[zatvori]

Wikipedia
Wikipedia Bijela sfera izrađena od velikih dijelova slagalice, sa slovima nekoliko
alfabeta prikazanima na pojedinim dijelovima
Logotip Wikipedije
Logotip Wikipedije, globus koji prikazuje glifove nekoliko pismovnih sistema za
slovo W ili glasove »wi«, »wo« ili »wa«.
Glavna stranica Wikipedije
naslovnica Wikipedije
URL wikipedia.org
Komercijalan? ne
Tip internetska enciklopedija
Registracija opcionalna[notes 1]
Jezik 288 izdanja[1]
Posednik Wikimedia Foundation
Autor Jimmy Wales, Larry Sanger[2]
Početak rada 15. januara 2001.
Alexa rank 7[3] (od oktobra 2015.)

Wikipedia (engl. izg. [ˌwɪkiˈpiːdiə], od engl. wiki (viki) + [encyclo]pedia

([enciklo]pedija)), višejezična je internetska enciklopedija sa slobodnim sadržajem
i slobodnim pristupom koju podržava i hosta neprofitni Wikimedia Foundation. Oni
koji mogu pristupiti sajtu, mogu uređivati većinu njenih članaka.[4]

Wikipedia je rangirana među deset najpopularnijih mrežnih mjesta (5. prema

semrush.com;[5] 7. prema similarweb.com[6] rangiranju; 10. prema bivšem Alexa
Internetu[7]) i najveće je i najpopularnije opće referentno djelo na internetu.[8]

Jimmy Wales i Larry Sanger pokrenuli su Wikipediju 15. januara 2001. Njezino ime,
portmanteau od engl. wiki[notes 2] + [encyclo]pedia, skovao je Sanger.[10][11]
Inicijalno samo na engleskom, Wikipedia je brzo postala višejezična pošto je na
drugim jezicima razvila slične verzije, koje se razlikuju u sadržaju i praksama
uređenja.

Srpskohrvatska Wikipedia sada je jedno od 306 jezičkih izdanja Wikipedije i sa

458.261 člankom spada u njezinih 30 najvećih izdanja, dok po broju članaka prvo
mjesto zauzima engleska Wikipedia (u novembru 2015. dosegla 5 000 000 članaka).
Uzevši u obzir sva izdanja, Wikipedia sadrži više od 50 mil. članaka. Prema stanju
iz februara 2014. imala je 18 milijardi pregleda i gotovo 500 mil. jedinstvenih
posjetitelja svaki mjesec.[12]

Podupiratelji Wikipedije citiraju istraživanje objavljeno 2005. u Natureu, gdje su

na osnovi 42 znanstvena članka komparirane Wikipedia i Encyclopædia Britannica, pri
čemu je utvrđeno da se nivo točnosti Wikipedije približio onom koji ima
Encyclopædia Britannica.[13] Kritika Wikipedije obuhvaća tvrdnje o tome da ona
pokazuje sistemsku pristranost, predstavlja mješavinu »istina, poluistina i nešto
neistina«[14] i predmet je manipulacije i spinanja.[15]
Sadržaj

1 Povijest
2 Glavne karakteristike
3 Vandalizam
4 Politike i principi
5 Korisnici
6 Softver i hardver
7 Wikipedijina baza podataka
8 Nagrade
9 Vidi još
 10 Bilješke
11 Reference
12 Eksterni linkovi

Povijest

Osim za vreme tehničkih problema i dogradnji, Wikipedia je bila u funkciji od 10.

Januara 2001. Istorija Wikipedije počinje 2. januara 2001, u razgovoru u San Diegu,
u Kaliforniji između dva stara prijatelja, Larry Sanger, glavni korisnik Nupedije,
i Ben Kovitza, kompjuterskog programera. Kovitz je tokom večere objasnio Wiki
koncept Sangeru koji je odmah shvatio da bi Wiki format odlično pristajao
enciklopediji. Senger je potom nagovorio šefa Nupedije, da napravi Wiki od
Nupedije, i prva verzija je bila postavljena online 10. januara. Međutim, mnogi
Nupedija korisnici nisu htjeli da Nupedija bude Wiki pa se tako 15. januara, pravi
"Wikipedia" na svojoj jedinstvenoj domeni 'wikipedia.com'.

