познато, било је
веома мало.4
Ово истраживање настојало је допунити друштвено-научне анализе ет-
ничког идентитета погледом из свакодневног живота и интерпретацијом лич-
ног доживљаја актера ослањајући се на њихове ставове и „анализу значења
која сами актери придају свом и туђем делању“5. Ово зато што делатност ре-
флексивног актера не схватам као просто извршавање друштвених норми
и вредности културе (у парсонсовом смислу), већ заступам становиште да
однос између актера и друштва може (али и не мора) еволуирати у свесну де-
латност и артикулисан однос између субјекта и система, чиме њихов однос
2
флоријан. Р. „Етничке кризе у посттоталитарној Европи“, извод штампан у Борби, 23.
фебруара 1993, 16), наведено према Голубовић, 1995.
3 Хобсбаум, 1996. стр. 39.
4 постоји слично истраживање: Голубовић, Загорка, Спасић Ивана, павићевић Ђорђе
(прир.), 2003.
5 Спасић, 2004. с. 12.
оливера марковић-савић: етнички идентитет срба у косовској … 495
постаје дијалектички. Из наведеног произлази и однос индивидуе и друштва

који заступам у овом раду, тј. акценат је на превазилажењу концепција социо-
логизма и психологизма. Наглашава се дијалектички однос између друштва
и његових субјеката с тим што је акценат на „...пракси свакодневног живота
у којој се посредством свакодневних рутина стварају друштвено неопходне
навике за репродукцију друштвеног система...“6
Из поменутог се види да ће истраживање бити спроведено у складу са
традицијом квалитативног приступа истраживању друштвених појава. Стога
је одабран идиографски приступ (мали узорци субјеката) у којем се проучава-
ју субјекти у њиховом историјском и друштвеном контексту са циљем да се
разуме и интерпретира смисао или значење њихових активности, доживљаја
и свакодневног искуства. Стил писања овог рада ће, такође, пратити квалита-
тивну традицију, што значи да је он директан и неформалан, у првом лицу, те
се одликује детаљним, богатим и конкретним дескрипцијама.
Од метода за прикупљање података коришћен је дубински, тј. полуструк-
турисани интервју7. што значи да он неће бити вођен помоћу строго дефи-
нисаних питања, већ ће бити коришћен подсетник са назначеним темама и
циљевима унутар сваке теме. Сматрам да је квалитативни метод најплодотвор-
нији за прикупљање оне врсте података који најближе одговарају објашњењу
феномена етничких идентитета.
Може се закључити да је методологија овог истраживања у складу са оном
која се примењује у модерној антропологији и да је прилагођена предмету
истраживања, што је било прво правило којим сам се руководила у избору
појединих метода.
У анализи настојим сачувати изворни језик којим су се испитаници слу-
жили, са једне стране због уважавања саговорника као субјекта, а са друге због
„верног“ сажимања друштвене стварности једне ситуације8.
У првом кораку израде узорка, направљен је избор места у којима ће се
вршити теренски рад. Место у којима ће се вршити теренски део истражива-
ња било је општина Косовска Митровица. Ово место је изабрано на основу
специфичне етничке ситуације, наиме, Косовска Митровица је град који је
најлакше описати као „подељени“ град, на северни део, у којем живе претежно
грађани српске националности, и на јужни део града, у којем живе грађани
албанске националности. Северни и јужни део града одвојени су и физичком,
тј. географском поделом, а то је река Ибар.
Оно што је мене као истраживача занимало у граду који је етнички и фи-
зички подељен између српске и албанске заједнице и где су етнички контакти
готово сведени на минимум, јесу етнички иденитети грађана у тим условима.
За истраживање етничких идентитета у том граду битно је навести да су упра-
6 Голубовић, 1991. с. 219.
7 Страус и Корбин, 1998; према Гуд и Хет, 1966.
8 Види Бо, Вебер, 2005, с. 199. и Голубовић, 2006, с. 15.
во ови идентитети мобилизацијски фактор за бројне међуетничке сукобе који

су се на линији разграничења догодили од 1999. године. Међуетничко насиље
је једна од најчешћих тема на Косову и чест опис односа између етничких гру-
пе Срба и Албанаца.
Други корак узорковања тицао се избора испитаника према етничкој
припадности: испитаници ће бити бирани из редова српске етничке групе.
Ово стога што, као индивидуални истраживач, нисам обезбеђена инструмен-
таријем, временом и средствима за истраживање и компарирање ставова о
етничком идентитету припадника различитих етничких група. Значи да ће
се, због специфичности ситуације на простору Косова и Метохије, а када је
у питању избор места истраживања, ово истраживање фокусирати на оне
делове општине Косовска Митровица који су насељени претежно грађанима
српске националности.
Истраживањем је обрађено 30 испитаника9. приликом израде узорка,
није се тежило статистичкој репрезентативности. Уместо тога трагало се за
теоријском репрезентативношћу10, у складу са постављеним циљевима и захте-
вима „аргументованог интервјуа“ као одабраног инструмента за прикупљање
података. Дубински интервју се не води с намером да произведе квантита-
тивне податке, већ се анализира појединачни случај, а онда изводе уопшта-
вања која нису и никада неће бити општеважећи закони. „Критеријум који
се односи на број разговора мање је важан од критеријума који се састоји од
међусобног повезивања рада кроз разговоре и теренске анкете у правом сми-
слу речи“, како дубински интервју објашњавју Стефан Бо и флоренс Вебер
у свом водичу кроз теренску анкету. Конкретно, грађа је требало да садржи
репрезентативни узорак по следећим принципима: остварени интеретнички
контакти на радном месту и месту становања, што је био разлог да се у узорку
деле расељена лица и домицилно становништво. Ови принципи су изграђени
на основу претпоставке да су могућа различита искуства и доживљаји етнич-
ког идентиета код испитаника који раде у тзв. мултиетничким организација-
ма и оних који на радном месту немају контакте са етничким „другим“, као и
разлике у доживљају властитог етничког идентитета код испитаника који су
по основу етничке припадности морали напустити своје домове и оних који
нису доживели ту несрећну околност.
ЛИчНИ И КОЛЕКТИВНИ ИДЕНТИТЕТ

Добијени одговори упућују на закључак о доминацији персоналног иден-
титета над етничким, што делује необично у условима израженог етничког
конфликта и националне изолованости – како се може описати етничка си-
9 Богдановиц, 1993; Страус И. Цорбин, 1998; Голубовић, Загорка, Спасић Ивана, павиће-
вић Ђорђе, 2003.

10 Страус и Корбин, 1998; Голубовић, Загорка, Спасић Ивана, павићевић Ђорђе, 2003.
туација у Косовској Митровици. Испитаници, како кажу, истичу своју наци-

оналну припадност само у контакту са странцима или ван земље, док таква
врста идентификације у комуникацији са припадницима исте етничке групе
нема значај.
Један испитаник, пак, примећује да се припадност „српству“ девалвира
и управо је то разлог што је припадност тој групи јако важна, не заборавља-
јући да дода да није ни присталица друге супротности, тј. национализама:
Испитаник бр. 4 „Да, припадност етничкој групи ми је важна. Више кроз моје
активности, него као припадност нацији. Али ми је и та припадност јако важ-
на у овој ситуацији када се припадност српству девалвира, супротно нацио-
нализму који ме исто нервира“.. Из одговора које дају испитаници, којима је
националана припадност веома важна, често се наглашава дистанцираност
од национализма будући да ова идеологија има негативну конотацију, већи-
на људи није спремна себе видети као особу склону неправди и угрожавању
„другога“.
За разлику од горе наведених форми идентификације, има испитаника са
наглашено антинационалним оријентацијама. њих чине они одговори који
и након понуђене опције да у свој идентитет уврсте своју националну при-
падност то нису учинили, образложивши своје ставове. У овој групи су они
грађани који су изнели експлицитан одговор да национална припадност није
доминантна или није уопште квалитет који описује њихову личност: Испита-
ник бр. 2 „Ако би ме неко питао рекао бих да сам Србин. Али то ме не одређу-
је као личност.“ Испитаник бр. 7 „Било ми је битно до пре пар година; више
не, сазрео сам и илузије које сам имао о нашем народу спласнуле су када сам
више људи упознао.“ Испитаник бр. 12 „Људско
удско биће, човек који жели целом
човечанству мир. Да живе, раде и буду срећни са својим пријатељима. Млади
људи су задојени национализмом непотребно. На то су утицали политичари“.
Испитаник бр. 20: „Ја сам човек људско биће. Рекао бих да сам Србин ако би
било нужно у комуникацији са неким странцем“. Ово није случајно напоме-
нути услов, будући да на Косову данас живи и ради велики број страних држа-
вљана који су ту и дошли као припадници мировне мисије, у регион етничких
конфликата, често сами у комуникацији са локланим становништвом потен-
цирају националну, тј. етничку припадност, како своју тако и код локалног
становништва. Добијени одговори, такође, указују на могући разлог због којег
мени, као истраживачу, испитаници нису себе представили првенствено као
припадника етничке групе. Наиме, један од разлога може бити то што су ме
перципирали као припадника исте етничке групе, а као што су сами рекли у
комуникацији са представницима исте етничке групе не налазе за потребно
да истичу етнички идентитет.
Критеријуми за етничку идентификацију очигледни су из добијених одго-
вора типа: „само име ми говори шта сам“ или „етничку припадност истичем
кад сам ван земље. Овде то нема значаја јер сви знају да сам Србин“. Овакви
одговори указују на механизме којима се врши самоприписивање и припи-

