Kako napisati predlog projekta - prvi deo

Sigurno ste u medijima mnogo puta čuli "projekat je finansirala..." ili "projekat
je realizovan uz pomoć...". Za sve vas koji ste poželeli da i vaš projekat neko
finansira pripremili smo seriju saveta koji će vam približiti pojam "predlog
projekta" i pomoći vam u pisanju istog.Z apočetak je važno definisati
pojmove "projekat" i "predlog projekta".

Šta je projekat i predlog projekta?

Projekat predstavlja logički i hronološki uređen niz aktivnosti čije sprovođenje
dovodi do ostvarenja prethodno definisanog cilja u predviđenom
vremenskom roku, uz angažovanje određenih ljudskih, materijalnih i
finansijskih resursa.

Predlog projekta se piše pri konkurisanju za dobijanje finansijske podrške za

realizaciju projekta i najčešće podrazumeva detaljan opis sledećih aspekata:

• opis situacije tj. problem koji treba da se reši ili ublaži realizacijom projekta
• opšti i specifični ciljevi projekta
• aktivnosti i njihov vremenski raspored
• očekivani rezultati
• planirani budžet

Odmah da vam napomenemo da se forma predloga projekta vrlo često

razlikuje u zavisnosti od zahteva - od donatora do donatora, ali ipak,
određene stavke su uvek sastavni deo predloga projekta te ćemo njih u
narednim savetima detaljnije obraditi. U ovom prvom delu ćemo se baviti
prvenstveno donatorima i time kako naći adekvatne za svoj projekat,
odnosno one koji bi najverovatnije finansirali vaš projekat, kao i stavkama na
koje treba obratiti pažnju pri pregledanju konkursa.

Kako izabrati donatora?

Jedan od najbitnijih koraka u realizaciji vašeg projekta jeste temeljna potraga
za donatorom kojom ćete doći do onoga koji želi da podrži baš vaš
projekat. Potencijalni donatori najčešće otvaraju konkurs za finansiranje
projekata (Call for Proposals) u kojem jasno definišu probleme kojima žele
da se projekti bave, efekte koje očekuju da budu postignuti uz njihovu
finansijsku pomoć i visinu novčanih sredstava koju su spremni da doniraju.
Naravno, kako biste uopšte krenuli u potragu za donatorom, potrebno je da
imate ideju, odnosno, cilj koji podrazumeva približno identifikovan problem i
moguće rešenje istog. Ideja treba da je jednostavna, inovativna i
ekonomična. Imajte na umu da je bitno da se koncentrišete na problem koji
možete da rešite ili da bar utičete na njegovo rešenje (npr. kroz širenje svesti
javnosti o problemu) ili da ublažite njegove posledice. Ipak, za početak vam
nije neophodan detaljan plan te ćemo se time baviti u sledećim savetima.
Dakle, sa idejom i ciljem krenite u potragu za adekvatnim finansijerom.

Ključno je da dobro proučite interese i prioritete koji su uvek navedeni u

sklopu konkursa donatora. Ovi prioriteti mogu biti na primer: povećanje
tolerancije, smanjenje siromaštva, smanjenje nezaposlenosti ili očuvanje
životne sredine. Osim toga, često se spominju i ciljne grupe koje treba da
budu direkni korisnici projektnih aktivnosti, i to su često ugrožene grupe ljudi,
kao na primer, nacionalne manjine, mladi ili nezaposleni, a mogu biti i, na
primer, mala i srednja preduzeća. Takođe, konkursi su često vezani za
određeno geografsko područje, na primer, gradove, okruge ili regije u kojima
određeni projekat treba da se realizuje i time donese neku promenu u tom
određenom području.

Postoje još dve stvari na koje treba da obratite pažnju pri analizi konkursa i
to su: za šta su namenjena sredstva koja se odobravaju (na primer, za
opremu, kampanju, obuku) i kome su namenjena (pojedincima, neprofitnim
udruženjima građana, državnim ustanovama, firmama). Dakle, ukoliko vi kao
pojedinac planirate da podnesete svoj predlog projekta za obnovu igrališta, a
konkurs je namenjen neprofitnim udruženjima građana za obuku mladih,
šanse da vaš projekat bude izabran su ravne nuli.