Mnogi su brzo saznali o Wikipediji i projekat je rastao izvanrednim tempom. 12.

februara 2001. Wikipedia već ima 1 000 članaka, a 7. septembra 2001. ima 10 000
članaka. Od tada, Wikipedia na engleskom jeziku raste sve brže i brže. Uskoro su
joj se pridružile međunarodne Wikipedije na jezicima poput mandarinskog, njemačkog,
francuskog, talijanskog, ruskog, itd.
Glavne karakteristike

Ona je Wiki, u tome što je može izmjeniti bilo ko (osim blokiranih korisnika).
Ona je slobodna i upotrebljava GNU Slobodnu Dokumentacijsku Dozvolu.

Kada se govori o multijezičnim Wikipedijama, važno je napomenuti da ne postoje

nacionalne Wikipedije. Iz tog razloga ne postoji ni austrijska niti australijska
niti britanska Wikipedija nego Wikipedije na njemačkom jeziku i engleskom jeziku
itd.

Sav originalni materijal priložen Wikipediji je "Slobodan Sadržaj", definisan GNU

Slobodnom Dokumentacionom Dozvolom, što znači da se može slobodno upotrebljavati,
izmeniti, kopirati, i distribuirati, uz uslov da bilo koja kopija, modifikacija ili
izmena ne sme stavljati dodatne restrikcije na sadržaj (tj. mora biti izdata pod
istom dozvolom). Wikipedijin sadržaj kreiraju njeni korisnici, a administratori
imaju veću kontrolu. Bilo koja stranica na Wikipediji se uvek može izmjeniti pa
nijedan članak nikada nije završen.

Wikipedia je počela kao projekat na engleskom jeziku 15. januara 2001, i malo zatim
(23. mart 2001.) je začeta Wikipedia na francuskom jeziku. Veliki broj korisnika se
od tada trudi da napravi Wikipediju multijezičnom i trenutno postoji preko milion i
200 hiljada članaka na engleskom jeziku, i 4 miliona i 600 hiljada članaka na
drugim jezicima (u julu 2006. godine).
Vandalizam

Veliki problem Wikipedije je vandalizam, koji donose razni vandali. Oni često prave
besmislene i uvrjedljive izmjene na Wikipedia člancima.

"Zbog toga što je Wikipedia radikalno slobodna i javan projekat, ona privlači
anarhistički element," Leri Sengr, osnivač Wikipedije je priznao medijima. "Na
sreću, većina nas je spremna da zaustavi vandalizam... i da ga se riješi čim se
pojavi."

Na sreću najmanje par korisnika (ako ne stotine ili više u nekim slučajevima)
generalno dnevno prati izmjene na određenim člancima. Vandalizam na člancima obično
ne traje duže od nekoliko minuta u zavisnosti od broja korisnika na određenoj
Wikipediji. Nedavna studija koju je sproveo IBM-ov tim je našla da većina
vandalizma kojeg Wikipedia na engleskom jeziku pretrpi biva prepravljen za manje od
pet minuta. "Bili smo iznenađeni kako često smo nailazili na vandalizam i bili smo
opet iznenađeni kako brzo je vandalizam bivao prepravljen", izjavio je Martin
Wattenberg, istraživač koji radi pri IBM-ovom TJ Watson istraživačkom centru u
Kembridžu, u Masačusecu, SAD.
Politike i principi

Korisnici Wikipedije (koji se nazivaju wikipedisti ili wikipedijanci), drže se

nekoliko jednostavnih principa:

Korisnici Wikipedije nastoje da svi članci budu nepristrasni. Ovo ne znači da

članci treba da se pišu samo jednim objektivnim načinom i da postoji određeno
"stanje nepristrasnosti", nego znači da sva različita mišljenja o nekoj temi treba
da budu predstavljena na objektivan način.

Postoji nekoliko konvencija oko imenovanja članaka. Kad postoji nekoliko

različitih imena za jednu temu, treba osigurati da sve varijante imena budu
obuhvaćene korištenjem preusmerivača.

Wikipedijanci upotrebljavaju stranice za diskusiju ("discussion") o nekoj temi

(a ne stranicu samog članka) da bi odlučili kako izmeniti članak.