сивање од стране других одређеној етничкој категији. Дакле, већ први ниво
ступања у контакт са другом особом преко упознавања, аутоматски прави
прву категоризацију себе и других. Осим тога, ове категоризације су толико
јасне да је могућност погрешке готово минимална, будући да испитаници
често истичу да је припадност етничкој групи стечена рођењем и као таква
непромењива. Наиме, припадност етничкој групи не може се променити или
изабрати, једанпут добијена рођењем јесте нешто што прати индивидуу вечно.
Испитаник бр. 6 „То се подразумева. Рођењем си Србин и то не можеш поста-
ти. Јер никад те друга заједница неће прихаватити другачије. То не бих ставио
на прво место“. То је оно што З. Голубовић назива „генетски фактор“ тј. „при-
мордијални фактор“ у смислу генезе појединца и његове родне припадности11.
И док у групи испитаника који препознају етничку припадност као фактор
који се добија рођењем, једни управо због тога не сматрају своју националну
припадност важним делом своје персоне, дотле има и оних који су мишљења
да то што су добили у наслеђе треба превести у лични идентитет: Испитаник
бр. 13: „То не бирам, тако сам рођена али важно је остати то до краја. Волим
своју земљу, желим да наставим традицију онога што сам по рођењу. Колико
волим што сам Српкиња, то ми понекад смета да ми се отворе путеви у свету;
понекад морам да се препирем са људима других нација и борим за нешто што
би требало да буде лако доступно свима“.
Управо овај моменат раздваја етничко од грађанског схватања нације.
Разлика између „судбинског“ и „изабраног“ идентитета, јесте разлика између
традиционалног схватања везе „крви и тла“ и савремене могућности да се при-
падност једној нацији постаје добровољним пристанком оличеној у категорији
држављанства, која лежи на прихватању одређених вредности и норми једног
друштвеног система. Једно такво схватање националног идентитета видим у
одговору који национални идентитет пореди са држављанством. Испитаник
бр. 17 „Ја сам расла у социјализму и била Југословенка, а сад сам Српкиња јер
нема Југославије“.
Када су облици групних идентитета навођени од стране грађана упадљи-
во је осећање припадности месту у којем живе, у овом случају Косовској Ми-
тровици. што је случај код оних грађана који у том месту живе од периода
пре рата из 1999, док је код лица која су се доселила у то место као последица
рата од 1999. године, изражена припадност Косову као региону али и месту из
кога су избегли. Специфичност друштвене и политичке ситуације на Косову
неминовно је морала утицати на специфичност идентитета грађана који живе
у таквој ситуацији. Та се специфичност може експлицитно видети у појача-
ном осећају припадности региону Косова, у којем посебно место заузима град
Косовска Митровица: Испитаник бр. 2 „представио бих се одакле сам, које је
моје занимање.“ Испитаник бр. 3 „Себе бих представио кроз музику. Волим
11 Голубовић, Спасић, павићевић (прир.), 2003, с. 164.
и фотографије. Себе бих представио и као Митровчанина. поносан сам што

сам са Косова, посебно што сам Митровчанин. Због пријатеља, вере искрено-
сти према свему.“ Испитаник бр. 4 „Име и презиме. Активиста цивилног сек-
тора. Тако ме препознаје заједница. Добар познавалац кафана у Митровици.
Редован члан кафе dolce vita у 12h, то је градски култ.“ Испитаник бр. 22 „Да
када би ме неко питао. Ишло би то следећим редом: име, студент, политичар,
Митровчанин, Србин.“ Испитаник бр. 23 „Име. Одакле сам и да желим да жи-
вим овде.“ Овај однос према месту се може видети из „осећања поноса“ који
се везује за припадност Косову и посебно Митровици, те преко наглашавања
припадности групи која упражњава тзв. „специфични градски култ“, затим
истицање жеље да се остане и живи у Митровици. Ова припадност Косову
се може видети из бројних одговора на нека друга питања која нису у вези са
експлицитним изјашњавањем о идентитету, о чему ћемо касније више писа-
ти. И као круна припадности територији Косова стоји објашњење једног од
мојих саговорника да грађанима српске националности који су са Косова
идентитет етничке групе, у овом случају српске, и није доминантан, већ је то
идентитет тзв. „Косовара“ који се данас упадљиво често користи за косовске
Албанце, управо је то разлог за страх од асимилације и бежање у идентитет
„Србина“12.
Сматрам да је полазна хипотеза у овом делу потврђена, будући да је ма-
нифестација етничког идентитета доживела промену, односно да се прешло
са отвореног и декларативног изјашњавања по основу етничке припадности,
тј. доминације припадности тој групи у структури личности, на друге форме
кроз које се уочава доминантна идентификација са етничком групом. Због
тога у овом истраживању имамо случај да грађани дају предност персонал-
ним формама идентитета и различитим друштвеним групама међу којима
припадност етничкој групи не доминира. Овај закључак произлази са нивоа
самодескрипције властитог идентитета које нам нуде сами грађани.
Да бисмо схватили однос између колективног и личног код ових испитани-
ка, упутно је продубити сазнање о утицају колективног у личном преко пара-
метра везе између етничке групе и личне судбине. У том смислу интересантно
је како су индивидуални идентитети инвестирани у колективне, те каква је
веза између идентитета припадности етничкој групи и личног идентитета, тј.
дијалектика која влада међу њима. Заправо однос између колективног и лич-
ног идентитета, посебно кад је у питању идентитет групе као што је етничка
или национална, показује нам јак парадокс између теорије и праксе. То значи
да колективни идентитет не означава асимилацију индивидуе, када је у пи-
тању теоријско полазиште које у овом раду заступам, али у реалном животу
индивидуе су често у дилеми да бирају „једно или друго“, што не значи да и
12 Испитаник бр. 5 „И то сам (Србин) али ми то није толико битно колико косовско-српски
идентитет. Данас због честог назива за Албанце да су они Косовари ми из страха од асимила-
ције бежимо и називамо се Србима.“
та опција није могућа. Испитаник бр. 3 „За мене патриотизам значи бити по-
носан на оно што јеси, што не значи да другог угрожаваш.“ Из разговора се
види да је тежња за припадањем, које се у затвореним колективима намеће као
безусловно повезана са јаким емоцијама стида, поноса и сл. Испитаник бр. 23
„патриотизам је понос припадности својој заједници и жеља да сарађујете са
другим заједницама.“
Може се рећи да се у овом делу анализе до закључака везаних за етнички
идентитет грађана долазило преко два паралелна параметра. Један параметар
позива емотивну страну идентитета, у смислу хипотетичких осећања везаних
за жртвовање за етничку групу и патриотизам, а други параметар се ослања
на конкретне реакције које су се збиле у одређеним приликама. Као што зна-
мо, речи и дела не морају увек бити једно. Због потпунијег увида у идентитет
испитивала сам обе варијанте.
У налазима до којих сам дошла у разговору са грађанима, може се рећи
да су неки захтеви колектива који угрожавају њихове личне потребе означени
као неприхватљиви. Стиче се дојам да постоји став о неприхватању оних зах-
тева који се тичу физичког жртвовања у сврхе идеологије колектива. Овакви
захтеви су у историји често постављани као услов за прихватање од стране
колектива. На то непосредно указују добијени одговори из којих следи да се
под „жртвом“ подразумева умрети и убијати за свој народ. Такав закључак
произлази како из одговора оних који су спремни да дају такву жртву за своју
етничку групу, тако и из одговора оних који нису спремни на такву жртву.
физичко жртвовање није једини облик жртве за колектив који грађани на-
воде. Има ту разних облика жртвовања које би они принели за свој народ од
активизма у цивилном сектору, преко материјалних и финансијских жртава,
до политичке борбе против естаблишмента.
Испитаници који су се јасно декларисали да не желе да се жртвују за своју
етничку групу рекли су да је „доста ратовања“, да су њихове породице изгуби-
ле чланове због идеолошких циљева и више не желе у томе да учествују, да су
млади људи често слани у рат због интереса који нису тога вредни, а ту су и
они који су раније учествовали у разним облицима физичке жртвованости за
своју етничку групу и након тога дошли до закључка да то више за њих нису
разлози вредни физичког жртвовања. Највећој групи припадају сви они ко-
ји су спремни на различите облике жртвовања за своју етничку групу, осим
физичког жртвовања. Већ је наведено да постоје разни облици жртвовања за
своју етничку групу које су испитаници спремни да подузму: помоћ у „разви-
јању свести“ заједнице, „система вредности“, „промоција српске заједнице у
међународној заједници“, „финансијска и материјалана жртва“, ту је и потреба
да се „помогне“ и „допринесе“, „задовољавање потреба од општег добра, не
само националних, већ квалитета живота“. Дакле, грађани се декларишу као
спремни да „жртвују“ један део свог слободног времена у сврху доприноса
квалитету живота заједнице. Међутим, у одговорима добијеним о активизму

у заједници видеће се да је овакав волонтарни ангажман код грађана веома
редак.
Осим оних који су спремни да се на различите начине жртвују за своју
етничку групу као посебну групу, овде бих навела све оне који су спремни,
како кажу, да се жртвују „за истину, правду, за све људе добре воље“. И док
се напред наведени облици жртвовања приносе по основу етничке групе као
целине, дотле је овде на делу дељење људи по другим категоријама, а не по
етничкој припадности. Овом, слични одговори су и сви они који као објекат
свог жртвовања наводе своје пријатеље и родбину, дакле све оне групе које
нису подељене по етничкој основи. Испитаник бр. 19 „Осећам потребу да се
жртвујем за истину, правду, за све људе добре воље.“
Однос према „жртвовању“ за етничку групу код грађана са којима је во-
ђен интервју могла бих резимирати по два основа: они који нису спремни на
физичку жртву и они који су спремни на различите облике жртвовања по
етничкој основи, али не и на физичко жртвовање.
Налази из добијених одговора у вези са разумевањем жртвовања за своју
етничку групу непосредно корелирају са налазима у вези са патриотизмом.
Може се рећи да и жртвовање за етничку групу и патриотизам код највећег
броја испитаника, било да подржавају такав став или не, значе стављање ко-
лективних интереса изнад личних. Будући да се за обе категорије веома често
веже физичка жртва или борба „у име“ етничке групе. Дакле, ако говоримо о
разлици између колективног и личног, код ових грађана, патриотизам је појам
који стоји на страни колективног и насупрот личном, а не у складу са њим. На
такав закључак упућује истицање жртвовања личног, зарад вредности колек-
тивног, односно групног. Међутим, овакво тумачење је једнострано будући
да, иако су колективне вредности доминантне у објашњавању патриотизма и
потреба које он производи у овим личностима, постоји снажно изражен став
против физичког жртвовања у смислу ратовања и физичких обрачуна са дру-
гим етничким групама. У одређењу властитог става према ономе што за њих
представља појам патриотизма испитаницима је било лакше образложити
њихово мишљење према оним делатностима или ставовима са којима се они
не слажу, него афирмисати позитивни став према том појму. У том смислу,
своје разумевање патриотизма грађани су допунили негативним одређењем
овог појма тј. оним што они не подводе под патриотизмом. Испитаник бр. 1
„Љубав према својој домовини и изналажење начина да се ради у интересу
своје државе, коју сматрате својом. Не србовање, халабука, вика, галама.“ Ис-
питаник бр. 3 „патриотизам се искоришћава у сврхе личних интереса. За ме-
не патриотизам значи бити поносан на оно што јеси, што не значи да другог
угрожаваш.“ Испитаник бр. 6 „патриотизам је потреба да се крене напред;
као део да помогнеш целини да јој буде боље и да се развија. То није узети
пушку у руке и погинути.“ Испитаник бр. 12 „Бити патриота значи бити ши-
рокогрудан, поштен, да не буде националиста. Да свакоме, различите нације