Ukoliko je potrebno i smatrate da je to adekvatno, prilagodite svoju ideju i

ciljeve kako biste se uskladili sa zahtevima i povećali šanse da baš vaš
predlog projekta bude izabran.

Dodatni plusevi

Kako bi vaš predlog projekta privukao pažnju donatora preporučljivo je da se

koncentrišete na problem i/ili grupu ljudi sa najvećim prioritetom, ili da
kombinujete više njih. Na primer, ukoliko se kao problemi sa prioritetom,
između ostalog, navode i neaktivnost mladih i nedostatak kulturnih sadržaja
u određenom regionu, najbolje bi bilo da osmislite aktivnosti koje uključuju
veliki broj mladih u realizaciju određenih kulturnih manifestacija.

Osim toga, imajte na umu da donatorima veliki plus predstavlja dodatna,

finansijska ili nematerijalna, podrška koju vaš projekat ima. Ovo
podrazumeva ljudske resurse (na primer, osobe koje su spremne da
volontiraju), korišćenje već postojećih resursa (vaša oprema ili prostor koji
možete da obezbedite bez dodatnih troškova), kao i podrška određenih
državnih i/ili privatnih institucija.

Kako napisati predlog projekta - drugi deo

U prvom delu ove serije saveta smo vam skrenuli pažnju na neke osnove koje treba
da znate pre upuštanja u osmišljavanje i pisanje predloga projekta. Za dalje korake,
sa kojima počinjemo u ovom savetu, potrebno je da imate jasnu viziju onoga što
želite da postignete kroz projekat.

Opis problema
Kao što smo napomenuli u prvom delu, opis situacije tj. problem koji treba da se reši
ili ublaži realizacijom projekta predstavlja jedan od najbitnijih delova predloga
projekta. U ovom delu korisniku projekta ili donatoru treba da prezentujete
objektivne podatke, iz relevantnih izvora, koji ukazuju na ozbiljnost problema i
potrebu za njegovim rešavanjem. Ovime ga uveravate da je rešavanje baš tog
problema od velike važnosti, te da je neophodno da baš vi dobijete potrebna
sredstva.

U ovom delu nema mnogo mesta za "prema našem iskustvu" i "opšte je poznato" jer
to nisu merljivi podaci. Kako biste što jasnije i merodavnije opisali problem kojim
želite da se bavite potrebni su vam statistički podaci i/ili rezultati istraživanja koja su
sprovedena na tu temu. Takođe, potrebno je da ukažete na negativne posledice
pukog pasivnog posmatranja problema naglašavajući neophodnost pravovremenog
reagovanja.

Ukoliko ovaj deo predloga projekta ne bude dovoljno jasan i motivišući za

potencijalnog donatora, teško da ćete privući njegovu pažnju, stoga posvetite dosta
vremena potrazi za relevantnim podacima i jasnom predstavljanju istih.

Osim toga, treba da imate na umu da korisnik projekta ne sme da pomisli da je

problem na koji se fokusirate preveliki zalogaj za vas, a ovo može da se desi baš
zbog lošeg definisanja problema, odnosno utiska da ne razumete problem dovoljno.

Ciljna grupa
Ukoliko ste precizno definisali problem, neće vam biti teško da definišete ciljnu
grupu jer je to grupa ljudi koja je u najvećoj meri pogođena problemom. Bitno je da
pri određivanju ciljne grupe navedite pol, godine, socijalni ili materijalni status,
odnosno sva relevantna obeležja. Imajte na umu da najveći deo onoga što radite,
odnosno, vaših planiranih aktivnosti, treba da bude usmereno ka njima i njihovim
potrebama.