Postoji nekoliko vrsta sadržaja koji su nepoželjni na Wikipediji, jer ustvari

nisu enciklopedijski članci. Na primjer Wikipedia članci nisu definicije iz rečnika
niti su repozitorija za čitave tekstove knjiga, dokumenata, članaka, govora i sl.
Za tu vrstu sadržaja postoje srodni projekti (detaljnije pod sekcijom srodni
projekti, ispod).

Nekad postoje protivrečna pravila i konvencije. Kad dođe do tog slučaja,

Wikipedijina zajednica korisnika odlučuje svaki slučaj posebno.

Korisnici

Wikipediju uređuju mnogi ljudi, koji se nazivaju wikipedisti ili wikipedijanci. Ne

postoji nijedan "glavni korisnik" ili šef.
Softver i hardver

Originalni Wikipedija softver je UseModWiki, koji je napisao Kilford Edams (Prva

Faza). Početkom 2002. godine, Wikipedija je počela upotrebljavati PHP Wiki engine
koji je, koristeći MySQL bazu podataka, dodao mnogo novih mogućnosti i bio
napravljen isključivo za Wikipedija projekat. Napravio ga je Magnus Menski, i
poznat je kao Druga Faza.

Nedugo nakon što je Druga Faza bila u upotrebi, pojavili su se veliki problemi.
Wikipedia je postala toliko spora da je bilo skoro nemoguće izmijeniti članak. Li
Denjel Kroker je potom napisao kompletno novi softver. Ova nova verzija je bila
veliki napredak, i postala je standard u julu 2002. godine. i još uvijek se
upotrebljava. Treća Faza se zove MediaWiki, i upotrebljavaju je i mnogi drugi Wiki
projekti.

Pred kraj 2003. godine ponovo su se pojavile teškoće u radu Wikipedije. Razlog
problema je zagušenja jednog jedinog Wikipedia servera. Problemi su brzo
prevaziđeni budući da je u junu 2004. godine Fondacija Wikimedija nabavila devet
servera, trenutno smeštenih u Floridi. U sastavu nove konfiguracije je jedan server
za bazu podataka i četiri web servera koji svi rade na Fedora Core Linux
distribuciji.
Wikipedijina baza podataka

Pošto je Wikipedia slobodna enciklopedija čiji je sadržaj određen GNU slobonom

dokumentacionom dozvolom, bilo tko u bilo koje vrijeme može da preuzme "skoro-
tekuću" verziju kompletne Wikipedije. Za detalje posjetite stranicu o preuzimanju
kompletne Wikipedije na engleskom jeziku.
Nagrade

2004.

Prix Ars Electronica, pobjednik - u kategoriji Digitalne zajednice.

Webby Nagrade, pobjednik "Zajednica" sekcije.

Vidi još

wiki
enciklopedija
internetska enciklopedija
srpskohrvatska Wikipedia

Bilješke

Registracija se zahtijeva za određene zadatke kao što su uređenje zaštićenih

stranica, stvaranje stranica na Wikipediji i postavljanje datoteka.

Wikiji su tip websitea. Riječ »wiki« pak dolazi od havajske riječi »brz«.[9]

Reference

Kiss, Jemima; Gibbs, Samuel (6. augusta 2014). „Wikipedia boss Lila Tretikov:
'Glasnost taught me much about freedom of information”. The Guardian. Pristupljeno
21. augusta 2014.
Jonathan Sidener. „Everyone's Encyclopedia”. U-T San Diego. Pristupljeno 15.
oktobra 2006.
„How popular is wikipedia.org?”. Alexa Internet. Arhivirano iz originala na datum
2018-12-25. Pristupljeno 2015-11-08.
„Wikipedia founder defends decision to encrypt the site in China”. The Verge.
Pristupljeno 19. septembra 2015.
„Top Websites ranking - Most Visited Websites in the world [December 2022”] (en).
Semrush. Pristupljeno 4. februara 2023.
„Similarweb Top Websites Ranking”. Similarweb. Pristupljeno June 11, 2022.
The top 500 sites on the web Arhivirano 2018-07-15 na Wayback Machine-u, 3. 2.
2021, Pristupljeno 3. 2. 2021.
„comScore MMX Ranks Top 50 US Web Properties for August 2012”. comScore. 12.
septembra 2012. Pristupljeno 6. februara 2013.
»wiki« u: Hawaiian Dictionary, revised and enlarged edition, University of Hawaii
Press, 1986
Mike Miliard (1. marta 2008). „Wikipediots: Who Are These Devoted, Even Obsessive
Contributors to Wikipedia?”. Salt Lake City Weekly. Pristupljeno 18. decembra 2008.
Sidener, Jonathan (9. oktobra 2006). „Wikipedia family feud rooted in San Diego”.
The San Diego Union-Tribune. Pristupljeno 5. maja 2009.
Cohen, Noam (9. februara 2014). „Wikipedia vs. the Small Screen”. The New York
Times.
Jim Giles (December 2005). „Internet encyclopedias go head to head”. Nature 438
(7070): 900–901. Bibcode 2005Natur.438..900G. DOI:10.1038/438900a. PMID 16355180.
(potrebna pretplata) Bilješka: Studija je bila citirana u nekoliko novinskih
članaka, npr. u:

„Wikipedia survives research test”. BBC News. 15. decembra 2005.

Black, Edwin (19. aprila 2010.) Wikipedia—The Dumbing Down of World Knowledge,
History News Network. Pristupljeno 21. oktobra 2014.
 J. Petrilli , Michael (SPRING 2008/Vol.8, No.2) Wikipedia or Wickedpedia?,
Education Next. Pristupljeno 22. oktobra 2014.

Eksterni linkovi
Wikipedia na Wikimedijinoj ostavi

Službeni veb-sajt (mobilni) – višejezični portal (sadrži linkove na sva jezična

izdanja)
Wikipedia na Facebooku

pru

Wikimedia Foundation
Upravni odbor

Nataliia Tymkiv (predsjednica) Shani Evenstein (potpredsjednica) Esra'a Al

Shafei (potpredsjednica) Nataliia Tymkiv Raju Narisetti Dariusz Jemielniak Lorenzo
Losa Rosie Stephenson-Goodknight Jimmy Wales Victoria Doronina Tanya Capuano Luis
Bitencourt-Emilio

Sadržani projekti

Wikipedia Meta-Wiki MediaWiki Wiktionary Wikiquote Wikibooks Wikisource

Wikimedia Commons Wikispecies Wikinews Wikimedia Incubator Wikiversity Wikidata
Wikivoyage1

Ostalo

lista Wikipedijâ lista ogranaka Wikimedije Wikimania softver i zakulisje

Wikimedia v. NSA

1Forkan 2006. iz Wikitravela, pridružen 2012. Wikimedia Foundationu. Wikitravel je

osnovan 2003.
Kategorije:

WikipedijaProjekti WikimedijeInternetske enciklopedijeSlobodne enciklopedije

Navigacija

Niste prijavljeni
Razgovor
Doprinos
Izradi račun
Prijavi me

Stranica
Razgovor

Latinica

Prikaži
Izvorni kod
Historija

Pretraga

Glavna stranica
Istaknuti članci
Nedavne izmjene
 Nasumični članak

Interakcija

Pomoć
Pijaca
Radionica
Međuprojektni forum
Novosti
Kontakt

Alatke

Šta vodi ovamo

Povezane izmjene
Posebne stranice
Trajni link
Podaci o stranici
Citiraj stranicu
Daj skraćeni URL
Stavka na Wikipodacima

Štampanje/izvoz

Napravi knjigu
Preuzmi kao PDF
Za štampanje

Na drugim projektima

Wikimedia Commons
Meta-Wiki

Na drugim jezicima

भोजपुरी
English
Hrvatski
Magyar
Română
Slovenčina
Shqip
Српски / srpski
Українська

Uredi veze

Datum i vrijeme posljednje izmjene stranice: 12 septembar 2023 u 22:15

Tekst je dostupan pod licencom Creative Commons Attribution-ShareAlike; mogu se
primijeniti i dodatni uslovi. Za više informacija pogledajte Uslove korištenja.