и вере, помогнеш.“ Испитаник бр. 23 „патриотизам је свест о општем добру,
у преводу неугрожавање других. понос припадности својој заједници и жеља
да сарађујете са другим заједницама.“ Испитаник бр. 25 „Свак треба од себе да
пође: немој никоме да наудиш, ни одмажеш. Ником не реци ружну реч“.
Може се закључити, да се патриотизам поима као доминација колектив-
них вредности над индивидуалним, да је у тесној вези са жртвовањем за ет-
ничку групу али да се та веза код већине испитаника истиче кроз негацију
физичког жртвовања.
Интересовало ме је како грађани објашњавају разлоге свог избора за оста-
нак и живот на Косову, чиме их тумаче и није ли то нека врста жртве за етнич-
ки колектив или пак они разлоге за одлуку живљења у овом месту везују за
друге разлоге. Одговоре испитаника на ово питање можемо условно поделити
на емоционалне и рационалне. Бројнију групу чине они који у емотивним
разлозима проналазе разлоге и оправдање за живот у овом месту. У тој групи
су сви они који разлоге објашњавају пријатељствима која имају, драгим људи-
ма, породицом и успоменама. „Нема сумње да везивању за одређену средину
значајно доприноси и то што је човек склон да осећања, која у њему буде људи
којима је окружен, односно које среће, преноси на природни амбијент у којем
су се ти сусрети одиграли. Амбијент на тај начин престаје да буде пука позади-
на, место одређеног збивања, и постаје саставни део самог доживљаја. Другим
речима, људи воле одређене крајеве, одређена места не само због њих самих
већ због онога што су доживели у том сасвим одређеном амбијенту“, како то
Кецмановић објашњава.13 Неки од испитаника већ су одлазили у ужу Србију
на дуже или краће време у потрази за новим местом становања и вратили
се са констатацијом да осећају неприхватање у Србији, али и неприлагође-
ност у простору који недовољно познају, насупрот припадности коју осећају
у Митровици. Испитаник бр. 7 „У Србији се осећам као странац, овде осећам
припадност. Моји су у Нишу али тамо нисам добродошао, мој је утисак. Ако
већ треба да будем странац, боље да будем странац у некој туђој земљи.“ Ис-
питаник бр. 21 „Не примају нас у Србији“.
У категорију рационално изабраних разлога спадају они који су везани
за посао, каријеру и различите облике комфора. Хтела бих да назначим да
је оваква подела више идеалтипска и да сам је таквом начинила у сврхе ове
анализе, међутим у стварности се рационални и емотивни разлози често ком-
бинују. Доминација једних у односу на друге евидентна је у одговорима које
сам добила у овом истраживању.
У истраживање сам пошла са претпоставком да постоји неколико нивоа
страха и неповерења код ових испитаника, а они су: страх од присуства друге
етничке групе и неповерење у институције друштва које би требало да воде
13 Кецмановић, 2004. с. 126.
рачуна о односима међу овим групама, посебно неповерење према институ-

цијама мултиетничког карактера. Односно, одбијање мугућности да такве
институције буду етнички неутралне.
СТРАХ, НЕБЕЗБЕДНОСТ, НЕСИГУРНОСТ

Резултати анализе одговора на питања о страху и (не)поверењу према
институцијама друштва које су у функцији заштите грађана су индикативни
више него било који други одговори. Цео сет одговора о осећају безбедности
и сигурности донео је најједнообразније одговоре у поређењу са свим добије-
ним одговорима у овом истраживању. Закључак је да постоји изразит осећај
страха уопште и неповерења према институцијама полиције и судства, али и
према припадницима етничке групе Албанаца.
Из добијених одговора произлази да се неповерење према институција-
ма у значајној мери заснива на неповерењу према оним представницима тих
институција који су припадници других етничких група. Страх активира и
потребу за самоодбраном, што смо видели и у делу о 17. марту, која доводи
до хомогенизације одређене етничке групе и затварања према споља. „Страх
који је у основи осећања угрожености, извор је неповерења и агресивности,
па и агресије.“14 Оваква ситуација значајно утиче и на процес формирања
идентитета али и на друштвене вредности. У таквим околностима актуелизи-
ра се потреба за изгубљеном сигурношћу. Као што сам на почетку овог рада
навела, сигурност се често проналази у враћању традиционалним вредно-
стима – као што је припадност партикуларној заједници, односно етничкој
групи. На шта указују добијени резултати о значајној етничкој дистанци код
испитиване групе.
Сходно друштвеној ситуацији овакви одговори нису изненађење. Уколи-
ко се узме у обзир да је подручје Косова у не тако раној прошлости било под-
ручје рата. Осим бомбардовања од стране НАТО-а, интензитет међуетничких
сукоба био је на нивоу грађанског рата. Иако је стање рата завршено, повреме-
ни међуетнички конфликти, наставили су да се дешавају. „Већина аутора који
су се бавили овим проблемима указује на чињеницу да се код становништва
погођеног ратом у превалентном броју случајева јавља акутан, интензиван
и хендикепирајући страх, преплављеност хостилним осећањима, учестале
паничне реакције и осећај виталне угрожености. Доминирају осећања беспо-
моћности, безнадежности и бесперспективности. последице деловања рата
на ментално здравље становништва нису проучене у мери која би се могла
сматрати довољном за дизајнирање адекватних превентивних и заштитних
14 Кецмановић, 2004, с. 35.
мера. Ратова је, као што је без сумње добро познато, у историји било много,
док је систематских и добро контролисаних истраживања његових последица
на ментално здравље становништва релативно мало“.15
Када је у питању осећај сигурности и безбедности уопште, испитаници
наводе да се осећају сигуно када се налазе окружени припадницима властите
етничке групе, а несигурни када су у окружењу друге етничке групе. Одгово-
ри испитаника имплицирају јаку етничку дистанцу и снажано осећање угро-
жености од стране представника друге етничке групе, што указује на висок
ниво перцепције „другога“ по етничкој основи, а ова, пак, упућује на осећа-
ње угрожености по основу саме чињенице да неко припада другој етничкој
групи, односно на „непријатељског другог“. Међутим, осећај несигурности и
небезбедности не долази само од припадника друге етничке групе већ и од
припадника заједнице уопште, „туђе“ војске, неповерење у полицију, итд.
Овај изражени осећај небезбедности у вези је са поверењем у припадни-
ке друге етничке групе, властите етничке групе и људе уопште, али иза овога
индикативно је неповерење у институције друштва које би требало да штите
грађанска права. Владавина закона једно је од основних постулата друштва у
којима грађани могу да заштите своја права, али и да сносе одговорност уко-
лико угрожавају туђа.
Испитаници су били упитани о поверењу у судство и полицију, као ин-
ституције чија је функција осигурање сигурности и безбедности грађана. На
овом месту сврха није била проверити стварни учинак и ефикасност у раду
тих институција, јер такви мерни инструменти нису били заступљени у овом
истраживању. Циљ је био сазнати шта грађани мисле о тим институцијама и
зашто су оне, по њиховом мишљењу, такве. Одговор на ово питање указаће
на ниво легитимности које ове институције имају код грађана.
Добијени одговори указују на готово потпуно одсуство поверења од стра-
не грађана како у полицију, тако и у судство. Овде се разликују само ставови
који разлог за неповерење налазе у лошем функционисању институција. по-
себно се истиче корупција и они који као разлоге наводе дискриминацију по
етничкој основи од стране институција и запослених у њима. Готово да звучи
као институционализована етничка дискриминација. Тако на Косову данас
све има етнички идентитет – судови и полиција називају се Албанским (или
„шиптарским“), без обзира што су у њима запослени и радници српске наци-
оналности. Због њиховог главног центра и руководећег кадра који се налази
у приштини, сматра се да они не могу бити објективни према грађанима
српске националности. Дакле, самим тим што је неко Србин или Албанац ус-
краћена му је могућност да буде објективан према ономе ко је друге етничке
припадности. Овде смо, очигледно, суочени са стереторипом по којем су сви
припадници другог етнонационалног колектива исти. чак и они испитаници
15 Видети Крон, Лепосава, доступно на: http://www.sac.org.yu/komunikacija/casopisi/socio-
logija/XLIII_2/d005/show_html?stdlang=ser_lat, с.3
који су изјавили да се осећају безбедно и сигурно, немају поверења у институ-