Pri tome, pri pisanju predloga projekta verovatno ćete naići na pojmove direktni i
indirektni korisnici projektnih aktivnosti:

• direktni korisnici projektnih aktivnosti su pripadnici ciljne grupe koji će direktno

imati koristi od aktivnosti koje želite da sprovedete u svom projektu, na primer,
ukoliko planirate da organizujete obuku, direktni korisnici će biti osobe koje su
prošle kroz tu obuku

•indirektni korisnici projektnih aktivnosti su osobe koje ne moraju da budu

pripadnici ciljne grupe (iako je to poželjno), ali su u kontaktu sa vašim direktnim
korisnicima; oni nemaju direktne koristi od projektnih aktivnosti, ali su preko
reklamne kampanje vašeg projekta (javnih nastupa, lifleta...) ili preko direktnih
korisnika koji njima prenose svoja iskustva, upoznati sa vašim ciljevima i
aktivnostima; to su, na primer, prijatelji vaših direktnih korisnika koji se suočavaju
sa istim ili sličnim problemima i koji se kroz razgovor sa polaznicima vaše obuke
dodatno informišu o mogućim rešenjima tog problema

Opšti i specifični ciljevi

Ciljevi koje postavite u predlogu projekta predstavljaju, posle definisanja problema,
jednu od najvažnijih stavki. Na osnovu njih potencijalni donator može da zaključi
koliko ste upućeni u problematiku, kao i koliko ste prizemni i racionalni i da proceni
da li zastupate ciljeve i vrednosti koje on želi da podrži.

Kod definisanja ciljeva imajte na umu da ne smete da obećavate "kule i gradove"

ukoliko realno niste u mogućnosti da svoja obećanja ispunite. Nemojte se zavaravati
da će veći i nedostižniji ciljevi predstavljati dodatni plus za vas jer praksa pokazuje
upravo suprotno. Naime, donator želi da se njegov novac iskoristi u dobre svrhe i da,
pritom, ciljevi budu u potpunosti ispunjeni.

Dakle, ciljeve treba pisati po SMART principu, odnosno tako da budu jasni, merljivi,
ostvarljivi, realni i vremenski određeni.

Kod zahtevnijih obrazaca za pisanje predloga projekta vrlo često se navode dve vrste
ciljeva, opšti/osnovni cilj i specifični ciljevi.
• opšti cilj je glavni cilj koji želite da postignete i predstavlja vašu vodilju tokom
daljeg osmišljavanja projekta; na najvišem hijerarhijskom nivou je i opisuje buduću
promenjenu situaciju ili stanje koje konkretan projekat teži da dostigne. Pri tome,
najčešća greška koja se javlja prilikom definisanja opšteg cilja je kada se on iskaže
suviše široko, te bi ga trebalo definisati na nivou na kom je moguće proveriti da li se
predviđene promene i poboljšanja dešavaju i da li je željena situacija bliža nego pre
početka projekta. Primer: Podizanje nivoa obrazovanja niskokvalifikovanih
nezaposlenih osoba starijih od 35 godina sa teritorije Novog Sada radi otvaranja
novih mogućnosti zaposlenja.

• specifični ciljevi su ciljevi koji su po opsegu manji od opšteg cilja, ali vode
njegovom ostvarenju; uvek su deo šireg konteksta, tj. izvedeni su iz opšteg cilja i
predstavljaju njegov logički nastavak. Primer: Podizanje svesti niskokvalifikovanih
nezaposlenih osoba starijih od 35 godina sa teritorije Novog Sada o potrebama
dodatnog obrazovanja.

Očekivani rezultati

Iz ciljeva koje ste definisali lako možete izvući i očekivane rezultate projekta.
Naime, za svaki specifični cilj je poželjno da definišete očekivani rezultat. Pri
njihovom definisanju takođe treba da se pridržavate SMART principa, sa najvećim
akcentom na merljivosti. Drugim rečima, očekivane rezultate treba da iskažete u
brojevima, kad god je to moguće.