Pravila o privatnosti
O projektu
Odricanje odgovornosti
Kodeks ponašanja
Programeri
Statistika
Izjava o kolačićima
Mobilni prikaz
 Wikimedia Foundation
Powered by MediaWiki

Ћир

Naslovna
Zdravlje
Život plus
Kuhinja
Putovanja
Astro
Zanimljivosti
Vesti
Sudbine
Misterije
Tehno
Auto
TV Novosti

Subotica 16°C

Beograd 14°C

Novi Sad 15°C

Nis 10°C

Kragujevac 7°C

Subotica 16°C

Beograd 14°C

Magazin Novosti/ Istorijski zabavnik · 11. oktobar 2021 u 20:30 · Komentari: 0

Koji grad je dobio PRVI KLAVIR U SRBIJI? Nije Beograd

Prvi nežni klavirski tonovi u Srbiji nisu se začuli ni u najvećem Beogradu, ni u

tadašnjoj prestonici Kragujevcu već u jednom potpuno drugom gradu.
1633960447_Depositphotos_26613107_S.jpg
Foto: Deposit
Prvi klavir u Srbiji

- Šabac je bogata varoš na granici dvaju carstva koja se i imenom ‘Malog Pariza’
mogla nazvati. To je varoš koja se i Kapijom Jevrope može zvati, varoš koja korača
pođednako sa Beogradom, štaviše u mnogo čemu i prednjači… - ovako je nemački
geograf i putopisac Feliks Kanic opisao izgled šabačke varoši za vreme zapovedanja
Jevrema Obrenovića ovim mestom od 1816. do 1831. godine.

Najmlađi brat kneza Miloša Obrenovića u martu 1816. godine postao je obor-knez
Šabačke nahije kada mu je bilo samo 26 godina. Za razliku od svog brata koji je bio
nepismen, Jevrem je bio jedan od najučenijih ljudi tadašnje Srbije, pa ne čudi što
je uskoro Šabac postao “prvi grad u Srbiji”. Tu su postavljna prva stakla na
prozorima, uvedeni su prvi kreveti po evropskim standardima, otvorena je prva
apoteka, ulicama se provezao prvi fijaker…

Pročitajte još: “ŠTA ĆE MI ŽIVOT BEZ TEBE DRAGI”: Iza Silvaninog čuvenog hita krije
se priča o njenoj NAJVEĆOJ PATNJI

Ipak, od svega ovoga, verovatno je najinteresantnije bilo dopremanje prvog klavira

koga je Jevrem kupio svojoj ćerki Anki. Kako devojka ne bi sama prebirala po
notama, 1829. godine Jevrem je iz Sombora doveo učitelja muzike Josifa Šlezingera
da je podučava.

I tako… dok se u Beogradu još sviralo na guslama i dvojnicama u Šapcu su se začuli

prvi nežni tonovi sa klavira.

Kakva je učenica bila Anka i da li je bila talentovana, ostalo je nepoznato. Ipak,

zna se da je postala jedna od najučenijih Srpkinja svih vremena čiji su prevodi
postali prvi književni radovi jedne žene u Srbiji.
ROĐENI DA BUDU VOĐE: OVI horoskopski ZNACI predodređeni su da VLADAJU SVETOM
ROĐENI DA BUDU VOĐE: OVI horoskopski ZNACI predodređeni su da VLADAJU...
Da li je svađa KLJUČ USPEŠNE VEZE, a ljutnja u tišini - recept za kraj?
Da li je svađa KLJUČ USPEŠNE VEZE, a ljutnja u tišini -...
Vaš PAS otkriva kakav vam je KARAKTER: Evo kakvi su vlasnici ovih 25 rasa
Vaš PAS otkriva kakav vam je KARAKTER: Evo kakvi su...
Osam prednosti plakanja: Evo zašto bi trebalo da plačemo ako nam se plače
Osam prednosti plakanja: Evo zašto bi trebalo da plačemo...
Danas su sveti mučenik Kiprijan i Justina: U sećanju na njih vernici se bore protiv
nečistih sila
Danas su sveti mučenik Kiprijan i Justina: U sećanju na...

Tagovi

Šabacprvi klavir u Srbijiklavir

Vruće teme

\
"NISMO IZDAJNICI" Studentkinja odbranila Prijovićku na HRT-u
RADIĆKA PRIZNALA: \
RADIĆKA PRIZNALA: "Bila sam na spisku Sašinih ljubavnica"
ODSEKLI DEO PLUĆA: Našem pevaču rekli da ne peva više
ODSEKLI DEO PLUĆA: Našem pevaču rekli da ne peva više
NE MOŽETE DA USTANETE IZ KREVETA UJUTRU? Psiholozi daju sedam trikova da postanete
JUTARNJI TIP, a evo kako pomažu INTIMNI ODNOSI!
NE MOŽETE DA USTANETE IZ KREVETA UJUTRU? Psiholozi daju sedam trikova...