ције полиције и судства, као такве, већ у одређене појединце који су радници
ових институција. Слична, готово идентична, је и перцепција институције
полиције. Неповерење које је један испитаник показао како према полицији
тако и према судству је толико велико да испитаник одриче постојање тих
У одговорима се уочава да се институције деле на „наше“ и „њихове“, што
говори о постојању два паралелна система поготово када је у питању вредно-
вање институција. Ова вредносна оптерећеност поделе, додатно отежава већ
тешку ситуацију са неповерењем у институције уопште, које су показала и
друга истраживања на узорку из уже Србије.16
Иако већина испитаника не наводи да је лично имала проблема или иску-
ства са тим инстиуцијама они усвајају опште мишљењење да оне саме по себи
нису добре и да су етнички необјективне. Може се рећи да добијени одговори
упућују на закључак о постојању предрасуда о мултиетничким институцијама
као таквим, наиме, одриче се могућност да мултиетничке институције могу
функционисати праведно и по закону.
Друга су истраживања17 дошла до налаза да се, супротно полицијској
евиденцији о ниском броју међуетничких сукоба или међуетничких напада
у одређеним општинама на Косову, међу којима је и општина Митровица,
грађани изјашњавају о осећању небезбедности и несигурности. Наведеним
истраживањем дошло се до сазнања да се интеретничко насиље често не при-
јављује полицији, што је још један од индикатора неповерења у ову институ-
цију: „У Гјилан/Гњилану на пример, ’Одбор српске заједнице’ који сакупља
податке о насиљу против косовских Срба и њихове имовине извештава да у
60% случајева Срби не пријављују напад на људе или имовину, зато што напа-
дачи често нису препознати (због мрака, стреса итд.) и зато што се плаше да
ће пријављивање учинити ситуацију гором и проузроковати нове нападе.“18
Код овог закључка треба имати у виду да се он односи на ситуацију широм
Косова, у местима где живе Срби и не односи се специфично на Митровицу.
Међутим, честа је и појава „хало ефекта“, односно да се ситуација или догађај
који се десио у другом делу Косова, у којем живе грађани српске национално-
сти, преноси на перцепцију осталог становништва те етничке групе. Наиме,
16 Видети у Голубовић, Спасић, павићевић (прир.), 2003.
17 Да ли је изградња мира направила разлику на Косову?, 2006. ЦДА, Сараднички про-
јекти за учење.
18 Да ли је изградња мира направила разлику на Косову? И даље: „Уз то чак и ако су
потпуно поуздани, статистички подаци о међуетничком насиљу не могу приказати потпуну

слику етнички повезаног насиља и несигурности. Они пропуштају потенцијално важну уло-
гу унутаретничког застрашивања и насиља које се врши као казна за кораке преко етничких
граница“, с. 15.
као што је већ речено, неповерење у институције власти не мора бити изазва-
но непосредним искуством одређеног грађанина већ се лако усваја као опште
прихваћено гледиште.
шта је то што највише плаши грађане? Два су доминантна разлога који
изазивају страх код испитаника, један је страх за егзистенцију, тј. губитак
посла, дома и сличног, а други је страх који се односи на безбедност у смислу
међуетничких сукоба. Овај страх је посебно изазван актуелним решавањем
статуса Косова и питањем шта ће он за њих донети, од интеретничког насиља
до гушења њихових колективних права административним путем.
Видимо да подаци указују на значајно присуство страха и неповерења код
испитаника, посебно од припадника етничке групе Албанаца. Висок ниво
страха упућује на хомогенизацију групе и затварање према „споља“, тј. слабу
пропусност интеретничких контаката.
ЗАКЉУчАК
Добијени налази из овог истраживања говоре да можемо говорити о вео-
ма снажном и примарном етничком идентитету код испитаника. посматрају-
ћи етнички идентитет преко различитих параметара утврђено је да он доми-
нира у структури личности испитиване популације, пре свега тако што они
своје делање и схватање ‘другога’ заснивају на његовој етничкој припадности,
а не на другим облицима идентитета тог „другог“. Иако у изјашњавању самих
испитаника о властитом идентитету етничка идентификација није доминант-
на, но остали индикатори упућују на горе наведени закључак.
Овакав закључак додатно је поткрепљен добијеним налазима у којима
физичко жртвовање за етничку групу има високо место у схватању односа
између појединаца и групе, чиме се лична судбина идентификује са судбином
етничке групе. У добијеним налазима веома је заступљен и помињан принцип
самоодбране којим се објашњава властита укљученост или укљученост етнич-
ке групе којој испитаник припада у међуетничким конфликтима.
Однос према „жртвовању“ за етничку групу код грађана са којима је во-
ђен интервују могао би се резимирати по два основа: они који нису спремни
на физичку жртву и они који су спремни на различите облике жртвовања
по етничкој основи, али не и на физичко жртвовање. Такође, може се закљу-
чити, да се патриотизам поима као доминација колективних вредности над
индивидуалним, да је у тесној вези са жртвовањем за етничку групу, али да
се та веза код већине испитаника истиче кроз негацију физичког жртвова-
ња. поред тога симптоматична је велика подозривост према мултиетничким
институцијама друштва, окарактерисана етничком необјективности таквих
поред овога истраживање је утврдило да међу испитаницима преовла-

дава страх и осећање угрожености властите етничке групе од стране друге
етничке групе, као и снажан осећај виктимизације.
БИБЛИОГРАфИЈА
A postindustrial future? E�onomy and so�iaty in Mitrovi�a and Zve�an, Види извештај иницијативе за
европску стабилност, 2004. на интернет презентацији www.esiweb.org
Бо, Стефан и Вебер, флоренс, 2005, водич кроз теренску анкету, Београд. Завод за уџбенике и
наставна средства.
Богдановић, Марија, 1993, методолошке студије, Београд: Институт за политичке студије.
Болчић, Силвано, 1993, социологија и „југословенска свакодневица“ почетком 90-их, Социоло-
шки преглед, бр. 1–4, стр. 17–27.
Болчић, Силвано, 1994, тегобе преласка у предузетничко друштво, Социологија транзиције у
Србији почетком 90-их, Београд: Институт за социолошка истраживања филозофског фа-
култета.
Болчић, Силвано, (ур) 1995, Друштвене промене и свакодневни живот: Србија почетком деведе-
сетих, Београд: Институт за социолошка истраживања филозофског факултета.
Божиловић, Никола, 1998, социологија културе, Пролегомена, Ниш: ЈпНИРТВ ИНфО Ниш
– Народне новине.
Божиловић, Никола, 2000(а), култура као комуникација, Ниш: Градина, бр. 10–12.
Божиловић, Никола, ед, 2000(б), култура–традиција и савременост, Ниш: Теме, бр. 1–2.
Божиловић, Никола, 2002, култура као фактор друштвених промена и основа идентитета.
Зборник „Глобализација, акултурација и идентитети на Балкану“, Ниш. филозофски факул-
тет.
Божиловић, Никола, 2007, култура и идентитети на Балкану, Ниш: филозофски факултет /
Центар за социолошка истраживања.
Божиловић, Никола, 2003, евроинтеграција балкана и очување идентитета, Зборник „Култу-
ра у процесима развоја, регионализације и евроинтеграције Балкана“, Ниш, филозофски
факултет.
Божиловић, Никола, 2004(а), културни и етнички идентитети и односи на Балкану. Зборник.
„Квалитет међуетничких односа, свест о регионалном идентитету и могућности сарадње и
интеграције на Балкану“, Ниш, филозофски факултет.
Божиловић, Никола, 2004(б), традиција и традиционализам у контексту модернизације и
евроинтеграције Балкана. Зборник „Регионални развој и интеграција Балкана у структуре
ЕУ – Балканска раскршћа и алтернативе“, Ниш: филозофски факултет.
Да ли је изградња мира направила разлику на косову? 2006, приштина, ЦДА – Сараднички про-
јекти за учење.
Дивјак, Слободан, 2006. Проблем идентитета, Београд: Службени гласник.
Ђерић, Гордана, 2005, Пр(а)во лице множине, Београд: Институт за филозофију и друштвену
теорију „филип Вишњић“.
Голубовић, Загорка и др. 1995, Друштвени карактер и друштвене промене у светлу национал-
них сукоба, Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију „филип Вишњић“.
Голубовић, Загорка, 1998, Човек и његов свет. У антрополошкој перспективи. Београд: плато.
Голубовић, Загорка, 1999, ја и други, Антрополошка истраживања индивидуалног и колектив-

ног идентитета. Београд: Република.
Голубовић, Загорка, 1991, антрополошки портрети, Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.
Голубовић, Загорка; Спасић, Ивана; павићевић, Ђорђе (прир). 2003. Политика и свакодневни
живот – србија 1999–2002, Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију „филип
Вишњић“.
Голубовић, Загорка, 2005, Резултати демократске транзиције кроз призму грађана србије. фи-
лозофија и друштво, 2/2005.
Голубовић, Загорка, 2006, Поуке и дилеме минулог века, Београд: филип Вишњић.
Хершак, Емил, Рецензија књиге: Antonu D. Smith. The Ethni� Origin of Nations (oxford: Basil Blac-
kwell)), Миграцијске теме, 4/1988, стр. 514–521.
Хобсбаум, Ерик, 1996, Нације и национализам од 1780, филип Вишњић.
Хобсбаум, Ерик, 2002, Доба еxтрема–историја кратког двадесетог века 1914–1991, Београд:
Дерета.
Хантингтон, Семјуел п, 2000, сукоб цивилизација. подгорица: ЦИД, Бања Лука: Романов.
Јовановић, Ђокица; петровић, Јасмина; петровић, Драгослав; Мадић, Саша, 2002, Пародија
трагичног – кич као коституенс политичке и културне филозофију и друштвену теорију;
Ниш: Истраживачко-аналитички центар.
Кецмановић, Душан, 2004, Рационално и ирационално у национализму, Београд: Библиотека
XX век.
Кимлика, Вил; Опалски, Магда, 2002, може ли се извозити либерални плурализам? Београд: Бе-
оградски центар за људска парава.
Косовска Митровица – север 1999 – 2005, НВО „Јелена Анжујска“, Косовска Митровица, 2005.
Лазић, Младен и др. 1994, Разарање друштва, Београд: филип Вишњић.
Matveeva, Anna, Paes, Wolf-Christian. 2003. The Kosovo Serbs: An ethni� minority between �ollabora-
tion and defian�e, London. Bonn International Center for Conversion, friedrich Naumann founda-
tion and Saferworld, Михајловић, Социологија 3/1998 http://www.bicc.de/publications/other/re-
port_saferworld_II/content.php_ report. pdf
Молнар, Александар, 1994, три лица Бехемота или о актуелности једног симбола из историје
социјалне мисли, Социологија, бр. 3, стр. 287–301.
Municipal profile – Mitrovica, oSCe Mission in Kosovo, 2005. http://www.osce.org/kosovo/13982.
html
петровић, Ружица, 1985, етнички мешовити бракови у југославији (ethnically Mixed Marrieges
in yugosalvia), Belgrade: Институт за социолошка истраживања филозофског факултета.
песмазоглу, Стефанос, 2005, косово: Двострука хибрис. Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.
путиња, филип и Стреф-фенар, 1997, теорије о етницитету. Београд: Библиотека XX век.
Решавање косовске поделе у митровици, 2005, europe report, Међународна кризна група. Но
165. пдф.
Смит Д. Антони, 1998, Национални идентитет, Београд: Библиотека XX век.
Спасић, Ивана, 2004, социологије свакодневног живота, Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.
Спасић, Ивана, 1996, свакодневни живот у србији деведесетих: постојаност и промене. фило-
зофија и друштво, бр. IX–X.
–X.
Спасић, Ивана, (приредила) 1998, интерпретативана социологија. Београд: Завод за уџбенике
и наставна средства.
Тодоров, Цветан, 1994, ми и други, Београд: Библиотека XX век.
Узаревић, шарлоте, 1996, етницитет као културни расизам, Тхеориа, 3/1996.
Видојевић, Зоран, 1994, Друштвени сукоби од класних до ратних, Београд: Радничка штампа и
Институт за новинарство.
Здравковић, Хелена, 2005, Политика жртве на косову, Београд: Српски генеалошки центар.
Ненадић, Данијела (ед), 2006, Потребе српске заједнице: истраживање потреба српске заједнице
на косову и метохији. Београд. Центар за ненасилни отпор.
olivera Markovic-Savic
Nis, Serbia
ETHNIC IDENTITy Of CITIZENS Of SERBIAN NATIONALITy IN