Jasno je da se, na primer, podizanje svesti ne može kvantifikovati, te se kao

očekivani rezultat uzima recimo određeni broj obučenih osoba, broj podeljenog
reklamnog materijala ili broj učesnika na nekom javnom događaju. Ovo su ujedno i
indikatori uspešnosti vašeg projekta, odnosno, preko njih kontrolišete da li se
projektne aktivnosti sprovode u skladu sa vašim prvobitnim planovima.

Kako napisati predlog projekta - treći deo

Kroz drugi deo ove serije saveta imali ste priliku da otkrijete kako se definišu
opšti i specifični ciljevi, očekivani rezultati, kao i kako se određuje ciljna
grupa. Imajući ove delove u vidu, upuštamo se u osmišljavanje projektnih
aktivnosti i formiranje matrice logičkog okvira.

Projektne aktivnosti
Projektne aktivnosti predstavljaju sve aktivnosti koje ćete sprovesti u
realizaciji vašeg projekta, stoga, jasno je da sama uspešnost projekta u
velikoj meri zavisi od dobro isplaniranih i, kasnije, realizovanih aktivnosti.

Pri planiranju aktivnosti vodite se očekivanim rezultatima, odnosno, za svaki

očekivani rezultat osmislite bar jednu aktivnost i podelite je na zadatke. Na
primer, jedna od aktivnosti može biti organizovanje konferencije za novinare i
neki od zadataka koji će biti deo ove aktivnosti su: zakup/rezervacija
prostorije u kojoj će biti održana konferencija, slanje pozivnica svim većim
medijima u regionu, telefonska provera prisustva najbitnijih medijskih kuća,
nabavka osveženja za posetioce konferencije, i tome slično.

Kao što možete primetiti, u projektne aktivnosti/zadatke treba uvrstiti sve

korake (čak i administrativne i logističke) koje je potrebno napraviti kako bi
vaš očekivani rezultat bio realizovan. Naravno, nije potrebno ulaziti u
najsitnije detalje i pisati, na primer, nazvati Petra Petrovića sa Radija X;
nazvati Milana Milanovića sa Televizije X, i tome slično. Ovaj nivo zadatka je
vrlo operativan pa, recimo, ovakav detaljan spisak medija koji će se zvati na
konferenciju je koristan i treba da postoji kao operativni dokument, ali ne i
kao deo projekta. U suprotnom bi opis projekta bio prevelik i sadržao suviše
operativnih i vrlo promenljivih podataka.

Osim toga, bitno je da predstavite tačan raspored aktivnosti i zavisnost jedne

aktivnosti od druge, odnosno uzročno-posledične veze između pojedinih
aktivnosti. Na primer, neke aktivnosti mogu da se obavljaju paralelno, u
istom vremenskom periodu. Međutim, za neke aktivnosti je neophodno da se
prvo uspešno završi neka prethodna aktivnost. Ovime se najbolje predstavlja
tok radnog dela projekta, odnosno koje aktivnosti treba da se završe kako bi
druge, možda bitnije, započele.

Sve aktivnosti i zadatke treba predstaviti vrlo jasno i pregledno kako bi

potencijalni finansijer imao jasnu viziju plana aktivnosti koje vode ka
ostvarenju vaših ciljeva. Ovo se najčešće radi uz pomoć gantograma,
odnosno GANTT tabele koja predstavlja odnos između aktivnosti/zadataka i
jedinice vremena. Dakle, uz pomoć gantograma možete jasno predstaviti
trajanje svake pojedinačne aktivnosti/zadatka. Osim vremenskog određenja,
u gantogramu se najčešće definiše i odgovorna osoba za sprovođenje
aktivnosti/zadatka.
Ovaj metod je, početkom 20. veka, osmislio Henri Lorens Gant (Henry
Lawrence Gantt), jedan od pionira naučnog menadžmenta koji je stremio ka
unapređenju učinkovitosti radnika kroz naučna istraživanja.

Matrica logičkog okvira (Log-frame matrix)

Logički okvir projekta predstavlja uzročne i hijerarhijske odnose između
projektnih aktivnosti, očekivanih rezultata, specifičnih ciljeva i opšteg cilja.