Povezane vesti

1648108574_knez-P-Mitic.jpg
ISTORIJA BEOGRADA
Jedan od simbola BEOGRADA: Da li znate kojih ŠEST GRADOVA se nalazi na spomeniku
KNEZU MIHAILU i zbog čega?
1640422007_0000000jana.png
VOJVOTKINJA
ČAROBNI PRSTI: Kejt Midlton sve oduševila skrivenim talentom (FOTO)
1612278914_Sabac.jpg
PRVI
NIJE BEOGRAD: U ovom gradu u Srbiji pojavio se PRVI KLAVIR, ali i STAKLENI PROZORI
i ne samo to! (FOTO)
1594811758_Capture6.JPG
RENKA
Znate li šta je RENKA? Svakodnevno koristimo taj PREDMET, a ŠAPČANI za njega imaju
POSEBAN NAZIV
1595932423_Capturejk.JPG
VAŠAR
"Hoćemo li u Šabac na vašar" - HOĆEMO! Otkrivamo koje sve TAJNE krije ova
manifestacija (FOTO/VIDEO)

Vesti iz rubrike

1697285389_Untitled.jpg
Danas su sveti mučenik Kiprijan i Justina: U sećanju na njih vernici se bore protiv
nečistih sila
1697019901_shutterstock_1171006279.jpg
Osam prednosti plakanja: Evo zašto bi trebalo da plačemo ako nam se plače
1695745585_78258_rus-prosidba_ig.jpg
RUS NASMRT PREPLAŠIO DEVOJKU: Iz vozila poiskakali naoružani specijalci, a on
klekao (VIDEO)
1697286580_Untitled.jpg
Priznao da je ukrao Dorotine crvene cipelice iz „Čarobnjaka iz Oza“: Rekao istinu
nakon 20 godina
1697195625_2c851b12f451dbbc33a1dbf553b6bd23dc355ad1.jpg
Danas je VELIKI ŽENSKI PRAZNIK: Vernici slave Pokrov Presvete Bogorodice - evo šta
bi žene trebalo da ispoštuju
1697200218_shutterstock_1044380716.jpg
Kako je nastao PETAK 13.? Evo šta kaže istorija o popularnom datumu
1697108089_shutterstock_2198107015.jpg
Odvojite vreme za sebe i naučite da kažete "ne": Osam koraka do boljeg mentalnog
zdravlja
1697123588_45480_sveti-georgije_f.jpg
Danas praznujemo Svetog sveštenomučenika Grigorija: Smatra se ZAŠTITNIKOM svih koji
prenose znanje drugima

Najnovije
Najčitanije
Reakcije

08:00 NE MOŽETE DA USTANETE IZ KREVETA UJUTRU? Psiholozi daju sedam...

07:00 Danas su sveti mučenik Kiprijan i Justina: U sećanju na njih...
22:00 ROĐENI DA BUDU VOĐE: OVI horoskopski ZNACI predodređeni su da...
21:30 Da li je svađa KLJUČ USPEŠNE VEZE, a ljutnja u tišini - recept za...
21:00 Osam prednosti plakanja: Evo zašto bi trebalo da plačemo ako nam...

Naslovna strana

1697265969_stampano_1180_prva_l.jpg

14.10.2023
1697179148_stampano_1179_prva_l.jpg

13.10.2023
1697105700_stampano_1178_prva_l.jpg

12.10.2023
1697004601_stampano_1177_01-11.10_l.jpg

11.10.2023
1696918866_stampano_1176_prva_l.jpg

10.10.2023
1696832096_stampano_1175_vn1009-01-srb_l.jpg

09.10.2023
 1696760208_stampano_1174_01-08.10-vn_l.jpg

08.10.2023
1696660722_stampano_1173_prva_l.jpg

07.10.2023
1696572493_stampano_1172_vn1006-01-srb_l.jpg

06.10.2023
1696486121_stampano_1171_vn1005-01-srb_l.jpg

05.10.2023

Horoskop

Godišnji horoskop
Astro

Tranzit Meseca preko osme astrološke kuće, upozorava na dodatni oprez sa...

Prelazak Meseca, simbola emocija, preko astrološkog polja partnerskih odnosa,...