KOSOVSKA MITROVICA
Summary
the aim of the following paper is the understanding and explanation of the eth-
nic identity of the citizens who live in conditions of pronounced ethnic conflict, as is
the case in the ethnically divided town of Kosovska Mitrovica. ethnic identity will
be explored from the aspect of three dominant indicators: personal and collective
identity, citizen’s attitudes toward owns nation and other nations. It is presupposed
that the ethnic identity is predominant group identity than personal sphere of life.
Also, the obtained findings pointing to the tendency of traditional identity through
the results of the low level of activism in the resolution of current problems in the
community and through the high-listed traditional values that support the point of
customs, and not own principles.
Keywords: ethnic identity, ethnocentrism, ethnic borders, values, social groups,
traditionalism.
УДК 342.726-054.73(497.115)
Јово Медојевић
ПРОЦЕС И МЕХАНИЗМИ ПОВРАТКА ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ

ЛИЦА И ИЗБЈЕГЛИЦА НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ*1
повратак избјеглица на Косово и Метохију постао је једно од виталних

демографских питања Републике Србије. Да би повратак добио карактер
„одрживог повратка“ неопходна је имплементација више мјера и активности
окарактерисаних кроз: физичку и материјалну сигурност, ослобађање запо-
сједнуте имовине и њено враћање власницима, реконструкцију уништених
и оштећених стамбених зграда, подједнаке могућности запошљавања поврат-
ника, неопходна хуманитарна помоћ. Велику одговорност у реализацији по-
вратка избјеглих и расељених подједнако имају Влада Републике Србије, УН
и привремене институције Косова.
Кључне ријечи: Косово и Метохија, Србија, избјеглице, расељена лица,
процес повратка, УН, КфОР, УНХЦР.
УВОД
Сукоб на Косову и Метохији започео је крајем 1998. године и достигао је
врхунац бомбардовањем бивше СРЈ од стране НАТО-а, које је трајало од 24.
марта до 11. јуна 1999. године. Борбе су престале потписивањем „Кумановског
војно-техничког споразума“, а 10. јуна 1999. године усвојена је Резолуција 1244
Савјета безбједности УН-а, којом је Српска аутономна покрајина Косово и
Метохија (у документима се помиње Косово) установљенa као међународни
протекторат.
Међународне војне снаге КфОР (Kosovo force), предвођене НАТО-ом
ушле су на КиМ 12. јуна 1999. године, као снаге за спровођење мира по манда-
ту УН-а. Такође, КфОР-у је повјерено успостављање и одржавање безбједно-
* Рад представља резултат истраживања са пројекта 149068В, за који је средства обезбије-
дило Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

сти на Косову и Метохији и, као дио дужности КфОР-а, стварање безбједног

окружења, које би омогућило избјеглицама и расељеним лицима да се без бо-
јазни врате својим домовима.
Након повлачења Српских безбједносних снага са цјелокупне територије
КиМ и уласка мировних војних снаге у Српску покрајину, косовски Албанци
су терористичким нападима над Србима и другим неaлбанским становни-
штвом (Црногорцима, Горанцима, Ромима, Ашкалијама), извршили њихов
прогон са КиМ.
Данас, 10 година након завршетка сукоба на КиМ, број избјеглих (ИРЛ)
са овог простора је 223.0811 од којих је 206.879 избјегло у Србију, а 16.202 у
Црну Гору. У укупном броју избјеглица није дат број расељених Рома, Ашка-
лија и Египћана, чији се број расељених са простора КиМ процјењује на око
100.000.
За протеклих 10 година, често сe постављалo питање о тешком положају
избјеглица са Косова и Метохије. према изворима УНХЦР-а, на Космет се од
1999. године вратило 15.859 лица. Тај податак обухвата и повратке интерно
расељених лица на Космет и другe крајевe и Србије и Црне Горе, као и екстер-
но расељених у региону и другим земљама. према тим изворима, 7.052 лица
су Косметски Срби, 4.324 су Ашкалије и Египћани, 1.858 су Роми, 1.403 су
Бошњаци, 585 су Горанци, а 637 су етнички Албанци.2Такође, процјењује се,
да је након догађаја од 17. марта 2004. године са Космета у Србију избјегло 277
лица – односно 93 породице.
Влада Републике Србије је током 2001. и 2002. године, уложила преко
26.882.000 америчких долара за различите пројекте побољшања услова живо-
та грађана Космета.3
Живот избјеглих и расељених са Коcова и Метохије и даље карактерише
свакодневна борба за опстанак и недостатак стварног избора у погледу будућ-
ности, а изнад свега, питање повратка на своја вјековна огњишта. Тако ће и
предмет истраживања овог рада бити процес и механизми повратка избјеглих
и расељених лица на Косово и Метохију.
КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА ИНТЕРНО РАСЕЉЕНА ЛИЦА

И ИЗБЈЕГЛИЦЕ У пРАВНИМ ОКВИРИМА
У самом наслову рада уочавамо два појма: „Интерно расељена лица“ и
појам „избјеглице“. На први мах, учиниће се, да је у питању једно те исто. Ме-
ђутим, правни оквири јасно дефинишу ова два појма. под појмом „интерно
расељена лица“ подразумијевају се појединци или групе који су приморани
1
подаци УНХЦР-а за март 2007. године.
2
подаци УНХЦР-а „Добровољни повратак мањина на Косово“, октобар 2006.
3 Др Небојша човић, потпредсједник Владе Р. Србије – говор на сједници Савјета безбјед-
ности УН-а, њујорк 27.03.2002.

јово медојевић: Процес и механизми повратка интерно расељених … 53
или натјерани да напусте своје домове или пребивалишта због оружаног су-
коба или ради избјегавања посљедица тог сукоба, ситуација општег насиља,
кршења људских права, због природно или вјештачки изазваних непогода,
а нису прешли међународно признату државну границу.4 Док се под појмом
„избјеглице“ сматрају лица која се налазе изван граница своје националне др-
жаве или мјеста живљења, које има основни страх од прогона због своје расе,
вјере, националности, припадности некој одређеној друштвеној групи или
политичком мишљењу и које не може или не жели да се препусти заштити те
земље, или да се у њу врати из страха од прогона.5
Након доношења „Декларације о независности Косова“ (косовских Ал-
банаца), 17. фебруара 2008. године, услиједило је и признавање независности
Косова од стране 62 земље, од Уједињеног Краљевства (признали Косово)18.
фебруара 2008. године до Доминиканске Републике, која је признала незави-
сност Косова 11. јула 2009. године. Тако су, за 62 земље чланице УН-а, Срби
прогнани са Косова – избјеглице, јер се налазе ван граница своје земље, а за
земље које нису признале независнос Косова – исти прогнани, имају статус
интерно расељених лица.
У Међународним правним оквирима, интерно расељена лица и избјегли-
це, имају фундаментално људско право на спонтани или организовани по-
вратак својим домовима и на помоћ у томе, без обзира на њихову етничку
припадност. Такође, Устав Републике Србије, гарантује људска и мањинска
права предвиђена међународним правом и међународним уговорима. Кључ-
ну улогу у стварању нормативних услова за повратак избјеглих и расељених
лица на Косово и Метохију представња УНХЦР.
У циљу ефикаснијег рјешавања проблема на Косову и Метохији, Савезна
влада и Влада Републике Србије, донијеле су одлуку 2. августа 2001. године о
образовању Координационог центра за Косово и Метохију. Сходно томе, 2002.
године, израђена је, и усвојена, Национална стратегија за рјешавање питања
избјеглих и интерно расељених лица.
правни оквир повратка на Косово и Метохију, дефинишу три широке
категорије повратка: организовани, потпомогнути и спонтани. Организован
повратак је планирани повратак, који је укључен у пројекте прикупљања фи-
нансијских средстава како би се обезбиједило задовољавање свих потреба
повратника. Такође, овом правном категоријом повратка утврђена је разрада,
примјена, праћење и процјена одрживости повратка интерно расељених и
избјеглих лица са Космета.
под појмом, „потпомогнути повратак“ подразумијевају се појединачни
захтјеви расељених лица, породица или релативно малих група повратника,
којима се пружа помоћ прије, током и по повратку, обично преко општина и
НВО у склопу већ успостављеног програма.
4 Водећа начела УН-а о интерном расељењу, тачка 2, Увод-Обим и сврха.
5 Исто.
Трећу категорију спектра повратка чини „спонтани повратак“ у којем