Sve što ste do sada uradili, pratilo je određeni logički sled. Naime, prvo ste
definisali problem koji želite da rešite, i vaš opšti cilj, odnosno promenu koju
želite da ostvarite. Ovim ste postavili željeni krajnji cilj vašeg projekta koji
direktno menja trenutno, nepovoljno, stanje. Nakon definisanja opšteg cilja,
odredili ste specifične ciljeve koji su po obimu manji od opšteg, ali vode
njegovom ostvarenju. Iz specifičnih ciljeva ste definisali očekivane rezultate
sa jasnim indikatorima uspešnosti. I na kraju ste osmislili i detaljan plan
aktivnosti koje čine pokretački deo vašeg projekta.
Na osnovu ovog procesa osmišljavanja projekta možemo da vidimo da su svi
ovi elementi usko povezani i da greška u jednom koraku može prouzrokovati
neuspeh čitavog projekta. Upravo zbog toga, potrebno je uraditi dodatnu
proveru logičke povezanosti projektnih elemenata pomoću matrice logičkog
okvira.

Matrica logičkog okvira predstavlja presek onoga što planira da se postigne

projektom, načina na koji će se to postići, načina na koji će se izvršiti provera
uspešnosti i pretpostavki koje su važne za uspeh projekta.

Treba imati na umu da matrica logičkog okvira nije samo tabela koju treba
popuniti, već je rezultat temeljne analize i rasuđivanja koja se rade pre
popunjavanja.
 Preporučljivo je matricu popunjavati redom koji je prikazan brojevima u
tabeli.

Tumačenje matrice logičkog okvira

• Logička intervencija

Logička intervencija prikazuje hijerarhiju ciljeva i njihov jasan uzročno-

posledični sled.

U ovoj koloni treba da predstavite sve što ste do sada osmislili. Dakle, ovde
opisujete koji je vaš opšti cilj, iz njega proistekle specifične ciljeve, očekivane
rezultate koji vode do ispunjenja tih ciljeva i aktivnosti koje će omogućiti
postizanje rezultata.

• Rizici i pretpostavke
Rizici predstavljaju okolnosti na koje nekada možete, a nekada ne možete da
utičete. Kako biste se pobrinuli da vaš projekat bude uspešan, potrebno ja da
uzmete u obzir što više rizika i pokušate da izbegnete one na koje ne možete
da utičete. One rizike sa kojima se ipak morate suočiti, identifikujte, i
formulišite u obliku pretpostavki. Na primer, ukoliko je identifikovani rizik
nezainteresovanost ciljne grupe za dodatnu obuku, pretpostavka za
ostvarivanje ovog cilja će biti interesovanje i motivacija ciljne grupe.

U matricu logičkog okvira treba da upišete pretpostavke koje treba da budu

ispunjene kako bi vaš projekat, nakon uspešno sprovedenih aktivnosti,
doveo do očekivanih rezultata. Dalje, ukoliko su očekivani rezultati ispunjeni,
definišete koje su pretpostavke za ispunjenje specifičnih ciljeva, i, nakon
uspešno ostvarenih specifičnih ciljeva, koje su pretpostavke za ostvarenje
opšteg cilja.

Ponekad se u matricu logičkog okvira upusuju i pretpostavke za održivost

projekta nakon ostvarenog opšteg cilja (prazno polje u tabeli), ali to najčešće
nije obavezno.

• Indikatori

Kako biste znali da li su vaši ciljevi ispunjeni, potrebno je odrediti indikatore

koji će objektivno moći da ocene uspešnost projekta. Indikatori mogu biti:

• kvantitativni indikatori - mogu se izraziti brojčano, na primer, broj osoba

koje su prošle obuku
• kvalitativni indikatori - mere one elemente koji se ne mogu izbrojati, kao na
primer stečeno znanje i promena mišljenja ili ponašanja

Kroz projekat je poželjno da koristite kombinaciju kvantitativnih i kvalitativnih

indikatora, kao i da odredite vremenski period kroz koji će biti moguće uočiti
promenu, na primer, kroz 5 meseci obuku će uspešno proći 70% ispitanika.