Naglašen znak Vage, odlaže realizaciju planova i dogovora sa osobama koje žive u...

Mesec blizu vašeg vladaoca Merkura u Vagi, nagoveštva mogućnost poznanstva sa...

Napeti aspekti vašeg vladaoca Meseca, u astrološkom polju privatnosti, donose

vam...

Mesec blizu Merkura i vašeg vladaoca Sunca, u večernjim satima, podstiče vašu...

Vaš vladalac Merkur, planeta logike obrazuje konjunkciju sa Mesecom, simbolom...

Sa naglašenim poljem ličnosti, u koje danas ulazi i Mesec, omiljeni ste i...

Pozicija Meseca u polju podsvesti, u odnosu na vaše vladaoce, Pluton i Mars,...

Vaš vladalac Jupiter, u izazovnim aspektima sa mnoštvom planeta u astrološkom

polju...

Aspekti Meseca u astrološkoj kući karijere, nepovoljno utiču na vaše finansije,

pa...

Vaš suvladalac Saturn, simbol ambicije u trigonu sa Marsom u moćnoj Škorpiji, u...

Tranzit Meseca preko osme astrološke kuće, upozorava na dodatni oprez sa...

Prelazak Meseca, simbola emocija, preko astrološkog polja partnerskih odnosa,...

Sve vesti
1697020740_shutterstock_518499061.jpg
NE MOŽETE DA USTANETE IZ KREVETA UJUTRU? Psiholozi daju sedam...
1697285389_Untitled.jpg
Danas su sveti mučenik Kiprijan i Justina: U sećanju na njih...
1697266455_1.jpg
ROĐENI DA BUDU VOĐE: OVI horoskopski ZNACI predodređeni su da...
1697023000_shutterstock_2230304605.jpg
Da li je svađa KLJUČ USPEŠNE VEZE, a ljutnja u tišini - recept za...
1697019901_shutterstock_1171006279.jpg
Osam prednosti plakanja: Evo zašto bi trebalo da plačemo ako nam...
1696934973_shutterstock_1690835497.jpg
Vaš PAS otkriva kakav vam je KARAKTER: Evo kakvi su vlasnici ovih...
1697272857_1.jpg
NESREĆA SE MOŽE PRIVUĆI MALIM STVARIMA: Ogledalo nikako nemojte...
1697282186_shutterstock_519023956.jpg
Kako da na najbolji način spremite ribu: Zbog čega je važno belo...
1697279658_2.jpg
SVI FETIŠI ELVISA PRISLIJA: Omiljene su mu bile 14-godišnjakinje,...
1697290126_333.jpg
U KOM POLOŽAJU SPAVATE KAD STE PREHLAĐENI? Evo šta kažu lekari
1695745585_78258_rus-prosidba_ig.jpg
RUS NASMRT PREPLAŠIO DEVOJKU: Iz vozila poiskakali naoružani...
1697288901_41f7334fabd22802ef09392d551e62bb44a8bfdf.jpg
Reguliše MALOKRVNOST i smanjuje pritisak: RECEPT NAŠIH BAKA sa...
1697289295_shutterstock_1284641911.jpg
Pokazatelji da vaši prijatelji ne vole vašeg partnera: Važan deo...
1697290537_ded813c92d4a0963c51b6e67626aeeeb8c75b0a6.jpg
Detalji memoara Britni Spirs koji uskoro izlaze: Spremna sa svetu...
1697264156_1.jpg
Najbolji TRIK ZA ŠTEDNJU: Upamtite jedan savet i UVEK ĆETE IMATI PARA
Vremenska prognoza

Beograd
14°C

Novi Sad
15°C

Nis
10°C

Kragujevac
7°C

Subotica
16°C
Kursna lista

Kompletna kursna lista

Kupovni Srednji Prodajni

116,83 117,18 117,53
110,72 111,05 111,38
135,1 135,5 135,91

Tip
Bilje i Zdravlje
Trece Oko
Enigma
Novosti oglasi
Radio Novosti

Naslovna
Zdravlje
Život plus
Kuhinja
Putovanja
Astro
Zanimljivosti
 Tehno
Auto
TV Novosti
O nama
Uslovi korišćenja

Impresum
Kontakt

Sva prava zadržana © Kompanija Novosti 2011-2023

Razvoj:Newtec Solutions&TNation
vi ste ludi