су обухваћени појединци, породице или групе које се враћају без претходне
најаве и нису добиле било какву материјалну помоћ прије повратка нити су
унапријед планирале свој повратак.
ИЗ КњИГЕ БРОЈЕВА ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ И ИЗБЈЕГЛИХ СА

КОСОВСКА И МЕТОХИЈЕ
На основу постојећих статистичких података о броју интерно расељених
са Косова и Метохије, уочава се да је највећи број исељених из приштине,
38.984 или 18,80 % од укупног броја расељених, а најмањи број је из Глоговца,
152 – што чини учешће од 0,1% у укупној популацији расељених лица са КиМ.
посматрано по етничкој припадности, већину расељених чине Срби – 155.452
са 75,14%, затим, Роми 22.345 (10,80%).
Најмањи број расељених чине Ашкалије 78 или 0,04%. према полу и старо-
сти, скоро да је учешће мушке и женске популације изједначено – мушкарци
49,59%, а жене 50,41%. према старости највеће учешће има контингент старо-
сти између 18 и 59 године, са учешћем од 58,31%.
Табела 1. – преглед броја интерно расељених и избјеглих лица расељених са Косова

и Метохије по општинама. Стање на дан 1.децембар 2006. године.6
Општина расељења Бр.интерно расељ. у Србији %

Дечани 890 0,4%
Ђаковица 4.815 2,3%
Глоговац 152 0,1%
Гњилане 14.446 7,0%
Гора 5.149 2,5%
Исток 9.380 4,5%
Качаник 373 0,2%
Клина 8.661 4,2%
Косово поље 12.047 5,8%
Косовска Каменица 9.803 4,7%
Косовска Митровица 8.609 4,2%
Лепосавић 1.152 0,6%
Липљан 7.361 3,6%
Ново Брдо 1.667 0,8%
Обилић 8.042 3,9%
6 подаци УНХЦР-а, март 2007.

Ораховац 3.703 1,8%

пећ 17.687 8,5%
подујево 3.635 1,8%
приштина 38.984 18,8%
призрен 15.992 7,7%
Србица 853 0,4%
штимље 998 0,5%
штрпце 1.235 О,6%
Сува Река 4.548 2,2%
Урошевац 12.762 6,2%
Витина 6.134 3,0%
Вучитрн 5.820 2,8%
Зубин поток 776 0,4%
Звечан 1.205 0,6%
Укупно 206.879 100,0%
Табела 2. – Интерно расељена лица са Косова и Метохије по етничкој припад-

ности. Стање на дан 1.децембар 2006. године7
Етничка припадност ИРЛ %

Срби 155.452 75,14
Роми 22.345 10,80
Није се изјаснило 10.012 4,84
Црногорци 8.180 3,95
Муслимани 5.204 2,52
Горанци 3.021 1,46
Египћани 741 0,36
Албанци 466 0,23
Македонци 390 0,19
Остали 361 0,17
Југословени 344 0,17
Хрвати 161 0,08
Турци 124 0,06
Ашкалија 78 0,04
Укупно 206.879 100,0
7 подаци УНХЦР-а, март 2007. године.

Табела 3. – преглед интерно расељених лица (ИРЛ) у Србији по старости за

2007. годину8
Старосна група Мушкарци % Жене % Укупно %

0–4 837 0,40 745 0,36 1.582 0,76
5–17 24.771 11,97 23.308 11,27 48.079 23,24
18–59 61.564 29,76 61.128 29,55 122.692 59,31
60 и више 15.416 7,45 19.110 9,24 34.526 16,69
Укупно 102.588 49,59 104.291 50,41 206.879 100,00
пОСТОЈЕЋЕ СТАњЕ И пРОБЛЕМИ

Садашње стање на Косову и Метохији карактерише велики број неповољ-
них услова: безбједоносни услови, недостатак слободе кретања, неповољни
економски, здравствени и социјални положај преосталог неалбанског станов-
ништва. Недостаје ефикасан правни механизам за враћање у посјед имовине и
заштите права власника приватне имовине. И даље је изражен процес продаје
имовине и расељавање преосталог становништва. постојеће стање још више
отежавају чињенице: 1. да је постојећи Закон о избјеглицама застарео и недо-
речен; 2. правна празнина у погледу стицања власништва избјеглица; 3. преста-
нак избјегличког статуса недефинисан; 4. стечена права у земљама поријекла
незаштићена; 5. непостојање јединствене базе података о избјеглицама. Ново-
успостављена Косовска агенција за имовину (КАИ) 2006. године, примила је
40.000 захтјева за повраћај стамбене имовине. посебан фактор, који отежава
повратак на Космет, јесте, обнова стамбене имовине уништене у марту 2004.
године. Реконструкција и обнова уништене стамбене имовине ни након пет
година није добила свој епилог. До првог повратак Срба дошло је у Клини,
тек у марту 2005. године. повратак Срба у Клину само илуструју тешкоће у
остваривању масовног повратка Срба. Успјешан повратак неколико српских
породица започет је и у Липљану. Међутим, повратак Срба окарактерисан је
помањкањем помоћи привремених косовских власти у свим сегментима живо-
та повратника у покрајину. Исто стање се односи и на положај мањина: Рома,
Ашкалија, Бошњака, Египћана. Влада Србије и УНМИК, потписали су 6. јуна
2006. године, протокол о побољшању услова за реализацију повратка, и то
путем одредби које се крећу од омогућавања приступа повратника основним
службама, до промовисања интеграције интерно расељених лица. протоко-
лом су дефинисана три најважнија елемента за повратак избеглиица, а то су:
Безбједност повратника, враћање имовине расељеним лицима и обнова њи-
хових кућа и стварање окружења у коме је повратак одржив. Велики проблем
за расељене са Космета представљају напуштени домови и имовина. Једном
8 Исто.
ријечју, неријешено имовинско питање. У већини случајева та имовина је без

правног основа запосједнута, отета, оштећена, спаљена или уништена. Уредбе
УНМИК-а о оснивању Дирекције за стамбена и својинска питања и Комисије
за рјешавање стамбених и имовинских захтјева до сада су дале минималне
резултате. проблем представља повраћај српске имовине. Истовремено, не
постоји заштита државне имовине и имовине других субјеката од против-
правног присвајања. Изградња мулти-етничког и мулти-културалног Косова
и Метохије за којим се тежи – у пракси се не спроводи. преко 100.000 Срба и
припадника осталих неалбанских заједница живи на Космету у изолованим
енклавама, без слободе кретања, без економског ослонца и без приступа јав-
ним установама. У Метохији Срби живе у два села, Гораждевац и Црколез.
Тако су Косово и Метохија подијељени на албанску етничку територију и на
мозаик сеоских етнички чистих енклава, укључујући и једну градску енклаву
у сјеверном дијелу Косовске Митровице. Организација повратка током 2002.
године није дала резултате. Велики број Срба је киднапован или су нестали
након доласка УН-а и КфОР-а.
И поред успостављања сарадње са међународном Комисијом за нестала
лица, досадашњи резултати су занемарљиви како у проналажењу несталих,
тако и у вези есхумације и идентификације посмртних остатака, што је, тако-
ђе, веома важан разлог за одустајање од повратка.
МЈЕРЕ И АКТИВНОСТИ У ЦИЉУ ОБЕЗБЈЕЂЕњА УСЛОВА

ЗА пОВРАТАК
У циљу ефикаснијег рјешавања проблема на Космету, Влада Републике
Србије донијела је одлуку о образовању Координационог центра за Косово и
Метохију. Дефинисане су мјере за масовнији повратак расељених, а то су: За-
штита националних државних интереса Републике Србије, очување Српске
националне заједнице, стварање ефикасног правног механизма за заштиту и
повраћај приватне имовине, денационализација имовине (која подразумијева
враћање Цркви њених имања и имовине). при повратку, расељена лица треба
заштитити од дискриминације и створити услове за њихово несметано и јед-
нако учешће у јавном животу на свим нивоима, затим, реконструкција оште-
ћене имовине, мулти-етничко судство на Косову и Метохији, оживљавање
економских услова помоћу отварања нових предузећа, стварање подстицајног
развојног амбијента на основу фискалних и других мјера економске политике.
Такође, мјере за масовнији повратак су и: подршка оспособљавања српских
заједница на Косову и Метохији за самосталан развој и интегрисање у раз-
војне токове покрајине, Србије и ширег окружења, кроз стварање локалних
инфраструктурних предуслова и подстицањем предузетничких иницијатива,
преиспитивање и рјешавање проблема власничког статуса предузећа са КиМ

прикупљањем документације за учешће у процесима приватизације која се
спроводи под контролом УНМИК-а.9
За реализацију ових задатака били су задужени Координациони центар
у сардњи са министарствима: за финансије, привреду и приватизацију, сао-
браћај и телекомуникације, здравље, просвјету и за социјална питања, која
ће сарађивати са одговарајућим органима УНМИК-а. Очување културне ба-
штине планирано је да буде обезбијеђено у складу са одредбама Хашке кон-
венције.10
Када анализирамо мјере и активности Владе Републике Србије, предвиђе-
не Националном стратегијом за рјешавање питања избјеглих и интерно расе-
љених лица, имплементацију мјера, морамо констатовати да и даље постоји
неефикасност механизама у реализацији дефинисаних мјера Националне
стратегије за рјешавање питања избјеглих са Косова, Метохије. Влада Републи-
ке Србије, потписала је са привременим институцијама на Косову и Мисијом
и управом Уједињених нација на Косову, „протокол о добровољном и одр-
живом повратку“.11 протокол је потписан у приштини, 6. јуна 2006. године,
сачињен је у 9 тачака, и њиме су дефинисана обавезе свих страна потписница
протокола о осигурању безбједног, неометаног и достојанственог повратка
интерно расељених лица у мјеста свог поријекла, повратак њихових имовин-
ских права и обавеза, да се створе услови за слободно кретање свих лица.
чланом 2. протокола „примарни фокус повратка јесте да преокрене ефекат
помјерања становништва повезаног са сукобима и да оконча ситуацију у којој
постоје расељена лица...“12 чланом 5 се каже, да „Интерно расељена лица, при
преласку административне линије Косова, биће ослобођена од свих пореза.
Робу и опрему који су потребни за пројекте повратка на Косово, одговарајуће
одјељење УНМИК-а ће означити као хуманитарну помоћ чиме ће они бити
изузети од УНМИК-ових царинских и пореских обавеза“.
пРОЦЕС пОВРАТКА
процес повратка је превасходно усмјерен на то, да се поништи учинак
расељавања становништва који је био изазван сукобом, и да се оконча ситуа-
ција расељених поштујући права интерно расељених лица да се врате у своје
домове, као њихово право да слободно одаберу мjесто становања.
9 Влада Републике Србије: Национална стратегија за решавање питања избеглих и интер-
но расељених лица. Београд, април 2002.