Veoma je važno da su indikatori zaista povezani sa ciljem koji se meri, kako

biste imali zaista objektvnu i relevantnu sliku napretka.

• Izvori verifikacije

Kako biste proverili da li su indikatori zadovoljeni, koriste se izvori verifikacije.

Ovo mogu biti, na primer, liste polaznika obuke sa potpisima i kontakt
podacima ili testovi znanja po završetku obuke kojima će se proveriti
uspešnost polaznika, takođe, to mogu biti i zvanični dokumenti nadležnih
organa ili objavljene informacije u stručnim časopisima.
Kako napisati predlog projekta - četvrti deo

U trećem savetu o pisanju predloga projekta smo vam pomogli da u potpunosti

osmislite svoj projekat i aktivnosti koje će da vode ostvarenju vaših ciljeva i
očekivanih rezultata. U nastavku otkrijte kako se piše finansijski predlog, šta
predstavlja održivost projekta i šta je bitno u evaluaciji projekta.

Finansijski predlog
Koliko ste realni i koliko ste se potrudili oko osmišljavanja projekta, najbolje
pokazuje finansijski predlog. Kroz njega finansijer ima priliku da proveri da li ste
bili prizemni, da li su vaši motivi zaista ostvarivanje cilja ili lična finansijska dobit i
koliko ste spremni za sprovođenje projekta.

Sastoji se iz dva dela: budžeta i izvora finansiranja

• Budžet

Budžet se sastavlja na osnovu prethodno definisanih aktivnosti i zadataka i

predstavlja proračun svih troškova projekta. Ovaj deo projekta je izuzetno važan i
veoma je bitno da bude sveobuhvatan, dakle, nemojte zaboraviti neke troškove jer će
vam to predstavljati problem pri realizaciji (moraćete da nalazite druge izvore
finansija). S druge strane, ne smete ni ubacivati troškove koji nisu nigde najavljeni,
dakle, bez iznenađenja.

Za svaku stavku u budžetu treba odrediti jedinicu mere (mesec, dan, komad...),
količinu, cenu po jedinici mere i ukupnu vrednost (jedinica mere x količina x cena
po jedinici mere).

Troškovi treba da se navode po grupama koje su, najčešće, sledeće:

• Troškovi za ljudske resurse - ovde se navode troškovi osoblja koje učestvuje u

realizaciji projekta, od plate za projektnog menadžera do honorara za saradnike na
projektu

• Direktni troškovi - u ovom delu treba navesti sve troškove koji su direktno
povezani sa projektnim aktivnostima, kao na primer, štampanje promotivnog
materijala, oglašavanje, organizovanje obuke, putni troškovi za saradnike u
projektnim aktivnostima (prevoz, dnevnice, smeštaj, ishrana...). U ovaj deo se nekad
mogu ubaciti i troškovi zarada za stručna lica koji sarađuju na sprovođenju
projektnih aktivnosti (treneri za radionice, predavači...)
• Indirektni troškovi - ovo su troškovi koji su neophodni za funkcionisanje
organizacije koja sprovodi projekat i koji se ne mogu direktno vezati za projektne
aktivnosti, kao na primer, režijski troškovi, zakup prostorija za kancelarije,
održavanje kompjutera i drugih kancelarijskih mašina, i slično.

• Ostali troškovi - ovo su, na primer, kupovina opreme, troškovi evaluacije projekta,
troškovi prevođenja određenih dokumenata i slično.

Pre pristupanja pisanju budžeta potrebno je da dobro proučite smernice koje je

odredio potencijalni finansijer i uklopite se u njih. Naime, proverite da li postoje
nedozvoljeni troškovi (moguće je da se, na primer, ne finansira kupovina prevoznih
sredstava ili nekretnina), da li postoji određeni procenat finansija koji ne sme da se
pređe za određenu grupu troškova (može da se desi da troškovi za ljudske resurse ne
smeju da pređu 20% ukupnih troškova) i da u skladu sa tim sastavite svoj predlog
budžeta za projekat.