10 Исто.
11 Влада Републике Србије: „протокол о добровољном и одрживом повратку“, приштина,
6. јун, 2006.године.
12 Исто, члан 2, став 1.
Интерно расељеним са КиМ биће омогућено да се настане или да се инте-

гришу у слободно одабраним другим (алтернативним) мјестима, уколико се
препрека за повратак и реинтеграцију у њихова матична мјеста не могу укло-
нити на одговарајући начин, усљед чега безбједан, достојанствен и одржив
повратак и реинтеграција нису изводљиви.
У склопу процеса повратка, јако важно мјесто имају механизми коор-
динације. Наиме, oперативне смјернице спроводе Општинске радне групе
које имају задатак да координирају и реализују све у вези питања повратка
избjеглих и прогнаних. Општинске радне групе чине: локални општински
органи, Косовска полицијска служба, представници интерно расељених ли-
ца, учесници из редова ИРЛ, УНМИК, УНХЦР, друге агенције УН, ОЕБС,
релевантне НВО и чланови група из редова цивилног друштва. Све одлуке,
у оквиру Општинске радне групе за повратак, се по могућности, доносе кон-
сензусом свих учесника групе.
Уједињене нације су дефинисале и компоненте процеса, као општи усло-
ви за мањине на Косову, које треба сматрати интегралним дијелом процеса
повратка. Те компоненте су: међуетнички дијалог, процјена и прикупљање
информација, утврђивање локација расељених лица, процјена мјеста у којима
су живјеле мањинске заједнице прије сукоба, безбједоносна процјена потен-
цијалних мјеста за повратак.
пРОЦЕДУРА пОВРАТКА
Када се интерно расељеном лицу одобри повратак, и помоћ, повратник је
обавезан да потпише трипартитни споразум са УНДР (програмом Уједиње-
них нација за развој) и општином у коју се враћа.
Грађевински радови на кући повратника не могу да почну док уговор не
потпишу све три стране. Када су све три стране потписале споразум, изград-
њу започиње извођач радова са косовским Законом о набавкама, правилима
и потписима. Реализацију пројекта повратка прате Централна тијела за раз-
матрање пројекта и извјештај подносе Министарству за локалну самоуправу,
и достављају УНХЦР-у (Високом комесаријату Уједињених нација за избје-
глице).
пОВРАТАК
На организованом повратаку, који је заснован на напријед наведеним
процедурама до 2008. године спроведене су следеће активности: у СО Новом
Брду изграђено је 18 кућа (у селу Клобукар). пројекат „Клобукар“ реализован
је уз сарадњу НВО „Свети Никола“. У Лапљем Селу, изграђено је 60 станова за
60 српских породица са пратећом инфраструктуром. У селу Залц, планиран
је повратак 25 породица. У СО Клина, вратило се 5 породица (тако да сада
у Клини живи 87 српских породица). У СО Гњилане, вратило се 29 српских

породица са 78 чланова и једна Ромска породица са 3 члана (раније се врати-
ло 19 Ромско-Ашкалијских породица са 86 чланова). У СО Косово поље, до
2005. године, за повратак се пријавило 67 породица, међутим, до априла мје-
сеца 2008. године програм није остварен. За сада, у СО Косово поље, постоји
предлог за изградњу 5 кућа за Роме и Ашкалије. У СО пећ, у насељу Лазовићи,
вратило се 20 повратника Срба и Рома. Иначе, до 2007. године на територију
пећи вратиле су се (индивидуални повратак) 33 породице од којих је 15 поро-
дица РомскоАшкалијских, 9 породица Бошњака и 9 српских породица. У селу
Вршевце ради се на повратку 25 српских породица. У СО Вучитрн до данас је
изграђено 20 кућа са инфраструтуром за Роме, Ашкалије и черкезе. У Новом
Селу реновирано је 11 кућа за српске породице.
У повратничком селу Бело поље у Метохији саграђена је 2003. године 71
кућа да би 2004. године ово село у потпуности било уништено. У Брестовику,
обновљено је 70 кућа у којима живе 23 породице са 65 житеља. повратничко
село је и Сига, са обновљених 29 кућа. Данас у овом селу живи 15 српских по-
родица са 25 становника. Током 2007. године у селу Љевиша обновљено је 28
кућа у којима живи 8 породица са 16 чланова домаћинстава.13
планом повратка за 2009. годину, планиран је повратак у села Црни Врх
и Витонмирица, док је повратак избјеглих и расељених у пећ још увијек не-
извјестан.
ЗАКЉУчАК
Данас, на крају прве деценије XXI вијека, може се констатовати да нигдје
у Европи не постоји таква сегрегација као што је случај на Косову и Метохи-
ји. преко 200.000 расељених живи ван граница својих домова, у колективним
смештајима и избјегличким логорима. Нигдје данас у свијету није регистрова-
но такво етничко чишћење градова и села као што је то случај са Косовом и
Метохијом. Данас, нигдје на свијету не постоји толики страх међу припадни-
цима мањинских заједница од страха за своје животе, као што је на Косову и
Метохији. Вјероватно, да нигдје у Европи не постоји толики ризик од могућег
етничког чишћења у блиској будућности или чак опасности од геноцида као
што је случај на Косову и Метохији. Једна од најдужих и најскупљих управа
међународне заједнице од оснивања УН-а није успјела за 10 година да изврши
интеграцију већ обрнуто, сегрегацију.
Најбољу слику, умјесто закључка о ситуацији на Косову и Метохији, си-
гурно може дочарати Извјештај Клајва Болдвина о „Мањинским правима
на Косову под међународном управом“. Клајв Болдвин је независни експерт
УН-а, руководилац Сектора за заступање на Међународној групи за мањин-
13 подаци су добијени на основу теренских истраживања спроведених у наведеним сели-
ма Метохије током мјесеца јула и августа 2009. године.

ска права. У свом Извештају, Болдвин између осталог каже: „Након готово
деценију међународног присуства, ситуација у погледу заштите мањина на
Косову је поражавајућа. Долазак међународних снага и управе 1999. године,
обиљежен је масовним таласом избјеглиштва које може да се окарактерише са-
мо као етничко чишћење – циљани напади на мањине са циљем протјеривања
из њихових домова. посљедица тога било је напуштање већине Срба Косова,
као и исељавање великог броја Рома. Исто се поновило након пет година, 2004.
године. Хиљадама припадника мањина на Косову данас је онемогућен живот
у њиховим домовима. У контексту свакодневне заштите основних мањинских
права – права сваког појединца на матерњи језик, културу и религију, слобод-
но и без угрожавања и несигурности, на Косову се ради о правима само на па-
пиру. Јасна тенденција је стално јачање сегрегације између Албанаца и Срба,
на свим нивоима укључујући сеоске средине, при чему су све друге заједнице
у великој мјери маргинализоване“.14
правни оквир спектра повратка на Косово и Метохију дефинишу три ши-
роке категорије повратка: организовани, потпомогнути и спонтани. Органи-
зован повратак је планиран повратак, који је укључен у пројекте прикупљања
финансијских средстава како би се обезбиједило задовољавање свих потреба
повратника. Такође, овом правном категоријом повратка, утврђена је разра-
да, примјена, праћење и процјена одрживости повратка интерно расељених
и избјеглих лица са Космета.
Садашње стање на Косову и Метохији карактеришу: неповољни безбједо-
носни услови, недостатак слободе кретања, неповољни економски, здравстве-
ни и социјални положај преосталог неалбанског становништва. Недостаје
ефикасан правни механизам за враћање у посјед имовине и заштите права
власника приватне имовине. И даље је изражен процес продаје имовине и ра-
сељавање преосталог становништва. постојеће стање отежавају и чињенице:
да је Закон о избјеглицама застарео и недоречен, правна празнина у погледу
стицања власништва избјеглица, престанак избјегличког статуса недефини-
сан, стечена права у земљама поријекла незаштићена, непостојање јединстве-
не базе података о избјеглицама.
Новоуспостављена Косовска агенција за имовину (КАИ) 2006. године,
примила је 40.000 захтјева за повраћај стамбене имовине. посебан фактор,
који отежава повратак на Космет, јесте обнова стамбене имовине уништене
у марту 2004. године. Реконструкција и обнова уништене стамбене имовине
ни након пет година није добила свој епилог. До првог повратка Срба дошло
је у Клину, тек у марту 2005. године. Успјешан повратак неколико српских
породица започет је и у Липљану. Међутим, повратак Срба окарактерисан
14 Клајв Болдвин: Мањинска права на Косову под међународном управом – Извештај.
Minority right International, 2006, Увод, стр.9
је помањкањем помоћи привремених косовских власти у свим сегментима