• Izvori finansiranja

Finansijeri cene kada osim njihovih ulaganja možete da obezbedite još neke dodatne
izvore finansiranja. Naime, time pokazujete da ste snalažljivi i da se zaista trudite da
osmišljeni projekat i realizujete.

Druge izvore finansiranja možete obezbediti kroz partnerske organizacije ili donacije
institucija koje imaju interes u rešavanju problema kojim se vaš projekat bavi. Osim
toga, izuzetno se ceni kada ste i vi, kao organizacija koja podnosi predlog projekta,
spremni da uložite sopstvena sredstva (novčana ili materijalna) za ispunjenje svog
cilja.

Naravno, ponekad finansijeri ne zahtevaju da imate dodatne izvore finansiranja, ali

imajte na umu da su oni dodatni plus.

Održivost projekta
Kako bi finansijeri znali da njihov novac nije uzalud potrošen, često se obraća pažnja
na održivost projekta nakon prestanka finanasiranja. Ukoliko se u uslovima konkursa
zahteva da predstavite održivost projekta, ovom delu treba da posvetite dosta pažnje.

Održivost znači sposobnost sistema bilo koje vrste da opstane u zdravom stanju
tokom dužeg vremenskog perioda, odnosno, sposobnost organizacije da razvije
strategiju rasta i razvoja koja funkcioniše na neodređeno vreme. Stoga, održivost
projekta predstavlja opstajanje rezultata i postignutih ciljeva i nakon završetka
projekta.
Dakle, osnovno pitanje na koje treba da odgovorite je šta od postignutih rezultata i
ostvarenih ciljeva može da opstane i bez finansija donatora ili kako doći do dodatnih
finansija potrebnih za nastavak projektnih aktivnosti. Kada smisleno i realno
odgovorite na ova pitanja, imaćete održiv projekat.

Pri tome, na vama je da odredite prioritete, odnosno da odredite koji rezultati/ciljevi

su najbitniji kako biste radili na njihovoj održivosti, kao i da osmislite način na koji
ćete to ostvariti.

Evaluacija projekta
Kako biste i vi i finansijer znali koliko je uspešan projekat koji se ralizuje
neophodno je redovno raditi evaluaciju projekta i finansijera, partnere i ostale bitnije
saradnike na projektu izveštavati o toku realizacije.

Potrebno je da osmislite kako, koliko često i u kom formatu ćete izveštavati sve
interesne strane i na šta ćete posebno obraćati pažnju u ovim izveštajima. U
zavisnosti od primaoca izveštaja fokus može biti, na primer, na finansijskom aspektu
(koliko je novca potrošeno i na šta), na vremenskom aspektu (da li se sve odvija po
vremenskom planu) ili na ostvarenim rezultatima (da li se ostvaruju očekivani
rezultati).

Stoga u svom predlogu projekta navedite koje izveštaje ćete slati kome i kojom
periodikom (jednom mesečno, na svaka tri meseca, na kraju projekta...).

I na kraju, imajte na umu da ono što će da čini vaš predlog projekta najviše zavisi od
uslova konkursa za dodeljivanje sredstava, odnosno obrasca za predlog projekta.
Dakle, neke od stavki koje smo vam predstavili u ovim savetima su standardne i
predstavljaju osnov svakog predloga projekta, dok se neke ne zahtevaju toliko često,
ali je korisno da budete upućeni i u njihovo značenje. U svakom slučaju, najbitnije
za dobro napisan predlog projekta, koji ima velike šanse za uspešno dolaženje do
finansijskih sredstava, jeste da dobro proučite uslove konkursa i sam obrazac za
konkurisanje.

Ovo je poslednji savet u seriji saveta o pisanju predloga projekta i nadamo se da smo
vam približili ovu problematiku dovoljno da se upustite u samostalno osmišljavanje
svog projekta i rešavanje problema koje ste uočili u svom okruženju.

Srećno!