живота повратника у покрајину. Исто стање односи се и на положај мањина:
Рома, Ашкалија, Бошњака, Египћана.
процес повратка је превасходно усмјерен на то, да се поништи учинак ра-
сељавања становништва. Интерно расељеним са КиМ биће омогућено да се
настане или да се интегришу у слободно одабраним другим (алтернативним)
мјестима уколико се препрека за повратак и реинтеграцију у њихова матична
мјеста не могу уклонити на одговарајући начин, усљед чега, безбједан, достојан-
ствен и одржив повратак и реинтеграција нису изводљиви. повратак, који је
заснован на напријед наведеним процедурама до 2008. године спроведен је до са-
да само у: СО Новом Брду, Лапљем Селу, селу Залц у СО Клина, у СО Гњилане,
СО Косово поље, СО пећ, у насељу Лазовићи, селу Вршевце у СО Вучитрн.
Све Државне институције Републике Србије и привремене институције на
Косову и Метохији, сви политички лидери и даље јасно подржавају повратак и
одржавају комуникацију са расељенима. УНМИК је јасно изнио своју политику
према повратку, на међународно признатим правима избеглих и расељених.
постоји нада за повратак расељених Срба, Рома, Ашкалија и других мањина.
Међутим, од највеће важности је одрживост повратка, заснованог на праву безбје-
доности, праву на слободно кретање, праву на квалитетан и одржив економски,
здравствени и социјални положај, праву на ефикасан правни механизам за вра-
ћање у посјед имовине и заштите права власника приватне имовине.
Када се такви услови створе, моћи ћемо да говоримо о повратку, који се
једноставно може окарактерисати, а то је – достојанствен повратак сваког чо-
вјека на своје огњиште са елиминацијом свих врста расне дискриминације.
Jovo Medojevic
PROCESS AND MECHANISMS Of RETURN REfUGEES TO

KOSOVO AND METOHIjA
Summary
today, at the end of the first decade of the 21st century, can be said that nowhere
in europe is there such segregation as is the case of Kosovo and Metohija. over
200,000 displaced people live outside their homes, in collective accommodation and
refugee camps. Nowhere in the world today is not registered such ethnic cleansing
of towns and villages, as is the case with Kosovo and Metohija. today, anywhere in
the world there is such a great fear among the minority communities, fear for their
lives. Probably, that nowhere in europe is there such a great risk of possible ethnic
cleansing in the near future or even the threat of genocide as is the case in Kosovo
and Metohija. one of the longest and costliest office of the international community
since the founding of the uN failed for 10 years to complete the integration, but
conversely, segregation. Best picture for the conclusion of this work, the situation
in Kosovo and Metohija, certainly the best can describe Cliv Baldwin report on
“Minority rights in Kosovo under international administration.” Cliv Baldwin
is an independent expert of the uN, head of the department who represents the
International group for Minority rights. In its report, Baldwin among other things
says: “After nearly a decade of international presence, the situation regarding the
protection of minorities in Kosovo is devastating. the arrival of international forces
and the administration 1999th year., marked by a massive wave of exile that can
be characterized only as ethnic cleansing-targeted attacks on minorities with the
aim of expulsion from their homes. the consequence was the abandonment of the
majority of Serbs from Kosovo, as well as migration of a large number of roma. the
same was repeated after five years, in 2004. thousands of minority members in Ko-
sovo today live the life of disabled in their homes. In the context of everyday basic
protection of minority rights-the rights of every individual in language, culture and
religion freely and without compromising and insecurity in Kosovo is about the
rights only on paper. A clear tendency is always to strengthen segregation between
ethnic Albanians and Serbs, at all levels, including rural areas, while all other com-
munities are largely marginalized. the return process is primarily directed to cancel
the effect of displacing the population, which was caused by the conflict, and to
end the situation of displaced respecting the rights of internally displaced persons
to return to their homes, as well as their right to freely choose place of residence.
Internally displaced from Kosovo are allowed to live or to integrate into the freely
chosen other (alternative) if places are obstacles for the return and reintegration in
their home place can not be removed properly due to which the safe, dignified and
sustainable return and reintegration are not feasible . As part of the return process it
is very important to place a coordination mechanism. home, which is based on the
forward of 2008 to the above procedures was conducted up to now only: So Novo
Brdo, Laplje Selo, a village in the Municipality of Klina Zalc, gnjilane, Kosovo Polje,
So, So Pec, in the settlement Lazovići, or to 2007 on the territory of Peć, in the vil-
lage vrševce So vucitrn. Based on the data available so far in Kosovo and Metohija
(for the past 10 years) around 400 families hane returned, which is not even 0.5% of
the total number of displaced from Kosovo and Metohija. All state institutions of
Serbia and the Provisional Institutions in Kosovo and Metohija, all political leaders
still clearly support the return and maintain communication with the displaced.
uNMИK has clearly expressed its policy to return to the internationally recognized
rights of refugees and displaced persons. there is hope for the return of displaced
Serbs, roma, Ashkali and other minorities. however, of crucial importance is the
sustainability of return, based on Security right, right to move freely, the right to
a quality and sustainable economic, health and social status, then, the right to an
effective legal mechanism for repossession of property and protection of the rights
of owners of private property. When you create such conditions, we can speak of the
return, which can be easily characterized, and it is-a dignified return every man to
their homes with elimination of all kinds of racial discrimination.
Key words: Kosovo and Metohija, Serbia, refugees, displaced persons, the re-
turn process the uN, Kfor, uNhCr

Косово и Метохија у Цивилизацијским Токовима (Књ. 4 Социологија и Друге Друштвене Науке)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Косово и Метохија у Цивилизацијским Токовима (Књ. 4 Социологија и Друге Друштвене Науке)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Главни и одговорни уредник

Издавање овог зборника помогао је Завод за уџбенике.

Дарко Надић, David Storey

КОСОВО И ЕВРОПСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

пред неминовним турским репресалијама они су масовно напуштали своју

ги. Легализовање сецесије охрабрило би многе друге сепаратисте у данашњем

њен идентитет чини низ антиномија. према Европи се морамо односити с

ским правима обновиле су све што је било најбитније и најхуманије у европ-

организовање партија по програмском, а не по националном основу и, што је

цесу убрзаног развоја, с културном и политичком аутономијом и са завидним

КОСОВО И ЕВРОПЕЙСКАЯ ЦИВИЛИЗАЦИЯ

учной конференции «Косово и Метохия в цивилизационных течениях», организованной

роться на границе Турции и Австрии, в сербской Краине , но оставленную

лизация сецессий могла бы придать сил другим сепаратистам в современном

Поэтому мы не можем неизмерно прославлять Европу и коленопреклоняться

ми совершенно противоположных взглядов на мир, политических идеологий.

ва и которые вместе с тем признаются уже как граждане этого государства,

гионы стратегического значения. Это, как правило, является увертюрой к

вооружением Ирана, не посмели вмешаться в грузино-осетинский конфликт;

KOSOVO AND EUROPEAN CIVILIZATION2

despite apologists’ claims of the aforementioned despotic politics, it is undis-

МОРАЛНИ СТАВОВИ – У ПРЕСУДИ О КУЛТУРНИМ

Нема ни културе нити културног наслеђа без вредносних аксиолошких

гласноговорника, мање или више рационалних философа, тешко је одлучити

АРХЕТИп, МИТОВИ И пОГРЕшНО МИТОЛОшКО МИшЉЕњЕ

Како сведочи добро утемељени психолошки закон, ако су ови садржаји

шТА СпАЈА КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И ЕТИКУ

људско стваралаштво заједно са најважнијим филозофским моментом свих

Јунга, па све до Џереми Бентама и савремених етичара, узимајући у обзир и

употребно средство. У овој тачки деонтолошка и утилитаристичка етичка

сности ми, такође, не дефинишемо јасно на какву корист мислимо, краткотрај-

САМО ДЕОНТОЛОшКИ МОРАЛ МОЖЕ ДА СУДИ О ТОМЕ шТА СУ

полако ће човека вући ка божјим висинама, иако ће их он следити са земље и

пРИМЕНА МОРАЛНОГ РАЗМИшЉАњА У КОНКРЕТНОМ СЛУчАЈУ:

о темељима своје куће, свога постојања и датума рођења. Траг о архетипу,

баштина читавог света. Сваки другачији суд био би неморалан у односу на

Имамо ли морално право да заборавимо Боројевић Рада

Повратак у аморалну стварност: Уби нас преслаба реч

У оваквим споровима потребно је донети морални суд, као најрелевант-

MORAL POSITION – THE RULINGS ON THE CULTURAL VALUE

КОСОВСКИ ЗАВЕТ – СРПСКА УХРОНИЈА И/ИЛИ СРПСКА

Духовност савременог човека одликују два дивергентна процеса: демито-

Народ се од народа разликује својом духовном морфологијом, духом и душом.

постоје различити идентитети: национални, државни, политички, со-

по његовом мишљењу „Светосавље несумњиво архимедовска тачка српског

одржања државотворне идеје, као и конституисања народа и нације српског

Асишким, Томом Аквинским, Ђотом и Дантеом у својим темељима, остварена је у српском

према мишљењу Милоша Ђурића видовданска етика управо је израсла из

Светосавље као архетипски образац током времена постало је мит, идео-

Срби су изгубили битку на Косову, али су спасли витештво и племенитост

смо се са Косовом и Метохијом рађали, расли, живели и сазревали као лич-

KOSOVO VOW – SERBIAN UCHRONIA AND/OR SERBIAN

two divergent events distinguish the spiritity of a contemporary man : de-my-

Стефан Иванов Анчев

КОСОВО – ВЗОРВАННЫЙ ПОРОХОВОЙ ПОГРЕБ НА БАЛКАНАХ

Для Запада Балканы всегда представляли „пороховой погреб“, который

Косово и Метохия представляют территорию с различным по своему ве-

Интересный и важный факт – это наличие мегаломании и эгоцентри-

4 пак там. с. 55, 61.

5 пак там. с. 58.

6 Внимание в тази насока заслужават книгите на Миранда Викърс, особено уважаван

западных изданиях была опубликована в 1999 г. карта Албании с эмблемой

из области. На XIv пленуме ЦК союза коммунистов Сербии (СКС), СКС),

14 Шишманова, Т. Светът среу новото световно безредие. планираните убийства-

до радиостанций24». Эти факты ее раз доказывают,что, как и ожидалось,